Mediji o korupciji

Datum: 24.04.2020

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/politika/pet-godina-sramote-gde-su-danas-kompletni-idioti/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Četiri godine sramote: Gde su danas "kompletni idioti"

Foto: Nemanja Jovanović Na današnji dan pre četiri godine u beogradskom naselju Savamala, pod velom noći, nasilno su srušeni objekti na prostoru koji je predviđen za izgradnju Beograda na vodi. Do danas nije poznato ko stoji iza rušenja u Hercegovačkoj, a jedinu informaciju javnost je dobila od predsednika Srbije Aleksandra Vučića (tada premijera), koji je ocenio da je reč o delu "kompletnih idiota" i da se neki od njih nalaze u vrhu gradske vlasti u Beogradu."Ako mene pitate, ja stvarno mislim da onaj ko bi to uradio, a da je želeo da uradi bilo ko iz vlasti, da je taj kompletan idiot. Jer to je trebalo da urade u po bela dana", objasnio je 10. maja tadašnji premijer svoje viđenje događaja u Savamali.Mesec dana kasnije, kad je, čini se, prikupio više informacija, Vučić je objavio da je vrh prestoničke vlasti odgovoran za rušenje u Hercegovačkoj i da nema informaciju da li je u čitav slučaj umešana i policija."Ja želim da vas obavestim da iza onoga što se dogodilo u Savamali nesumnjivo stoje najviši organi gradske vlasti u Beogradu. I oni će snositi krivično-pravnu, prekršajnu i svaku vrstu odgovornosti. Siguran sam da im namera nije bila ni kriminalna, ni loša, ali je urađeno nešto što je veoma loše i što ne sme da se ponovi", istakao je Vučić. Iako su i ranije postojale sumnje, nakon ove Vučićeve izjave sve oči su bile uprte u tadašnjeg gradonačelnika Beograda Sinišu Malog i gradskog menadžera Gorana Vesića. Pored njih, spekulisalo se o umešanosti ministra policije Nebojše Stefanovića za rušenje u Hercegovačkoj, a kao glavni argument navodio se izveštaj tadašnjeg Zaštitnika građana Saše Jankovića, koji je istakao da policija nije želela da odgovori na pozive građana i da u noći između 24. i 25. aprila reaguje.Siniša Mali - avanzovaoFoto: Nemanja JovanovićUprkos verovanju određenog dela javnosti da će mu slučaj Savamala okončati političku karijeru, čini se da je uzlet Siniše Malog krenuo upravo nakon te aprilske noći 2016. godine. U tome ga nije omela ni izjava njegove bivše supruge Marije, koja je u intervju za KRIK, navela da je upravo on glavni akter događaja u Hercegovačkoj."Ispričao je to kao najobičniji događaj - 'imao sam problem, neki nisu hteli da se isele. Organizovao sam akciju raščišćavanja. Došli ljudi usred noći, malo tamo nešto polupali. Ništa strašno nisam uradio. To su bile, po njegovim rečima, neke barakice tamo, kolibice" izjavila je tada Marija Mali.Pored rušenja u Hercegovačkog, ime Siniše Malog je povezivano sa ofšor kompanijama. Navodilo se da poseduje 24 apartmana u luksuznom letovalištu "Sveti Nikola" na bugarskom primorju, te da je samo jedan od stanova upisan na njega, dok je 23 kupio u ime dve ofšor kompanije sa Britanskih Devičanskih Ostrva. Bio je na čelu prestonice i kad je portal "Pištaljka" na svom sajtu objavio da je u decembru 2016. namešten tender za nabavku novogodišnje rasvete i da je uslove mogla da ispuni samo jedna firma. Deo javnosti je upravo Malog optuživao da je zloupotrebljavao javne nabavke, dok je krivičnu prijavu, koja je kasnije odbačena, protiv njega tada podnela Inicijativa Ne davimo Beograd.Spisak afera za koje se vezuje ime Siniše Malog nastavlja se pričom o uticaju na sud prilikom dobijanja starateljstva nad decom, informaciji da izdvaja 60 hiljada evra godišnje za školovanje svoje dece, što je daleko više od godišnjih primanja gradonačelnika Beograda. Ipak, nijedna od pomenutih afera nije uzdrmala Malog.Od javne funkcije nije odustao ni nakon što je Univerzitet u Beogradu, posle višegodišnjeg odlaganja, utvrdio da je njegova doktorska disertacija plagijat.Goran Vesić - gradonačelnik iz senkeFoto: TANJUG/ DRAGAN KUJUNDZICDeo vrha gradske vlasti u vreme rušenja u Savamali, kao i danas, bio je Goran Vesić, čija je politička karijera takođe napredovala od aprila 2016. godine. Mesto gradskog mandžera zamenio je mestom zamenika gradonačenika, ali mnogi su skloni tvrdnji da je zapravo on taj koji "vuče sve konce" u prestonici, a ne njegov "šef" Zoran Radojičić. Upravo je to razlog zbog čega je veći deo javnosti smatrao da je Vesić odgovoran za aferu oko rekonstrukcije Trga republike. Svega nekoliko dana nakon otvaranja, prostor kod spomenika knezu Mihailu Obrenoviću morao je na novu rekonstrukciju. "Obrtanje kocki", višestruko veći troškovi od realnih, ukidanje trolejbuskih linija, neki su od razloga zbog čega se tražila Vesićeva odgovornost. Ipak, nijedna od ovih optužbi, kao ni ona da je bio deo vlasti koja je učestvovala u rušenju u Savamali, nije rezultirala njegovom ostavkom ili smenom.Nebojša Stefanović - jači od Savamale i KrušikaFoto:Nemanja Jovanović"Nebojša Stefanović - Glavni fantom iz Savamale", ovako je nedeljnik NIN u junu 2016. godine na svojoj naslovnoj strani opisao ulogu ministra policije u rušenju u Hercegovačkoj. Stefanović je zbog toga tužio i dobio NIN na sudu, ali je nešto kasnije Apelacioni sud, po žalbi zastupnika NIN-a, oborio tu presudu.Mnogi smatraju da je upravo Stefanović odgovoran što policija nije reagovala u noći kad se dogodilo rušenje u Hercegovačkoj. Sam ministar je nekoliko puta odbacivao takve optužbe, navodeći da je MUP predao tužilaštvu sve informacije o tom slučaju. Afera Savamala nije jedina koja je mogla da ugrozi poziciju ministra unutrašnjih poslova. Dve godine ranije, dovedena je u pitanje njegova doktorska disertacija stečena na Megatrend univerzitetu, za koju je grupa naučnika iz Engleske tvrdila da je plagijat.Prethodne godine, a treće nakon rušenja u Hercegovačkog, Stefanović je bio u središtu još dve afere. Prvo je opozicioni Savez za Srbiju istakao da je upitna i ministrova diploma osnovnih akademskih studija, stečena takođe na Megatrendu. Par meseci kasnije pojavila se i dokumentarna emisija N1, pod nazivom "Mega diplomac", koja se upravo bavila načinom na koji je Stefanović stekao fakultetsku diplomu. Dodatni razlog za "glavobolju" u 2019. godini Stefanoviću je zadavala afera trgovine oružjem iz valjevske fabrike Krušik u koju je umešan njegov otac Branko. Spekuliše se da je ministar svom ocu obezbeđivao neophodne dozvole i povlašćen položaj u trgovini oružjem. Stefanović je i ove navode nekoliko puta demantovao, a njegovo mesto u Vladi Srbije ni zbog jedne od ove dve afere nije dovođeno u pitanje.Političku cenu zbog događaja u Hercegovačkoj nije platio ni tadašnji premijer, a danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić.Govorio je da je rušenje u Savamali paradigma za pritisak i uzimanje ogromnog novca spolja, kako bi se rušila Vlade Srbije i ugrozila državna nezavisnost.Foto: Dragan Mujan/Nova.rs"Kad je neko napravio promenadu koju hvale svetski časopisi i organizacije, najveći problem je postalo rušenje tri bespravna objekta. Sad vam kažem - odgovaraće ljudi koji su to uradili, ali mi vređa inteligenciju kad neko govori da je to najveći problem u državi. Na dnevnom planu imamo pet puta veće probleme", rekao je Vučić u jesen 2016. godine.Nekoliko meseci kasnije Vučić je napustio mesto premijera, ali ne zbog pritiska, već zbog prelaska na funkciju predsednika Republike, koju mu je omogućila ubedljiva pobeda na predsedničkim izborima. U aprilu 2017. godine, on je osvojio 55,08 odsto podrške.Rađanje nade kroz proteste i tužan završetak jedne političke karijereRušenje u Savamali grupisalo je određeni deo građana oko Inicijative Ne davimo Beograd, koja je organizovala višemesečne proteste zbog tog čina. Njihov osnovni zahtev je bio da se objave imena onih koji su odgovorni za događaje u Hercegovačkoj ulicu i smena Siniše Malog, Gorana Vesića i Nebojše Stefanovića. Vremenom su protesti jenjavali, a okončani su 2017. godine, bez ispunjenja zahteva. Ova organizacija uzela je učešće na prestoničkim izborima u martu 2018. godine, kad je osvojila 3,44 odsto glasova Beograđana.Nakon rušenja u Savamali u javnosti se sve češće pojavljivalo i ime tadašnjeg Zaštitnika građana Saše Jankovića, koji je u svojim izveštajima navodio da je deo vlasti umešan u ovaj slučaj. Zbog česte konfrontacije sa vlastima, ali i želje da iskoristi poverenje dela javnosti, Janković je 2017. godine započeo političku karijeru. Na predsedničkim izborima, on je osvojio 16,36 odsto glasova, a nakon toga je osnovao Pokret slobodnih građana, čiji je bio predsednik sve do decembra 2018. godine kad je podneo ostavku i povukao se iz politike.                        

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 24.04.2020

Medij: novaekonomija.rs

Link: https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/ima-li-direktora-u-javnim-preduze%C4%87ima

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)\Nemanja Nenadić

Naslov: Ima li direktora u javnim preduzećima

Ima li direktora u javnim preduzećima

pexels

pre 37 minuta 08:40 Nova ekonomija, štampano izdanje

0 komentara

Kad je direktor javnog preduzeća u v. d. stanju, on nema kapacitet da misli dugoročno, jer uvek može biti smenjen. Najopasnija posledica nezakonitog v. d. stanja, naročito u slučajevima kada su prekoračeni maksimalni zakonski rokovi za takvo stanje, jeste to što su sve odluke takvih direktora nezakonite – počev od banalnih odluka o zapošljavanju ili raskidu radnog odnosa, pa do ugovora koji mogu vredeti milione evra.

Od 33 preduzeća koja obavljaju delatnost od opšteg interesa, što znači da se na njih odnosi Zakon o javnim preduzećima, na čelu njih 20 nalaze se vršioci dužnosti direktora. Ovo svojevrsno v. d. stanje u kome se nalazi javni sektor (zato što i u državnim organima nezanemarljiv broj funkcionera je u v. d. stanju) u potpunosti je suprotno profesionalizaciji i korporativizaciji javnih preduzeća o kojima se već najmanje pola decenije govori kao o prioritetu u ekonomiji.

I ova godina je slično počela, sa najavama kako će reforma javnih preduzeća biti tema nakon izbora i u fokusu buduće vlade „jer će reforma omogućiti da javna preduzeća pružaju bolju i kvalitetniju uslugu građanima, ali i uticati na ekonomski rast zemlje“ (premijerka Ana Brnabić 17. januara 2020). Ona je ocenila da se nije išlo u reformu javnih preduzeća, jer se Vlada bavila drugim reformama, stečajevima i privatizacijama RTB Bor, Galenike, Železare...

Ta reforma o kojoj je govorila predsednica Vlade izgleda da ne podrazumeva odvajanje partijskih uticaja od javnih preduzeća, inače velikog i bitnog dela srpske privrede. Naime, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, odgovarajući na pitanje da li će se država konačno pozabaviti izborom direktora na konkursima nakon prigovora predstavnika MMF-a, odgovorio: „Ne dam, ja ne dam. E pa zato što bi ti raspušteni direktori ponovo da naprave neprivlačan privatni sektor i da sve pozapošljavaju u javni sektor. I da to ne može privatnik da izdrži. Sve je sistem spojenih sudova“, rekao je Vučić na TV Prva odgovarajući na pitanje da li će se ukinuti v. d. stanje direktora javnih preduzeća, dodajući da ne voli v. d. stanje, nego disciplinu i odgovornost.

Zanimljivo ili pre neverovatno zvuči izjava predsednika, s obzirom na to   da je nedvosmisleno i direktno protivzakonito da javna preduzeća vode vršioci dužnosti direktora duže od jedne godine. Dva puta je menjan Zakon o javnim preduzećima, 2012. i 2016, uvek najavljujući obračun sa javnim preduzećima i uvođenje reda i profesionalnosti, ali možda je bilo malo previše očekivati od vlasti da zakon sprovede, kao što je iluzorno očekivati od koze da sačuva kupus.

Opet je ovu temu pokrenuo Stiven Ndegva, šef kancelarije Svetske banke u Srbiji.

„Imamo vršioce dužnosti direktora koji vode javna preduzeća, iako je Zakon o javnim preduzećima jasan po tom pitanju kako se biraju direktori i koliko dugo mogu biti vršioci dužnosti. Oni imaju skraćen horizont prilikom odlučivanja, a takođe imaju i zakonska ograničenja u postupanju. Treba da se odrede pokazatelji performansi i da se prema njima određuje da li će direktori ostati na čelu javnih preduzeća ili ne“, poručio je Ndegva. Prema njegovim rečima, velika državna preduzeća loše utiču na konkurenciju, s jedne strane zato što su tako velika, a s druge što država može da ih zaštiti od tržišta, da odredi cene itd.

„Oko 60 odsto subvencija je dato državnim preduzećima, a ona su stvorila oko 20 odsto dodate vrednosti. To nije baš efikasno korišćenje sredstava“, ocenio je Ndegva, rekavši da su prošle godine javna i državna preduzeća koštala državu 300 miliona evra. To je bolje od milijardi koje su slupane u javna preduzeća tokom svetske ekonomske krize, ali i dalje je gubitak za budžet i za društvo.

DVE TREĆINE DIREKTORA SU V. D.

Umesto da budu izabrani na konkursima, kako nalaže zakon, dve trećine direktora javnih preduzeća Vlada Srbije je imenovala kao vršioce dužnosti. Na ovaj način na najviše pozicije u javnim preduzećima i državnoj upravi dolaze politički birani i lako smenjivi kadrovi, koji neretko ne ispunjavaju ni osnovne uslove predviđene zakonom.

Još u februaru 2017. godine raspisani su konkursi za izbor direktora javnih preduzeća Putevi Srbije, Koridori Srbije, Državna lutrija Srbije i četiri nacionalna parka. Tri godine kasnije ova preduzeća i dalje vode vršioci dužnosti. Među svim brojnim v. d. direktora javnih i državnih preduzeća u Srbiji svakako je najdugovečniji Zoran Drobnjak koji je 2007. godine izabran za generalnog direktora JP Putevi Srbije, da bi od 2009. bio degradiran na vršioca dužnosti i tako sve do danas. Najveća i najvažnija kompanija u Srbiji je takođe pod upravom vršioca dužnosti. Milorad Grčić, mali privrednik iz Obrenovca je v. d. direktora EPS-a od oktobra 2016. godine, a pre toga je četiri godine bio direktor rudnika uglja „Kolubara“. Ali ova kompanija je mnogo duže u v. d. stanju. Prethodni direktor Aleksandar Obradović je bio vršilac dužnosti od 2012. do 2014, kada je na konkursu izabran za direktora, ali to redovno stanje je potrajalo svega dve godine. I druga značajna javna preduzeća poput JP Pošta Srbije vodi vršilac dužnosti, a to što su neka reorganizovana i iz statusa javnog preduzeća prešla u akcionarska društva nije promenilo praksu, pa recimo tri od četiri akcionarska društva nastala od Železnica Srbije vode vršioci dužnosti, dok četvrto i nema direktora, jer je prethodni osumnjičen za korupciju i nalazi se u pritvoru.

Ovom pojavom se svojevremeno bavila i Transparentnost Srbija, a Nemanja Nenadić, programski direktor ove organizacije, kao glavni razlog za višegodišnje trajanje v. d. stanja u javnim preduzećima vidi to što očigledno nije postojala iskrena volja da se izvrši profesionalizacija upravljanja u javnom sektoru Srbije.

„Tu javna preduzeća nisu jedinstveni primer, već je veoma slična situacija i u javnoj upravi (na primer, vršioci dužnosti pomoćnika ministara) a i u mnogim javnim ustanovama. Izgleda da je zakonska reforma, i ona iz 2012. i ona iz 2016. bila motivisana pre svega željom da se udovolji preporukama međunarodnih finansijskih institucija koje prate reformu javnih preduzeća, a ne istinskom željom da se upravljanje učini nezavisnijim od svakodnevne volje političkih moćnika. Međutim, taj pritisak očigledno nije bio dovoljno snažan, ne samo da se ostvari puna profesionalizacija, već ni da se formalno ispune zakonske obaveze“, objašnjava Nenadić.

ODLUKA UVEK PRIPADA POLITIČARIMA

Javna preduzeća su pod upravom države. Vlada bira direktore, postavlja članove nadzornih odbora, donosi dokumenta i zakone kojima posredno upravlja poslovanjem javnih preduzeća. Postavlja se pitanje zašto se onda ne izaberu direktori i umesto njih se postavljaju vršioci dužnosti.

„Na prvi pogled, može se postaviti pitanje zbog čega Vlada ne postavi nakon konkursa osobe koje imaju političku podršku, budući da konkursi nisu nepremostiva prepreka za tako nešto. Naime, krajnja odluka pripada političarima, tako da su kandidati koji nemaju takvu podršku prilično obeshrabreni da se uopšte jave na konkurs. Međutim, kako bi i tako postavljeni direktori mogli da se na neki način otrgnu kontroli, a razloge za njihovo razrešenje bi trebalo obrazložiti nekim ozbiljnim propustom, na primer u pogledu neostvarivanja programa rada preduzeća, očigledno je da se Vlada Srbije opredelila za to da zadrži v. d. stanje, koje joj omogućava da vršioce dužnosti smeni bez ikakvog obrazloženja u slučaju da se ne pokažu kao dovoljno poslušni i da na njihova mesta postavi nekog drugog“, napominje Nenadić.

I Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smatra da je to način da se ostvari veći uticaj na javna preduzeća od strane partijskih struktura vladajuće stranke.

„To su pre svega neformalni uticaji koji se mogu lakše ostvariti ukoliko je direktor vršilac dužnosti. To je posledica partizacije države, pa i javnih preduzeća. Napravljen je korak unazad u profesionalnom menadžmentu javnih preduzeća. Čini se da je sada partijska lojalnost iznad svega. A motivi su jasni, javna preduzeća raspolažu velikim resursima i preko njih se oni mogu raspodeljivati preduzećima bliskim vladajućoj partiji, a i zapošljavaju veliki broj ljudi što opet služi partijskom zapošljavanju. Neko ko je izabran na konkursu bi možda rekao da neće to da radi, ali ovako je lako smenjiv“, ocenjuje Arsić, dodajući i da ljudi na tim pozicijama često ne bi ni trebalo da budu na mestu generalnih direktora javnih preduzeća.

Kada je početkom 2015. godine zaključen stendbaj aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, program se bazirao na tri stuba: makroekonomska stabilizacija, privatizacija i strukturne reforme i reforme javnih preduzeća.

Saša Ranđelović, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da je fiskalna konsolidacija i stabilizacija javnih finansija očigledan uspeh. U privatizaciji su napravljeni ozbiljni pomaci prodajom RTB-a Bor, Železare Smederevo, Galenike, koncesijom Aerodroma, pa i nedavno Komercijalne banke.

„Što se tiče strukturnih reformi i reformi javnih preduzeća, tu je urađeno malo toga na unapređenju efikasnosti i produktivnosti i korporativnog upravljanja. Zakon je dao solidan okvir, a ta preduzeća upravljaju ogromnim resursima, budžetima, imovinom. Tim pre je važno da se time upravlja na pravi način. Recimo godišnja amortizacija EPS-a je 40 milijardi dinara. To je oko jedan odsto BDP-a. Zamislite samo da se toliko investira svake godine. Međutim, u tom delu je urađeno najmanje od ova četiri segmenta. U Železnicama je čini se najviše urađeno na reformi, prevedena je u akcionarsko društvo. Najavljuje se i prelazak EPS-a iz JP u AD, ali kao što se može videti iz primera Telekoma, koji takođe nije javno preduzeće već akcionarsko društvo, pravna forma nema mnogo efekta ako se ne obezbedi suštinski profesionalni menadžment“, ukazuje Ranđelović.

Stručnjaci su jednoglasni da ljudi na poziciji vršioca dužnosti nisu skloni da razmišljaju dugoročno, a to utiče na investicije.

„Neko izabran na pet godina bi pokušao da uradi nešto za preduzeće, nešto važno, ali ovako kad zna da svakog časa može biti smenjen, to je teško“, napominje Arsić.

Slično razmišlja i Nemanja Nenadić, direktor Transparentnosti Srbija.

„Ne možemo nikada znati šta bi bilo kad bi bilo, odnosno u kojoj meri bi profesionalni direktori bolje radili svoj posao od sadašnjih vršilaca dužnosti. S obzirom na nesigurnost njihovog položaja, može se pretpostaviti da je rad javnih preduzeća pod njihovom upravom takav da su spremni da žrtvuju dugoročne interese preduzeća i ostvarivanje programa rada, zarad ispunjavanja nekih kratkoročnih ciljeva političara kojima duguju zahvalnost za svoje mesto. Najopasnija posledica nezakonitog v. d. stanja, naročito u slučajevima kada su prekoračeni maksimalni zakonski rokovi za takvo stanje, jeste to što su sve odluke takvih direktora nezakonite – počev od banalnih odluka o zapošljavanju ili raskidu radnog odnosa, pa do ugovora koji mogu vredeti milione evra“, upozorava Nenadić.

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 24.04.2020

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2859258/nove-investicije-u-selters-banji-raspisan-tender-za-gradnju-i-opremanje-sportskog

Autori: @ekapija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Nove investicije u Selters banji - Raspisan tender za gradnju i opremanje sportskog kompleksa

Institut za rehabilitaciju Beograd raspisao je javnu nabavku za drugu fazu uređenja dela kompleksa Selters u Mladenovcu.Kako se navodi u dokumentaciji, planirana je izgradnja i opremanje pešačkih staza, sportskog terena i teretane, kao i dečjeg igrališta.Nabavka se finansira iz Institut za rehabilitaciju Beograd raspisao je javnu nabavku za drugu fazu uređenja dela kompleksa Selters u Mladenovcu.Kako se navodi u dokumentaciji, planirana je izgradnja i opremanje pešačkih staza, sportskog terena i teretane, kao i dečjeg igrališta.Nabavka se finansira iz sredstava donacija na osnovu zaključenog Ugovora sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija o realizaciji projekta i ugovora "Uređenje dela kompleksa Selters u Mladenovcu - faza 2".Rok za završetak radova je 120 kalendarskih dana, a rok za dostavljanje ponuda 8. maj 2020.Više informacija o tenderu pogledajte OVDE.Podsetimo, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić je najavio da će 2020. godine biti izgrađen savremeni sportski kompleks sa više sadržaja, kao i da će biti završena rekreativna staza. I. M.    

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 24.04.2020

Medij: slobodnaevropa.org

Link: https://www.slobodnaevropa.org/a/zastave-srbije-beograd-donacija/30574198.html

Autori: Sonja Gočanin

Teme: Nemanja Nenadić\Javne nabavke\Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Ko to kuca u vreme policijskog časa? Vlast deli 10.000 zastava Srbije

"Zakucali su na vrata u veme policijskog časa. Pitali su da li želimo da uzmemo zastavu Republike Srbije i da je to zapravo poklon Grada", priča jedan Beograđanin za RSE. Glavni grad Srbije donirao je građanima 10.000 zastava. Nije poznato da li je bilo javne nabavke."U večernjim časovima zakucali su na vrata, čuli smo zvono, moji ukućani su otvorili vrata da vide ko u tom periodu zvoni s obzirom na to da je policijski čas i da imamo vanrednu situaciju. Osobe su se predstavile, jedan od njih je bio stanar zgrade, a drugi njegov drug. Pitali su da li želimo da uzmemo zastavu Republike Srbije i da je to zapravo poklon Grada [Beograda, prim. aut.] i da će se uskoro napraviti slike [isticanja zastava, prim. aut] u marketinške svrhe." To je za Radio Slobodna Evropa (RSE) ispričao Zoran Milosavljević, stanar zgrade u ulici Grčića Milenka u beogradskoj opštini Vračar. Deset hiljada državnih zastava Srbije uoči uskršnjih praznika, koji su se ove godine obeležavali 19. aprila, poklonjeno je, prema odluci Grada Beograda, građanima Beograda "u ime predsednika Srbije" kako bi građani isticanjem tih zastava na balkonima i prozorima dali podršku onima koji se tokom pandemije bore za ljudske živote. Iz Grada Beograda za RSE navode da za ove zastave nije izdvojen novac iz budžeta, već da je reč o donaciji. RSE, ipak, nije dobio odgovor gradske vlasti niti informaciju iz Predsedništva Srbije na pitanje ko je donirao zastave "u ime predsednika", kao i da li je Predsednštvo zastave naručilo na javnom tenderu. Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić (desno) i zamenik gradonačelnika Groan Vesić (levo), na sednici Skupštine grada 25. jula 2019. Poklon nepoznatog donatora Milosavljević kaže da muškarci koji su stanarima u njegovoj zgradi nudili zastave nisu imali stranačka obeležja. "Moji ukućani su me zvali, pitali da li to smeju da prihvate, pitao sam o čemu se radi, [video sam, prim. aut] da je u pitanju srpska zastava, zbog ljubavi prema svojoj zemlji i narodu, ja sam rekao - ,kako da ne, uzmite'. Pitao sam u koju svrhu se to radi, tako da je rečeno da će uskoro biti slikane zgrade i da će to izaći u medijima", kaže on. On dodaje da su zastavu istakli na prozoru. "Koliko ja mogu da vidim, većina stanara je iz ljubavi prema svojoj državi i narodu okačila", dodaje Milosavljević. Zastave Srbije koje je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić podelio građanima su donacija, kažu za RSE u gradskoj upravi Kakvo su objašnjenje dali iz beogradske vlasti? Na sajtu Grada Beograda 19. aprila objavljeno je da je Grad "u čast najvećeg hrišćanskog praznika - Vaskrsa" doneo odluku da "u ime predsednika Republike Srbije" pokloni Beograđanima deset hiljada srpskih zastava. Prema rečima Gorana Vesića, zamenika gradonačelnika Beograda, zastave su poklonjene "kako bi na taj način građani glavnog grada pokazali podršku lekarima, medicinskim sestrama, farmaceutima i svima onima koji se u ovoj situaciji bore za živote ljudi". Na zvaničnoj fejsbuk strani Gorana Vesića istog dana objavljene su fotografije zastava na prozorima i balkonima u ulici Vojislava Ilića i Grčića Milenka u Beogradu. Da li je bilo javne nabavke? RSE je uputio pitanja 21. aprila Gradu Beogradu, između ostalog, da li je Grad Beograd i kada nabavio 10.000 zastava, da li je sprovedena javna nabavka ili su zastave donirane Gradu. "Zastave Republike Srbije koje je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić podelio građanima su donacija Gradu Beogradu. Grad Beograd nije kupovao zastave, niti ima predviđen novac u budžetu za tu namenu", piše u kratkom odgovoru Grada RSE. Međutim, odgovor na pitanje ko je zastave donirao, redakcija RSE nije dobila. Budući da su zastave podeljene građanima "u ime predsednika Srbije", RSE se obratio i Predsedništvu Srbije, 21. aprila sa pitanjima da li je ta institucija donirala 10.000 zastava Gradu Beogradu, da li su zastave nabavljene na javnom tenderu ili su donirane. Odgovor na ova pitanja RSE do kraja rada na ovom članku nije dobio. Na sajtu Predsednika Srbije nije objavljena nijedna javna nabavka 2020. godine, a poslednje objavljeno obaveštenje o dodeli ugovora u postupku javne nabavke je iz septembra 2019. godine. Jedna donacija, više spornih pitanja Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije "Transparentnost Srbija", kaže za RSE da u slučaju donacije zastava Gradu Beogradu ima više nejasnoća, a najspornije pitanje je, kako navodi, deljenje zastava "u ime predsednika Republike". "Grad Beograd može da radi razne poslove iz svoje nadležnosti i u svoje ime, dakle, organi Grada mogu donositi razne odluke, pa i one koje se tiču podele raznih dobara građanima, ali ništa od toga oni ne mogu činiti u ime predsednika države. Predsednik države je poseban organ koji ima svoje nadležnosti. Ovde se umesto prikazivanja sopstvenih odluka poziva na autoritet predsednika", objašnjava Nenadić. On dodaje da sumnja da je Predsednik Srbije donirao ove zastave Gradu, već da je, prema njegovim mišljenju, pre reč o jednom maniru koji je primetan kod funkcionera i ministara "da se pozivaju na autoritet predsednika i kada odluka ima i kada nema veze sa predsednikom (Aleksandrom Vučićem, prim. aut.)". "Dok se neko od njih ne oglasi tim povodom, jako je teško to komentarisati", navodi Nenadić. On smatra da je takođe potencijalno problematičan kriterijum po kome su zastave deljene građanima Beograda. "Ako je ideja bila da se one (zastave) istaknu na zgradama, onda bi bilo najlogičnije da je Grad pozvao predsednike skupština stanara i upravnike zgrada i da se onda distribucija obavila kroz neke takve kanale. Ništa od toga nije bilo objavljeno ni pre ni posle, tako da imamo krajnje nejasnu situaciju", objašnjava Nenadić. Nemanja Nenadić, programski direktor "Transparentnost Srbija" smatra da u slučaju donacije zastava Gradu Beogradu ima više nejasnoća Postoji li odluka o donaciji? Programski direktor "Transparentnosti Srbija" takođe ističe da u ovom slučaju nedostaju bazična dokumenta, pre svega, odluka Grada Beograda koja je u objavi na sajtu Grada spomenuta, a na osnovu koje su zastave deljene građanima. "Takva odluka se ne može naći u Službenom listu Grada Beograda, u onim brojevima koji su do sad objavljeni", kaže Nenadić. Transparentnost Srbija je povodom ovog slučaja uputila, 22. aprila, dva zahteva za pristup informacijama od javnog značaja. Jedan zahtev upućen je Gradu Beogradu, a drugi Predsedniku Srbije. Zahteva se, između ostalog, uvid u odluke o dodeli zastava, dokumenta u kojima se može videti kriterijum za dodelu i dokument kojim Predsednik Srbije odobrava dodelu zastava. Šta stoji u Zakonu o upotrebi zastave? Prema Nenadićevim rečima, dodela državnih zastava građanima ima još jednu spornu dimenziju. "To je pitanje Zakona o upotrebi zastave, grba i himne Republike Srbije jer tu postoje neka pravila koja bi mogla biti sporna u ovom slučaju zato što je državna zastava, ona koja ima grb na sebi, namenjena, pre svega, državnim organima, isticanju na zgradama tih organa ili u nekim službenim prilikama. Sa druge strane, zakon prepoznaje takozvanu narodnu zastavu, to je obična ,srpska trobojka' koju bi građani mogli da koriste u raznim prilikama kao što su svadbe i slično", kaže on. Građanima Beograda su, kako se može videti na objavljenim fotografijama, podeljene državne zastave Republike Srbije. Sonja Gočanin Novinarka i producentica za društvene mreže u digitalnoj jedinici beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa. Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Pratite autora

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 24.04.2020

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Biznis/a592552/Javna-nabavka-za-drugu-fazu-uredjenja-Selters-banje.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Javna nabavka za drugu fazu uređenja Selters banje

Autor:eKapijaInstitut za rehabilitaciju Beograd raspisao je javnu nabavku za drugu fazu uređenja dela kompleksa Selters u Mladenovcu.Kako se navodi u dokumentaciji, planirana je izgradnja i opremanje pešačkih staza, sportskog terena i teretane, kao i dečjeg igrališta.Rok za završetak radova je 120 kalendarskih dana, a rok za dostavljanje ponuda 8. maj.Više informacija o tenderu pogledajte na sajtu eKapije.    

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 24.04.2020

Medij: juznevesti.com

Link: https://www.juznevesti.com/Politika/Donacija-Vucica-jugu-5-slepera-paketa-za-koje-se-ne-zna-ko-ih-je-platio.sr.html

Autori: https://www.juznevesti.com

Teme: Nemanja Nenadić\Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Donacija Vučića jugu - 5 šlepera paketa za koje se ne zna ko ih je platio

Opet šleperi koji su povezani sa Vučićem; ilustracija, foto. Vanja Keser Socijalno ugroženi u Nišavskom i Topličkom okrugu dobiće pakete sa hranom i sredstvima za ličnu higijenu, a pet šlepera sa tim paketima koja su juče stigla u Niš funkcioneri SNS-a predstavljaju kao donaciju predsednika Aleksandra Vučića. Ipak, ne objavljuju ko je tačno i kako platio poklon. Iz Transparentnosti Srbije navode da predsednik republike ne može da bude donator, ali građanin Vučić može. Počelo je sa respiratorima, a nastavlja se sa paketima socijalne pomoći, opet šleperi koji se vezuju za predsednika Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića. Juče je 5 kamiona stiglo u Niš, a dočekali su ih lokalni funkcioneri - načelnici okruga i predsednici Opština. Pomoć u pravo vreme. Predsednik Aleksandar Vučić sa najbližim saradnicima poslao je jugu Srbije - Nišavskom i Pirotskom okrugu pet šlepera pomoći u hemijskim i prehrambrenim proizvodima - piše na zvaničnoj Fejsbuk stranici Dragane Sotirovski. Načelnica Sotirovski objašnjava da ovo ne treba mešati sa paketima penzionerima i da će Gradske opštine Niša i lokalne samouprave dva okruga pakete, koje naziva donacijom Vučića, podeliti narednih dana osetljivim kategorijama stanovništva. Na pitanje o finansijskoj pozadini ovog kontigenta ne odgovara i kaže da to nije pitanje za nju. I ja mogu da budem donator, svojim autoritetom, novcem, zalaganjem. Niko od nas nije pitao. To je lično predsednik sa svojim najbližim saradnicima poslao Nišavskom i Topličkom okrugu. Sve ostalo morate da pitate njega - rekla je Sotirovski. Na pitanje Južnih vesti zna li odakle su plaćeni ovi paketi, ministar finansija Siniša Mali kaže da nije potrošen državni novac i da je sve zapravo organizovao Štab za vanredne situacije u Nišu. Jeste politika, nije politika - Vučić predsednik, Vučić građanin Predsednik Aleksandar Vučić u vanrednom stanju pripisivao je sebi zasluge za nabavku respiratora, govorio je da će lično avionom ići po njih, ali nije objavio da je lično nabavljao i pakete građanima. Kako je platio ovih 5 šlepera hrane i hemije koji funkcioneri stranke čiji je predsednik reklamiraju kao njegovu donaciju, pitanja su koja su poslata njegovoj savetnici i najbližoj saradnici Suzani Vasiljević. Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije kaže da je ova informacija zbunjujuća. Ispada kao da je predsednik države kao državni organ podelio pomoć opštinama u okviru iste te države. Predsednik kao institucija nema neka sredstva opredeljenja u budžetu za takve namene. Ukoliko je donator Aleksandar Vučić onda to treba tako i reći, a ne predstavljati kao donaciju predsednika. To bi trebalo da piše i u papirima - rekao je Nenadić. Predsednik Opštine Medijana Nebojša Kocić rekao je da duguju veliku zahvalnost "našem predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovim saradnicima". Drugi predsednik niške Opštine, one u Panteleju, Bratimir Vasiljević tvrdi da "nije reč o političkoj priči" i da pomoć neće deliti po sopstvenom nahođenju. To je za one koji primaju socijalnu pomoć. Ima i onih koji su za zakon nevidljivi, a traže, javljaju da im je potrebna pomoć, a nisu sagledani i evidentirani. Ne pitamo ko je za koju političku opciju. Nema ovo veze sa politikom. Najveći greh bi bio da damo nekom kome ne treba, a uskratimo nekom kome treba - navodi Vasiljević. Kaže da je za tu Opštinu namenjeno 1. 200 paketa za socijalno ugrožene.

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 24.04.2020

Medij: vesti.rs

Link: https://www.vesti.rs/Srpska-Napredna-Stranka/Donacija-Vucica-jugu-5-slepera-paketa-za-koje-se-ne-zna-ko-ih-je-platio.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: DONACIJA VUČIĆA JUGU - 5 ŠLEPERA PAKETA ZA KOJE SE NE ZNA KO IH JE PLATIO

Izvor: JužneVesti.com, 24.Apr.2020, 17:41 Socijalno ugroženi u Nišavskom i Topličkom okrugu dobiće pakete sa hranom i sredstvima za ličnu higijenu, a pet šlepera sa tim paketima koja su juče stigla u Niš funkcioneri SNS-a predstavljaju kao donaciju predsednika Aleksandra Vučića. Ipak, ne objavljuju ko je tačno i kako platio poklon. Iz Transparentnosti Srbije navode da predsednik republike ne može da bude donator, ali građanin Vučić može.Počelo je sa respiratorima, a nastavlja se sa paketima socijalne pomoći, opet šleperi koji se vezuju za predsednika Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića.Juče je 5 kamiona stiglo u Niš, a dočekali su...

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 24.04.2020

Medij: naslovi.net

Link: https://naslovi.net/2020-04-24/juzne-vesti/donacija-vucica-jugu-5-slepera-paketa-za-koje-se-ne-zna-ko-ih-je-platio/25314755

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Donacija Vučića jugu - 5 šlepera paketa za koje se ne zna ko ih je platio

Južne vesti pre 44 minuta  |  Milan Zirojević Južne vestiSocijalno ugroženi u Nišavskom i Topličkom okrugu dobiće pakete sa hranom i sredstvima za ličnu higijenu, a pet šlepera sa tim paketima koja su juče stigla u Niš funkcioneri SNS-a predstavljaju kao donaciju predsednika Aleksandra Vučića. Ipak, ne objavljuju ko je tačno i kako platio poklon. Iz Transparentnosti Srbije navode da predsednik republike ne može da bude donator, ali građanin Vučić može. Počelo je sa respiratorima, a nastavlja se sa paketima socijalne

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 24.04.2020

Medij: vesti.rs

Link: https://www.vesti.rs/Ekonomija/Pecinci-Donacija-od-pola-miliona-dinara.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Donacija Vučića jugu - 5 šlepera paketa za koje se ne zna ko ih je platio

Socijalno ugroženi u Nišavskom i Topličkom okrugu dobiće pakete sa hranom i sredstvima za ličnu higijenu, a pet šlepera sa tim paketima koja su juče stigla u Niš funkcioneri SNS-a predstavljaju kao donaciju predsednika Aleksandra Vučića...Izvor: Radio Televizija Vojvodine , 24.Apr.2020 , 14:56Pećinci: Donacija od pola miliona dinaraDonaciju od pola miliona dinara na namenski račun skupili su funkcioneri lokalne samouprave u Pećincima sa željom da pomognu socijalno najugroženijim građanima.Sredstva su uplaćena na namenski račun za borbu protiv korona virusa Štaba za vanredne situacije u Pećincima.Štab će od prikupljenih sredstava pripremiti humanitarne pakete sa prehrambenim proizvodima i sredstvima za ličnu higijenu i dezinfekciju za socijalno ugrožene građane....    

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 24.04.2020

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/toplicki-centar-vlada-mora-da-saopsti-koliko-je-para-iz-budzeta-dato-za-medicinsku-opremu/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javne nabavke

Naslov: Toplički centar: Vlada mora da saopšti koliko je para iz budžeta dato za medicinsku opremu

Toplički centar za demokratiju i ljudska prava iz Prokuplja, ispred Koalicije za nadzor javnih finansija, zahteva od Vlade Srbije da javno saopšti informacije o tome koliko je sredstava iz budžeta potrošeno za kupovinu medicinske i prateće opreme u cilju suzbijanja pandemije korona virusa, kao i analizu nadležnih institucija na osnovu kojih su nabavke izvršene.Foto: Instagram profil buducnostsrbijeav - Gotovo dva meseca unazad svedoci smo apsolutne netransparentnosti vlasti koja je, prema izjavama najviših zvaničnika, na nabavku medicinske opreme potrošila više stotina miliona evra budžetskog novca - kaže Dragan Dobrašinović, predsednik Upravnog odbora Topličkog centra. On podseća da je stotine respiratora i milioni maski, rukavica i druge opreme svakodnevno  dopremano na Beogradski  aerodrom, najviše iz Kine, a kako je govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, naši agenti su nosili kofer para kako bi sve to platili. -Ne postoji nijedan razlog  zbog kojeg građani Srbije ne bi dobili informaciju o svakom dinaru koji je država utrošila na borbu za suzbijanje pandemije. Vreme degutantnog i primitivnog samohvalisanja predsednika i premijerke uspesima u ratu protiv korona virusa je završeno i došlo je vreme za polaganje računa. Dakle šta je, u kojim količinama, na bazi kojih analiza i koliko plaćeno novcem građana Srbije? - pita Dobrašinović. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar najavio je na konferenciji za medije u Vladi Srbije da će "sve oko nabavke medicinske opreme biti objavljeno i transparentno  jer nema razloga da se bilo šta krije". Međutim, za sada nije saopšten nijedan podatak. Grupa država protiv korupcije (GRECO), koja je telo saveta Evrope, upozorila je da korupcija može biti pojačana u vreme epidemije korona virusom, a razlog za to je pojednostavljen porces javnih nabavki i preopterećenost sistema Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je respiratore i drugu opremu lično dopremao u Niš i Novi Pazar, iako je epidemija bila u punom jeku. EU platila dopremanje opreme Evropska unija je platila oko 500.000 evra dopremanje opreme sa nekoliko aviona, što je jedino bilo transparentno. Inače, od proglašenje vanrednog stanja u Srbiju je doletelo na desetine aviona, najviše iz Kine, sa medicinskom opremom, ali javno nije saopšteno na koji način je nabavljena i koliko je plaćena. Budžet, cena, medicinska oprema, Niš Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas. Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.   Učlani se

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 24.04.2020

Medij: dijalog.net

Link: https://www.dijalog.net/biepag-preporuke-za-resavanje-krize-koja-je-izazvana-pandemijom-korona-virusa-na-zapadnom-balkanu/

Autori: @DijalogNet

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: BIEPAG: Preporuke za rešavanje krize koja je izazvana pandemijom korona virusa na zapadnom Balkanu

Beograd, 24. april 2020. - Globalna pandemija korona virusa i mere koje preduzimaju vlade širom sveta predstavljaju veliki prekid u uobičajenom načinu rada, što važi i za Zapadni Balkan. Savetodavna grupa za javne politike Balkan u Evropi (BiEPAG) objavila je ključne preporuke za rešavanje krize koju je izazvao COVID-19 na zapadnom Balkanu. Pandemija baca u senku sva druga dešavanja dok u isto vreme ubrzava postojeće trendove, a tako će se nastaviti i u narednom periodu. Stoga su stručnjaci Savetodavne grupe za javne politike Balkan u Evropi prepoznali pandemiju COVID-19 kao kritičnu tačku, krizu koja može trajno uzdrmati institucije i društva. Nijedan od ovih scenarija nije neizbežan, a neke od posledica pandemije COVID-19 na zapadni Balkan mogu se ublažiti. Istražujući devet kritičnih oblasti, BiEPAG-ova analiza Zapadni Balkan u vreme globalne pandemije ističe na koje načine pandemija i odgovori vlade na istu predstavljaju posebne izazove za: 1. ulogu države, 2. demokratiju i zarobljenu državu, 3. geopolitičke promene, 4. novi nacionalizam, 5. socijalnu otpornost, 6. uticaj na životnu sredinu, 7. migracije i zdravstvenu zaštitu, 8. zdravstvenu zaštitu i socijalnu sigurnost i 9. ekonomske implikacije. Studija proučava uticaj na sve kritične oblasti i daje obrise mogućih rizika i prilika/mogućnosti, a zatim identifikuje i konkretne intervencije koje bi mogle da spreče najgore posledice po region. Autori studije su definisali ključne (pre)poruke, i to: EU mora u svoju reakciju na vanredne situacije da uključi sve zemlje Zapadnog Balkana, kako u planove pomoći tako i u planove obnove nakon vanrednih situacija, a bez obzira na status njihovih pregovora o pridruživanju. Potpuno uključivanje regiona od suštinskog je značaja kako bi se sprečile teške ekonomske posledice i geopolitička pomeranja. Podrška u prevazilaženju postkriznih ekonomskih i socijalnih posledica trebalo bi da bude uslovljena merama za smanjenje zarobljavanja države; Pandemija ne može biti izgovor za neograničeno ukidanje demokratije, a ograničenja građanskih sloboda moraju biti privremena, proporcionalna i transparentna. EU mora da identifikuje i nadzire ograničenja vezana za demokratske institucije i građanske slobode tokom vanredne situacije na zapadnom Balkanu; Ekološka kriza u regionu neće biti rešena niti smanjena, a preti joj i rizik da bude ostavljena po strani u interesu brzog ekonomskog oporavka. Činjenica da je i u vreme smanjenog saobraćanja automobila tokom trajanja mere zabrane kretanja nivo zagađenja vazduha nastavio da biva rekordno visok iznela je na videlo hitnost odlučnih akcija u regulisanju teške industrije: mnoge velike fabrike i dalje krše ekološke standarde i ugrožavaju zdravlje građana; U cilju rešavanja ekonomskih i socijalnih posledica, vlade treba posebno da podrže mala i srednja preduzeća, istovremeno obezbeđujući snabdevanje hranom za ugrožene grupe. Najzad, privremeni univerzalni osnovni dohodak mogao bi pomoći građanima koji su izgubili sredstva za život; Postoji i kratkoročna i dugoročna potreba za poboljšanjem kvaliteta bolnica u pogledu opreme, adekvatnih zaliha lekova i smanjenja prenatrpanosti kritičnih bolničkih odeljenja, kao i za povećanjem plata bolničkom osoblju kako bi se obezbedio njegov ostanak. Neophodno je da vlade (u regionu) i države članice EU imaju zajednički pristup u rešavanju nedostatka medicinskog osoblja zbog iseljavanja iz regiona, što dodatno opterećuje zdravstvenu zaštitu. Ranjivim grupama poput Roma treba omogućiti pristup zdravstvenoj zaštiti i zaštititi ih od diskriminacije; Potrebna je pažljivo kombinovati kratkoročne i dugoročne mere kako bi se sprečilo da se pandemija pretvori u trajnu katastrofu za zapadni Balkan. Kriza je takođe iznela na videlo mnoge strukturalne slabosti u regionu, od slabih zdravstvenih sistema, slabog poverenja u državu, do slabe demokratije i zarobljene države, dok je istovremeno i probudila građansku svest i poslužila kao pozadina za veću solidarnost među građanima. Ukazivanje na slabosti može pomoći u rešavanju problema i izgradnji otpornijih društava.

-------------------------------------------------------------------------------------------------