Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 30.04.2020

Medij: Politika     Strana: 2

Rubrika: Svet

Autori: Milenko Pešić

Teme: Korupcija

Naslov: Protesti u doba karantina nisu utihnuli

Protesti u doba karantina nisu utihnuli

Organizatori demonstracija u vreme pandemije pronalaze kreativna rešenja za mobilizaciju građana i izražavanje neslaganja s potezima vlasti UTel Avivu je izgledalo kao koreografija za slet, u Cirihu nalik umetničkoj instalaciji na otvorenom, a u Rostovu na Donu kao virtuelna igra po digitalnoj mapi grada.

U izazovnom vremenu pandemije virusa korona ulice i trgovi širom sveta već nedeljama su sablasno prazni, ali to ne znači da su i protesti utihnuli. Opozicione vođe i aktivisti civilnog društva u doba karantina i nametnute socijalne distance i zabrane okupljanja pronalaze kreativna rešenja za izražavanje svojih neslaganja s potezima vlasti.

Više od dve hiljade Izraelaca okupilo se nedavno na Trgu Rabin u Tel Avivu da protestuje protiv potkopavanja demokratije, za koje terete premijera Benjamina Netanijahua - i formalno optuženog za korupciju jer je u borbi protiv korone naredio da se građani prate preko mobilnih telefona. Demonstranti nisu nosili samo transparente i zastave, već i obavezne zaštitne maske. Stajali su na mestima koja je policija obeležila kako bi se ispoštovala pravila socijalne distance da građani na javnim mestima moraju da budu udaljeni jedan od drugog dva metra.

Ekološki aktivisti globalnog pokreta „Petkom za budućnost”, poštujući zabranu okupljanja, na trgu ispred opere u Cirihu na razmaku od dva metra poređali su stotine pari čizama, cipela, sandala i patika. Na ovaj način su hteli da skrenu pažnju javnosti da je korona, koja je u Švajcarskoj usmrtila više od 1.300 ljudi, deo globalne ekološke krize.

Građani Rostova na Donu nezadovoljni zbog restriktivne politike vlasti u izdavanju propusnica za kretanje u vreme karantina organizovali su digitalni protest. Umesto fizičkog okupljanja, na Jandeksovoj” mobilnoj aplikaciji postavili su na mapi grada ispred gradske kuće stotine virtuelnih čioda s negativnim komentarima.

Bes prema kontroverznim merama brazilskog predsednika u borbi protiv korone demonstranti u Sao Paolu su iskazali tako pggo su na fasade zgrada projektovali ogromnu sliku Žaira Bolsonara na kojoj se on cinično smeška. Na taj način su hteli da kod građana izazovu još veće nezadovoljstvo prema politici šefa države.

Ali, nisu svi protesti bili mirni i u skladu s merama socijalne distance. Nemačka policija se prošlog vikenda sukobila s demonstrantima koji su ponovo protestovali u centru Berlina protiv restriktivnih mera, a uhapšeno je više od 100 osoba. Do sukoba je došlo i u predgrađima Pariza, nakon što je jedan muškarac, vozeći motocikl, završio u bolnici, jer je naleteo na otvorena vrata neobeleženog policijskog vozila. Ovo je bila varnica za izbijanje nereda, jer su višenedeljne stroge mere karantina samo povećale nejednakost i dovele atmosferu do ključanja u kvartovima gde žive siromašniji građani koji su ostali bez posla.

Iako francuske vlasti najavljuju da će popustiti karantinske mere posle 11. maja, velika okupljanja građana najverovatnije neće biti dopuštena do polovine jula. Budući da se bliži Praznik rada, 1. maj, za kada su pojedine levičarske grupe zajedno sa „Žutim prslucima” preko društvenih mreža najavile proteste sa zaštitnim maskama, dnevnik „Parizijen” se pita da li je moguće to uraditi mirno i bez nasilja, po izraelskoj mustri viđenoj u Tel Avivu.

Dr Javor Rangelov, iz Londonske škole za ekonomiju i političke nauke, kaže za američki portal „Bazfid”da je seoba uličnih demonstracija na društvene mreže trend koji se pojavio i pre epidemije.

,Ddi, ako vlasti budu uvele dodatna ograničenja u digitalnom prostoru, to će samo povećati pritisak i izazvati pojavu mnogo razornijih i po društvo više destabilizujućih oblika protesta”, upozorava Rangelov.

Milenko Pešić

----------------------------------------------------------

Datum: 30.04.2020

Medij: Ekspres     Strana: 28,29

Rubrika: Bez naslova

Autori: Tamara Marković Subota

Teme: Korupcija

Naslov: DANI KOJI SU PROMENILI SRBIJU

TAMARA

MARKOVIĆ SUBOTA

Epidemiolozi, infektolozi, pulmolozi: doktori Predrag Kon, Darija Kisić Tepavčević, Goran Stevanović,

Branimir Nestorović danas su nosioci odluka struke u Kriznom štabu oformljenom za borbu protiv pandemije virusa Covid-19. Njihove reči prate se iz dana u dan, u iščekivanju da se konačno brojke novozaraženih i preminulih spuste na nivo koji bi omogućio bar relativan povratak normalnom, starom životu.

Na drugoj liniji fronta je Vojska koja kontroliše granice, bolnice i staračke domove, i policija koja obezbeđuje poštovanje policijskog časa, mere samoizolacije, kontroliše svakog vozača stranog transportnog kamiona koji uđe u Srbiju, prateći ga od granice do granice, iz grada u grad.

Sedamnaest godina ranije, u vanrednom stanju uvedenom 12. marta 2003. godine, posle ubistva premijera Zorana Đinđića, situacija je bila obrnuta. Policija je bila na prvoj liniji fronta, a brojke

koje su tada građani čekali u vestima odnosile su se na broj pripadnika zemunskog klana, osumnjičenih pripadnika JSO, uhapšenih kriminalaca, rešenih ubistava, otmica, iznuda...

I tada se živelo sa policijskim časom i zabranom kretanja. Konferencije za novinare takođe su održavane svakog dana, a ispred novinara sedeli su ministar policije Dušan Mihajlović, njegov zamenik Nenad Milić, generali Sreten Lukić, načelnik RJB, i Milan Obradović, načelnik beogradske policije, kao i Goran Radosavljević Guri, komandant tada najaktivnije jedinice srpske policije - Zandarmerije. Svakog dana pojavljivao se i načelnik po jedne policijske stanice iz unutrašnjosti Srbije, sa raportom o konačno razrešenoj bezbednosnoj situaciji u svom gradu. Iza kulisa svih konferencija, ali i brifinga na kojima su pozivani glavni urednici medija, stajao je Vladimir - Beba Popović.

Proglašenje

vanrednog stanja

Te srede 12. marta 2003. zvaničnu vest o ubistvu premijera saopštio jejiotpredsednik Vlade Nebojša Cović.

„Atentat na Đinđića izvršen je u 12.25 sati. Premijer je preminuo sat vremena kasnije u Urgentnom centru u koji je doveden u besvesnom stanju, sa dve prostrelne rane na stomaku i grudnom košu. Hitna hirurška intervencija i reanimacija bile su uzaludne", rekao je Cović. On je tada rekao i ono što je Đinđić od umalo kobnog presecanja kolone vozila kod hale "Limes” 21. februara odbijao da poveruje.

„Ovo je drugi atentat na Đinđića, koji je izvršen u trenutku kada je istraga o prvom atentatu na auto-putu trebalo da donese prve konkretne rezultate", rekao je Čović.

Za Čovićem se zatim oglasila i predsednica Skupštine Nataša Mićić, sa najvažnijom objavom u svojoj političkoj karijeri.

„Donela sam odluku da prihvatim predlog Vlade Republike Srbije za proglašenje vanrednog stanja sa ciljem da se očuva bezbednost ljudi, imovine i sprovede odlučan obračun državnih organa sa organizovanim kriminalom. U tom cilju država će upotrebiti sva sredstva pravne države dok se počinioci i nalogodavci ovog, ali i svih drugih zločina počinjenih u poslednje vreme ne privedu pravdi", rekla je tada vršilac predsedničke dužnosti Nataša Mićić.

A taj obračun označavao je rat sa tada najmoćnijim kriminalnom grupom u Srbiji - zemunskim klanom i njihovim saradnicima iz ozloglašene Jedinice za specijalne operacije. Imena Milorada Ulemeka Legije, bivšeg komandanta Jedinice, i vođa „zemunaca“ Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma objavljena su na poternici srpske policije samo par sati posle atentata.

Režirani protest JSO,

incident kod hale “Limes", dizanje u vazduh “Difens rouda” i bekstvo Ljubiše Buhe Čumeta koji se javno, preko medija nudio za zaštićenog svedoka protiv Ulemeka i Spasojevića, koje je optuživao za brojna ubistva i otmice, bili su dovoljni da policija pohvata konce, označi osumnjičene i započne akciju “Sablja", čijem je nazivu kumovao ministar Mihajlović. Istovremeno, sve vreme vanrednog stanja trajala je i akcija “Vihor”, odnosno policijska blokada svih ulaza i izlaza iz Beograda, kao i kontrola svih vozila.

Na prvoj poternici, osim glavne trojke Ulemeka, Spasojevića i Lukovića, našli su se i tada označeni članovi klana: Dejan Milenković Bagzi, Vladimir Milisavljević, Sretko Kalinić, Nikola Bajić, Miladin Suvajdžić, kao i braća Miloš i Aleksandar Simović i Dušan i Đorđe Krsmanović. Već sutradan na poternici je bilo 31 ime, a spisak se zatim iz dana u dan širio. Vlada je saopštila da se traga za više od dve stotine ljudi osumnjičenih za organizovani kriminal.

Krenula su i hapšenja, otkrivanje štek stanova u kojima su se „zemunci" krili, pronalaženi su “audiji” smrti, razotkrivana su prethodna ubistva i otmice, ali od trojice glavnoosumnjičenih nije bilo ni traga.

I nisu samo muškarci u to vreme bili predmet potrage policije. Tri žene, bliske „zemuncirna", dobile su na značaju u akciji “Sablja”: Biba Šekularac kao bliska Legijina prijateljica, Ljiljana Buha koju je Čume optužio da ga je trovala po nalogu Spasojevića, kao i majka Miladina Suvajdžića, čuvena Iboljka, osumnjičena za iznajmljivanje štek stanova za zemunski klan i vlasnica farme na kojoj su držani oteti.

I u to vreme javnost je pronalazila način za humor, bez društvenih mreža. Zbijale su se šale o tome kako je Vladimir Milisavljević dobio nadimak Vlada Budala, građani su se “plašili” da otvore kontejner a da im ne iz njega ne iskoči neki odbegli „zemunac"... Bela kniiga i Specijalni sud

Đinđićeva vlada proglasila je 2002. godinu, godinom borbe protiv organizovanog kriminala. Policija je napravila belu knjigu o organizovanim kriminalnim grupama u Srbiji. Tada zajednički surčinsko-zemunski klan naveden je kao najjači u regionu. Donet je Zakon o nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala, po kome je i započelo formiranje Specijalnog suda. Izabran je specijalni tužilac Jovan Prijić, predviđeno je postojanje svedoka saradnika.

Maja Kovačević Tomić, tada sudija i portparol Specijalnog suda, za “Ekspres” je izjavila da se Čume još krajem 2002. nudio da bude svedok saradnik čim zakon stupi na snagu.

„Buha je bio u bekstvu, van Srbije, jer je pucano na njega. Specijalni tužilac ga je u Slovačkoj saslušavao nekoliko dana i Buha je govorio o kriminalnim delima zemunskog klana i njihovoj sprezi sa pojedinim pripadnicima JSO. Uzimanje izjave od Buhe završeno je 11. marta“, rekla je Maja Kovačević Tomić opisujući situaciju uoči atentata.

Rilšenje tvrđave u Silerovoj

Prva mera države protiv zemunskog klana bila je rušenje Spasojevićeve vile i Tržnog centra u Šilerovoj ulici 38. Dan posle ubistva premijera, 13. marta u 14 sati je počelo rušenje, ali je betonska tvrđava, nalikmeksičkim hacijendama, danima odolevala bagerima i eksplozivu. Sa zemljom je sravnjena 27. marta sa više desetina kilograma eksploziva.

Upravo u ovu vilu novinari beogradskih redakcija ušli su prvi i jedini put mesec i po dana ranije, i to upravo na poziv Spasojevića, koji je time pokušao da se odbrani od Čumetovih optužbi da u Šilerovoj drži zatočenu njegovu suprugu Ljilju.

Novinari tada nisu videli rešetke koje je Čume

Predaia

Na hapšenje prvooptuženog za ubistvo premijera Milorada Ulemeka Legije čekalo se 14 meseci.

Bivši komandant JSO sam se predao beogradskoj policiji u noći 2. maja 2004. tako što je došao do žandarma koji su čuvali njegovu kuću u Filmskom gradu. Tvrdio je i da je sve vreme proveo u kući sakriven u pregradi od zidova. Prvi koji je došao do njegove kuće bio je Goran Radosavljević Guri, koji je sa njim i otišao do zgrade MUP-a, gde su Legiju sačekali načelnik RJB Miša Milošević i tadašnji ministar Dragan Jočić. Legija je od tada u zatvoru. Za organizaciju ubistva premijera osuđen je na 40 godina zatvora.

pominjao, ali jesu bezbednosne kamere, čuveni bazen, fontanu...

Rušenje Šilerove tadašnja vlada okarakterisala je kao znak odlučne borbe države protiv kriminala. Međutim, i dan-danas taj potez izaziva niz spekulacija zbog sumnje da je rušenje izvedeno kako bi se uništili dokazi, konkretno video snimci o brojnim političarima koji su dolazili Spasojeviću u posetu i sa njim sklapali dilove.

U direktnu vezu sa Spasojevićem i Lukovićem najviše je dovođen Čedomir Jovanović, tada jedan od najbližih Đinđićevih saradnika, koji je prozivan kao osoba koja je dvojicu vođa „zemunaca" 2001. godine posećivao u zatvoru, u kome su se našli nakon proterivanja iz Francuske. Pominjane su njegove posete Šilerovoj, kupanje u Spasojevićevom bazenu, kao i da je rušenje Šilerove naredio kako bi se uništili snimci koji bi mogli da ga kompromituju. Na sve optužbe Jovanović je kasnije odgovorio samo jednom, doduše antologijskom rečenicom: “Ruke su mi prljave, ali mi je savest čista”.

Navodni snimci, do danas, 17 godina kasnije, nisu se pojavili.

Hapšenje Zvezdana Jovanovića

Glavno pitanje policije i celokupne javnosti u to vreme bilo je ko je pucao na premijera, ko je ubica. Vrlo brzo je otkriveno da je na premijera pucano s prozora na drugom spratu zgrade u Ulici admirala Geprata broj 14, udaljene oko 200 metara vazdušnom linijom od parkinga zgrade Vlade. Unutra je nađeno ćebe, a na simsu opušak "davidova”. Bilo je jasno da je takvo ubistvo mogao da izvrši samo profesionalac, i zato se on i tražio među snajperistima JSO.

A onda je 25. marta novi premijer Zoran Živković saopštio da je policija, na osnovu dotadašnje istrage, izvršenih provera na utvrđivanju materijalnih činjenica i dokaza, izjava svedoka i uhapšenih članova zločinačke grupe koja je izvršila atentat, identifikovala Zvezdana Jovanovića kao osobu koja je pucala u Đinđića. Jovanović, poznat po nadimku Zveki, bio je pomoćnik komandanta JSO, jedan od onih čiji je lik zabeležen na snimcima protesta2ool. godine.

Živković je tada saopštio i da je policija pronašla i snajpersku pušku, marke "hekler i koh G3”, zakopanu na Novom Beogradu, iz koje je, kako se u tom momentu samo sumnjalo, pucano na premijera Đinđića. Aleksandar Milosavljević, tadašnji zamenik okružnog tužioca,, koji je Jovanovića saslušavao u Okružnom zatvoru, za “Ekspres” je rekao da je Zvezdan te noći izgledao kao osoba koja hoće da skine teret sa sebe, i to što je pre moguće.

„Op nijednog momenta nije sporio da je pucao. Ali bitna su dva pitanja koja sam mu postavio na kraju. Pitao sam ga zašto si ubio premijera i zašto si to priznao? Prvo je rekao zato što je Đinđić hteo da ih izruči u Hag. Rekao je da je video spisak od 442 osobe i da to nije mogao da dozvoli. Da ga citiram, rekao je: ’Da mene, koji sam toliko godina krvavio gaće u ratu neko hapsi i vodi kao ratnog zločinca, ja to ne mogu, ne želim’. Zvezdan je smatrao da je on u suštini uradio stvar koja je državni projekat. On je sebe doživljavao kao državnog činovnika, i mislio je da je to što je uradio, uradio po nalogu nekoga ko je mnogo mislio o tome. Zvezdanu je to bilo normalno. A odgovor na pitanje zašto je priznao je možda i najinteresantniji u celom zapisniku. Rekao je: ’Ja nisam kriminalac. Ne možete da me stavite u isti koš sa Dućom i Kumom. Ja nisam uzeo novac’. Čak se distancirao i od ljudi oko njega, u jedinici. Rekao je da to što se neko bavi kriminalom, da to njega ne interesuje", rekao je Milosavljević. Akcija Meljak

Dejan Milenković Bagzi, koji je kasnije postao zaštićeni svedok, tvrdio je da su u jednom momentu Spasojević i Luković skriveni posmatrali rušenje svojih kuća u Zemunu. Zatim su pobegli u Meljak, u vikendicu Lukovićevog ujaka, gde su locirani i ubijeni upravo na dan kada su njihova zdanja u Šilerovoj sravnjena sa zemljom.

„Nakon Đinđićevog ubistva, posle nekoliko dana skrivanja po stanovima u Beogradu, Spasojević, Luković i ja smo otišli u Meljak, gde su nam hranu donosili Lukovićev ujak i njegov sestrić. Jedne večeri, sestrić se nije pojavio sa hranom. Dušan zove sa fiksnog telefona, javlja se ujak i kaže da je pogrešan broj. Shvatamo da nam je policija na tragu. Pakujemo se i izlazimo kroz prozor, prvo Kum, pa Dušan, pa ja. Čujemo: ’Stoj, policija’. Ja bežim deset metara ka ogradi, preskačem je i bežim, ne zaustavljam se. Posle 30 sekundi čujem rafale i pojedinačne pucnje. Trčim dalje sve do puta. Vidim kako pristiže mnogo policijskih vozila i hitna pomoć. Ležao sam u nekom jarku, svuda je bilo policije. Jedan je stajao dva metra od mene i čak je vršio nuždu. Mislio sam da će da me vidi. Posle dva, tri sata ustao sam iz jarka. Išao sam močvarama, njivama. Našao sam neku vikendicu u kojoj sam ostao do sutradan uveče. Zatim odlazim autobusom do Beograda i do Surčina, svojoj kući. Tokom akcije ’Sablja’ krio sam se u kampu kod Surčina, gde mi je supruga nosila hranu, a zatim sam sa lažnim pasošem otišao u Grčku", rekao je Milenković.

Spasojević i Luković su prema zvaničnoj verziji pronađeni u dvorištu vikendice 27. marta u 20.40 sati. Prema saopštenju policije, njih dvojica su prilikom pokušaja bekstva puca-P na pripadnike SAJ-a i pokušali da bace bombe na njih. Policija je saopštila i da su pripadnici SAJ-a likvidirali vođe zemunskog klana jer su pruži-P oružani otpor prilikom pokušaja hapšenja. Kako je navedeno, oni su na policiju puca-P iz automatske puške M-70 i uz sebe su imali ručne pešadijskebombe.

Milenković je, međutim, kasnije na sudu tvrdio da ni on, ni Luković, ni Spasojević nisu bili naoružani u kući u Meljaku dugim cevima, već da je samo Spasojević imao jedan pištolj „bereta".

I ta rečenica poslužila je za nove političko-policijske obračune u kojima su Rodoljub Milović, tada inspektor PO-SKOK-a, i Spasoje Vulević, komandant SAJ-a, optuživani da su po nalogu tadašnje vlasti likvidirali Spasojevića i Lukovića, kako ne bi progovorili o svojim vezama sa političarima iz Đinđićevog okruženja. Najglasniji u ovim izjavama bio je lider radikala Vojislav Šešelj, koga je s druge strane upravo policija u vreme neposredno pre atentata dovodila u direktnu vezu sa vođama zemunskog klana.

Stambolićevo telo u živom kreču

Taj 27. mart policiji je doneo informaciju na koju se bezmalo čekalo tri godine.

Tog dana u beogradsku policiju na saslušanje je doveden Nenad Šare zvani Škene, pripadnik JSO. Inspektori koji su razgovarali sa njim, iz kancelarije su pred pretpostavljene izašli sa najvažnijom informacijom: Šare je priznao učešće u ubistvu Ivana Stambolića i spreman je da pokaže mesto na kome je zakopano njegovo telo. Na Fruškoj gori.

Slučaj Stambolić bio je enigma od 25. avgusta 2000, kada je misteriozno nestao dok je trčao na Košutnjaku. Istraga je sve do hapšenja Škeneta tapkala u mestu, mada je bilo jasno da iza svega stoji državni vrh i strukture Državne bezbednosti.

Sa hapšenjem Škeneta

klupko je počelo da se odmotava. Prema njegovom svedočenju, Stambolića su sačekali na Košutnjaku i uz pretnju oružjem mu naredili da uđe u kombi. Odvezli su ga na Frušku goru, gde je ubijen i bačen u jamu sa živim krečom. Istog dana, specijalne policijske jedinice su se uputile na Frušku goru, gde je i nađeno telo. Presuda u slučaju ubistva Stambolića, u objedinjenom postupku u kome se optuženima sudilo i za atentat na Vuka Draškovića u Budvi, bila je prva presuda pred Specijalnim sudom u kojoj su izrečene maksimalne kazne od 40 godina zatvora. U presudi je navedeno da je Stambolićevo ubistvo naredio bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević, radi eliminacije političkih protivnika. Milošević je, prema pravosnažnoj presudi, Državnoj bezbednosti naredio ubistvo Stambolića, a njega su oteli i ubili pripadnici JSO. Najstrože kazne u ova dva slučaja izrečene su Ulemeku, kao organizatoru Stambolićevog ubistva, i njegovom potčinjenom Branislavu Berčeku, okrivljenom da je ubio Stambolića hicima ispaljenim u potiljaki da je pucao u Draškovića.

Kraj posle 42 dana

Policija u vreme tog vanrednog stanja nije bila aktivna samo u Beogradu, na razbijanju zemunskog klana. U NO--vom Sadu uhapšeni su saradnici „zemunaca" koji su rasturali narkotike po celoj Vojvodini, u Kruševcu je uhapšen Zoran Jotić Jotka, čiji je klan bio najmoćniji u iznudama lokalnih biznismena, Mlađan Mićić Pacov uhapšen je u Požarevcu, šabačka policija razrešila je brojna ubistva...

U pritvoru su se u vreme “Sablje” našle i estradne zvezde Svetlana - Ceca Ražnatović i Aca Lukas. Uhapšeno je ukupno 11.665 osoba koje su se sumnjičile za povezanost sa organizovanim kriminalom.

Vanredno stanje trajalo je do 22. aprila 2003. godine. U govoru prilikom ukidanja vanrednog stanja Nataša Mićić je rekla: „ova 42 dana zauvek su promenila Srbiju. Nabolje" <

Zaštićeni svedoci Ljubiša Buha Čume i Dejan Milenković Bagzi bili su najvažniji zaštićeni svedoci u sudskom postupku za ubistvo premijera Đinđića.

Buha, koji je od „zemunaca" pobegao iz zemlje krajem 2002. godine, vratio se u Srbiju u akciji „Sablja", dok je Milenković uhapšen u julu 2004. u Solunu, i zatim izručen srpskom pravosuđu.

Šef solunske policije, koji je potvrdio hapšenje Milenkovića, rekao je tada da je osumnjičeni uhapšen u ponoć na centralnoj ulici u Solunu, obučen u „dobro odelo" i s putnom torbom, u kojoj je bila „velika količina novca". Kod sebe nije imao nikakva dokumenta, ali je priznao identitet, koji je zatim potvrđen i upoređivanjem otisaka prstiju, koji su zatim stigli iz Beograda.

----------------------------------------------------------

Datum: 30.04.2020

Medij: Pečat     Strana: 24,25

Rubrika: Bez naslova

Autori: Božidar Zečević

Teme: Korupcija

Naslov: Džepovi društvenog zla

BOŽIDAR ZEČEVIĆ

Džepovi društvenog zla

Neko je rekao da će u XXI veku TV serije zameniti društveni roman XIX i XX stoleća i to se možda već događa. Šta nam u tom smislu, pre svega o društvenom zlu, koje sasvim dobro poznajemo a o kome uporno ćutimo, otkrivaju najuspešnije naše TV serije u ovoj sezoni - Južni vetar, Tajkun i Kalup?

Ako je išta zajedničko najus-

pešnijim našim TV serijama u ovoj sezoni - Južni vetar, Tajkun i Kalup - onda je to nešto sasvim novo na obzorju domaće igrane produkcije: iz-

nenađujuće otvorena kritičnost prema društvenom zlu, koje sasvim dobro poznajemo, a o kome uporno ćutimo. Izgleda da je mladim autorima sada prekipelo. Ako je tačno da organizovani kriminal postoji i reprodukuje se zahval>ujući učešću aktera domaće politike, pravosuđa, bezbednosti, policije, privrede, sporta, medija, čak zdravstva i kulture, a da ne govorimo o tzv. građanskom sektoru raznih NVO i globalističkih pseudoelita u ilegalnom i protivpravnom prometu dobara, što se sve zajedno još smatra tabuom, onda nam napretka nema dok se ta tama ne rasvetli i krivci ne privedu pravdi. Ovo nije posao filmskih i televizijskih umetnika, ali je dobro što ovakve slike oni sadajavno pokazuju. Neko je rekao da će yXXI veku TV serije zameniti društveni roman XIX i XX stoleća i to se možda već događa. Pažnja masovnog gledališta okreće se sada ovim sadržajima, a to je već prvi i možda najvažniji korak u pravcu društvenog preokreta koji je neminovan. Jeste, postoje Zadrut i Parovi i Zvezde Granda, ali istovremeno postoji jedna šarolika, ali agilna autorska družina koja ne okleva da se uhvati ukoštac s demonima našeg vremena; čini to u rodu igranog filma, na terenu dramske akcije, gde smo je najmanje očekivali.

POGODITI U SRŽ PROBLEMA U tome je najdal>e otišao Južni vetar, a razmere recepcije govore da je pogodio u srž proolema. Avramovićev mladi i harizmatični junak Petar Maraš (Miloš Biković) izlazi iz zatvora s idejom da se okane zločina i započne novi život. Ali Tb ne ide; on se već zarazio podzemljem i ta nesreća ga vuče u ponor. Istu priču pričao je pre više od pola veka Živojin Pavlović u svom prvom filmu Povratak (1966) koji je, istovremeno, bio rodonačelnik tzv. crnog talasa i prva velika uloga Bate Živojinovića. Batin Al Kapone rođen je u periferijskim udžericama oko Crvenog krsta i na dorćolskoj jaliji, a priča je tačna, izvorna, nastala sredinom pedesetih u ispovesti „večitog robijaša“ Save Jokića, koje se Pavlović nekako domogao i pošteno joj pripisao sav svoj uspeh. Sadašnji Petar Maraš je sin (ili unuk) beogradskog Al Kaponea, tragičnog antiheroja društvene margine, koji je doneo odluku da okrene list. Oba junaka neće staro društvo, hoće „bolji svet“, žele decu, porodicu, dom. Ali tu su bogovi u liku Službe, kojima ne treba pošten građanin, nego doušnik, saradnik i „zaštićeni svedok“. Reintegracija je nemoguća. Heroj je osuđen na propast, zatvoren u krug neprijateljskih sila, što sudbinu Maraša povezuje sa crnim talasom, što god ova sintagma značila. Živojin Pavlović je imao problema s nimalo mitološkom Službom (novo ime od 1964. za Titovu tajnu policiju - Udbu) i njenim legendarnim šefom Penezićem. U filmu Povratak policija na kraju ubija Al Kaponea, što je bilo svetogrđe i što Krcun nije hteo da dopusti ni po koju cenu. Milicija je bila naš čuvar i (veliki) brat. „Prvo, ne može se prikazati da postoji kriminal, jer njega nema. Drugo, ne može milicija ubiti nevinog“, objašnjavao je Žika Pavlović. „Tada je vladala dogma da su milicajci anđeli koji lebde nad socijalističkim građaninom. I danas je među njima takav stav, ideološka zasenčenost čitave stvari“, isticao je Pavlović još 2000. godine, jer jeu vrhovima policije i dalje video ljude iz Krcunovog doba. Oni su preživeli do danas, hoće da

kaže Miloš Avramović, pokazujući neke od njih na delu, samo sada oni vode kolo zločina. Milicija Petra Maraša nije ni čuvar ni anđeo nego faktor organizovanog kriminala. Čauši istog velikog šefa (među kojima je bio i Marašev otac, odlični Diklić) sada su bosovi narko-lanaca, koji rade s Bolivijom i Avganistanom i Bugarima i Milovim klanovima i preko leševa zgrću milione, Pomalo je neverovatno da u našem vremenu još postoje i dišu negdašnjim ideološkim nabojem (zovu se Crveni, nose lenjinske „furaške“ i dive se sovjetskom filmu Castir Kostja. Teško da bi Crveni (Berček, dobro pogođen, mada sve vreme podseća na lik koji je već igrao u Balkanskim pravilima Darka Bajića), glava kriminalne narko-hobotnice, koji se u skojevskoj mladosti oduševljavao filmovima Griše Aleksandrova, mogao da dosegne do ovog vremena; imao bi danas preko devedeset godina. Zamislite šefa mafije u desetoj deceniji! Ali takvi džepovi prošlosti toliko su urasli u naše društveno tkivo da u seriji održavaju onu „duboku istoriju Istog" (Rolan Bart), dakle funkcionišu kao metafora zla, makar da su znaci jednog bivšeg vremena. Amoralnost Titove tajne policije i dugovečna otimačina bez skrupula i odgovornosti primila se i postala živa paradigma našeg doba. Samo što je drugo vreme, što beogradskim podzemljem ne sevaju više pesnice i poneki nož, nego prašte hekleri i tutnje helikopteri. Naše vreme je daleko surovije nego Pavlovićevo i Jokićevo. Još ćemo se sretati sa Crvenim, nagoveštava Avramović, planirajući novu sezonu JužnoG vetra sa „šiptarskom vezom“, kuda se, posle obračuna s Bugarima i milogorcima, zaputio šef velike mafije.

DECA I UNUCI CRVENIH Možda ///;veni više i ne postoje, ali Srbijom haraju njihova deca i unuci, što se naročiti vidi u TV seriji Tajkun, koju je napisao TJorđe Milosavljević, a režirao Miroslav Terzić. Već u briljantnoj ekspoziciji „krsne slave dece komunizma“, o kojoj smo pisali na ovim stranama, autori nam predstavljaju novu klasu bespogovorno lojalnih tajkuna, koju vlast upotrebljava i baca, tj. „pušta niz vodu“ kad odigraju svoje. Ta nova klasa potomak je i klijent one TJilasove. Njih znamo i mogli bismo ih nabrojati u ponoć i u podne. Oni su nova paradigma istog, starog društvenog zla, obeleženog pljačkom, korupcijom i zločinom, koja postaje zakon našeG doba. Tajkuni su i dalje pod paskom svojih očeva (skrećemo pažnju na persone oca Stojana, Kašanina i sudije Nedića- u Tajkunu), ali glavnu operativnu ulogu igra bivši pripadnik Službe sa karakterističnim imenom Balša, troslojna moralna rugoba i cinični zlikovac (više nego ubedljivi Marko Baćović). Tu je sve rečeno, mada ostaje još štošta da se dometne. I dobro se vidi da svi ovi likovi ne potiču iz devedesetih, kako bi hteli njihovi tumači iz neoliberalnih medija, nego je stvar, očito, mnogo starija: to je prokletstvo Srbije otkada se u nju uselio demon Broza i zloduh Kominterne, koji mu je predao Bugarin Karaivanov i koji je bravar znalački ugradio u svoj košmarni san. Glavni računi stižu sada nama na naplatu, znala to deca komunizma ili ne.

OD NARODA ODMETNUTA SRPSKA „DUBOKA DRŽAVA" Da su beskru puloznost i moralni sunovrat postali glavna obeležja našeg sveta pokazuje i najkraća od ove tri, serija Kalup Vuka Ršumovića, zasnovana na autentičnim društvenim traumama iz naše novije prošlosti, u ovom slučaju na poznatoj aferi krađe i prodaje novorođenčadi, koja još nije dobila sudski ni politički epilog. Fabula se zasniva na realnim događajima i prati istragu bivšeg policajca koga iznajmljuje gruparoditelja nestalih beba. Istraga je otkrila da su u aferu umešane akušerske ekipe, upravne službe i načelnik policije, potkupljen da bi, u datom momentu, zataškao „slučaj“. Sve do ovog trenutka radnja teče pod izvesnom hipotekoiŠavova Miroslava Terzića, najboljeg našeg igranog filma prošle i nekoliko novijih sezona, koji priča jednu sličnu priču, tj. zasniva se na narativu krađe i prodaje dece. Sa stanovišta društvene kritike Ršumović nastavlja tamo gde je stao Terzić. Pronašavši krivce i prepuštajući ih pravdi, policajac (agilni Mišo Obradović), kome su vratili značku, odlazi pravo u Parlament i tamo, na „javnom slušanju“, u emotivnom govoru, bez zazora optužuje sistem što ne sankcioniše ni kršenje zakona ni dokazanu korupciju. Tako jedan od šrafova mehanizma postaje „zviždač" (nešto poput dr Stokmana u Ibzenovom „Narodnom neprijatelju”) i glasno pokazuje pukotinu koja generiše ovo patološko stanje. Izrečenom se može verovati, jer potiče iz pera ne fiktivnog nego stvarnog sudije Apelacionog suda (koji se, sasvim „neočekivano“, javlja kao jedan od kreatora ove serije), čime se triler na kraju pretvara u ozbiljnu osudu. Eto čega se u svojoj obesti dosetila naša hobotnica! Da majkama otima decu i prodaje ih na crnom tržištu! Treba li još šta? Ima li crnje slike poludele i od naroda odmetnute duboke države, čiji se konci spliću pred kritičkim objektivom? II

Amoralnost Titove tajne policije i dugovečna otimačina bez skrupula i odgovornosti primila

se i postala živa paradigma našeg

doba. Samo što je drugo vreme, što beogradskim podzemljem ne sevaju više pesnice i poneki nož, nego prašte hekleri

i tutnje helikopteri

----------------------------------------------------------

Datum: 30.04.2020

Medij: Novi magazin     Strana: 5

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: O budžetu minimalno znamo

O budžetu minimalno znamo

Srbija je pala zaosam mestai nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI), saopštila je Transparentnost Srbija (TS). U istraživanju za 2019. Srbija je ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanje u grupu zemalja s “minimalnom transparentnošću budžeta’'.

Od zemalja u regionu koje su ocenjivane samo Bosna i Hercegovina ima lošiji skor (33), Severna Makedonija je za nijansu bolja (41), dok je najbolje rangirana Bugarska sa skorom 71, Hrvatska i Slovenija imaju skor 68, Rumunija 64, Albanija 55 i Mađarska 45.

Srbija je najlošije ocenjena u pogledu učešća javnosti u kreiranju budžeta, sa samo dva poena (svetski prosek 14), a ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji revizorskog nadzora (57), što se takođe smatra ograničenom otvorenošću budžeta.

“Značajan nivo transparentnosti budžeta" ove godine dosegla je 31 država, sa skorom od 61 i više, a svega šest ima više od 80 poena. Na vrhu liste su Novi Zeland i Južnoafrička Republika (87) i Švedska (86). Sa druge strane, čak tri zemlje imaju skor 0 (nula) - Jemen, Venecuela i Komorska ostrva, dok Katar ima ocenu 1, a Sudan i Alžir po 2. Ocena Srbije mogla je biti bolja da su Vlada i Skupština poštovale svoje zakonske obaveze i rokove iz budžetskog kalendara prilikom pripreme budžeta za 2019. i razmatranja završnog računa, prenosi TS.

Istraživanje otvorenosti budžeta jedini je globalni nezavisni, uporedni i istraživački instrument, zasnovan na činjenicama, u kojem se koriste međunarodno prihvaćeni kriterijumi za ocenu pristupa javnosti informacijama o budžetu, stvarnim mogućnostima javnosti da učestvuje u pripremi budžeta i ulozi institucija za nadzor budžeta kao što su, u Srbiji, Narodna skupština, Državna revizorska institucija i Fiskalni savet. 5

----------------------------------------------------------

Datum: 30.04.2020

Medij: Novi magazin     Strana: 17

Rubrika: Srbija

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: "Pozvaću Kona i Lončara...

Ana Lalić, novinarka Zoran

Živković,

Nova stranka Ivan Golac, bivši fudbaler i trener Žarko

Trebješanin, psiholog Milan

Gutović, glumac Miljenko Jergović, pisac

----------------------------------------------------------

Datum: 30.04.2020

Medij: Novi magazin     Strana: 1,18,19,20,21,2

Rubrika: Intervju

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: EU TRAGA ZA PARTNEROM U SRBIJI

EUTRAGAZA PARTNEROM

USRRUI

EU u Srbiji traga za ozbiljnom strankom koja će otvoreno pokazivati evropsko opredeljenje i koja će raditi na svom jačanju u biračkom telu

Biljana Stojković je

kao biolog, profesor na beogradskom Prirodnomatematičkom fakultetu, upućena u stručnu pro-

blematiku korona-pandemije, a sa druge strane istaknuti je građanski aktivista i dobar sagovornik za ekspertsko-političku analizu situacije u Srbiji.

Kako biste u najkraćem, sa stručnog aspekta, opisali ovaj virus i zašto se svet nije bolje pripremio za pandemiju?

Na veliku žalost svih stanovnika planete, godinama su bila zanemarivana mnoga naučna upozorenja o pandemijskim potencijalima virusa iz grupe koronavirusa. Nakon prvih ograničenih azijskih epidemija izazvanih virusom iz ove grupe - poznati SARS tokom 2002. i 2003, a kasnije i MERS iz 2012. - biolozi i virusolozi podrobno su ih istraživali i upoznali genome i mehanizme infekcije ćelija koje ovi virusi "upotrebljavaju”. Postalo je jasno da je sposobnost koronavirusa za zoonozu, tj. prelazak sa neke životinjske vrste na čoveka, prilično velika i da se mogu očekivati slični incidenti. Osnovni životinjski rezervoari ovih infektivnih agenasa su slepi miševi i u njima postoji priličan broj raznolikih virusnih linija. Znamo da se radi o RNK virusu, što, između ostalog, podrazumeva i veće stope mutacija. Pored toga, koronavirusi su vrlo skloni rekombinacijama, mešanju sa genomima drugih sojeva virusa iz ove grupe. U konačnici, sve ovo vodi vrlo brzoj i dinamičnoj evoluciji virusa. Drugim rečima, prilično je visoka verovatnoća da će genetičke promene ovih virusa omogućiti njihov ulazak u ćelije novih domaćina, tj. u druge sisarske vrste, uključujući čoveka, njihovo prilagođavanje novim ćelijama kako bi se umnožili, a konačno i sticanje sposobnosti da se prenose između jedinki nove vrste. Nas naravno najviše zabrinjava ova poslednja faza evolucije virusa koja ga osposobljava da se prenosi sa čoveka na čoveka jer upravo to virusu daje pandemijski potencijal.

To zabrinjava naučnike, običan svet, međutim, pre svega zabrinjava naša nesposobnost da se s problemom izborimo.

Ključni problem je u tome što fundamentalno-naučna znanja nisu preterano zanimala Svetsku zdravstvenu organizaciju, i medicinu uopšte, sve dok se nije dogodilo izbijanje zaraze velikih razmera. Cela priča nije bila interesantna ni farmaceutskoj industriji budući da su SARS i MERS epidemije bile lokalne, pa se nije nazirao veliki profit od istraživanja i lansiranja lekova i vakcina protiv koronavirusa. Tek sada, nakon desetina hiljada žrtava i kolapsa normalnog života svuda u svetu, reflektori su se usmerili na pravu stranu. Ja se nadam da će čovečanstvo nešto naučiti iz katastrofalnih efekata ovog događaja. Osnovna nauka je zapostavljena, a upravo je ona potrebna da bismo razumeli svet oko sebe i možda predupredili neke posledice. A kako ocenjujete mere koje je Srbija preduzela u borbi protiv korone?

Pandemijske mere preduzete u Srbiji mogu se opisati kroz dve faze, pri čemu je prva bila zakasnela, a druga preterana. Ne sme se zaboraviti ona skaredna konferencija za novinare Aleksandra Vučića i lekara, tokom koje su se svi smejali "najsmešnijem virusu u istoriji” i pozivali žene u šoping u Milanu. U to vreme mi smo već bili upoznati s posledicama infekcije u Kini, u Italiji postaje alarmantno s prvim smrtnim slučajevima, a naši autoriteti se podsmevaju opravdanoj uznemirenosti. Nije bilo potrebno više od srednjoškolskog obrazovanja i čitanja tek poneke vesti iz inostranstva da razumete apsurdnost situacije. Organizatori subotnjih protesta u Beogradu, grupa pod imenom Građanski otpor, prvi su izašli u javnost sa odgovornim stavom da se okupljanja moraju prekinuti. Država je to uradila tek nakon, čini mi se, nedelju dana. Sve u svemu, ovim neodgovornim igrokazima vlasti izgubljeno je najmanje deset dana za stavljanje pod kontrolu širenja zaraze. To su bili dragoceni dani koje smo mi propustili, a koji su nam se kasnije žestoko vratili kroz broj inficiranih i broj žrtava infekcije.

Zašto se vlast tako neodgovorno ponela?

Svima je jasno šta su bili razlozi za sramno ponašanje naše vlasti. Vučić se pripremao za raspisivanje izbora i prikupljanje potpisa za svoje izborne liste. Prvobitni ponos zbog slika velikih gužvi ispred kancelarija SNS-a širom Srbije i Vučićevog mitinga u Valjevu, tj. Krušiku, ubrzo je zamenjen zataškavanjem istine o tome da su te skupine ljudi sigurno doprinele širenju virusa. Zanimljiv je i datum kada je objavljeno da je u Srbiji detektovan prvi slučaj Covid-19 to je bio 6. mart, dan nakon što je SNS pompezno predao svoje liste RIK-u sa prikupljenih 50.000 potpisa. Dovoljno je, čini mi se, samo hronološki poređati ove događaje i postaje kristalno jasno kakav od-

nos vladajuća stranka i njen predsednik imaju prema građanima Srbije. Mi smo samo brojke, nebitni entiteti upotrebljivi samo za vladanje po svaku cenu, naravno i po cenu sopstvenih života. I kakve su bile posledice?

Pre svega da je drugi deo vođenja pandemijske krize bio utoliko žešći koliko je početak bio neprimeren situaciji. Svakodnevno je sa govornice predsednik širio paniku i histeriju, uz uobičajeno prenemaganje i veličanje lične žrtve u borbi za naše živote. Uvedene mere bile su drakonske, neviđene u ovom delu sveta. Svi još uvek preživljavamo karantinski horor, te neću previše govoriti o policijskom času, vikend-zatočeništvu i potpunom zaključavanju starijih ljudi, osim što moram da primetim da se radi o neverovatnom ponižavanju svih nas, a posebno penzionera.

Države koje uživaju istinske demokratske vrednosti i poštuju ljudska prava i dostojanstvo, svoje epidemijske mere oslanjaju na poverenje u odgovorno ponašanje građana, uz potpuno informisanje o trenutnom stanju. Zbog toga u tim državama dominiraju jasne preporuke, a ne eksplicitna naređenja i pretnje. Nama je, međutim, objašnjeno da smo glupi, nezreli i nedokazani građani, pa nas je potrebno zaključati i hapsiti zbog neposlušnosti. U tom smislu bilo je važno da brigu o sebi prepustimo vrhovnom vođi, koji nas neprestano grdi i ponižava. Svaka država u svetu pokazuje svoje pravo lice u vreme velikih kriza. Naša je pokazala da je pod vođstvom Aleksandra Vučića postala neskrivena despotija. Nisu ovo nova saznanja, samo su predstave ogoljenije. Kako gledate na političku “eksploataciju” struke, odnosno medicine, tokom protekla dva meseca? Da li je struka u tom pogledu trebalo da pruži (veći) otpor?

Autokratska priroda Vučićeve vladavine progutala je, naravno, i medicinsku struku u ovo pandemijsko vreme. On nas je obaveštavao o broju inficiranih i umrlih, govorio nam šta je nabavio od medicinske opreme i na koje (i)legalne načine, raznosio je respiratore po bolnicama, grdio lekare i bolnice koje se, po njegovom mišljenju, nisu istakle u borbi protiv virusa, itd. Tek posle izvesnog vremena prepustio je dnevne konferencije lekarima i svoje monologe premestio u druge termine na televizijama s nacionalnom frekvencijom. Nije sporno da krajnje odluke o vanrednom stanju donosi politika, ali po Ustavu to radi Vlada RS, a ne predsednik.

Ako pratite zbivanja u zapadnoevropskim državama, možete videti kako se donose promišljene i utemeljene epidemiološke mere. 0 merama raspravlja struka, u javnost se iznose različita mišljenja, argumenti se procenjuju i na kraju se formuliše politička odluka. Kod nas proces teče obrnuto - nakon večernjih intervjua predsednika u kojima on izgovara svoja razmišljanja, formalne odluke se sutradan prilagođavaju tim idejama. Zbog toga mi nemamo uvid u svoju budućnost dalje od nekoliko dana, s mogućnošću da i taj plan može biti promenjen ukoliko predsednik tako odluči. To je prilično frustrirajuće stanje za građane. Normalna anksioznost, očekivana kada ste izmešteni iz normalnog života, kod nas je multiplicirana zbog neizvesnosti i odsustva stručne argumentacije za neke od nametnutih mera. Nema opravdanja za potpunu zabranu izlaska penzionera iz kuća, posebno u vreme policijskog časa, kada drugih ljudi nema na ulicama. Nikome nije jasno zašto je zabranjeno izlaziti u prirodu uz držanje odstojanja ili zbog čega su vikendi opasniji od radnih dana. Da li je moguće da i lekari smatraju da su građani Srbije toliko neodgovorni i glupi? Ili se medicinska struka bespogovorno prepustila mišljenju predsednika o stanovnicima ove zemlje?

Zaboravili ste drugi deo pitanja.

Meni je žao što su lekari u Kriznom štabu pristali da igraju ovu igru. Sasvim je očigledno njihovo izbegavanje da odgovaraju na novinarska pitanja koja se mogu dovesti u vezu s političkom kritikom. Neverovatno je i to da beže od jasne kritike nadrilekarskih mera Željka Mitrovića, vlasnika Pink televizije, čiji je uticaj na javnost zabrinjavajuće veliki. Neki lekari ne propuštaju priliku da pohvale požrtvovanost predsednika iako takvim apologetskim izjavama stvarno nije mesto u njihovom poslu.

Predsednik SNS-a obilno je iskoristio kriznu situaciju za svoju promociju. Otpor struke takvoj politizaciji epidemije definitivno je morao biti veći. Konačno, upravo ti lekari mogu biti proglašeni krivcima za sve propuste, a Vučić je prvi koji će se sakriti iza njihovih doktorskih zvanja i prepustiti ih sudu javnosti.

Kakav je bio ođnos vlasti prema javnosti, posebno prema nezavisnim medijima?

Sve se uklapa u ogoljenu despotizaciju države. Vučićeva netrpeljivost prema novinarskim pitanjima, osim naručenih, nije ništa novo. Pandemija mu je samo dala još jednu temu na osnovu koje može razvrstavati medije na patriotske i one koji "mrze državu". Videli smo njegovu nameru da situaciju iskoristi za konačni obračun s "neposlušnim” medijima kroz ozakonjenu cenzuru. Zaključak Vlade, koji je bio ništa drugo do zabrana slobodnog izveštavanja, uklonjen je isključivo zbog pritiska javnosti i novinarskih udruženja, a posledično i zbog snažnog negodovanja Evropske komisije. Veoma je dobro što je taj pritisak urodio plodom jer bismo, u suprotnom, prisustvovali otvorenom naprednjačkom lovu na nezavisne novinare i situacija bi bila strašna za novinarsku profesiju i kakvu-takvu slobodu medija. Imali bismo mnogo Ana Lalić. lako se još nismo sasvim izvukli iz “rata protiv korone”, Vučić je već počeo obnovu i izgradnju.

Nisam ekonomista, ali ako su tačne procene da će pandemija usloviti svetsku recesiju veću od one iz 2008, onda tragikomično zvuče Vučićeve izjave da ćemo baš mi procvetati u postpandemijskoj eri. Njegova obećanja svetle budućnosti uvek su bila isključivo usmerena na medijsku manipulaciju. S obzirom na to da je u predizbornoj kampanji, očekujem da će dodatno pojačati taj narativ. Očekujete li izbore pre leta?

Verujem da će izbora biti. Poslednje vesti govore o datumima početkom ili polovinom jula. Vučić neće propustiti priliku da iskoristi talas popularnosti na kojem plivaju svi predsednici i premijeri u vremenima krize. U slučaju naših izbora to zvuči prilično besmisleno, budući da nema opasnosti za njegovu vlast jer izbore bojkotuje opozicija, a oni koji su poželeli da učestvuju nisu stigli da skupe potpise i predaju svoje liste. Ipak, svi poznajemo Vučićevu potrebu za procentima, pa ne čudi jurenje tog talasa. Takođe, odlaganje izbora otvara prostor za neizbežno otkrivanje svih ekonomskih propasti koje smo doživeli i pre, a posebno tokom pandemije. To nije zgodna situacija za njega i verujem da joj se neće prepustiti.

Sudeći po tome da je vlast tokom vamednog stanja hapsila i prebijala novinare, kakvu političku borbu očekujete?

Izbori su apsolutno neregularni, takvi su bili, a takvi će i ostati, s tim dodatkom da će se krvožednost za medijskim jednoumljem još pojačati. Svaka kritika političko-pandemijskih odluka biće pod uigranom paljbom režimskih medija i naprednjačkih funkcio-

Meni je žao što su lekari u Kriznom štabu pristali da igraju ovu igru. Neverovatno je i to da beže od jasne kritike nadrilekarskih mera Željka Mitrovića, vlasnika Pink televizije

nera i aktivista. Neće se dozvoliti da dodatna snaga naprednjačkog fronta, stečena Vučićevim samoreklamerstvom tokom pandemije, bude ugrožena.

U isto vreme, nekakva opozicija, skrpljena sa svih strana u nameri da izađe na izbore, dovedena je u bezizlaznu situaciju. Niti imaju liste niti će imati prilike da sakupe potpise ukoliko bude važila zabrana okupljanja zbog pandemije. Mislim da će Vučić morati da im pomogne ako želi bilo kakvu opoziciju na izborima (ne računam, naravno, SPS). Ovo će biti najbesmisleniji izbori u istoriji, da se poslužim predsednikovim omiljenim izrazom.

Kako se građani koji žele slobodu i demokratiju mogu suprotstaviti sve jačim pretnjama i nasilju vlasti?

Pojačavanje nasilja vlasti videli smo na primeru Jovane Popović, mlade i kreativne devojke koja je ispevala popularnu pesmu "Bagra” o naprednjačkom režimu. Njeno hapšenje i tronedeljno držanje u zatvoru pokazalo nam je kakve su namere režima prema svim kritičarima naprednjaka. Mene ohrabruje reakcija građana koji su bili vrlo bučni u osudi Jovaninog hapšenja, a peticiju za njeno puštanje iz zatvora, ali i za slobodu drugih uhapšenih potpisalo je više od 30.000 ljudi za samo nekoliko dana. Vrlo je jasno da javnost predstavlja najjače oružje naprednjaka, kroz kontrolu medija, ali i njihovu najveću slabost. To smo pokazali i kada je bio uhapšen uzbunjivač Aleksandar Obradović, a to se pokazuje i na novim primerima. Naučili smo i to da je nužno kontaktirati što više stranih medija i evropskih birokrata i ukazivati na kršenje demokratskih vrednosti u Srbiji. Pored zvaničnih udruženja koja se obraćaju Evropskoj komisiji, sličan pristup imaju i građanski aktivisti. Malo se o tome zna, ali mi komuniciramo sa poslanicima EK i oni postaju svesni u kakvom se stanju nalaze ljudska prava i slobode u ovoj zemlji. Zvanična politika EU još uvek podrazumeva zaštitnički odnos prema Vučićevom režimu zbog različitih interesa. Naša je namera da pojedinačno upoznajemo ljude u evropskoj administraciji o svemu što preživljavamo i da na taj način menjamo klimu ovih odnosa. Hoćete li nastaviti ulične proteste?

Građanske akcije na ulici će se takođe nastaviti. Pre proglašenja vanrednog stanja na ulici se okupljalo najmanje hiljadu građana svake subote. To nije ni blizu broja koji je potreban za ozbiljan udar na režim, ali se jasno pokazalo da upornost postoji i da apatija nije ubila svaku inicijativu. Već se izlažu brojne ideje o daljem delovanju u uslovima produžene zabrane masovnih okupljanja, ali o tome još uvek nećemo govoriti. Videćemo i kako će se u novom kontekstu postaviti opozicione političke stranke i kako se može postići sinergija u građanskoj pobuni. Da li bi trebalo više raditi na povezivanju i mf ormisanju mnogobrojnih centara otpora u unutrašnjosti Srbije, koji su, čini

BIUANA

STOJKOVIĆ: Svakodnevno je sa govornice predsednik širio paniku i histeriju, uz uobičajeno prenemaganje i veličanje svoje lične žrtve u borbi za naše živote

se, prilično atomizovani?

Politika ne postoji samo u Beogradu i to se često zanemaruje u delovanju opozicionih stranaka. Umesto "liderstva” pojedinaca iz stranaka koji sede u Beogradu, isticanje lokalnih lica kao simbola otpora u svakom mestu u Srbiji presudno je za smenjivanje naprednjačke vlasti. Čini mi se da to zna i SNS, pa je, između ostalog i zbog toga, represija kroz fizičke i egzistencijalne pretnje najveća u manjim mestima. Zadatak svakog opozicionog delovanja jeste upravo osnaživanje i davanje svake podrške tim ljudima čija je "glava” izložena mnogo većem naprednjačkom nasilju nego što je to slučaj u Beogradu. Mora postojati "mreža solidarnosti" svih aktera na opozicionoj sceni - pripadnika stranaka i građana podjednako. Sve dok se opoziciona politika vodi preko politikantskih borbi između "lidera” i stranaka u preuzimanju vođstva u istanjenom opozicionom biračkom telu, ništa se neće promeniti. Poruka je jasna: gospodo lideri, prvo je potrebno osloboditi građane da biste dobili slobodne izbore.

Savez za Srbiju, po mom mišljenju, nije ispunio ovaj zadatak. Čini mi se da su pobrkali prioritete - umesto isticanja izmešanih ideoloških poruka, njihov zadatak je trebalo da bude saradnja u borbi za slobodu građana. Ideološka opredeljenost, za koju mislim da je krucijalna u političkoj borbi, trebalo je da dođe na red tek kada se izdejstvuju ova sloboda i normalni izborni uslovi. Dakle, povezivanja svih dragocenih centara otpora je jedini ispravan pravac delovanja. Bitna odrednica Vučićeve politike tokom korone bila je antievropska politika i oslanjanje na Kinu i Rusiju. Hoće li uoči izbora ojačati svoju proevropsku retoriku?

Poneka javna packa koju Vučić dobija od predstavnika EU govori nam da oni jasno vide u kom smeru se odvija njegova politika, uprkos proevropskoj retorici. Sigurno je da u zadržavanju adekvatnih reakcija EU, kojima se mi nadamo, postoje brojni lukrativni interesi ponovo su okrenule svoje radare ka Srbiji, što smo poslednji put doživeli u vreme Miloševića. Po mišljenju mnogih, u opoziciji su takođe vrlo jake antievropske snage, može li Srbija biti pravna đržava bez čvršćeg povezivanja sa Evropom?

Uz stanje razvijenosti društvenih vrednosti kakvo je u Srbiji danas, pa i sa ovakvim nivoom ekonomske razvijenosti, mi se teško možemo nadati napretku društva bez pomoći Evropske unije. Opozicija je razapeta između sasvim očigledne potrebe za demokratijom i nametnutog nacionalističkog, antievropskog narativa koji Vučić tako uspešno neguje uprkos navodnoj evropskog orijentaciji. Stvorena je atmosfera koju bih opisala kao multipolarni poremećaj u kojem ništa nema jasne fokuse, tj. sve i svašta je zbućkano u neprepoznatljivu bezideološku smesu. Opozicione stranke se teško snalaze u takvom političkom bućkurišu. Osim izrazito klerikalno-nacionalističkih opcija, za koje nam se čini da se opiru EU, ostale stranke tragaju za svojim usmerenjem. Drugim rečima, čini mi se da pokušavaju da prikupe birače sa izrazito desnog spektra, a da istovremeno iskreno govore o evropskim vrednostima. Ja mislim da to nije moguće i da pronalazak fokusa podrazumeva dominantnu usmerenost na jedan deo biračkog tela. Nacionalistički sentiment lako je negovati, pa prepuštanje tom političkom talasu i nije neki napor, zbog čega desni deo političke scene i jeste toliko krcat. Pravi politički rad, međutim, podrazumeva okupljanje ljudi oko vrednosti modernog društva - multikulturalizma, tolerancije, ljudskih prava i slično. Ma šta mislili o trenutnom stanju u Evropskoj uniji, ubeđena sam da EU u Srbiji traga za ozbiljnom strankom koja će otvoreno pokazivati evropsko opredeljenje, koja će raditi na svom jačanju u biračkom telu, a onda može očekivati i jasnu evropsku pomoć. Koliko smo daleko od toga, ostaje nam da vidimo. 5

pojedinaca i kompanija iz EU kojima odgovara naprednjačka vlast, tj. rasprodaja državne imovine, subvencije i tržište jeftine radne snage. Ipak, za instituciju koja se diči negovanjem demokratije ćutanje o autokratskoj prljavštini srpske vlasti bilo bi prevelika bruka. Vučićeva nervoza prema EU ukazuje da je i on toga svestan, pa se angažovao u traženju drugih saveznika (Kina, Rusija, pa i SAD). Vučić je potentna "mlada" sa mnogo "udvarača", a opredeliće se za onu stranu kojoj neće ni najmanje smetati njegov despotizam na unutrašnjem planu. To svakako nije EU. Verovatno je da se u konačnom raskidanju veze između naprednjaka i EU čeka izvršavanje dogovora i obećanja koja su Vučića i dovela na vlast.

Primećujem povećano interesovanje stranih novinara za situaciju u kojoj se Srbija nalazi. Dodatno, neke međunarodne organizacije

BIUANA STOJKOVIĆ: Već se izlažu brojne ideje o daljem delovanju u uslovima produžene zabrane masovnih

okupljanja, ali o tome još uvek nećemo govoriti

Poruka je jasna: gospodo lideri, prvo je potrebno osloboditi građane da biste dobili slobodne izbore. Savez za Srbiju, po mom mišljenju, nije ispunio ovaj zadatak

----------------------------------------------------------

Datum: 30.04.2020

Medij: Novi magazin     Strana: 10,11,12,13,14,

Rubrika: Bez naslova

Autori: Jelka Jovanović

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)/Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Guliver i nešto Liliputanaca

Naizgled šarena scena sa mnogo aktera opstala ]e i tokom vanrednog stanja, ali samo naizgled jer je raspored političkih moći nesrazmerno veliki u korist vladajućih, što se može svesti i na pitanje jednog od sagovornika Novog magazina “kakvo je to tržište gde je na ponudi samo jedna roba?”, koje aludira na apsolutnu medijsku dominaciju stranaka vladajuće koalicije. I pre vanrednog stanja, a tokom njega gotovo isključivo

Piše: Jelka Jovanović

Mogu da

kaž e m da ćemo po organizaciji ove sednice biti

primer dobre prakse za buduća vanredna stanja!

Ovako je, između ostalog, pomalo apokaliptično predsednica Narodne skupštine Srbije Maja Gojković najavila sednicu parlamenta za 28. april, prvu održanu tokom više od sedam sedmica dugog vanrednog stanja, uvedenog zbog zaštite stanovništva od epidemije koronavirusom. Vanredno stanje nije uvela Skupština, kojom Gojković predsedava, već je to urađeno sa tri potpisa na Odluci donetoj 15. marta, po redosledu: predsednika Srbije, njenog i premijerke Srbije.

Što je, shodno Ustavu, moguće samo kad poslanici ne mogu da se sastanu, prevashodno tokom ratnih dejstava.

Da li je vanredno stanje uvedeno protivustavno ili ne, odlučiće na koncu Ustavni sud Srbije, a kako je narodna poslanica Nataša Vučković objasnila u tekstu "Parlament i pandemija - Šta da se radi?” (http://www.novimagazin.rs/ vesti/natasa-vuckovic-parlamenti-pandemija-sta-da-se-radi), argumenata da je Skupština mogla, odnosno nije mogla da se sastane sredinom marta imaće i kritičari i branitelji. Mada, ruku na srce, više je dokaza "za” zasedanje nego protiv. Pri čemu nije sporno da bi Skupština sa ovakvom političkom nadmoći kakvu ima izglasala bilo šta što joj predsednik Srbije i predsednik vladajuće stranke Aleksandar Vučić predloži. U ovom slučaju vanredno stanje, što je, vrlo verovatno, bio i ključni motiv za "ubrzavanje” procedure koja je predsedniku i Vladi Srbije omogućila potpunu kontrolu nad svim procesima u zemlji.

PRVA RAVAN: Bilo kako bilo, činjenica da je izvršna vlast praktično zbacila parlament iz odlučivanja o ključnim državnim i nacionalnim pitanjima jeste i ostaće gorka politička pilula. Da bi se ta stvar nekako progutala i dovela u pravno stanje, Vlada i Skupština pribegle su jednom retkom leku - osim potvrđivanja Odluke o uvođenju vanrednog stanja, parlamentu je za 28. april ponuđen Predlog zakona o potvrđivanju više desetina u međuvremenu donetih uredbi. Koje bi ovaj skupštinski saziv mogao i aklamacijom proglasiti, no on (saziv) je praktično prošlost, uprkos vanrednim znacima života, a ključna politička tema, prekinuta vanrednim stanjem, biće ponovo aktuelna njegovim ukidanjem: nastavak izborne kampanje. Pravno i politički korektnije bi bilo reći izbornih radnji jer je kampanja samo njihov deo, ali izbori u Srbiji svedeni su na jednu dimenziju - neprekidnu političku kampanju. Valja još reći da za naredno vreme ostaju kao teška enigma naizgled ili bar u ovom momentu pravnička, ali suštinski politička jer je reč o ljudskim pravima suđenja Skajpom kojima se krši pravo na odbranu, a još više preke presude za kršenje privremenih odredbi donetih pod uslovima koji nisu u skladu sa Ustavom i krivičnim zakonodavstvom. Njihov nastavak su pritvaranja po merama vanrednog stanja, a nije zgoreg podsetiti da su mnogi pritvoreni i uhapšeni u prethodnom vanrednom stanju 2003. - uvedenom zbog ubistva premijera Zorana Đinđića, ali po Ustavu - naplatili svaki zatvorski sat i još štošta

pod stavkama duševne boli i blaćenja ličnosti.

A sve to i te kako ima veze sa Skupštinom Srbije. Ako je verovati upućenim pravnicima, ona će aminovati mogući leks specijalis o amnestiji osuđenih tokom vanrednog stanja. Ili će, što je uvek učinkovit politički potez, uslediti abolicije i pomilovanja, za koja je nadležan predsednik. Što će ispostaviti novo logično pitanje - zašto su ostali građani morali da se pridržavaju mera koje su uvedene na sporan politički način?

Posebna koska može biti u ponedeljak uveče započeti protest grupe građana "Komšije sa Dorćola”, koji se protive gradnji trolejbuske trase u tom delu grada. Radovi se izvode tokom policijskog časa, pa je protest u to vreme. Prvo okupljanje prošlo je bez privođenja učesnika koji krše odredbe zabrane kretanja, ali policija ih je snimala, pa je moguće da će im naknadno stići sudski pozivi i kazne, što može biti nezgodna varnica.

Zbog ovih i inih pitanja koja se u ne tako dalekoj budućnosti mogu ispostaviti kao vruć krompir, s jedne strane, a sa druge zbog tantijema koje svaka vlast naprosto kao glavnokomandujuća stiče u vanrednom vremenu, ne samo ova i ne samo u Srbiji, izbori će biti održani što je moguće pre. IZBORNARAČUNICA: Značajan argument vlastima u ovom slučaju je što nema ustavne mogućnosti za njihovo odlaganje, pošto je reč o redovnim parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima, koji bi bez koronavirusa bili održani prethodne nedelje 26. aprila. Tik pred istek ustavnog roka. Prolongiranje izbora za jesen formiranjem prelazne vlade, što je jedan od predloga ne samo dela domaće političke javnosti, zahtevalo bi produžavanje vanrednog stanja. Prema Ustavu, aktuelno može da traje tri meseca, što je sredina juna, a ukoliko postoje okolnosti koje to opravdavaju, može da se produži naredna tri meseca. Do sredine septembra, sa merama koje ne moraju biti ovako restriktivne, što bi omogućilo da se izbori održe na jesen.

Ali, u slučaju da tzv. krivulja bolesti nastavi pad (ne nužno u broju obolelih već procentu inficiranih u odnosu na testirane!), produžavanje vanrednog stanja bila bi nova zloupotreba Ustava, pri čemu vlastima odlaganje izbora nije u interesu, naprotiv, realno je očekivati da kapitalizuju sadašnju političku poziciju. A ona je, prema istraživanju Ipsos Stratežik marketinga, najbolja dosad zabeležena, a lidera vlasti što se tiče, najbolja za bilo kog političara od početka merenja rejtinga koje ova agencija sprovodi nekoliko decenija.

Dakle, mnogo je verovatnije da će nakon najavljenog priličnog relaksiranja zaštitnih mera odmah posle prvomajskih praznika, uslediti i ukidanje samog vanrednog stanja. Kako su epidemiolozi najavili u utorak, na kakvu-takvu normalizaciju života može se računati od druge majske sedmice, pa je naredni moguć potez zvanično vraćanje u (donekle) redovno stanje. Logično je očekivati da će u to doba parlament opet moći da se sastane i ukine vanredno stanje, čime će se nastaviti i izborne rad-

SEDNICA POSLE 50 DANA: Premijerka i ministri u

Skupštini Srbije

nje prekinute Uredbom 15. marta, donetom na osnovu Odluke o uvođenju vanrednog stanja.

Po izbornom rokovniku iskorišćeno je 11 od 45 dana za predizborne aktivnosti, tokom kojih je predato devet izbornih lita za parlamentarne izbore. Prvobitni rok za predaju izbornih lista bio je 10. april, što znači da će se prolongirati za period trajanja vanrednog stanja, što je u ovom trenutku oko dva meseca, ako se pridodaju i dani predstojećih praznika i neposredno posle njega. Po tom scenariju, izbori će biti održani krajem juna ili početkom jula i bili bi drugi održani u Srbiji po obnavljanju parlamentarizma u vreme letnjih ferija, što se izbegava zbog potencijalno malog odziva. Koji bi, sledstveno, mogao da se tumači i kao uspeh bojkota.

No, zbog recesije koja se očekuje, straha od siromašenja i zabrane ulaska u mnoge zemlje (odmora), s jedne strane, a sa druge već stečene bojazni od novog pandemijskog talasa, izlaznost ne mora biti upitna. No, nema sumnje da će i procene te vrste biti na političkom stolu, posebno učesnika.

TAKMACI: Zasad je devet potvrđenih i još najmanje toliko nepotvrđenih, odnosno onih koje je vanredno stanje zateklo u prikupljanju potpisa. Stranke vladajuće koalicije nisu imale problema te vrste, naprotiv, SNS je to obavila već prvog dana po raspisivanju izbora 5. marta, i to sa pet puta više overenih potpisa od zakonom propisanih. Sledile su i ostale stranke vlasti, SPS s partnerima, manjinske stranke kao što su Pastorov SVM i Zukorlićeva koalicija s Makedoncima, a u vrhu na poziciji na četvrtom mestu su i Šešeljevi radikali.

Tu je i Čankov LSV u širokoj koaliciji Ujedinjena demokratska Srbija, pa Aleksandar Šapić, a sa svojim listama priključili su se monarhisti i zavetnici. Očekuju se LDP, DSS, SMS, pokret #lodsmiliona, možda Nova stranka Zorana Živkovića...

Ne očekuju se i dalje stranke članice Saveza za Srbiju i SDS Borisa Tadića, odavno opredeljene za bojkotizbora, uključujući i Zajedno za Srbiju Nebojše Zelenovića, koji će na lokalne izbore u Šapcu, ali ne i na parlamentarne (zbog čega više nije član SzS). Do daljnjeg ni DJB Saše Radulovića neće na izbore, a PSG Sergeja Trifunovića će možda preispitati svoju odluku o bojkotu.

Dakle, naizgled šarena scena i mnogo aktera, ali samo naizgled jer je raspored političkih moći nesrazmerno veliki u korist vladajućih, što se može svesti i na pitanje jednog od sagovornika Novog magazina "kakvo je to tržište gde je na ponudi samo jedna roba?”, koji aludira na apsolutnu medijsku dominaciju stranaka vladajuće koalicije. I pre vanrednog stanja, a tokom njega gotovo isključivo.

Zapravo, pravo pitanje jeste postoji li uopšte politička scena u Srbiji ili je to igra u kojoj Guliver samo nekim Liliputancima dozvoljava da dišu tik iznad vode, koristeći sve raspoložive poluge vlasti i nepodeljenu medijsku pažnju? I još važnije, postoje li institucije samo na papiru? Sem izvršne vlasti.

Raša Nedeljkov iz organizacije CRTA, koja ima ozbiljnu posmatračku misije i uz to radi monitoring pojavljivanja političkih aktera, smatra da je i tokom vanrednog stanja nastavljen trend uočen pre njega.

"Monitoringom proširenog prajm tajma od pola pet posle podne do ponoći utvrdili smo da su u programima televizija s nacionalnom pokrivenošću u poslednje dve nedelje marta 99 odsto učesnika programa činili predstavnici vlasti. Prve dve nedelje aprila taj je procenat pao na 92 odsto, pri čemu od preostalih osam odsto pet ide na opozicione stranke koje su najavile učešće na izborima, a nešto više od dva odsto na stranke koje bojkotuju izbore”, kaže Nedeljkov za Novi magazin.

Nije samo uočljivo da je pristup ovim medijima tokom vanrednog stanja rezervisan prevashodno za predstavnike vlasti nego je i ton

OPOZICIJA ISPRED

PARLAMENTA: Bojkot na snazi

izveštavanja pozitivan ili neutralan, dok je za opozicione stranke ton gotovo isključivo negativan: "To je do maksimuma pojačana boja u izveštavanju, koja izostavlja bilo kakav pluralizam".

Taj ton je polazna tačka koja nas čeka u nastavku izbora posle ukidanja vanrednog stanja, smatra Nedeljkov. Naš sagovornik kaže da je Crta obustavila praćenje tzv. funkcionerske kampanje tokom vanrednog stanja, pošto su za sve odluke zaduženi predstavnici vlasti i teško je razlučiti šta je zloupotreba državnih resursa "iako je bilo kršenja demokratske procedure koji neodoljivo podsećaju na kampanju”: "To su pre svega događaji kad državni funkcioneri, bez obzira na zdravstveni rizik i propisane mere, obavljaju poslove pred novinarima i javnošću. Da je u toku kampanja mogla bi da se nazove funkcionerskom kampanjom, sada ih samo možemo nazvati neodgovornim ponašanjem i jevtinim trikovima, uz zloupotrebu situacije u kojoj smo se našli kao društvo."

Crta je, inače, pre raspisivanja izbora u periodu od 10. februara do 3. marta zabeležila 187 primera funkcionerske kampanje, u kojima prednjače lokalni funkcioneri, ali je učestvovalo i deset ministara. Agenciji za borbu protiv korupcije podneto je više prijava, uključujući onu protiv premijerke Ane Brnabić i gradonačelnika Šapca Nebojše Zelenovića; dve su odbačene, a na sedam nema odgovora.

Kao predstavnik organizacije koja je zainteresovana za kvalitet izbornog procesa i mora biti objektivna, Nedeljkov ne želi da se izjašnjava o uticaju koji kampanja ima na rejting učesnika, uključujući i one koji bojkotuju izbore, ali primećuje da kao društvo u nastavak izbornog procesa ulazimo s manjim demokratskim potencijalom nego što je bio pre vanrednog stanja.

Uz nadu da će ukidanje vanrednog stanja biti rukovođeno zdravstvenim razlozima - da izbori ne ugroze same učesnike, ali još više građane - Nedeljkov se nada da će nastavak kampanje više biti posvećen idejama i programima, manje jeftinim frazama: "Ovo je ozbiljan alarm da svako društvo računa na duži rok, a ne da se rukovodi kratkoročnim interesima. Zdravstvena politika je izbila u prvi plan i nadam se da će biti u fokusu.”

Organizacija CRTA će nastaviti s posmatračkom misijom kako na samim biralištima na izborni dan tako i u pogledu (zlo)upotrebe javnih resursa i korupcije u izbornom procesu, to jest kupovine glasova. Sa što više dokumenata i predstavki nadležnim organima. Pratiće intenzivno više stotina političkih subjekata na različitim nivoima i nastaviti monitoring medija, tradicionalnih i novih. I sve to u skladu s preporukama medicinskih stručnjaka, što može dovesti do promene metodologije, ali cilj ostaje isti - da se građanima pruži što više relevantnih činjenica na osnovu kojih mogu kvalitetno da iskoriste svoje biračko pravo.

I nalazi BIRODI-ja o prisustvu političkih aktera na javnoj sceni pokazuju primat vlasti. Zoran Gavrilović na pitanje kad i kakav nastavak kampanje sledi odgovara kako očekuje "da Krizni štab donese mere koje će u najmanju ruku obezbediti regularne uslove: "Očekujem da urade Procenu rizika organizovanja izbora u odnosu na mogućnost širenja zaraze, jer mi Covid-19 ne poznajemo, sami članovi Krizne grupe govore da sa toplijim vremenom Covid-19 ne nestaje. U Nemačkoj je otkazan Oktoberferst, u Holandiji su javna okupljanja zabranjena do 1. septembra, predsednica Evropske komisije je izjavila da do pronalaska vakcine mere za rizične grupe moraju ostati.”

Gavrilović takođe očekuje da Agencija za borbu protiv korupcije utvrdi da li je RIK postupio po Zakonu o Agenciji, član 27, kojim se nijednom funkcioneru ne dozvo-

Transparentnost za stvarnu tr ansparentnost Nevladina organizacija Transparentnost Srbija (TS) pozvala je narodne poslanike da na sednici Skupštine Srbije 28. aprila zatraže od prisutnih predstavnika Vlade Srbije objavljivanje informacija o nabavkama koje su sprovedene bez primene Zakona o javnim nabavkama tokom vanrednog stanja radi borbe protiv epidemije, kao i o donacijama koje su u tu svrhu primljene. Transparentnost je svim poslaničkim grupama i samostalnim poslanicima posebnom dopunom pozvala da od Vlade Srbije traže da se objave i redovno ažuriraju podaci o primljenoj finansijskoj i nefinansijskoj pomoći od međunarodnih organizacija, stranih država, privrednih subjekata, pravnih i fizičkih lica za koje poseduju evidencije, uz zaštitu ličnih podataka donatora koji žele da ostanu anonimni.

Predloženo je poslanicima da iniciraju ili zahtevaju izmene propisa koje uređuju ove dve oblasti: Zakon o javnim nabavkama, Zakon o donacijama i humanitarnoj pomoći, Zakon o javnoj svojini, Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama kako bi se obezbedio adekvatan nivo transparentnosti javnih nabavki i javnosti podataka o donacijama koje u situacijama elementarnih nepogoda prikupljaju državni organi i javne ustanove.

ljava da obavlja privatnu funkciju: "Konkretno, predsednik Srbije je kao predsednik SNS, a na osnovu Statuta SNS, član 46, formirao kriterijume i izvršio predlaganje kandidata za izbornu listu SNS, čiji je nosilac. Imajući u vidu da je on i predsednik Srbije, odnosno deo izvršne vlasti, a da Skupština Srbije prema Zakonu o Narodnoj skupštini vrši nadzornu ulogu (član 7), sve ovo je ordinaran primer sukoba javnog i privatnog interesa.”

Što se tiče samog sadržaja kampanje, Gavrilović je uveren da će biti "aklamacija ličnoj vlasti Aleksandra Vučića, čiji je obim i sadržaj odavno van Ustava i Zakona o predsedniku Srbije. To se odnosi na to da se zloupotrebljava pravo predstavljanja pretvarajući ga u pravo upravljanja.”

Prema njegovim rečima, tokom vanrednog stanja došlo je do pomeranja odnosa političkih snaga: "Medijski je Vučić dodatno promovisan i njegova harizma spasitelja je ojačana, dok je opozicija dodatno medijski marginalizovana. Međutim, teorije socijalne dezorganizacije kažu da stanje u društvu posle velikih katastrofa mogu nastupiti velike društvene i političke promene. Istraživanja javnog mnjenja koja se sada pojavljuju služe samo mobilizaciji i homogenizaciji birača vladajuće stranke.”

Za njega je od velikog značaja pitanje da li će pandemija Covid-19 "probuditi srednju klasu koja je od 2012. u političkom snu, odnosno da li će se stvoriti anti-SNS pokret koji će iskoristiti elan nastao oko lekarske profesije kao delu srednje, koja je najviše doprinela pobedi u ratu s Covidom i kojoj se nepodeljeno aplaudira u osam uveče": "Nije daleko od istine da je angažovanje Mitrovića kao lekara pokušaj da se umanji doprinos lekara pobedi nad Covidom. Međutim, da se vratim na teorije društvene dezorganizacije, jedino je izvesna neizvesnost." POZICUE: Skupštinska sednica samo je pojačala utisak podeljenosti političkih aktera, s jedne strane, a sa druge njihove izglede u smislu pobede/gubitka i potvrdila opredeljenja za izbore i protiv njih pod ovakvim uslovima. lako je obilovala zaklinjanjima da neće biti govora o politici, iz većine nastupa ministara, predvođenih premijerkom, i poslanika vladajuće većine, ali i dela opozicionih (SRS, LDP), najveća stigma je bačena na - odsutne, na poslanike koji bojkotuju rad parlamenta i još više na lidere stranaka koje bojkotuju izbore.

Predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac smatra da je ovo vanredno stanje pokazalo da smo i ranije bili u vanrednom političkom stanju, koje je sada došlo do punog izražaja. Za njega nema sumnje da je sednica parlamenta posle 50 dana korona-mirovanja zakazana pre svega zbog oštrih zamerki iz Evropske unije na urušavanje demokratskih institucija i procesa u Srbiji. Najspornije je, naglašava, to što je očigledno izvršna vlast odredila kad Skupština može da se sastane, umesto da parlament nadgleda rad izvršne vlasti.

"Ako već nije odlučivao o uvođenju vanrednog stanja, prema Ustavu, parlament je tu odluku trebalo da razmatra i potvrdi u roku od 48 sati. Ako mogu da se sastanu sada, kad je stanje sa epidemijom mnogo gore nego sredinom marta, zašto tada nisu mogli da održe sed-

nicu, tu nema izgovora. I zašto nije uvedena vanredna situacija nego vanredno stanje, kojim se značajno ograničava niz ljudskih prava”, podseća Lutovac.

Za njega je sporno što su brojne uredbe "u paketu na potvrđivanju” iako su više puta menjane: "Ja nisam video nijedan razlog što se takve uredbe donose baš u tom trenutku i što nisu potvrđivane u roku od 48 sati. Sama činjenica da se to čini sada dovoljan je razlog da bojkotujemo rad takvog parlamenta."

Lutovac potvrđuje da je i odluka o bojkotu izbora nepromenjena, što se demokratske stranke tiče, na svim nivoima.

Za razliku od DS, Zajedno za Srbiju ide na lokalne izbore u Šapcu, a ostaje i dalje pri bojkotu parlamentarnih izbora. Kako kaže predsednik ZZS Nebojša Zelenović, i sednica posle 50 dana vanrednog stanja dokaz je ispravnosti takve odluke: "Parlament nije zgrada, to je sloboda govora, nisu to klupe i mikrofoni nego mogućnost da nešto slobodno kažeš, da se sučele mišljenja i na osnovu svega toga odlučuje i ljudi budu informisani o tome šta se dešava. Sada je sve cirkus, u parlamentu i od parlamenta.”

Zelenović dodaje da je odluka o izlasku na izbore u Šapcu - koja je dovela do razlaza sa SzS-om - doneta zbog toga što se u tom gradu mogla obezbediti informisanost građana, uz poštenu administraciju koja sprovodi izbore: "Pitali smo građane šta misle o tome i tek onda odlučili. Isto kao što 100.000 građana Šapca može da se informiše i na osnovu činjenica odlučuje, moglo bi i šest i po miliona građana u Srbiji da se informiše, ima toliko televizija, novina, internet medija. Ali njima takva mogućnost nije dozvoljena i zbog toga smo se odlučili da bojkotujemo parlamentarne i sve druge izbore jer nema kapaciteta da se omogući fer glasanje.”

Tokom vanrednog stanja ništa nije promenjeno nabolje, naprotiv. Odluka bi mogla da se preispita ukoliko bi usledio jedan period u kojem ne bi dominirala propaganda. Na pitanje kako bi se to izvelo, pošto su zakonski rokovi neumoljivi, on odgovara da je to stvar pravne debate: "Postoji i mogućnost političkog dogovora, uspostavljanja dijaloga o tome."

Što, sudeći po parlamentarnoj raspravi, nije na dnevnom redu, čak i kada bi postojala takva, u ovom slučaju neizgledna mogućnost.

Pozicije u kojima su politički akteri zatečeni nisu značajnije promenjene, samo su zaoštrene, a ako ključni među njima vode računa 0 kratkoj izbornoj istoriji Srbije, izbore možemo očekivati uskoro. Ne treba zaboraviti da je, prema naknadnim analizama, DS loše prošao na izborima 2003. jer ih nije raspisao odmah po ukidanju vanrednog stanja nego nekoliko meseci kasnije, kad su posledice stigle na naplatu! (Pri čemu su poslanici vladajućih stranaka i SRS dobar deo govora posvetili tom vanrednom stanju!]

Nesumnjivo da će i ova koronakriza mnogo toga ispostaviti. Primerice, priča o respiratorima sada je veliki plus vlasti, ali može biti problematizovana jer se i dalje ne zna koliko je i kako tih aparata nabavljeno; 400, 1.000 ili čak 4.000, kako reče jedna potpredsednica SNS Marija Obradović. A i mere će doći pod lupu, kako zaštitne tokom epidemije tako i one koje se preduzimaju, i tek će se preduzimati, na ublažavanju njenih posledica, ko što je obećana, pa revidirana podela 100 evra pomoći svakom građaninu. Što je pola milijarde evra koje su mogle da se ubace u druge svrhe. Zelenović pominje termoizolaciju fasada u svim gradovima 1 opštinama, koja bi odnela nekoliko puta manje para, sudeći prema izdacima Šapca u te svrhe. Ili, recimo, uspostavljanje mehanizama za reciklažu sada masovne robe poput nerazgradivih maski, rukavica i medicinske opreme, koja će i dalje plaviti našu životnu sredinu.

Biće interesantno pratiti i kako će vlast reagovati na najavljeni protest opozicije u SzS 30. aprila u vreme početka policijskog časa. Dve su mogućnosti, hapšenje ili "tolerancija”, a i jedno i drugo mogu biti maleni plus opoziciji. 5

Vučić o vanrednom stanju

'Posle iskustava, ali i svega što smo zajedno prošli, nedovoljno discipline u razumevanju poruka koje smo slali, a na osnovu pisma koje je meni i Vladi poslao ministar odbrane, na osnovu Ustava, predsednica Skupštine, predsednica Vlade i ja doneli smo odluku o proglašenju vanrednog stanja na teritoriji cele Srbije i ona stupa na snagu u ovom trenutku", rekao je predsednik Vučić: "Srbijaje od danas u ratu protiv nevidljivog protivnika, opasnog, opakog, koji naša zemlja mora da pobedi." Jedna od dilema koje su ubačene u etarjeste da li je Skupština raspisivanjem izbora raspuštena ili ne. Nijejer izbori nisu vanredni, pa parlament obavlja poslove do izbora, odnosno potvrđivanja novog. No, kako potvrđuje profesorka ustavnog prava Vesna Rakić Vodinelić, nezavisno od prethodno raspisanih izbora, Skupština neposredno na osnovu člana 200. Ustava, stiče puni kapacitet i ne smatra se raspuštenom. 'Ustav kaže da Skupština zaseda i da se sastaje bez poziva, to znači da se MORA SASTAJATI, izuzev ako postoje razlozi koji sprečavaju njeno sastajanje. Ti razlozi moraju biti faktički, znači činjenični, što bi značilo da Skupština može da se skupi zbog poplava, zemljotresa, neke druge prirodne katastrofe ili ratnih dejstava. Zaraza sama po sebi ne sprečava poslanike da se okupe jer je moguće primeniti preventivna sredstva", objašnjava profesorka Rakić Vodinelić: "Pravni razlozi, tj. Uredba Vlade koja je u početku zabranjivala okupljanje više od 100 lica u zatvorenom prostoru nije razlog da se Skupština ne sastane, ne samo zato što nije u pitanju pravni razlog nego i zbog hijerarhije pravnih akata i načela podele vlasti. Ustav je akt najviše pravne snage i Vlada kao izvršni organ svojom uredbom ne može da spreči rad zakonodavne grane vlasti. Vlada odgovara Skupštini, a ne obrnuto."

Naša sagovornica podseća i da je u članu 200 Ustava poslednjim stavom predviđena mogućnost potvrđivanja uredbi kojima se ograničavaju Ijudska prava, s tim da nije izričito propisano da je akt kojim se to čini zakon: "Očigledna je namera da se mere ograničenja ovih prava ozakone jer, prema Ustavu, ograničenje Ijudskih prava može se predvideti samo zakonom. Do tog momenta prava su bila ograničena uredbama, što je u vanrednom stanju dopušteno samo kao izuzetna i kratkotrajna mera, pod uslovom da Skupština faktički nije mogla da se sastane i da su ograničenja primerena cilju koji se nastoji ostvariti."

----------------------------------------------------------

Datum: 01.05.2020

Medij: Nova ekonomija     Strana: 8

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: DA NE

DA

Nebojša iz Beograda vs. Jovana iz Kikinde Jovana Popović, umetnica iz Kikinde, uhapšena je 24. marta, 1G dana nakon dolaska iz Crne Gore u Srbiju. Ona je navodno prekršila meru obavezne izolacije, iako joj nikakvo rešenje nije uručeno, niti je u Srbiji u tom trenutku bilo na snazi vanredno stanje. Puštena je posle čak 20 dana pritvora u Zabeli, a mnogi smatraju da je sve ovo posledica njenog političkog, antirežimskog angažmana. Njeno puštanje jeste lepa vest, ali još lepše će biti da ne zaboravimo ovu epizodu beščašća iz korona-krize.

Zavolesmo i statistiku

U kineskom gradu Vuhanu, u kojem je epidemija korona virusa eksplodirala pre oko dva meseca, 19. marta nije bilo nijedne nove zaražene osobe. Oni su proglasili kraj epidemije, a život se polako vraća u normalu. U moru sumomih informacija, ovo je jedna od retkih lepih vesti. Makarza trenutak da pogledamo u budućnost kakvoj se i sami nadamo. Izuzetak od pravila

Koliko god izgledalo da se situaciji sa COVID-om 19 ne nazire kraj, brojke ipak govore da epidemija na globalnom nivou polako počinje da pada. Više od četvrtine zaraženih se oporavilo i taj procenat polako raste. Jeste da već sada moramo da razmišljamo o predstojećoj ekonomskoj krizi koja je sasvim izvesna, ali za početak, bito bi dobro da to možemo da radimo na slobodi.

A u belom svetu...

Za razliku od Srbije, gde građani ni u jednom trenutku nisu dobili preciznu informaciju nadležnih kada će početi vraćanje normalnom životu, u Nemačkoj, Austriji, Luksemburgu i Češkoj nadležni su precizno najavili kada se koje mere ukidaju i kako će teći normalizacija života. Ove zemlje pritom nisu ni izdaleka imale tako oštre mere kao Srbija. Nama je ostalo samo da gledamo preko plota, da se nadamo da ćemo uskoro tako i mi i da priželjkujemo da i mi imamo - pravu državu. Može i ovako

Da zbrinjavanje obolelih od korone može da bude ne samo efikasno, već i dostojno čoveka, pokazao je grad Šabac. Privremena bolnica za one sa lakšim simptomima opremljena je potpuno novim inventarom, uz poštovanje svih zaštitnih mera i higijenskih standarda. Baš onako kako je premijerka Ana Brnabić zamišljala da izgleda bolnica na Sajmu, a na kraju baš i nije izgledala.

NE

Kadrovi

Taman kad je epidemija počela da jenjava, virus korona ušao je u nekoliko gerontoloških centara. Samou Nišu zarazio je 139 korisnika. Direktor tog centra je uhapšen, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da jeste kriv i on, ali i deca korisnika centra koja su im dolazila u posete. Možda. Ali biće da je tu ipak najveća krivica onih koji su tog istog direktora onomad partijski zaposlili na odgovornu funkciju, što u ovoj situaciji neko eto može da plati životom. Previše je

Za vrlo kratko vreme donet je skandalozan zaključak o centralizaciji informisanja 0 virusu korona, uhapšena je novinarka Ana Lalić i konferencije za štampu su zatvorene - za štampu. Zaključak je ukinut, Ana Lalić je puštena, a konferencije su ostale zatvorene. Ako je 1 od Miloševićevog ministra informisanja, mnogo je. Pamet

Po priznanju zvaničnika, više od 90 odsto građana u Srbiji poštovalo je sve mere Vlade Srbije za borbu protiv virusa COVID-19. Biio je dakle svega nekoliko procenata onih neposlušnih, ali to Vladu i doktore nije sprečavalo da kao jedine krivce označavaju isključivo građane. I šta su radili? Ono što je jedino logično. Pooštravali mere za sve nas. Zašto bismo pokušati da problem rešimo sa onima koji ga prave kad je tu stara, dobra represija? Izvor panike

Gotovo svaki put kada se predsednik Srbije Aleksandar Vučić u proteklih mesec dana pojavio na televiziji, nakon toga je usledila panika i stampedo građana na markete i apoteke. Fati još samo mato pa da nam to postane ustovni refleks, da krenemo u paničnu bežaniju čim ga vidimo. Ali ne do marketa, nego preko granice. Zlo

Da zlo nikada ne spava, pokazao je slučaj „Levijatana", čiji su čtanovi upati na posed romske porodice na Dorćotu i uz pretnje i matretiranje oduzeli im psa koji je navodno zlostavljan. Ispostavito se da pas uopšte nije zlostavtjan, a pokrenuta je i istraga. Krajnje je vreme da država ovoj nasitničkoj grupi kaže: „Dosta!" Iti možda ni za to nema snage, kao onomad za borbu sa huliganima?

----------------------------------------------------------

Datum: 01.05.2020

Medij: Nova ekonomija     Strana: 32,33,34

Rubrika: Ekonomija

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: JEFTINIJE ILI ZELENIJE

Zašto nemamo zelene javne nabavke

JEFTINIJE ILIZELENIJE

Ima li aktuelnijeg povoda od kogopa virusa da razmislimo o odnosu prema resursima kojima raspolažemo, šta radimo sa otpadom, šta kupujemo novcem poreskih obveznika i od koga i kako to utiče na prirodu i blagostanje građana

Gori Hilandar, a mi o cirkularnoj ekonomiji. Građani bolesni, privreda na kolenima, a mi o zelenim javnim nabavkama, rekao bi neki neupućeni čitalac. Međutim, nije baš tako. Korona je napravila cunami u međunarodnom ekonomskim odnosima, prekinula lance snabdevanja u celom svetu, zatvorila pogone svuda, pa i u Srbiji, zbog čega su mnoge vlade pogledale u svoje redove i zapitale se kako koriste resurse.

Cirkularna ekonomija, o kojoj se u Srbiji sve više govori, mogla bi biti kanal za brži oporavak srpske privrede posle zastoja usled pandemije, jer je zasnovana na korišćenju unutrašnjih rezervi i domaćih resursa - otpada, reciklata i energije, što bi stvorilo prostor za otvaranje velikog broja radnih mesta koja su nam sada neophodna. Zelene javne nabavke su alat za primenu koncepta cirkularne ekonomije, jer podstiču proizvodnju i potrošnju proizvoda koji sadrže reciklirane materijale proizvedene po standardima koji štite životnu sredinu i zdravlje [judi.

Dušan Vasiljević, konsultant sa dugogodišnjim iskustvom u politikama životne sredine, podseća za „Novu ekonomiju" da su do korone postojali dugački Lanci snabdevanja, a koji su prekinuti onog trenutka kad je sve stalo u Kini.

„Proizvodnja u Kini je jeftinija, žmurilo se na jedno oko da li je to po ekološkim i socijalnim standardima. Sad smo shvatili da taj lanac snabdevanja nije održiv. Ideja je da lokalne ekonomije budu samodovoljne i sigurno je da će jedan deo industrija pokušati da obezbedi resurse koji su blizu", kaže Vasiljević, ističući da ne treba očekivati da će „vraćanje" tehnologija i proizvodnje iz Kine biti masovno.

Sa druge strane, Srbija koja je mala ekonomija i malo tržište, ima prostora da na bazi postojećih resursa uspostavi efikasnu privredu sa niskim troškovima proizvodnje, vodeći računa o zdravlju i životnoj sredini. Koristi su višestruke: manje zagađenja, uštede, podsticanje inovacija i tehnologija, a korist je i politička, jer bi vlast pokazala brigu za životnu sredinu i dobrobit građana. Prostor za uštede i promociju zelenih nabavki je prilično veliki. Učešće javnih nabavki u bruto domaćem proizvodu Srbije u 2017. godini, prema Godišnjem izveštaju Uprave za javne nabavke, iznosilo je 7,68%, dok je u 2018. godini zabeležen blagi porast (7,98%).

POČETAK POČETKA

„Sistem za zaštitu životne sredine je uspostavljen dopola. Imamo ideju, ali nije realizovana jer ne postoji sistemski pristup razvoju privrede. Sad nam je jedno prioritet, sutra drugo, a državne subvencije su način kako se obezbeđuje sigurnost investitorima i privredi", podvtači Vasiljević. Slično stanje je i sa okvirom za cirkularnu ekonomiju i zelene javne nabavke. Na početku početka smo. „Mi imamo samo elemente sistema, tačkice koji nisu dovoljno povezane", ocenjuje Vasiljević. Ono što je važno, privreda bi trebalo aktivno da se uključi, ati ne zato što mora, nego zato što ima interes. Mora da se nađe način da privreda zaradi od reciktaže, korišćenja obnovtjivih izvora, odnosno da ponovo upotrebi otpad od primarne proizvodnje. Zadatak države je da obezbedi taj okvir i stimutacije, dodaje on. Ministarstvo finansija je pre nekotiko dana objavito anatizu upravtjanja javnim finansijama za proštu godinu, gde se pohvalito da je na predfog Uprave za javne nabavke Vfada RS u novembru 2019. godine usvojifa Program razvoja javnih nabavki za period 2019-2023. godine koji prepoznaje zefene nabavke. Navodi se da su smernice za pobotjšanje zefenih javnih nabavki izrađene i objavtjene na sajtu Uprave za javne nabavke. Međutim, ono što ne kažu, jeste da su ove smernice objavfjene još 2015. godine, što znači da se za pet godina u ovoj obfasti nije mnogo odmakfo. Ono što je svakako za pohvafu, o cirkufarnoj ekonomiji i zelenim javnim nabavkama se sve više govori i u stručnim krugovima i u široj javnosti. Država je formirafa radnu grupu za cirkularnu ekonomiju, urađeno je više anatiza o cirkutarnoj ekonomiji, u šta su se ukfjučite u ovim obfastima vodeće domaće i međunarodne institucije. Među postednjim je Eh ante anafiza efekata za obfast cirkufarne ekonomije objavtjena početkom 2020. čiju izradu su podržati i EU i GIZ. Dušan Vasifjević, kao koautor ove anatize, kaže za „Novu ekonomiju" da zakon o javnim nabavkama prepoznaje mogućnost sprovođenja zefenih nabavki.

To znači da ne postoji obaveza sprovođenja zelenih javnih nabavki, što znači da nema ni sistemske evidencije o reafizovanim nabavkama kojih bez sumnje ima, naročito u nevfadinom sektoru, ekspficitno će ovaj konsuftant. To je i razfog zašto je potrebno izraditi kriterijume i pravifa koja će obavezivati naručioce da poruču-

SLABA TAČKA JE

NAJVIŠIMENADŽMENT NARUČILACA U JAVNIM

NABAVKAMA

ju robu i usluge po tim kriterijumima, a istovremeno će se na taj način podstaći industrija koja može zadovoljiti tu tražnju. VAŽNO SAMO ŠTO JEFTINIJE

U Eh ante analizi se bez rukavica, otvoreno, kaže da za sada nije bilo konkretnijih planova da se izradi nacionalni akcioni plan zelenih javnih nabavku. Piše i da postoje obećanja Uprave za javne nabavke da će od jula 2020. godine, kada je najavljeno pokretanje novog portala za javne nabavke, biti omogućeno praćenje koje javne nabavke su zelene.

lako je postupak otvorenih javnih nabavki povećan, oni koji raspisuju nabavku nisu stimulisani da raspisuju zelene nabavke, jer im je važno da prođe što jeftinije. Javni sektor kao veliki kupac mogao bi imati vodeću ulogu u promovisanju zelenih nabavki, ocenjeno je u analizi Alternative za bezbednije hemikalije AlHem. Promovisanjem i korišćenjem zelenih javnih nabavki, javne institucije mogu da obezbede realne podsticaje za industrijski sektor, za razvoj zelenih tehnologija i proizvoda. Pored direktnih mera kojima se sprovode ciljevi politike zaštite životne sredine, država bi na taj način mogla i indirektno, preko ovog postupka, da doprinese realizaciji tih ciljeva, ocenjuje nevladina organizacija AlHem, čiji je cilj promovisanje održivog razvoja. Ova organizacija je u svojoj analizi zelenih javnih nabavki u Srbiji iz maja 2019. ukazala da je slaba tačka najviši menadžment naručilaca koji nema dovoljan nivo svesti u vezi sa zelenim nabavkama.

Kako kaže Vasiljević, u Predlogu akcionog plana za javne nabavke stoji preporuka da bi onaj ko raspisuje nabavku trebalo da ima makar jednu zelenu nabavku godišnje. To je prihvatljivi međukorak u uvođenju sistema, ali država mora da odmakne od preporuke, smatraju stručnjaci. To znači da je potreban ceo okvir u kome je definisano sve, od toga koji su kriterijumi za zelenu nabavku, za koje grupe proizvoda, do toga šta su nam ci-Ijevi takvih nabavki, ko vrši obuke za zetene nabavke, ko nadzire itd. I naravno, na koji način stimulisati privredu da u tome učestvuje i pronađe svoj interes. Vasiljević se umesto direktnih davanja zalaže za fiskalne podsticaje kao najzdraviji način, jer je praksa pokazala da subvencije ne daju dobre rezultate.

TOPLA VODAIZMIŠLJENA Srbija ne bi morala da izmišlja toplu vodu i ide daleko da uvidi prednosti i rizike zelenih nabavki. U okruženju napredovala je Hrvatska, a naročito Slovenija. U januaru 2018. u Sloveniji je stupila na snagu nova Uredba o zelenim javnim nabavkama, koja je proširila broj kategorija proizvoda i usluga za koje su zelene javne nabavke obavezne na 20 proizvoda. Uspostavljeni su definisani ciljevi za svaki proizvod ili uslugu. Na primer, najmanje 15% hrane treba da bude organskog porekla, 50% kancelarijskog i higijenskog papira treba da potiče iz šuma kojima se upravlja na održiv način, a najmanje 50% etektrične energije treba da dolazi iz obnovljivih izvora iti postrojenja kogeneracije visoke efikasnosti itd. Koliko su dateko otišli svedoči sitan detalj na koji ukazuje AlHem, a to je da su za svaki od 20 predmeta zetene javne nabavke, dostupne konkretne smernice i predlozi konkretnih kriterijuma. Takođe, dat je spisak kontakt osoba (sa brojevima tetefona i e-mait adresama) za dodatne informacije - za svaki pojedinačni predmet javne nabavke.

/ JAVNISEKTOR ( KAO VODEĆIKUPAC

MOGAO Bl VIŠE DA

V PROMOVIŠE ZELENE I NABAVKE /

----------------------------------------------------------

Datum: 01.05.2020

Medij: Nova ekonomija     Strana: 10

Rubrika: Iz strane štampe

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Folksvagen mora da plati odštetu nemačkim potrošačima

REUTERS

Folksvagen mora da plati odštetu nemačkim potrošačima

Nemački proizvođač automobila Folksvagen nagodio se u sporu sa nemačkim potrošačima zbog ranijeg nameštanja testova za emisiju štetnih gasova i za sada će platiti 620 miliona evra, javlja agencija Rojters. Folksvagen se nagodio sa 200.000 od 260.000 tužitelja u postupku koji je pokrenula nemačka grupa za zaštitu potrošača VZBV, dok je 21.000 slučajeva još uvek pod razmatranjem. Moguća isplata odštete kreće se od 1. 350 do 6.250 evra po automobilu, u zavisnosti od godišta i modela automobila. Folksvagen je za troškove svih nagodbi po tužbi VZBV izdvojio ukupno 830 miliona evra.

Nagodba sa potrošačima još jedan je korak u naporima nemačke kompanije da sanira štetu, nakon što je 2015. godine priznala da je koristila ilegalni softver za varanje na testiranju dizel motora u SAD. Folksvagen je do sada platio više od 27 i po milijardi evra na kazne, odštetu i zamenu delova vozila.

----------------------------------------------------------

Datum: 01.05.2020

Medij: Nova ekonomija     Strana: 40,41,42,43

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)/Javne nabavke

Naslov: EPIDEMIJA TAJNIH NABAVKI

EPIDEMIJA TAJNIH NABAVKI

Javne nabavke su obustavljene 16. marta, a kao razlog za to navodi se zaključak Vlade koji je donet dan ranije, 15. marta, kada je i proglašeno vanredno stanje. Zaključak nije objavljen, pa tako su nepoznati ostali i razlozi za obustavljanje javnih nabavki. Domaći mediji su danima objavljivali Ijutite ispovesti lekara iz Kruševca, Ćuprije, Smedereva i Čačka koji rade sa pacijentima koji imaju konstatovan virus korona, a nemaju dovoljno zaštitne opreme

Kada je epidemija počeLa Krizni štab nas je, zajedno sa vtašću, uveravao da svega imamo dovoljno i da nema mesta panici, neki će reći - možemo čak i u šoping u Italiju. U međuvremenu, pojavila su se žarišta i u zdravstvenim ustanovama, lekari su izlazili u javnost da ukažu na nedostatak maski i rukavica, veliki broj njih je zaražen, već je nekoliko i umro, a vlast uverava da su se zarazili van radnog mesta. Ipak, više od mesec dana kasnije kažu nam - opreme ipak nije bilo dovoljno, a epidemija je čini se otkrila sve rupe u snabdevanju zdravstva. Maski „nema u prekomernoj meri", ali ih ima dovoljno za funkcionisanje zdravstvenih radnika - tako nas je 18. marta uveravala direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić. Tri dana pre ove izjave uvedeno je vanredno stanje, a nepune dve nedelje ranije u Srbiji je zabeležen prvi pacijent zaražen virusom korona.

Ono što dovodi u pitanje tvrdnju direktorke RFZO je to da je upravo institucija na čijem je čelu 12. i 13. marta raspisala javne nabavke za kupovinu sanitetskog i medicinskog potrošnog materijala, kao i ličnu i drugu zaštitnu opremu.

U okviru ove dve javne nabavke trebalo je da, između ostalog, bude nabavljeno šest miliona hirurških maski, isti broj sterilnih, kao i nesterilnih jednokratnih rukavica, 132.700 maski sa filterom, 23.180 zaštitnih maski, 1.265 zaštitnih vizira, kao i zaštitni mantili, kombinezoni, sredstva za dezinfekciju i slično. Plan je bio da se oprema nabavi za sve zdravstvene ustanove u Srbiji, a kako se navodi u konkursnoj dokumentaciji, razlog za to je upravo pojava virusa korona u Srbiji, kao i to da bi „nedostatak navedenih dobara onemogućio pružanje adekvatne zdravstvene zaštite osiguranim licima i mogao ozbiljno ugroziti život i zdravlje pre svega zaposlenih u zdravstvenim ustanovama i pacijenata".

Međutim, javne nabavke su obustavljene 16. marta, a kao razlog za to navodi se zaključak Vlade koji je donet dan ranije, 15. marta, kada je i proglašeno vanredno stanje. Zaktjučak nije objavtjen, pa tako su nepoznati ostali i razlozi za obustavljanje javnih nabavki, o čemu je pisao i Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS). Ovi pokušaji sprovođenja javnih nabavki su jasno pokazali da opreme nije bilo dovoljno.

A osim direktorke RFZO, da „svega imamo dovoljno" tvrdio je predsednik Vučić i to 12. marta, kada je i raspisana prva javna nabavka RFZO. I predsednica Vlade Ana Brnabić umirivala je javnost dan kasnije obraćajući se na televiziji Pink, a izjavu je prenela i Radio-televizija Vojvodine.

„Imamo dovoljno maski i proizvodnja raste. Besmisleno je da kupujete 100 ili 200 komada", rekla je tom prilikom premijerka. Da stvari ipak nisu baš bile tako idealne, otkrio je epidemiolog i predsedavajući Kriznog štaba Predrag Kon i to više od mesec dana kasnije, u emisiji „Ćirilica" na televiziji Flepi. Tom prilikom on je priznao da je na početku bilo toliko testova da se testiraju samo oni sa težim oblicima bolesti, kao i da se zaštitna oprema daje samo onima koji su „direktno uključeni u to":

„Vi sad možete da izađete pred narod i da kukate - nemam ni testova, nemam ni zaštitne opreme. Š ćete da izađete i da kažete: imamo dovoljno da odradimo jedan posao koji će spasiti živote. To smo mi radili. I napravili smo sistem koji je obezbeđivao u tom periodu, sve vreme na iglama čekajući i zaštitnu opremu, čekajući i testove", rekao je Kon.

Suprotno tvrdnjama epidemiologa Kona, ministar zdravlja Zlatibor Lončar je dan kasnije i dalje tvrdio kako niko od zdravstvenih radnika nije pušten da radi bez zaštitne opreme.

Ipak, mnogo je činjenica koje tvrde suprotno. Da zaštitne opreme nije bilo dovoljno za nesmetan i bezbedan rad, tvrdili su i sami lekari. Tekst o lekarima i medicinskim tehničarima iz Kiiničkog centra Vojvodine koji rade bez zaštitne opreme i doktoru koji je obavio tri operacije sa jednom maskom bio je i povod da se novinarka portala Nova.rs uhapsi. Lekari iz ćuprijske bolnice u medijima su javno govorili o nepoštovanju procedura u ovoj ustanovi, kao i nedostatku zaštitne opreme što je i rezultiralo velikim brojem zaraženih medicinskih radnika u ovoj ustanovi, ali i smrću urologa Gorana Ivankovića.

Domaći mediji su danima objavljivali Ijutite ispovesti lekara iz Kruševca, Ćuprije, Smedereva i Čačka koji rade sa pacijentima koji imaju konstatovan virus korona, a nemaju dovotjno zaštitne opreme.

„Ako bi se obavila dobra trijaža i ako bismo samo radili sa pacijentima kod kojih ne po-EPIDEMIOLOG KON JE 25. MARTA OBJASNIO DA SE STAV PREMA TOME DA Ll MASKE TREBA ILI NE TREBA

NOSITI, PRILAGOĐAVAO TOME DA Ll IH IMA ILI NEMA

0 PROCEDURAMA ĆEMO GOVORITI TEK NAKON ŠTO SE IZBORIMO SA VIRUSOM I KADA

SE, KAKO KAŽE MINISTAR

ZDRAVLJA ZLATIBOR LONČAR, „ZAVRŠI PROCES NABAVKE". TADA Bl TREBALO

DA SAZNAMO I ODGOVORE NA PITANJA KOLIKO JE RESPIRATORA I PO KOJIM CENAMA NABAVLJENO

stoje nikakve epidemiološke sumnje, ovaj stepen zaštitne opreme bi bio dovoljan. Međutim, kako vi možete da znate da li pacijent koji je doživeo šlog i koga ja pregledam, na primer, nema sina ili rođaka koji je došao iz Italije, a zbog govornog poremećaja mi ne može to reći“, objasnila je za „Danas“ neurološkinja Dragana Arsić iz Kruševca. KAD IMA MASKI NOSITE IH

Međutim, dok maski i rukavica nije bilo dovoljno i preporuke su bile da one nisu ni potrebne,

Najpre su zvanične preporuke koje su stizale do javnosti bile da zdrave osobe ne treba da nose maske, već je to preporuka isključivo za one sa respiratornim tegobama. Nakon što su se maske oko 24. marta pojavile u prodaji, a stav kineskih stručnjaka koji su došli u Srbiju bio da je maske potrebno nositi, menja se i stav u Srbiji. Epidemiotog Kon je 25. marta objasnio da se stav prema tome da li maske treba iti ne treba nositi, pritagođavao tome da ti ih ima iti nema. „Preporučivati nešto što ne može svugde da se sprovede, pogotovo u zdravstvenim ustanovama, nije mudro, čak je i bezobrazno ako se takva preporuka daje, a ne može se obezbediti. Situacija je sada drugačija i ja masku nosim od trenutka kada mi je dostupna", rekao je tada Kon, a preneo portat Nova.rs.

Preporuke se nisu menjate samo kada je u pitanju građanstvo. Naime, na sajtu Instituta za javno zdravlje „Batut" je 5. marta objavtjeno uputstvu za zdravstvene radnike o korišćenju zaštitne opreme zbog sprečavanja infekcije virusom SARS- CoV-2. Prema ovim uputstvima, zaštitna oprema (i to ne sva) neophodna je samo onim medicinskim radnicima koji rade direktno sa obotetima od virusa korona, onima koji imaju respiratorne tegobe iti su bili u kontaktu sa oboletima. Za tekare i tehničare koji su u direktnom kontaktu sa oboletima, obavezna je i upotreba posebnih maski, rukavica, vizira iti naočara i mantila. Međutim, ovakvo uputstvo bi značito da nikakav vid zaštitne opreme nije potreban medicinskom i nemedicinskom osobtju koje se u okviru domova zdravlja ili botnica natazi na šalterima sa staktenom pregradom, u hodnicima, čekaonicama iti na odetjenjima na kojima se ne nataze pacijenti oboteli od virusa korona, kao ni vozačima u kolima Hitne pomoći.

Tek 13. aprila „Batut" objavtjuje novo uputstvo koje potpisuje Ministarstvo zdravlja, a u kojem su pooštrene mere zaštite. Sada su hirurške maske obavezni deo zaštitne opreme svom medicinskom i nemedicinskom osobtju, osim onima koji rade u administraciji kao i pretprostoru koji kontrotiše stavljanje tične zaštitne opreme, a ukotiko ne pomaže u skidanju mantila kada treba da nosi rukavice. Svi ostali treba da nose makar hiruršku masku, a u zavisnosti od toga kotiko su izloženi virusu i dodatnu opremu.

KRIJU DA NEMAJU Do sada je tičnu zaštitnu opremu nabavtjata svaka zdravstvena ustanova za sebe, procenjujući svoje posebne potrebe. Međutim, 6. marta ove godine dopunjena je Uredba 0 ptaniranju i vrsti robe i ustuga za koje se sprovode centralizovane javne nabavke i na listu dobara koji se nabavtjaju centralizovano dodata je i tična i druga zaštitna oprema. U praksi ovo znači da Repubtički fond za zdravstveno osiguranje sprovodi javnu nabavku putem koje nabavlja dobra iti ustuge 1 sktapa okvirni sporazum sa dobavtjačem. Zdravstvene ustanove kasnije, na osnovu već sklopljenog okvirnog sporazuma, sktapaju pojedinačne ugovore sa dobavtjačem prema svojim potrebama. Na ovaj način nabavtja se najveći broj tekova, potrošni materijal, različiti implanti i stično. Međutim, da bi se jedna ovakva nabavka sproveta neophodno je da zdravstvene ustanove RFZO-u prvobitno kažu šta im je potrebno i u kom broju. Ipak, izgleda da ni sami domovi zdravlja i botnice nisu na pravi način iskazivali svoje potrebe za tičnom zaštitnom opremom, o čemu je govorio i epidemiotog Kon.

„Kad smo pitali sve direktore zdravstvenih ustanova, osim u jednoj iz koje je striktno odgovoreno da nema zaštitne opreme, svi su rekli da imaju. I taj odnos prema imanju iti nemanju zaštitne opreme pokazuje kotiko smo mi potpuno biti nespremni u tom trenutku”, rekao je Kon na konferenciji, a preneo portal Raskrikavanje.

Sa stičnim probtemom RFZO se već susreo u toku prethodne godine kada je raspisana javna nabavka reagenasa za laboratorije. Ona je obustavljena upravo jer nije postojala komunikacija između institucija i od zdravstvenih ustanova nije bito moguće pribaviti podatke o potrebnom broju reagenasa, kao ni formirati jedinstvenu cenu, objasnita, je u intervjuu za „Novu ekonomiju" Marina Mijatović iz udruženja Pravni skener.

Na ovaj način trebalo je da bude nabavljena i zaštitna oprema koju je planirao da kupi RFZO sredinom marta.

Međutim, sva je pritika da se od javnih nabavki za vreme vanrednog stanja i epidemije manje iti više odustalo. Zakon o javnim nabavkama predviđa da bi se u stučaju vanredne situacije mogao koristiti pregovarački postupak bez objavljivanja poziva koji podrazumeva direktno pozivanje potencijalnih dobavtjača, što značajno skraćuje rokove. Na ovaj način je Ministarstvo zdravlja sredinom marta nabavilo 15 respiratora za samo nedetju dana, ati smo i dalje sve podatke imati javno dostupne, za razliku od svih narednih nabavki u toku vanrednog stanja o kojima javnost ne zna gotovo ništa. To je toša poruka koju vlast šatje, jer je „cilj transparentnosti jačanje poverenja između vlasti i građana, što je najvažnije u doba kada od njihove saradnje zavisi uspešnost suzbijanja epidemije", kako piše Transparentnost Srbija.

Zakon o javnim nabavkama takođe prepoznaje i mogućnost da se bez ikakvih procedura nabavlja ono što je neophodno za obezbeđivanje osnovnih životnih ustova u stučajevima elementarnih nepogoda. Međutim, kako Transparentnost Srbija dodaje u svom tekstu, to ne ostobađa državne organe odgovornosti da poštuju načeta javnih nabavki, u meri u kojoj je to moguće. Javne nabavke u ovim stučajevima ne moraju biti potpuno tajne.

Ipak, čini se da je upravo to na šta se država u ovom momentu odtučita. Izbegavanje procedura koje omogućava trenutni Zakon o javnim nabavkama predviđa i Uredba o posebnim tehničkim zahtevima, standardima i primeni medicinskih sredstava za vreme vanrednog stanja nastalog usted bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 koju je Vtada doneta 24. marta. Ova uredba omogućava da se za vreme epidemije nabavtjaju medicinska sredstva koja

ZAKON 0 JAVNIM NABAVKAMA PREPOZNAJE I MOGUĆNOST DA SE BEZ IKAKVIH PROCEDURA

NABAVLJA ONO ŠTO JE

NEOPHODNO ZA OBEZBEĐIVANJE OSNOVNIH ŽIVOTNIH USLOVA U SLUČAJEVIMA ELEMENTARNIH NEPOGODA. MEĐUTIM, TO NE OSLOBAĐA DRŽAVNE ORGANE ODGOVORNOSTI DA POŠTUJU NAČELA JAVNIH NABAVKI, U MERI

U KOJOJ JE TO MOGUĆE nisu proizvedena u skladu sa propisaninn standardima, uz uslov da dostavi određenu dokumentaciju. U istoj odredbi piše da se „pa postupak nabavki medicinskih sredstava i lekova u skladu sa ovom uredbom primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju javne nabavke za stučaj nastupanja elementamih nepogoda, odnosno epidemije zaraze". Elementarne nepogode su, podsećamo, jedan od uslova koji može omogućiti nepoštovanje procedura koje propisuje Zakon o javnim nabavkama.

A o procedurama ćemo govoriti tek nakon što se izborimo sa virusom i kada se, kako kaže ministar zdravlja Zlatibor Lončar, „završi proces nabavke". Tada bi trebalo da saznamo i odgovore na pitanja kotiko je respiratora i po kojim cenama nabavtjeno jer, kako je Lončar objasnio, to što su ugovori potpisani i što „imamo obećanja" ne znači da će oni biti reatizovani i da će ti respiratori zaista i stići u Srbiju.

Do tada, nabavtjamo, na - kako je predsednik Ateksandar Vučić rekao - „potucrno". Marina Mijatović, ipak, podseća da tako nešto kada su u pitanju državne nabavke ne postoji.

“Potucrno ne postoji. Javna nabavka je iti u sktadu sa Zakonom o javnim nabavkama iti nije. Veoma je opasno da nam država šatje poruku da se naš novac, novac građana Srbije, može trošiti kroz neke sive procedure." Ipak, ima i onih koji još uvek nabavtjaju i putem javnih nabavki. Tako je Gradski zavod za hitnu medicinsku pomoć Beograd 16. aprita raspisao tender za nabavku medicinskih sredstava i sanitetskog materijata u okviru koga, između ostatog, treba da kupi i btizu 180.000 rukavica, kao i 2.000 hirurških maski.

Takođe, u medijima su se pojavtjivate informacije o vetikoj kotičini zaštitne opreme koja je dobijena putem donacija iti je kupljena u inostranstvu, ati zvaničnih podataka o tome nema.

Ovaj tekst je podržao Balkanski fond za demokratiju. Stavovi izraženi u tekstu ne predstavljaju nužno mišljenje Balkanskog fonda za demokratiju, Nemačkog Maršalovog fonda SAD, već su isključivo odgovornost Business Info Group.

----------------------------------------------------------

Datum: 01.05.2020

Medij: Nova S

Rubrika: Među nama/Nova S

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Šta povezuje Nelu Kuburović i Dariju Kisić Tepavčević?

Voditeljka:Darija Kisić Tepavčević, lekarka o kojoj više od mesec dana bruji čitava Srbija, zapravo, da žena koja nam svakodnevno skoro obraća sa teškim podacima i vrlo važnim informacijama, kako stvari stoje biće i dalje u centru pažnje. Na drugačiji način. BIRN je došao do podataka o tome da je firma čiji je jedan od direktora brat direktorke Kisić Tepavčević, u proteklom periodu sklopila nekoliko ugovora sa institucijama Republike Srbije u vrednosti od oko 26,8 miliona evra. Reporter:Šta povezuje ministarku pravde Nelu Kuburović i zamenicu direktora Instituta "Batut" dr Dariju Kisić Tepavčević? Istraživanje BIRN-a ukazuje da je to Bojan Kisić. Muž ministarke, a brat lekarke. Reč je o jednom od direktora kompanije "Nites" koja je prema saznanjima objavljenim na portalu javno.rs , zajedno sa partnerima tokom poslednjih godina sklopila 27 ugovora sa javnim preduzećima i ministarstvima Republike Srbije. Ukupna vrednost oko 26, 8 miliona evra. Slobodan Georgiev, novinar BIRN-a:Sada smo videli da su dobili i dosta poslova, a naročito sada, dakle poslednjih mesec, mesec i po dana i za potrebe Ministarstva zdravlja i to su uvek poslovi koji su vezani za takozvani IT sektor, za ono što je i državni vrh zvao, ja bih rekao digitalizacijom zdravstva i mislim da nema tu nikakvih problema. Dakle oni imaju neki svoj poslovni portfolio, rade različite stvari, ali nekako smo videli da u ovih poslednjih nekoliko godina, oni rade velike poslove sa javnim sektorom.Reporter:To su između ostalog Ministarstvo zdravlja, Elektroprivreda Srbije, Ministarstvo finansija, Grad Beograd, Ministarstvo zaštite životne sredine. Slobodan Georgiev, novinar BIRN-a:I ono što je nama bilo važno, to je da je zapravo glavni čovek u kompaniji "Nites" zapravo Zoran Korać, koji je, rekao bih jedna vrsta nepoznate ličnosti za širu, srpsku javnost. On je ranije figurirao kao osoba koja je bila povezana s rukovođenjem u Košarkaškom klubu "Partizan", vrlo blizak Miloradu Dodiku. Važi za čoveka koji ima takozvane veze u Americi i setićete se pre par godina je jedno pismo, koje je grupa kongresmena bila uputila tadašnjem potpredsedniku Amerike, Džo Bajdenu, ovaj njega adresovalo kao jednog od najmoćnijeg zapravo tajkuna u Vučićevoj Srbiji.Reporter:Da li su ova istraživanja tačna i da li je u tom slučaju reč o sukobu interesa, želeli smo da pitamo dr Dariju Kisić Tepavčević, ali se ona nije pojavila na današnjoj konferenciji za medije, Kriznog štaba.   Umesto na konferenciji, naš kolega ju je sreo ispred sale, ali bez mogućnosti da je snimi. Marko Novičić, TV Nova.          

----------------------------------------------------------

Datum: 01.05.2020

Medij: Nova S

Rubrika: Među nama/Nova S

Autori: Redakcija

Teme: Korupcijaza borbu protiv korupcije

Naslov: CINS: Nova direktorka niškog Gerontološkog centra ranije bila u sukobu interesa

Nova direktorka Gerontološkog centra u Nišu Slađana Maranović Nikolić prekršila je zakon dok je bila direktorka Centra za socijalni rad u Kučevu, zbog čega je Agencija za borbu protiv korupcije tražila njenu smenu, objavio je Centar za istraživačko novinarstvo (CINS).Kako CINS saznaje, Agencija je još 2017. predložila njenu smenu sa funkcije direktorke kučevskog Centra za socijalni rad, jer je zaposlila svog brata od strica, čime se našla u sukobu interesa i prekršila Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije.Ona je od 2015. do 2017. sa bratom zaključivala ugovore o radu koji je za to vreme promenio više pozicija - od spremačice, preko peglarke-pralje do portira.Da bi preuzela mesto direktora u Nišu, ona je 27. aprila, nakon šest godina, podnela ostavku u Kučevu.Prethodno ju je Ministarstvo, na predlog Nišavskog upravnog okruga, imenovalo za novog rukovodioca Gerontološkog centra, piše CINS.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: maglocistac.rs

Link: https://maglocistac.rs/transparentnost-srbija-po-indeksu-otvorenosti-budzeta-srbija-pala-na-70-mesto/

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: TRANSPARENTNOST SRBIJA: PO INDEKSU OTVORENOSTI BUDŽETA, SRBIJA PALA NA 70. MESTO

Početna U fokusu Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index OBI), saopštila je danas Transparentnost Srbija (TS).Srbija je u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanje u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošću budžeta".Ocena koju je Srbija dobila je pet poena niža od svetskog proseka a za tri poena manja u odnosu na istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu, kada je imala gotovo 43 i nalazila se na 62. mestu na listi.Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima lošiji skor (33), Severna Makedonija je za nijansu bolja (41), dok je najbolje rangirana Bugarska sa skorom 71, Hrvatska i Slovenija imaju skor 68, Rumunija 64, Albanija 55 i Mađarska 45.Srbija je daleko najlošije ocenjena u pogledu učešća javnosti u kreiranju budžeta, sa samo 2 poena (svetski prosek 14), a ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji revizorskog nadzora (57), što se takođe smatra ograničenom otvorenošću budžeta."Značajan nivo transparentnosti budžeta" ove godine je dosegla 31 država, sa skorom od 61 i više, a svega njih šest ima više od 80 poena. Na vrhu liste su Novi Zeland i Južnoafrička Republika (87) i Švedska (86). S druge strane, čak tri zemlje imaju skor 0 (nula) - Jemen, Venecuela i Komorska ostrva, dok Katar ima ocenu 1, a Sudan i Alžir po 2.Ocena Srbije je mogla biti bolja da su Vlada i Skupština poštovale svoje zakonske obaveze i rokove iz budžetskog kalendara prilikom pripreme budžeta za 2019. godinu i razmatranja završnog računa, prenosi TS.Da bi Srbija povećala otvorenost budžeta, pored poštovanja budžetskog kalendara, neophodno je takođe da Vlada počne da priprema polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta u skladu sa međunarodnim standardima, a Skupština Srbije da aktivnije prati izvršenje budžeta, uticaj novih zakona na javne finansije, ostvarivanje preporuka DRI i da raspravlja o Fiskalnoj strategiji i analizama Fiskalnog saveta.Transparentnost sama po sebi nije dovoljna za poboljšanje upravljanja budžetom, već je ključno uključivanje zainteresovane javnosti u razne faze budžetskog procesa. Ti mehanizmi, kada je reč o centralnom nivou gotovo da ne postoje, tako da Srbija u tom segmentu istraživanja ima skor 2 (svetski prosek je 14, a susedna Bugarska ima 26), navodi se u saopštenju Transparentnosti.U aktuelnoj globalnoj krizi izazvanoj pandemijom COVID-19, transparentnost budžeta postala je još važnija - ona je neophodan uslov za poverenje između vlasti i građana. Zbog toga je neophodno da sve odluke o vanrednim rashodima budu objavljene (što trenutno u Srbiji nije slučaj), da Vlada pruži razumno obrazloženje za mere koje predlaže (što je izostalo u slučaju najavljenog načina distribucije 100 evra punoletnim građanima), i da podaci o sprovođenju mera budu javno dostupni.Istraživanje otvorenosti budžeta je jedini globalni nezavisni, uporedni i istraživački instrument, zasnovan na činjenicama, u kojem se koriste međunarodno prihvaćeni kriterijumi za ocenu pristupa javnosti informacijama o budžetu, stvarnim mogućnostima javnosti da učestvuje u pripremi budžeta i ulozi institucija za nadzor budžeta kao što su, u Srbiji, Narodna skupština, Državna revizorska institucija i Fiskalni savet. Izvor: Beta          

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2863405/osim-puta-na-pravcu-starap-sivac-radi-se-i-sistem-za-navodnjavanje

Autori: @ekapija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Osim puta na pravcu Starap-Sivac radi se i sistem za navodnjavanje i odvodnjavanje

Krajem prošle godine, tačnije u novembru, počela je izgradnja puta Stapar- Sivac, što je jedan od projekata koji je čekao svoju realizaciju još od šezdesetih godina prošlog veka.Uz mali zastoj uzrokovan što vremenskim prilikama, odnosno zamiranju građevinske sezone, ali i Krajem prošle godine, tačnije u novembru, počela je izgradnja puta Stapar- Sivac, što je jedan od projekata koji je čekao svoju realizaciju još od šezdesetih godina prošlog veka.Uz mali zastoj uzrokovan što vremenskim prilikama, odnosno zamiranju građevinske sezone, ali i onim vanrednim, kojima je razlog bio smanjenje privredne aktivnosti usled pandemije koronavirusa, radovi na prvoj fazi ovog projekta nastavljeni su. Ovaj poduhvat bi puno značio u premrežavanju ovog dela Vojvodine novim saobraćajnicama, prema potrebama privrede i žitelja Sombora, Kule i Apatina, ali bi predstavljao i korist za sve vlasnike poljoprivrednog zemljišta u katastarskim opštinama kroz koje prolazi trasa. Ovaj kraj planove za budućnost temelji na komparativnoj prednosti razvijenog agrara. Kao što je svojevremeno, prilikom otpočinjanja radova, obelodanio Igor Mirović, predsednik Pokrajinske vlade, radovi na ovoj saobraćajnici će se odvijati u tri faze, a vrednost celokupnog projekta je procenjena na 150 miliona dinara, dok je ceo posao finansiran sa dispozicije pokrajinske Uprave za kapitalna ulaganja, nakon sprovedene javne nabavke, poveren firmi Ekstra-Auto Transport d.o.o. Vrbas.Prema rečima Milutina Perunovića, tehničkog direktora Ekstra-Auto Transport, radovi na izgradnji su ovih dana u punom jeku, a izvode se u skladu sa savremenim ekološkim principima.- U punom jeku je pravljenje puta, odnosno prvi deo faze cementne stabilizacije. Nakon nasipanja dodajemo vezivo i recikliramo postojeću podlogu. Podloga je formirana tako što je dovezen materijal iz lokalnog pozajmišta, i na taj način promovišemo ekologiju i neke zelene projekte, koji su standardi sada već i kod nas - rekao je Perunović.Somborska gradonačelnica Dušanka Golubović istakla da se radovi odvijaju prema planu i da je od velikog značaja za lokalne poljoprivrednike što se uz izgradnju puta radi i na izgradnji sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje.- Očekujem u narednih mesec, do mesec i po dana, što je u skladu sa ugovorenim rokovima, da radovi na ovom delu puta budu završeni - najavila je Golubović i pojasnila da prva faza podrazumeva finansiranje i izgradnju nešto više od dva kilometra puta koji će u ukupnoj dužini imati 12 kilometara.Grad Sombor je iskoristio priliku da, s obzirom na izgradnju puta i sve procese koji su ga pratili, i kanal koji se nalazi u neposrednoj blizini puta stavi u dvostruku funkciju odvodnjavanja i navodnjavanja. Zbog toga je, pre izgradnje puta, Grad u saradnji sa JP Vode Vojvodine obezbedio finansiranje izgradnje cevastih propusta.      

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: naslovi.net

Link: https://naslovi.net/2020-04-29/n1-info/ts-srbija-u-grupi-zemalja-s-minimalnom-transparentnoscu-budzeta/25345257

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: TS: Srbija u grupi zemalja s minimalnom transparentnošću budžeta

N1 Info pre 24 minuta  |  BetaSrbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI), saopštila je Transparentnost Srbija (TS). Srbija je u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanje u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošću budžeta". Ocena koju je Srbija dobila je pet poena niža od svetskog proseka i a za tri poena manja u odnosu na istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu, kada je imala gotovo 43 i nalazila se na 62. mestu na listi. Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: slobodnaevropa.org

Link: https://www.slobodnaevropa.org/a/30582910.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Srbija među zemljama sa minimalnom transparentnošću budžeta

Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI), saopštila je u sredu organizacija Transpar...Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI), saopštila je u sredu organizacija Transparentnost Srbija (TS). Srbija je u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanje u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošću budžeta". Ko kontroliše novac građana Srbije Ocena koju je Srbija dobila je pet poena niža od svetskog proseka i za tri poena manja u odnosu na istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu, kada je imala gotovo 43 i nalazila se na 62. mestu na listi. Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima lošiji skor (33), Severna Makedonija je za nijansu bolja (41), dok je najbolje rangirana Bugarska sa skorom 71, Hrvatska i Slovenija imaju skor 68, Rumunija 64, Albanija 55 i Mađarska 45. Most: Vlast u Srbiji voli da otima od građana Srbija je daleko najlošije ocenjena u pogledu učešća javnosti u kreiranju budžeta, sa samo 2 poena (svetski prosek 14), a ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji revizorskog nadzora (57), što se takođe smatra ograničenom otvorenošću budžeta. Ocena Srbije je mogla biti bolja da su Vlada i Skupština poštovale svoje zakonske obaveze i rokove iz budžetskog kalendara prilikom pripreme budžeta za 2019.godinu i razmatranja završnog računa, saopštila je Transparentnost.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: insajder.net

Link: https://insajder.net/sr/sajt/vazno/18165/

Autori: Insajder

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Transparentnost: Srbija u grupi zemalja sa minimalnom transparentnošću budžeta

Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI), saopštila je danas Transparentnost Srbija. Objavljeno: 29.04.2020 Tweet Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti  budžeta (Open budget index - OBI), saopštila je danas Transparentnost Srbija. Transparentnost Srbija Srbija je u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanje u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošću budžeta". Ocena koju je Srbija dobila je pet poena niža od svetskog proseka i za tri poena manja u odnosu na istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu, kada je imala gotovo 43 i nalazila se na 62. mestu na listi Open budget index - OBI. Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima lošiji skor (33), Severna Makedonija je za nijansu bolja (41), dok je najbolje rangirana Bugarska sa skorom 71, Hrvatska i Slovenija imaju skor 68, Rumunija 64, Albanija 55 i Mađarska 45. Srbija je daleko najlošije ocenjena u pogledu učešća javnosti u kreiranju budžeta, sa samo dva poena (svetski prosek 14), a ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji revizorskog nadzora (57), što se takođe smatra ograničenom otvorenošću budžeta.   "Značajan nivo transparentnosti budžeta" ove godine je dosegla 31 država, sa skorom od 61 i više, a svega njih šest ima više od 80 poena. Na vrhu liste su Novi Zeland i Južnoafrička Republika (87) i Švedska (86). S druge strane, čak tri zemlje imaju skor 0 (nula) - Jemen, Venecuela i Komorska ostrva, dok Katar ima ocenu 1, a Sudan i Alžir po 2. Ocena Srbije je mogla biti bolja da su Vlada i Skupština poštovale svoje zakonske obaveze i rokove iz budžetskog kalendara prilikom pripreme budžeta za 2019.godinu i razmatranja završnog računa, prenosi TS. Da bi Srbija povećala otvorenost budžeta, pored poštovanja budžetskog kalendara, neophodno je takođe da Vlada počne da priprema polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta u skladu sa međunarodnim standardima, a Skupština Srbije da aktivnije prati izvršenje budžeta, uticaj novih zakona na javne finansije, ostvarivanje preporuka DRI i da raspravlja o Fiskalnoj strategiji i analizama Fiskalnog saveta.  Transparentnost sama po sebi nije dovoljna za poboljšanje upravljanja budžetom, već je ključno uključivanje zainteresovane javnosti u razne faze budžetskog procesa. Ti mehanizmi, kada je reč o centralnom nivou gotovo da ne postoje, tako da Srbija u tom segmentu istraživanja ima skor 2 (svetski prosek je 14, a susedna Bugarska ima 26), navodi se u saopštenju Transparentnosti. U aktuelnoj globalnoj krizi izazvanoj pandemijom kovid19, transparentnost budžeta postala je još važnija - ona je neophodan uslov za poverenje između vlasti i građana. Zbog toga je neophodno da sve odluke o vanrednim rashodima budu objavljene (što trenutno u Srbiji nije slučaj), da Vlada pruži razumno obrazloženje za mere koje predlaže (što je izostalo u slučaju najavljenog načina distribucije 100 evra punoletnim građanima), i da podaci o sprovođenju mera budu javno dostupni, navodi Transparentnost. Istraživanje otvorenosti budžeta je, kako je navedeno, jedini globalni nezavisni, uporedni i istraživački instrument, zasnovan na činjenicama, u kojem se koriste međunarodno prihvaćeni kriterijumi za ocenu pristupa javnosti informacijama o budžetu, stvarnim mogućnostima javnosti da učestvuje u pripremi budžeta i ulozi institucija za nadzor budžeta kao što su, u Srbiji, Narodna skupština, Državna revizorska institucija i Fiskalni savet. U Skupštini Srbije trenutno je u toku rasprava o rebalansu budžeta do kojeg je došlo zbog vanrednih mera u odbrane od kovida19. Izvor: Insajder, Beta Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: naslovi.net

Link: https://naslovi.net/2020-04-29/nova-ekonomija/srbija-pala-na-listi-indeksa-otvorenosti-budzeta/25345708

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Srbija pala na listi Indeksa otvorenosti budžeta

Nova ekonomija pre 5 minutaSrbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI), objavila je Transparentnost Srbija. Transparentnost Srbija je saopštila danas da je Srbija u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100. Ta ocena je za pet poena niža od svetskog proseka i za tri poena manja u odnosu na istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu, kada je Srbija imala skor 43 i nalazila se na 62. mestu na listi. Usled toga pada, sada smo svrstani u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošću budžeta". Od zemalja u regionu koje su ocenjivane,

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: TS: Minimalna transparentnost budžeta

TS: Minimalna transparentnost budžetaBEOGRAD, 29. aprila (Tanjug) - Transparentnost Srbija saopštila je danas da je Srbija u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta svrstana u grupu zemalja sa minimalnom transparentnošću i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja.Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina je iza Srbije po tom parametru, Severna Makedonija je za nijansu bolja, a najbolje rangirana je Bugarska.Na vrhu liste su Novi Zeland i Južnoafrička Republika (87) i Švedska (86).Istraživanje otvorenosti budžeta od 2006. godine sprovodi Organizacija za Međunarodno budžetsko partnerstvo sa sedištem u Vašingtonu.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: srbin.info

Link: https://srbin.info/politika/skroman-narodski-predsednik-vucic-se-ponovio-jaknom-od-3-000-dolara/

Autori: https://srbin.info

Teme: Korupcija

Naslov: SKROMAN NARODSKI PREDSEDNIK: Vučić se ponovio jaknom od 3.000 dolara

Nema dana da lider SNS-a Aleksandar Vučić ne izjavi da živi skromno i da je pošten, iako njegova porodica u Beogradu poseduje 786 kvadrata stambenog prostora. Kako je u više navrata ponovio, živi od predsedničke plate koja iznosi oko 1.000 evra, i opet uspeva da plati deci školarinu u privatnim školama. Međutim, na društvenim mrežama pojavila se fotografija koja pokazuje da je u Njujorku u noćnim satima kupovao, ne samo knjige, već i skupocene jakne. Kao što možete videti na snimku a i sami potražiti na internetu, Vučić je na poslednjem javnom nastupu ponovio jaknu koja stocopretno liči na jaknu Loro Piana koja se ne može kupiti ispod 2.500 dolara, zavisno od države i radnje (poreza). Nije prošao nezapažen ni sako iz kolekcije "Cesare Attolini koji nosi i predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan. Imovinski karton premijera Srbije Aleksandra Vučića, objavljen na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, ukazuje da je jedan od najsiromašnijih državnika u regionu. Vlasnik je samo jedne garsonjere od 30 metara kvadratnih. Ne poseduje ništa više od imovine - ni automobil, ni firmu, niti ušteđevinu u banci. Plata mu je oko hiljadu evra mesečno, tako da je čak i kupovina garsonjere za njega bila luksuz. Vučićeva porodica, međutim, poseduje veći broj nekretnina u glavnom gradu. Uglavnom su to veliki stanovi na lokacijama gde su skupi kvadrati, pokazuje istraživanje Mreže za istraživanje kriminala i korupcije - KRIK. Premijerova supruga vlasnik je stana od oko 100 kvadrata koji se nalazi odmah pored njegove garsonjere u naselju "Belvil". Kupila ga je od biznismena za kog opozicija tvrdi da je blizak vlasti. Stan od 118 kvadrata u Yubiznis centru, koji je Vučić otkupio od države devedesetih, nije jasno čiji je. Iako ga je Vučić ugovorom poklonio bivšoj supruzi, ugovor o poklonu nikada nije stigao do katastra pa se premijer i dalje zvanično vodi kao vlasnik stana. Brat premijera vlasnik je stana od 108 kvadrata na Novom Beogradu. Premijerovi roditelji vlasnici su porodične kuće u Jajincima od skoro 200 kvadrata, stana od 112 kvadrata u centru Beograda i stana od 80 na Novom Beogradu. Majka je imala još jedan stan od 62 kvadrata u Beogradu, ali ga je prodala dok je trajalo istraživanje KRIK-a. Njihov najskuplji stan nalazi se u Krunskoj ulici, a premijerov otac dobio ga je krajem devedesetih godina u razmeni sa Narodnom bankom. Razmena je, prema mišljenju stručnjaka, bila na štetu banke. https://t.co/hSlRgjGssN - SRBIN info (@srbininfo) April 29, 2020 Ukupna površina nekretnina, ne računajući nedavno prodat stan, je 786 metara kvadratnih, a prema tržišnim cenama vrede milion i sto šezdeset hiljada evra. Nedavno prodat stan vredan je 75.000 evra. Premijer Vučić od 2012. godine prima platu u proseku od hiljadu evra mesečno, dok je plata njegove supruge u Ministarstvu spoljnih poslova 65 hiljada dinara. Roditelji Anđelko i Angelina su penzioneri i primaju, prema izjavi Vučića, penzije od 90.000 i 80.000 dinara mesečno. Plata brata Andreja, koji radi u Narodnoj banci Srbije, nepoznata je. UKOLIKO IMATE ŽELJU DA PODRŽITE RAD PRODUKCIJE "CENTAR" I RAD PORTALA "SRBIN.INFO", DONACIJE MOŽETE UPLATITI PUTEM SLEDEĆIH LINKOVA: 5€ 10€ 20€ 50€ 100€ PayPal PostNet HVALA I BOG VAS BLAGOSLOVIO! Izvor: infoklix.com Oznake: jakna 3.000 dolara, Aleksandar Vučić, imovinska karta, lider SNS-a, predsednik Srbije

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: euractiv.rs

Link: https://euractiv.rs/2-srbija-i-eu/102-vesti/14875-srbija-u-grupi-zemalja-sa-minimalnom-transparentnou-budeta

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Srbija u grupi zemalja sa minimalnom transparentnošću budžeta

Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index, OBI), saopštila je 29. aprila Transparentnost Srbija (TS). U istraživanju za 2019. godinu Srbija je ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica tog pada je svrstavanje u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošću budžeta". Ocena koju je Srbija dobila je pet poena niža od svetskog proseka i a za tri poena manja u odnosu na istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu, kada je imala gotovo 43 i nalazila se na 62. mestu na listi.Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima manje poena (33), Severna Makedonija je za nijansu bolja (41), dok je najbolje rangirana Bugarska sa 71 poenom, Hrvatska i Slovenija imaju 68, Rumunija 64, Albanija 55 i Mađarska 45. Srbija je daleko najlošije ocenjena u pogledu učešća javnosti u kreiranju budžeta, sa samo dva poena (svetski prosek 14), a ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji revizorskog nadzora (57), što se takođe smatra ograničenom otvorenošću budžeta. "Značajan nivo transparentnosti budžeta" ove godine je dosegla 31 država, sa skorom od 61 i više, a svega njih šest ima više od 80 poena. Na vrhu liste su Novi Zeland i Južnoafrička Republika (87) i Švedska (86). S druge strane, čak tri zemlje imaju skor 0 (nula) - Jemen, Venecuela i Komorska ostrva, dok Katar ima jedan poen, a Sudan i Alžir po dva. Ocena Srbije je mogla biti bolja da su Vlada i Skupština poštovale svoje zakonske obaveze i rokove iz budžetskog kalendara prilikom pripreme budžeta za 2019. godinu i razmatranja završnog računa, prenosi TS. Da bi Srbija povećala otvorenost budžeta, pored poštovanja budžetskog kalendara, neophodno je takodje da Vlada počne da priprema polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta u skladu sa međunarodnim standardima, a Skupština Srbije da aktivnije prati izvršenje budžeta, uticaj novih zakona na javne finansije, ostvarivanje preporuka DRI i da raspravlja o Fiskalnoj strategiji i analizama Fiskalnog saveta. Transparentnost sama po sebi nije dovoljna za poboljšanje upravljanja budžetom, već je ključno uključivanje zainteresovane javnosti u razne faze budžetskog procesa. Ti mehanizmi, kada je reč o centralnom nivou gotovo da ne postoje, tako da Srbija u tom segmentu istraživanja ima skor dva (svetski prosek je 14, a susedna Bugarska ima 26), navodi se u saopštenju Transparentnosti. U aktuelnoj globalnoj krizi izazvanoj pandemijom COVID-19, transparentnost budžeta postala je još važnija - ona je neophodan uslov za poverenje između vlasti i građana. Zbog toga je neophodno da sve odluke o vanrednim rashodima budu objavljene (što trenutno u Srbiji nije slučaj), da Vlada pruži razumno obrazloženje za mere koje predlaže (što je izostalo u slučaju najavljenog načina distribucije 100 evra punoletnim građanima), i da podaci o sprovođenju mera budu javno dostupni. Istraživanje otvorenosti budžeta je jedini globalni nezavisni, uporedni i istraživački instrument, zasnovan na činjenicama, u kojem se koriste međunarodno prihvaćeni kriterijumi za ocenu pristupa javnosti informacijama o budžetu, stvarnim mogućnostima javnosti da učestvuje u pripremi budžeta i ulozi institucija za nadzor budžeta kao što su, u Srbiji, Narodna skupština, Državna revizorska institucija i Fiskalni savet.Izvor: BetaFoto: Beta

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: autonomija.info

Link: https://www.autonomija.info/ts-srbija-u-grupi-zemalja-sa-minimalnom-transparentnoscu-budzeta.html

Autori: admin

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: TS: Srbija u grupi zemalja sa minimalnom transparentnošću budžeta

"Ključno uključivanje zainteresovane javnosti u razne faze budžetskog procesa" 29. apr 2020 Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI), saopštila je danas Transparentnost Srbija (TS). Srbija je u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanje u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošću budžeta". Ocena koju je Srbija dobila je pet poena niža od svetskog proseka i a za tri poena manja u odnosu na istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu, kada je imala gotovo 43 i nalazila se na 62. mestu na listi. Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima lošiji skor (33), Severna Makedonija je za nijansu bolja (41), dok je najbolje rangirana Bugarska sa skorom 71, Hrvatska i Slovenija imaju skor 68, Rumunija 64, Albanija 55 i Mađarska 45. Srbija je daleko najlošije ocenjena u pogledu učešća javnosti u kreiranju budžeta, sa samo 2 poena (svetski prosek 14), a ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji revizorskog nadzora (57), što se takođe smatra ograničenom otvorenošću budžeta. "Značajan nivo transparentnosti budžeta" ove godine je dosegla 31 država, sa skorom od 61 i više, a svega njih šest ima više od 80 poena. Na vrhu liste su Novi Zeland i Južnoafrička Republika (87) i Švedska (86). S druge strane, čak tri zemlje imaju skor 0 (nula) - Jemen, Venecuela i Komorska ostrva, dok Katar ima ocenu 1, a Sudan i Alžir po 2. Ocena Srbije je mogla biti bolja da su Vlada i Skupština poštovale svoje zakonske obaveze i rokove iz budžetskog kalendara prilikom pripreme budžeta za 2019. godinu i razmatranja završnog računa, prenosi TS. Da bi Srbija povećala otvorenost budžeta, pored poštovanja budžetskog kalendara, neophodno je takođe da Vlada počne da priprema polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta u skladu sa međunarodnim standardima, a Skupština Srbije da aktivnije prati izvršenje budžeta, uticaj novih zakona na javne finansije, ostvarivanje preporuka DRI i da raspravlja o Fiskalnoj strategiji i analizama Fiskalnog saveta. Transparentnost sama po sebi nije dovoljna za poboljšanje upravljanja budžetom, već je ključno uključivanje zainteresovane javnosti u razne faze budžetskog procesa. Ti mehanizmi, kada je reč o centralnom nivou gotovo da ne postoje, tako da Srbija u tom segmentu istraživanja ima skor 2 (svetski prosek je 14, a susedna Bugarska ima 26), navodi se u saopštenju Transparentnosti. U aktuelnoj globalnoj krizi izazvanoj pandemijom COVID-19, transparentnost budžeta postala je još važnija - ona je neophodan uslov za poverenje između vlasti i građana. Zbog toga je neophodno da sve odluke o vanrednim rashodima budu objavljene (što trenutno u Srbiji nije slučaj), da Vlada pruži razumno obrazloženje za mere koje predlaže (što je izostalo u slučaju najavljenog načina distribucije 100 evra punoletnim građanima), i da podaci o sprovođenju mera budu javno dostupni. Istraživanje otvorenosti budžeta je jedini globalni nezavisni, uporedni i istraživački instrument, zasnovan na činjenicama, u kojem se koriste međunarodno prihvaćeni kriterijumi za ocenu pristupa javnosti informacijama o budžetu, stvarnim mogućnostima javnosti da učestvuje u pripremi budžeta i ulozi institucija za nadzor budžeta kao što su, u Srbiji, Narodna skupština, Državna revizorska institucija i Fiskalni savet. (Beta)Podelite ovu stranicu!

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: sremskenovine.co.rs

Link: http://www.sremskenovine.co.rs/2020/04/asvaltiranje-ulica-i-rekonstrukcija-bunara/

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: ASVALTIRANJE ULICA I REKONSTRUKCIJA BUNARA

ASVALTIRANJE ULICA I REKONSTRUKCIJA BUNARABešenovo – Paralelno tokom borbe protiv virusa kovid 19, Grad Sremska Mitrovica nastavio je sa realizacijom gotovo svih infrastrukturnih projekata na teritoriji opštine. Danas su predstavnici lokalne samouprave obišli radove na rekonstrukciji nekoliko ulica u Bešenovu.Prema rečima načelnika Gradske uprave za opšte i zajedničke poslove i imovinu Miroslava Jokića rekonstrukcija ovih saobraćajnica radi se kroz program javno-privatnog partnerstva koji je Grad početkom 2020. godine potpisao sa preduzećem „Sremput“.-Ovo javno-privatno partnerstvo podrazumeva rekonstrukciju ukupno 56.000 metara kvadratnih saobraćajnica na teritoriji sremskomitrovačke opštine, a vrednost ove investicije je oko 350 miliona dinara. Treba napomenuti da javno-privatno partnerstvo podrazumeva grejs period od godinu dana i Grad Sremska Mitrovica će u narednih pet godina plaćati ovu investiciju. Ono što u ovom trenutku mogu da kažem jeste da smo mi do sada uradili negde oko 50.000 metara kvadratnih saobraćajnica, što znači da je ostalo vrlo malo da završimo pomenuti projekat. Paralelno sa rekonstrukcijom saobraćajnica kroz javno-privatno partnerstvo radiće se i održavanje puteva na teritoriji opštine Sremska Mitrovica, takođe sa pomenutim preduzećem. Javno – privatno partnerstvo je mahom orijentisano ka seoskim sredinama zato što Grad Sremska Mitrovica želi da kvalitet života bude podjednak u svim delovima opštine za koju smo nadležni. U Bešenovu se izvode radovi u tri ulice i takođe se izvode radovi na groblju gde se prave kanali za odvođenje atmosferskih voda s obzirom na konfiguraciju tla i same lokacije gde se nalazi pomenuto groblje. Radovi će se u narednom periodu izvoditi u Grgurevcima, Bosutu i Ležimiru, što je još preostalo da se okonča u ovoj fazi u okviru javno-privatnog partnerstva – rekao je načelnik Miroslav Jokić.Osim radova u Bešenovu, načelnik Jokić je dodao još i da je Grad Sremska Mitrovica nastavio sa realizacijom svih projekata paralelno sa borbom protiv virusa kovid 19. To znači da je u potpunosti završena nova ambulanta u naseljenom mestu Šašinci, da se pre roka izvode radovi na izgradnji novog objekta vrtića u Laćarku, a da će sledeće sedmice biti započeta rekonstrukcija postojećeg vrtića u tom selu, te da će u predviđenim rokovima biti završene oba projekta.-Takođe bez zastoja realizuje se i projekat izgradnje škole „Jovan Popović“. U ovom trenutku postavlja se spoljna fasada i izvode se unutrašnji građevinski radovi po pitanju postavljanja instalacija, vodovodne i kanalizacione mreže mreže, optičkih kablova i drugih instalacija. Sve kapele koje smo počeli da gradimo u selima na teritoriji sremskomitrovačke opštine, a to su Manđelos, Salaš Noćajski i Jarak se izvode predviđenom dinamikom i tu nije bilo nikakvih problema i zastoja – rekao je Jokić.Predsednik Saveta Mesne zajednice Bešenovo Dragoljub Laketić istakao je da se na ovaj posao čekao nekoliko godina, te da je ovaj put rađen šezdesetih godina.-Ovo je samo još jedan dokaz da lokalna samouprava razmišlja o ljudima na selu i ovo će mnogo značiti za ljude koji baš žive u tim ulicama, kao i za one koji prolaze ovuda. Do sada su u tim ulicama bile rupe i voda, tako da su svi željno iščekivali da se to uradi. Rade se ulice Surduk i Ćukovac, to su krajevi koje preseca ova naša obilaznica, krajevi koji nisu urađeni 2008. godine, a koji se sada završavaju – rekao je Dragoljub Laketić, predsednik Saveta Mesne zajednice Bešenovo.Inače, osim radova na asvaltiranju u Bešenovu se radi i prilazni put za kapelu u dužini od 200 metara.-Prvo se radi zemljani nasip da bi se moglo ući pošto je veliki nagib, smanjuje se nagib, pravi se put i na kraju novog dela kojeg smo uredili prošle godine planira se izgradnja kapele. U skorije vreme treba da počnu radovi na kapeli. Što se tiče bunara, u selu ih imamo dva koji su u lošem stanju, pa smo rešili da ih renoviramo, pošto mnogo znače selu i meštanima i nismo voljni da ih zatrpamo. Vratićemo ih u prvobitno stanje, bunari su aktivni, ima u njima još vode i ostavićemo ih u funkciji pa možda nekada i zatrebaju. Radovi su u toku, danas se betoniraju dve ploče. Sve ove radove finansira Grad Sremska Mitrovica, a i Mesna zajednica se uključila u posao oko rekonstrukcije bunara, meštani su se aktivirali, to je neka naša mala zajednička akcija – rekao je Dragoljub Laketić.Meštanka Spomenka Ćirić kaže da je dobro da se sačuvaju bunari u selu, ali da oni najpre trebaju da se očiste i da se zaštite da ne bi neko upao u njih.-Selo nema nijedan drugi bunar osim ovog i još jednog koji se nalazi gore u polju, prema voćnjacima, na visini od 300 metara. Voda je u njemu lepa, bunar je dubok devet metara, a stručnjaci su izmerili da ima u njemu metar i po vode. Dobro je da imamo jedan takav bunar, iako je star. Kada je trajao 46 godina koliko sam ja već u selu, pa neka traje i dalje – rekla je meštanka Bešenova Spomenka Ćirić.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: cins.rs

Link: https://www.cins.rs/nova-direktorka-niskog-gerontoloskog-centra-ranije-bila-u-sukobu-interesa/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Nova direktorka niškog Gerontološkog centra ranije bila u sukobu interesa

Kao direktorka Centra za socijalni rad u Kučevu Slađana Maranović Nikolić prekršila je zakon zbog čega je Agencija za borbu protiv korupcije tražila njenu smenu. Umesto smene, Maranović Nikolić je pre dva dana dočekala nova funkcija - direktorke Gerontološkog centra u Nišu.Nakon hapšenja bivšeg direktora sredinom aprila, Gerontološki centar u Nišu dobio je novog rukovodioca - dugogodišnju direktorku Centra za socijalni rad u Kučevu i funkcionerku Srpske napredne stranke (SNS) - Slađanu Maranović Nikolić.Kako Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) saznaje, Agencija za borbu protiv korupcije je još 2017. predložila njenu smenu sa funkcije direktorke kučevskog Centra za socijalni rad, jer je zaposlila svog brata od strica, čime se našla u sukobu interesa i prekršila Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije.Naime, ona je od 2015. do 2017. sa bratom zaključivala ugovore o radu koji je za to vreme promenio više pozicija - od spremačice, preko peglarke-pralje do portira.Maranović Nikolić tada se Agenciji pravdala da nema dovoljno radnika u Centru i da zaposlenje njenog brata ne utiče na obavljanje funkcije, ali je Agencija, ipak, predložila njenu smenu.Kako su CINS-u odgovorili u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, o njenoj smeni trebalo je da odluči lokalna skupština, međutim Maranović Nikolić je ostala u direktorskoj fotelji i tri godine kasnije, kada je tu funkciju zamenila drugom.Da bi preuzela mesto direktora u Nišu, ona je 27. aprila, nakon šest godina, podnela ostavku u Kučevu. Prethodno je Ministarstvo, na predlog Nišavskog upravnog okruga, imenovalo za novog rukovodioca Gerontološkog centra.Dragan Dobrašinović, predsednik Koalicije za nadzor javnih finansija, kaže da je dovoljna preporuka za bilo koju funkciju u zemlji da je neko "partijski vojnik"."To da li si kršio zakon, kako, po kom osnovu, to je sve manje bitno. Nije bitna ni stručnost, nije bitan ni neki moralni aspekt. Jedino to da si odan, da si partijski vojnik i da radiš onako kako se od tebe očekuje", objašnjava Dobrašinović.Novinar CINS-a je tražio komentar i od Maranović Nikolić, inače predsednice Saveta za socijalna pitanja SNS Kučevo, ali ona za sada ne odgovora na poruke na Facebook-u.Za to vreme problemi u vezi sa zarazom od virusa korone u niškom Gerontološkom centru ne jenjavaju. Prema poslednjim podacima, oko 200 štićenika ove ustanove socijalne zaštite je zaraženo, a 41 je preminulo. Direktor Milan Stevanović je uhapšen 13. aprila zbog sumnje da je učinio teško delo protiv zdravlja ljudi, a njegova zamenica je zaražena koronom.Predložena uprkos kršenju zakona zbog "velikog iskustva"Predlog za imenovanje Slađane Maranović Nikolić na čelo Gerontološkog centra dao je Nišavski upravni okrug, što inače nije uobičajena praksa.Načelnica ovog okruga Dragana Sotirovski kaže da je preporuku od njih tražilo samo Ministarstvo:"Ministarstvo rada ima pravo da traži određeno mišljenje o nekom pojedincu. Oni su nas pitali, s obzirom na to da mi držimo čitav okrug i znamo situaciju i u susednim okruzima, ko ispunjava uslove da bude na tom mestu. Naravno, Ministarstvo (treba) da proceni da li je taj predlog u redu ili ne", rekla je Sotirovski.Sotirovski dodaje i da je upoznata sa preporukom Agencije, ali da je uprkos tome Maranović Nikolić predložila Ministarstvu jer "ima veliko iskustvo u socijalnoj zaštiti"."Mi kao predlagači ne ulazimo o to da li je neko krivično gonjen, da li je ovo, da li je ono. Mi predlažemo, Ministarstvo rada je ono koje proverava sve. (…) Ja sam znala za to (rešenje Agencije), ali to je preporuka. Znate li vi koliko ima ljudi u Nišu koji imaju preporuke, pa ništa. Koliko znam, ona nije primila njega (brata od strica) za stalno", objašnjava Sotirovski.U Ministarstvu za rad nisu želeli da komentarišu zbog čega su imenovali osobu koja je na prethodnoj direktorskoj poziciji kršila zakon.Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/ Povezana istraživanja

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: bizlife.rs

Link: https://www.bizlife.rs/biznis/poslovne-vesti/pad-od-8-mesta-srbija-u-grupi-zemalja-sa-minimalnom-transparentnoscu-budzeta/

Autori: @bizlifeportal

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Pad od 8 MESTA: Srbija u grupi zemalja sa MINIMALNOM TRANSPARENTNOŠĆU budžeta

Bizlife.rs - Srbija je pala za osam mesta kada je u pitanju transparentnost budžeta i sada se nalazi na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks - Poslovne vesti Srbija je pala za osam mesta kada je u pitanju transparentnost budžeta i sada se nalazi na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta, saopštila je Transparentnost Srbija (TS). Srbija je u istraživanju za 2019. godina ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanje u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošću budžeta". Srbija je daleko najlošije ocenjena u pogledu učešća javnosti u kreiranju budžeta, sa samo 2 poena (svetski prosek 14), a ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji revizorskog nadzora (57), iako je i ta ocena u rangu "ograničena otvorenost budžeta". Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima lošiji skor (33), Severna Makedonija je za nijansu bolja (41), dok je najbolje rangirana Bugarska sa skorom 71. Hrvatska i Slovenija imaju skor 68, Rumunija 64, Albanija 55 i Mađarska 45. "Ocena Srbije je mogla biti bolja da su Vlada i Skupština poštovale svoje zakonske obaveze i rokove iz budžetskog kalendara prilikom pripreme budžeta za 2019.godinu i razmatranja završnog računa", navodi TS. Na sajtu Transparentnosti Srbije navodi se šta Vlada i Skupština treba da urade da bi Srbija povećala transparentnost budžeta. "Da bi Srbija povećala otvorenost budžeta, pored poštovanja budžetskog kalendara, neophodno je takođe da Vlada počne da priprema polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta u skladu sa međunarodnim standardima, a Skupština Srbije da aktivnije prati izvršenje budžeta, uticaj novih zakona na javne finansije, ostvarivanje preporuka DRI i da raspravlja o Fiskalnoj strategiji i analizama Fiskalnog saveta". Izvor: BIZLifeFoto: BIZLife

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: pressek.rs

Link: https://www.pressek.rs/srbija/ts-srbija-zemlja-sa-minimalnom-transparentnoscu-budzeta/

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: TS: Srbija zemlja sa minimalnom transparentnošću budžeta

Vesti iz Kragujevca i Šumadije - pravovremeno, istinito i lokalno Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI), saopštila je organizacija Transparentnost Srbija. Srbija je u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100. Ta ocena je za pet poena niža od svetskog. Usled tog pada, sada smo svrstani u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošću budžeta". Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima lošiji skor (33), Severna Makedonija je za nijansu bolja (41), dok je najbolje rangirana Bugarska sa skorom 71. Hrvatska i Slovenija imaju skor 68, Rumunija 64, Albanija 55 i Mađarska 45. Srbija je daleko najlošije ocenjena u pogledu učešća javnosti u kreiranju budžeta, sa samo 2 poena (svetski prosek 14), a ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji revizorskog nadzora (57), iako je i ta ocena u rangu "ograničena otvorenost budžeta". - Ocena Srbije je mogla biti bolja da su Vlada i Skupština poštovale svoje zakonske obaveze i rokove iz budžetskog kalendara prilikom pripreme budžeta za 2019. godinu i razmatranja završnog računa. Činjenica da je došlo do poboljšanja u pripremi budžeta za 2020, i da je Skupština nedavno usvajala završne račune budžeta, ukoliko postane stalna praksa, uticaće na popravljanje skora u narednim istraživačkim ciklusima. Da bi Srbija povećala otvorenost budžeta, pored poštovanja budžetskog kalendara, neophodno je takođe da Vlada počne da priprema polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta u skladu sa međunarodnim standardima, a Skupština Srbije da aktivnije prati izvršenje budžeta, uticaj novih zakona na javne finansije, ostvarivanje preporuka DRI i da raspravlja o Fiskalnoj strategiji i analizama Fiskalnog saveta, navodi se u saopštenju. Kompletno istraživanje nalazi se na ovom LINK-u.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: mediagroup.rs

Link: http://mediagroup.rs/srbija-pala-na-70-mesto-na-listi-otvorenosti-budzeta/

Autori: @MediagroupT

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Srbija pala na 70. mesto na listi otvorenosti budžeta

Srbija pala na listi Indeksa otvorenosti budžeta On:Srbija pala na listi Indeksa otvorenosti budžeta Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI), objavila je Transparentnost Srbija. Transparentnost Srbija je saopštila danas da je Srbija u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100. Ta ocena je za pet poena niža od svetskog proseka i za tri poena manja u odnosu na istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu, kada je Srbija imala skor 43 i nalazila se na 62. mestu na listi. Usled toga pada, sada smo svrstani u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošću budžeta".Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima lošiji skor (33), Severna Makedonija je za nijansu bolja (41), dok je najbolje rangirana Bugarska sa skorom 71. Hrvatska i Slovenija imaju skor 68, Rumunija 64, Albanija 55 i Mađarska 45.Srbija je daleko najlošije ocenjena u pogledu učešća javnosti u kreiranju budžeta, sa samo 2 poena (svetski prosek 14), a ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji revizorskog nadzora (57), iako je i ta ocena u rangu "ograničena otvorenost budžeta".Ocena Srbije je mogla biti bolja da su Vlada i Skupština poštovale svoje zakonske obaveze i rokove iz budžetskog kalendara prilikom pripreme budžeta za 2019.godinu i razmatranja završnog računa. Činjenica da je došlo do poboljšanja u pripremi budžeta za 2020, i da je Skupština nedavno usvajala završne račune budžeta, ukoliko postane stalna praksa, uticaće na popravljanje skora u narednim istraživačkim ciklusima, navodi se u tekstu na sajtu Transparentnost Srbija.Da bi Srbija povećala otvorenost budžeta, pored poštovanja budžetskog kalendara, neophodno je takođe da Vlada počne da priprema polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta u skladu sa međunarodnim standardima, a Skupština Srbije da aktivnije prati izvršenje budžeta, uticaj novih zakona na javne finansije, ostvarivanje preporuka DRI i da raspravlja o Fiskalnoj strategiji i analizama Fiskalnog saveta.Transparentnost sama po sebi nije dovoljna za poboljšanje upravljanja budžetom, već je ključno uključivanje zainteresovane javnosti u razne faze budžetskog procesa. Ti mehanizmi, kada je reč o centralnom nivou gotovo da ne postoje, tako da Srbija u tom segmentu istraživanja ima skor 2 (svetski prosek je 14, a susedna Bugarska ima 26).U aktuelnoj globalnoj krizi izazvanoj pandemijom Covid-19, transparentnost budžeta postala je još važnija - ona je neophodan uslov za poverenje između vlasti i građana. Zbog toga je neophodno da sve odluke o vanrednim rashodima budu objavljene - što trenutno u Srbiji nije slučaj, da Vlada pruži razumno obrazloženje za mere koje predlaže - što je izostalo u slučaju najavljenog načina distribucije 100 evra punoletnim građanima, i da podaci o sprovođenju mera budu javno dostupni.Istraživanje otvorenosti budžeta je jedini globalni nezavisni, uporedni i istraživački instrument, zasnovan na činjenicama, u kojem se koriste međunarodno prihvaćeni kriterijumi za ocenu pristupa javnosti informacijama o budžetu, stvarnim mogućnostima javnosti da učestvuje u pripremi budžeta i ulozi institucija za nadzor budžeta kao što su, u Srbiji, Narodna skupština, Državna revizorska institucija i Fiskalni savet.(izvor, Nova Ekonomija)            

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: Fonet

Link: http://www.fonet.rs

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: PAD NA LISTI OTVORENOSTI BUDŽETA

PAD NA LISTI OTVORENOSTI BUDŽETABEOGRAD, 29. april 2020. (FoNet) - Srbija je pala za osammesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnomistraživanju Indeks otvorenosti budžeta, saopštila je danasorganizacija Transparentnost Srbija.Kako se navodi, Srbija je u istraživanju za 2019. godinuocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100. Ta ocena je za petpoena niža od svetskog proseka i za tri poena manja u odnosuna istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu,kada je Srbija imala skor 43 i nalazila se na 62. mestu nalisti. Usled toga pada, Srbija je svrstana u grupu zemaljasa "minimalnom transparentnošću budžeta".Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna iHercegovina ima lošiji skor (33), Severna Makedonija je zanijansu bolja (41), dok je najbolje rangirana Bugarska saskorom 71. Hrvatska i Slovenija imaju skor 68, Rumunija 64,Albanija 55 i Mađarska 45.Srbija je najlošije ocenjena u pogledu učešća javnosti ukreiranju budžeta, sa samo 2 poena (svetski prosek 14), aocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino ukategoriji revizorskog nadzora (57), što se takođe smatraograničenom otvorenošću budžeta, navela je TS."Značajan nivo transparentnosti budžeta" ove godine jedosegla 31 država, sa skorom od 61 i više, a svega njih šestima više od 80 poena. Na vrhu liste su Novi Zeland iJužnoafrička Republika (87) i Švedska (86). S druge strane,tri zemlje imaju skor 0 (nula) – Jemen, Venecuela i Komorskaostrva, dok Katar ima ocenu 1, a Sudan i Alžir po 2.Prema TS, ocena Srbije je mogla biti bolja da su Vlada iSkupština poštovale zakonske obaveze i rokove iz budžetskogkalendara prilikom pripreme budžeta za 2019. godinu irazmatranja završnog računa.Činjenica da je došlo do poboljšanja u pripremi budžeta za2020. godinu i da je Skupština nedavno usvajala završneračune budžeta, ukoliko postane stalna praksa, uticaće napopravljanje skora u narednim istraživačkim ciklusima,smatra TS.Da bi Srbija povećala otvorenost budžeta, pored poštovanjabudžetskog kalendara, neophodno je takođe da Vlada počne dapriprema polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta, aSkupština da aktivnije prati izvršenje budžeta, uticaj novihzakona na javne finansije, ostvarivanje preporuka DRI i daraspravlja o Fiskalnoj strategiji i analizama Fiskalnogsaveta.U aktuelnoj globalnoj krizi izazvanoj pandemijom kovid–19,transparentnost budžeta je neophodan uslov za poverenjeizmeđu vlasti i građana, smatra TS i dodaje da je zbog toganeophodno da sve odluke o vanrednim rashodima buduobjavljene, da Vlada pruži razumno obrazloženje za mere kojepredlaže i da podaci o sprovođenju mera budu javnodostupni.Organizacija za Međunarodno budžetsko partnerstvo sasedištem u Vašingtonu, (International Budget Partnership –IBP) je utvrdila metodologiju i prvi put sprovelaistraživanje otvorenosti budžeta 2006. godine.U saradnji sa IBP, istraživanje svake druge godine sprovodeorganizacije nezavisne od Vlade, a u Srbiji je to TS. Ovenalaze verifikuju dva nezavisna eksperta, a predstavniciVlade dobijaju priliku da ukažu na eventualne propuste,nakon čega se sačinjavaju konačni rezultati.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: energyobserver.com

Link: http://www.energyobserver.com/sr/post/23460

Autori: Sijka Pistolova

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: SRBIJA U GRUPI ZEMALJA SA MINIMALNOM TRANSPARENTNOŠĆU BUDŽETA

Energyobserver.com je sajt sa informacijamo o energetici, sa posebnim akcentom na energetsku situaciju u jugoistočnoj Evropi.Ocena koju je Srbija dobila je pet poena niža od svetskog proseka i a za tri poena manja u odnosu na istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu, kada je imala gotovo 43 i nalazila se na 62. mestu na listi.Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima manje poena (33), Severna Makedonija je za nijansu bolja (41), dok je najbolje rangirana Bugarska sa 71 poenom, Hrvatska i Slovenija imaju 68, Rumunija 64, Albanija 55 i Mađarska 45. Srbija je daleko najlošije ocenjena u pogledu učešća javnosti u kreiranju budžeta, sa samo dva poena (svetski prosek 14), a ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji revizorskog nadzora (57), što se takođe smatra ograničenom otvorenošću budžeta. "Značajan nivo transparentnosti budžeta" ove godine je dosegla 31 država, sa skorom od 61 i više, a svega njih šest ima više od 80 poena. Na vrhu liste su Novi Zeland i Južnoafrička Republika (87) i Švedska (86). S druge strane, čak tri zemlje imaju skor 0 (nula) - Jemen, Venecuela i Komorska ostrva, dok Katar ima jedan poen, a Sudan i Alžir po dva. Ocena Srbije je mogla biti bolja da su Vlada i Skupština poštovale svoje zakonske obaveze i rokove iz budžetskog kalendara prilikom pripreme budžeta za 2019. godinu i razmatranja završnog računa, prenosi TS. Da bi Srbija povećala otvorenost budžeta, pored poštovanja budžetskog kalendara, neophodno je takodje da Vlada počne da priprema polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta u skladu sa međunarodnim standardima, a Skupština Srbije da aktivnije prati izvršenje budžeta, uticaj novih zakona na javne finansije, ostvarivanje preporuka DRI i da raspravlja o Fiskalnoj strategiji i analizama Fiskalnog saveta. Transparentnost sama po sebi nije dovoljna za poboljšanje upravljanja budžetom, već je ključno uključivanje zainteresovane javnosti u razne faze budžetskog procesa. Ti mehanizmi, kada je reč o centralnom nivou gotovo da ne postoje, tako da Srbija u tom segmentu istraživanja ima skor dva (svetski prosek je 14, a susedna Bugarska ima 26), navodi se u saopštenju Transparentnosti. U aktuelnoj globalnoj krizi izazvanoj pandemijom COVID-19, transparentnost budžeta postala je još važnija - ona je neophodan uslov za poverenje između vlasti i građana. Zbog toga je neophodno da sve odluke o vanrednim rashodima budu objavljene (što trenutno u Srbiji nije slučaj), da Vlada pruži razumno obrazloženje za mere koje predlaže (što je izostalo u slučaju najavljenog načina distribucije 100 evra punoletnim građanima), i da podaci o sprovođenju mera budu javno dostupni. Istraživanje otvorenosti budžeta je jedini globalni nezavisni, uporedni i istraživački instrument, zasnovan na činjenicama, u kojem se koriste međunarodno prihvaćeni kriterijumi za ocenu pristupa javnosti informacijama o budžetu, stvarnim mogućnostima javnosti da učestvuje u pripremi budžeta i ulozi institucija za nadzor budžeta kao što su, u Srbiji, Narodna skupština, Državna revizorska institucija i Fiskalni savet.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/English/NEWS/a594145/Serbia-drops-on-Open-Budget-Index-Transparency-Serbia-says.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Serbia drops on Open Budget Index, Transparency Serbia says

Author:BetaTransparency Serbia said on Wednesday that Serbia has dropped eight places on the Open budget index (OBI) and now ranks 70th on the list of 117 countries.The Open Budget Survey is part of the International Budget Partnership's Open Budget Initiative, a global research and advocacy program to promote public access to budget information and the adoption of accountable budget systems.Serbia was awarded 40 out of a possible 100 points and is ranked among the countries with minimal budget transparency. It got five points less than the global average and three points less than in 2017 when it ranked 62nd. The only country in the region with a lower score is Bosnia-Herzegovina with 33 points. Bulgaria ranked best with 71 points, Croatia and Slovenia got 68, Romania 64, Albania 55 and Hungary 45.Serbia could have done better if the government and parliament met the deadlines and fulfilled its obligations while drafting the 2019 budget, Transparency Serbia said and added that the government has to draw up semi-annual budget reports in line with international standards while parliament should be more active in monitoring its implementation and debate fiscal strategy and reports from the Fiscal Council.The organization said that transparency is not enough to improve budget management and that the crucial thing is to include the public in the budget process. It said that pandemic makes budget transparency even more important as a requirement to create trust between the authorities and the public and noted that decisions on extra spending have not been published, that the government failed to offer reasonable explanations for its measures and warned that information on the implementation of those measures has to be made public.        

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: topvesti.rs

Link: https://www.topvesti.rs/c/hM_WxXEBSd2VWSbw_QL-/2020-04-29/pad-od-8-mesta-srbija-u-grupi-zemalja-sa-minimalnom-transparentnoscu-budzeta

Autori: Top Vesti

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Pad od 8 MESTA: Srbija u grupi zemalja sa MINIMALNOM TRANSPARENTNOŠĆU budžeta

TopVesti.rs organizuje, grupira, rangira i prikazuje sadržaje sa internet portala saglano dozvoljenim zakonskim i moralnim normama. Navedene funkcije izvršavaju komjuterski algoritmi koje dizajniramo i koje usavršavamo. Ljudski faktor nema nikakvog uticaja pa su iz tog razloga moguće greške.Bizlife | pre 3 satiFoto: BIZLife Srbija je pala za osam mesta kada je u pitanju transparentnost budžeta i sada se nalazi na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta, saopštila je Transparentnost Srbija (TS). Srbija je u istraživanju za 2019. godina ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanje uTS: Srbija među zemljama sa najmanje transparentnim budžetom021 | pre 5 satiSrbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index OBI), saopštila je danas Transparentnost Srbija (TS). Srbija je u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanje u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošćuTS: Srbija u grupi zemalja sa minimalnom transparentnošću budžetaBeta | pre 6 satiSrbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u medjunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti  budžeta (Open budget index OBI), saopštila je danas Transparentnost Srbija (TS). Srbija je u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanje u grupu zemalja sa "minimalnomSrbija među zemljama sa minimalnom transparentnošću budžetaSlobodna Evropa | pre 6 satiSrbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI), saopštila je u sredu organizacija Transparentnost Srbija (TS). Srbija je u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanje u grupu zemaljaSrbija u grupi zemalja sa minimalnom transparentnošću budžetaPolitika | pre 6 satiSrbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta, saopštila je danas Transparentnost Srbija (TS). Srbija je u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanje u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošću budžeta"TS: Srbija u grupi zemalja sa minimalnom transparentnošću budžetaDanas | pre 6 satiSrbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI), saopštila je danas Transparentnost Srbija (TS). Foto: Pixabay/Mohamed_hassan (Arhiva) Srbija je u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanjeTS: Srbija u grupi zemalja sa minimalnom transparentnošću budžetaNovi magazin | pre 6 satiSrbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI), saopštila je danas Transparentnost Srbija (TS). Srbija je u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanje u grupu zemalja sa "minimalnom                    

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: srbijadanas.net

Link: https://www.srbijadanas.net/srbija-u-grupi-zemalja-sa-minimalnom-transparentnoscu-budzeta-jer-lopovi-kriju-koliko-kradu-od-naroda/

Autori: @otadzbina

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Srbija u grupi zemalja sa minimalnom transparentnošću budžeta jer lopovi kriju koliko kradu od naroda!

Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta, saopštila je danas Transparentnost Srbija (TS).Srbija je u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanje u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošću budžeta".Ocena koju je Srbija dobila je pet poena niža od svetskog proseka i za tri poena manja u odnosu na istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu, kada je imala gotovo 43 i nalazila se na 62. mestu na listi.Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima lošiji skor (33), Severna Makedonija je za nijansu bolja (41), dok je najbolje rangirana Bugarska sa skorom 71, Hrvatska i Slovenija imaju skor 68, Rumunija 64, Albanija 55 i Mađarska 45, prenosi Beta.Srbija je daleko najlošije ocenjena u pogledu učešća javnosti u kreiranju budžeta, sa samo 2 poena (svetski prosek 14), a ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji revizorskog nadzora (57), što se takođe smatra ograničenom otvorenošću budžeta."Značajan nivo transparentnosti budžeta" ove godine je dosegla 31 država, sa skorom od 61 i više, a svega njih šest ima više od 80 poena. Na vrhu liste su Novi Zeland i Južnoafrička Republika (87) i Švedska (86). S druge strane, čak tri zemlje imaju skor nula - Jemen, Venecuela i Komorska ostrva, dok Katar ima ocenu 1, a Sudan i Alžir po 2.Ocena Srbije je mogla biti bolja da su Vlada i Skupština poštovale svoje zakonske obaveze i rokove iz budžetskog kalendara prilikom pripreme budžeta za 2019. godinu i razmatranja završnog računa, prenosi TS.Da bi Srbija povećala otvorenost budžeta, pored poštovanja budžetskog kalendara, neophodno je takođe da Vlada počne da priprema polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta u skladu sa međunarodnim standardima, a Skupština Srbije da aktivnije prati izvršenje budžeta, uticaj novih zakona na javne finansije, ostvarivanje preporuka DRI i da raspravlja o Fiskalnoj strategiji i analizama Fiskalnog saveta.Politika.rsDa li je ovaj tekst koristan?Kliknite na zvezdu i ocenite!Ako vam je tekst koristan...Podelite ga sa prijateljima!                

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: Fonet

Link: http://www.fonet.rs

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: DIREKTORKA KRŠILA ZAKON

DIREKTORKA KRŠILA ZAKONNIŠ, 29. april 2020. (FoNet) - Nova direktorka Gerontološkogcentra u Nišu Slađana Maranović Nikolić prekršila je zakondok je bila direktorka Centra za socijalni rad u Kučevu,zbog čega je Agencija za borbu protiv korupcije tražilanjenu smenu, objavio je danas Centar za istraživačkonovinarstvo (CINS).Kako CINS saznaje, Agencija je još 2017. predložila njenusmenu sa funkcije direktorke kučevskog Centra za socijalnirad, jer je zaposlila svog brata od strica, čime se našla usukobu interesa i prekršila Zakon o Agenciji za borbu protivkorupcije.Ona je od 2015. do 2017. sa bratom zaključivala ugovore oradu koji je za to vreme promenio više pozicija - odspremačice, preko peglarke-pralje do portira.Da bi preuzela mesto direktora u Nišu, ona je 27. aprila,nakon šest godina, podnela ostavku u Kučevu. Prethodno ju jeMinistarstvo, na predlog Nišavskog upravnog okruga,imenovalo za novog rukovodioca Gerontološkog centra, pišeCINS.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Vesti/a594303/CINS-Nova-direktorka-niskog-Gerontoloskog-centra-ranije-bila-u-sukobu-interesa.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: CINS: Nova direktorka niškog Gerontološkog centra ranije bila u sukobu interesa

Autor:FoNetAutor:CINSNova direktorka Gerontološkog centra u Nišu Slađana Maranović Nikolić prekršila je zakon dok je bila direktorka Centra za socijalni rad u Kučevu, zbog čega je Agencija za borbu protiv korupcije tražila njenu smenu, objavio je Centar za istraživačko novinarstvo (CINS).Kako CINS saznaje, Agencija je još 2017. predložila njenu smenu sa funkcije direktorke kučevskog Centra za socijalni rad, jer je zaposlila svog brata od strica, čime se našla u sukobu interesa i prekršila Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije.Ona je od 2015. do 2017. sa bratom zaključivala ugovore o radu koji je za to vreme promenio više pozicija - od spremačice, preko peglarke-pralje do portira.Da bi preuzela mesto direktora u Nišu, ona je 27. aprila, nakon šest godina, podnela ostavku u Kučevu.Prethodno ju je Ministarstvo, na predlog Nišavskog upravnog okruga, imenovalo za novog rukovodioca Gerontološkog centra, piše CINS.        

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/drustvo/umesto-smene-postavljena-za-direktora-gerontoloskog-centra/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Umesto smene postavljena za direktora Gerontološkog centra

Foto: N1 Kao direktorka Centra za socijalni rad u Kučevu Slađana Maranović Nikolić prekršila je zakon zbog čega je Agencija za borbu protiv korupcije tražila njenu smenu. Umesto smene, Maranović Nikolić je pre dva dana dočekala nova funkcija - direktorke Gerontološkog centra u Nišu.Nakon hapšenja bivšeg direktora sredinom aprila, Gerontološki centar u Nišu dobio je novog rukovodioca - dugogodišnju direktorku Centra za socijalni rad u Kučevu i funkcionerku Srpske napredne stranke (SNS) - Slađanu Maranović Nikolić, piše Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).Kako CINS saznaje, Agencija za borbu protiv korupcije je još 2017. predložila njenu smenu sa funkcije direktorke kučevskog Centra za socijalni rad, jer je zaposlila svog brata od strica, čime se našla u sukobu interesa i prekršila Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije.Naime, ona je od 2015. do 2017. sa bratom zaključivala ugovore o radu koji je za to vreme promenio više pozicija - od spremačice, preko peglarke-pralje do portira.Maranović Nikolić tada se Agenciji pravdala da nema dovoljno radnika u Centru i da zaposlenje njenog brata ne utiče na obavljanje funkcije, ali je Agencija, ipak, predložila njenu smenu.Kako su CINS-u odgovorili u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, o njenoj smeni trebalo je da odluči lokalna skupština, međutim Maranović Nikolić je ostala u direktorskoj fotelji i tri godine kasnije, kada je tu funkciju zamenila drugom.Da bi preuzela mesto direktora u Nišu, ona je 27. aprila, nakon šest godina, podnela ostavku u Kučevu. Prethodno je Ministarstvo, na predlog Nišavskog upravnog okruga, imenovalo za novog rukovodioca Gerontološkog centra.Dragan Dobrašinović, predsednik Koalicije za nadzor javnih finansija, kaže da je dovoljna preporuka za bilo koju funkciju u zemlji da je neko "partijski vojnik"."To da li si kršio zakon, kako, po kom osnovu, to je sve manje bitno. Nije bitna ni stručnost, nije bitan ni neki moralni aspekt. Jedino to da si odan, da si partijski vojnik i da radiš onako kako se od tebe očekuje", objašnjava Dobrašinović.Novinar CINS-a je tražio komentar i od Maranović Nikolić, inače predsednice Saveta za socijalna pitanja SNS Kučevo, ali ona za sada ne odgovora na poruke na Facebook-u.Za to vreme problemi u vezi sa zarazom od virusa korone u niškom Gerontološkom centru ne jenjavaju. Prema poslednjim podacima, oko 200 štićenika ove ustanove socijalne zaštite je zaraženo, a 41 je preminulo. Direktor Milan Stevanović je uhapšen 13. aprila zbog sumnje da je učinio teško delo protiv zdravlja ljudi, a njegova zamenica je zaražena koronom.Predložena uprkos kršenju zakona zbog "velikog iskustva" Predlog za imenovanje Slađane Maranović Nikolić na čelo Gerontološkog centra dao je Nišavski upravni okrug, što inače nije uobičajena praksa.Načelnica ovog okruga Dragana Sotirovski kaže da je preporuku od njih tražilo samo Ministarstvo:"Ministarstvo rada ima pravo da traži određeno mišljenje o nekom pojedincu. Oni su nas pitali, s obzirom na to da mi držimo čitav okrug i znamo situaciju i u susednim okruzima, ko ispunjava uslove da bude na tom mestu. Naravno, Ministarstvo (treba) da proceni da li je taj predlog u redu ili ne", rekla je Sotirovski.Sotirovski dodaje i da je upoznata sa preporukom Agencije, ali da je uprkos tome Maranović Nikolić predložila Ministarstvu jer "ima veliko iskustvo u socijalnoj zaštiti"."Mi kao predlagači ne ulazimo o to da li je neko krivično gonjen, da li je ovo, da li je ono. Mi predlažemo, Ministarstvo rada je ono koje proverava sve. (…) Ja sam znala za to (rešenje Agencije), ali to je preporuka. Znate li vi koliko ima ljudi u Nišu koji imaju preporuke, pa ništa. Koliko znam, ona nije primila njega (brata od strica) za stalno", objašnjava Sotirovski.U Ministarstvu za rad nisu želeli da komentarišu zbog čega su imenovali osobu koja je na prethodnoj direktorskoj poziciji kršila zakon.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram                  

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Biznis/a594331/Raspisana-javna-nabavka-za-projektovanje-i-gradnju-55-montaznih-kuca-u-Beogradu.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Raspisana javna nabavka za projektovanje i gradnju 55 montažnih kuća u Beogradu

Autor:eKapijaJedinica za upravljanje projektima u javnom sektoru Beograd raspisala je javnu nabavku za projektovanje i gradnju 55 montažnih kuća.Izgradnja montažnih kuća deo je zajedničkog regionalnog programa o trajnim rešenjima za izbeglice i raseljena lica, a maksimalni budžet ugovora je 1.028.168,68 EUR.Rok za dostavljanje ponuda je 8. jun 2020.Više informacija o tenderu pogledajte na sajtu E-kapije.    

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: cenzolovka.rs

Link: https://www.cenzolovka.rs/pritisci-i-napadi/nvo-i-mediji-nadlezne-institucije-da-zastite-ljudska-prava/

Autori: @Cenzolovka

Teme: Javne nabavke

Naslov: NVO i mediji: Nadležne institucije da zaštite ljudska prava

Nevladine organizacije i mediji na Kosovu zahtevaju: Da policija izda hitno saopštenje u kojem će detaljno da informiše javnost šta se tačno desilo prilikom napada na Nenada Milenkovića u centru Severne Mitrovice 27.aprila 2020. godine;Da dežurni tužilac javno saopšti šta je preduzeo nakon čina nasilja i protiv odgovornih za napad;Da se o napadu oglasi Opština Severna Mitrovica i pruži svu podršku kako bi se slučaj rasvetlio;Da policija hitno utvrdi zašto nisu radile kamere za video nadzor ispred sedišta Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica u momentu napada;Da Privremeni organ Opštine Kosovska Mitrovica hitno dostavi na uvid javnosti sve relevantne podatke vezano za postupak javnih nabavki najmanje za period od 1. januara 2019. godine do danas i prezentuje ih na konferenciji za javnost u roku od 2 nedelje;Da Kancelarija za KiM utvrdi okolnosti pod kojima je došlo do napada na Milenkovića, proveri njegove navode o nezakonitom postupku sprovođenja javnih nabavki od strane Privremenog organa Opštine Kosovska Mitrovica i nakon toga pokrene eventualni postupak ili protiv Privremenog organa zbog zloupotrebe, ili protiv Milenkovića zbog iznošenja neistinitih informacija. Nevladine organizacije i predstavnici medija zahtevaju od nadležnih institucija i da "transparentno i odgovorno rade svoj posao, zaštite ljudska prava i slobode i učine sve da osiguraju da se javna sredstva koriste namenski u interesu građana i zajednice".Saopštenje su potpisali "Medija centar" Čaglavica, "Centar za mir i toleranciju" Gračanica, "Crno beli svet" Leposavić, "Aktiv" KM, "Centar za razvoj zajednica" KM, "Komunikacija za razvoj društva" Gračanica , "Centar za socijalne inicijative" KM, "Nova društvena inicijativa" KM, Humani centar Mitrovica i "Institut za teritorijalni ekonomski razvoj" Zubin Potok, Radio Goraždevac, RTV Kim Čaglavica, Portal "Gračanica onlajn" Gračanica, Radio Kontakt Plus - Severna Mitrovica, RTV Mir Leposavić i RTV Herc - Štrpce.    

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: slobodnaevropa.org

Link: https://www.slobodnaevropa.org/a/medicinska-oprema-lekovi-srbija-koronavirus/30583588.html

Autori: Nevena Bogdanović

Teme: Javne nabavkeSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Uvoz lekova izvan 'propisanih standarda' u Srbiju

U cilju borbe protiv korona virusa Vlada Srbije usvojila je Uredbu kojom omogućava primenu "medicinskih sredstava koja nisu proizvedena uz primenu propisanih standarda". Koja pitanja otvara ova odredba?Srbija je omogućila da se prilikom uvoza i korišćenja medicinske opreme i lekova tokom vanrednog stanja zaobiđu uobičajene obavezne procedure, proizlazi iz Uredbe koju je Vlada Srbije usvojila 24. marta 2020. Iz Evropske unije (EU) i Svetske zdravstvene organizacije (SZO), tim povodom, za Radio Slobodna Evropa (RSE) upozoravaju na neophodnost poštovanja standarda prilikom nabavke i upotrebe sredstava za lečenje. Šta piše u Uredbi Vlade Srbije? Vlada je 24. marta 2020. usvojila Uredbu o posebnim tehničkim zahtevima, standardima i primeni medicinskih sredstava za vreme vanrednog stanja, koje je u Srbiji proglašeno devet dana ranije. Svoj potpis na uredbu stavio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Za vreme trajanja vanrednog stanja mogu se nabavljati, stavljati u upotrebu i u lečenju primenjivati medicinska sredstva koja nisu proizvedena uz primenu propisanih standarda. Iz Uredbe Vlade Srbije, od 24. marta 2020. "Za vreme trajanja vanrednog stanja proglašenog usled pojave i širenja bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, a radi efikasnog suzbijanja epidemije i lečenja obolelih od bolesti COVID-19, mogu se nabavljati, stavljati u upotrebu i u lečenju primenjivati medicinska sredstva koja nisu proizvedena uz primenu propisanih standarda", piše u Uredbi u kojoj se dalje propisuju uslovi za proizvođače i distributere. Tako, proizvođači i dobavljači moraju da dostave jedan primerak opisa tehničkih karakteristika i načina upotrebe medicinskog sredstva, sa prevodom na srpski jezik. Takođe, zahteva da prilože izjavu da se upotrebom medicinskog sredstva obezbeđuje njegova delotvornost u lečenju. Uredbom se dobavljači i proizvođači obavezuju da će osposobiti zdravstvene radnike za korišćenje medicinskog sredstva, kao i da će, ukoliko se radi o opremi, za medicinsko sredstvo obezbediti servis i rezervne delove, uz navođenje perioda garancije. Uredba treba da bude potvrđena na sednici Skuštine koja je započela juče (28. april). Šta je Srbija uvezla i šta predviđa Zakon? Respiratori, lekovi, testovi, maske su samo deo onoga što je Srbija uvezla i koristi u lečenju pacijenata obolelih COVID-19. Zakoni Srbije u redovnim uslovima propisuju da dozvole za uvoz, izvoz, upotrebu i klinička ispitivanja izdaje Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije i proverava da li je sve po zakonskim standardima. Na pitanje da li je Uredba o medicinskoj opremi i lekovima doneta u Srbiji tokom vanrednog stanja u skladu sa evropskim pravom, Evropska komisija za Radio Slobodna Evropa (RSE) odgovara da Srbija prilikom pisanja Uredbe nije zatražila pravni savet od Unije, te da zbog toga Evropska komisija nije vršila analizu. Infographic: Strana pomoć Srbiji u borbi protiv korona virusa EU o Uredbi usvojenoj u Srbiji "Komisija može, na zahtev Srbije, da pruži savet u vezi sa usklađivanjem ovog teksta sa pravnom tekovinom EU ako Srbija to zatraži, ali usklađivanje je uvek odgovornost nadležnih pravnih organa Srbije", navodi se u odgovoru Evropske komisije. U njemu se napominje da "Srbija mora da bude u potpunosti usklađena sa pravnom tekovinom EU do momenta pristupanja Uniji". "Kao zemlja kandidat koja aktivno pregovara o pristupu EU, Srbija bi trebalo da bude u procesu postepenog usklađivanja svog nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, uključujući i odredbe o odobrenjima za stavljanje na tržište. Srbija mora da bude u potpunosti usklađena sa EU zakonodavstvom i da bude u mogućnosti da ga primeni do momenta pristupanja Uniji", navodi se u odgovoru. Pročitajte i ovo: Ko je koliko pomogao Srbiji tokom pandemije Kakva je praksa u EU? Evropska unija ima zakone o zaštitnoj opremi, medicinskim proizvodima i lekovima za ljudsku upotrebu, koji uključuju usklađene odredbe za proizvodnju, veleprodaju ili reklamiranje. Pored toga, zakonodavstvo EU predviđa zajednička pravila za sprovođenje kliničkih ispitivanja radi ispitivanja bezbednosti i efikasnosti lekova u kontrolisanim uslovima, navodi se u odgovoru Evropske komisije za RSE. "Prilikom podnošenja zahteva za davanje odobrenja za stavljanje u promet, kompanije moraju obezbediti dokumentaciju koja pokazuje da je proizvod odgovarajućeg kvaliteta. To se procenjuje u skladu sa kriterijumima utvrđenim u zakonodavstvu EU", ističe se u odgovoru. Više od 1,5 milijardi ljudi 'u opasnosti da izgubi sredstva za život' U odgovoru Evropske komisije naglašava se da je bezbednost i efikasnost lekova od suštinske važnosti. "Što se tiče država članica Evropske unije, zaštitna oprema ili medicinski uređaji koji ne ispunjavaju relevantne zdravstvene i bezbednosne zahteve, ili lekovi za ljudsku upotrebu koje nisu odobrili nadležni nacionalni organi ili Evropska agencija za lekove (EU) ne treba da se stavljaju u promet nigde na jedinstvenom tržištu EU, i stoga, ne treba ih koristiti za lečenje pacijenata sa bilo kojom patologijom", ističu u Evropskoj komisiji. Zakoni EU se u državama članicama direktno primenjuju, ako je reč o uredbama, a direktive donete na nivou Unije moraju se preneti u nacionalna zakonodavstva. Evropska komisija napominje da je sa stanovišta javnih nabavki, epidemija COVID-19 slučaj "krajnje hitnosti". "Stoga, okvir javnih nabavki EU pruža mogućnosti i fleksibilnost kako bi se osiguralo da se roba, radovi i usluge mogu obezbediti što je brže moguće", navodi se u odgovoru. Pročitajte i ovo: EU ukida restrikcije na izvoz medicinske opreme Dodaje se da je Evropska komisija usvojila smernice za hitne javne nabavke tokom krize i da sadrže detaljno objašnjenje dostupnih praktičnih i legalnih načina za suočavanje sa ovom situacijom. "Pravni okvir EU o javnim nabavkama predviđen za hitne situacije primenjuje se, zajedno s načelima Ugovora o funkcionisanju Evropske unije (UFEU) - o jednakom postupanju, nediskriminaciji, međusobnom priznavanju, proporcionalnosti i transparentnosti", stoji u odgovoru Evropske komisije. Kakve su preporuke SZO? Portparol Kancelarije SZO za Evropu u odgovoru za RSE navodi da je ta organizacija objavila opšte preporuke za hitnu upotrebu neispitanih intervencija tokom epidemije bolesti za koju ne postoji dokazano efikasno lečenje. "Jedan od kriterijuma za utvrđivanje odgovarajuće upotrebe takvih intervencija je odobrenje nadležnih organa države, kao i odgovarajuće kvalifikovan etički odbor. U mnogim zemljama lekari pacijentima koji su pozitivni na COVID-19 daju licencirane lekove koji nisu odobreni za ovu bolest. Primena leka mimo odobrenih indikacija nadležnih državnih organa smatra se 'off-label' upotrebom (neregistrovana upotreba registrovanog leka prim.aut.). 'Off-label' upotreba leka takođe mora biti u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom", stoji u odgovoru SZO. Pročitajte i ovo: Koliko je svet daleko od leka za korona virus? SZO podseća da sa međunarodnim istraživačima prikuplja dokaze o tome koji su lekovi najefikasniji za lečenje COVID-19. "Do tog trenutka (pronalaska efikasne terapije, prim.aut.), SZO poziva pojedince i države da se suzdrže od upotrebe terapija za koje nije dokazano da su efikasne u lečenju COVID-19. Moramo imati potvrdu da upotreba tih lekova nije štetna. Takođe, moramo osigurati da se korišćenjem lekova koji leče druge bolesti ne stvori nestašica za one pacijente kojima ti lekovi dokazano pomažu u lečenju njihovih oboljenja", napominju iz Svetske zdravstvene organizacije. Bez odgovora sa zvaničnih adresa u Srbiji Od Vlade Srbije je RSE tražio da obrazloži razloge za donošenje Uredbe, ali i da objavi koliko je novca iz budžeta utrošeno za nabavku medicinske opreme i lekova, šta je od opreme i lekova stiglo kao donacija i ko su donatori. Upiti su poslati i Ministarstvu zdravlja, Institutu za javno zdravlje Srbije "Batut", Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO), i Agenciji za lekove i medicinska sredstva. Iz "Batuta" je stigao odgovor da "ne poseduju tražene informacije", a članica Kriznog štaba i zamenica direktora "Batuta" Darija Kisić Tepavčević nije odgovorila na pitanja koja su joj prosleđena mejlom. Na pozive nije odgovarao ni član Kriznog štaba i direktor Infektivne klinike Goran Stevanović. Zašto podaci ne pokazuju cijelu sliku? Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država. U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika. Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje. Ministarstvo zdravlja u svom odgovoru navodi da se "obratimo Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, imajući u vidu da je navedeno u njihovoj nadležnosti". RFZO, međutim, nije odgovorio na zahtev RSE, pa je pokrenut postupak pred Poverenikom za informacije od javnog značaja. Pokušali smo da dođemo i do odgovora direktorke fonda Sanje Radojević Škondrić, ali ni na taj upit nam nije odgovoreno. U Agenciji za lekove i medicinska sredstva nam je u dva navrata rečeno da je "zahtev prosleđen nadležnima", ali na pitanje kad će odgovor stići, kratko nam je poručeno da "nemaju odgovor". Žalba zbog "ćutanja" pred Poverenikom pokrenuta je i protiv Agencije za lekove i medicinska sredstva. Iz te agencije nije stigao ni odgovor na pitanje šta usvojena Uredba menja u njihovom radu, i kako za vreme vanrednog stanja proveravaju ispravnost lekova i medicinskih sredstava. Predrag Kon ne zna 'o čemu se tačno radi' Odgovarajući na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) koju opremu i lekove koji odstupaju od propisanih standarda je Srbija uvezla i koristi tokom vanrednog stanja, član Kriznog štaba epidemiolog Predrag Kon rekao je 29. aprila da "on lično ne zna o čemu se tačno radi". "Postoji Zakon o lekovima (i medicinskim sredstvima prim.aut.) gde je sve to regulisano, ja lično ne znam o čemu se tačno radi, u okviru tog zakona postoje i određene situacije kada se nešto odlučuje. Mi nismo u tome učestvovali, tako da ne znam odgovor na to pitanje, ali verujem da je u skladu sa zakonom", rekao je Kon. Predrag Kon, član Kriznog štaba, na konferenicji za novinare sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, 26. februara 2020. Inače, u potrazi za spiskom medicinskih sredstava, opreme i lekova koji su poručeni i kupljeni u skladu sa Uredbom usvojenom 24. marta, a kojom se odstupilo od ranijih zakonskih propisa, RSE se obratio na pet adresa. 'Tajne' javne nabavke Uredbom je propisano i da se nabavka medicinskih sredstava i lekova "sprovodi u skladu sa propisima o javnim nabavkama u slučaju elementarnih nepogoda ili epidemije zarazne bolesti". To znači da se za tu medicinsku opremu i lekove tokom vanrednog stanja ne sprovodi postupak javnih nabavki, pa ni nakon više od mesec dana od uvođenja vanrednog stanja zbog pandemije nije poznato šta je tačno uvezeno od lekova i medicinske opreme, ni koliko je novca iz budžeta za to izdvojeno. Informacije o nabavkama je, umesto nadležnih institucija, u nekoliko navrata iznosio predsednik Srbije. Kada je obilazio opremu u magacinu kod Stare Pazove 5. aprila, Vučić je rekao novinarima da je za respiratore i drugu medicinsku opremu potrošeno 370 miliona evra. Fotogalerija Zasedanje Skupštine Srbije pod maskama Poslanici Skupštine Srbije, uz jake mere zaštite od širenja korona virusa, okupili su se na prvoj sednici od kako je proglašeno vanredno stanje. Na početku poslanici su minutom ćutanja odali poštu svim građanima koji su preminuli od posledica virusa COVID-19. Poslanike, novinare, snimatelje i druge zaposlene su na ulazu u Skupštinu sačekali medicinski radnici koji su merili temperaturu svima, a na nekoliko pultova svi su morali da dezinfikuju ruke alkoholom Podijelite na Facebooku Podijelite na Twitteru Podijelite Pošaljite prijatelju Među onima koji su ukazivali na problem u sprovođenju javnih nabavki tokom epidemije je i nevladina organizacija Transparentnost Srbija. Ta organizacija je uoči zasedanja Parlamenta 28. aprila pozvala narodne poslanike da od predstavnika Vlade Srbije traže objavljivanje informacija o nabavkama koje su sprovedene bez primene Zakona o javnim nabavkama tokom vanrednog stanja, kao i o donacijama koje su primljene. Ko proverava milione maski i hiljade testova? Među sredstvima koja su iz Kine stigla u Srbiju bilo je i hiljade testova za otkrivanje korona virusa. Broj testova koji je kupljen u Kini, ili je u Srbiju stigao kao donacija, nije poznat, a nisu poznati ni njihovi proizvođači. Testova za otkrivanje korone iz Kine nema u registru medicinskih sredstava u Srbiji, koji je poslednji put ažuriran 27. aprila ove godine. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao je da su za testiranje na korona virus uzeti kineski testovi za čiji su kvalitet i pouzdanost garantovali njihovi stručnjaci. Bilo je testova iz Kine za koje kineski stručnjaci nemaju iskustva sa njima. Čim su oni rekli koji testovi nisu bili u upotrebi kod njih, mi ih više nismo uzimali, uzeli smo samo one koji su se dokazali. Zlatibor Lončar, ministar zdravlja u Vladi Srbije "Kada su došli Kinezi, pitali smo koji su se testovi pokazali kao dobri i u dogovoru s njima je odlučeno koji su to testovi uz saglasnost lekara raznih struka, doneta je odluka koje testove iz Kine možemo da uzmemo i da se pouzdamo. Bilo je testova iz Kine za koje kineski stručnjaci nemaju iskustva sa njima. Čim su oni rekli koji testovi nisu bili u upotrebi kod njih, mi ih više nismo uzimali, uzeli smo samo one koji su se dokazali", rekao je Lončar na konferenciji za medije Kriznog štaba 11. aprila. Lončar je dodao i da se koriste testovi ne samo iz Kine, već i iz drugih zemalja, ali, naglašava, "samo oni za koje su sigurni da su dobri". Komentarišući validnost testova u pojedinačnim slučajevima, zamenica direktora Instituta "Batut" Darija Kisić Tepavčević je 24. aprila je na konferenciji za novinare rekla da struku uvek brine postojanje "lažno pozitivnih i lažno negativnih testova", i dodala da će "ako je bilo propusta u pojedinačnim testiranjima, svi da snose odgovarajuće sankcije i posledice". 'Normalni' i 'vanredni' uslovi Podsetimo, dozvole za uvoz, izvoz, upotrebu i klinička ispitivanja izdaje Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije i proverava da li je sve po zakonskim standardima. Epidemiolog Zoran Radovanović napominje da se u redovnim uslovima ne može koristiti lek koji nije odobrila Agencija. "Jedino ako je lek odobrila Evropska agencija za lekove i medicinska sredstva, onda je postupak nešto kraći, ali ipak postoji formalni postupak koji oduzima nešto vremena. Međutim, ako je vanredna situacija kao što je sada, onda primat ima moguća korist, tako da se manje poštuje forma. Dakle, i u normalnim situacijama koriste se za klinička ispitivanja lekovi koji nisu zvanično odobreni, koje nemate u apotekama. Onda vi potpišete, doktor vam objasni da je to klinički ogled, da je u stvari eksperiment, pa vi pristanete ili ne", objašnjava Radovanović. Pročitajte i ovo: Epidemiolog Radovanović: Kako je čovek 'napao' virus Tokom pandemije virusa za kojeg nema efikasne terapije, Radovanović ističe da "ima logike" da se nabavljaju preparati koji u Srbiji nisu primenjivani, a koji možda deluju, imajući u vidu "korisna iskustva iz sveta". "Da se po takvom skraćenom postupku, zaobilazeći Agenciju za lekove, uvezu i primene radi dobrobiti pacijenta. E sad, u ovoj našoj sredini, korumpiranoj kakva jeste, vi nikad ne znate da li će da se provuče i neki mangupluk", navodi Radovanović. Kineske metode i tradicionalna medicina Kako države reaguju na krizu izazvanu epidemijom? Na to pitanje odgovara "Monitor odgovora zdravstvenog sistema" - internet platforma pod pokroviteljstvom Regionalne kancelarije SZO za Evropu, Evropske komisije i Evropske opservatorije za zdravstvene sisteme i politike. Na sajtu se mogu naći informacije o merama koje su preduzele države u borbi protiv pandemije. U odeljku za Srbiju, navodi se da je Srbija izrazila interesovanje za učešće u međunarodnoj studiji "Solidarnost" Svetske zdravstvene organizacije, koja obuhvata kliničko ispitivanje delotvornosti nekoliko lekova u borbi protiv COVID-19. Među njima su lopinavir i ritonavir koji se koriste u lečenju HIV -a, lek protiv ebole remdesevir i antimalarici hlorokin i hidroksihlorokin. O efikasnosti hlorokina i hidroksihlorokina naučnici su do sada davali oprečne informacije, a Svetska zdravstvena organizacija je u više navrata saopštavala da su u toku ispitivanja hlorokina i njegovog derivata, ali da za sada nema potvrde o korisnosti ovih lekova u borbi protiv korona virusa. Pročitajte i ovo: Otvorene manje radnje u delu EU, testiranje hlorokina i krvne plazme Da je hlorokin "u Kini proglašen za ključni medikament u borbi protiv infekcije i postao deo svih terapija za lečenje COVID pacijenata" izjavila je na konferenciji za novinare direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škondrić 21. aprila, kada je beogradska fabrika lekova "Galenika" 372.000 tableta hlorokina proizvedenih u Srbiji stavila na raspolaganje Fondu. Proizvodnja hlorokina u "Galenici" i izjava direktorke RFZO pominju se i na monitoring platformi evropskih institucija, gde se dodaje i da su kineski stručnjaci, koji su došli u Srbiju da podele svoje iskustvo u lečenju korona virusa "snažno uticali" na zdravstvene protokole, uključujući i upotrebu određenih nelicenciranih terapija koje se trenutno testiraju ne samo u Srbiji, već širom sveta. Nevena Bogdanović Novinarka u beogradskom birou Radija Slobodna Evropa.  Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Pratite autora Facebook Forum

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: vaseljenska.net

Link: https://vaseljenska.net/2020/04/29/nova-direktorka-niskog-gerontoloskog-centra-ranije-bila-u-sukobu-interesa/

Autori: @VaseljenskaTV

Teme: Korupcija

Naslov: Nova direktorka niškog Gerontološkog centra ranije bila u sukobu interesa - Vaseljenska TV

(Foto: Foto: Depositphoto) Kao direktorka Centra za socijalni rad u Kučevu Slađana Maranović Nikolić prekršila je zakon zbog čega je Agencija za borbu protiv korupcije tražila njenu smenu. Umesto smene, Maranović Nikolić je pre dva dana dočekala nova funkcija - direktorke Gerontološkog centra u Nišu.Nakon hapšenja bivšeg direktora sredinom aprila, Gerontološki centar u Nišu dobio je novog rukovodioca - dugogodišnju direktorku Centra za socijalni rad u Kučevu i funkcionerku Srpske napredne stranke (SNS) - Slađanu Maranović Nikolić.Kako Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) saznaje, Agencija za borbu protiv korupcije je još 2017. predložila njenu smenu sa funkcije direktorke kučevskog Centra za socijalni rad, jer je zaposlila svog brata od strica, čime se našla u sukobu interesa i prekršila Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije.Naime, ona je od 2015. do 2017. sa bratom zaključivala ugovore o radu koji je za to vreme promenio više pozicija - od spremačice, preko peglarke-pralje do portira.Maranović Nikolić tada se Agenciji pravdala da nema dovoljno radnika u Centru i da zaposlenje njenog brata ne utiče na obavljanje funkcije, ali je Agencija, ipak, predložila njenu smenu. Kako su CINS-u odgovorili u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, o njenoj smeni trebalo je da odluči lokalna skupština, međutim Maranović Nikolić je ostala u direktorskoj fotelji i tri godine kasnije, kada je tu funkciju zamenila drugom.Da bi preuzela mesto direktora u Nišu, ona je 27. aprila, nakon šest godina, podnela ostavku u Kučevu. Prethodno je Ministarstvo, na predlog Nišavskog upravnog okruga, imenovalo za novog rukovodioca Gerontološkog centra.Dragan Dobrašinović, predsednik Koalicije za nadzor javnih finansija, kaže da je dovoljna preporuka za bilo koju funkciju u zemlji da je neko "partijski vojnik"."To da li si kršio zakon, kako, po kom osnovu, to je sve manje bitno. Nije bitna ni stručnost, nije bitan ni neki moralni aspekt. Jedino to da si odan, da si partijski vojnik i da radiš onako kako se od tebe očekuje", objašnjava Dobrašinović.Novinar CINS-a je tražio komentar i od Maranović Nikolić, inače predsednice Saveta za socijalna pitanja SNS Kučevo, ali ona za sada ne odgovora na poruke na Facebook-u.Za to vreme problemi u vezi sa zarazom od virusa korone u niškom Gerontološkom centru ne jenjavaju. Prema poslednjim podacima, oko 200 štićenika ove ustanove socijalne zaštite je zaraženo, a 41 je preminulo. Direktor Milan Stevanović je uhapšen 13. aprila zbog sumnje da je učinio teško delo protiv zdravlja ljudi, a njegova zamenica je zaražena koronom. Predložena uprkos kršenju zakona zbog "velikog iskustva" Predlog za imenovanje Slađane Maranović Nikolić na čelo Gerontološkog centra dao je Nišavski upravni okrug, što inače nije uobičajena praksa.Načelnica ovog okruga Dragana Sotirovski kaže da je preporuku od njih tražilo samo Ministarstvo:"Ministarstvo rada ima pravo da traži određeno mišljenje o nekom pojedincu. Oni su nas pitali, s obzirom na to da mi držimo čitav okrug i znamo situaciju i u susednim okruzima, ko ispunjava uslove da bude na tom mestu. Naravno, Ministarstvo (treba) da proceni da li je taj predlog u redu ili ne", rekla je Sotirovski. Sotirovski dodaje i da je upoznata sa preporukom Agencije, ali da je uprkos tome Maranović Nikolić predložila Ministarstvu jer "ima veliko iskustvo u socijalnoj zaštiti"."Mi kao predlagači ne ulazimo o to da li je neko krivično gonjen, da li je ovo, da li je ono. Mi predlažemo, Ministarstvo rada je ono koje proverava sve. (…) Ja sam znala za to (rešenje Agencije), ali to je preporuka. Znate li vi koliko ima ljudi u Nišu koji imaju preporuke, pa ništa. Koliko znam, ona nije primila njega (brata od strica) za stalno", objašnjava Sotirovski.U Ministarstvu za rad nisu želeli da komentarišu zbog čega su imenovali osobu koja je na prethodnoj direktorskoj poziciji kršila zakon. CINS            

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: informer.rs

Link: http://informer.rs/vesti/drustvo/513901/ovo-placa-suvim-zlatom-moze-srbija-uzeti-milione-skladistenju-nafte-ovo-sada-glavni-biznis-svetu

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: OVO SE PLAĆA SUVIM ZLATOM! MOŽE LI SE SRBIJA UZETI MILIONE NA SKLADIŠTENJU NAFTE! Ovo je sada glavni biznis u svetu!

U trenutku kad je cena crnog zlata na istorijskom minimumu, interes svih spekulanata je da kupe jeftinu nafu i uskladište je "za bolja vremena". Kako je cena sladištenja enormno porasla, skladišta su postala veoma tražen i profitabilni resurs na celoj planeta, ali, njih jednostavno više - nemaSputnjik 21:27 29. 04. 2020.U trenutku kad je cena crnog zlata na istorijskom minimumu, interes svih spekulanata je da kupe jeftinu nafu i uskladište je "za bolja vremena". Kako je cena sladištenja enormno porasla, skladišta su postala veoma tražen i profitabilni resurs na celoj planeta, ali, njih jednostavno više - nema- Nemamo dovoljno kapaciteta ni za sopstvene potrebe i očekuje se izgradnja novih skladišta za tu svrhu - kaže Prof. dr Bogdan Kuzmanović, v.d. direktora Javnog preduzeća Transnafta AD govoreći o tome da su ekonomska kriza i "naftni rat" velikih proizvođača, uz efekte pandemije korona virusa doveli do pada potražnje za sirovom naftom.Kuzmanović objašnjava da je u Republici Srbiji trenutno izdato 27 licenci za skladištenje sirove nafte, derivata nafte ili biogoriva. Za skladištenje obaveznih državnih rezervi se prevashodno koriste kapaciteti javnih skladišta odnosno Republičke direkcije za robne rezerve i Transnafte AD.- U sledećoj fazi moguće je da će se popunjavati slobodni kapaciteti u privatnom vlasništvu ili će se pristupiti javno privatnom partnerstvu. Trenutni kapaciteti omogućavaju 20 dana normalnog funkcionisanja zemlje ukoliko dođe do poremećaja u snabdevanju. Što se tiče Transnafte skladište za sirovu naftu je trenutno zapunjeno 63 posto i očekujemo da će ove godine biti zapunjeno 100 posto, dok je skladište za derivate sirove nafte potpuno napunjeno. U ovoj godini nakon rekonstrukcija rezervoara koje su u toku, biće na raspolaganju još dodatni skladišni kapaciteti za derivate. Za druge energetske subjekte nemam podatke - kaže Kuzmanović navodeći da se većina balkanskih zemalja nalazi u sličnoj situaciji kao i Republika Srbija - u postepenom povećavanju količina obaveznih rezervi nafte i derivata nafte kako bi postepeno došli do količina shodno preuzetim međunarodnim obavezama, s tim da je trenutno situacija u Srbiji najbolja.Govoreći o politici skladištenja u Srbiji Kuzmanović kaže da je Republika Srbija je u obavezi da formira obavezne rezerve nafte i derivata nafte u visini 90 dana prosečnog dnevnog neto uvoza ili 61 dan prosečne dnevne potrošnje, u zavisnosti koja količina je veća. Zakonom o robnim rezervama propisuje se obaveza formiranja obaveznih rezervi najkasnije do 31. decembra 2022. godine. Formiranje obaveznih rezervi nafte i derivata nafte jeste jedan od osnovnih i strateških ciljeva u oblasti energetike i predstavlja važan preduslov za podizanje nivoa energetske bezbednosti Republike Srbije.I naftne kompanije, koje posluju u Srbiji imaju svoje programe poslovanja i višegodišnje planove kojima obuhvataju i problematiku obezbeđenja nafte odnosno naftnih derivata za svoje poslovanje.Tanjug- Kada su u pitanju obavezne rezerve, njima se isključivo bavi Ministarstvo rudarstva i energetike preko Uprave za skladištenje obaveznih rezervi energenata, i oni to rade veoma profesionalno i odgovorno - kaže Kuzmanović komentarišući da se, po pitanju budućih politika za skladištenje nafte i derivate, "dešavaju presedani u ekonomskom, geopolitičkom i bezbednosnom smislu, tako da je neophodno obezbediti energetsku i prehrambenu sigurnost za naciju. Ovu opomenu treba ozbiljno shvatiti i obezbediti dovoljne kapacitete pre svega za svoje potrebe, a možda ne bi bilo loše obezbediti višak skladišnog prostora koji bi se mogao veoma lako i lepo unovčiti. Tek kada imate višak kapaciteta vi ga možete ili iznajmiti ili popuniti jeftinim energentima koje ćete kasnije, kada cene porastu dobro prodati.Fotoilustracija/ClipartTanjug          

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: 021.rs

Link: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/241949/CINS-Nova-direktorka-niskog-Gerontoloskog-centra-ranije-bila-u-sukobu-interesa.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: CINS: Nova direktorka niškog Gerontološkog centra ranije bila u sukobu interesa

Nova direktorka Gerontološkog centra u Nišu Slađana Maranović Nikolić prekršila je zakon dok je bila direktorka Centra za socijalni rad u Kučevu, zbog čega je Agencija za borbu protiv korupcije tražila njenu smenu, objavio je Centar za istraživačko novinarstvo (CINS).Nakon hapšenja bivšeg direktora sredinom aprila, Gerontološki centar u Nišu dobio je novog rukovodioca - dugogodišnju direktorku Centra za socijalni rad u Kučevu i funkcionerku Srpske napredne stranke (SNS) - Slađanu Maranović Nikolić. Kako Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) saznaje, Agencija za borbu protiv korupcije je još 2017. predložila njenu smenu sa funkcije direktorke kučevskog Centra za socijalni rad, jer je zaposlila svog brata od strica, čime se našla u sukobu interesa i prekršila Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. Naime, ona je od 2015. do 2017. sa bratom zaključivala ugovore o radu koji je za to vreme promenio više pozicija - od spremačice, preko peglarke-pralje do portira. Maranović Nikolić tada se Agenciji pravdala da nema dovoljno radnika u Centru i da zaposlenje njenog brata ne utiče na obavljanje funkcije, ali je Agencija, ipak, predložila njenu smenu. Kako su CINS-u odgovorili u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, o njenoj smeni trebalo je da odluči lokalna skupština, međutim Maranović Nikolić je ostala u direktorskoj fotelji i tri godine kasnije, kada je tu funkciju zamenila drugom. Da bi preuzela mesto direktora u Nišu, ona je 27. aprila, nakon šest godina, podnela ostavku u Kučevu. Prethodno je Ministarstvo, na predlog Nišavskog upravnog okruga, imenovalo za novog rukovodioca Gerontološkog centra. Dragan Dobrašinović, predsednik Koalicije za nadzor javnih finansija, kaže da je dovoljna preporuka za bilo koju funkciju u zemlji da je neko "partijski vojnik". "To da li si kršio zakon, kako, po kom osnovu, to je sve manje bitno. Nije bitna ni stručnost, nije bitan ni neki moralni aspekt. Jedino to da si odan, da si partijski vojnik i da radiš onako kako se od tebe očekuje", objašnjava Dobrašinović. Opširnije na sajtu CINS-a. Autor: CINS Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.  

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: europeanwesternbalkans.rs

Link: https://europeanwesternbalkans.rs/srbija-pala-za-osam-mesta-na-listi-indeksa-otvorenosti-budzeta/

Autori: EWB

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Srbija pala za osam mesta na listi Indeksa otvorenosti budžeta

Foto: Pixabay / Steve Buissinne BEOGRAD - Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI). Srbija u istraživan Foto: Pixabay / Steve Buissinne BEOGRAD - Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI). Srbija u istraživanju za 2019. godinu ocenena sa 40 poena, od maksimalnih 100. Ta ocena je za pet poena niža od svetskog proseka i za tri poena manja u odnosu na istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu, kada je Srbija imala rezultat od 43 i nalazila se na 62. mestu na listi. Usled toga pada, Srbija je sada svrstana u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošću budžeta", saopštili su iz Transparentnosti Srbija.Dodaje se da je Srbija najlošije ocenjena u pogledu uključivanja javnosti u razne faze budžetskog procesa, sa samo dva poena iako je svetski prosek 14, zato što ti mehanizmi, kada je reč o centralnom nivou, gotovo da ne postoje. Ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji revizorskog nadzora (57), iako je i ta ocena u rangu "ograničena otvorenost budžeta"."Ocena Srbije je mogla biti bolja da su Vlada i Skupština poštovale svoje zakonske obaveze i rokove iz budžetskog kalendara prilikom pripreme budžeta za 2019. godinu i razmatranja završnog računa. Činjenica da je došlo do poboljšanja u pripremi budžeta za 2020, i da je Skupština nedavno usvajala završne račune budžeta, ukoliko postane stalna praksa, uticaće na popravljanje skora u narednim istraživačkim ciklusima", navodi se u saopštenju.Da bi Srbija povećala otvorenost budžeta, pored poštovanja budžetskog kalendara, neophodno je takođe da Vlada počne da priprema polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta u skladu sa međunarodnim standardima, a Skupština Srbije da aktivnije prati izvršenje budžeta, uticaj novih zakona na javne finansije, ostvarivanje preporuka DRI i da raspravlja o Fiskalnoj strategiji i analizama Fiskalnog saveta, navode iz Transparentnosti Srbija.Dodaje se da od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima lošiji skor (33), Severna Makedonija je za nijansu bolja (41), dok je najbolje rangirana Bugarska sa skorom 71. Hrvatska i Slovenija imaju skor 68, Rumunija 64, Albanija 55 i Mađarska 45."U aktuelnoj globalnoj krizi izazvanoj pandemijom COVID-19, transparentnost budžeta postala je još važnija - ona je neophodan uslov za poverenje između vlasti i građana. Zbog toga je neophodno da sve odluke o vanrednim rashodima budu objavljene - što trenutno u Srbiji nije slučaj, da Vlada pruži razumno obrazloženje za mere koje predlaže - što je izostalo u slučaju najavljenog načina distribucije 100 evra punoletnim građanima, i da podaci o sprovođenju mera budu javno dostupni", navodi se u saopštenju.Organizacija za Međunarodno budžetsko partnerstvo sa sedištem u Vašingtonu, (International Budget Partnership - IBP) je utvrdila metodologiju i prvi put sprovela istraživanje otvorenosti budžeta 2006. godine. Cilj je da građani širom sveta bolje razumeju budžetske procese i da steknu mogućnost uticaja kako će se se javna sredstva prikupljati i trošiti. U saradnji sa IBP, istraživanje svake druge godine sprovode organizacije nezavisne od Vlade (u Srbiji, to je Transparentnost Srbija). Ove nalaze verifikuju dva nezavisna eksperta, a predstavnici Vlade dobijaju priliku da ukažu na eventualne propuste, nakon čega se sačinjavaju konačni rezultati.      

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: slobodnaevropa.org

Link: https://www.slobodnaevropa.org/a/30584043.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Uprava civilne zaštite FBiH traži istragu o nabavci respiratora

Federalna uprava civilne zaštite uputila je u srijedu, 29. aprila, zahtjev tužilaštvu Kantona Sarajevo za hitno pokretanje istrage da bi se ispitali, kako je navedeno, neobjektivni i krivi navod...Federalna uprava civilne zaštite uputila je u srijedu, 29. aprila, zahtjev tužilaštvu Kantona Sarajevo za hitno pokretanje istrage da bi se ispitali, kako je navedeno, neobjektivni i krivi navodi i utvrdilo da je nakon što je ukazana potreba za respiratorima, procedura javne nabavke koju je provela Federalna uprava civilne zaštite obavljena u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. U zahtjevu je navedeno kako se posljednjih dana u medijima iznose neistine i vodi neprimjerena kampanja protiv Vlade Federacije BiH, Federalnog štaba civilne zaštite kao vladinog tijela koje rukovodi akcijama zaštite i spašavanja i Federalne uprave civilne zaštite kao stručne službe, a u vezi sa nabavkom respiratora za potrebe medicinskih ustanova zbog pandemije koronavirusa. Respiratori preko malinara: Istraga traje, dobavljač 'ponosan' Respiratori koji su iz Kine došli u Bosnu i Hercegovinu, čiji je uvoz, ispostavilo se, sporan po nekoliko osnova, nalaze se trenutno na Aerodromu Sarajevo, pod carinskim nadzorom, potvrdio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) glasnogovornik Uprave za indirektno oporezivanje BiH Ratko Kovačević. Pošiljka od 80 respiratora, koje je Vlada Federacije BiH kupila za potrebe zdravstvenog sistema preko firme "Srebrena malina", čiji je direktor televizijski voditelj Fikret Hodžić, na Međunarodni aerodrom Sarajevo stigla je u subotu 25. aprila. "Na osnovu objavljenih članaka pojedinih medija Kantonalno tužilaštvo formiralo je dva predmeta zbog nabavke respiratora i testova za COVID-19 u Federaciji BiH. Dakle, Tužilaštvo Kantona Sarajevo će provjeriti navode, kako bi se utvrdilo da li u postupku javne nabavke ove medicinske opreme ima elemenata krivičnog djela", rekla je za RSE glasnogovornica Tužilaštva Kantona Sarajevo Azra Bavčić. Zahtjev za pokretanje istrage Iz Ureda odnosa sa javnošću Vlade Federacije BiH na upit RSE o nabavci 100 respiratora posredstvom preduzeća 'Srebrena malina', odgovoreno je da Vlada Federacije Bosne i Hercegovine nije direktno učestvovala u kupovini respiratora, niti bilo koje medicinske opreme. Direktor Agencije za javne nabavke BiH Dženan Salčin, pak, smatra da je u ovom slučaju prekršen Zakon o javnim nabavkama. Na ovaj slučaj reagovala je Ambasada Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u BiH. U odgovoru na upit RSE navedeno je da ne mogu komentarisati konkretne istrage koje su u toku, ali da u pandemiji "korupcija može direktno voditi gubitku ljudskih života". U BiH je do 29. aprila registrovano 1.677 osoba pozitivnih na korona virus, a 65 osoba je preminulo. BLOG uživo o pandemiji COVID-19

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: novaekonomija.rs

Link: https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/srbija-pala-na-listi-indeksa-otvorenosti-bud%C5%BEeta

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Srbija pala na listi Indeksa otvorenosti budžeta

Srbija pala na listi Indeksa otvorenosti budžetaFoto: Pixabay pre 20 sati 12:16 Transparentnost Srbija 0 komentaraSrbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI), objavila je Transparentnost Srbija.Transparentnost Srbija je saopštila danas da je Srbija u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100. Ta ocena je za pet poena niža od svetskog proseka i za tri poena manja u odnosu na istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu, kada je Srbija imala skor 43 i nalazila se na 62. mestu na listi. Usled toga pada, sada smo svrstani u grupu zemalja sa „minimalnom transparentnošću budžeta“.Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima lošiji skor (33), Severna Makedonija je za nijansu bolja (41), dok je najbolje rangirana Bugarska sa skorom 71. Hrvatska i Slovenija imaju skor 68, Rumunija 64, Albanija 55 i Mađarska 45.Srbija je daleko najlošije ocenjena u pogledu učešća javnosti u kreiranju budžeta, sa samo 2 poena (svetski prosek 14), a ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji revizorskog nadzora (57), iako je i ta ocena u rangu "ograničena otvorenost budžeta".Ocena Srbije je mogla biti bolja da su Vlada i Skupština poštovale svoje zakonske obaveze i rokove iz budžetskog kalendara prilikom pripreme budžeta za 2019.godinu i razmatranja završnog računa. Činjenica da je došlo do poboljšanja u pripremi budžeta za 2020, i da je Skupština nedavno usvajala završne račune budžeta, ukoliko postane stalna praksa, uticaće na popravljanje skora u narednim istraživačkim ciklusima, navodi se u tekstu na sajtu Transparentnost Srbija.Da bi Srbija povećala otvorenost budžeta, pored poštovanja budžetskog kalendara, neophodno je takođe da Vlada počne da priprema polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta u skladu sa međunarodnim standardima, a Skupština Srbije da aktivnije prati izvršenje budžeta, uticaj novih zakona na javne finansije, ostvarivanje preporuka DRI i da raspravlja o Fiskalnoj strategiji i analizama Fiskalnog saveta.Transparentnost sama po sebi nije dovoljna za poboljšanje upravljanja budžetom, već je ključno uključivanje zainteresovane javnosti u razne faze budžetskog procesa. Ti mehanizmi, kada je reč o centralnom nivou gotovo da ne postoje, tako da Srbija u tom segmentu istraživanja ima skor 2 (svetski prosek je 14, a susedna Bugarska ima 26).U aktuelnoj globalnoj krizi izazvanoj pandemijom Covid–19, transparentnost budžeta postala je još važnija – ona je neophodan uslov za poverenje između vlasti i građana. Zbog toga je neophodno da sve odluke o vanrednim rashodima budu objavljene – što trenutno u Srbiji nije slučaj, da Vlada pruži razumno obrazloženje za mere koje predlaže – što je izostalo u slučaju najavljenog načina distribucije 100 evra punoletnim građanima, i da podaci o sprovođenju mera budu javno dostupni.Istraživanje otvorenosti budžeta je jedini globalni nezavisni, uporedni i istraživački instrument, zasnovan na činjenicama, u kojem se koriste međunarodno prihvaćeni kriterijumi za ocenu pristupa javnosti informacijama o budžetu, stvarnim mogućnostima javnosti da učestvuje u pripremi budžeta i ulozi institucija za nadzor budžeta kao što su, u Srbiji, Narodna skupština, Državna revizorska institucija i Fiskalni savet.Kompletno istraživanje možete pogledati na linku OVDE

----------------------------------------------------------

Datum: 30.04.2020

Medij: naslovi.net

Link: https://naslovi.net/2020-04-30/bbc-news/korona-virus-kako-respiratori-rade-i-koliko-ih-srbija-ima/25350287

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Korona virus: Kako respiratori rade i koliko ih Srbija ima

Za pacijente sa najtežim oblicima bolesti Kovid-19, priključivanje na respirator znači šansu da prežive. Suočene sa epidemijom korona virusa, zemlje Balkana su se suočile sa nedostatkom ovih medicinskih uređaja. Stoga su počele da kupuju nove respiratore, a u Srbiji su česte kritike da proces nabavki nije dovoljno transparentan. Šta su uopšte respiratori i na koji način mogu da pomognu obolelim? Jednostavno rečeno, respirator je aparat kojiBBC News pre 21 minut  |  Jovana Georgievski - BBCFonet Na pitanje sa koliko respiratora Srbija tačno raspolaže, javnost trenutno nema precizan odgovor. Za pacijente sa najtežim oblicima bolesti Kovid-19, priključivanje na respirator znači šansu da prežive. Suočene sa epidemijom korona virusa, zemlje Balkana su se suočile sa nedostatkom ovih medicinskih uređaja. Stoga su počele da kupuju nove respiratore, a u Srbiji su česte kritike da proces nabavki nije dovoljno transparentan. Šta su uopšte respiratori i na koji način mogu da pomognu obolelim? Koje zemlje Balkana i sveta najmanje testiraju ljude na korona virus Korona virus: Španski, italijanski i grčki scenario celodnevnog karantina Sve o korona virusu - u malim dozama Šta je respirator i kako radi? Jednostavno rečeno, respirator je aparat koji obavlja proces disanja kada čovek ne može samostalno da diše. BBC Priključivanje na respirator daje pacijentu dodatno vreme da se izbori sa infekcijom i oporavi se. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), kod 80 odsto ljudi koji obole od Kovid-19, što je naziv bolesti koju izaziva korona virus, nema potrebe za bolničkim lečenjem. Međutim, u proseku se ozbiljno razboli jedna od šest osoba. Ukoliko se stanje pogorša pacijenti, između ostalog, mogu imati ozbiljne probleme sa disanjem. Korona virus izaziva respiratornu infekciju, a u težim slučajevima oštećenja pluća. "Za korona virus je karakteristično da češće nego drugi virusi izaziva promene na najsitnijim delovima pluća - alveolama", objašnjava za BBC na srpskom pulmološkinja Tatjana Radovanović. Ukoliko su zahvaćena oba krila, dolazi do akutnog otkazivanja pluća. Lekari određuju da li je respirator potreban u zavisnosti od toga da li koncentracija kiseonika u krvi padne ispod 90 odsto. Kod zdravih osoba, ona je u proseku 95-100 odsto, objašnjava Radovanović. Drugi parametar je povećanje broja udisaja i izdisaja, jer pacijent ubrzano diše pokušavajući da dođe do vazduha. Normalan broj udisaja i izdisaja je 16-20 u minuti. "Kada pacijenti dišu 25, 30 ili 40 puta u minuti, to vrlo brzo iscrpljuje njihove mišiće", kaže Radovanović. Ona naglašava da je jako važno da se ne zakasni sa priključivanjem pacijenta na respirator. "Priča o tome da treba što kasnije uključiti respirator nije tačna, nego se prate ova dva parametra". Respirator u pluća ubacuje mešavinu vazduha i kiseonika, a za svakog pacijenta se posebno izračunava koliko mu je kiseonika potrebno. U lakšim slučajevima, koriste se neinvazivni respiratori, gde se preko posebne maske priključuje mašina koja diše umesto pacijenta. Pacijent je svestan i pokušava da uskladi ritam disanja sa mašinom. Ukoliko je stanje pacijenta teže, stavlja mu se cevčica za disanje (tubus), a preko nje se priključuje na veliki respirator koji kompletno preuzima proces disanja. Pacijent se tada i uspavljuje. Osim respiratora, pacijenti koji su u najtežem stanju moraju da dobijaju i infuzionu terapiju i lekove kojima pokušava da se prevaziđe štetno dejstvo virusa. "Onda se stanje prati. Ukoliko počnu da se povlače promene na plućima, što se vidi preko snimaka, onda pacijent ima šanse da se polako oslobodi respiratora i počne sam da diše", navodi Radovanović. Respiratori najčešće imaju ovlaživač vazduha, koji vlažnost i toplotu medicinskog vazduha prilagođava tako da odgovora telesnoj temperaturi pacijenta. Međutim, u pojedinim slučajevima, čak ni respirator ne može da spase život. "Smrtnost kod akutnog respiratornog sindroma je 50 odsto, oduvek bila. To je jedna od najtežih situacija", zaključuje doktorka Radovanović. A zašto pacijenti umiru? Ne zbog respiratora, nego uprkos njemu, objašnjava pulmolog Srđan Lukić u postu na Fejsbuku. "Respiratori nisu svemogući i pritisci i volumeni sa kojima rade imaju gornje granice kako bi se izbegla oštećenja pluća. Nekada to jednostavno nije dovoljno", napisao je Lukić. On dodaje da bolesti zbog kojih ljudi završe na respiratoru imaju efekat na ceo organizam a ne samo na pluća. Pored toga, mnogi od pacijenata imaju hronične bolesti drugih organa. "Kada pročitate da je 'smrtnost na respiratoru 50 odsto' treba da znate da bi smrtnost bez respiratora kod tih pacijenata verovatno bila 100 odsto", zaključuje Lukić. Ko su lekari koji brane Srbiju od korona virusa Korona virus: U čemu je Amerika pogrešila - a šta uradila kako treba Da li smo bliže vakcini ili leku za korona virus Pacijenti sa blažim simptomima umesto respiratora mogu da koriste posebne maske za lice, nazalne maske ili usnike koji omogućavaj da se vazduh ili mešavina gasova upumpaju u pluća. Usled epidemije korona virusa, naučnici u mnogim zemljama ubrzano rade na inovacijama. Nestrpljivo se čeka pronalazak vakcine, ali naučnici naglašavaju da bi za širu populaciju ona mogla da postane dostupna tek kroz 18 meseci. Zbog brzog širenja virusa, mnoge zemlje u svetu su poslednjih nedelja naručile dodatne respiratore, pribojavajući se italijanskog i španskog scenarija, gde nema dovoljno respiratora ni mesta u bolnicama za sve obolele. Inženjeri sa Univerzitetskog koledža u Londonu, Univerzitetska bolnica i Mercedes Formula 1 napravili su novi respiratorni aparat, takozvani CPAP (CPAP), što je engleska skraćenica za kontinuirani pozitivni pritisak u vazdušnim putevima. Aparat se trenutno testira u nekoliko bolnica u Londonu. Raniji izveštaji iz Lombardije, italijanske pokrajine najteže pogođene korona virusom u ovoj zemlji, pokazuju da je CPAP pomogao pacijentima u 50 odsto slučajeva, pa nije bilo potrebe za respiratorom. Getty Images Da li znamo koliko Srbija ima respiratora? Od početka epidemije, reč respirator pojavila se u medijima mnogo puta. Ali na pitanje sa koliko respiratora Srbija tačno raspolaže, vlasti nisu dale konačan odgovor. Na evidenciji Instituta za javno zdravlje Batut od 13. marta u Srbiji je bilo 1.024 respiratora, "od čega se 955 koristi, 60 nije u upotrebi i tri su zavedena kao nepoznato", pokazalo je istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS). Borba sa lažnim vestima o korona virusu u Srbiji Ne, 5G mreža ne prenosi korona virus Korona virus: Sve što treba da znate Korona virus: Oni prave zaštitne vizire za srpske lekare pomoću 3D štampača Od tada su u više navrata najavljivane nabavke dodatnih respiratora, ali BBC nije dobio odgovor "Batuta" o broju koji trenutno imaju u evidenciji. Od početka epidemije u Srbiji je preminulo 168 ljudi, a zaraženo je ukupno 8.497, prema podacima od 29. aprila. Na respiratorima je 79 ljudi. Prebrojavanje respiratora u Srbiji 11. mart - Ministarstvo zdravlja raspisalo hitnu nabavku 15 respiratora. 12. mart - Premijerka Srbije Ana Brnabić kaže da je broj respiratora državna tajna, ali da ih ima dovoljno. Nešto kasnije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da sada ima 1.008 respiratora, a da će biti nabavljeno još 500. 14. mart - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio da je Srbija nabavila 50 respiratora i objasnio da te nabavke nema u evidenciji jer su nabavljeni "na polu-crno". 18. mart - Na Instagram profilu "Budućnost Srbije"objavljeno je da je u Klinički centar Srbije stiglo 18 novih respiratora. 21. mart - Na redovnoj konferenciji za novinare Vučić je najavio da će u utorak ili sredu [28. i 29. mart] u Srbiju stići 200 pokretnih respiratora. 29. mart - U intervjuu za TV Prva, predsednik Srbije rekao je da je u sistem "ubačeno oko 400 novih respiratora", a da je "mimo toga plaćeno još 480", koji bi trebalo da stignu u roku od osam dana. On je napomenuo da se dešavalo da ugovori "sa različitim posredničkim formama" budu potpisani, ali da respiratori ne stignu jer zemlje koje plaćaju više brže dobijaju isporuke. 7. april - U emisiji "Upitnik" Vučić je rekao da je Srbija kupila 2.200 respiratora, među koje ne računa "onih 537 koji su već raspodeljeni" i ponovio da isporuke kasne zbog velike potražnje na tržištu. 27. april - Narodna poslanica Srpske napredne stranke Marija Obradović izjavila je da je Srbija naručila oko 4.000 respiratora, ali će dobiti oko 1.500, a za ostatak će joj biti vraćen uplaćeni novac jer nisu mogli da budu isporučeni na vreme. Transparentnost Srbija pozvala je državne organe i zdravstvene ustanove da "objave ključne informacije o svim nabavkama koje su sproveli od uvođenja vanrednog stanja, uključujući i one nabavke kod kojih nije primenjen Zakon o javnim nabavkama". Koliko respiratora ima u susednim zemljama? Hrvatska na raspolaganju ima 800 respiratora, a u toku je nabavka još 300, rekao je ministar zdravlja Hrvatske Vili Beroš. Prema procenama hrvatskih epidemiologa, uz trenutne mere predostrožnosti moglo da oboli oko 0.66 odsto stanovnika Hrvatske, odnosno 2.300 ljudi. Procenjuje se da će za oko 140 biti potrebni respiratori. Pretpostavlja se da u Bosni i Hercegovini ima nešto manje od 200 respiratora, a tačan broj nije utvrđen. Federacija BiH je kupila 100 respiratora iz Kine, ali ovu nabavku počelo je da proverava Tužilaštvo kantona Sarajevo. Vlada Federacije BiH nedavno je predstavila program mera, koje predviđaju da BiH stigne do broja od 600 respiratora, odnosno 300 na milion stanovnika, po uzoru na Nemačku, koja ima 312 respiratora na milion stanovnika. Početak epidemije zatekao je Severnu Makedoniju sa nešto manje od 200 respiratora, saopštio je ministar zdravlja Venko Filipče. Prema saopštenju Ministarstva zdravlja te zemlje od 25. aprila, u zdravstvenim ustanovama Severne Makedonije ima više od 130 respiratora. Crna Gora na raspolaganju ima oko 70 respiratora i naručila je dodatnih devet, a jedan deo isporuke još uvek nije prešao granicu. Kosovo ima 142 respiratora i naručeno je još 50, čija se isporuka očekuje u krajem aprila i tokom maja, saopštio je portparol Ministarstva zdravlja Kosova Faik Hoti. Kako je saopšteno iz Ministarstva zdravlja Albanije, zaključno sa isporukom od pet respiratora 2. aprila, u ovoj zemlji od 2.8 miliona stanovnika ima 54 respiratora, a očekuje se da stigne još 50. BBC ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više BBC Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. (BBC News, 04.30.2020)  

----------------------------------------------------------

Datum: 30.04.2020

Medij: bbc.com

Link: https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-52196167

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavkeSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Korona virus: Šta su respiratori i zbog čega su važni

Respiratori su postali deo svakodnevice od izbijanja epidemije korona virusa.Image copyright Fonet Natpis na slici Na pitanje sa koliko respiratora Srbija tačno raspolaže, javnost trenutno nema precizan odgovor.Za pacijente sa najtežim oblicima bolesti Kovid-19, priključivanje na respirator znači šansu da prežive.Suočene sa epidemijom korona virusa, zemlje Balkana su se suočile sa nedostatkom ovih medicinskih uređaja.Stoga su počele da kupuju nove respiratore, a u Srbiji su česte kritike da proces nabavki nije dovoljno transparentan.Šta su uopšte respiratori i na koji način mogu da pomognu obolelim?Šta je respirator i kako radi?Jednostavno rečeno, respirator je aparat koji obavlja proces disanja kada čovek ne može samostalno da diše.Priključivanje na respirator daje pacijentu dodatno vreme da se izbori sa infekcijom i oporavi se.Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), kod 80 odsto ljudi koji obole od Kovid-19, što je naziv bolesti koju izaziva korona virus, nema potrebe za bolničkim lečenjem.Međutim, u proseku se ozbiljno razboli jedna od šest osoba. Ukoliko se stanje pogorša pacijenti, između ostalog, mogu imati ozbiljne probleme sa disanjem.Korona virus izaziva respiratornu infekciju, a u težim slučajevima oštećenja pluća."Za korona virus je karakteristično da češće nego drugi virusi izaziva promene na najsitnijim delovima pluća - alveolama", objašnjava za BBC na srpskom pulmološkinja Tatjana Radovanović.Ukoliko su zahvaćena oba krila, dolazi do akutnog otkazivanja pluća.Lekari određuju da li je respirator potreban u zavisnosti od toga da li koncentracija kiseonika u krvi padne ispod 90 odsto. Kod zdravih osoba, ona je u proseku 95-100 odsto, objašnjava Radovanović.Drugi parametar je povećanje broja udisaja i izdisaja, jer pacijent ubrzano diše pokušavajući da dođe do vazduha. Normalan broj udisaja i izdisaja je 16-20 u minuti."Kada pacijenti dišu 25, 30 ili 40 puta u minuti, to vrlo brzo iscrpljuje njihove mišiće", kaže Radovanović.Ona naglašava da je jako važno da se ne zakasni sa priključivanjem pacijenta na respirator."Priča o tome da treba što kasnije uključiti respirator nije tačna, nego se prate ova dva parametra".Reprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano Media captionI pored brojnih nepoznanica u vezi sa korona virusom, znamo kako se prenosi i šta su simptomi.Respirator u pluća ubacuje mešavinu vazduha i kiseonika, a za svakog pacijenta se posebno izračunava koliko mu je kiseonika potrebno.U lakšim slučajevima, koriste se neinvazivni respiratori, gde se preko posebne maske priključuje mašina koja diše umesto pacijenta.Pacijent je svestan i pokušava da uskladi ritam disanja sa mašinom.Ukoliko je stanje pacijenta teže, stavlja mu se cevčica za disanje (tubus), a preko nje se priključuje na veliki respirator koji kompletno preuzima proces disanja. Pacijent se tada i uspavljuje.Osim respiratora, pacijenti koji su u najtežem stanju moraju da dobijaju i infuzionu terapiju i lekove kojima pokušava da se prevaziđe štetno dejstvo virusa."Onda se stanje prati. Ukoliko počnu da se povlače promene na plućima, što se vidi preko snimaka, onda pacijent ima šanse da se polako oslobodi respiratora i počne sam da diše", navodi Radovanović.Respiratori najčešće imaju ovlaživač vazduha, koji vlažnost i toplotu medicinskog vazduha prilagođava tako da odgovora telesnoj temperaturi pacijenta.Međutim, u pojedinim slučajevima, čak ni respirator ne može da spase život."Smrtnost kod akutnog respiratornog sindroma je 50 odsto, oduvek bila. To je jedna od najtežih situacija", zaključuje doktorka Radovanović.A zašto pacijenti umiru? Ne zbog respiratora, nego uprkos njemu, objašnjava pulmolog Srđan Lukić u postu na Fejsbuku."Respiratori nisu svemogući i pritisci i volumeni sa kojima rade imaju gornje granice kako bi se izbegla oštećenja pluća. Nekada to jednostavno nije dovoljno", napisao je Lukić.On dodaje da bolesti zbog kojih ljudi završe na respiratoru imaju efekat na ceo organizam a ne samo na pluća. Pored toga, mnogi od pacijenata imaju hronične bolesti drugih organa."Kada pročitate da je 'smrtnost na respiratoru 50 odsto' treba da znate da bi smrtnost bez respiratora kod tih pacijenata verovatno bila 100 odsto", zaključuje Lukić.Pacijenti sa blažim simptomima umesto respiratora mogu da koriste posebne maske za lice, nazalne maske ili usnike koji omogućavaj da se vazduh ili mešavina gasova upumpaju u pluća.Usled epidemije korona virusa, naučnici u mnogim zemljama ubrzano rade na inovacijama.Nestrpljivo se čeka pronalazak vakcine, ali naučnici naglašavaju da bi za širu populaciju ona mogla da postane dostupna .Zbog brzog širenja virusa, mnoge zemlje u svetu su poslednjih nedelja naručile dodatne respiratore, pribojavajući se italijanskog i španskog scenarija, gde nema dovoljno respiratora ni mesta u bolnicama za sve obolele.Inženjeri sa Univerzitetskog koledža u Londonu, Univerzitetska bolnica i Mercedes Formula 1 napravili su novi respiratorni aparat, takozvani CPAP (CPAP), što je engleska skraćenica za kontinuirani pozitivni pritisak u vazdušnim putevima.Aparat se trenutno testira u nekoliko bolnica u Londonu.Raniji izveštaji iz Lombardije, italijanske pokrajine najteže pogođene korona virusom u ovoj zemlji, pokazuju da je CPAP pomogao pacijentima u 50 odsto slučajeva, pa nije bilo potrebe za respiratorom.Image copyright Getty ImagesDa li znamo koliko Srbija ima respiratora?Od početka epidemije, reč respirator pojavila se u medijima mnogo puta.Ali na pitanje sa koliko respiratora Srbija tačno raspolaže, vlasti nisu dale konačan odgovor.Na evidenciji Instituta za javno zdravlje Batut od 13. marta u Srbiji je bilo 1.024 respiratora, "od čega se 955 koristi, 60 nije u upotrebi i tri su zavedena kao nepoznato", pokazalo je istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).Od tada su u više navrata najavljivane nabavke dodatnih respiratora, ali BBC nije dobio odgovor "Batuta" o broju koji trenutno imaju u evidenciji.Od početka epidemije u Srbiji je preminulo 168 ljudi, a zaraženo je ukupno 8.497, prema podacima od 29. aprila. Na respiratorima je 79 ljudi.Prebrojavanje respiratora u Srbiji11. mart - Ministarstvo zdravlja raspisalo hitnu nabavku 15 respiratora. 12. mart - Premijerka Srbije Ana Brnabić kaže da je broj respiratora državna tajna, ali da ih ima dovoljno. Nešto kasnije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da sada ima 1.008 respiratora, a da će biti nabavljeno još 500. 14. mart - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio da je Srbija nabavila 50 respiratora i objasnio da te nabavke nema u evidenciji jer su nabavljeni "na polu-crno". 18. mart - Na Instagram profilu "Budućnost Srbije"objavljeno je da je u Klinički centar Srbije stiglo 18 novih respiratora. 21. mart - Na redovnoj konferenciji za novinare Vučić je najavio da će u utorak ili sredu [28. i 29. mart] u Srbiju stići 200 pokretnih respiratora. 29. mart - U intervjuu za TV Prva, predsednik Srbije rekao je da je u sistem "ubačeno oko 400 novih respiratora", a da je "mimo toga plaćeno još 480", koji bi trebalo da stignu u roku od osam dana. On je napomenuo da se dešavalo da ugovori "sa različitim posredničkim formama" budu potpisani, ali da respiratori ne stignu jer zemlje koje plaćaju više brže dobijaju isporuke. 7. april - U emisiji "Upitnik" Vučić je rekao da je Srbija kupila 2.200 respiratora, među koje ne računa "onih 537 koji su već raspodeljeni" i ponovio da isporuke kasne zbog velike potražnje na tržištu. 27. april - Narodna poslanica Srpske napredne stranke Marija Obradović izjavila je da je Srbija naručila oko 4.000 respiratora, ali će dobiti oko 1.500, a za ostatak će joj biti vraćen uplaćeni novac jer nisu mogli da budu isporučeni na vreme.Transparentnost Srbija pozvala je državne organe i zdravstvene ustanove da "objave ključne informacije o svim nabavkama koje su sproveli od uvođenja vanrednog stanja, uključujući i one nabavke kod kojih nije primenjen Zakon o javnim nabavkama".Koliko respiratora ima u susednim zemljama?Hrvatska na raspolaganju ima 800 respiratora, a u toku je nabavka još 300, rekao je ministar zdravlja Hrvatske Vili Beroš.Prema procenama hrvatskih epidemiologa, uz trenutne mere predostrožnosti moglo da oboli oko 0.66 odsto stanovnika Hrvatske, odnosno 2.300 ljudi. Procenjuje se da će za oko 140 biti potrebni respiratori.Pretpostavlja se da u Bosni i Hercegovini ima nešto manje od 200 respiratora, a tačan broj nije utvrđen.Federacija BiH je kupila 100 respiratora iz Kine, ali ovu nabavku počelo je da proverava Tužilaštvo kantona Sarajevo.Vlada Federacije BiH nedavno je predstavila program mera, koje predviđaju da BiH stigne do broja od 600 respiratora, odnosno 300 na milion stanovnika, po uzoru na Nemačku, koja ima 312 respiratora na milion stanovnika.Početak epidemije zatekao je Severnu Makedoniju sa nešto manje od 200 respiratora, saopštio je ministar zdravlja Venko Filipče.Prema saopštenju Ministarstva zdravlja te zemlje od 25. aprila, u zdravstvenim ustanovama Severne Makedonije ima više od 130 respiratora.Crna Gora na raspolaganju ima oko 70 respiratora i naručila je dodatnih devet, a jedan deo isporuke još uvek nije prešao granicu.Kosovo ima 142 respiratora i naručeno je još 50, čija se isporuka očekuje u krajem aprila i tokom maja, saopštio je portparol Ministarstva zdravlja Kosova Faik Hoti.Kako je saopšteno iz Ministarstva zdravlja Albanije, zaključno sa isporukom od pet respiratora 2. aprila, u ovoj zemlji od 2.8 miliona stanovnika ima 54 respiratora, a očekuje se da stigne još 50.ŠTA SU SIMPTOMI? MERE ZAŠTITE: DA LI ĆE BITI VAKCINA? KOLIKA JE SMRTNOST?Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.                                                                      

----------------------------------------------------------

Datum: 30.04.2020

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/korona-virus-kako-respiratori-rade-i-koliko-ih-srbija-ima/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javne nabavkeSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Korona virus: Kako respiratori rade i koliko ih Srbija ima

Fonet Na pitanje sa koliko respiratora Srbija tačno raspolaže, javnost trenutno nema precizan odgovor. Za pacijente sa najtežim oblicima bolesti Kovid-19, priključivanje na respirator znači šansu da prežive. Suočene sa epidemijom korona virusa, zemlje Balkana su se suočile sa nedostatkom ovih medicinskih uređaja. Stoga su počele da kupuju nove respiratore, a u Srbiji su česte kritike da proces nabavki nije dovoljno transparentan. Šta su uopšte respiratori i na koji način mogu da pomognu obolelim? Koje zemlje Balkana i sveta najmanje testiraju ljude na korona virus Korona virus: Španski, italijanski i grčki scenario celodnevnog karantina Sve o korona virusu - u malim dozama Šta je respirator i kako radi? Jednostavno rečeno, respirator je aparat koji obavlja proces disanja kada čovek ne može samostalno da diše. BBC Priključivanje na respirator daje pacijentu dodatno vreme da se izbori sa infekcijom i oporavi se. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), kod 80 odsto ljudi koji obole od Kovid-19, što je naziv bolesti koju izaziva korona virus, nema potrebe za bolničkim lečenjem. Međutim, u proseku se ozbiljno razboli jedna od šest osoba. Ukoliko se stanje pogorša pacijenti, između ostalog, mogu imati ozbiljne probleme sa disanjem. Korona virus izaziva respiratornu infekciju, a u težim slučajevima oštećenja pluća. "Za korona virus je karakteristično da češće nego drugi virusi izaziva promene na najsitnijim delovima pluća - alveolama", objašnjava za BBC na srpskom pulmološkinja Tatjana Radovanović. Ukoliko su zahvaćena oba krila, dolazi do akutnog otkazivanja pluća. Lekari određuju da li je respirator potreban u zavisnosti od toga da li koncentracija kiseonika u krvi padne ispod 90 odsto. Kod zdravih osoba, ona je u proseku 95-100 odsto, objašnjava Radovanović. Drugi parametar je povećanje broja udisaja i izdisaja, jer pacijent ubrzano diše pokušavajući da dođe do vazduha. Normalan broj udisaja i izdisaja je 16-20 u minuti. "Kada pacijenti dišu 25, 30 ili 40 puta u minuti, to vrlo brzo iscrpljuje njihove mišiće", kaže Radovanović. Ona naglašava da je jako važno da se ne zakasni sa priključivanjem pacijenta na respirator. "Priča o tome da treba što kasnije uključiti respirator nije tačna, nego se prate ova dva parametra". I pored brojnih nepoznanica u vezi sa korona virusom, znamo kako se prenosi i šta su simptomi. The British Broadcasting Corporation Respirator u pluća ubacuje mešavinu vazduha i kiseonika, a za svakog pacijenta se posebno izračunava koliko mu je kiseonika potrebno. U lakšim slučajevima, koriste se neinvazivni respiratori, gde se preko posebne maske priključuje mašina koja diše umesto pacijenta. Pacijent je svestan i pokušava da uskladi ritam disanja sa mašinom. Ukoliko je stanje pacijenta teže, stavlja mu se cevčica za disanje (tubus), a preko nje se priključuje na veliki respirator koji kompletno preuzima proces disanja. Pacijent se tada i uspavljuje. Osim respiratora, pacijenti koji su u najtežem stanju moraju da dobijaju i infuzionu terapiju i lekove kojima pokušava da se prevaziđe štetno dejstvo virusa. "Onda se stanje prati. Ukoliko počnu da se povlače promene na plućima, što se vidi preko snimaka, onda pacijent ima šanse da se polako oslobodi respiratora i počne sam da diše", navodi Radovanović. Respiratori najčešće imaju ovlaživač vazduha, koji vlažnost i toplotu medicinskog vazduha prilagođava tako da odgovora telesnoj temperaturi pacijenta. Međutim, u pojedinim slučajevima, čak ni respirator ne može da spase život. "Smrtnost kod akutnog respiratornog sindroma je 50 odsto, oduvek bila. To je jedna od najtežih situacija", zaključuje doktorka Radovanović. A zašto pacijenti umiru? Ne zbog respiratora, nego uprkos njemu, objašnjava pulmolog Srđan Lukić u postu na Fejsbuku. "Respiratori nisu svemogući i pritisci i volumeni sa kojima rade imaju gornje granice kako bi se izbegla oštećenja pluća. Nekada to jednostavno nije dovoljno", napisao je Lukić. On dodaje da bolesti zbog kojih ljudi završe na respiratoru imaju efekat na ceo organizam a ne samo na pluća. Pored toga, mnogi od pacijenata imaju hronične bolesti drugih organa. "Kada pročitate da je 'smrtnost na respiratoru 50 odsto' treba da znate da bi smrtnost bez respiratora kod tih pacijenata verovatno bila 100 odsto", zaključuje Lukić. Ko su lekari koji brane Srbiju od korona virusa Korona virus: U čemu je Amerika pogrešila - a šta uradila kako treba Da li smo bliže vakcini ili leku za korona virus Pacijenti sa blažim simptomima umesto respiratora mogu da koriste posebne maske za lice, nazalne maske ili usnike koji omogućavaj da se vazduh ili mešavina gasova upumpaju u pluća. Usled epidemije korona virusa, naučnici u mnogim zemljama ubrzano rade na inovacijama. Nestrpljivo se čeka pronalazak vakcine, ali naučnici naglašavaju da bi za širu populaciju ona mogla da postane dostupna tek kroz 18 meseci. Zbog brzog širenja virusa, mnoge zemlje u svetu su poslednjih nedelja naručile dodatne respiratore, pribojavajući se italijanskog i španskog scenarija, gde nema dovoljno respiratora ni mesta u bolnicama za sve obolele. Inženjeri sa Univerzitetskog koledža u Londonu, Univerzitetska bolnica i Mercedes Formula 1 napravili su novi respiratorni aparat, takozvani CPAP (CPAP), što je engleska skraćenica za kontinuirani pozitivni pritisak u vazdušnim putevima. Aparat se trenutno testira u nekoliko bolnica u Londonu. Raniji izveštaji iz Lombardije, italijanske pokrajine najteže pogođene korona virusom u ovoj zemlji, pokazuju da je CPAP pomogao pacijentima u 50 odsto slučajeva, pa nije bilo potrebe za respiratorom. Getty Images Da li znamo koliko Srbija ima respiratora? Od početka epidemije, reč respirator pojavila se u medijima mnogo puta. Ali na pitanje sa koliko respiratora Srbija tačno raspolaže, vlasti nisu dale konačan odgovor. Na evidenciji Instituta za javno zdravlje Batut od 13. marta u Srbiji je bilo 1.024 respiratora, "od čega se 955 koristi, 60 nije u upotrebi i tri su zavedena kao nepoznato", pokazalo je istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS). Borba sa lažnim vestima o korona virusu u Srbiji Ne, 5G mreža ne prenosi korona virus Korona virus: Sve što treba da znate Korona virus: Oni prave zaštitne vizire za srpske lekare pomoću 3D štampača Od tada su u više navrata najavljivane nabavke dodatnih respiratora, ali BBC nije dobio odgovor "Batuta" o broju koji trenutno imaju u evidenciji. Od početka epidemije u Srbiji je preminulo 168 ljudi, a zaraženo je ukupno 8.497, prema podacima od 29. aprila. Na respiratorima je 79 ljudi. Prebrojavanje respiratora u Srbiji 11. mart - Ministarstvo zdravlja raspisalo hitnu nabavku 15 respiratora. 12. mart - Premijerka Srbije Ana Brnabić kaže da je broj respiratora državna tajna, ali da ih ima dovoljno. Nešto kasnije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da sada ima 1.008 respiratora, a da će biti nabavljeno još 500. 14. mart - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio da je Srbija nabavila 50 respiratora i objasnio da te nabavke nema u evidenciji jer su nabavljeni "na polu-crno". 18. mart - Na Instagram profilu "Budućnost Srbije"objavljeno je da je u Klinički centar Srbije stiglo 18 novih respiratora. 21. mart - Na redovnoj konferenciji za novinare Vučić je najavio da će u utorak ili sredu [28. i 29. mart] u Srbiju stići 200 pokretnih respiratora. 29. mart - U intervjuu za TV Prva, predsednik Srbije rekao je da je u sistem "ubačeno oko 400 novih respiratora", a da je "mimo toga plaćeno još 480", koji bi trebalo da stignu u roku od osam dana. On je napomenuo da se dešavalo da ugovori "sa različitim posredničkim formama" budu potpisani, ali da respiratori ne stignu jer zemlje koje plaćaju više brže dobijaju isporuke. 7. april - U emisiji "Upitnik" Vučić je rekao da je Srbija kupila 2.200 respiratora, među koje ne računa "onih 537 koji su već raspodeljeni" i ponovio da isporuke kasne zbog velike potražnje na tržištu. 27. april - Narodna poslanica Srpske napredne stranke Marija Obradović izjavila je da je Srbija naručila oko 4.000 respiratora, ali će dobiti oko 1.500, a za ostatak će joj biti vraćen uplaćeni novac jer nisu mogli da budu isporučeni na vreme. Transparentnost Srbija pozvala je državne organe i zdravstvene ustanove da "objave ključne informacije o svim nabavkama koje su sproveli od uvođenja vanrednog stanja, uključujući i one nabavke kod kojih nije primenjen Zakon o javnim nabavkama". Koliko respiratora ima u susednim zemljama? Hrvatska na raspolaganju ima 800 respiratora, a u toku je nabavka još 300, rekao je ministar zdravlja Hrvatske Vili Beroš. Prema procenama hrvatskih epidemiologa, uz trenutne mere predostrožnosti moglo da oboli oko 0.66 odsto stanovnika Hrvatske, odnosno 2.300 ljudi. Procenjuje se da će za oko 140 biti potrebni respiratori. Pretpostavlja se da u Bosni i Hercegovini ima nešto manje od 200 respiratora, a tačan broj nije utvrđen. Federacija BiH je kupila 100 respiratora iz Kine, ali ovu nabavku počelo je da proverava Tužilaštvo kantona Sarajevo. Vlada Federacije BiH nedavno je predstavila program mera, koje predviđaju da BiH stigne do broja od 600 respiratora, odnosno 300 na milion stanovnika, po uzoru na Nemačku, koja ima 312 respiratora na milion stanovnika. Početak epidemije zatekao je Severnu Makedoniju sa nešto manje od 200 respiratora, saopštio je ministar zdravlja Venko Filipče. Prema saopštenju Ministarstva zdravlja te zemlje od 25. aprila, u zdravstvenim ustanovama Severne Makedonije ima više od 130 respiratora. Crna Gora na raspolaganju ima oko 70 respiratora i naručila je dodatnih devet, a jedan deo isporuke još uvek nije prešao granicu. Kosovo ima 142 respiratora i naručeno je još 50, čija se isporuka očekuje u krajem aprila i tokom maja, saopštio je portparol Ministarstva zdravlja Kosova Faik Hoti. Kako je saopšteno iz Ministarstva zdravlja Albanije, zaključno sa isporukom od pet respiratora 2. aprila, u ovoj zemlji od 2.8 miliona stanovnika ima 54 respiratora, a očekuje se da stigne još 50. BBC ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više BBC Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas. Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.   Učlani se

----------------------------------------------------------

Datum: 30.04.2020

Medij: 021.rs

Link: https://www.021.rs/story/BBC/241978/Korona-virus-Kako-respiratori-rade-i-koliko-ih-Srbija-ima.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavkeSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Korona virus: Kako respiratori rade i koliko ih Srbija ima

Respiratori su postali deo svakodnevice od izbijanja epidemije korona virusa.Fonet Na pitanje sa koliko respiratora Srbija tačno raspolaže, javnost trenutno nema precizan odgovor. Za pacijente sa najtežim oblicima bolesti Kovid-19, priključivanje na respirator znači šansu da prežive. Suočene sa epidemijom korona virusa, zemlje Balkana su se suočile sa nedostatkom ovih medicinskih uređaja. Stoga su počele da kupuju nove respiratore, a u Srbiji su česte kritike da proces nabavki nije dovoljno transparentan. Šta su uopšte respiratori i na koji način mogu da pomognu obolelim? Šta je respirator i kako radi? Jednostavno rečeno, respirator je aparat koji obavlja proces disanja kada čovek ne može samostalno da diše. BBC Priključivanje na respirator daje pacijentu dodatno vreme da se izbori sa infekcijom i oporavi se. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), kod 80 odsto ljudi koji obole od Kovid-19, što je naziv bolesti koju izaziva korona virus, nema potrebe za bolničkim lečenjem. Međutim, u proseku se ozbiljno razboli jedna od šest osoba. Ukoliko se stanje pogorša pacijenti, između ostalog, mogu imati ozbiljne probleme sa disanjem. Korona virus izaziva respiratornu infekciju, a u težim slučajevima oštećenja pluća. "Za korona virus je karakteristično da češće nego drugi virusi izaziva promene na najsitnijim delovima pluća - alveolama", objašnjava za BBC na srpskom pulmološkinja Tatjana Radovanović. Ukoliko su zahvaćena oba krila, dolazi do akutnog otkazivanja pluća. Lekari određuju da li je respirator potreban u zavisnosti od toga da li koncentracija kiseonika u krvi padne ispod 90 odsto. Kod zdravih osoba, ona je u proseku 95-100 odsto, objašnjava Radovanović. Drugi parametar je povećanje broja udisaja i izdisaja, jer pacijent ubrzano diše pokušavajući da dođe do vazduha. Normalan broj udisaja i izdisaja je 16-20 u minuti. "Kada pacijenti dišu 25, 30 ili 40 puta u minuti, to vrlo brzo iscrpljuje njihove mišiće", kaže Radovanović. Ona naglašava da je jako važno da se ne zakasni sa priključivanjem pacijenta na respirator. "Priča o tome da treba što kasnije uključiti respirator nije tačna, nego se prate ova dva parametra". Respirator u pluća ubacuje mešavinu vazduha i kiseonika, a za svakog pacijenta se posebno izračunava koliko mu je kiseonika potrebno. U lakšim slučajevima, koriste se neinvazivni respiratori, gde se preko posebne maske priključuje mašina koja diše umesto pacijenta. Pacijent je svestan i pokušava da uskladi ritam disanja sa mašinom. Ukoliko je stanje pacijenta teže, stavlja mu se cevčica za disanje (tubus), a preko nje se priključuje na veliki respirator koji kompletno preuzima proces disanja. Pacijent se tada i uspavljuje. Osim respiratora, pacijenti koji su u najtežem stanju moraju da dobijaju i infuzionu terapiju i lekove kojima pokušava da se prevaziđe štetno dejstvo virusa. "Onda se stanje prati. Ukoliko počnu da se povlače promene na plućima, što se vidi preko snimaka, onda pacijent ima šanse da se polako oslobodi respiratora i počne sam da diše", navodi Radovanović. Respiratori najčešće imaju ovlaživač vazduha, koji vlažnost i toplotu medicinskog vazduha prilagođava tako da odgovora telesnoj temperaturi pacijenta. Međutim, u pojedinim slučajevima, čak ni respirator ne može da spase život. "Smrtnost kod akutnog respiratornog sindroma je 50 odsto, oduvek bila. To je jedna od najtežih situacija", zaključuje doktorka Radovanović. A zašto pacijenti umiru? Ne zbog respiratora, nego uprkos njemu, objašnjava pulmolog Srđan Lukić u postu na Fejsbuku. "Respiratori nisu svemogući i pritisci i volumeni sa kojima rade imaju gornje granice kako bi se izbegla oštećenja pluća. Nekada to jednostavno nije dovoljno", napisao je Lukić. On dodaje da bolesti zbog kojih ljudi završe na respiratoru imaju efekat na ceo organizam a ne samo na pluća. Pored toga, mnogi od pacijenata imaju hronične bolesti drugih organa. "Kada pročitate da je 'smrtnost na respiratoru 50 odsto' treba da znate da bi smrtnost bez respiratora kod tih pacijenata verovatno bila 100 odsto", zaključuje Lukić. Pacijenti sa blažim simptomima umesto respiratora mogu da koriste posebne maske za lice, nazalne maske ili usnike koji omogućavaj da se vazduh ili mešavina gasova upumpaju u pluća. Usled epidemije korona virusa, naučnici u mnogim zemljama ubrzano rade na inovacijama. Nestrpljivo se čeka pronalazak vakcine, ali naučnici naglašavaju da bi za širu populaciju ona mogla da postane dostupna tek kroz 18 meseci. Zbog brzog širenja virusa, mnoge zemlje u svetu su poslednjih nedelja naručile dodatne respiratore, pribojavajući se italijanskog i španskog scenarija, gde nema dovoljno respiratora ni mesta u bolnicama za sve obolele. Inženjeri sa Univerzitetskog koledža u Londonu, Univerzitetska bolnica i Mercedes Formula 1 napravili su novi respiratorni aparat, takozvani CPAP (CPAP), što je engleska skraćenica za kontinuirani pozitivni pritisak u vazdušnim putevima. Aparat se trenutno testira u nekoliko bolnica u Londonu. Raniji izveštaji iz Lombardije, italijanske pokrajine najteže pogođene korona virusom u ovoj zemlji, pokazuju da je CPAP pomogao pacijentima u 50 odsto slučajeva, pa nije bilo potrebe za respiratorom. Getty Images Da li znamo koliko Srbija ima respiratora? Od početka epidemije, reč respirator pojavila se u medijima mnogo puta. Ali na pitanje sa koliko respiratora Srbija tačno raspolaže, vlasti nisu dale konačan odgovor. Na evidenciji Instituta za javno zdravlje Batut od 13. marta u Srbiji je bilo 1.024 respiratora, "od čega se 955 koristi, 60 nije u upotrebi i tri su zavedena kao nepoznato", pokazalo je istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS). Od tada su u više navrata najavljivane nabavke dodatnih respiratora, ali BBC nije dobio odgovor "Batuta" o broju koji trenutno imaju u evidenciji. Od početka epidemije u Srbiji je preminulo 168 ljudi, a zaraženo je ukupno 8.497, prema podacima od 29. aprila. Na respiratorima je 79 ljudi. Prebrojavanje respiratora u Srbiji 11. mart - Ministarstvo zdravlja raspisalo hitnu nabavku 15 respiratora. 12. mart - Premijerka Srbije Ana Brnabić kaže da je broj respiratora državna tajna, ali da ih ima dovoljno. Nešto kasnije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da sada ima 1.008 respiratora, a da će biti nabavljeno još 500. 14. mart - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio da je Srbija nabavila 50 respiratora i objasnio da te nabavke nema u evidenciji jer su nabavljeni "na polu-crno". 18. mart - Na Instagram profilu "Budućnost Srbije" je da je u Klinički centar Srbije stiglo 18 novih respiratora. 21. mart - Na redovnoj konferenciji za novinare Vučić je najavio da će u utorak ili sredu [28. i 29. mart] u Srbiju stići 200 pokretnih respiratora. 29. mart - U intervjuu za TV Prva, predsednik Srbije rekao je da je u sistem "ubačeno oko 400 novih respiratora", a da je "mimo toga plaćeno još 480", koji bi trebalo da stignu u roku od osam dana. On je napomenuo da se dešavalo da ugovori "sa različitim posredničkim formama" budu potpisani, ali da respiratori ne stignu jer zemlje koje plaćaju više brže dobijaju isporuke. 7. april - U emisiji "Upitnik" Vučić je rekao da je Srbija kupila 2.200 respiratora, među koje ne računa "onih 537 koji su već raspodeljeni" i ponovio da isporuke kasne zbog velike potražnje na tržištu. 27. april - Narodna poslanica Srpske napredne stranke Marija Obradović da je Srbija naručila oko 4.000 respiratora, ali će dobiti oko 1.500, a za ostatak će joj biti vraćen uplaćeni novac jer nisu mogli da budu isporučeni na vreme. Transparentnost Srbija pozvala je državne organe i zdravstvene ustanove da "objave ključne informacije o svim nabavkama koje su sproveli od uvođenja vanrednog stanja, uključujući i one nabavke kod kojih nije primenjen Zakon o javnim nabavkama". Koliko respiratora ima u susednim zemljama? Hrvatska na raspolaganju ima 800 respiratora, a u toku je nabavka još 300, rekao je ministar zdravlja Hrvatske Vili Beroš. Prema procenama hrvatskih epidemiologa, uz trenutne mere predostrožnosti moglo da oboli oko 0.66 odsto stanovnika Hrvatske, odnosno 2.300 ljudi. Procenjuje se da će za oko 140 biti potrebni respiratori. Pretpostavlja se da u Bosni i Hercegovini ima nešto manje od 200 respiratora, a tačan broj nije utvrđen. Federacija BiH je kupila 100 respiratora iz Kine, ali ovu nabavku počelo je da proverava Tužilaštvo kantona Sarajevo. Vlada Federacije BiH nedavno je predstavila program mera, koje predviđaju da BiH stigne do broja od 600 respiratora, odnosno 300 na milion stanovnika, po uzoru na Nemačku, koja ima 312 respiratora na milion stanovnika. Početak epidemije zatekao je Severnu Makedoniju sa nešto manje od 200 respiratora, saopštio je ministar zdravlja Venko Filipče. Prema saopštenju Ministarstva zdravlja te zemlje od 25. aprila, u zdravstvenim ustanovama Severne Makedonije ima više od 130 respiratora. Crna Gora na raspolaganju ima oko 70 respiratora i naručila je dodatnih devet, a jedan deo isporuke još uvek nije prešao granicu. Kosovo ima 142 respiratora i naručeno je još 50, čija se isporuka očekuje u krajem aprila i tokom maja, saopštio je portparol Ministarstva zdravlja Kosova Faik Hoti. Kako je saopšteno iz Ministarstva zdravlja Albanije, zaključno sa isporukom od pet respiratora 2. aprila, u ovoj zemlji od 2.8 miliona stanovnika ima 54 respiratora, a očekuje se da stigne još 50. BBC ŠTA SU SIMPTOMI? MERE ZAŠTITE: DA LI ĆE BITI VAKCINA? KOLIKA JE SMRTNOST? BBC Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Autor: BBC News na srpskom Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.  

----------------------------------------------------------

Datum: 30.04.2020

Medij: rtv.rs

Link: http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/srem/asfaltirane-ulice-u-besenovu-uskoro-radovi-i-u-lezimiru-i-bosutu_1119629.html

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Asfaltirane ulice u Bešenovu, uskoro radovi i u Ležimiru i Bosutu

Javno-privatnim partnerstvom koje je Grad Sremska Mitrovica potpisao sa putarskim preduzećem iz Rume planirano je da se uradi 56.000 kvadratnih metara puta u seoskim sredinama. U okviru ovog projekta, u...BEŠENOVO - Javno-privatnim partnerstvom koje je Grad Sremska Mitrovica potpisao sa putarskim preduzećem iz Rume planirano je da se uradi 56.000 kvadratnih metara puta u seoskim sredinama. U okviru ovog projekta, u Bešenovo je počelo asfaltiranje nekoliko ulica u ovom sremskom mestu."Mesto Bešenovo sremsko je selo koji broji oko 860 stanovnika prema poslednjem popisu stanovništva. U okviru javno-privatnog partnerstva Grada Sremske Mitrovice i preduzeća iz Rume meštani Bešenova od danas imaju i novi asfalt u ulicama Surduk i Ćukovac što je dokaz da lokalna samouprava vodi računa i o seoskim sredinama", rekao je Dragoljub Laketić, predsednik Saveta MZ Bešenovo. "Javno-privatno partnerstvo podrazumeva rekonstrukciju i održavanje puteva u seoskim sredinama a vrednost ovog projekta je 350 miliona dinara. Do sada je u delo sprovedeno 50.000 kvadratnih metara puteva", istakao je Miroslav Jokić, načelnik GU za opšte i zajedničke poslove i imovinu. U narednom periodu biće asfaltirane ulice i u Ležimiru kao i u Bosutu dok je ovim projektom predviđeno da se uradi ukupno 56.000 kvadratnih metara puteva u sremskim selima za bolji život meštana.  

----------------------------------------------------------

Datum: 30.04.2020

Medij: novaekonomija.rs

Link: https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/kinomanija-o-tro%C5%A1ku-budu%C4%87ih-generacija

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)nabavke

Naslov: Kinomanija o trošku budućih generacija

Kinomanija o trošku budućih generacijaNova ekonomija pre 56 minuta 09:24 Nova ekonomija 0 komentaraInostrane medije retko šta interesuje o domaćoj privredi, osim kineskog prisustva u Srbiji. A ko uspe da popiše sve kineske poslove na ovim prostorima, zaslužio je nagradu za dostupnost informacija o ovoj svetskoj siliKina u Srbiji bez sumnje ima jako dobru reputaciju, čak i u aktuelnoj svetskoj krizi. Čelično bratstvo Srbije i Kine, kako ga naziva predsednik Vučić i generalne simpatije srpskog javnog mnjenja ne treba da iznenade, imajući u vidu višegodišnji suživot sa miroljubivim „komšijama Kinezima“ iz tržnih centara i sve intenzivnije prisustvo Kine u Srbiji. Tim prokineskim vetrovima koji duvaju kroz Srbiju svakako doprinosi svakodnevno papagajsko (razume se smišljeno) ponavljanje predstavnika srpske vlasti o milijardama investicija koje stižu iz Kine i koje će doprineti privrednom rastu i otvoriti nova radna mesta. Ovaj drugi deo rečenice jeste tačan.Međutim, ono što veliki broj građana ne zna, jeste da nije reč toliko o investicijama, koliko o basnoslovnim kreditima kineskih banaka koje će za nekoliko godina početi da otplaćuju upravo oni, građani Srbije. A zaduživanje budućih generacije građana kod kineskih finansijera je samo jedan od problema, kad je reč o odnosima između dve zemlje.Sa preuzimanjem smederevske železare, RTB Bor i udaranjem temelja u kinesku fabriku guma usred banatskih oranica i vojvođanske žitnice, postavilo se pitanje zagađenja koje emituju te kompanije, uticaja na životnu sredinu i zdravlje stanovništva i prećutne saglasnosti lokalnih vlasti koje očito ne haju za otrove koji ne razaznaju vlast i opoziciju.Finansijski, kao i ekološki aspekt kineskih aktivnosti dobijaju sve više na značaju, budući da je nemoguće ispratiti sve aranžmane kineskih kompanija na važnim državnim infrastrukturnim poslovima u Srbiji, u obrazovanju, energetici, IT-u, rudarstvu…Sve je poznato, i ništa nije poznatoNovinar i istraživač Džejkob Mardel, koji putuje celom dužinom „novog puta svile", kaže da ni u jednoj zemlji kroz koju prolazi kineski „Pojas i put" nije video toliko prokineskog raspoloženja kao u Srbiji.„Mislim da ga u Srbiji ima više nego bilo gde drugde. Imam teoriju, koju doduše treba testirati, da je prokinesko raspoloženje veće tamo gde je državna kontrola medija jača“, rekao je za „Novu ekonomiju“ Mardel, koji je učestvovao na Beogradskom bezbednosnom forumu 18. oktobra prošle godine.Jedna od najčešćih primedbi na kineski način poslovanja je transparentnost. Kad je reč o Srbiji, sve su informacije tu, ali i nisu tu. Šta to znači? Zainteresovani i osrednje digitalno pismeni čitalac bi vrlo lako mogao da nađe koliko nas košta kineski kredit, iznos kredita, kamata. Čak i ceo ugovor. Saznao bi da kineska strana ima pravo da dovede svoje radnike i podizvođače, da neće platiti PDV na uvoz repromaterijala i slično.Međutim, ono što je problem, svi ovi poslovi su dogovoreni iza vrata, u direktnim pregovorima tima Aleksandra Vučića i kineskih vlasti. Pošto nije bilo javnog tendera, na koji bi se javile i ostale zainteresovane građevinske kompanije ili finansijeri, ne možemo znati koliko bi zaista koštala deonica Obrenovac - Ljig. Ne bi sigurno više od 430 miliona evra, na koliko se sad procenjuje, ali možda bi neko gradio za manje. Dakle, ne znamo koliko je posao preplaćen i ko se tu sve ugradio.Transparentnost Srbija je prošle godine upozorila da sporazumi o zajmovima sa Kinom, vredni više od milijardu evra, zaobilaze Zakon o javnim nabavkama Srbije.Transparentnost je tada istakla da su narodni poslanici i građani Srbije informisani o tome kakvi su uslovi kredita koji su predstavljeni kao povoljni, ali da obrazloženje na sadrži podatke na osnovu kojih bi mogli da zaključe da li je ukupna vrednost radova realno procenjena, ili bi mogla biti manja, da se do izvođača došlo kroz otvoreni tenderski postupak.Da stvar bude gora, vlast je ovakvu politiku sklapanja poslova nedavno legalizovala, donoseći leks specijalis koji za važne infrastrukturne poslove dozvoljava zaobilaženje javnih nabavki. I to ide naruku ne samo Kinezima, već i drugim vladama čije kompanije u Srbiji dogovaraju kredite od kojih se običnom čoveku zavrti u glavi.Mardel misli da postoji rizik od toga da kineski kapital doprinese korupciji u državi u koju se ulaže, mada smatra da je situacija u Srbiji po tom pitanju znatno bolja nego u drugim delovima sveta. „Ali u isto vreme, postojeća korupcija u Srbiji može samo da se pogorša zbog krupnih i prikrivenih zajmova i ugovora“, kaže Mardel.Sumnjivi partneriOno što je još zanimljivo, Vlada Srbije ulazi u aranžmane sa kineskim kompanijama koje nemaju baš čistu prošlost.Na primer, kompanija Yinlong Lanzhou Guangtong New Energy, koja treba da preuzme vlasništvo nad Ikarbusom, prema pisanju svetskih medija, u vlasništvu je firme Zhuhai Yinlong koja je umešana u velike finansijske skandale. Zhuhai navodno dobavljačima nije platio 155 miliona evra.Zatim, kompanija China Machinery Engineering Corporation (CMEC), koja treba da sprovede projekat vezan za sakupljanje i prečišćavanje kanalizacionih otpadnih voda u Beogradu, radila je na više projekata širom sveta koji su kritikovani zbog navodne korupcije ili lošeg izvođenja radova. Samo prva faza ovog posla u Beogradu košta 271 milion evra.Kineski CMEC trenutno je angažovan i na izgradnji novog bloka B3 u Termoelektrani Kostolac.Možda najzanimljiviji je primer kompanija China Communications and Construction (CCCC), kojoj su povereni višemilionski građevinski poslovi u Srbiji. Ova firma je gradila Pupinov most, a gradi i autoput Požega - Preljina i prugu Novi Sad - Kelebija, projekte vredne oko 1,7 milijardi dolara. Ne treba reći da se za ovo Srbija zadužila kod kineske Eksim banke.Kompanija je u svetu dovođena u vezu sa korupcijom, maltretiranjem radnika u inostranstvu i ugrožavanjem životne sredine.Takođe, CCCC se nalazila na crnoj listi Svetske banke od 2009. do 2017. godine zbog „prevarljive poslovne prakse“, što znači da u tom periodu nije smela da učestvuje u izgradnji nijednog projekta koji finansira Svetska banka. Zdravorazumsko je pitanje - kako je onda takva kompanija dobila posao u Srbiji?Investicije na zelenoj livadiKineske kompanije su aktivne u javnom sektoru. Primera radi, zainteresovane su vrlo za izgradnju metroa, ali tu se biju sa Francuzima. Kineska kompanija PowerChina, koja je sa Vladom Srbije sklopila memorandum o razumevanju za projektovanje beogradskog metroa, zainteresovana je i za izgradnju koridora „Vožd Karađorđe" koji treba da spoji koridore 10 i 11, a njegova izgradnja koštaće od 1,7 milijardi evra, do više od dve milijarde evra.Kineska kompanija Shandong International Economic & Technical koja je izgradila deonice auto-puta Obrenovac - Ub i Lajkovac - Ljig, gradiće podzemne garaže u Beogradu. Detalji posla nisu poznati, ali ako je reč o privatno–javnom partnerstvu, to znači da će Kinezi naplaćivati parking u centru Beograda.Mora se reći, istine radi, da su Kinezi realizovali ili najavili i veliki broj grinfild investicija. Javnosti je možda najpoznatija Mei Ta koja je dobila izdašne subvencije od Vlade Srbije, najpre 21 milion evra 2015. godine, pa još 11 miliona pre nekoliko meseci. Kompanija je takođe dobila na poklon 14 hektara zemljišta, besplatnu infrastrukturu, besplatnu vodu i odnošenje smeća na tri godine, finansiranje učenika na praksi i druge olakšice, a Srbija se odrekla prihoda na osnovu carina, poreza i taksa, objavio je Istinomer. Ali, ponavljamo, nije to specijalni tretman samo za kineske kompanije, već i za ostale strane investitore.Xingyu Automotive Lighting Systems u Nišu gradi fabriku za proizvodnju prednjih LED svetala za automobile, za koju će dobiti 16,4 miliona evra. Kompanija se obavezala da će zaposliti 1.000 ljudi, zaključno sa 2026. godinom.Najavljen je i dolazak i velike kineske kompanije iz oblasti proizvodnje eksplozivnih materijala, koja će u strateškom partnerstvu sa beogradskom firmom Rudex otvoriti na prostoru nekadašnjeg vojnog kompleksa u okolini Boljevca, najmoderniju fabriku za proizvodnju industrijskog eksploziva.Ovdašnje vlasti puno očekuju i od industrijskog parka u Beogradu, za koji je već napravljeno mešovito srpsko-kinesko preduzeće. Dakle i ta investicija će koštati poreske obveznike Srbije.Disajni problemiVerovatno jedna od najkontroverznijih investicija Kine je izgradnja fabrike guma u Zrenjaninu, čiji je investitor Šandong Linglong.Osim što je kineska kompanija besplatno dobila zemljište vrednosti najmanje osam miliona evra (inače oranice A kategorije koje su konvertovane u građevinsko zemljište) fabrika guma gradiće se usred plodnih oranica Vojvodine. I to u gradu koji već godinama ima ozbiljne probleme sa pijaćom vodom i prečišćavanjem otpadnih voda.Lokalna organizacija Građanski preokret, u pravom malom ratu sa pokrajinskom administracijom, na kraju je uspela da iščupa informaciju da Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine ne poseduje studiju o proceni uticaja na životnu sredinu buduće fabrike guma. Kako je to moguće, možemo samo da nagađamo.Optužbe zbog zagađenja Kineze prate i u Smederevu i u Boru. Prema nedavnom pisanju CINS-a, Ministarstvo zaštite životne sredine pokrenulo je postupak protiv kompanije Zijin Bor Copper zbog ispuštanja opasnih materija u vazduh u novembru 2019. i januaru 2020.Ministarstvo je kompaniju kontrolisalo više puta, a najmanje pet puta je utvrdilo propuste otkako je rudarski basen privatizovan krajem 2018. Dok nadležni prebacuju odgovornost jedni na druge, životi 45 hiljada građana Bora su ugroženi.Ono što je važno napomenuti, Kinezi nisu došli u Bor i Smederevo juče, nego pre nekoliko godina, pa ima više osnova pitati lokalne i nacionalne nadležne institucije šta piše u ugovoru sa kompanijom. Da li su nadležni uradili sve što je do njih i zašto ne rade lokalne stanice za merenje. Ovo naravno ne oslobađa Kineze odgovornosti, ali čini se da je problem i u srpskim institucijama koje se prave mrtve.Zašto ovo kažemo? „Nova ekonomija“ je razgovarala sa iskusnim stručnjacima iz oblasti rudarstva. Većina smatra da kineske kompanije ne žele da se zamere lokalnom stanovništvu, niti da krše baš tako očigledno ekološke propise na pragu Evropske unije, ka čijem tržištu gledaju. I kao što je pokazala praksa sa istraživanjem uticaja na životnu sredinu budućeg rudnika bakra Čukaru Peki pored Bora, reaguju brzo na svaku primedbu stručne javnosti. Na samo jednu primedbu upućenu resornom ministarstvu da će planirani način otkopavanja u rudniku uništiti lokalna sela, Kinezi su brzo promenili metodu otkopavanja. Dakle ako ćutimo mi, ćute i oni. A zašto ćute organi države Srbije koji su plaćeni da brinu o javnom zdravlju i korišćenju nacionalnih resursa, to nije pitanje za Kineze.Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

----------------------------------------------------------

Datum: 30.04.2020

Medij: bbc.com

Link: https://www.bbc.com/serbian/cyr/srbija-52196167

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavkeSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Korona virus: Šta su respiratori i zbog čega su važni

Respiratori su postali deo svakodnevice od izbijanja epidemije korona virusa.Image copyright Fonet Natpis na slici Na pitanje sa koliko respiratora Srbija tačno raspolaže, javnost trenutno nema precizan odgovor.Za pacijente sa najtežim oblicima bolesti Kovid-19, priključivanje na respirator znači šansu da prežive.Suočene sa epidemijom korona virusa, zemlje Balkana su se suočile sa nedostatkom ovih medicinskih uređaja.Stoga su počele da kupuju nove respiratore, a u Srbiji su česte kritike da proces nabavki nije dovoljno transparentan.Šta su uopšte respiratori i na koji način mogu da pomognu obolelim?Šta je respirator i kako radi?Jednostavno rečeno, respirator je aparat koji obavlja proces disanja kada čovek ne može samostalno da diše.Priključivanje na respirator daje pacijentu dodatno vreme da se izbori sa infekcijom i oporavi se.Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), kod 80 odsto ljudi koji obole od Kovid-19, što je naziv bolesti koju izaziva korona virus, nema potrebe za bolničkim lečenjem.Međutim, u proseku se ozbiljno razboli jedna od šest osoba. Ukoliko se stanje pogorša pacijenti, između ostalog, mogu imati ozbiljne probleme sa disanjem.Korona virus izaziva respiratornu infekciju, a u težim slučajevima oštećenja pluća."Za korona virus je karakteristično da češće nego drugi virusi izaziva promene na najsitnijim delovima pluća - alveolama", objašnjava za BBC na srpskom pulmološkinja Tatjana Radovanović.Ukoliko su zahvaćena oba krila, dolazi do akutnog otkazivanja pluća.Lekari određuju da li je respirator potreban u zavisnosti od toga da li koncentracija kiseonika u krvi padne ispod 90 odsto. Kod zdravih osoba, ona je u proseku 95-100 odsto, objašnjava Radovanović.Drugi parametar je povećanje broja udisaja i izdisaja, jer pacijent ubrzano diše pokušavajući da dođe do vazduha. Normalan broj udisaja i izdisaja je 16-20 u minuti."Kada pacijenti dišu 25, 30 ili 40 puta u minuti, to vrlo brzo iscrpljuje njihove mišiće", kaže Radovanović.Ona naglašava da je jako važno da se ne zakasni sa priključivanjem pacijenta na respirator."Priča o tome da treba što kasnije uključiti respirator nije tačna, nego se prate ova dva parametra".Reprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano Media captionI pored brojnih nepoznanica u vezi sa korona virusom, znamo kako se prenosi i šta su simptomi.Respirator u pluća ubacuje mešavinu vazduha i kiseonika, a za svakog pacijenta se posebno izračunava koliko mu je kiseonika potrebno.U lakšim slučajevima, koriste se neinvazivni respiratori, gde se preko posebne maske priključuje mašina koja diše umesto pacijenta.Pacijent je svestan i pokušava da uskladi ritam disanja sa mašinom.Ukoliko je stanje pacijenta teže, stavlja mu se cevčica za disanje (tubus), a preko nje se priključuje na veliki respirator koji kompletno preuzima proces disanja. Pacijent se tada i uspavljuje.Osim respiratora, pacijenti koji su u najtežem stanju moraju da dobijaju i infuzionu terapiju i lekove kojima pokušava da se prevaziđe štetno dejstvo virusa."Onda se stanje prati. Ukoliko počnu da se povlače promene na plućima, što se vidi preko snimaka, onda pacijent ima šanse da se polako oslobodi respiratora i počne sam da diše", navodi Radovanović.Respiratori najčešće imaju ovlaživač vazduha, koji vlažnost i toplotu medicinskog vazduha prilagođava tako da odgovora telesnoj temperaturi pacijenta.Međutim, u pojedinim slučajevima, čak ni respirator ne može da spase život."Smrtnost kod akutnog respiratornog sindroma je 50 odsto, oduvek bila. To je jedna od najtežih situacija", zaključuje doktorka Radovanović.A zašto pacijenti umiru? Ne zbog respiratora, nego uprkos njemu, objašnjava pulmolog Srđan Lukić u postu na Fejsbuku."Respiratori nisu svemogući i pritisci i volumeni sa kojima rade imaju gornje granice kako bi se izbegla oštećenja pluća. Nekada to jednostavno nije dovoljno", napisao je Lukić.On dodaje da bolesti zbog kojih ljudi završe na respiratoru imaju efekat na ceo organizam a ne samo na pluća. Pored toga, mnogi od pacijenata imaju hronične bolesti drugih organa."Kada pročitate da je 'smrtnost na respiratoru 50 odsto' treba da znate da bi smrtnost bez respiratora kod tih pacijenata verovatno bila 100 odsto", zaključuje Lukić.Pacijenti sa blažim simptomima umesto respiratora mogu da koriste posebne maske za lice, nazalne maske ili usnike koji omogućavaj da se vazduh ili mešavina gasova upumpaju u pluća.Usled epidemije korona virusa, naučnici u mnogim zemljama ubrzano rade na inovacijama.Nestrpljivo se čeka pronalazak vakcine, ali naučnici naglašavaju da bi za širu populaciju ona mogla da postane dostupna .Zbog brzog širenja virusa, mnoge zemlje u svetu su poslednjih nedelja naručile dodatne respiratore, pribojavajući se italijanskog i španskog scenarija, gde nema dovoljno respiratora ni mesta u bolnicama za sve obolele.Inženjeri sa Univerzitetskog koledža u Londonu, Univerzitetska bolnica i Mercedes Formula 1 napravili su novi respiratorni aparat, takozvani CPAP (CPAP), što je engleska skraćenica za kontinuirani pozitivni pritisak u vazdušnim putevima.Aparat se trenutno testira u nekoliko bolnica u Londonu.Raniji izveštaji iz Lombardije, italijanske pokrajine najteže pogođene korona virusom u ovoj zemlji, pokazuju da je CPAP pomogao pacijentima u 50 odsto slučajeva, pa nije bilo potrebe za respiratorom.Image copyright Getty ImagesDa li znamo koliko Srbija ima respiratora?Od početka epidemije, reč respirator pojavila se u medijima mnogo puta.Ali na pitanje sa koliko respiratora Srbija tačno raspolaže, vlasti nisu dale konačan odgovor.Na evidenciji Instituta za javno zdravlje Batut od 13. marta u Srbiji je bilo 1.024 respiratora, "od čega se 955 koristi, 60 nije u upotrebi i tri su zavedena kao nepoznato", pokazalo je istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).Od tada su u više navrata najavljivane nabavke dodatnih respiratora, ali BBC nije dobio odgovor "Batuta" o broju koji trenutno imaju u evidenciji.Od početka epidemije u Srbiji je preminulo 168 ljudi, a zaraženo je ukupno 8.497, prema podacima od 29. aprila. Na respiratorima je 79 ljudi.Prebrojavanje respiratora u Srbiji11. mart - Ministarstvo zdravlja raspisalo hitnu nabavku 15 respiratora. 12. mart - Premijerka Srbije Ana Brnabić kaže da je broj respiratora državna tajna, ali da ih ima dovoljno. Nešto kasnije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da sada ima 1.008 respiratora, a da će biti nabavljeno još 500. 14. mart - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio da je Srbija nabavila 50 respiratora i objasnio da te nabavke nema u evidenciji jer su nabavljeni "na polu-crno". 18. mart - Na Instagram profilu "Budućnost Srbije"objavljeno je da je u Klinički centar Srbije stiglo 18 novih respiratora. 21. mart - Na redovnoj konferenciji za novinare Vučić je najavio da će u utorak ili sredu [28. i 29. mart] u Srbiju stići 200 pokretnih respiratora. 29. mart - U intervjuu za TV Prva, predsednik Srbije rekao je da je u sistem "ubačeno oko 400 novih respiratora", a da je "mimo toga plaćeno još 480", koji bi trebalo da stignu u roku od osam dana. On je napomenuo da se dešavalo da ugovori "sa različitim posredničkim formama" budu potpisani, ali da respiratori ne stignu jer zemlje koje plaćaju više brže dobijaju isporuke. 7. april - U emisiji "Upitnik" Vučić je rekao da je Srbija kupila 2.200 respiratora, među koje ne računa "onih 537 koji su već raspodeljeni" i ponovio da isporuke kasne zbog velike potražnje na tržištu. 27. april - Narodna poslanica Srpske napredne stranke Marija Obradović izjavila je da je Srbija naručila oko 4.000 respiratora, ali će dobiti oko 1.500, a za ostatak će joj biti vraćen uplaćeni novac jer nisu mogli da budu isporučeni na vreme.Transparentnost Srbija pozvala je državne organe i zdravstvene ustanove da "objave ključne informacije o svim nabavkama koje su sproveli od uvođenja vanrednog stanja, uključujući i one nabavke kod kojih nije primenjen Zakon o javnim nabavkama".Koliko respiratora ima u susednim zemljama?Hrvatska na raspolaganju ima 800 respiratora, a u toku je nabavka još 300, rekao je ministar zdravlja Hrvatske Vili Beroš.Prema procenama hrvatskih epidemiologa, uz trenutne mere predostrožnosti moglo da oboli oko 0.66 odsto stanovnika Hrvatske, odnosno 2.300 ljudi. Procenjuje se da će za oko 140 biti potrebni respiratori.Pretpostavlja se da u Bosni i Hercegovini ima nešto manje od 200 respiratora, a tačan broj nije utvrđen.Federacija BiH je kupila 100 respiratora iz Kine, ali ovu nabavku počelo je da proverava Tužilaštvo kantona Sarajevo.Vlada Federacije BiH nedavno je predstavila program mera, koje predviđaju da BiH stigne do broja od 600 respiratora, odnosno 300 na milion stanovnika, po uzoru na Nemačku, koja ima 312 respiratora na milion stanovnika.Početak epidemije zatekao je Severnu Makedoniju sa nešto manje od 200 respiratora, saopštio je ministar zdravlja Venko Filipče.Prema saopštenju Ministarstva zdravlja te zemlje od 25. aprila, u zdravstvenim ustanovama Severne Makedonije ima više od 130 respiratora.Crna Gora na raspolaganju ima oko 70 respiratora i naručila je dodatnih devet, a jedan deo isporuke još uvek nije prešao granicu.Kosovo ima 142 respiratora i naručeno je još 50, čija se isporuka očekuje u krajem aprila i tokom maja, saopštio je portparol Ministarstva zdravlja Kosova Faik Hoti.Kako je saopšteno iz Ministarstva zdravlja Albanije, zaključno sa isporukom od pet respiratora 2. aprila, u ovoj zemlji od 2.8 miliona stanovnika ima 54 respiratora, a očekuje se da stigne još 50.ŠTA SU SIMPTOMI? MERE ZAŠTITE: DA LI ĆE BITI VAKCINA? KOLIKA JE SMRTNOST?Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.                                                                        

----------------------------------------------------------

Datum: 30.04.2020

Medij: kaleidoskop-media.com

Link: https://kaleidoskop-media.com/bbc/korona-virus-kako-respiratori-rade-i-koliko-ih-srbija-ima

Autori: @Kaleidoskop

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Korona virus: Kako respiratori rade i koliko ih Srbija ima

Respiratori su postali deo svakodnevice od izbijanja epidemije korona virusa. Na pitanje sa koliko respiratora Srbija tačno raspolaže, javnost trenutno nema precizan odgovor. Za pacijente sa najtežim oblicima bolesti Kovid-19, priključivanje na respirator znači šansu da prežive.Suočene sa epidemijom korona virusa, zemlje Balkana su se suočile sa nedostatkom ovih medicinskih uređaja.Stoga su počele da kupuju nove respiratore, a u Srbiji su česte kritike da proces nabavki nije dovoljno transparentan.Šta su uopšte respiratori i na koji način mogu da pomognu obolelim? Koje zemlje Balkana i sveta najmanje testiraju ljude na korona virus Korona virus: Španski, italijanski i grčki scenario celodnevnog karantina Sve o korona virusu - u malim dozama Šta je respirator i kako radi? Jednostavno rečeno, respirator je aparat koji obavlja proces disanja kada čovek ne može samostalno da diše. Priključivanje na respirator daje pacijentu dodatno vreme da se izbori sa infekcijom i oporavi se. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), kod 80 odsto ljudi koji obole od Kovid-19, što je naziv bolesti koju izaziva korona virus, nema potrebe za bolničkim lečenjem. Međutim, u proseku se ozbiljno razboli jedna od šest osoba. Ukoliko se stanje pogorša pacijenti, između ostalog, mogu imati ozbiljne probleme sa disanjem. Korona virus izaziva respiratornu infekciju, a u težim slučajevima oštećenja pluća. "Za korona virus je karakteristično da češće nego drugi virusi izaziva promene na najsitnijim delovima pluća - alveolama", objašnjava za BBC na srpskom pulmološkinja Tatjana Radovanović. Ukoliko su zahvaćena oba krila, dolazi do akutnog otkazivanja pluća.Lekari određuju da li je respirator potreban u zavisnosti od toga da li koncentracija kiseonika u krvi padne ispod 90 odsto. Kod zdravih osoba, ona je u proseku 95-100 odsto, objašnjava Radovanović.Drugi parametar je povećanje broja udisaja i izdisaja, jer pacijent ubrzano diše pokušavajući da dođe do vazduha. Normalan broj udisaja i izdisaja je 16-20 u minuti."Kada pacijenti dišu 25, 30 ili 40 puta u minuti, to vrlo brzo iscrpljuje njihove mišiće", kaže Radovanović. Ona naglašava da je jako važno da se ne zakasni sa priključivanjem pacijenta na respirator. "Priča o tome da treba što kasnije uključiti respirator nije tačna, nego se prate ova dva parametra". I pored brojnih nepoznanica u vezi sa korona virusom, znamo kako se prenosi i šta su simptomi. The British Broadcasting Corporation Respirator u pluća ubacuje mešavinu vazduha i kiseonika, a za svakog pacijenta se posebno izračunava koliko mu je kiseonika potrebno.U lakšim slučajevima, koriste se neinvazivni respiratori, gde se preko posebne maske priključuje mašina koja diše umesto pacijenta. Pacijent je svestan i pokušava da uskladi ritam disanja sa mašinom. Ukoliko je stanje pacijenta teže, stavlja mu se cevčica za disanje (tubus), a preko nje se priključuje na veliki respirator koji kompletno preuzima proces disanja. Pacijent se tada i uspavljuje. Osim respiratora, pacijenti koji su u najtežem stanju moraju da dobijaju i infuzionu terapiju i lekove kojima pokušava da se prevaziđe štetno dejstvo virusa."Onda se stanje prati. Ukoliko počnu da se povlače promene na plućima, što se vidi preko snimaka, onda pacijent ima šanse da se polako oslobodi respiratora i počne sam da diše", navodi Radovanović.Respiratori najčešće imaju ovlaživač vazduha, koji vlažnost i toplotu medicinskog vazduha prilagođava tako da odgovora telesnoj temperaturi pacijenta.Međutim, u pojedinim slučajevima, čak ni respirator ne može da spase život."Smrtnost kod akutnog respiratornog sindroma je 50 odsto, oduvek bila. To je jedna od najtežih situacija", zaključuje doktorka Radovanović.A zašto pacijenti umiru? Ne zbog respiratora, nego uprkos njemu, objašnjava pulmolog Srđan Lukić u postu na Fejsbuku."Respiratori nisu svemogući i pritisci i volumeni sa kojima rade imaju gornje granice kako bi se izbegla oštećenja pluća. Nekada to jednostavno nije dovoljno", napisao je Lukić.On dodaje da bolesti zbog kojih ljudi završe na respiratoru imaju efekat na ceo organizam a ne samo na pluća. Pored toga, mnogi od pacijenata imaju hronične bolesti drugih organa."Kada pročitate da je 'smrtnost na respiratoru 50 odsto' treba da znate da bi smrtnost bez respiratora kod tih pacijenata verovatno bila 100 odsto", zaključuje Lukić. Ko su lekari koji brane Srbiju od korona virusa Korona virus: U čemu je Amerika pogrešila - a šta uradila kako treba Da li smo bliže vakcini ili leku za korona virus Pacijenti sa blažim simptomima umesto respiratora mogu da koriste posebne maske za lice, nazalne maske ili usnike koji omogućavaj da se vazduh ili mešavina gasova upumpaju u pluća.Usled epidemije korona virusa, naučnici u mnogim zemljama ubrzano rade na inovacijama. Nestrpljivo se čeka pronalazak vakcine, ali naučnici naglašavaju da bi za širu populaciju ona mogla da postane dostupna tek kroz 18 meseci. Zbog brzog širenja virusa, mnoge zemlje u svetu su poslednjih nedelja naručile dodatne respiratore, pribojavajući se italijanskog i španskog scenarija, gde nema dovoljno respiratora ni mesta u bolnicama za sve obolele. Inženjeri sa Univerzitetskog koledža u Londonu, Univerzitetska bolnica i Mercedes Formula 1 napravili su novi respiratorni aparat, takozvani CPAP (CPAP), što je engleska skraćenica za kontinuirani pozitivni pritisak u vazdušnim putevima. Aparat se trenutno testira u nekoliko bolnica u Londonu. Raniji izveštaji iz Lombardije, italijanske pokrajine najteže pogođene korona virusom u ovoj zemlji, pokazuju da je CPAP pomogao pacijentima u 50 odsto slučajeva, pa nije bilo potrebe za respiratorom. Da li znamo koliko Srbija ima respiratora?Od početka epidemije, reč respirator pojavila se u medijima mnogo puta. Ali na pitanje sa koliko respiratora Srbija tačno raspolaže, vlasti nisu dale konačan odgovor.Na evidenciji Instituta za javno zdravlje Batut od 13. marta u Srbiji je bilo 1.024 respiratora, "od čega se 955 koristi, 60 nije u upotrebi i tri su zavedena kao nepoznato", pokazalo je istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS). Borba sa lažnim vestima o korona virusu u Srbiji Ne, 5G mreža ne prenosi korona virus Korona virus: Sve što treba da znate Korona virus: Oni prave zaštitne vizire za srpske lekare pomoću 3D štampača Od tada su u više navrata najavljivane nabavke dodatnih respiratora, ali BBC nije dobio odgovor "Batuta" o broju koji trenutno imaju u evidenciji. Od početka epidemije u Srbiji je preminulo 168 ljudi, a zaraženo je ukupno 8.497, prema podacima od 29. aprila. Na respiratorima je 79 ljudi.Prebrojavanje respiratora u Srbiji 11. mart - Ministarstvo zdravlja raspisalo hitnu nabavku 15 respiratora. 12. mart - Premijerka Srbije Ana Brnabić kaže da je broj respiratora državna tajna, ali da ih ima dovoljno. Nešto kasnije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da sada ima 1.008 respiratora, a da će biti nabavljeno još 500. 14. mart - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio da je Srbija nabavila 50 respiratora i objasnio da te nabavke nema u evidenciji jer su nabavljeni "na polu-crno". 18. mart - Na Instagram profilu "Budućnost Srbije"objavljeno je da je u Klinički centar Srbije stiglo 18 novih respiratora. 21. mart - Na redovnoj konferenciji za novinare Vučić je najavio da će u utorak ili sredu [28. i 29. mart] u Srbiju stići 200 pokretnih respiratora. 29. mart - U intervjuu za TV Prva, predsednik Srbije rekao je da je u sistem "ubačeno oko 400 novih respiratora", a da je "mimo toga plaćeno još 480", koji bi trebalo da stignu u roku od osam dana. On je napomenuo da se dešavalo da ugovori "sa različitim posredničkim formama" budu potpisani, ali da respiratori ne stignu jer zemlje koje plaćaju više brže dobijaju isporuke. 7. april - U emisiji "Upitnik" Vučić je rekao da je Srbija kupila 2.200 respiratora, među koje ne računa "onih 537 koji su već raspodeljeni" i ponovio da isporuke kasne zbog velike potražnje na tržištu. 27. april - Narodna poslanica Srpske napredne stranke Marija Obradović izjavila je da je Srbija naručila oko 4.000 respiratora, ali će dobiti oko 1.500, a za ostatak će joj biti vraćen uplaćeni novac jer nisu mogli da budu isporučeni na vreme. Transparentnost Srbija pozvala je državne organe i zdravstvene ustanove da "objave ključne informacije o svim nabavkama koje su sproveli od uvođenja vanrednog stanja, uključujući i one nabavke kod kojih nije primenjen Zakon o javnim nabavkama".Koliko respiratora ima u susednim zemljama? Hrvatska na raspolaganju ima 800 respiratora, a u toku je nabavka još 300, rekao je ministar zdravlja Hrvatske Vili Beroš. Prema procenama hrvatskih epidemiologa, uz trenutne mere predostrožnosti moglo da oboli oko 0.66 odsto stanovnika Hrvatske, odnosno 2.300 ljudi. Procenjuje se da će za oko 140 biti potrebni respiratori. Pretpostavlja se da u Bosni i Hercegovini ima nešto manje od 200 respiratora, a tačan broj nije utvrđen. Federacija BiH je kupila 100 respiratora iz Kine, ali ovu nabavku počelo je da proverava Tužilaštvo kantona Sarajevo.Vlada Federacije BiH nedavno je predstavila program mera, koje predviđaju da BiH stigne do broja od 600 respiratora, odnosno 300 na milion stanovnika, po uzoru na Nemačku, koja ima 312 respiratora na milion stanovnika. Početak epidemije zatekao je Severnu Makedoniju sa nešto manje od 200 respiratora, saopštio je ministar zdravlja Venko Filipče. Prema saopštenju Ministarstva zdravlja te zemlje od 25. aprila, u zdravstvenim ustanovama Severne Makedonije ima više od 130 respiratora. Crna Gora na raspolaganju ima oko 70 respiratora i naručila je dodatnih devet, a jedan deo isporuke još uvek nije prešao granicu. Kosovo ima 142 respiratora i naručeno je još 50, čija se isporuka očekuje u krajem aprila i tokom maja, saopštio je portparol Ministarstva zdravlja Kosova Faik Hoti.Kako je saopšteno iz Ministarstva zdravlja Albanije, zaključno sa isporukom od pet respiratora 2. aprila, u ovoj zemlji od 2.8 miliona stanovnika ima 54 respiratora, a očekuje se da stigne još 50. ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

----------------------------------------------------------

Datum: 30.04.2020

Medij: juznasrbija.info

Link: https://www.juznasrbija.info/vesti/politika/deo-niske-opozicije-protiv-postavljenja-sladjana-maranovic-nikolic-na-mesto-v-d-4631ecca246e8d6b7199.html

Autori:

Teme: Korupcija

Naslov: Deo niške opozicije protiv postavljenja Slađane Maranović Nikolić na mesto v.d direktora Gerontološkog centra

Slađana Maranović Nikolić rukovodilac Centra za socijalni rad u Kučevu, je postavljena ne mesto vršioca dužnosti direktora Gerontološkog centra u Nišu,…Slađana Maranović Nikolić rukovodilac Centra za socijalni rad u Kučevu, je postavljena ne mesto vršioca dužnosti direktora Gerontološkog centra u Nišu, nakon privođenja bivšeg direktora zbog propusta i velikog broja zaraženih korisnika tog doma tokom epidemije korona virusom. Opozicija negoduje...Niški SZS smatra da u Nišu i Gerontološkom centru, postoje stručni ljudi, a ne samo kadrovi SNS-a, koji su kvalifikovani da obavljaju to rukovodeće mesto.Oni takođe navode, da je Agencija za borbu protiv korupcije predložila njenu smenu dok je bila rukovodilac Centra za socijalni rad u Kučevu, zbog sukoba interesa i zapošljavanja rođaka u ustanovu kojom je i rukovodila, ali predlog Agencije nikada nije usvojen.SZS traži od republičkih organa u Nišu, da preispitaju svoju odluku.Inače, Gerontološki centar u Nišu je u nadležnosti Ministarstva za rad..

----------------------------------------------------------

Datum: 30.04.2020

Medij: boom93.com

Link: https://boom93.com/bbc/korona-virus-kako-respiratori-rade-i-koliko-ih-srbija-ima/

Autori: @RadioBoom93

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Korona virus: Kako respiratori rade i koliko ih Srbija ima

Za pacijente sa najtežim oblicima bolesti Kovid-19, priključivanje na respirator znači šansu da prežive. Suočene sa epidemijom korona virusa, zemlje Balkana su se suočile sa nedostatkom ovih medicinskih uređaja. Stoga su počele da kupuju nove respiratore, a u Srbiji su česte kritike da proces nabavki nije dovoljno transparentan. Šta su uopšte respiratori i na koji način mogu da pomognu obolelim? Koje zemlje Balkana i sveta najmanje testiraju ljude na korona virus Korona virus: Španski, italijanski i grčki scenario celodnevnog karantina Sve o korona virusu - u malim dozama Šta je respirator i kako radi? Jednostavno rečeno, respirator je aparat kojiFonetZa pacijente sa najtežim oblicima bolesti Kovid-19, priključivanje na respirator znači šansu da prežive.Suočene sa epidemijom korona virusa, zemlje Balkana su se suočile sa nedostatkom ovih medicinskih uređaja.Stoga su počele da kupuju nove respiratore, a u Srbiji su česte kritike da proces nabavki nije dovoljno transparentan.Šta su uopšte respiratori i na koji način mogu da pomognu obolelim?Koje zemlje Balkana i sveta najmanje testiraju ljude na korona virusKorona virus: Španski, italijanski i grčki scenario celodnevnog karantinaSve o korona virusu - u malim dozamaŠta je respirator i kako radi?Jednostavno rečeno, respirator je aparat koji obavlja proces disanja kada čovek ne može samostalno da diše.Priključivanje na respirator daje pacijentu dodatno vreme da se izbori sa infekcijom i oporavi se.Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), kod 80 odsto ljudi koji obole od Kovid-19, što je naziv bolesti koju izaziva korona virus, nema potrebe za bolničkim lečenjem.Međutim, u proseku se ozbiljno razboli jedna od šest osoba. Ukoliko se stanje pogorša pacijenti, između ostalog, mogu imati ozbiljne probleme sa disanjem.Korona virus izaziva respiratornu infekciju, a u težim slučajevima oštećenja pluća."Za korona virus je karakteristično da češće nego drugi virusi izaziva promene na najsitnijim delovima pluća - alveolama", objašnjava za BBC na srpskom pulmološkinja Tatjana Radovanović.Ukoliko su zahvaćena oba krila, dolazi do akutnog otkazivanja pluća.Lekari određuju da li je respirator potreban u zavisnosti od toga da li koncentracija kiseonika u krvi padne ispod 90 odsto. Kod zdravih osoba, ona je u proseku 95-100 odsto, objašnjava Radovanović.Drugi parametar je povećanje broja udisaja i izdisaja, jer pacijent ubrzano diše pokušavajući da dođe do vazduha. Normalan broj udisaja i izdisaja je 16-20 u minuti."Kada pacijenti dišu 25, 30 ili 40 puta u minuti, to vrlo brzo iscrpljuje njihove mišiće", kaže Radovanović.Ona naglašava da je jako važno da se ne zakasni sa priključivanjem pacijenta na respirator."Priča o tome da treba što kasnije uključiti respirator nije tačna, nego se prate ova dva parametra".I pored brojnih nepoznanica u vezi sa korona virusom, znamo kako se prenosi i šta su simptomi.The British Broadcasting CorporationRespirator u pluća ubacuje mešavinu vazduha i kiseonika, a za svakog pacijenta se posebno izračunava koliko mu je kiseonika potrebno.U lakšim slučajevima, koriste se neinvazivni respiratori, gde se preko posebne maske priključuje mašina koja diše umesto pacijenta.Pacijent je svestan i pokušava da uskladi ritam disanja sa mašinom.Ukoliko je stanje pacijenta teže, stavlja mu se cevčica za disanje (tubus), a preko nje se priključuje na veliki respirator koji kompletno preuzima proces disanja. Pacijent se tada i uspavljuje.Osim respiratora, pacijenti koji su u najtežem stanju moraju da dobijaju i infuzionu terapiju i lekove kojima pokušava da se prevaziđe štetno dejstvo virusa."Onda se stanje prati. Ukoliko počnu da se povlače promene na plućima, što se vidi preko snimaka, onda pacijent ima šanse da se polako oslobodi respiratora i počne sam da diše", navodi Radovanović.Respiratori najčešće imaju ovlaživač vazduha, koji vlažnost i toplotu medicinskog vazduha prilagođava tako da odgovora telesnoj temperaturi pacijenta.Međutim, u pojedinim slučajevima, čak ni respirator ne može da spase život."Smrtnost kod akutnog respiratornog sindroma je 50 odsto, oduvek bila. To je jedna od najtežih situacija", zaključuje doktorka Radovanović.A zašto pacijenti umiru? Ne zbog respiratora, nego uprkos njemu, objašnjava pulmolog Srđan Lukić u postu na Fejsbuku."Respiratori nisu svemogući i pritisci i volumeni sa kojima rade imaju gornje granice kako bi se izbegla oštećenja pluća. Nekada to jednostavno nije dovoljno", napisao je Lukić.On dodaje da bolesti zbog kojih ljudi završe na respiratoru imaju efekat na ceo organizam a ne samo na pluća. Pored toga, mnogi od pacijenata imaju hronične bolesti drugih organa."Kada pročitate da je 'smrtnost na respiratoru 50 odsto' treba da znate da bi smrtnost bez respiratora kod tih pacijenata verovatno bila 100 odsto", zaključuje Lukić.Ko su lekari koji brane Srbiju od korona virusaKorona virus: U čemu je Amerika pogrešila - a šta uradila kako trebaDa li smo bliže vakcini ili leku za korona virusPacijenti sa blažim simptomima umesto respiratora mogu da koriste posebne maske za lice, nazalne maske ili usnike koji omogućavaj da se vazduh ili mešavina gasova upumpaju u pluća.Usled epidemije korona virusa, naučnici u mnogim zemljama ubrzano rade na inovacijama.Nestrpljivo se čeka pronalazak vakcine, ali naučnici naglašavaju da bi za širu populaciju ona mogla da postane dostupna tek kroz 18 meseci.Zbog brzog širenja virusa, mnoge zemlje u svetu su poslednjih nedelja naručile dodatne respiratore, pribojavajući se italijanskog i španskog scenarija, gde nema dovoljno respiratora ni mesta u bolnicama za sve obolele.Inženjeri sa Univerzitetskog koledža u Londonu, Univerzitetska bolnica i Mercedes Formula 1 napravili su novi respiratorni aparat, takozvani CPAP (CPAP), što je engleska skraćenica za kontinuirani pozitivni pritisak u vazdušnim putevima.Aparat se trenutno testira u nekoliko bolnica u Londonu.Raniji izveštaji iz Lombardije, italijanske pokrajine najteže pogođene korona virusom u ovoj zemlji, pokazuju da je CPAP pomogao pacijentima u 50 odsto slučajeva, pa nije bilo potrebe za respiratorom.Da li znamo koliko Srbija ima respiratora?Od početka epidemije, reč respirator pojavila se u medijima mnogo puta.Ali na pitanje sa koliko respiratora Srbija tačno raspolaže, vlasti nisu dale konačan odgovor.Na evidenciji Instituta za javno zdravlje Batut od 13. marta u Srbiji je bilo 1.024 respiratora, "od čega se 955 koristi, 60 nije u upotrebi i tri su zavedena kao nepoznato", pokazalo je istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).Borba sa lažnim vestima o korona virusu u Srbiji Ne, 5G mreža ne prenosi korona virus Korona virus: Sve što treba da znateKorona virus: Oni prave zaštitne vizire za srpske lekare pomoću 3D štampačaOd tada su u više navrata najavljivane nabavke dodatnih respiratora, ali BBC nije dobio odgovor "Batuta" o broju koji trenutno imaju u evidenciji.Od početka epidemije u Srbiji je preminulo 168 ljudi, a zaraženo je ukupno 8.497, prema podacima od 29. aprila. Na respiratorima je 79 ljudi.Prebrojavanje respiratora u Srbiji11. mart - Ministarstvo zdravlja raspisalo hitnu nabavku 15 respiratora.12. mart - Premijerka Srbije Ana Brnabić kaže da je broj respiratora državna tajna, ali da ih ima dovoljno. Nešto kasnije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da sada ima 1.008 respiratora, a da će biti nabavljeno još 500.14. mart - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio da je Srbija nabavila 50 respiratora i objasnio da te nabavke nema u evidenciji jer su nabavljeni "na polu-crno".18. mart - Na Instagram profilu "Budućnost Srbije"objavljeno je da je u Klinički centar Srbije stiglo 18 novih respiratora.21. mart - Na redovnoj konferenciji za novinare Vučić je najavio da će u utorak ili sredu [28. i 29. mart] u Srbiju stići 200 pokretnih respiratora.29. mart - U intervjuu za TV Prva, predsednik Srbije rekao je da je u sistem "ubačeno oko 400 novih respiratora", a da je "mimo toga plaćeno još 480", koji bi trebalo da stignu u roku od osam dana. On je napomenuo da se dešavalo da ugovori "sa različitim posredničkim formama" budu potpisani, ali da respiratori ne stignu jer zemlje koje plaćaju više brže dobijaju isporuke.7. april - U emisiji "Upitnik" Vučić je rekao da je Srbija kupila 2.200 respiratora, među koje ne računa "onih 537 koji su već raspodeljeni" i ponovio da isporuke kasne zbog velike potražnje na tržištu.27. april - Narodna poslanica Srpske napredne stranke Marija Obradović izjavila je da je Srbija naručila oko 4.000 respiratora, ali će dobiti oko 1.500, a za ostatak će joj biti vraćen uplaćeni novac jer nisu mogli da budu isporučeni na vreme.Transparentnost Srbija pozvala je državne organe i zdravstvene ustanove da "objave ključne informacije o svim nabavkama koje su sproveli od uvođenja vanrednog stanja, uključujući i one nabavke kod kojih nije primenjen Zakon o javnim nabavkama".Koliko respiratora ima u susednim zemljama?Hrvatska na raspolaganju ima 800 respiratora, a u toku je nabavka još 300, rekao je ministar zdravlja Hrvatske Vili Beroš.Prema procenama hrvatskih epidemiologa, uz trenutne mere predostrožnosti moglo da oboli oko 0.66 odsto stanovnika Hrvatske, odnosno 2.300 ljudi. Procenjuje se da će za oko 140 biti potrebni respiratori.Pretpostavlja se da u Bosni i Hercegovini ima nešto manje od 200 respiratora, a tačan broj nije utvrđen.Federacija BiH je kupila 100 respiratora iz Kine, ali ovu nabavku počelo je da proverava Tužilaštvo kantona Sarajevo.Vlada Federacije BiH nedavno je predstavila program mera, koje predviđaju da BiH stigne do broja od 600 respiratora, odnosno 300 na milion stanovnika, po uzoru na Nemačku, koja ima 312 respiratora na milion stanovnika.Početak epidemije zatekao je Severnu Makedoniju sa nešto manje od 200 respiratora, saopštio je ministar zdravlja Venko Filipče.Prema saopštenju Ministarstva zdravlja te zemlje od 25. aprila, u zdravstvenim ustanovama Severne Makedonije ima više od 130 respiratora.Crna Gora na raspolaganju ima oko 70 respiratora i naručila je dodatnih devet, a jedan deo isporuke još uvek nije prešao granicu.Kosovo ima 142 respiratora i naručeno je još 50, čija se isporuka očekuje u krajem aprila i tokom maja, saopštio je portparol Ministarstva zdravlja Kosova Faik Hoti.Kako je saopšteno iz Ministarstva zdravlja Albanije, zaključno sa isporukom od pet respiratora 2. aprila, u ovoj zemlji od 2.8 miliona stanovnika ima 54 respiratora, a očekuje se da stigne još 50.ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodičMERE ZAŠTITE: Kako prati rukeDA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjimaKOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte višePratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

----------------------------------------------------------

Datum: 30.04.2020

Medij: slobodnaevropa.org

Link: https://www.slobodnaevropa.org/a/30586048.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Sandoz donira BiH lijekove za korona virus

Iz Ministarstva civilnih poslova BiH saopšteno je da su danas potpisali ugovor o donaciji sa farmaceutskom kompanijom "Sandoz" iz Njemačke a radi se o 22 800 tableta "hidroksilorokin sulfata"...Iz Ministarstva civilnih poslova BiH saopšteno je da su danas potpisali ugovor o donaciji sa farmaceutskom kompanijom "Sandoz" iz Njemačke a radi se o 22 800 tableta "hidroksilorokin sulfata", lijeka ˝koji se pokazao jednim od najefikasnijih u liječenju virusa korona˝. ˝Potpisivanju ugovora prethodile su iskazane potrebe svih relevantnih zdravstvenih institucija BiH, te rješenja o odobrenju za uvoz i korištenje lijekova i medicinskih sredstava humanitarnog karaktera u BiH˝ navodi se u saopštenju. U saopštenju se ističe i da će se u narednom periodu pokrenuti proceduru potpisivanja ugovora o donacijama lijeka "hidroksilorokin" sa kompanijama "Sanofi" i "Zada", dok će za lijek "avigan" sa Vladom Japana biti pokrenuta procedura nabavke u skladu sa važećim propisima BiH. Iz Ministarstvo civilnih poslova dodaju da je BiH u sklopu zajedničkog sporazuma EU o javnim nabavkama medicinskih sredstava, prema Evropskoj komisiji uz lijekove "remdesivir", "kaletru" i "interferon" iskazala i potrebe za lijekom "hidroksilorokin". Evropska unija do sada je izdvojila je 80,5 miliona evra bespovratnih sredstava za pomoć Bosni i Hercegovini u borbi protiv COVID-19, a od toga je 7 miliona evra usmjereno za hitne medicinske potrebe. Đikić za RSE: Zablude o hlorokinu, lek protiv ebole jedini daje rezultate

----------------------------------------------------------

Datum: 30.04.2020

Medij: cins.rs

Link: https://www.cins.rs/vlada-odbila-da-dostavi-cins-u-tajni-zakljucak-koji-regulise-nabavku-medicinske-opreme/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Vlada odbila da dostavi CINS-u tajni zaključak koji reguliše nabavku medicinske opreme

  1. apr 2020.Jovana TomićZgrada Vlade Srbije; foto: N1Vlada Srbije odbila je da dostavi CINS-u kopiju strogo poverljivog zaključka nakon čijeg donošenja su obustavljene javne nabavke medicinske opreme Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO). U odgovoru Generalnog sekretarijata Vlade CINS-u stoji da u ovom slučaju zaštita interesa države preteže nad interesom javnosti za pristup informacijama.Total0Vlada Srbije odbila je zahtev za pristup informacijama od javnog značaja Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) u kojem smo zatražili kopiju Zaključka SP 05 Broj: 00-96/2020-1 kao i sve informacije koje se u tom dokumentu navode, a koje se tiču nabavke medicinske opreme u toku vanrednog stanja.Sredinom aprila CINS je otkrio da su dve javne nabavke pokrenute 12. i 13. marta, kojima je predviđena kupovina velikih količina zaštitnih maski, naočari, sredstava za dezinfekciju i slično, obustavljene po donošenju zaključka Vlade.Nakon saznanja da je reč o strogo poverljivom dokumentu, ali i neodgovaranja na pitanja Vlade i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), novinari CINS-a uputili su zahtev za dostavljanje informacija od javnog značaja Vladi.Umesto odgovora, stiglo nam je Rešenje o odbijanju zahteva. Naime, Generalni sekretarijat Vlade konstatovao je da CINS-ov zahtev ne traži da se određena informacija od javnog značaja učini dostupnom, već je zahtev za dostavljanje dokumenta.Takođe, kao razlog da ne dostavi kopiju zaključka, navodi da je ovaj dokument Vlada donela 15. marta, na 223. sednici, te da mu je tada određen stepen tajnosti "strogo poverljivo" jer bi "otkrivanje sadržanih informacija koje se smatraju ključnim za bezbednost imale za posledicu izuzetno ozbiljno ugrožavanje interesa Republike Srbije"."Generalni sekretarijat Vlade smatra da je legitiman pretežniji interes zaštita interesa države u odnosu na interes za pristup informacijama", ističe se u odgovoru.Podsetimo, na konferenciji Kriznog štaba 15. aprila, na pitanje CINS-a kako Srbija nabavlja zaštitnu opremu u vreme pandemije korone, ministar zdravlja Zlatibor Lončar kazao je da država to radi na najbolji mogući i najbrži način."To je način koji spasava zdravlje ljudi, ljudske živote i mi ćemo sve uraditi da svima koji postavljaju to pitanje nabavkom te opreme pomognemo, spasemo, da nemaju komplikacije, želimo da ostanu živi da sutra mogu da nam sude o tome kako smo i šta smo nabavili i da li smo pomogli njima i da li smo pomogli ostalima", obrazložio je Lončar. Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.              

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: dijalog.net

Link: https://www.dijalog.net/srbija-u-grupi-zemalja-sa-minimalnom-transparentnoscu-budzeta/

Autori: @DijalogNet

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Srbija u grupi zemalja sa minimalnom transparentnošću budžeta

Beograd, 29. april 2020. - Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti  budžeta, saopštila je Transparentnost Srbija (TS). Beograd, 29. april 2020. - Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta, saopštila je Transparentnost Srbija (TS). U istraživanju za 2019. godinu Srbija je ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica tog pada je svrstavanje u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošću budžeta". Ocena koju je Srbija dobila je pet poena niža od svetskog proseka i a za tri poena manja u odnosu na istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu, kada je imala gotovo 43 i nalazila se na 62. mestu na listi. Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima manje poena (33), Severna Makedonija je za nijansu bolja (41), dok je najbolje rangirana Bugarska sa 71 poenom, Hrvatska i Slovenija imaju 68, Rumunija 64, Albanija 55 i Mađarska 45. Srbija je daleko najlošije ocenjena u pogledu učešća javnosti u kreiranju budžeta, sa samo dva poena (svetski prosek 14), a ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji revizorskog nadzora (57), što se takođe smatra ograničenom otvorenošću budžeta. "Značajan nivo transparentnosti budžeta" ove godine je dosegla 31 država, sa skorom od 61 i više, a svega njih šest ima više od 80 poena. Na vrhu liste su Novi Zeland i Južnoafrička Republika (87) i Švedska (86). S druge strane, čak tri zemlje imaju skor 0 (nula) - Jemen, Venecuela i Komorska ostrva, dok Katar ima jedan poen, a Sudan i Alžir po dva. Ocena Srbije je mogla biti bolja da su Vlada i Skupština poštovale svoje zakonske obaveze i rokove iz budžetskog kalendara prilikom pripreme budžeta za 2019. godinu i razmatranja završnog računa, prenosi TS. Da bi Srbija povećala otvorenost budžeta, pored poštovanja budžetskog kalendara, neophodno je takodje da Vlada počne da priprema polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta u skladu sa međunarodnim standardima, a Skupština Srbije da aktivnije prati izvršenje budžeta, uticaj novih zakona na javne finansije, ostvarivanje preporuka DRI i da raspravlja o Fiskalnoj strategiji i analizama Fiskalnog saveta. Transparentnost sama po sebi nije dovoljna za poboljšanje upravljanja budžetom, već je ključno uključivanje zainteresovane javnosti u razne faze budžetskog procesa. Ti mehanizmi, kada je reč o centralnom nivou gotovo da ne postoje, tako da Srbija u tom segmentu istraživanja ima skor dva (svetski prosek je 14, a susedna Bugarska ima 26), navodi se u saopštenju Transparentnosti. U aktuelnoj globalnoj krizi izazvanoj pandemijom COVID-19, transparentnost budžeta postala je još važnija - ona je neophodan uslov za poverenje između vlasti i građana. Zbog toga je neophodno da sve odluke o vanrednim rashodima budu objavljene (što trenutno u Srbiji nije slučaj), da Vlada pruži razumno obrazloženje za mere koje predlaže (što je izostalo u slučaju najavljenog načina distribucije 100 evra punoletnim građanima), i da podaci o sprovođenju mera budu javno dostupni. Istraživanje otvorenosti budžeta je jedini globalni nezavisni, uporedni i istraživački instrument, zasnovan na činjenicama, u kojem se koriste međunarodno prihvaćeni kriterijumi za ocenu pristupa javnosti informacijama o budžetu, stvarnim mogućnostima javnosti da učestvuje u pripremi budžeta i ulozi institucija za nadzor budžeta kao što su, u Srbiji, Narodna skupština, Državna revizorska institucija i Fiskalni savet.

----------------------------------------------------------

Datum: 01.05.2020

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/drustvo/u-gerontoloskom-centru-u-nisu-ukupno-43-preminule-osobe/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: U Gerontološkom centru u Nišu ukupno 43 preminule osobe

Foto: TANJUG / DRAGAN KUJUNDZIC / an Nakon razgovora sa ambasadorkom Kine Čen Bo i timom kineskih lekara, rekao je da bi rezultati bili mnogo bolji da nije bilo Gerontološkog centra u Nišu, iz kojeg već ima 43 umrlih.Ukazao je da na osnovu uzorka od 4. 000 testiranih može da kaže da imamo najmanju zaraženost od početka epidemije, koja iznosi tri odsto.Prema njegovim rečima, svi brojevi po gradovima su dobri."Niš se oporavio dramatično i Beograd je bolji nego juče. Novi Sad ima fantastične rezultate već deset dana. U Kragujevcu su uglavnom veoma dobri, iako je juče bilo manjeg iskakanja", rekao je Vučić. Podsetimo, direktor Gerontološkog centra u Nišu je uhapšen zbog toga što se sumnja da je dozvolio da se 140 korisnika centra zarazi koronavirusom.Uprkos mnogobrojnim "upadima" koronavirusa u institucije u kojima nije smeo da uđe - domova za stare, Institut za onkologiju, KBC "Dedinje", porodilište "Narodni front" - direktor Gerontološkog centra je, za sada, jedina osoba koja je pozvana na odgovornost.Čak i posle hapšenja direktora, na njegovo mesto je došla funkcionerka SNS-a Slađana Maranović Nikolić, za koju je svojevremeno Agencija za borbu protiv korupcije tražila da bude smenjena jer je kao direktorka kučevskog Centra za socijalni rad zaposlila svog brata od strica.  

----------------------------------------------------------

Datum: 01.05.2020

Medij: Fonet

Link: http://www.fonet.rs

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: ODRŽAVANJE ZDRAVSTVENOG IT SISTEMA

ODRŽAVANJE ZDRAVSTVENOG IT SISTEMABEOGRAD, 01. maj 2020. (FoNet) - Kompanije bliske BojanuKisiću, suprugu ministarke pravde Nele Kuburović i bratudoktorke Darije Kisić Tepavčević, dobile su 27 ugovora sajavnim preduzećima i ministarstvima u vrednosti od oko 26,8miliona evra, uključujući i tender od tri miliona evra zaodržavanje zdravstvenog informacionog sistema, objavila jeBalkanska istraživačka mreža (BIRN).Istraživanje BIRN pokazuje da su od 2013. godine do danasfirme NITES grupe, a čiji je jedan od direktora Bojan Kisić,samo u Srbiji potpisale 27 ugovora vredna oko 26,8 milionaevra, same ili u konzorcijumu sa drugim firmama, objavljenoje na sajtu javno.rs.Samo u aprilu 2020. godine, NITES je sklopio tri ugovora saMinistarstvom zdravlja, ukupne vrednosti od 3,2 milionaevra.Darija Kisić Tepavčević nije odgovorila na BIRN pitanja otenderima javnih preduzeća na kojima je učestovala firmapovezana sa njenim bratom. Ona je u pisanom odgovoru samonavela da njen brat nije zadužen za COVID 19 informacionisistem.Ministarka Nela Kuburović u odgovoru BIRN negirala je da jepovezana sa firmom u kojoj radi njen suprug."Ni na koji način nisam povezana sa firmom u kojoj radiBojan Kisić, niti sam u mogućnosti da utičem na poslovanjejedne multinacionalne kompanije koja posluje širom sveta",navela je Kuburović."Vlada i ministarstva imaju stroge procedure kada je upitanju poslovanje i zaključivanje ugovora sa različitimfirmama, koje podrazumevaju rano prepoznavanje eventualnogsukoba interesa," rekla je Kuburović."Na kraju krajeva, naša zemlja ima jednu od najrazvijenihagencija za prevenciju korupcije - koja je nezavisno telo ikoja je i jedino nadležna da odlučuje da li negde postojisukob interesa ili ne", dodala je ministarka.Kompanija NITES DOO Beograd je deo NITES Grupe vlasnikaMiodraga Škrbića, a Bojan Kisić je glavni izvršni direktorčeškog ogranka grupe, NITES A.S, koja je zajedno za srpskimNITES dobila nekoliko tendera javnih preduzeća.Osim u Srbiji i Češkoj, NITES kompanije rade i u Bosni iHercegovini, Crnoj Gori, Rusiji i Velikoj Britaniji.Kada je reč o srpskom ogranku, NITES je zaključio 27ugovora, uglavnom kao deo konzorcijuma sa moćnim domaćimdržavnim i privatnim firmama koje su povezane sa Srpskomnaprednom strankom, a neki od partnera te firme bili suTelekom Srbija, Prointer IT i Asseco SEE.April 2020. godine bio je posebno unosan za NITES, jer je ukonzorcijumu sa Telekomom Srbija potpisao tri ugovora saMinistarstvom zdravlja, ukupne vrednosti 3,2 miliona evra.Tako će NITES i Telekom Srbija održavati neke od najvažnijihmedicinskih softvera u Srbiji, uključujući održavanjenacionalne platforme za prevenciju i dijagnostiku,održavanje integrisanog zdravstvenog informacionog sistema,kao i rad na razvoju softvera za elektronsko izdavanjepotvrda o smrti.Istraživanje BIRN pokazuje da su konzorcijumi u kojima jebio i NITES od 2016. godine do danas potpisali 12 ugovora saMinistarstvom zdravlja, ukupne vrednosti od oko 14 milionaevra.Osim Ministarstva zdravlja i finansija, klijenti NITES uSrbiji bili su i grad Valjevo i javno preduzeće VodeVojvodine.

----------------------------------------------------------

Datum: 30.04.2020

Medij: slobodnaevropa.org

Link: https://www.slobodnaevropa.org/a/bud%C5%BEet-srbije-problem-je-nepo%C5%A1tovanje-zakona-/30585647.html

Autori: Nevena Bogdanović

Teme: Zlata ĐorđevićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Zašto je Srbija pala na listi budžetske transparentnosti?

Srbija se nalazi na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta. U odnosu na prošli izveštaj zabeležen je pad od osam mesta, utvrdila je organizacija Transparency international."Kada je Srbija u pitanju, ništa nije promenilo da bi se budžet učinio transparentnijim, da bi građani znali kako se troše pare iz budžeta, a osnovni problem je nepoštovanje zakona", kaže za Fejsbuk stranicu Zašto? Radija Slobodna Evropa (RSE) istraživačica u nevladinoj organizaciji Transparentnost Srbija Zlata Đorđević. Srbija među zemljama sa minimalnom transparentnošću budžeta Ova međunarodna organizacija je 29. aprila objavila da se Srbija nalazi na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI). U odnosu na prošli izveštaj zabeležen je pad od osam mesta, a Srbija je svrstana među zemlje sa "minimalnom otvorenošću budžeta". Bez kontrole novca u parlamentu Prema rečima Zlate Đorđević, na loš rezultat Srbije koja je ostvarila 40 od ukupno 100 poena, utiče više faktora: "Od nepoštovanja budžetskog kalendara, od apsolutnog zatvaranja pre svega Ministarstva finansija i cele Vlade, do toga da nismo imali završne račune petnaest godina u parlamentu, odnosno da Narodna skupština nije obavljala svoj posao kontrole rada izvršne vlasti", ističe ona. Na pad Srbije je, dodaje, uticalo i to što su druge države "ozbiljnije shvatile istraživanje". "Druge zemlje su prihvatale pojedine preporuke i napredovale, tako da su nas preskočile", naglašava Đorđević. Srbija je daleko najlošije ocenjena kada je reč o učešću javnosti u kreiranju budžeta sa samo dva poena od maksimalnih 100. "To je zaista poražavajuće. Poražavajući je i svetski prosek koji je svega 14. To je upravo zbog toga što je nastavljena praksa da se sve radi iza zatvorenih vrata, da izvršna vlast smatra da apsolutno nije dužna da polaže rezultate svog rada građanima", naglašava Đorđević. Pročitajte i ovo: Pančić: Ima li politike posle korone? Iako su javna slušanja i javne rasprave obavezne po zakonu, istraživačica Transparentnosti Srbija navodi da se te procedure održavaju "pro forme". "Odnosno, njihov stvarni cilj nije da saslušaju mišljenja eksperata, nezavisnih zainteresovanih pojedinaca, nevladinog sektora, građana, i da uvrste njihove primedbe, sugestije i preporuke. To se otvori na dan-dva, kada građani nisu obavešteni ni da je javna rasprava otvorena, a najčešće je rezultat da se ništa ne promeni u odnosu na ono što je ponuđeno na javnu raspravu", navodi Đorđević. Javna rasprava vikendom Transparentnost Srbija istraživala je i kako se javne rasprave o budžetu sprovode na lokalnom nivou. "Imali smo slučajeve gde je na sajtu lokalne samouprave, a možete pretpostaviti koliko ljudi će otvoriti sajt, u petak u tri popodne otvorena javna rasprava, a da se primedbe dostavljaju do ponedeljka u 10 časova ujutru. Oni beleže poen da je održana javna rasprava, ali je to samo izigravanje, fingiranje i totalno onemogućavanje da javnost učestvuje u kreiranju budžeta", pojašnjava Đorđević. U međunarodnom izveštaju, ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji revizorskog nadzora (57), iako je i ta ocena u rangu "ograničena otvorenost budžeta". "Državna revizorska institucija (DRI) zaista u roku i svake godine radi reviziju završnog računa. Prethodnih godina smo mogli da vidimo završne račune samo preko revizije na sajtu DRI, jer petnaest godina Narodna skupština nije ni videla završne račune, a kamoli ih razmatrala, analizirala i slala preporuke", naglašava Đorđević. Poboljšanja u budžetu za 2020. Ona podseća da Zakon o budžetskom sistemu precizno propisuje kada koji dokument treba da bude usvojen. Prema kalendaru, najvažniji predbudžetski dokument, fiskalnu strategiju Vlada bi trebalo da usvoji do 15. aprila. "Praksa je poslednjih deset godina najmanje da fiskalna strategija biva usvojena u Vladi Srbije zajedno sa predlogom budžeta, i sam Fiskalni savet koji je zakonom određen da daje analize i sugestije vidi tu fiskalnu strategiju kada i svi mi. To je pri kraju svih budžetskih rokova, najčešće krajem novembra ili početkom decembra, kada već budžet treba uveliko da bude u parlamentu", podseća istraživačica Transparentnosti Srbija. Dodaje da bi sa poštovanjem budžetskog kalendara javnost dobila priliku da učestvuje. "Kod nas je apsolutno nepoštovanje budžetskog kalendara do budžeta za 2019. godinu. Prošle godine, kod budžeta za 2020. godinu smo imali mala neka poboljšanja. Stigli su završni računi za sve prethodne godine u Skupštinu, neki su rokovi bili pomereni unapred", ističe Đorđević i dodaje da bi pomak mogao da utiče na popravljanje rezultata u narednim istraživačkim ciklusima koji se sprovode svake dve godine. Nenamensko trošenje para U nevladinoj organizaciji Transparentnost Srbija podsećaju da je jedan od ključnih problema nenamensko trošenje budžetskih para. Zakonom iz 2014 .godine tekuće budžetske rezerve su povećane na 4 odsto budžeta i u njima se nalazi novac "koji nije potrošen ili se ne želi da bude potrošen". Protest tekstilnih radnika u Nišu Đorđević navodi i primer nenamenskog trošenja: "Recimo na stavci Ministarstva zdravlja, da se renovira neki dom zdravlja, oni kažu - mi ne možemo u toku ove budžetske godine da ispunimo ovaj program, vrate pare u budžet i te pare idu u budžetsku rezervu. A iz budžetske rezerve Vlada, odnosno Ministarstvo finansija, diskreciono - mi zaista nemamo informacije na koji način i po kojim kriterijumima, raspoređuje dalje novac drugim ministarstvima, fondovima i lokalnim samoupravama", objašnjava ona. U regionu lošija samo BiH Od zemalja u regionu koje su ocenjivane u međunarodnom istraživanju otvorenosti budžeta, samo Bosna i Hercegovina ima lošiji skor (33) od Srbije. Severna Makedonija je za nijansu bolja (41), dok je najbolje rangirana Bugarska sa skorom 71. Hrvatska i Slovenija imaju skor 68, Rumunija 64, Albanija 55 i Mađarska 45. Svjetska banka: Zemlje Zapadnog Balkana u 2020. u recesiji "Značajan nivo transparentnosti budžeta" ove godine je postigla 31 država, sa skorom od 61 i više poena, a svega njih šest ima više od 80 od maksimalnih 100. Na vrhu liste su Novi Zeland i Južnoafrička Republika (87) i Švedska (86). S druge strane, čak tri zemlje imaju skor 0 (nula) - Jemen, Venecuela i Komorska ostrva, dok Katar ima ocenu 1, a Sudan i Alžir po 2. Nevena Bogdanović Novinarka u beogradskom birou Radija Slobodna Evropa.  Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Pratite autora

----------------------------------------------------------

Datum: 01.05.2020

Medij: vesti.rs

Link: https://www.vesti.rs/Hrvatska/Zasto-je-Srbija-pala-na-listi-budzetske-transparentnosti.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Zašto je Srbija pala na listi budžetske transparentnosti?

Srbija se nalazi na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta. U odnosu na prošli izveštaj zabeležen je pad od osam mesta, utvrdila je organizacija Transparency international...Izvor: Radio Slobodna Evropa , 01.Maj.2020 , 15:15Srbija se nalazi na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta. U odnosu na prošli izveštaj zabeležen je pad od osam mesta, utvrdila je organizacija Transparency international.Podeli ovo sa prijateljima na Facebook-uNapomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Radio Slobodna Evropa . Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Radio Slobodna Evropa . Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.    

----------------------------------------------------------

Datum: 01.05.2020

Medij: europeanwesternbalkans.rs

Link: https://europeanwesternbalkans.rs/sto-evra-iz-helikoptera-pomoc-koju-ne-moramo-uzeti-ali-cemo-je-svakako-vracati/

Autori: Nikola Cuckić

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Sto evra iz helikoptera - pomoć koju ne moramo uzeti, ali ćemo je svakako vraćati

BEOGRAD - Od petnaestog maja do petog juna, građani i građanke Republike Srbije koji su primaoci penzija i novčane socijalne pomoći, dobiće jednokratnu novčanu pomoć u iznosu od 100 evra, kao ekonomsku meru pomoći u prevazilaženju posledica koronavirusa (COVID-19) dok će ostali građani biti u prilici da se prijave elektronskim putem preko portala Uprave za …European Western BalkansPoglavlje 35 - Ostala pitanja: Odnosi sa PrištinomOtvoreno poglavljeSto evra iz helikoptera - pomoć koju ne moramo uzeti, ali ćemo je svakako vraćatiPiše01. 05. 2020.Foto: PixabayBEOGRAD - Od petnaestog maja do petog juna, građani i građanke Republike Srbije koji su primaoci penzija i novčane socijalne pomoći, dobiće jednokratnu novčanu pomoć u iznosu od 100 evra, kao ekonomsku meru pomoći u prevazilaženju posledica koronavirusa (COVID-19) dok će ostali građani biti u prilici da se prijave elektronskim putem preko portala Uprave za trezor i telefona čiji broj ćemo naknadno saznati.Ovo su podaci o pomoći građanima Srbije koja je izazvala najviše kontroverzi u javnosti, a koji su objavljani u  Uredbi Vlade Republike Srbije  o formiranju privremenog registra i načinu uplate jednokratne novčane pomoći svim punoletnim državljanima Republike Srbije u cilju smanjenja negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom bolesti COVID - 19 izazvane virusom SARS -CoV-2.Iako prvo najavljivano da će svi punoletni građani dobiti ovu pomoć bezuslovno, za sada je po Uredbi planirano da se građani podele na grupu onih kojima Vlada zna da je pomoć potrebna i one koji sami treba da procene da li takva potreba kod njih postoji.Ekonomska i socijalna mera ili ni ekonomska ni socijalna meraPodsećamo da je novčanu pomoć od 100 evra prvo najavio Predsednik Republike Srbije u gostovanju na Prvoj TV kao poklon svim punoletnim građanima Srbije."Razmišljamo da damo pare svakom punoletnom građaninu, da damo na poklon po 100 evra" rekao je  on i objasnio da će to biti urađeno u sklopu ekonomske politike "helicopter money", kako bi se povećala potrošnja, a sa druge strane je istakao i da će to dobro doći ljudima koji su siromašni.Fiskalni savet nije imao veoma pozitivno mišljenje o ovom anti-kriznoj meri pomoći pa je u svojoj oceni bio jasan - ovo nije mera koja podstiče privredni rast, zbog toga što problem koji je nastao nije u nedostatku novca, već nemogućnost građana da se kreću i kupuju, kao i zbog sužavanja potrebe za određenom vrstom proizvoda.Fiskalni savet je zaključio i da ova mera nije mera socijalne politike, s obzirom da nije usmerena na socijalno ugrožene pojedince."Jedino je sigurno da isplata 100 evra veliko  i nepotrebno opterećenje za budžet i da ograničava mogućnost Vlade da deluje u drugim segmentima javne potrošnje", naveo je Fiskalni savet i zbog toga je pozvao Vladu da odustane od mere isplate 100 evra svakom punoletnom građaninu.I Vlada je odustala.Međutim, ne na način na koji bi Fiskalni savet to poželo i ne zbog njihove molbe već zbog "primedbi brojnih tajkuna u politici i van nje da ne žele tu ponižavajuću pomoć", kako je rekao Predsednik Srbije.S obzirom na ogromne količine novca koje su namenjene za ovu meru, i s obzirom na to da je promenjen način administriranja ove mere, a samim tim i njeni efekti razgovarali smo sa Markom Danonom, višim ekonomistom iz Centra za visoke ekonomske studije (CEVES).Ekonomski efekti ove mere verovatno će biti umanjeniDanon je za naš portal rekao da iako je ekspanzivna fiskalna politika sada neophodna, moguće je da će efekti ove mere na održavanje agregatne tražnje i ekonomske aktivnosti biti umanjeni usled delovanja nekoliko faktora."Prvo, po svemu sudeći, ona ne targetira u dovoljno adekvatnoj meri one građane koji imaju najveće potrebe. Umesto donošenja uredbe, bilo je moguće i da se kroz oslanjanje na postojeće kanale socijalne zaštite kojima država raspolaže značajno ojačaju i domet i obim ovakvog vida pomoći", istakao je Danon.On je naveo da iako se u javnosti navodi da se slične mere sprovode i u drugim državama, one su po svemu sudeći uglavnom bolje targetirane."Primera radi, deo opštih ekonomskih mera u SAD uključuje i dodelu pomoći od najviše 1,200 USD po stanovniku, gde je isplata punog iznosa ograničena na osobe sa relativno slabijim prihodima, dok se u zavisnosti od nivoa prihoda, veličina isplaćene pomoći progresivno smanjuje", rekao je Danon.Drugi razlog mogućeg umanjena efekta ove mere Danon vidi u tome što pomoć možda nije sasvim pravovremena."Samo prijavljivanje traje od 15. maja do 5. juna, dok se ''glavni udar'' krize već dogodio u martu i aprilu" i dodaje da se postavlja pitanje i načina trošenja ovih sredstva."Ukoliko, naime, građani budu u značajnoj meri usmerili ova sredstva na nabavku uvoznih dobara i usluga, njihov efekat na domaću privredu biće manji, ali bi sa druge strane bila ugrožena makroekonomska stabilnost, zbog povećanog uvoza, odnosno odliva deviza iz zemlje po tom osnovu", zaključio je Danon.Mogući problemi u implementaciji i očuvanju poverljivosti podatakaFiskalni savet se i po drugi put izjasnio negativno o ovoj meri analizirajući Vladinu uredbu o rebalansu budžeta za 2020. godinu, ponovivši ranije ocene da je ova mera ekonomski neefikasna, jer ne može da utiče na osetno i održivo ubrzanje domaće privrede, da je bez socijalnog fokusa jer najveći deo sredstava nije usmeren ka objektivno materijalno ugroženim građanima i fiskalno neodgovorna jer nameće dodatno i veliko zaduživanje zemlje.Danon je objasnio da će prema procenama Vlade, deficit opšte države u ovoj godini dostići oko 7% BDP-a, što je za oko 6,5 procentnih poena više nego inicijalno planirano."Ovo povećanje je rezultat kako pogoršanog poslovnog okruženja, tako i sprovođenja ekonomskih mera - u koje spada i ova mera jednokratne pomoći građanima - i ono bi trebalo da u celosti bude namireno iz zaduživanja na domaćim i inostranim tržištima", istakao je on.Da će ova mera koštati građane između 2% i 3% kamate koliko će se plaćati na ovu pozajmicu, a da je teško predvideti troškove njenog administriranja i implementiranja kada krenu pozivi nekoliko miliona građana, primetila je Transparentnost Srbije u svom saopštenju .Pored navedenih nejasnoća i poteškoća u implementaciji, Rodoljub Šabić je za Al Jazeeru izrazio sumnju da će prilikom obrade podataka biti moguća dosledna primena odredaba Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i da ne isključuje ni mogućnost zloupotrebe podataka.Bilo kako bilo, možda je Predsednik Republike, kao neko ko je prvi izneo ovu ideju u javnost, i sam priznao da ovo i nije bilo baš najdelotvornije rešenje kada je izjavio da on lično ovaj novac neće uzeti, iako mu pripada kao građaninu Srbije, već bi više voleo da novac bude usmeren u izgradnju puta Čačak - Požega.Samim tim postavlja se pitanje ako je ovo mera agregatne tražnje zašto predsednik ne doprinese kroz primer sopstvene potrošnje, a ako je mera socijalne politike, onda nije jasno zašto nije usmerena jedino na one kategorije stanovništva za koje se utvrdi na osnovu analize posledice pandemije da su najugroženiji.Tagovi                                    

----------------------------------------------------------