Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 21.05.2020

Medij: 24 Sata     Strana: 5

Rubrika: Hronika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Pritvor socijalnim radnicima Centra u Vranju zbog mita

Pritvor socijalnim radnicima Centra u Vranju zbog mita

Viši sud u nišu odredio je pritvor do 30 dana radnicima Centra za socijalni rad iz Vranja Dušanka M. i Dušan T, koji su osumnjičeni za primanje mita i zloupotrebu službenog položaja u vezi sa usvajanjem 10-godišnjeg dečaka, mimo propisanih uslova.

Dušanka M. se sumnjiči za krivično delo primanje mita, a Dušan T. za krivično delo zlupotreba službenog položaja.

Oni su uhapšeni 18. maja, zbog sumnje da su kao radnici Centra za socijalni rad doneli su u junu 2019. godine rešenje kojim su dozvolili porodici iz Bujanovca da usvoji dečaka, iako za to nisu ispunili nikakve uslove.

Mediji su preneli da su Albanac Sulejmani R. iz Bujanovca, koji živi i radi u Švajcarskoj, i njegova supruga, želeli da usvoji dete iz Srbije, ali na to nisu imali pravo jer nisu naši državljani. Zbog toga se Sulejmani R. obratio svom sugrađaninu i socijalnom radniku Dušanu T. iz Bujanovca, koji je u pomoć pozvao koleginicu iz Centra za socijalni rad u Vranju.

Sumnja se da su se potom dogovorili da falsifikuju dokumentaciju i lažno prikažu da je usvojitelj državljanin Srbije, a za tu uslugu Dušanki M. su obećali mobilni telefon u vrednosti od 1.000 evra.

Ona je potom falsifikivanu dokumentaciju prosledila kolegama iz Centra za socijalni rad u Bujanovcu koji su odlučivali o zahtevu za usvajanje.

Dečak je tako stigao u svoju novu porodicu, u kojoj je trebalo barem tri prva meseca da provede sa oba usvojitelja, ali Sulejamni R. je odmah otišao u Švajcarsku.

. Dušan T. je napisao izveštaj u kojem je lažno napisao da je Sulejmani R. sve vreme bio sa detetom u Srbiji i da se dete priviklo na njega. Takođe, on je napisao da postoje uslovi da se usvoji dete, iako to nije bilo tačno. Švajcarsku ni na koji način nije pominjao - piše “Blic”.

Pritvor uhapšenim radicima Cemtra za socilajni rad može da traje do 18. juna. llll

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: Alo     Strana: 7

Rubrika: Aktuelno

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Dr Kon: Vanrednim stanjem smo spasli Srbiju

Dr Kon: Vanrednim stanjem smo spasli Srbiju

„Srpski scenario“ odbrane od kovida-19 sačuvao je najmanje 1.000 života, napisao je na svom Fejsbuk profilu epidemiolog dr Predrag Kon. On je povodom zamerki na račun mera za koje se zalagao rekao da su mu zamerane stvari kojima se on nije ni bavio, kao i da ih daju ljudi koji nemaju pojma o pandemiji.

- Sigurno će se naći neki pravnik koji će govoriti o nabavkama. Miljama sam bio daleko od sprovođenja nabavki jer su to radili drugi u skladu sa zakonom i ovlašćenjima. Tu leži najveća i suštinska zabluda mog prijatelja prof. Zorana Radovanovića - rekao je on i dodao da će procenu o svemu tome dati tek nakon okončanja pandemije.

On je rekao i da bi Srbija imala masovnu smrtnost da su umesto vanrednog stanja bile uvedene druge mere, te da će čitavo društvo za svega desetak dana moći da proglasi pobedu.

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: Blic     Strana: 16,25

Rubrika: Hronika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: PRIZNAO DA JE LAŽIRAO PAPIRE KAKO BI POMOGAO RAMIZU DA USVOJI DETE

Otkrivamo Saslušani radnici Centra za socijalni rad u Bujanovcu i Vranju

PRIZNAO DA JE LAŽIRAO PAPIRE KAKO BI POMOGAO RAMIZU DA USVOJI DETE

Dušan T., radnik Centra za socijalni rad u Bujanovcu, priznao je na saslušanju u tužilaštvu da je lažirao izveštaj za usvajanje dečaka (10) zbog kojeg je ono odobreno u rekordnom roku - za nepuna dva meseca, saznaje “Blic”.

Kako saznajemo,

osumnjičeni Dušan T., kao i njegova koleginica iz Vranja Dušanka M., koja

se sumnjiči da je za “rešavanje slučaja dečaka” uzela mito, telefon od 1.000 evra, saslušani su u utorak pred Višim javnim tužilaštvom u Nišu.

Oboje, do detalja su izneli svoje odbrane koje su se slagale samo u jednom segmentu - da je postupak usvajanja dečaka (10) ubrzan zbog Dušana T.

- On je pred tužilaštvom ispričao kako je napisao da se dečak uklopio u porodicu iako na terenu nije video budućeg usvojitelja Ramiza S. Kako je naveo, on je napisao da je uspostavljen dobar odnos roditelja i deteta, kao i da bi usvojenje od strane ove porodice bilo najbolje za dečaka - kaže izvor “Blica” upoznat sa istragom.

Osumnjičeni radnik Cenra za socijalni rad u Bujanovcu pred tužilaštvom je ispričao i da je on bio taj koji je zvao Dušanku M. i od nje tražio da napiše izveštaj.

- On se pravdao da je želeo da pomogne porodici Ramiza S. da usvoje dete što pre i da je zbog njegovog angažovanja na ovom slučaju postupak završen ubrzano, za nepuna dva meseca kaže naš sagovornik.

S druge strane, njegova koleginica iz Vranja Dušanka M., iako je priznala da je uzela mito - telefon u vrednosti 1.000 evra, u svojoj odbrani tvrdila je da je u postupku usvajanja radila “sve po zakonu”.

- Ona je ispričala da je još 2018. godine upoznala Ramiza S. Kako je rekla, sastanak je ugovorio Dušan T. u jednom restoranu u Vranju. Prema njenim rečima, na tom sastanku sve vreme se razgovaralo o ubrzanju postupka usvajanja. Kako je tvrdila, nju su ubeđivali da to može da se uradi i da im pomogne u tome - priča naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, ona se branila da je njen odgovor uvek bio negativan i da nije želela da postupa mimo zakona. Takođe, ona je ukazala da je Ramiza S. videla nekoliko puta od tada.

- Rekla je da je u junu 2019. godine, nakon večere na kojoj je bio i Dušan T. i još jedan kolega D. M. iz Bujanovca, na poklon od Ramiza S. dobila crnu kutiju u kojoj se nalazio mobilni telefon, navodeći da su isto to dobile i kolege iz Bujanovca. Sve vreme se pravdala da je uprkos poklonu ona sačinila izveštaj na osnovu Dušanovog i da je postupila po zakonu - navodi naš sagovornik.

Podsetimo, malverzacija oko usvajanja desetogodišnjeg dečaka dešavala se prošle godine. U junu 2019. osumnjičeni radni-

ci Centra za socijalni rad doneli su rešenje kojim su dozvolili porodici iz Bujanovca da usvoji dečaka iako za to nisu ispunili nikakve uslove.

- Ramiz S. i njegova supruga podneli su zahtev da usvoje dečaka i ušli u proces usvajanja. Kako bi se ispunili svi uslovi, dete je trebalo da prvo provede tri meseca na privikavanju, da se upozna sa članovima buduće porodice i vidi kako se usvojitelji ponašaju, da li mogu sa detetom. Međutim, čim je dečak došao u njihovu kuću, Ramiz S. otišao je na privremeni rad u Švajcarsku - kaže izvor “Blica” upoznat sa slučajem.

Dečak je tako u porodici Ramiza S. proveo puna

ULAŽIRANOM IZVEŠTAJU CENTRA PIŠE DA SE DETE SLAŽE SA RODITELJIMA IAKO JE RAMIZ BIO U ŠVAJCARSKOJ

Radnik Centra za socijalni rad u Bujanovcu priznao je da je tražio od

koleginice iz Vranja da napiše izveštaj kojim će pomoći da se dete brže usvoji MITO Ramiz S. (na slici) dao je radnici Centra za socijalni rad telefon vredan 1.000 evra da mu pomogne da usvoji dečaka RADNICI CENTRA U PRITVORU

Viši sud u Nišu odredio je po nalogu tužilaštva pritvor do 30 dana osumnjičenima radnicima Centra. Njima se na teret stavljaju krivična dela zloupotreba službenog položaja i primanje mita pošto se sumnja da su dozvolili usvajanje dečaka (10) kada za to nije bilo uslova. Dušanki M. na teret se stavlja da je izvršila krivično delo primanje mita, dok će se protiv okrivljenog Dušana T. sprovoditi dokazne radnje zbog sumnje da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja.

tri meseca, a da budućeg usvojitelja nije nijednom video!

- Uslov da se odobri usvajanje jeste da dete provede vreme sa oba usvojitelja, a ne sa jednim - ukazuje naš sagovornik.

Iako nisu ispoštovali proceduru, Ramiz S. i njegova žena na sve načine su pokušali da ostvare ono što su naumili.

Tako su, kako saznajemo, sklopili dogovor sa voditeljem njihovog slučaja. - Oni su njoj dali mito - mobilni telefon vredan 1.000 evra da im uprkos neispunjenim uslovima pomogne oko usvajanja. Njoj je u tome pomogao Dušan T., koji je napisao izveštaj u kojem je lažno napisao da je Ramiz S. sve vreme bio sa detetom u Srbiji i da se dete priviklo na njega. Takođe, on je napisao da postoje uslovi da se usvoji dete iako to nije bilo tačno. Švajcarsku ni na koji način nije pominjao - kaže naš sagovornik upoznat sa slučajem.

Kako smo ranije pisali, ova sramna malverzacija oko usvajanja deteta otkrivena je prilikom provere rada Dušanke M. za koju se sumnja da ovo nije jedina zloupotreba i da je i ranije dobijala poklone i naknade. n

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: Blic     Strana: 26

Rubrika: Hronika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: KRADLJIVCI SEZANOVE SLIKE SARAĐIVALI SA NARKO-BOS

Otkrivamo Šta se krije u optužnici protiv Majkla Dokoviča (61), švercera kokaina

KRADLJIVCI SEZANOVE SLIKE SARAĐIV ALI SA NARKO-BOSOM

Bobet Nedeljkovski (48), osuđeni kradljivac slike Pola Sezana, dok se skrivao od srpskog pravosuđa, sarađivao je s klanom narko-bosa Majkla Dokoviča (61), optuženim za šverc kokaina, i članovi ove grupe trebalo je da ga prevezu na Balkan! Nedeljkovski je u žižu

javnosti dospeo u aprilu 2012. godine, kada su pripadnici Uprave kriminali-

stičke policije i Žandarmerije u Beogradu uhapsili četvorku osumnjičenu za krađu slike Pola Sezana “Dečak u crvenom prsluku”, procenjene na sto miliona evra, a ukradene četiri godine pre toga iz muzeja u Cirihu. Ukradeno remek-delo nađeno je u krovu automobila Ivana Pekovića, uhapšenog u blizini “Jugopetrolove” pumpe u Malom Mokrom Lugu, dok je u kući Nedeljkovskog u Kaluđerici bilo sakriveno čak milion evra. Peković, Nedeljkovski, kao i Raško Mladenović i Goran Radojević identifikovani su u zajedničkoj akciji naših i švajcarskih istražitelja, koji su pratili tokove novca posle krađe Sezanove slike. Ubrzo je Tužilaštvo za organizovani kriminal optužilo svu četvoricu da su od 2008. do 11. aprila 2012. kao članovi organizovane kriminalne grupe iz evropskih galerija krali slike i prenosili ih na teritoriju Srbije, odakle su ih sami ili preko posrednika od vlasnika umetničkih dela zahtevali naknadu radi povraćaja ukradenih slika. Ako ne bi uspeli u tome, slike su nudili na prodaju zainteresovanim kupcima.

Nedeljkovski je bio u pritvoru do kraja oktobra 2013. godine, kada je specijalni sud ukinuo tu meru. Na slobodi je dočekao i prvostepenu presudu 17. januara 2014. godine, kada je osuđen na četiri i po godine zatvora. Presudom Apelacionog suda iz maja aprila 2012. kao članovi organizovane kriminalne grupe iz evropskih galerija krali slike i prenosili ih na teritoriju Srbije, odakle su ih sami ili preko posrednika od vlasnika umetničkih dela zahtevali naknadu radi povraćaja ukradenih slika. Ako ne bi uspeli u tome, slike su nudili na prodaju zaintere-2015. godine, Nedeljkovskom je kazna povećana za šest meseci.

Prema saznanjima “Blica”, Nedeljkovski, koji pored srpskog ima i holandsko državljanstvo, preostali deo kazne nije odslužio, jer je bio nedostupan srpskom pravosuđu. Njegovo

ime se nije pojavljivalo ni u kakvim istraga, ni domaćim ni međunarodnim, sve do raskrinkavanja grupe Majkla Dokoviča. Naime, kako je objavio zagrebački “Jutarnji list”, navodeći detalje optužnice Ureda za suzbijanje kriminala i korupcije, Petar Šarac,

vosuđu. Njegovo

najbliži Dokovičev saradnik, najbliži Dokovičev saradnik, preko “vozača” organizovao je prevoz Nedeljkovskog iz Beča, ali ih je na granici policija zaustavila i uhapsila kradljivca Sezanove slike. Da li je uhapšen po poternici i da li je sada u pritvoru u Hrvatskoj, nije obelodanjeno, jer nije u zatvoru u Srbiji gde treba da odluži ostatak kazne.

Kada su se Šarac i Nedeljkovski zbližili, kao ni da li su u možda sarađivali u nekim kriminalnim poslovima, pa možda i u švercu kokaina, za sada nije utvrđeno. ?

preko “vozača” organizovao je prevoz Nedeljkovskog iz Beča, ali ih je na granici policija zaustavila i uhapsila kradljivca Sezanove slike. Da li je uhapšen po poternici i da li je sada u pritvoru u Hrvatskoj,

Bobet

Nedeljkovski navodno je uhvaćen na

hrvatskoj granici sa najbližim saradnikom

Majkla Dokoviča, narko-bosa iz Hrvatske

UČESTVOVAO U SUDARU 2017. GODINE Interesantno je da je Bobe Nedeljkovski bio ugruvan u sudaru sa automobilom Konstatina Terzića, sina Zvezdana Terzića, u februaru 2017. godine u centru Beograda, Iako je bio lakše povređen, odbio je da ga Hitna pomoć odveze u Urgentni centar. Iz kog razloga nije prihvatio medicinsku pomoć, može se naslutiti.

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: Danas     Strana: 1,11

Rubrika: Ekonomija

Autori: M. N. Stevanović

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)/Nemanja Nenadić

Naslov: Za policiju nije isto kad protestuju SNS i radnici PKB

Za policiju nije isto kad protestuju SNS i radnici PKB

Građani koji traže svoje akcije pitaju zašto MUP zbog okupljanja nije kažnjavao simpatizere vladajuće stranke onako kako ovih dana kažnjava njih

Za policiju nije isto kad protestuju aktivisti SNS i kad protestuju radnici PKB

  • Bivše radnike PKB-a policija ovih

dana saslušava ispred njihove nekadašnje fabrike i svakog ponaosob kažnjava zbog neprijavljenog skupa

  • Miladinović: Pitao sam policiju

kako je 6.000 aktivista SNS moglo da dođe ispred Skupštine autobusima, i da to nije prekršaj, a nama, penzionerima, ne dozvoljavaju da ostvarimo svoja prava

Beograd - Polidja nije dosledna u primeni zakona i za isto postupanje ne odnosi se jednako prema svim građanima. Ukoliko se nađete u protestu koji ističe političke zahteve, bez obzira na to što skup nije najavljen, učesnid neće snositi posledice, ali ako to isto učine penzioneri kojima je država zaboravila da ispuni ono na šta je bila obavezna, onda sledi legitimisanje, izjave u MUP-u i novčana kazna od 5.000 dinara. To je zaključak članova Udruženja bivših radnika PKB-a koji su se u ponedeljak, revoltirani jer im nije dozvoljen protest, okupili ispred kapija kombinata, ali ih je tu dočekao kordon sastavljen od razlidtih rodova policije. Uz lične karte koje su tražene od okupljenih uručeni su im i pozivi da dođu u policijsku stanicu Palilula, gde od utorka, juče i danas grupe od po nekoliko penzionera daju izjave i odmah im se određuju novčane kazne uz mogućnost da iznos prepolove ukoliko uplate odmah. A policijske patrole nastavljaju da delepozive.

- To je zastrašivanje, hoće da nas spreče da protestima ostvarimo ono što ne možemo redovnim putem. Mene je u sobi 165 ispitivao kriminalistički inspektor iz sektora za narkotike. Ne mogu da kažem da su bili nekorektni, ab osećali smo se kao da smo kriminalci. Saslušali su nas, mene su najduže ispitivali, ali nisu komentarisali naše tvrdnje da nas je polidja na terenu naterala da blokiramo Zrenjaninski put. Nama to nije bio cilj, mi smo došli pred kapiju firme u kojoj smo radili, ali su oni napravili „potkovicu“ i saterali nas na put. Pitao sam i kako je 6.000 aktivista SNS moglo da dođe ispred Skupštine autobusima, i da to nije prekršaj, a nama, penzionerima na koje se Vučić stalno poziva, ne dozvoljavaju da ostvarimo svoja prava. Kako to da je njihovo okupljanje spontano, a naše nije - pita Milinko Miladinović, predsednik Udruženja bivših radnika PKB, i dodaje da ništa nije skrivio i neće da plati kaznu, iako „ima, jer su one Vučićeve 4.000 sa kamatom u međuvremenu taman za to“.

Neđo Stašević, član Upravnog odbora Udruženja, izbegao je policijsko ispitivanje jer jednostavno nije hteo da da ličnu kartu. Kaže da će protest ispred PKB-a nastaviti, već sada imaju prijavljene skupove za ponedeljak, utorak i sredu, a 28. maja najavljuje dolazak ispred Predsedništva a potom i do Privrednog suda gde bi trebalo da se održi po sedmi put zakazivano pripremno ročište po tužbi koju su podneli pre više od godinu dana.

- Sramota je i bruka šta rade sa penzionerima PKB-a a to je bila svetska firma, najveći državnici su nas obilazili. Sada svoje ne možemo da dobijemo, a tome su kumovali i pozicija i opozicija, pa izgleda da i mi treba da odemo pred Skupštinu - kaže Stašević.

Podsetimo, Udruženjebivših radnika PKB, koje broji oko 3.000 članova, zahteva da se i toj kategoriji radnika prizna pravo na udele u firmi koji im u iznosu od deset odsto vrednosti ukupnog kapitala pripadaju po Zakonu o privatizaciji. Akcije su dobili zaposleni u zavisnom preduzećima koja su, poput Imleka, ranije izdvojena iz sastava Korporacije, ali je to zaboravljeno da se učini kada je društveni kapital matične firme preveden u državni. Procena vrednosti kapitala PKB nije sačinjena a njihov zahtev odnosi se na iznos od 11,8 miliona evra koji je formiran na osnovu cene postignute za samo deo imovine koji je prodat arapskoj A1 Dahri.

Naš list nije od policije dobio odgovor na pitanje koliko je članova Udruženja bivših radnika PKB dalo izjave u policijskoj upravi Palilula tokom jučerašnjeg dana, koliko ih je pozvano danas i koliko će biti saslušano u narednim danima, kao i za koje delo im je određena novčana kazna. Bez odgovora je ostalo i pitanje da li su prijave podnete i protiv učesnika takođe neprijavljenog skupa ispred Skupštine Srbije pre desetak dana i koliko je osoba time obuhvaćeno.

  1. N. Stevanović

Slučaj za poverenicu za ravnopravnost Policija kao i svi državni organi morali bi da postupaju jednako u uporedivim situacijama, a to izgleda nije bilo u slučaju okupljanja ispred Skupštine, gde učesnici ne samo da nisu poštovali pravila za javneskupove nego ni ona koja proističu iz propisa o suzbijanju zaraznih bolesti.To ne znači da nije trebalo da reaguju kod skupa u PKB, jer nepostupanje u jednom slučaju ne može biti opravdanje za drugi. Ali, bivši radnici PKB-a pozvali su se na „slučaj Skupština" i i ima osnova da se zbog nejednakog tretmana obrate ombudsmanu i poverenici za zaštitu ravopravnosti - kažeza Danas Nemanja Nenadič izTransparentnosti Srbija.

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: Danas     Strana: 14

Rubrika: Dijalog

Autori: Petar Radojčić

Teme: Korupcija

Naslov: Dizajniranje migrantske politike

Dizajniranje migrantske politike

Petar

Radojčić

LICNI STAV

Nemački državnik Oto fon Bizmark defmisao je politiku kao umetnost mogućeg. To znači da u politici sve zavisi od okolnosti, odnosa i rasporeda snaga i ukrštanja različitih interesa. Srbija je sputana napetostima i nerešenim problemima. Da li je to nova vest? Ne. Da li se neko zbog toga brine? Reklo bi se - ne, preterano. Da li će nešto biti promenjeno? Nadajmo se. U životu, pa i politici, nema pozicije koja se ne bi dala popraviti nabolje. No, novija istorija i dešavanja u vremenu sadašnjem ukazuju na deficit sposobnih ljudi sa instiktom da doskoče izazovu trenutka, tako da su građani Srbije predodređeni na iracionalne „projekte" donosioca političkih odluka. Umesto „umetnika mogućeg" koji traže i pronalaze stabilizujuća rešenja, na scenu stupaju „proizvođači" tenzija koji se ne libe da u javnoj sferi moć promovišu na sve moguće načine i kada nije nužno. Produžena ruka i štit su im aparati sile - tajne službe, policija i (sve češće) vojska. Samo što smo izašli iz vanrednog stanja, uzrokovanog pandemijom virusa korona, (re)aktivirana je napetost u vezi sa migrantima i izbeglicama. Istoj pogoduje izostanak racionalnog odgovora EU na migrantsku krizu i nakon pet godina od velike seobe naroda, a na pomolu je novi talas. Iz tog razloga raste strepnja - šta će se desiti kada Srbija prestane da bude usputna stanica za migrante i izbeglice? Nespokoj pothranjuje i vlast koja, iz pozicije bespomoćnog posmatrača geopolitičkih prestrojavanja pred sopstvenim vratima, upravo, dokazuje nespretnost (da li?) u iznalaženju adekvatnog odgovora na ponašanje „zaglavljenih“ prognanika.

Izvesno je da, uprkos „zatvorenim“ granicama, priliv migranata i izbeglica nije zaustavljen i da su prihvatni kapaciteti prepuni. Prema podacima nadležnih i saopštenjima zvaničnika, u decembru 2019. u više prihvatnih i centara za azil boravilo je 4.440 ljudi da bi polovinom aprila broj evidentiranih dosegao 8.000. Procene su da ih, sa ilegalcima, ima blizu 10.000. Većina je frustrirana usled neželjenog zadržavanja na Balkanu i karantinskih uslova za vreme vanrednog stanja. Razni ispadi su sve učestaliji ishodi ispoljenih netolerantnosti koje provociraju reakciju policije, ali i vojske. To potvrđuje i predsednik Republike Srbije, navodeći da se događa da migranti izazivaju incidente, ali u manjem obimu i procentu nego što ih prave naši građani. Da su po sredi normalna i očekivana dešavanja, u trenutnim okolnostima, navodi i direktor Komesarijata za izbeglice i migracije Vladimir Cucić.

Naravno, za očekivati je da među njima ima agresivnih, ćudljivih, ogorčenih i besnih. Shodno tome, pretpostavka da su određene kategorije migranata faktori rizika nalazi se u samoj srži pristupa bezbednosti, ali i političke stabilnosti. Mogući su slučajevi delinkvencije - od benignih incidenata do potencijalnog i realnog kriminala. Ne treba isključiti ni druge bezbednosne pretnje po građane i nacionalne interese, ali ni zloupotrebu nevoljnika u politikantske svrhe.

Na pomisao o (eventualnoj) zloupotrebi navodi sledeće: vlast u vremenu promocije tolerancije, humanog odnosa i politike „otvorenih vrata“ za migrante i izbeglice, ali i predizbornih aktivnosti, donosi naprasnu odluku da „ukroti“ razularene pojedince i grupe angažovanjem vojske. Naime, „vrhovni komandant" je 16. maja naredio hitnu upotrebu Vojske Srbije (VS) radi zaštite bezbednosti građana na teritoriji pogranične opštine Šid, navodeći da je postupio u skladu sa procenama bezbednosnih organa i zahtevima građana (?), premda na terenu, prema njegovim rečima, nema drame, niti se dešavaju „najstrašnija krivična dela“. To potvrđuje i Radoš Đurović, direktor Centra za pomoć tražiocima azila, navodeći da su se građani iz okoline Šida iznenadili prisustvom vojske. U odsustvu eksponiranja ministra unutrašnjih poslova, zapaženu ulogu i medijski prostor (i ovoga puta) dobio je ministar odbrane Aleksandar Vulin, čija „dela“, uverava nas - iz dana u dan, zavise od saznanja o sistemu na čijem je čelu. Skromnog talenta za posao koji radi, do sada je naučio da vojniku niko ne sme da otme pušku.

Nesporno je - posle nekoliko rizičnih situacija u migrantskim centrima u Obrenovcu, Krnjači, Preševu..., verovatnoću daljih konflikata ne treba zanemariti, jer se radi o nepoznatim i nepredvidivim ljudima koji, kada su u grupi, imaju sklonost ka izazivanju incidenata. Uz to, izvesno je da se među njima nalaze i kriminalno orijentisani migranti, povezani sa krijumčarskim lancima, koji pokušavaju da usposta-

? Pretpostavka da su određene kategorije migranata

faktori rizika nalazi se u samoj srži pristupa bezbednosti, ali i političke stabilnosti. Mogući su

slučajevi delinkvencije - od benignih incidenata do potencijalnog i realnog kriminala. Ne treba isključiti ni druge bezbednosne pretnje po građane i nacionalne interese, ali ni zloupotrebu nevoljnika u politikantske svrhe

vc kontrolu među svojim sunarodnicima.

Zakon o Vojsci Srbije omogućava predsedniku Republike (ili ministru odbrane, po ovlašćenju predsednika) donošenje odluke da VS pruži pomoć nadležnom državnom, pokrajinskom ili organu jedinice lokalne samouprave, radi zaštite života i bezbednosti ljudi i imovine ali - na njihov, a ne zahtev građana. Isti propis reguliše i da se voj na policija može angažovati u pružanju pomoći organima unutrašnjih poslova. Međutim, osnov za to, pogotovu za slanje nekoliko timova Specijalne brigade - najelitnije jedinice VS, ne treba da budu sitne krađe, međusobne prepirke i tuče migranata, već protivteroristička zaštita, gušenje pobune i slično. Stoga, odluka i naređenje da se pošalju njeni pripadnici nameću pitanja, poput: 1) Kome je namenjena poruka iscenirane reakcije, s obzirom da se VS koristi (prevashodno) za druge misije i zadatke i da nije ozbiljno ugrožena javna beznednost? 2) Da li je, u uslovima spornih kapaciteta za proširen spektar zadataka, svrsishodno angažovanje pripadnika VS i treba li ona da preuzme odgovornost za spoljno obezbeđenje migrantskih kampova? 3) Zar javni red i mir, zaštitu lične i imovinske sigurnosti građana i kontrolu kretanja i boravka stranaca, ne mogu da osiguraju za to nadležni organi - policija i žandarmerija, čije je prisustvo u aktuelnom području (značajno) povećano 1. marta, nakon više slučajeva upada migranata u kuće i na imanja meštana?

Migrantski problem, sem humanitarnog, svakako, ima i svoj bezbednosni i politički aspekt. Zato se mora tretirati odgovorno. Odgovor Srbije na migrantsku krizu može obeležiti njenu sadašnjost ali i odrediti njenu budućnost. Reakcija države bila bi shvatljiva i svrsishodna da je došlo do povećanja rizika po stanje javne bezbednosti, kao i ugrožavanja sigurnosti ljudi ili imovine, u većem obimu. Do toga nije došlo, što navodi na zaključak da u vlasti postoji spremnost da se, zarad održavanja rejtinga, proizvede kriza i angažuju vojne snage kada, kako i gde nije uobičajeno i neophodno.

Autorjegeneral-potpukovnik upenziji, zamenikpredsednika

Saveta za strateškepolitike

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: Danas     Strana: 8

Rubrika: Društvo

Autori: Beta

Teme: Javne nabavke

Naslov: Vulinovo ministarstvo kupuje žilet-žicu za migrantske centre

Vulinovo ministarstvo kupuje žilet-žicu za migrantske centre

Beograd - Ministarstvo odbrane Srbije kupuje skoro 2,5 tone žilet-žice za ograđivanje prihvatnih centara za smeštaj migranata i centara za smeštaj azilanata, navodi se u pozivu javne nabavke objavljenom na sajtu te institucije, preneo je Radio Slobodna Evropa (RSE).

Kako se navodi u dokumentaciji, koju je Ministarstvo odbrane objavilo 15. maja, pored žilet-žice, predmet javne nabavke su i gvozdene šipke i pocinkovana žica za vezivanje. Kao naručilac navedena je Vojna pošta u Kraljevu, a nabavka se sprovodi kao pregovarački postupak. RSE kaže da nije dobila odgovor Ministarstva odbrane na pitanje zbog čega se žilet žica postavlja oko centara i koji će centri biti ograđeni. RSE kaže da nije dobila odgovor Ministarstva odbrane na pitanje zbog čega se žilet žica postavlja oko centara i koji će centri biti ograđeni. Beta

Beta

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: Danas     Strana: 5

Rubrika: Politika

Autori: Liđija Valtner

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije/Korupcija

Naslov: Orestijević: Moguć dolazak i misije ENEMO

Srbija jeposlala pozivposmatračkim misijama OEBS-a i Evropskogparlamenta

Orestijević: Moguć dolazak i misije ENEMO

I u fokusu i

Beograd ¦ Verujem da će se pronaći način i mehanizam da se u interesu javnosti i celokupnog izbornog procesa omogući dolazak nekoj vrsti misije u manjem ili većem obimu, koja bi dala svoju nezavisnu procenu kvaliteta izbornog dana i samog izbornog procesa, prvenstveno ODIR, odnosno OEBS-ova misija u saradnji sa Evropskim parlamentom. Država je uputUa poziv još ranije misijama, međutim, ono što je vrlo upitno u ovom trenutku je obim takve misije koja bi mogla da dođe u Srbiju. Govorim pre svega iz ugla da imamo okolnosti koje onemogućavaju slobodni ulazak u zemlju - kaže za Danas Emilija Orestijević, izvršna direktorka Cesida.

Ona navodi da bi, prema informacijama koje Cesid ima, uz ODIR, u Srbiju po prvi put mogla da dođe i misija ENE-MO (Evropska mreža za posmatranje izbrora) u ograničenoj misiji.

Podsetimo, zvanični Beograd je krajem prošle nedelje uputio poziv evropskim institucijama da pošalju posmatračke misije za predstojeće izbore, što je potvrđeno u sedištu Evropske komisije. „Važno je da se uspostave uslovi da međunarodna posmatračka misija na čelu sa ODIHRom (Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava) nastavi i prati uslove, kampanju i sprovođenje izbora u Srbiji“, piše u pisanom odgovoru iz pres-službe EK dostavila Radiju Slobodna Evropa. Osim ODIR-u poziv je poslat i Evropskom parlamentu.

Orestijević navodi da će i Cesid posmatrati izborni dan, od otvaranja biračkih mesta do prebrojavanja glasova na reprezentativnom uzorku glasačkih mesta.

- Osim toga, od samog početka izborne kampanje i izborne godine počeli smo praćenje rada nezavisnih institucija prvenstveno povezanih sa izbornim procesom na ovaj ili onaj način. Tu prvenstveno mislim na REM, Agenciju za borbu protiv korupcije, Ministarstvo državne uprave i Republičku izbornu komisiju. Radimo i praćenje medijskih sadržaja koji su povezani sa izborima i koji se plasiraju u medijima sa nacionalnom frekvencijom u državi - navodi Orestijević. Prema njenim rečima, o samom načinu praćenja izbornog dana, čekaju se uputstva i odluke RIK koja mora da propiše kako će izgledati izborni dan u novim okolnostima.

Kako objašnjava, upitno je kako će se realizovati nanošenje spreja, proveravanje UV lampom, uzimajući u obzir da je na snazi preporuka da se nose maske i zaštitne rukavice.

Posmatranje izbornog ciklusa najavila je i Crta. A uz domaće i strane posmatračke misije, izbore na pojedinim izbornim mestima mogu pratiti i predstavnici stranih ambasada kojima država ne šalje poseban poziv, već se ambasade samejavljaju.

Lidija Valtner

  • Uz domaće i strane posmatračke

misije, izbore na pojedinim izbornim mestima mogu pratiti i predstavnici stranih ambasada kojima država ne šalje poseban poziv, već se ambasade same javljaju

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: Danas     Strana: 8

Rubrika: Društvo

Autori: Beta

Teme: Korupcija

Naslov: DOZVOLILI USVAJANJE DETETA ZA MITO

DOZVOLILI USVAJANJE DETETA ZA MITO

Niš - Visi sud u Nišu odredio je pritvor od 30 dana službenici Centra za socijalni rad u Vranju D. M. zbog krivičnog dela primanja mita, dok je službeniku Centra D. T. određen pritvorod 30 dana. Pritvoreni su zbog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja tako što su dozvolili usvajanje jednog dečaka iako za to nisu postojali uslovi. Po nezvaničnim informacijama, osumnjičeni službenici Centra za socijalni rad doneli su u junu 2019. godine rešenje kojim su dozvolili porodici iz Bujanovca ićoja živi u Švajcarskoj da usvoji jednog desetogodišnjeg dečaka iako za to nije bio ispunjen uslov da usvojilac živi u Srbiji.

Sumnja se da je službenica Centra za socijalni rad za donošenje rešenja o usvojenju deteta primila na poklon mobilni telefon koji košta 1.000 evra, dok je njen kolega pomogao tako što je napisao izveštaj u kojem je lažno prikazao da je usvojilac u Srbiji, te da postoje uslovi da usvoji dete. Beta

Beta

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: Danas     Strana: 1,7

Rubrika: Društvo

Autori: N. Kovačević

Teme: Korupcija

Naslov: Gradnja oko Titove vile se ne može sprečiti

Gradnja oko Titove vile se ne može sprečiti

Zavod za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu ne može da spreči gradnju višespratnica oko Titove vile na Zlatiboru

Gradi se na parceli koja nije pod zaštitom države

Direktorka Zavoda Katarina Grujović Brković kaže da se sve to dešavalo u vreme mandata njenog prethodnika, koji je 2019. uhapšen zbog sumnje da je primao mito

Zlatibor - Zavod za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu nema pravnih osnova da spreči gradnju velikog apartmanskog kompleksa u čijem središtu je Titova vila na Zlatiboru, jer se gradnja ne odvija na parceli na kojoj se nalazi zaštićena vila, već na parceli koja nije pod zaštitom države.

U tom Zavodu je rečeno Danasu da investitor „Stan projekt“, koji u neposrednoj blizini vile gradi sedam višespratnica, a ni Odeljenje za urbanizam Opštine Čajetina, nisu tražili, niti su bili u obavezi da traže, uslove za gradnju od tog Zavoda.

To je za Danas potvrdila Katarina Grujović Brković, odnedavno direktorka tog Zavoda, pojasnivši da je Titova vila, kao kulturno dobro, pod zaštitom od 1949. godine, kao i drugi slični objekti iz socijalističkog nasleđa, ali da od tada nisu jasno definisane mere zaštite i parcela na kojima se nalaze takvi objekti.

Ona objašnjava da je gradnja apartmanskog kompleksa omogućena odlukom čajetinskog katastra koji je dve parcele, koje se graniče sa dvorištem Titove vile, objedinio u jednu, nakon čega je čajetinska opština prošle godine investitoru izdala građevinsku dozvolu. Katastar u Čajetini je, dodaje, stavio zabeležbu, odnosno zabranio gradnju, samo na parceli na kojoj se nalazi vila, ali ne i na dve mnogo veće okolne parcele, koje su preparcelizacijom spojene u jednu i na kojoj niče apartmansko naselje. Dodavši da je Zavod uputio čajetinskom katastru zahtev da se zabeležba stavi i na te dve parcele, ona kaže da ne zna zbog čega to nije učinjeno.

- Tako formirana velika parcela nije imala teret kulturnog dobra i, po tom osnovu, investitor i opština Čajetina nisu imali zakonsku obavezu da se obraćaju Zavodu za uslove, navodi Katarina Grujović Brković i dodaje da se sve to dešavalo u vreme mandata njenog prethodnika Ivana Milutinovića, koji je prošle godine uhapšen, zbog sumnje da je primao mito.

Ona navodi da su se Zavo-

du, 2016. godine, obraćali vlasnici kojima je u postupku restitucije vraćen objekat sa okolnim parcelama i da su investitoru tražili da im se dozvoli gradnja u okolini Titove vile.

- Tražili smo od njih, a to postoji u našoj arhivi, da se ostavi zaštitni pojas oko zaštićene vile i da se na 45 metara od nje ništa ne gradi. Mesecima smo pregovarali o tome, a sada smo došli u situaciju da su njih onemogućavali da grade i da steknu dobit, kakvu će steći sadašnji vlasnik te velike parcele. Ne mogu da uperim prst ni u jednu osobu ili instituciju i da kažem da je to njihova krivica, ali najveći problem je u tome što služba zaštite nije promenila rešenje iz 1949. godine, kako bi se definisala i zaštićena okolina oko vile, objašnjava direktorka.

- Objekti koji su izgrađeni neće ugroziti vilu, ali vizuelno značajno narušavaju njenu okolinu, navodi direktorka, a o najavi rekonstrukcije tog objekta, ističe da je za to potrebno da se investitor obrati čajetinskom Odeljenju za urbanizam, koje će takav zahtev proslediti Zavodu.

- Krivci su svi po malo - Opština Čajetina, Katastar nepokretnosti i moj prethodnik. Sada imamo rešenje iz 1949. godine i stavljenu zabeležbu za svojstvo nepokretnog kulturnog dobra samo na parcelu na kojoj se nalazi Titova vila, ali ne i na okolnu parcelu, i zbog toga nemamo apsolutno nikakav pravni osnov da tužimo investitora ili da pokrećemo bilo kakav spor, navodi naša sagovornica.

Kako je Danas pisao, Titovu vilu sa dvorištem, koja je nekada pripadala beogradskom advokatu Aleksandru Pavloviću i koju mu je država oduzela posle Drugog svetskog rata, Agencija za restituciju je vratila naslednicima, a oni su tu imovinu prodali investitoru „Stan projekf ‘ iz Beograda, čiji predstavnici navode da su „u postupku pribavljanja građevinske dozvole poštovali propise“. N. Kovačević

  1. Kovačević

Veštačka zabrinutost

Navodeći da se gradi na parceli koja nije pod zaštitom države, Danko Vrhovac, predstavnik firme „Stan projekt", kaže za Danas da se „u javnosti stvorila veštačka zabrinutost" zbog ugroženosti litove vile, o kojoj godinama niko nije brinuo, zbog čega je u veoma lošem stanju. „Planiramo da je, po pravilima Zavoda za zaštitu spomenika kulture, restauriramo i očuvamo njen prvobitni izgled, kako bi postala simbol prošlog vremena, koga se mnogi i danas rado sećaju. Vila je dobar marketing za nas i ukras našeg kompleksa i ničim neće biti ugrožena", dodao jeVrhovac i najavio da će „građani u to moći da se uvere u septembru ili oktobru, kada bi trebalo da se završi njena obnova".

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: Informer     Strana: 14

Rubrika: Vesti

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Porošenka istražuju zbog veleizdaje

Porošenka istražuju zbog veleizdaje

Kancelarija ukrajinskog generalnog tužioca pokrenula je istragu protiv bivšeg predsednika Petra Porošenka zbog veleizdaje i zloupotrebe položaja, a nakon objavljivanja navodnih snimaka njegovih razgovora sa bivšim američkim zvaničnicima. Kako prenosi „Ukrajinska pravda", reč je o razgovorima Porošenka sa potpredsednikom Džozefom Bajdenom i državnim sekretarom Džonom Kerijem.

Ukrajinski poslanik Andrej Derkač objavio je audio-snimak telefonskih razgovora u kojima, kako tvrdi, Porošenko razgovara o unutrašnjim političkim temama sa Bajdenom i Kerijem krajem 2015. i početkom 2016. godine. U jednom od razgovora iz 3. decembra 2015, Keri kaže da če tadašnji američki predsednik Barak Obama razmotriti rešavanje problema zamene generalnog tužioca Ukrajine Viktora Šokina. U pitanju je čovek koji je otvorio istragu o sumnjivim poslovima Bajdenovog sina Hantera u Ukrajini. Ubrzo nakon toga smenjen je sa položaja.

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: Nedeljnik     Strana: 12,13

Rubrika: Bez naslova

Autori: Dušan Telesković

Teme: Korupcija

Naslov: Većina je imala časne namere, ali postoji grupa koja želi da okrene stranku u saradnji sa Vučićem

INTERVJU ZORAN LUTOVAC

Vedna je imala časne namere, ali postoji grupa koja želi da okrene stranku u saradnji sa Vučićem

Otkako je ovo rukovodstvo dobilo poverenje članstva za vođenje stranke, postoji neprekidno opstruisanje unutar stranke, i to pre svega od onih koji su svoju aitemativnu platformu formulisali ovako: Vučić je preuzeo našu politiku i ne treba da joj se suprotstavljamo, kaže predsednik DS-a u intervjuu za Nedeljnik Demokratska stranka je

pred novom prekretnicom. O dešavanjima u strand, ali i van nje, o procesu ujedinjenja i bojkotu

izbora za Nedeljnik govori predsednik DS-a Zoran Lutovac.

Otkazana je sednica koju su tražili čla novi DS-a 17. maja. Šta se to dešavalo u poslednjih deset dana u DS-u? Sednica GO Demokratske stranke zakazana je za 31. maj 2020, tako da nikakva druga sednica nije ni mogla biti zakazana ni pre, ni posle toga. Neformalna gmpa koja štiti lični interes, a koja je već neuspešno pokušala da ospori legitimitet uskradvanjem kvoruma na Glavnom odboru, sada je otišla korak dalje pokušavajući da preotme stranku uz pomoć jednog broja članova GO koje su doveli u zabludu, uz pomoć falsifikovanih potpisa i protivno statutu stranke. U tome su imali pomoć režima: i medijsku i logističku.

Šta je razlog sukoba između vas i onih koji su zakazali tu sednicu?

Trebalo bi razlikovati one koji su pokušali da organizuju prevrat i nelegalno otimanje stranke od onih koji nisu deo tog poduhvata nego su samo hteli da se što pre zakaže sednica, jer su smatrali da je to dobro za stranku. Razlike su legitimne i one bi trebalo da budu predmet rasprave na svim organima stranke. Međutim, suštinska razlika u odnosu na neformalnu grupu je u tome što bi oni hteli da nastave sa štetnim praksama iz prošlosti kada su manipuladjama neformalnim kanalima upravljali strankom. To je uticalo na zatvorenost stranke unutar uskog kruga ljudi koji je o svemu odludvao nagodbama, svoded stranački život na puko prebrojavanje Bnaših“ i „njihovih". To je za posledicu imalo lošu kadrovsku politiku, što je odbijalo iskrene demokrate i one koji su u politid da bi nešto menjali nabolje. Naravno, to se odrazilo i na ugled strankei gubitak poverenja građana. Mi sa takvom praksom moramo prekinuti, ako želimo da vratimo kredibilitet i ja sam odlučan da sa svojim saradnicima i ogromnom vednom u strand na tome istrajem.

Statutarna komisija DS-aje donela odluku kojom su obe zakazane sednice po propisima stranke i poništila dve vašeodluke. Šta znaće te odluke? To znad da oni ne rade ono što im je posao nego da su politički instrument u rukama neformalne grupe koja bi nelegalno da upravlja strankom i da je u potpunosti preuzme.

Ta komisija odavno je izgubila kredibilitet da donosi odluke, počev od momenta kada je svojom odlukom sprečila izbadvanje iz stranke poslanika koji je otvoreno radio u korist SNS-a, a danas je na njihovoj listi.

DaliočekujetenastavakteborbenasednidGOkojajezakazanaza3l. maj?o čemućeseraspravljatinatojsednid? Na toj sednid ću, kao što je to uobičajeno, podneti izveštaj o radu, baš kao i i predsednik Izvršnog odbora i razmatra-

ćemo sve aktuelne političke teme i pravce ! daljeg delovanja. Suštinsko pitanje je da

li želimo da budemo opozidja Vučiću ili njegov saučesnik. Hoćemo li da budemo oštra opozidja autokrati ili njegov satelit, tzv. konstrukđvna opozidja? Da li ćemo da budemo u službi građana ili ćemo da sledimo sopstvene sitne interese? Otkako je ovo rukovodstvo dobilo poverenje članstva za vođenje stranke, postoji neprekidno opstruisanje unutar stranke, i to pre svega od onih koji su svoju alternativnu platformu formulisali ovako: Vudć i jepreuzeonašupolitikuinetrebadajoj

se suprotstavljamo. Drugim rečima, trebalo bi da ga podržimo u sprovođenju takve politike. Na stranu što to nije tačno, e izgovor za saradnju sa Vučićem je poniža-

vajući. Autokrata sprovodi politiku koja nas je od nekonsolidovane demokratije dovela do hibridnog režima, koja nas je udaljila od evropskih i opštih dvilizadjskih vrednosti.

Zamerili su vam da optužujete trećinu članova GO DS-a da su „izdajnid“ i da raspuštate odbore koji se ne slažu sa vašim odlukama. Štaje vašodgovorna teoptužbe?

Pre svega, ne radi se nikako o trećini članova GO jer su neki potpisi bili falsifikovani, a potpisivani su i ljudi koji uopšte nisu članovi GO, pa u nekoliko slučajeva čak i oni koji nisu ni članovi stranke! Medutim, nikad nisam tvrdio ni da su svi koji su potpisali zahtev za hitno zaseda-

Razgovarao Dušan Telesković

nje sednice deo zavere. Naprotiv, smatram da je većina među onima koji su potpisali imala časne namere. Ali je jasno da postoji neformalna grupa koja u saradnji sa režimom pokušava da preotme stranku i okrene je prikrivenoj ili otvorenoj sarađnji sa Aleksandrom Vučićem. Što se tiče raspuštanja odbora, ni to nije tačno. Raspuštani su odbori koji nisu bili funkcionaini. Na primer, prvi koji je bio raspušten bio je valjevski koji je bio ogromnom većinom uz novo rukovodstvo i politiku koju vodimo, ali zbog unutrašnjih odnosa u odboru nije mogao da funkcioniše.

POLITIKA / DRUŠTVO / SVET slobodni i pošteni. Sada postoji razlog više, zbog toga što bi građani bili zdrav stveno ugroženi tokom kampanje i na samim izborima.

Boris Tadić je rekao u prošlom broju Nedeljnika da onaj koradiprotivujedinjenja - radi direktno za Vučića. Zašto još nije došlo do ujedinjenja DS-a i šta bi to ujedinjenje donelo Srbiji? Ja sam najzainteresovaniji da stvorimo snažnu Demokratsku stranku i zbog toga sam pokrenuo inicijativu za stvaranje velikog DS-a i dobio podršku rukovodstva i članova DS-a za to. I to ćemo i učiniti. Neki su, međutim, u tome videli šansu za isključivo lične ambicije kroz preraspodelu snaga unutar DS-a, ali su u dubokoj zabludi ako misle da će za to dobiti podršku članova DS-a. Ovde se ne radi o ujedinjenju rukovodstava, nisu funkcije i funkdoneri u prvom planu, nego se stvara ambijent da DS postane stranka koja okuplja demokratske političke opdje, otvorena za nove ljude, pokrete, udruženja, pojedince koji bi suštinski da menjaju Srbiju.

Stvaranje velikog DS-a podrazumeva ujedinjenje u Demokratsku stranku, dakle ne stvaranje nove organizadje niti saveza, nego ojačavanje postojećeg DS-a. Nama nije potreban neki novi savez ili konfederacija stranaka. Demokratska stranka ima svoje organe stranke i izabrana rukovodstva. Proces ujedinjenja bi podrazumevao da se ta izabrana rukovodstva prošire sa odgovarajućim brojem članova iz organizadja koje se priključuju DS-u. Ovakav model smo videli već u praksi na primerima saradnje pojedinih opštinskih odbora ili na primeru našeg poslaničkog kluba. Poslaničkom klubu DS-a koji je brojao 14 članova priključila su se dva člana SDS-a i tako je izgledalo ujedinjenje dvaju poslaničkih klubova. Poslanički klub je nastavio da funkcioniše i nije bilo izbora novog šefa poslaničke grupe, niti njegovog zamenika. Izbor za organe stranke obaviće se kada za to dođe vreme i svi koji se u međuvremenu priključe DS-u biće ravnopravni na tim unutarstranačkim izborima.

Jača Demokratska stranka značila bi i jači otpor kriminalizovanom režimu koji trenutno vlada Srbijom. Značila bi snažniju zaštitu za uzbunjivača. Snažniju podršku za sve one koji su na meti režimskih kriminalaca. To je i glavni razlog zašto smo stalna meta i zašto Aleksandar Vudć pokušava da preuzme stranku. Zašto do ujedinjenja još uvek nije đošlo formalno ima više razloga. Potrebno je da sve strane ispoštuju dogovoreno i prihvate da je DS veći od svakog pojedinca. Demokratska stranka se još nije na stranačkim oiganima opredelila o izla sku Ul bojkotu. Da li se unutar stranke razgovara o promeni ranije odluke o bojkotu? I da li ste o tome razgovarali sa partnerima iz SZS? Šta bojkot donosi građanima Srbije?

Demokratska stranka se izjasnila da na ovakve izbore neće izlaziti. Ne postoje zvanični zahtevi da se ova odluka promeni, ali postoji skrivena kampanja neformalne grupe koja traži bilo koju temu na kojoj bi mogli da dobiju podršku. Oni su i za izlazak na izbore i za bojkot, u zavisnosti od toga kome se obraćaju. Oni su i za Savez i protiv Saveza, zato i ne mogu da izađu pred članove DS-a i građane Srbije, nego govore o nezadovoljstvu zbog nedostatka dijaloga, nedovoljne vidljivosti itd., dobijajući prostor za promociju u režimskim medijima.

Izlazak na izbore koji nisu ni slobodni ni pošteni donosi pristajanje da budemo neslobodni, potčinjeni, da prihvatamo bezakonje, pljačke i ucene kao nešto normalno. Bojkot je otpor svemu tome. Bojkot je nepristajanje na gaženje dostojanstva, na legalizaciju otimačine, ponižavanja i prevara. Ako budemo solidarni i odlučni, napravićemo prvi korak ka stvaranju normalnog društva i države. To je smisao bojkota.

Pokret slobodnih građana se odlučio da izađe na izbore. Koliko će ta odluka uticati na uspeh ili neuspeh bojkota? To neće zavisiti od njih niti od bilo koje stranke ili pokreta koji bi im se eventualno priključio. To će zavisiti pre svega od građana. Po ko zna koji put: bojkot je sredstvo, a ne cilj ili strategija. Naša strategija je otpor i nepristajanje da igramo po Vučićevim pravilima, a cilj su slobodni i pošteni izbori. Slobodnih i poštenih izbora neće biti dok ima onih koji će učestvovati i na lažnim. Lako je razumeti ko hoćedarazume.

Na trenutne odnose u DS-u reagovala je i Partija evropskih socijalista koja vas je podržala. Koliko će to reagovanje uticati na smirivanje situacije u DS-u? Veoma sam zahvalan na podršci koju sam dobio i na želji da se DS konsoliduje. Mi radimo na tome da, na jednoj strani DS postane stranka u kojoj će se unutrašnji stranački dijalog voditi po pravilima i u organima stranke, i na drugoj strani, na tome da vratimo poverenje građana doslednošću, programima i idejama koje nudimo. Zahvalni smo našim evropskim partnerima na podršci da se profllišemo kao stranka okupljanja proevropskih snaga. Očekujem da će nam pomoći u nastojanjima da se izborimo za slobodne i poštene izbore i pozivam ih da ulože energiju i autoritet da nam pomognu da Sibiju vratimo na put evropskih vrednosti i integracija. N

O s 0 1 I

Šta mislite o ideji o izlasku na izbore pod jedinstvenom Listom za bojkot? To je izlazak na izbore, kako god nazivali tu listu. A mi smo doneli odluku da na izborima nećemo učestvovati zato što nema elementamih uslova da oni budi

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: Nedeljnik     Strana: 18,19

Rubrika: Bez naslova

Autori: Dragoljub Draža Petrović

Teme: Korupcija

Naslov: PARAUTISAK NEDELJE

PARAUTISAK NEDEUE

Ceca Ražnatović, prošlost u „Budućnosti Srbije“ Tamna Svetlana za totalne početnike

Piše Dragoljub Draža Petrović, glavni urednik Danasa

gangster iz Medveđe pozajmio milion evra bez kamate. Održan je sastanak u Šilerovoj, na kojem je Spasojević rekao da je razgovarao sa gospođom Ražnatović o otmici Željka Mitrovića. Ona mu je, svedočio je svedok saradnik, rekla da Mitrović nema pojma šta će s parama, da ih iznosi u džakovima i da ne zna kako više da ih pere.

Da je kršteni kum Svetlane Ražnatović znao čime

će se ona tačno baviti u životu, verovatno bi joj dao lepo žensko ime Tamnava. Pa bi se najveća srpska Zvezda zvala Tamnava Ražnatović, devojačko Vehčković.

Svetlo je u životu Svetlane Ražnatović bilo uglavnom vezano za rasvetljavanje tamnih mrlja iz njene karijere - najpre su, 2003. godine rasvetljavali otkud u njenoj kući arsenal oružja: pištolji marke „CZ99“, „luger“, „VDZ“, „vzor 50“, revolveri „Smith&Wesson“, „troper", više različitih vrsta metaka, prigušivač za hekler, dvogledi, kape sa prorezima, službene lisice i lisice za vezivanje palčeva.

Usice za vezivanje palčeva su bile preteča lajkovanja, otud je valjda Ceca najpopulamija osoba ženskog pola u Srbiji, zajedno sa komplet familijom, pošto je imala aparaturu za poduhvat prisilnog lajkovanja, nedostupnu običnim smrtnicima.

Onda se, 2007, pojavila vest da je zabranjena na Televiziji Pink u vezi s rasvetljavanjem neuspešne otmice Željka Mitrovića. Jerbo je svedok saradnik ispričao da je tu otmicu tipovala Svetlana Ražnatović, kojoj je, navodno, neki zemunski Bilo je to u godinama kada Mitrović još nije bio inovator svetske reputacije, jer, ako je uspeo da smisli kako da opere kompletnu postavu TV Pink od korone na ulazu u zgradu, smislio bi valjda i kako da opere sadržaj tih džakova koje je, prema tipovanju Ražnatovićeve, iznosio na veliko. Vežbajući valjda sa džakovima kako da jednog dana iznese Sarapu.

Iste godine je svedok saradnik rasvetljavao kako je zemunski gangster iz Medveđe pripremao ahbi za atentat na Zorana Đinđića kod „Beogradske arene“.

Pitao je Svetlanu da li, ako mu nešto zatreba narednih dana, može da kaže da je bio sa njom. Nije joj rekao ni šta, ni kad. Posle je kazao ostalima: „Cecili je rekla da nema problema", doslovno piše u tim stenogramima Specijalnog suda, prilozima za biografiju najveće srpske folk dive.

18 Nedeljnik 21. maj 2020.

I na kraju je provela neko vreme sa nanogicom u kućnom pritvoru zbog rezultata rasvetljavanja pronevere nekakvih silnih para iz transakcija Fudbalskog kluba Obilić, čiji je predsednik bila u trenutku kada njen suprug opravdano nije mogao da putuje po Evropi, zbog poternice slobodarskog Interpola.

Impresivna karijera, sasvim dovoljna da dobijete prvi red na završnom mitingu predsedničkog kandidata Eliota Nesa, zvanog Aleksandar, u Beogradskoj areni,

odmah pored ministarke za evropske integracije, u zemlji koja se diči borbom protiv kriminala i korupcije kao svojevrsnim brendom. Deviza bi mogla da im bude: „Naši su već odležalisvoje".

Posle je Vučiću na predizbornoj tribini u Sportskom centm „Šumice" otpevala na uvce svoj hit „Isuse, daj mu lavlje srce“, i potpisala se zajedno sa 650 javnih ličnosti na Proglasu podrške predsedničkom kandidatu A. V., a zatim je u pretprošlom Para Utisku nedelje konačno otkrila da je bivša vlast - je li -Cecu tretirala kao najgoreg kriminalca, iako ona, naravno, to nije, po svedočenju gospođe Ražnatović, koja je sama sebi postala svedok saradnik.

Taj Para Utisak nedelje bio je tipičan primer žitorađanskog sindroma, specijalne vrste stokholmskog sindroma, kada je čovek koga je navodno tipovala za otmicu, onaj sa džakovima, skočio u njenu odbranu baš tim povodom, jerbo se u tom svetu združenim snagama radi na projektu „Budućnost Srbije“, pa nije ni bitno ko je koga tipovao mafiji i ko je koga skinuo sa programa pošto ga je ovaj prethodno tipovao mafiji. Bitno je da se sve to dešavalo tokom zloglasne bivše vlasti, koja je eto, samohrane „srpske majke“ i još samohranije ikone nacionalne pop kulture, hapsila na pravdi Boga.

Nekako se sav taj džetseterski svet sa Pinka do ušiju pohtički zaljubio u Vučića, pa i Ceca. Te je on i postao Uder blagodareći toj fanatičnoj podršci svega sumnjivog porekla i sumnji-

Od svih stvari za jednokratnu upotrebu srpskih vlasti u periodu 1990-2020, Svetlana Ceca Ražnatović se najbolje kotira. Odmah iza nje su papirne maramice

vog morala što u njemu vidi svoju šansu da se osveti onima od pre i obezbedi lagodnu poziciju u zlatnom dobu.

Tako da prosečan birač naprednjaka izgleda kao podvojena veoma sluđena ličnost - više ceni Arkana od Đilasa, zato što je „Đilas lopov“; Ceca mu je draža od Đilasa, zato što je „Đilas opljačkao Srbiju"; i Cecina & Arkanova deca su mu draža od Đilasove dece, jerbo je „Đilas, bre, jedan kriminalac“. Takođe, podvojena veoma sluđena biračka ličnost smatra da je trgovina sekundama najgori vid organi-

zovanog kriminala, gori čak i od pljačkanja juvelimica po Švedskoj, tipovanja imućnih za kidnapovanje i davanja alibija mafiji. Šta drugo reći sem: „Ideeeemoooo, da vidim ruke!“ - što bi rekla gospođa Ražnatović kada raspaljuje masu po koncertima koje direiđno prenose televizije sa nacionalnom frekvencijom, pa tako oni „mali kućni talenti“ mogu da se uzdaju i nadaju da će svojih 30 sekundi dobiti kod Kesića, pošto je talentovan svet opasan po „Budućnost Srbije“. Iskreno naprednjaštvo kao ideologija je, zapravo, pola antitalenat, a pola Vučić. I tu je ta sličnost između Đinđića i Vučića. Đinđić je rekao: „Gledajte u budućnost, srešćemo se jednog dana tamo vi i ja“, dok je Vučićeva budućnost ona u koju gledate, ali tamo uvek sretnete nekog ko se tu katapultirao iz mračne prošlosti. I obavezno tamo sretnete Cecu.

Naprednjačka mašinerija je i nastala kao rezultat negativne selekcije jer je dala svakome šansu da opere svoju biografiju i uključi se u historijski poduhvat pravljenja bolje Srbije, iako je u istoriji dokazano da najgori nikad ne naprave nešto bolje.

Od svih stvari za jednokratnu upotrebu srpskih vlasti u periodu 1990-2020, Svetlana Ceca Ražnatović se najbolje kotira. Odmah iza nje su papirne maramice, dok treće mesto ravnopravno dele Željko Mitrović i Ivica Dačić, četvrti je Pink.

Kakva koincidencija, konačno su svi zajedno i koračaju u budućnost. Sem papirnih maramica. N

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: Nedeljnik     Strana: 10,11

Rubrika: Bez naslova

Autori: Dušan Telesković

Teme: Korupcija

Naslov: Priroda se obnavlja: Litije, hapšenja, pritvori, torbe, popisi...

CRNA GORA KAD USTUKNE VIRUS

Priroda se obnavlja: Litije, hapšenja, pritvori, torbe, popisi...

Prošle nedelje, na dan obeležavanja Svetog Vasilija Ostroškog, u koga se inače najviše veruje i kune u Crnoj Gori, došlo je do novih razmimoilaženja između svetovnih i crkvenih vlasti. ali i do novog zaoštravanja. Sve je kulminiralo privođenjem vladike Joanikija i konferencijom o dve godine mandata predsednika Mila Đukanovića

Piše Dušan Telesković

Koronavirus jenjava, ali zato

se crkveno-politička situacija u Crnoj Gori ne smimje, uprkos verovanju još iz marta ove godine

da bi vims mogao da „ubije“ velike proteste vernika zbog tamošnjeg usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti.

Smatralo se pre dva meseca da će pandemija vimsa ugušiti litije koje su se održavale svakog četvrtka i nedelje i na kojima je, prema nekim procenama, učestvovalo više od 10 odsto celokupnog stanovništva Crne Gore. Postojala je čak i šala u to vreme, ukoliko je šala uopšte bila i umesna tada, da „Milu Đukanoviću stiže pomoć iz Ita-Uje, kad god mu je potrebna". Bila je to jasna aluzija na to što je vims u ovaj deo Evrope dolazio iz Italije, kao i na nikad nedokazane optužbe na račun predsednika Crne Gore o švercu cigareta sa jadranskim susedom.

KORONA JE, DAKLE, BILA VIĐENA DA uguši proteste vernika, ali je protekla nedelja pokazala da protesti nisu izgubili na potencijalu, uprkos tome što traju od kraja decembra prošle godine kada su sve crnogorske podele izbile u prvi plan.

Prošle nedelje, na dan obeležavanja Svetog Vasilija Ostroškog, u koga se inače najviše vemje i kune u Crnoj Gori, došlo je do novih razmimoilaženja između svetovnih i crkvenih vlasti, ali i do novog zaoštravanja odnosa. U Nikšiću je održana litija i tradicionalna manifestacija „Dani Svetog Vasilija Ostroškog“ koju je organizovala Eparhija budimljansko-nikšićka i Crkvena opština Nikšić, iako Nacionalno koordinaciono telo za borbu protiv koronavimsa Crne Gore nije dalo odobrenje.

Episkop budimljansko-nikšićki Joanikije je pozdravljen aplauzom i uzvicima „Ne damo svetinje" dok je govorio da je „nikšićku litiju ustanovio sam Sveti Vasilije kada je svojim moštima pohodio ovaj grad pre 20 i više godina“. Na isti način dočekan je i mitropolit cmogorsko-primorski Amfilohije koji je kazao da „ova litija svetovasilijevska" traje 350 godina, od vremena Svetog Vasilija, jer se narod uvek sabirao oko njega.

OBOJICA SU PODVUKLIDA SUISPO-ŠTOVANE sve mere „koje je propisala medicina“, iako su reporteri cmogorskih medija zabeležili da nije bilo propisane razdaljine između ljudi, a da mnogi od njih nisu nosili zaštitne maske. Slično je smatrala i crnogorska policija, ali je ona umesto smirivanja situacije figurativno sipala benzin na tinjajući požar. Joanikije i još osam sveštenika iste večeri su uhapšeni. U pritvora su proveli 72 sata.

Inicijalna kapisla za pojačane tenzije u Crnoj Gori, da podsetimo, bilo je usvajanje člana 62 Zakona o slobodi veroispovesti, koji propisuje da se sva imovina verskih zajednica i crkava koja je do 1918. godine izgrađena ili stečena iz državnih i narodnih sredstava upisuje kao vlasništvo - crnogorske države.

Pojačane tenzije u Crnoj Gori poklapaju se i sa izborima u toj zemlji koji bi trebalo da se održe na jesen

Upravo ta tačka zakona pokazuje da ne bi mogla da prođe priča onako kako su je predstavnici cmogorskih vlasti predstavili: samo kao uređenje verskih i imovinskih odnosa po najsavremenijim standardima.

Ono što brine prvenstveno predstavnike SPC, a zatim i vernike, jeste to što bi praktično Crna Gora postala vlasnik svih manastira i crkava koje bi posle toga mogla da ponudi na korišćenje kanonski nepriznatoj Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi (CPC).

Takvo uverenje dobilo je pojačane naznake već početkom ove nedelje kada se javnosti obratio predsednik Crne Gore Milo Đukanović. On je rekao da ako Srpska pravoslavna crkva bude insistirala na crkvi nacionalnih Srba, moraće da se stvori crkva nacionalnih Crnogoraca, izbivši time iz ruku argumente apologeta spornog zakona koji govore da je reč samo o pukom rešavanju imovinsko-pravnih odnosa, a ne o prebacivanju crkava.

ĐUKANOVIĆ JE PORUČIOIDA JE sada vreme da Crna Gora vrati i autokefalnu crkvu „i to znaju oni koji joj se protive“.

„Ići ćemo svako svojim putem“, poračio je Đukanović i time pojačao strahovanja da bi sadašnjim manastirima i crkvama ubrzo mogla da upravlja kanonski nepriznata Crnogorska pravoslavna crkva na čijem čelu se nalazi Miraš Dedeić (mitropolit Mihailo).

Pojačane tenzije u Crnoj Gori poklapaju se i sa izborima u toj zemlji koji bi trebalo da se održe na jesen. Priču o tome da sukobi Đukanovićevog režima imaju neobičnu vezu sa izborima primetio je i nemački „Špigel“ još u januara ove godine kada je objavio da se „izbori u zemlji redovno lažiraju u korist Đukanovićeve vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS). U Crnoj Gori još nije došlo do promene vlasti. Đukanović ‘kupuje’ inostranstvo nudeći se kao pouzdan partner u operacijama NATO-a ili kao bedem EU u izbegličkoj krizi“. Generalno, ova teza „Špigela“ sve više se usvaja u beogradskim kragovima koji sebe smatraju „dobro obaveštenim“. Ta, više analitičarska nego na informacijama zasnovana teza, govori da Đukanović pokušava da iskoristi „nacionalno pitanje" da bi, navodno, sakrio sve teže optužbe za korapciju koju protiv njega iznosi odbegli Duško Knežević,

nekada uticajni crnogorski biznismen sa vezama u vrhu ove države koji se nalazi pod potemicom. Knežević u poslednje vreme učestalo koristi priču o nekoj pla voj torbi koja je, navodno, predata Đukanoviću za šta, tvrdi, poseduje snimak koji će objaviti.

ĐUKANOVIĆ JE, ODGOVARAJUĆINA PITANJE DA li je dobio snimak od Kneževića sa plavom torbom i novcem, za koji se tvrdi da mu je dostavljen, odgovorio da ne može potvrditi da je dobio bilo kakvu torbu. „Kao što vemjem da ne možete ni vi potvrditi da ste videli dokaz koji je Knežević obećao pre dve godine. Reč je ne samo o lopovu nego i o patološkom lažovu...“

Pristalice teze da Đukanović koristi sukob sa crkvom i dobrim delom cmogorskih građana kako bi skrenuo pažnju sa optužbi za kompciju, potvrdu svoje teze vide i u zamršenim međunarodnim odnosima i globalnoj borbi za uticaj iziheđu NATO-a i Rusije. Istina je da se Srpska pravoslavna crkva (SPC) u mnogim izveštajima međunarodnih organizacija navodi kao eksponent mskog uticaja Đukanović je poračio da je sada vreme da Crna Gora vrati i autokef'alnu crkvu „i to znaju oni koji joj se protive“. „Ići ćemo svako svojim putem“, rekao je on

na Balkanu, iako je veliko pitanje koliko je ta ocena zasnovana na činjenicama. PO TOJ TEZI, ĐUKANOVIĆ KOJIJE Crnu Gom uveo u NATO, pokušava da obračun sa crkvom predstavi u međunarodnoj zajednici kao borbu protiv „ruskog uticaja" što je, do ne tako davno, bila „magična reč“ za dobijanje podrške u odnosima sa prozapadnim sagovomicima. Digresije radi, koliko je borba protiv raskog uticaja „magična reč“ može se videti i iz saznanja da je i predsednik Aleksandar Vučić često srpsku opoziciju nazivao „proruskom“ u razgovorima sa međunarodnim faktorima, diskreditujući tako svaki pokušaj podrške njegovim protivnicima koji bi mogao da dođe sa Zapada.

U tom kontekstu se, dakle, posmatra Đukanovićeva izjava da bi „SPC da upravlja Cmom Gorom i da određuje njen pravacikarakter“.

„Je li Crnoj Gori mesto u Evropi ili na dmgoj strani", rekao je Đukanović, potvrdivši time priču o borbi protiv crkvene imovine kao navodnoj borbi protiv „ruskog uticaja".

Još jedna teza koja se spominje u Beogradu jeste ona o predstojećem popisu u Crnoj Gori. Tu tezu je izneo i Aleksandar Vučić tokom vikenda rekavši da naredne godine treba da se održi popis u Crnoj Gori, da je po poslednjem popisu 28 odsto stanovnika Crne Gore izjašnjeno kao Srbi, a da se mnogi nisu tako deklarisali „da bi sačuvali posao i porodice".

„Mi kroz prethodna istraživanja nismo mogli da nađemo 15 odsto Srba, a po poslednjem istraživanju ih ima preko 20 odsto“,rekaoje on.

Priču o broju Srba u Crnoj Gori prate priče da se Srbi diskriminišu kako se na ovom popisu ne bi tako izjašnjavali. Takvih svedočenja ima napretek, dok je sam Đukanović rekao da „Srbi ne mogu biti diskriminisani, ali ni privilegovani“. N

0 š CQ < m 1 D < il s 0 e o LL

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: Nedeljnik     Strana: 14,15,16

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Treba li srpskoj demokratiji (jak) DS?

POLITIKA PREVIRANJA, OPET

Treba li srpskoj

demokratiji (jak) DS?

u in«

Pitanje o (ne)izlasku na birališta dovelo je do podele Demokratske stranke 1990. godine. Tri decenije kasnije. dve struje se sukobljavaju oko (ne)izlaska na izbore, ali i oko potencijalnog ujedinjenja stranke sa onima koji su je tokom godina napustili. Da li je DS i dalje značajan za Srbiju, čak i ako nema snagu kakvu je imao? Piše Dušan Telesković

Godina u kojoj se obeleža-

vaju tri decenije od osnivanja Demokratske stranke (DS) podjednako je buma kao ta 1990. kada je reč o

odnosima u toj stranci. Tada u stranci nisu znali koga da izaberu za predsednika, pa je predložen Dragoljub Mićunović jer je „imao iskustva sa zatvorom". Nezadovoljna struja predvođena Kostom Čavoškim i Nikolom Miloševićem već je na sledećoj sednici napustila stranku. Demokrate se i danas spore oko toga ko bi trebalo da vodi stranku, ali postoji još jedna tačka sporenja koja je apsolutno ista kao i pre 30 godina: pitanje bojkota izbora.

14 Nedeljnik 21.maj2020.

TE1990. GODINE, UKUPNOI9 STRA-NAKA opozicije, od onih projugoslovenskih pa do nacionalnih, odlučilo je da bojkotuje izbore. Nisu bili ispunjeni uslovi koje su tražili, pre svega izmena izbornog zakona, zakona o izbomim jedinicama i diskriminacije opozicije na TV Beograd. Predsedničke kandidature su isprva povukli Vuk Drašković i Ivan Đurić. Uprkos tome što nisu ispunjeni svi zahtevi, brzo je došlo do nagodbe sa režimom koji je prihvatio samo deo ispomčenih zahteva.

Opozicione stranke su povukle odluku o bojkotu izbora, međunarodni posmatrači su ocenili izbore kao slobodne, ali pitanje o (ne)izlasku na birališta dovelo je do prve podele Demokratske stranke. Kosta Čavoški, Nikola Milošević i takozvano nacionalno krilo DS-a napusdli su stranku i nedelju dana pred izbore osnovali Srpsku liberalnu stranku. Od tog trenutka pa do danas je iz DS-a nastalo 17 stranaka.

NIOVIH DANA, DAKLE, NE JENJAVA sukob dveju stmja u DS-u. Jedna je okupljena oko aktuelnog predsednika Zorana Lutovca, a dmgu čine javnosti prepoznatljivi članovi stranke poput Aleksandre Jerkov, Radoslava Milojičića Kene, Balše Božovića i Slobodana Milosavljevića. Pitanje bojkota ili izlaska na izbore ponovo izjeda DS, a dodatno je tu i pitanje ujedinjenja sa Socijaldemokratskom strankom (SDS) Borisa Tadića i strankom Zajedno za Srbiju Nebojše Zelenovića. Tadić je javno izneo ideju o izlasku na izbore pod jedinstvenom „Listom za bojkot“, Zelenović je najavio izlazak na lokalne izbore u Šapcu, dok rukovodstvo demokrata sa Lutovcem na čelu tvrdo zagovara bojkot.

Turbulencije u DS-u dovele su do prošlonedeljne situacije u kojoj je „opozicija imutar stranke” zakazala sednicu Glavnog odbora za 17. maj, a Lutovac i njegovi saradniciistu sednicu za 31. maj. Ipak, sednica od 17. maja nije održana nakon optužbi da je zakazivanje pratio „veliki

Demokratska stranka je pod idejama i ljudima koje je imala predstavljala vrhunac demokratije i bila je nosilac one ključne, temeljne promene pred 5. oktobar. To nije bila stranačka promena, ali bez stranaka to nije moglo da se uradi. Bez političkih stranaka, ujedinjenih i organizovanih grupa, ne možete ništa uraditi u političkom životu Vladimir Goati, politikolog

broj neregulamosti", kako je to definisao predsednik Izvršnog odbora DS-a Dušan Kostadinović za Nedeljnik.

On je kazao da je u dopisu koji je pratio poziv za zakazivanje sednice od 17. maja bio spisak sa 133 potpisa članova GO koliko je neophodno za zakazivanje sednice.

„Kada smo dobili taj spisak članova, počeli smo da analiziramo i utvrdili da su na spisku ljudi koji su u dmgim strankama. Onda se ispostavilo da su mnogi potpisi falsifikovani. Ljudi su se sami javljali i govorili nam da nisu potpisali takvu inicijativu“, rekao je Kostadinović za Nedeljnik.

U DOKUMENTIMA KOJE NAM JE DOSTAVIO vidi se da među potpisanim članovima DS-a ima i onih koji su na izbornoj listi „Srbija 21“. Među njima su Katica Babin i Branislav Kevenski. Čim je RIK odobrio listu „Srbije 21“, njima je automatski prestalo članstvo u DS-u, navodi Kostadinović, a prestanak članstva Izvršni odbor, kako kaže, samo konstatuje. Takođe se među potpisanima može naći i predsednik Opštinskog odbora Saveza vojvođanskih Mađara (SVM)izAde.

Lutovac je zbog toga podneo krivičnu prijavu protiv potpredsednice stranke Aleksandre lerkov koja je, prema najavama koje su dolazile iz „opozicionih“ redova, viđena za v. d. predsednice stranke u slučaju smene Lutovca, kao i protiv još dva člana GO stranke.

Aleksandra lerkov je izjavila da ne zna zašto je označena kao „oiganizator neke kriminalne grupe“. U pismu partijskim DRUŠTVO / SVET

politici najmanje loše sredstvo. Tačno je da se njima izbegavaju sukobi, ali svaka stranka kada ulazi u kompromise mora da gubi deo svog subjektiviteta. To je bio slučaj i sa DS-om“, kaže Goati.

kolegama, koje je preneo „Blic“, ona je rekla da je saznala da je Lutovac tereti za kriminalno organizovanje i da „odbija da vemje da je to istina, da bi tako nešto učinio i na takav način se obračunavao sa bilo kim iz svoje stranke“.

„Ukoliko se to stvarno desilo, krivična prijava protiv mene i nekoliko naših stranačkih kolega podneta je zbog toga što smo, kao i više od trećine članova Glavnog odbora, tražili sednicu, prvu ove godine, četiri meseca nakon što je za to istekao statutami rok“, konstatovalajeona.

ALEKSANDRA JERKOV JEISTAKLA DA JOJ je teško da razume razloge zbog kojih je Lutovac smatra kriminalcem, kao i to što se od nje očekivalo da klima glavom i mimo posmatra dok DS polako nestaje, „dok se od stranke sa najjačom infrastrukturom pretvara u stranku sa više od 80 raspuštenih odbora“.

Prema njenom mišljenju, DS sve više liči na današnju Srbiju, „a komunikacija rukovodstva sa neistomišljenicima se ne razlikuje od Vučićeve“.

Nešto slično je za Nedeljnik izjavio Milojičić koji je rekao da je „sramota da predsednik stranke optužuje sopstvenih 150 članova za saradnju sa Vučićem".

Kako će se situacija u stranci završiti i dalje je neizvesno. Pitanje je i koliko je DS značajan za Srbiju, čak i ako nema snagu kakvu je imao od 1990, pa do danas.

ON PODSEĆA DA SE ONDA DOGODILO da je Demokratska stranka nakon 2012. godine počela polako da gubi ne samo vodeće ljude već i pristalice. „Ne vemjem da je to bilo unapred organizovano, već je sve rezultat vrenja u samom rukovodećem soju.“

„Delila se prvo na frakcije, pa na partije i smanjivala svoju snagu. Nedostatak jake Demokratske stranke je u ovom momentu slabost za demokratiju u Srbiji. Odsustvom sa scene jake Demokratske stranke, draštvo gubi deo demokratske boje. Bitan deo u njenom slabljenju je i odlazak mladih u inostranstvo. Veliki broj njih je glasao za DS. To možda nije najvažniji činilac njenog slabljenja, sukobi u rukovodstvu su više tome doprineli, ali ne treba zaboraviti da je prema zvaničnim podacima više od 1,7 mihona građana posle 5. oktobra 2000. otišlo u inostranstvo. To su u najvećem delu mladi koji traže bolje uslove, šanse, posao... Sve što je Demokratska stranka mogla da im ponudi. Demokratska stranka im je to i nudila, ali je bila često ometana dmgim političkim akterima", kaže Goati.

O aktuelnoj situaciji u DS-u i pitanju bojkota izbora, Goati kaže da je bojkot „mač sa đve oštrice“.

„S jedne strane, izgubiće mesto u parlamentu i vidljivost koju nosi jedna parlamentama stranka. To je jedan kvalitet koji DS bojkotom gubi. Međutim, čini mi se da je mogućnost dobitka u tome što su izbori dosta osporavani. Čini mi se da su pitanja demokratije uvek značajna, ali su pred izbore presudna. Ima puno toga što treba popraviti. Mnogo ljudi neće izaći i zbog aktuelne situacije, moja gmba procena je da Će izlaznost biti ispod 50 odsto i da će posle izbora doći - izbori“, kaže Goati.

Podele u Demokratskoj stranci bile su, inače, i u onoj predratnoj Demokratskoj stranci. Istoričar Čedomir Antić kaže za Nedeljnik da se Demokratska stranka pre Dmgog svetskog rata podelila zbog odnosa prema hrvatskom pitanju, kraljevskoj vlasti i prema Nikoli Pašiću i da je zato stvorena Samostalna demokratska stranka koja

POLITIKOLOG VIADIMIR GOATIKAŽE DA JE DS jedna od ključnih, ugaonih stranaka u političkom životu Srbije od početka pluralizma i njen lider, naročito Đinđić zaista je jedan ključnih ljudi u demokratizaciji Srbije.

„Demokratska stranka je pod idejama i ljudima koje je imala predstavljala vrhunac demokratije i bila je nosilac one ključne, temeljne promene pred 5. oktobar. To nije bila stranačka promena, ali bez stranaka to nije moglo da se uradj. Bez političkih stranaka, ujedinjenih i organizovanih gmpa, ne možete ništa uraditi u političkom životu. To sam dugo proučavao. Demokratska stranka je, dakle, s.oktobra uz dmge manje uticajne stranke, bila ključni subjekt promene. Posle toga je u pluralističkim okolnostima, naročito nakon ubistva Đinđića, bila prinuđena da ulazi u koalicione kompromise, a ti kompromisi su u

je okupljala samo Srbe izvan Srbije. I kada je osnovana sadašnja Demokratska stranka 1990, postojala je tendencija da se spoji sa SDS-om iz Knina, ali je to kasnije otpalo, kaže Antić. IPAK, TA PREDRATNA STRANKA, KAKO KAŽE Antić, nema nikakve veze sa ovom današnjom.

„Dakle, to je samo isto ime. Čak, kad su obnovljene stranke, jedna grupa ljudi koji su bili članovi one Demokratske stranke napustila je ovaj DS jer su shvatili da ih ne vode iste tradicije, pa su stvorili Demokratsku stranku Davidović-Grol koja je kratko postojala", kaže Antić.

On pođvlači i da se srpsko društvo razlikovalo od današnjeg.

„Nije sporno da su u Demokratsku stranku kada je osnovana 1919. stupili određeni političari koji su bili republikanci. Recimo, skoro čitava Samostalna radikalna stranka iz koje je došao i Ljuba Davidović. On je bio monarhista, ali ostali su bili dobrim delom bili republikanci. Onda je srpska elita bila dmgačija. Bila je tradicionalna, školovana u inostranstvu. Dmštvo je bilo takođe tradicionalno, većinom je bilo na selu. Ta stranka je bila masovna. Vrlo kratko je bila na vlasti, nešto više od godinu dana tokom dvadesetih godina i bila je opozicija neprekidno. Ali je bila velika stranka koja je zajedno sa Narodnom radikalnom strankom osvojila najveći broj glasova na prvim izborima 1920. godine. Imala je skoro petinu glasača u Jugoslaviji“, objašnjava Antić.

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: Nedeljnik     Strana: 34,35

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: „VEDEOVANJE“

„VEDEOVANJE"

Slučaj Instituta za filozofiju i društvenu teoriiu

Javnost brine situacija u Institutu za nuklearne nauke „Vinča", koji se već duže vreme nalazi u vanrednom stanju i komeje trenutni v. d. direktora postavljen nakon odbijanja upravnog odbora da po završenom konkursu prihvati predlog naučnog veća za izbor direktora. Drugi je primer za naš društveno-politički život najznačajnijeg naučnog instituta sa koga su stigli Zoran Đinđić, Vojislav Koštunica, Vesna Pešić, Nebojša Popov, Dragoljub Mićunović, Zagorka Golubović, Ljubomir Tadić... Pišu Luka Glušac i Igor Cvejić, doktori nauka i istraživači u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Prema izveštaju Evropske ko-

misije za 2019. kao najveći problem javne uprave i državnih preduzeća u Srbiji označeno je ostvarivanje političkog

uticaja u upravljačkim funkcijama postavljanjem vršilaca dužnosti, a smanjivanje visokog broja v. d. direktora i drugih rukovodilaca nedavno je zahtevao i MMF. Istina, ovaj izveštaj ne navodi iste probleme u delovima koji se odnose na nauku, ali nam razvoj događaja budi osnovanu sumnju da i naučne institucije (kao i one iz mnogih drugih oblasti društveno-javnog života) čak i uprkos ustavom garantovanoj autonomiji univerziteta počinju da trpe iste ili čak potendjalno gore obrasce.

Obrasd kojitna se postavljanjem vršioca dužnosti direktora može ostvariti politički uticaj i korumpirati zakon? U pomenutom izveštaju EK kao nadn na koji se vrši politički uticaj navodi se na sledeće:

„Politički uticaj na imenovanje višeg rukovodstva i dalje izaziva zabrinutost, posebno u pogledu prevelikog broja funkcija vršilacadužnosti. (...) Zakonompredviđen postupak zapošljavanja zasnovan na zaslugama se ne poštuje uvek. Umesto toga, odredba u zakonu koja dozvoljava imenovanja na položaj ’vršioca dužnosti’ na šest mesed (sa maksimalnim produženjem od tri meseca) često se zloupotrebljava. (...) Od marta 2019. godine, 63% popunjenih radnih mesta na visokom položaju se obavlja u svojstvu vršioca dužnosti.“

Moramo početi od toga da postavljanje vršioca dužnosti zaista jeste legalna (zakonska) mera u slučaju kada do izbora ne dođe po planiranoj zakonskoj proceduri na osnovu zasluga i kompetendja (uspešnim izvođenjem konkursa).

Međutim, brojke govore nešto drugo. Prema izveštaju stoji da je broj vršilaca dužnosti na visokim mesdma u javnoj upravi 63%, a nezvanično sličan je i broj v. d. direktora u državnim preduzećima (u medijifna se pojavila informadja 20 od 37). Potpvmo paradoksalno, ispostavlja se da je većina (praktično dve trećine) slučajeva vanredna, a tek manjina regularna.

Narodski rečeno, postavlja se pitanje: „za čije babe zdravlje"? Rezultat ovakvih koraka je da rukovodeći organi vlasti (u slučaju naučnih instituta to su redmo, redom, upravni odbor, resorni ministar, te Vlada) imaju mnogo više moći u izbom i stiču pravo da namesto konkursa, i izbora na osnovu zasluga i kompetencija, diskredono postave vršioca đužnosti (bez daljih objašnjenja) za šta je dovoljno ispunjenje minimalnih uslova za položaj na koji se postavlja - a jasno je da neretko njegova

politička podobnost postaje presudni kriterijum, čime se ostvaruje politički uticaj koji bi bilo barem teže izvesti u normalnim uslovima konkursa. Odatle je prepoznatljiv i obrazac kojim se ostvaruje mogućnost političkog uticaja na institucije, koji počinje sa markiranjem ili proizvođenjem stanja kao vanrednog, čime se inicira dodatno pravo rukovodećih oigana i otvara jednostavna mogućnost za postavljanje politički podobnih kandidata. Institut za filozofiju i društvenu teoriju nalazi se u nekom vidu vanrednog stanja još od novembra 2018. kada je Vlada propustila da po isteku mandata upravnog odbora imenuje novi. Stvari se pogoršavaju u aprilu 2019. kada je imenovan upravni odbor sa predsednikom Zoranom Avramovićem na čelu

dlogu naučnih veća, te ukazao da zakon o nauci i istraživanju u toj tački nije u skladu sa Ustavom. Uvođenje v. d. direktora u tom pogledu samo je još kontroverznije. Nema javnih podataka o broju v. d. direktora u naučnim institutima. Javnost posebno brine situacija u našem verovatno najvećem i najznačajnijem naučnom institutu, Institutu za nuklearne nauke „Vinča“, koji se već duže vreme nalazi u vanrednom stanju i kome je trenutni v. d. direktoia postavljen nakon odbijanja upravnog odbora da po završenom konkursu prihvati predlog naučnog veća za izbor direktora. Drugi je primer nikako najvećeg, ali za naš društveno-politički život najznačajnijeg naučnog instituta sa koga su stigli Zoran Đinđić, Vojislav Koštunica, Vesna Pešić, Nebojša Popov, Diagoljub Mićimović, Zagorka Golubović, Ljubomir Tadić... - Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.

Ipak, u nekim slučajevima osobe koje se postavljaju za vršioce dužnosti rukovodilaca dižavnih oigana su zaista iskusni profesionalci u datim oblastima, koji, čini se, ispunjavaju sve formalno-pravne zahteve za izbor u direktora. Zašto se onda ne raspisuju javni konkursi za ta mesta, na kojima bi oni bili sasvim dobri kandidati? Odgovor na ovo pitanje otkriva drugi ključni razlog „vedeovanja" u Srbiji - držanje na kratkoj uzici.

Čak i onda kada se (mada retko) etablirani profesionalci postave za vršioce dužnosti rukovodilaca državnih organa, potrebno je osigurati da se ne „odmetnu" - da ne stave struku ispred politike, da ne počnu „previše" da se rukovode stručnim uzusima i pravilima. Zato se i postavljaju na tri ili šest meseci, čime se obezbeđuje da su u stalnom strahu od gubitka posla, stalno se mogu uslovljavati, stalno moraju pristajati na političke i druge kompromise, ukoliko žele da zadrže poziciju. Sve dok „vedeovanje" u Srbiji bude bilo pravilo, a ne izuzetak, ne može se ostvariti depolitizacija.

Nažalost, u Srbiji ne samo da ne dolazi do depolitizacije javne uprave već je prisutan rastući trend politizacije i onih sfera javnog života koje to nužno nisu bile do sada. Tako javnost svedoči tome da se, sudeći prema reakcijama zaposlenih, obrisi istog obrasca pojavljuju u različitim javnim ustanovama, poput afera u Ateljeu 212, Narodnom pozorištu, kao i pozorištima u manjim gradovima, u više gimnazija, srednjih i osnovnih škola itd. što pre sazove neko ko bi bio primereniji, ili barem neko ko ne bi imao deklarativne stavove protiv načina rada na IFDT, a za zahteve zaposlenih u Vladi i resomom ministarstvu ionako nije bilo sluha. Uprkos ovim propusđma, Vlada je u januam 2020. godine donela odluku o novom upravnom odbom, ponovo sa Zoranom Avramovićem na čelu i ponovo bez konsultacije sa zaposlenima na IFDT (još jednom, ako je potrebno reći, ni ovaj upravni odbor Zoran Avramović do dan-danas nikada nije sazvao.) Dan nakon ove nove odluke Vlade, ukazom resornog ministra Mladena Šarčevića Veselin Mitrović, koji prethodno nikada nije bio zaposlen na IFDT, postavljen je za v. d. direktora Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.

Kako je pomenuti trend stigao u naučne institute? Za razliku od navedenih ustanova, naučnim institutima, posebno onima koji su pri okrilju univerziteta, ustavom je zagarantovana autonomija. U skladu sa tim jedan broj naučnih instituta se već našao zatečen tendencijama, od Vlade postavljenih, upravnih odbora da uprkos dobroj praksi direktore postavljaju nasuprot pre-Kako kompdja zakona može dobiti nove oblike? Na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju v. d. direktora nije postavljen nakon neuspešno raspisanog konkursa, jer konkursa nije bilo, niti odlukom upravnog odbora, koji se nije ni sastao. Direktnim postavljanjem v. d. direktora od ministra i formiranjem novog upravnog odbora prešlo se na stav 2 zakona, čime su, legalno Ul ne, preskočena dva zakonom planirana javna konkursa za položaj direktora (član 64. Zakona o nauci i istraživanjima).

Ukoliko novi (sadašnji) upravni odbor ne sprovede novi uspešan konkurs u roku od šest meseci, a on to po svemu sudeći nema namem da uradi jer ga predsednik UO Zoran Avramović još nije ni sazvao, pređviđa se krajnja mera: imenovanje direktora od Vlade, a na preporuku ministra, na četiri godine (isti član). Scenario koji trenutno predstavlja neposredni problem za zaposlene na EFDT, nažalostje scenario koji nas opominje da je moguće za svega nekoliko meseci od isteka mandata direktora preskočiti sve zakonom planirane mere regularnog konkursa i doći do toga da se direktori naučnih instituta biraju bez ikakvog javnog konkursa, direktnim ukazima Vlade. N

IFDT se nalazi u nekom vidu vanrednog stanja još od novembra 2018. kada je Vlada propustila da po isteku mandata upravnog odbora imenuje novi. Stvari se pogoršavaju u aprilu 2019. kada je imenovan upravni odbor sa predsednikom Zoranom Avramovićem na čelu. Zaposleni na IFDT tu odluku su protumačili kao neprihvatljivu i zlonamemu, jer im je Zoran Avramović već bio poznat kao neko o kome su dobili informacije da je uticao na ukidanje projekta i oduzimanje prostorija Regionalnom naučnom centru koji je pod okriljem IFDT, te zbog svog dugogodišnjeg političkog angažmana prvo u Stpskoj radikalnoj stranci (kada je imao i visok položaj u ministarstvu), a zatim u Izvršnom odbom SNS-a, a ponajviše zbog suprotnosti njegovih javnih negativnih stavova o međunarodnoj saradnji sa radom IFDT koji na njoj počiva. Taj upravni odbor nikada se nije sastao. Mandat dotadašnjeg direktora IFDT Petra Bojanića istekao je 4. decembra iste godine.

Treba li napomenuti da UO nije raspisao konkurs i time nije ispunio svoju dužnost (član 62. Zakona o nauci i istraživanjima)? Za nesazivanje upravnog odbora Avramović je optužio jedan broj zaposlenih IFDT, koji „sprečava odluke Vlade da konstituiše UO“ - međutim, prema statutu IFDT (član 29), a u skladu sa zakonom, upravni odbor je trebalo da sazove upravo gospodin Avramović, on to nikada nije ućinio. Istina, zaposleni na IFDT nikada nisu želeli da Zoran Avramović sazove UO, želeli su da UO

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: Nedeljnik     Strana: 20,21,22,23,24

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: KAD AGENT PROGOVORI

~~T~ a ovakve ispovesti se retl’V ko, ali baš retko nailazi.

Ponekad se u javnosti i pojavi svedočanstvo

-1— i nekog visokopozicioniranog obaveštajca, nekad to bude otvoreno, pod imenom i prezimenom, i „zakopčano", nekad anonimno sa nešto intrigantnijim detaljima. Rukopis Gorana Živaljevića koji je pretočen u knjigu „Služba" (izdavač „Laguna“) je zato nesvakidašnji. Knjiga čoveka koji je kao kontraobaveštajac i obaveštajac 30 godina proveo u Službi - RDB, kasnije BIA - a u jednom trenutku, kao izbor Zorana Đinđića bio i zamenik direktora BIA, svojevrsno je svedočanstvo o svim pukotinama i zloupotrebama Službe - Živaljević kaže da zloupotrebe uvek dolaze iz politike, a ne obratno; i da rđav glas srpske Službe u javnosti najjaču notu opravdano dobija u vremenima kada politika nađvlada profesiju i kada kolegijumi na Banjici, sa manje ili više imutrašnjeg otpora, počnu da liče na stranačke sastanke - a ujedno i odbrana Službe, odnosno onog dela (on kaže da je to 99 odsto operativaca) koji su tim poslom počeli da se bave iz patriotizma i želje da rade za državu.

U knjizi se Živaljević bavi brojnim nepoznatim aspektima rada Službe od vremena Jovice Stanišića pa do danas. Pored ostalih, otkriva tajnu „diskretne kancelarije „KT-3“, gde su između ostalog analizirane veze crnogorske službe koja je „još od početka 1995. godine započela svoj prikriveni ples sa britanskom obaveštajnom službom"; kako je šef crnogorske službe Vukašin Maraš godinama pravio i razvijao ličnu saradničku mrežu u Beogradu, sa „akcentom na srpske nezavisne novinare i analitičare“; kako je britanska služba od pojedinih stranaka, poput Nove demokratije i JUL-a, stvarala svoje trojanske konje u političkom sistemu Srbije, kako su izgledali lomovi u Službi uoči Petog oktobra, šta se dešavalo u godinama u kojima se očekivala istinska reforma...

Nedeljnik uz dozvolu autora i izdavača prenosi delove ove nesvakidašnje ispovesti, sa akcentom na period kada je on hijerarhijski bio u samom vrhu Službe, u vreme ubistva premijera... ZAŠTO JE MILOŠEVIĆ RASPISAOIZBORE

Nakon po Britance uspelog perioda prisustva „Nove demokratije" u vladi Mirka Marjanovića, dmgu polovinu Miloševićeve ere karakteriše preusmeravanje britanskog obaveštajnog inte: resa na pripadnike SPS-a, SRS-a, a posebno JUL-a, jer je procenjeno da će dolazeća turbulentna vremena stvarati nove pogodne uslove za značajne obaveštajne prodore u strukture uzdrmanevlasti.

Vrhunac tog kontrolisanog julovskog (čitaj, britanskog) uticaja je bilo nagovaranje Slobođana Miloševića, podrazumeva se preko supmge, da raspiše vanredne izbore 2000. godine, jer „narod bezrezervno podržava svog predsednika“. Britanska uloga u tom scenariju je bila filigranska i nemerljiva.

Služba nakon ere Jovice Stanišića nije prestala da dolazi do takvih informacija i zaključaka, ah više nije imala kredibihtet da ukaže na pogubne uticaje JUL-a, iza kojeg su se mogU nazirati Britanci... Upravo julovski kadrovi imaU su ulogu „čuvara državnog pečata“, gde smo svi mi van tog interesnog bratstva biU pomalo sumnjivi.

Napisana informacija o tajnom susretu visokog funkcionera SPS-a sa britanskom službom u Budimpešti, uz prethodno dogovorenu legendu prisustva jednoj Partizanovoj utakmici, zamalo me je koštala otkaza, pa smo svi mi „u proizvodnji“ pomalo počeh da dižemo ruke od objašnjavanja da su Britanci mnogima iz „patriotske vlasti“ već ponudiU mostić za novi poUtički život u 21. veku.

Da je taj julovski sistem bio od strane Britanaca vođeni trojanski konj MUoševićeve vlasti možda govori i podatak da niko od funkcionera JUL-a nije odgovarao ni za jedno krivično delo iU zloupotrebu nakon promena 5. oktobra, iako

su bili paradigma naše propasti i lopovluka. Neki od njih su bili ekspresno zaštićeni u pokušaju manje obaveštenih „Surčinaca“, na krilima pobede demokratije, da se zalete krajem 2000. godine na njihove poslovne i medijske imperije (npr. na TV Pink), dok su drugi neočekivano dobijali poslove od partnera sa zapada, kao da su bili učesnici protestnih šetnji, a ne poltronski ešalon okupljen oko MiloševićeVe supruge (npr. Goran Matić).

NA SAHRANIIVANA STAMBOLIĆA...

Mnogo toga u Službi pre 5. oktobra nije bilo dobro.

Politizacija Službe, koja je bila intenzivna u završnim godinama tada aktuelne vlasti (1998-2000), dovela je do toga da je naš stvarni rad za državu postao manje vidljiv i gurnut u stranu, pa smo se, delom opravdano a delom potpimo pogrešno, našli na velikom udam, kao relikt prošlosti i skoro najveći problem u srpskom društvu.

Slučajevi ubistva novinara Slavka Ćumvije, Ibarske magistrale i ubistva Ivana Stambolića postali su sinonim za Službu, naše mračno ogledalo i teški teret koji nas je unizio, obeležio i pocepao, kao ništa pre toga, još od stvaranja Ozne 13. maja 1944. godine. Možda troje, možda četvoro, možda petoro ljudi, ali sigurno ne više od toga, poništilo je svakog istinskog patriotu i civilizovanog čoveka koji je sa ponosom mogao da stane pred svakog DOS-ovog političara te 2001. godine i da mu kaže:

„Da, ja sam radio u Državnoj bezbednosti i šta je tu problem?“

Ovako, zbog ta tri slučaja i pojedinaca koji se mogu izbrojati na prste jedne ruke, svi mi smo kolekiavno postah deo bande. U takvom ambijentu veoma je teško nekom objasniti da devedeset devet odsto Ijudi u Službi nema veze sa tim događajima, a da i među onih jedan odsto koji imaju neke veze njih opet devedeset devet odsto nije znalo da svojim uobičajenim radom možda daje podršku zločincima koji nameravaju da ubiju te Ijude.

Zahvalan sam porodici Ivana Stambolića, posebno njegovom bliskom rođaku Srđanu Stamboliću, što su meni i direktoru Miši Milićeviću dozvolili prisustvo na sahrani (smatrali smo za pristojno da ih pitamo i zamolimo za svoje prisustvo u ime nove Službe) i što smo, makar simbolično, dobili priliku da pokažemo distancu od ljudi koji su taj zločin počinili.

KAD NAČELNIK BIA POSTANE IKEBANA U SEPAREU

je Službe, ona se pak desila nekako spontano, jer su i kriminalci s vremenom shvatali da im je Služba nepotreban svedok ili posrednik u potrebnom sadejstvu sa političarima, gde se, u stvari, nalazi ono što njih interesuje, a to je koruptivni novac i stvarna moć. Tu posredničku tdogu menadžerski vrlo precizno preuzeli su istaknuti stranački pojedinci, savetnici po kabinetima i tzv. odbori za bezbednost političkih partija, koji su pravili poslovne dilove sa svetom kriminala, proglašavajući taj polusvet u javnosti za vrhunske patriote i zaštitnike srpstva.

Pojedinci iz Službe se jesu naslanjali na tu novu dobitnu osovinu, ali ne kao predstavnici institudje koja zastupa državni interes za tim stolom, već kao pragmatični pojedind koji su shvatili da se i njihova napredovanja u Službi najlakše dogovaraju u upravnim odborima sportskih klubova ili, još bolje, u noćnim klubovima sa zvučnim imenima na engleskom jeziku, gde u separeu sede ministar, građevinski preduzimač, lokalni siledžija i, recimo, vlasnik televizije.

Svoje mesto u tom gala društvu mali načelnik iz BIA je dobio zbog potrebnog privida za publiku da je njih okupio neki važan državni interes („čim je i Služba tu“), ali i zbog toga da bi svojim prisustvom dao ličnu garanciju toj organizovanoj kriminalnoj grupi da niko od ovih kavaljera koji lako zovu nove i nove ture skupog pića neće podlegati merama njegove matične službe.

RAZGOVORISA ĐINĐIĆEM

Zorana Đinđića sam upoznao poslednje sedmice 2002. godine kada sam, zajedno sa kolegom Mišom Milićevićem, bio pozvan na razgovor u njegov kabinet, sa osnovnom idejom da on stekne prvi utisak i proceni ljude koji su mu dan ranije preporučeni kao mogući budući rukovodioci Bezbednosno-informativne agencije. Kasnije sam saznao da je Đinđić nekoliko dana ranije svom savetniku Zoranu Janjuševiću zatražio da

mu pronađe „dva iskusna i čista čoveka iz Službe, koji ne poznaju nijednog kriminalca“, što smo nas dvojica istinski ispunjavali. Ova vrsta filtera, pretočena u formu gotovo jedinog uslova za direktora i zamenika direktora BIA, odhčno je govorila o trenutnom stanju u državi i o problemima sa kojima se on kao premijer susretao.

Pre ovog našeg sastanka već neko vreme su trajale smene u bezbednosnom sektoru, sa krajnjim ciljem da se obezbede svi potrebni uslovi kako bi se istinski krenulo u raščišćavanje mafijaške infrastrukture oličene u snažnoj pozidoniranosti zemunskog klana i njihovih pomagača u bezbednosnom sektoru i svim porama srpske države. Smene u BIA su faktički ostavljene za kraj jer su baš one bile definitivni pokazatelj pomenutoj ekipi da se završava vreme u kome su oni bili nedodirljivi zahvaljujući pomagačima ili partnerima iz politike i sektora bezbednosti.

S obzirom na to da je ovaj razgovor ostao tajan za sve pripadnike Službe, pa i za direktora Andriju Savića i njegovog zamenika Milorada Bracanovića, koji su vodili BIA prethodnih godinu dana, igra slučaja je htela da ja tih dana, na početku 2003. godine, dobijem iznenađujuću prekomandu na mesto načelnika odeljenja u Somboru. Obrazloženje koje sam dobio glasilo je da je tamo pojačano prisustvo hrvatske obaveštajne službe, te da je procenjeno kako je potreban neko iz Beograda ko bi organizovao adekvatan kontraobaveštajni odgovor.

Ovo obrazloženje je, naravno, bilo izmišljena floskula (ne i u delu koji se odnosi na agresivan rad hrvatske službe), dok je pravi razlog baš mog premeštaja u Sombor bio to što sam, sa mesta glavnog inspektora zaduženog za praćenje rada američke obaveštajne službe u Srbiji, pokazao izvesno interesovanje za osobu koja se zove Čedomir Mihajlović, a koji je u to vreme poslovni partner „Zemunaca” iz Šilerove, sa lažnim imenom Igor Baruh. DRUGISUSRET SA ĐINĐIĆEM

Drugi susret sa premijerom Zoranom Đinđićem dogodio se po njegovom povratku sa Kube, negde sredinom januara 2003. godine. Tom prilikom (ostavio sam Sombor na nekoliko sati „na milost i nemilost Hrvatima"), on nam prvo saopštava da smo Miša i ja njegov deftnitivni izbor za vođenje srpske Službe, nakon čega

razgovaramo o mnogim temama koje nas čekaju.

Posebno nam naglašava da je „BIA trenutno na oceni minus deset“, da on od Agencije nema nikakve koristi, već samo probleme, te da će biti zadovoljan ukoliko mi stignemo do „ocene nula“, u narednihšestmeseci.

Slikovito govori kako su naše informacije neupotrebljive („ja te koverte više i ne otvaram, već ih bacam u đubre“), kako nemamo analitiku na nivou koji je potreban državi, kako on sam, preko svojih ličnih kontakata, ima više podataka o inostranom faktoru od nas, kako je u arhaičnim vojnim službama situacija još gora („oni su još u 1947! “) i kako pred nama stoji dug put pravljenja pristojne i modeme srpske Službe. Slikovito i enetgično govori o „demilitarizovanoj Službi pametnih i obrazovanih ljudi koji neće nositi heklere i revolvere, već će imati neoborivo ovlašćenje da pogledaju svaki papir u državi".

Posebno se osvrće na svoje saradnike, sa striktnim nalogom da nikom od njih „ne dozvolimo da se i približi Službi“, uz glasno izrečenu napomenu da tu misli i na Vladimira Bebu Popovića i na Čedomira Jovanovića. Naroćito insistiia na sprečavanju odliva podataka na nekontrolisan način, navodeći primer iz 2001. godine, kada su u zgradi Vlade, na jednom ogromnom stolu bile sve pristigle sirove informacije iz Službe, transkripti prisluškivanih razgovora itd., koje je uzimao i kopirao svako „od njegovih", u meri koliko mu je čega bilo potrebno, da bi sve završavalo po tabloidima, i to često kao ucenjivački materijal. Od nas jasno traži da se to više nikada ne desi, uz rečenicu koju sam dobro zapamtio i koja glasi:

„Meni pohtička poUcija nije potrebna, niti je to nešto što treba da postoji u Srbiji u 21. veku.“

ULOGA SLUŽBE U ĐINĐIĆEVOM PLANU ZA KOSOVO

Razgovaramo i o Kosovu. Govori kako poslednjih nedelja preduzima štru inicijativu da se taj problem konačno reši i da je naš optimum podela Kosova, gde mi dobijamo oko 15%, pri čemu će Srbija biti prva zemlja koja će priznati kao nezavisnu državu ostalih 85% kosovske teritorije. Od nas traži da budemo maksimalno prisutni na severu, te da posebno pratimo međunarodne reakcije u vezi s tom njegovom inicijativom, koju će mnogi loše dočekati. SMENA RUKOVODSTVA BIA: „KAO U AKCIONOM FILMU B PRODUKCUE..."

Odlazimo prvo u kancelariju zamenika Bracanovića (njega lociramo kao „veću žabu“ koju treba prvo progutati), koja je bUa u prizemlju, ulazimo kod njega i u tom momentu nestaje struje u celom objektu. Bracanović sedi u svojoj fotelji, vidimo samo žar cigarete i čujemo njegov glas obojen nekom ironijom:

„Uđite, momci, ne bojte se.“

Kao u akcionom filmu „B“ produkcije. Suština tog nategnutog razgovora u mraku se svodi na njegov polupreteći zaključak da nismo svesni u šta se upuštamo, što je u suštini i bUo tačno, s tim da se on, tako iskusan, svakako neće potruditi da nam objasni šta to mi ne znamo, a on zna. Upravo kao što se neće potruditi da nam objasni i taj stari trik iz Kule, kada istetovirani pajtosi isključe struju dok ti glumiš sponu između mafije i države.

Mišu iz nekog razloga doživljava blagonaklonije, s njim razgovara mimo i gotovo očinski, dok mene otvoreno mrzi jer mu se valjda ne uklapam u shku Službe koju je prethodnih godina projektovao.

Kako god bUo, po njegovom odlasku iz kancelarije odmah izdajemo prvi nalog koji se odnosi na to da prisutni pripadnici JSO hitno napuste sve objekte i krug sedišta BIA, jer ova oružana formacija već četrnaest meseci nije u sastavu Agencije, već je tu po nekom poluprivatnom, bratskom aranžmanu sa Bracanovićem. Ubrzo nakon toga sa prozora gledamo odlazak malog konvoja JSO vozUa, svesni da će ova naša energična naredba ponegde biti protumačena kao prvi pokazatelj izdaje. U međuvremenu pristigla je i stmja, zajedno sa prvim ešalonom razdraganih načelnika i savetnika koji su „bih šikanirani od strane prethodnog rukovodstva", i koji su Đinđić se u našem

susretu posebno osvrće na svoje saradnike, sa striktnim nalogom da nikom od njih „ne dozvolimo da se i približi Službi", uz glasno

izrečenu napomenu da tu misli i na Vladimira Bebu Popovića i na Čedomira Jovanovića

se „baš obradovali" kada su čuli ko će ubuduće voditi Agenciju...

Krećemo odmah sutra ujutro u neku vrstu primopredaje dužnosti, novi direktor Miša sa profesorom Andrijom Savićem, a ja, novi zamenik, sa MUoradom Bracanovićem. Neprijatno, kratko i nekorisno.

Kada sam otvorio Bracanovićevu veliku kasu koja je stajala u uglu, iza stola gde je do juče sedeo, tamo je bio samo jedan disk (toliko o primopredaji), bez nekog natpisa Ul obeležja. Puštam da čujem šta se na njemu nalazi i shvatim da je to samo snimljeni telefonski razgovor Bracanovićevog prethodnika na mestu zamenika direktora, Zorana Mijatovića, sa Ljubišom Buhom Čumetom, u vreme protesta „Crvenih beretki“, gde Mijatović snishodljivo i plačnim glasom moU šefa surčinskog klana za uslugu u zaustavljanju tog protesta. Očigledno da taj snimljeni razgovor Braca nije zaboravio u kasi, već je imao nameru da nam tim razgovorom nešto poruči. POSLEDNJIĐINĐIĆEV NALOG

Poslednji nalog koji smo dobUi od premijera odnosio se na posredno (samo putem tehnike) praćenje jednog njegovog bUskog saradnika i dugogodišnjeg prijatelja iz stranke, a zbog veza sa kriminalnim klanovima, gde je insistirao da mu svake večeri, na osnovu baznih stanica, javimo njegovo kretanje. Taj nalog lociranja i Učnog javljanja njemu smo ispuniU samo uveče 11. marta, jer je premijer ubijen već narednog dana.

POKUŠAJ ATENTATA

Nama koji smo postajaU novi rukovodioci nove agencije krajem januara 2003. godine, te okolnosti da JSO i poslovi obezbeđenja poUtičara nisu u delokrugu rada BIA delovale su rasterećujuće i povoljno, jer smo i bez toga imaU puno posla.

Pokušaj atentata kod hale Limes zatiče me u kancelariji, kada mi iz Beogradskog centra javljaju za ovaj događaj. Ubrzo stiže i identifikacija vozača, Dejana MUenkovića Bagzija, čije sam ime, kao neko ko do pre đvadeset dana nije imao pojma o kriminalcima, u međuvremenu čuo više puta idobrozapamtio.

Istrčavam iz kancelarije i nalećem na dvojicu kolega koji su se tu zatekU i kojima uguravam u ruke ključeve svojih kola, sa nalogom da hitno idu prema saobraćajnoj poUciji na auto-putu kod Laste, gde je

N I SLUŽBA GORAN ŽIVAUEVIĆ Bagzi priveden. Posle petnaest minuta me ova dvojica pozivaju telefonom i saopštavaju da su Bagzija zatekli uz ogradu pored auto-puta, gde je čekao taksi, pošto su ga saobraćajci nakon uzimanja izjave pustili! Brzo dogovaramo da ga strpaju u auto i da ga voze u GSUP u Ulici 29. novembra, jer sam se u međuvremenu čuo sa generalom Milanom Obradovićem koji je takođe (jedini pored nas) reagovao na okolnost da je reč o pripadniku zemunskog klana.

Smatrajući da je reč o događaju koji zavređuje pažnju svih, naravno i nas, izdajem nalog dvojici najboljih operativaca iz problematike organizovanog kriminala (M. L. i D. C.) da odmah idu u GSUP, da se priključe razgovoru koji je započet sa Bagzijem i da me o svemu obaveštavaju. Umesto toga, oni se posle sat vremena vraćaju i obaveštavaju me da su im kolege iz GSUP-a doslovce saopštile sledeću rečenicu:

„Ne treba nam vaša asistencija, BIA ovde nema šta da traži, ovo je naš posao.“ DAN KADA JE UBUEN ĐINĐIĆ

Dok održavam neki ne preterano bitan sastanak sa zamenikom načelnika SID-a, dobijam telefonski poziv da je izvršen atentat na premijera. Odmah krećem prema Nemanjinoj 11.

U zgradi Vlade, kasno po podne, svi mi, ranije pominjani šefovi iz policije i BIA, održavamo sastanak, uz generale iz vojske sa načelnicima njihove službe. Deluje mi neprimereno što vrh vojske donosi sa sobom topografske karte koje kače na zid, kao da smo napadnuti tenkovima iz Rumunije pa pravimo liniju odbrane negde kod Pančeva... Dok se ćutke „divim“ toj vojničkoj formi i paradi bez smisla, odvija se rasprava đva bitna političara o tome ko će sedeti u čelu stola i voditi sastanak.

Slike atentatora i tekst za medije, na samom početku sastanka, donosi civilno lice koje nije u strukturama bezbednosti. Odnjega čujemo i za uvođenje vanrednog stanja. U nereformisanoj, onoj staroj Službi, gde sam učio posao, tretiran je kao lice indikativno po obaveštajnoj službi Velike Britanije. U ovoj danas, ne znam, kriterijumi su poremečeni, osećam da sam mnogo više strano telo za ovim stolom nego on. Slike atentatora i tekst za medije, na samom početku sastanka, donosi civilno lice koje nije u strukturama bezbednosti. Od njega čujemo i za uvođenje vanrednog stanja

KO JE VOJNOM ATAŠEU U SKOPUU JAVIO DA ĆE ĐINĐIĆ BITIUBDEN?

Posle dva-tri dana mi iz BIA lociramo prvo Zorana Vukojevića Vuka, nakon toga Vladu Budalu, odmah za njim Đuru Mutavog... Uspevamo da identiflkujemo i Bezarevića iz obezbeđenja premijera, oko koga nastaje problem sa MUP-om jer zamenik ministra policije Nenad Milić u zvaničnom saopštenju pušta podatak da je reč o pripadniku BIA, što nije tačno, pošto je Branislav Bezarević od 1. decembra 2002. godine njegov, a ne naš radnik. Možda smo i preosetljivi jer nam je muka od tog stalnog negativnog prizvuka i te matrice da je Služba kriva za sve. Sledeći problem nastaje kad saznamo da se u nekim hapšenjima koja se dešavaju mimo nas pripadnici specijalnih poliđjskih snaga predstavljaju kao radnici BIA. Valjda su sumnjali u dugoročnost i pravnu validnost tih hapšenja, ili su zazirali od onih koje hapse, pa je bilo bolje da se lažno predstave.

S jedne strane, saradnja sa policijom je odlična, kao nikada pre, dok, s druge, problemi nastaju kad god ima nekog pofltičkog uticaja ili medijskog prizvuka.

Uskoro donosimo na jedan od zajedničkih sastanaka trag o ulasku jednog lica iz Hrvatske na dan atentata, koje carinik sa Batrovaca prepoznaje kao lice sa objavljenog foto-robota. Navodno, to lice je sačekao na samom graničnom prelazu jedan visoki oficir JSO sa pričom da je reč o njihovom gostu - instruktoru iz Legije stranaca. Upornim radom stižemo do tih imena i pokušavamo da rekonstruišemo njihovo kretanje tog dana, nadajući se da imamo dobar trag. Međutim, deo vlade i MUP-a ovu našu informaciju proglašava kao pokušaj opstrukcije zvanične istrage. Dolazimo i do informacije da je baš u to vreme, preko istog graničnog prelaza, iz Hrvatske u Sibiju došao i Ico Mateković, kriminalac blizak Hrvoju Petraču, ali ni to nosioci Sablje ne prihvataju kao relevantno...

Imam utisak da Čume ima više uticaja na njih nego svi mi iz BIA, u stvari on, za razliku od nas, i pripada užem rukovodstvu te policijsko-političke akcije.

Pošto smo na svoju ruku ozvučili prostoriju gde Čume boravi, slušamo kako dodatno plaća pripadnike policije koji ga čuvaju. Njemu iza leđa, oni se onda dogovaraju da mu zauzvrat poklone, ni manje ni više, nego pištolj! Javljam taj suludi podatak njihovom šefu, on se čovek hvata za glavu, zahvaljuje mi na informaciji...

Makedonska služba nam dostavlja ne napisani podatak, nego snimak prisluškivanog telefonskog razgovora našeg vojnog atašea u Skoplju od 12. marta, kome žena javlja da je premijer ubijen, na šta on spontano odgovara: „To mi je juče najavio ovaj što sam se video sa njim.“ Istragu ovog traga preuzimaju vojne službe bezbednosti, jer je sve vezano za vojnog atašea, realno - njihov posao. Nikada do danas nisam saznao ko je našem vojnom atašeu u Skoplju najavio 11. marta 2003. godine da će premijer Đinđić sutradan biti ubijen. STRANAČKA POLITIKA

Sledeća crtica, bez koje ova priča ne bi bila potpuna, jeste stranačka pofltika, njihovi stranački interesi koji se neretko sukobljavaju sa izvomim interesom Službe da štiti državu, a ne njihovu vlast.

Možda je najbolji primer za to poseta tada sveprisutnog i moćnog Čedomira Jovanovića, koji je došao kod nas na Banjicu na zatraženi razgovor, negde u septembru ili oktobru 2003. godine, u trenutku kada je premijer Zoran Živković bio u poseti Kini. U tom pozivu, gde traži susret, Jovanović navodi da ga moramo primiti „jer je on ipak potpredsednik Vlade“, što mi deluje kao da je negde čuo onaj Đinđićev nalog u vreme kada smo imenovani na ta mesta, a koji se odnosio na zabranu da nam se njegovi saradnici mešaju u rad Službe.

Upadljivo smireno i veoma tihim glasom iznosi nam političku procenu „da sve odlazi dođavola i da u državi jačaju snage poražene 5. oktobra“. Mišljenja je da se to mora sprečiti na svaki način i da BIA tu mora imati svoju ulogu, bar u pogledu hitnog „kačenja" svih telefona koje koriste Koštunica i njegovi saradnici.

Nakon mog odgovora da to nije naš posao i da će nam on i njegova partija jednoga dana, kada neminovno odu sa vlasti, biti zahvalni što neće nositi etiketu zloupotrebe Službe za partijske interese, razgovor je ubrzo završen. N

24 Nedeljnik 21. maj 2020.

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: NIN     Strana: 1,34,35,36,37

Rubrika: Ekonomija

Autori: SAŠA DRAGOJLO, DRAGANA PEĆO

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije/Korupcija

Naslov: IMA NEKA TAJNA VEZA

IMA NEKA TAJNA VEZA

Maja prošle godine bivši glav-

ni arhitekta Grada Beograda Milutin Folić objavio je niz fotografija sa letovanja u Grčkoj na svom instagram-profilu. Jedna od njih posebno skreće pažnju: na njoj je Folić u društvu svog dugogodišnjeg prijatelja oko kojeg se pletu razne kontroverze – advokata Igora Isailovića i još dvojice sa kojima sedi na zidiću uz obalu mora na grčkom ostrvu Hidra. Sva četvorica na fotografiji izgledaju srećno.

Bio je to nedugo nakon što je Folić otišao iz državne službe i prešao u privatni biznis.

Taj biznis, svega dva meseca nakon što mu je istekao mandat glavnog beogradskog urbaniste, Folić je u martu 2019. pokrenuo sa Isailovićem. Osnovali su kompaniju Sillage, preko koje su ušli u posao posredovanja u prodaji nekih od najvrednijih nekretnina u Beogradu. Isailović je manje od godinu dana kasnije napustio ovaj posao i sada firmu vodi samo Folić.

Njegova kompanija nudi na prodaju luksuzne apartmane u Beogradu na vodi, elitnom kompleksu K-distrikt na Dorćolu, zatim u Kapiji Vračara, zemunskom stambenom kompleksu Taurunum 21 i The One na Novom Beogradu. Ovi stanovi su među najskupljima u državi i njihova cena vrtoglavo je visoka – kvadrat košta od oko dve do više od osam hiljada evra.

Ne zna se koliki tačno procenat od prodaje ovih stanova uzima Folić, čija kompanija pronalazi kupca i papirološki završava kupovinu. Sillage na svom sajtu klijentima nudi pomoć i pri „pronalaženju lokacije za gradnju“ i „dobijanju građevinske dozvole“.

Iako je Folić, pre nego što je ušao u ovaj biznis, prestao da vodi gradski urbanizam, te stvari nije lako razdvojiti. Gradnja većine ovih kompleksa, koje sada prodaje, započeta je upravo u vreme kada je on vodio urbanističi razvoj Beograda. Pod Folićevim rukovodstvom menjao se Generalni urbanistički plan Beograda, čime je pomognuta izgradnja Beograda na vodi. Gradski plan detaljne regulacije (PDR) je promenjen na zahtev investitora u Taurunum 21, kako bi se zemljište prebacilo iz poslovne u stambenu namenu i time omogućila izgradnja ovog projekta. Dok je bio gradski urbanista, njegov prijatelj je investirao u gradnju K-distrikta, o čemu je ranije pisao BIRN.

Firma Folić arhitekts (Folic Architects), u vlasništvu Milutina Folića i njegovog brata Branislava, radila je projekte za Kapije Vračara i Taurunum 21 u periodu kada je on bio gradski arhitekta. Svi ovi detalji, prema rečima stručnjaka sa kojima je razgovarao KRIK, ukazuju da se Folić nalazi u mogućem sukobu interesa.

„Neko vreme nakon što odete sa funkcije, ne možete da u toj istoj delatnosti radite sa firmama sa kojima ste radili ili imali kontakt dok ste obavljali javnu funkciju. Sve se to smatra nekom vrstom konflikta interesa“, kaže Zoran Stojiljković, bivši predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. „Ukoliko im je Folić sređivao poslove tokom obavljanja javne funkcije, a kasnije poslovno sarađivao sa njima - to je trgovina uticajem, koju kasnije, kad odeš sa funkcije, praktično naplaćuješ.“

Kada je pokretao svoj novi biznis, Folić je za partnera izabrao advokata Igora Isailovića, koji je osoba od poverenja nekih od najmoćnijih ljudi u državi. Kao učenik ministra finansija Siniše Malog , advokat Isailović dobro poznaje mračniju stranu finansija - poslovanje ofšor kompanija. Bio je poslovni partner premijerki Ani Brnabić, koja ga opisuje kao svog prijatelja. Osim toga, Isailović među klijentima ima mnoga druga poznata imena: tu su kum predsednika države Nikola Petrović, kriminalni šef sa severa Kosova Zvonko Veselinović, kao i tajkuni koji su kupovali medije.

Manje od godinu dana od osnivanja firme Sillage, nakon što su se novinari KRIK-a raspitivali o ovoj firmi, Isailović izlazi iz vlasništva firme i Folić ostaje njen jedini vlasnik. Svoj udeo u vlasništvu Isailović je poklonio Foliću , prema ugovoru iz februara ove godine, čiju kopiju ima KRIK.

Ni arhitekta, ni advokat nisu želeli da govore za KRIK. Folić je odmah spustio slušalicu, a na poruke nije odgovorio. Isailović nije odgovarao ni na pozive ni na poruke novinara. Menadžerka kompanije Sillage je u telefonskom razgovoru rekla da joj je sugerisano da novinarima ne daje nikakve informacije.

„Grad će pomoći svim investitorima koji imaju probleme“, glasila je vest na sajtu Grada Beograda iz sredine 2014. Ova poruka poslata je nakon sastanka koji je Folić, nedugo pošto je postavljen za pomoćnika tadašnjeg gradonačelnika Siniše Malog i glavnog čoveka za arhitekturu u prestonici, održao sa gradskim menadžerom Goranom Vesićem i još nekoliko ljudi koji se bave urbanizmom.

Tom prilikom, Folić je obećao kako će „mnogim investitorima omogućiti da ostvare svoje ciljeve“, a najavio da će se u tu svrhu menjati i urbanistički plan glavnog grada.

Izaista je ostvario ono što je obećao.

Generalni urbanistički plan Beograda menjan je dok je Folić bio glavni gradski urbanista, a tim izmenama omogućena je gradnja kompleksa Beograda na vodi. Ovaj, jedan od najspornijih projekata sadašnje vlasti, ušao je u realizaciju uprkos brojnim primedbama struke i protestima građana koje je organizovala Inicijativa Ne davimo Beograd.

Primedbe protiv ovog projekta je razmatrala posebna komisija Republičke agencije za prostorno planiranje (RAPP), a sednice su, osim prve, bile zatvorene za javnost. Folić je bio prisutan na nekim sednicama, a na jednoj nije hteo da se evidentira u spisak prisutnih i insistirao je da mu se preda diktafon kojim su se sastanci snimali i da se snimci obrišu, o čemu je ranije pisao Istinomer.

BIRN je objavio da im je biznismen iz Novog Sada Vladimir Gogoljev rekao da ga je Folić savetovao na kojoj lokaciji da gradi stambeno naselje K-distrikt, jedno od najvećih elitnih naselja u Beogradu.

Folić je, dok je radio u Gradu Beogradu, obilazio izgradnju Beograda na vodi, a bio je i na predstavljanju projekta Gogoljeva. Sada, preko svoje privatne firme Sillage prodaje stanove u ovim stambenim zgradama.

Gogoljev je za KRIK potvrdio da Folić prodaje njegove stanove, ali je sada demantovao da mu je pomogao oko izgradnje K-distrikta, tvrdeći da je sve rađeno po planu koji je postojao pre nego što je Folić postao gradski arhitekta. Za saradnju sa Folićevom agencijom za nekretnine zaslužan je, kako kaže, advokat Isailović, jer je pronašao kupce njegovih stanova, i to dok stanovi još nisu bili ni izgrađeni.

„Igor je to predložio pošto je on sam doveo mnogo kupaca, a nije dobio naknadu za to. Zbog toga je naknadno predložio da se u fazi dva oni priključe s tom firmom“, ispričao je Gogoljev za KRIK.

Folić preko svoje firme prodaje i stanove prestoničkih poslovno-stambenih kompleksa Kapija Vračara, Taurunum 21 i The One. Sve njih je izgradio novosadski investitor Aleksandar Gajić, vlasnik nekoliko građevinskih kompanija, koji je partner Gogoljeva u kompleksu K-distrikt. Sa ovim biznismenom, Folićeva porodična kompanija je sarađivala dok je on bio na funkciji. Folić arhitekts, agenciju čiji su vlasnici braća Folić, Gajić je angažovao da izradi projekte za Kapiju Vračara i Taurunum 21.

Gajićeva kompanija AGNS gradnja radila je Kapiju Vračara u Južnom bulevaru, najveći stambeni kompleks na toj beogradskoj opštini - kako ga i opisuju na svom sajtu. Firma čiji je vlasnik takođe Gajić, investirala je i u elitni projekat Taurunum 21 u Zemunu, kod Karađorđevog trga, čije stanove Folić takođe ima u ponudi.

Kako bi ovaj projekat izgradnje 75 luksuznih stanova bio realizovan, Grad Beograd je na zahtev investitora u junu 2018. promenio Plan detaljne regulacije (PDR) i omogućio investitoru da sagradi veći luksuzni stambeni objekat od onog koji je bio moguć pre donošenja plana. U to vreme Folić je bio na poziciji glavnog gradskog urbaniste.

Na listu luksuznih poslovno-stambenih kompleksa čije stanove prodaje, Folić je dodao i projekat The One u novobeogradskom bloku 64. Investitor na ovom projektu je ponovo novosadski biznismen Gajić, posredstvom svoje građevinske firme Aleksandar gradnja. Projekat The One još nije bio dobio ni građevinsku dozvolu, a stanovi tog projekta već su bili u ponudi na sajtu Folićeve agencije.

Kako bi se ovaj luksuzni stambenoposlovni kompleks realizovao biće neophodno da se izmeste postojeća kanalizaciona mreža, toplovod, gasovodna i vodovodna mreža, jer se sve to nalazi na parceli na kojoj je planirana gradnja, ocenio je Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove.

Osim nekretnina u Srbiji, Folićeva agencija u ponudi ima i stanove i placeve na crnogorskom primorju. Sillage se, kako se navode na sajtu firme, bavi i nizom drugih usluga – od pronalaska lokacije za investitore i dobijanja dozvola za gradnju, do posredovanja u prodaji stanova.

Kao partnerske kompanije, na sajtu Folićeve firme su navedene Energogrup u vlasništvu Dejana Brankovića, koja je prethodnih godina izgradila nekoliko tržnih centara i luksuznih nekretnina u Srbiji, Folić arhitekts, kao i Isailovićeva advokatska kancelarija Isailović & partners.

Prijateljstvo sa Isailovićem, Folić nikad nije krio. S vremena na vreme, na svom instagram-profilu objavljivao je fotografije na kojima je, na ručkovima ili putovanjima, u društvu ovog beogradskog advokata. Folić i Isailović fotografisali su se u sedištu kompanije ispred logoa firme sa dve ženske osobe, a fotografiju je jedna od njih objavila na instagram-profilu uz poruku: „Ekipa koja pobeđuje!“. Ova fotografija kasnije je obrisana, ali su je novinari KRIK-a sačuvali.

Osim na letovanju u Grčkoj, njih dvojica bili su zajedno i na zimovanju. Sredinom februara 2015, u bašti kafića na ski-stazi jednog od najpopularnijih slovenačkih skijališta, Krvavec, kafu su ispijali Folić i

Biznis trougao sa ofšor začinom

Investitori K-distrikta, među kojima je i Vladimir Gogoljev, krajem aprila 2018. prodali su parcelu na kojoj se nalazi zgrada bivše fabrike tekstila Beko za devet miliona evra firmi u vlasništvu Marera propertis - čije je vlasništvo skriveno iza mreže ofšor kompanija. Advokat Isailović, za kojeg Gogoljev kaže da mu je našao kupce za stanove, samo tri meseca kasnije je od Marere kupio stan u primorskom mestu Rose kod Herceg Novog za 120.000 evra, kako piše u ugovoru do kog su došli novinari KRIK-a. Pored ovoga, Isailović poseduje još nekoliko nekretnina. Sa suprugom deli vlasništvo nad četvorosobnim stanom i dvema garažama u centru Beograda, a vlasnik je i trosobnog stana na Zvezdari.

Isailović i to ovekovečili fotografijom koju je Folić objavio na Instagramu.

Njih dvojica povezani su i porodično, pošto se, kako su novinari saznali od izvora, Folićev brat oženio Isailovićevom sestrom.

Folić nije jedini uticajni čovek sa kojim je Isailović povezan. Za karijeru ovog advokata bitno je bilo to što se spojio sa aktuelnim ministrom finansija Sinišom Malim – dok je Mali bio u privatnom biznisu. U gotovo svim poslovima u koje je Mali umešan, a koje je KRIK istraživao, novinari su nailazili na Igora Isailovića.

„Ne postoji nijedan posao koji je Siniša ikad uradio, a da on nije učestvovao“, ovako je i Marija Mali, bivša supruga Malog, u ranijem intervjuu za KRIK opisala Isailovića. Ispričala je kako ga je „Siniša uzeo pod svoje i naučio poslu“.

Isailović je vodio poslove za porodicu Mali. Bio je ovlašćen da u ime kompanije Busby Financial Corp sa Britanskih Devičanskih ostrva, iza koje stoji porodica Mali, kupi i uveze automobil mercedes. Ovu kupovinu obavili su preko ofšora da bi izbegli plaćanje poreza u Srbiji, kako je Marija Mali ispričala za KRIK. Kako je ona rekla, Isailović je pomogao Malom i da osmisli kako da pred Agencijom za borbu protiv korupcije opravda 95.000 evra čije poreklo nije mogao da dokaže, o čemu je KRIK opširno pisao.

Deo Isailovićevog tima kao studentkinja bila je i Milica Andrić, supruga brata Siniše Malog, Predraga – koja je prošle godine novinare KRIK-a optužila da „prate bebe“.

Osim Malog, Isailovićevi klijenti su i drugi ljudi iz samog vrha vlasti i uticajni pojedinci. Danas je on jedan od glavnih advokata u krugovima ljudi bliskih SNS-u.

Godinama radi kao advokat premijerke Srbije Ane Brnabić sa kojom je 2015. godine osnovao firmu Enegy & Innovation, kako je ranije otkrio KRIK. Nije poznato čime se ova firma tačno bavila.

„Isailovića sam upoznala kada smo sa njegovom advokatskom kancelarijom radili na potencijalnom investiranju u Srbiji iz oblasti energetike, a vremenom smo postali prijatelji“, rekla je tada Brnabićeva za KRIK.

Advokat Isailović je za klijenta imao i Srđana Milovanovića, koji je kupio dve televizije sa nacionalnom frekvencijom – Prvu i B92, kao i Bobana Rajića koji je kupio dnevni list Večernje novosti. Isailović zastupa i prorežimski tabloid Srpski telegraf, koji je osnovao upravo Isailovićev nekadašnji kolega iz advokatske kancelarije Lazar Simić.

Isailovićev klijent bio je i kontroverzni biznismen sa Kosova Zvonko Veselinovića, čije kompanije su ga angažovale kako bi obavio pravne radnje u poslovnom registru. Njegovu kancelariju angažovao je i kum predsednika države i bivši direktor javnog preduzeća Elektromreža Srbije Nikola Petrović.

Pre agencije Sillage, Folić i Isailović imali su još dva zajednička posla – i to u ugostiteljstvu. Na proleće 2014, njih dvojica su sa grupom poslovnih partnera u istom danu osnovali dve firme za ugostiteljstvo – Klub leto i Klub leto tim. U ovim poslovima su imali živopisnu listu poslovnih partnera. Među njima je maneken Vladimir Vuksanović, suvlasnik Ruskog cara i nekoliko prestoničkih noćnih klubova, koji je sa Isailovićem i Folićem putovao prošle godine i nalazi se na slici iz Grčke. Tu je i Milan Micić, koji je sa ocem bivšeg načelnika beogradske komunalne policije Nikole Ristića, držao beogradski splav Port by Community. Ovi poslovi nisu bili posebno uspešni. Nakon tri meseca ugasili su Klub leto tim, a nekoliko godina kasnije ugašena je i druga firma.

Ipak, s obzirom na nekadašnju Folićevu poziciju i kompanije sa kojima je tada dolazio u kontakt, najzanimljiviji posao koji je sa Isailovićem pokrenuo je agencija Sillage. Kako kažu stručnjaci za KRIK-a, ona može spadati u koruptivne aranžmane.

„Ljudi dok su na funkciji suštinski i praktično pripremaju teren za to da kad siđu sa funkcije imaju prostora da eksploatišu ono što su radili dok su mogli da donose uredbe, daju dozvole i slično“, kaže sociolog Dario Hajrić za KRIK. „Ovo je dobar primer kako zapravo oni ni ne pokušavaju da zametnu te tragove i gde je zapravo svima jasno da je reč o nekoj vrsti korupcije, ali nikada ne čujemo da se pokreću bilo kakve istrage tim povodom.“

Bivši predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zoran Stojiljković kaže da su ovakvi poslovi posebno podložni korupciji.

„Trgovina uticajem je posebno razvijena u situaciji kada radite neki posao koji je vezan za dozvole, odobrenja, gde vi možete da odlučite da li nešto može ili ne može da prođe. Ili se nešto promeni, iznađe se neko rešenje da bi se napravila korist nekome, pri čemu što ste više u tom poslu i hijerarhiji, to ste više u situaciji da korumpirate pravila igre“, objašnjava Stojiljković.

Kad 13 nije baksuzni broj

Dok je bio gradski funkcioner, Folić je u isto vreme znatno razvio svoj privatni biznis. Firma Folić arhitekts, koju je 2008. osnovao sa rođenim bratom, od kada je ušao u gradsku vlast, uvećala je prihode više od 13 puta. Nasuprot njoj, Folić je sa ocem i bratom vlasnik istoimene porodične firme osnovane i u Crnoj Gori 2007, ali je ona godinama u blokadi. Folić je vlasnik dupleksa u centru Beograda, a sa bratom je u Andrijevici u Crnoj Gori kupio voćnjak. Sa poslovnim partnerom Markom Vujoševićem poseduje i polovinu parcele na Vračaru gde su, dok je bio funkcioner, posredstvom zajedničke firme Goldman kapital partners – sazidali višespratnicu.

SAŠA DRAGOJLO, DRAGANA PEĆO

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: NIN     Strana: 16,17

Rubrika: Politika

Autori: Balša Kašćelan

Teme: Korupcija

Naslov: Povratak narodnih sudova

Povratak narodnih sudova

Iako se i u Ustavu iz 1903. i u Ustavu iz 2006. navodi da je sudska vlast u Srbiji nezavisna, u praksi državni funkcioneri ostaju da budu

svetionik sudovima i pokazatelj kako bi trebalo da se sudi i presuđuje

Kraljevina Srbija te 1903, nakon

majskog prevrata, donosi nov Ustav. U pogledu uređenja sudske vlasti Ustav iz 1903. je ocenjen kao jedan od svetlih primera tog vremena. Govoreći o položaju sudske vlasti Ustav navodi da je sudska vlast nezavisna, da u izricanju pravde sudovi ne stoje ni pod kakvom vlašću, postupaju i sude isključivo na osnovu zakona. I Ustav Republike Srbije iz 2006. baštini ideju nezavisnosti sudske vlasti propisujući na isti način okvir u kome se nalazi pravosuđe. Međutim, u praksi se dešava potpuno suprotno, pa tako izvršna vlast i državni funkcioneri, nažalost, i danas kao i tada, ostaju da budu svetionik sudovima i pokazatelj kako bi trebalo da se sudi i presuđuje.

Očemu se zapravo radi? Nakon majskog prevrata, kada su oficiri gazeći svoju vojničku zakletvu masakrirali kraljevski par, stvorila se u Srbiji klima nepoverenja i podozrenja prema vojsci. Po svedočenju mladog generalštabnog kapetana Milana Novakovića, koji se tek beše vratio sa vojničkih studija iz Rusije i Francuske, u Srbiji skoro ceo časni oficirski kor sa prezirom i negodo-

vanjem gleda šta radi nekoliko desetina zaverenika. U takvom društvenom ambijentu oficir Niškog garnizona Milan Novaković i Maksim Novaković (žandarmerijski poručnik), smatraju da je potrebno da vojska povrati svoj ugled upravo na primeru poštovanja vojničke zakletve i pravila vojne službe. Noseći se tom idejom, Milan i Maksim Novaković traže da se pokrene istraga protiv tzv. crnorukaša i utvrdi da li su svojim postupanjem naneli štetu vojsci. U skladu sa tadašnjim zakonskim propisima Milan Novaković sa istomišljenicima osniva Društvo za zakonsko rešavanje vojničkih pitanja i traži da se pokrene istraga protiv atentatora i utvrdi eventualna njihova odgovornost. Ubrzo pokreću i list Za otadžbinu preko koga informišu javnost da događaj iz 1903. nije nikakvo narodno delo i da narod nije oslobodio odgovornosti počinioce krvavog pira.

Vlada Kraljevine Srbije ekspresno reaguje i donosi uredbu kojom zabranjuje rad Društva i gasi pomenuti list. Većinska Srbija gleda sa negodovanjem na obračun Vlade sa mladim obrazovanim oficirom. Sledeće godine državni mediji objavljuju da je u Glavnjači (zgrada Uprave grada koja je imala reputaciju političkog zatvora), Milan Novaković iz puške ubio svog saradnika Maksima, a onda izvršio samoubistvo. Opoziciona Srbija ključa i postavlja pitanja: otkud oni u zatvoru, otkud im oružje u zatvoru i sl. Beogradski list Pravda na naslovnoj strani objavljuje da je policija likvidirala Novakoviće. U podnaslovu stoji: „vojska i žandarmerija protiv dva čoveka“.

Posle pritiska parlamentarne opozicije i celokupne javnosti Narodna skupština formira anketni odbor da utvrdi činjenice o smrti dvaju oficira. Anketni odbor utvrđuje da je u noći ubistva u zatvoru boravio ministar unutrašnjih poslova Nastas Petrović. Zaključak anketne komisije je da se o ovome izjasni sud u redovnom postupku.

Godine 1911. počinje sudski proces pred osnovnim sudom pod budnim okom javnosti. Sud utvrđuje da je kobne noći u zatvoru bio ministar unutrašnjih poslova i da je naredio likvidaciju dvojice oficira. Pod zakletvom to potvrđuje i nekoliko svedoka. Iste godine se održavaju izbori za Narodnu skupštinu, na kojima ubedljivo pobeđuje Radikalna stranka, čiji je istaknuti funkcioner optuženi ministar Petrović. Nakon parlamentarnih izbora, suđenje se završava i sud konstatuje da je gospodin Petrović direktno odgovoran za pomenutu likvidaciju, ali nije proglašen krivim, jer u svom obrazloženju sud navodi da je tzv. narodni sud rekao drugačije. Pitanje odgovornosti ministra unutrašnjih poslova opozicioni narodni predstavnici ponovo pokreću u Skupštini i traže da se Skupština izjasni o imunitetu ministra i o tzv. narodnom sudu. Skupštinska većina odbija da se optuženom ministru skine imunitet, a sam Petrović u skupštinskom govoru priznaje istinitost dokazanih činjenica na sudu, ali (kao i pomenuto sudsko obrazloženje) ponavlja da u njegovom činu nema krivice, jer je njega narod ubedljivo izabrao na izborima, a volja naroda je iznad svih zakona. Shodno rečenom, pobijeni oficiri su zaboravljeni, a ministar unutrašnjih poslova je nastavio da radi svoj posao.

USrbiji danas, vek kasnije, dešava se ista stvar. U mnogim emisijama (suočeni sa prozivkama i optužbama o povezanosti sa korupcijom i kriminalom), funkcioneri vladajuće stranke objašnjavaju da je SNS ubedljivo pobedio na izborima i da je to volja naroda. U istim emisijama objašnjavaju mašući procentima da im je narod dao masovnu podršku i da je shodno tome deplasirano uopšte postaviti pitanje o njihovoj odgovornosti.

USrbiji u 21. veku, narodni poslanik vladajuće većine, šef poslaničke grupe najveće stranke u Srbiji, štrajkovao je glađu zbog neoglašavanja Republičkog javnog tužioca u vezi sa jednim političkim incidentom. Iako ima mogućnost da podnese inicijativu za prestanak funkcije tužiteljke, isti to ne čini, niti se obraća ministru pravde, koji ima mogućnost da pokrene postupak razrešenja tužiteljke.

Pravosuđe u ovoj zemlji je ustuknulo pred „narodnim sudom“ i kad taj isti poslanik lidere opozicije označava kao fašiste. Označava i lidera i političku organizaciju fašističkom, ali bez ijedne podnete prijave protiv lidera i bez pokretanja postupka za zabranu rada takvim organizacijama. Pravosuđe bi moralo da reaguje ili pokretanjem postupka protiv fašista i zabranom fašističkih organizacija, ili pokretanjem postupaka protiv funkcionera i poslanika vladajućih stranaka zbog izazivanja mržnje i netrpeljivosti. Slušajući i gledajući sve ovo i ne čudi što su i sudije osnovnih sudova u svojim presudama počele da primenjuju isti princip, princip postojanja narodnog suda i svoje sudske odluke temelje na apelima i preporukama najviših izabranih funkcionera. Evo, 110 godina je prošlo, a mi se vrtimo ukrug. Dobro je Srbija opstala i preživela. BALŠA KAŠĆELAN

vanredni profesor Univerziteta Union

BALŠA KAŠĆELAN

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: NIN     Strana: 3

Rubrika: Uvodnik

Autori: Milan Ćulibrk

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Ministar Mali i velikih100 evra

Ministar Mali i velikih100 evra

Predsednik tvrdidaje

novac potrebniji državi nego njemu, ali znam da su u mnogo gorem položaju od države

najsiromašniji, koje ona i ne vidi, pa ne mogu ni da se prijave za pomoć. Kome biste vi poklonili vaših 100 evra, državi ili toj sirotinji

Milan Ćulibrk

Nisam verovao da će ogromna većina građana Srbije,

samo mesec dana uoči parlamentarnih izbora, odbiti poslušnost predsedniku Aleksandru Vučiću i to u trenutku kada mu je rejting na najvišem nivou. Još manje sam verovao da će više ljudi umesto Aleksandra velikog poslušati Sinišu Malog.

Za to čudo u Srbiji nije bila potrebna nikakva velika društvena ili politička drama. Nije tome doprinelo nezadovoljstvo građana stanjem u društvu, jer su za demokratiju u Srbiji, izgleda, više zabrinuti Noam Čomski, Jirgen Habermas, Toma Piketi i 300 vrhunskih intelektualaca sveta. Za sve je bilo dovoljno samo - 100 evra. Ko zna, možda bi se isto desilo i da je vlast odlučila da građane „časti“ i sa upola manjom sumom, ali kad se plaća iz državne kase, koju ionako puni neko drugi, što bi se škrtarilo? Tim pre što mi se ponekad čini da neki zvaničnici imaju isti životni moto kao Grunf iz stripa o Alanu Fordu – bolje je živeti 100 godina kao milioner nego sedam dana u bedi. Mada je danas primerenija jedna druga Grunfova izjava – bolje biti bogat i zdrav, jer kad si siromašan džabe je što si bolestan.

Elem, iako se mnogi pitaju kako Vučić bez dinara ušteđevine (tako bar piše na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije), sa mesečnom zaradom od 135.587 dinara izdržava porodicu, plaća sam sve svoje račune, čak i časti strane goste, predsednik je rekao da se neće prijaviti za 100 evra, navodeći da je taj novac potrebniji Srbiji nego

njemu. Ne mogu da garantujem, ali verujem da se potajno nadao da će bar deo od oko 700.000 članova SNS-a, koji su uvereni da žive u zlatnom dobu, postupiti isto. Pa, zar to ne bi bila najkonkretnija moguća podrška lideru? Pa, zar to nisu mogli da urade bar oni koji mesečno zarađuju više od predsednika, a ima valjda i u SNS-u onih čija su zvanična primanja veća od 1.150 evra mesečno. Evo, recimo, Aleksandar Martinović, šef poslaničkog kluba SNS-a je Agenciji za borbu protiv korupcije prijavio mesečna primanja od 2.255 evra, a Sandra Božić, koja je sa njim jedan dan štrajkovala glađu, prijavila je mesečna primanja od 2.910 evra.

Avaj, biće da je ogromna većina, ipak, poslušala Sinišu Malog, koji je pozvao sve građane „da iskoriste ovu priliku da dobiju novčanu pomoć, da veruju u svoju državu i da veruju u bolje sutra“. Ne znam da li veruju u državu i u bolje sutra, ali očito veruju u 100 evra, jer se za pomoć do utorka prijavilo 3.750.000 ljudi. A, uz njih novac će automatski, bez prijavljivanja, dobiti još bar dva miliona penzionera i ljudi koji dobijaju socijalnu pomoć. Plus, rok za prijavljivanje ističe 5. juna, pa se može pretpostaviti da se država preračunala i da joj planiranih 500 miliona evra neće biti dovoljno, te da će Vučićev „helikopter“ morati još jednom da uzleti i razbaca tako bar još 100 miliona.

Spadam u grupu ljudi koji su bili veliki protivnici ove ideje, jer sam ubeđen da ovo nije ni ekonomska ni

socijalna, već čisto politička mera, sračunata da se podmaže glasačka mašina neposredno pre izlaska na birališta. Manjina sam i zbog toga što se još nisam prijavio. Ali, hoću. I pozivam sve koji se dvoume da urade isto. Čim mi legne novac, istog dana prebaciću ga na žiroračun 200-2782330101033-51. Izgleda da neću biti jedini, jer su još neki ljudi koje znam obećali da će sa svojih – da, da, to su naše pare, jer smo ih mi i uplatili u budžet - 100 evra podržati rad Solidarne kuhinje. Nju je osnovala grupa volontera, koja svakog dana najsiromašnijima deli besplatne obroke kod Cvetkove pijace u Beogradu. Tu se, nažalost, hrane i beskućnici, ljudi bez adrese i ličnih dokumenata. Iako ima malo ljudi u težem položaju od njih, do njih neće stići ni „Sinišinih 100 evra“. Ne zato što im fali jedan papir. Neki od njih nemaju nijedan papir. Za državu i njen program pomoći oni jednostavno – ne postoje. Problem je, međutim, što ti ljudi i te kako postoje. I treba im pomoć. Možda ima i boljih načina da se potroši 100 evra, ali uplatom na račun Solidarne kuhinje znam da će bar neki od tih ljudi

dobiti po nekoliko obroka. Malo li je?

Ne znam samo kako su Vučić i Mali reagovali kad su čuli da je Novak Đoković osnovao fond iz koga je slabije rangiranim teniserima isplaćeno po 4.325 dolara. I da, novac za to nije obezbedio niko sa strane, već bolje stojeće kolege, pa neće za svakih 100 evra morati kasnije da vrate 105.

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: Novi magazin     Strana: 6,7

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)/Korupcija

Naslov: 5. minuta sa.. Bojanom Selaković

Građanske inicijative pratile su

na nedeljnom nivou kroz izveštaje "Tri slobode" nivo sloboda okupljanja, organizovanja i informisanja u vreme van-

rednog stanja. Šta je pokazao monitoring, pitanje je za Bojanu Selaković, programsku direktorku GI? "Zabrinjavajuće stanje u medijima i onemogućavanje ostvarivanja prava na slobodu izražavanja i medija problem je s kojim se Srbija suočavala i pre početka krize izazvane pandemijom covid-19, na koji su ukazivali domaća i međunarodna javnost, a predstavnici vlasti negirali. Brojni primeri kršenja prava na slobodu izražavanja i medija u praksi koje smo prikupili kroz izveštaje ‘Tri slobode’ pokazuju da je tokom vanrednog stanja došlo do dodatnog pogoršanja u ovoj oblasti. Naročito je bilo zabrinjavajuće donošenje Zaključka Vlade Republike Srbije 28. marta, koji se odnosio na informisanje u vreme vanrednog stanja i pandemije, a koji je podrazumevao centralizovanje informacija i jasan pokušaj cenzure, te je stoga, nakon reagovanja domaće i međunarodne javnosti, povučen 2. aprila" sumira Selaković.

Doneta je i merakoja je onemogućavala prisnstvo novinara na konferencijama za medije Kriznog štaba.

Ovo problematično rešenje predstavljalo je nastavak opstrukcije rada. Umesto redovnog oblika učešća, novinarima nije omogućeno ni učešće na konferenciji putem video-linka već je samo ostavljeno slanje pitanja u pisanom obliku najkasnije do 14 časova svakog dana. Na taj način otvorila se mogućnost cenzure, arbitrarnog odabira pitanja, kao i izbegavanja odgovora na pitanja koja nisu po volji nekog od govornika. Ova mera ukinuta je nakon 10 dana, kada je, navodno, opasnost po zdravlje novinara delimično suzbijena, dok su u međuvremenu redakcije brojnih medija odustale od slanja pitanja na ovakve konferencije.

Kakvo je stanje sa slobodom okupljanja?

Sloboda okupljanja je postepeno ograničavana još u periodu pre uvođenja vanrednog stanja na način da je svaka novousvojena mera podrazumevala stoži režim i smanjivanje dozvoljenog broja ljudi koji mogu da budu na jednom mestu istovremeno.

Kad je reč o opravdanosti ovih mera, one se čine ispravnim i ispunjavaju uslove predviđene Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, pre svega uslova koji se tiče postizanja legitimnog cilja. Njihova manjkavost tiče se nepostojanja adekvatnog obrazloženja, kao i jasnijeg i preciznijeg vremenskog ograničenja njihovog trajanja. Umesto toga, Vlada je koristila nedovoljno jasnu odrednicu da će ove mere važiti "dok traje opasnost od širenja zarazne bolesti”.

Ova ograničenja poštovali su gotovo svi građani, ali u pojedinim slučajevima o nju su se oglušili predstavnici vlasti prilikom sprovođenja određenih aktivnosti, poput dostave respiratora ugroženim područjima ili otvaranja radova na infrastrukturnim projektima.

Sa druge strane, vanredno stanje nije omelo delovanje GONGO organizacija? Te GONGO organizacije odranije su identifikovane kroz izveštaje "Tri slobode” kao važni akteri u procesu stvaranja paralelne realnosti i obračuna vlasti s političkim neistomišljenicima. Tu posebno ističem Udruženje za zaštitu mladih, koje je navodni organizator akcije puštanja uvredljivih poruka sa razglasa i organizovanja paljenja pirotehničkih sredstava na krovovima zgrada širom Srbije, kao odgovor na akciju lupanja u šerpe kojom su građani iskazivali nezadovoljstvo načinom na koji vlast upravlja državom tokom krize. Tako se GONGO organizacija "Savet za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije Transparentnost" oglasila povodom hapšenja Ane Lalić kako bi upozorila glavne urednike na obavezu da se pridržavaju zakonskih propisa i da se uzdrže od prenošenja informacija od neimenovanog izvora, kao i da imaju razumevanja za poteze Vlade Srbije" zbog teške situacije uzrokovane pandemijom koronavirusa. Šta je pokazao generalni uvid u rad organizacija civilnog društva u ovom periodu? Koliko je država kroz vanredno stanje restriktivno delovala na rad civilnog sektora?

Pored objektivnih prepreka s kojima su

bili suočeni svi građani, nedovoljno odgovoran odnos države i lokalnih samouprava ugrozio je opstanak određenog broja OCD. Vanredno stanje ponovo je ilustrovalo nedostatak strateškog prepoznavanja napora organizacija civilnog društva, posebno njihovog doprinosa zaštiti najugroženijih društvenih grupa. Najeklatantniji primer je neprepoznavanje organizacija civilnog društva kao aktera koji podmiruju potrebe najosetljivijih društvenih grupa u uredbi o finansijskim pogodnostima za davaoce donacija tokom trajanja krize izazvane pandemijom. Kada je u pitanju oslobađanje od plaćanja poreza na dodatu vrednost na robu i usluge za donacije (pre svega hranu i robu široke potrošnje), ova uredba navodi da su od plaćanja PDV-a izuzeti obveznici koji bez naknade stavljaju na raspolaganje dobra i usluge Ministarstvu zdravlja, RFZO-u i zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini. lako je više organizacija civilnog društva i koalicija tražilo da se sporna odredba promeni, Vlada se oglušila o taj zahtev. Na ovaj način nisu prepoznati napori brojnih organizacija civilnog društva u odgovaranju na hitne humanitarne potrebe najugroženijih društvenih grupa koje su tokom vanrednog stanja i pogoršane epidemiološke situacije bile u stanju pojačanih potreba, a na koje sistem socijalne zaštite nije adekvatno odgovorio.

Primer dobre prakse je Grad Šabac, gde su lokalne organizacije civilnog društva koje pružaju socijalne usluge od početka uključene u rad lokalnog štaba za vanredne situacije. Njihovi resursi su ujedinjeni i korišćeni za distribuciju informacija i pomoći koju je obezbeđivala i lokalna samouprava.

Građanske inicijative izradile su i mapu aktivnosti i potreba organizacija u vanrednom stanju. Naveli ste da je situacija naročito teška u lokalnim sredinama. S kakvim poteškoćama su se susretale organizacije civilnog društva na lokalu?

Građanske inicijative su odmah nakon proglašavanja vanrednog stanja uspostavile redovan sistem za prikupljanje informacija o potrebama organizacija civilnog društva, posebno na lokalnom nivou, koji se ažurira na nedeljnom nivou.

Na osnovu ovih izveštaja može se reći da su organizacije civilnog društva uglavnom imale fokus na dve grupe aktivnosti: humanitarne aktivnosti u cilju hitnog podmirivanja potreba različitih ranjivih grupa i monitoring aktivnosti različitih aspekata vanrednog stanja.

Podneli ste Zaštitniku građana, sa drugim organizacijama, inicijativu da se utvrde činjenice o “bakljadama”. Ima li reakcije? Ukupno 12 udruženja podnelo je 4. maja inicijativu Zaštitniku građana za pokretanje postupka kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Ministarstva unutrašnjih poslova u vezi sa postupanjem policije po prijavama građana koje se odnose na okupljanja grupa građana koje u večernjim satima sa stambenih zgrada pale baklje i pirotehnička sredstva, kao i u vezi sa dodeljivanjem dozvola za kretanje u vreme zabrane kretanja.

Kako smo obavešteni, Zaštitnik građana je izjavio da je odmah po saznanju, još 30. aprila pokrenuo ovaj postupak prema Ministarstvu unutrašnjih poslova i poslao im pitanja o preduzetim radnjama. Zakonski rok za dostavljanje odgovora kancelariji Zaštitnika građana je 15 dana, ali još uvek ne znamo da li su ti odgovori i stigli niti kakav će biti njegov konačan zaključak. Imajući u vidu slična dešavanja u prethodnih nekoliko godina, kada se u javnosti puno pričalo o nereagovanju policije u određenim situacijama, smatramo izuzetno važnim da se ovaj postupak dovede do kraja i objektivno utvrdi postojanje odgovornosti za eventualne propuste u radu policije. 5 V. 0.

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: Politika     Strana: 9

Rubrika: Hronika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Mobilni telefon kao mito za nezakonito usvajanje

Mobilni telefon kao mito za nezakonito usvajanje

Viši sud u Nišu odredio je pritvor do 30 dana radnicima Centra za socijalni rad iz Vranja D. M. i D. T. osumnjičenim za primanje mita i zloupotrebu službenog položaja pri usvajanjudesetogodišnjegdečaka, mimo propisanihuslova, prenosi Tanjug.

Oni suuhapšeni 18. maja, zbogsumnje da suu junu 2019. doneli rešenje kojim su dozvolili porodici iz Bujanovca da usvoji dečaka, iako za to nije ispunjavala nikakve uslove. Mediji su preneli da je Albanac iz Bujanovca, koji živi i radi u Švajcarskoj, želeo da usvoji dete iz Srbije, ali na to nije imao pravo jer nije naš državljanin. Zbogtoga se obratio socijalnom radniku D. T. iz Bujanovca, koji je u pomoć pozvao koleginicu. Pretpostavlja se da su se potom dogovorili da falsifikuju dokumentaciju, a za tu uslugu D. M. su obećali mobilni telefon vredan 1.000 evra.

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: Večernje novosti     Strana: 7

Rubrika: Svet

Autori: B. VLAHOVIĆ

Teme: Korupcija

Naslov: KAKO JE DžO BAJDEN UPRAVLjAO UKRAJINOM

KAKO JE DžO BAJDEN UPRAVLjAO UKRAJINOM

UKRAJINSKO državno

tužilaštvo pokrenulo je postupak protiv nekadašnjeg predsednika Petra Porošenka zbog toga što je sa bivšim potpredsednikom SAD Džoom Bajdenom pravio dogovore na štetu svoje zemlje!

Narodni poslanik Andrej Derkač predao je snimke razgovora Porošenka sa Džoom Bajdenom i bivšim državnim sekretarom SAD Džonom Kerijem. Iz tih zapisa se vidi da je Petar Porošenko poslušno radio po savetima koje je dobijao iz Vašingtona. Na više mesta se čuje kako Bajden postavlja pitanja, a Porošenko na njih do u detalje odgovara. Analitičari sada kažu da to nije razgovor jednakih, iako je Bajdenov status formalno niži od Porošenkovog. Ujednom od tih razgovora Porošenko pristaje da smeni tadašnjeg tužioca Viktora Šokina koji je istraživao poslovanje kompanije "Burisima" od koje je Bajdenov sin Hanter dobijao velike honorare.

Za tu "poslušnost", Bajden je obećao pomoć Ukrajini od milijardu evra. Poslanik Derkač smatra da su ti audio-snimci dovoljni za pokretanje postupka protiv Petra Porošenka. Bivši američki potpredsednik Bajden je 2018. godine priznao da je   tražio od rukovodstva u Kijevu da smeni tužioca Šokina što je i urađeno. Smenjeni tužilac se svojevremeno žalio na tu odluku, ali bezuspešno. Protiv Porošenka je do sada podignuto 16 raznih prijava ali za bilo šta   od toga nije osuđen. Njega su saslušavali i u vezi sa poginulima na Majdanu 2014.

Umesto Porošenka ovog puta su odgovorili iz njegove partije Evropejska solidarnost. Oni tvrde da su snimci koji kolaju sada   u medijima "ruska provokacija" čiji je cilj da posvađaju Kijev i Vašington. Porošenko se brani da su snimci montirani, ali u to malo ko veruje. Kad su najavljivani snimci razgovora Porošenka i Bajdena, bivši ukrajinski predsednik je tvrdio da se neće skrivati iza poslaničkog imuniteta i da će se odazvati na svaki sudski poziv. Sadašnji predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je, na traženje novinara da prokomentariše snimke koji kolaju na društvenim mrežama, juče izjavio da to pokazuje kako su Porošenko i njegovi ljudi svojevremeno rukovodili državom, pa ih zbog toga čekaju "razne kazne". - Na te audio-zapise razgovora moraju da reaguju pravosudni organi - kazao je Zelenski. - Jasno je da se takav način rada može shvatiti i kao državna izdaja.

Najnoviji skandal u Kijevu sasvim sigurno će imati upliv na predsedničku kampanju u Sjedinjenim Državama, jer je Donald Tramp u više navrata ranije govorio o uticaju Bajdena u Kijevu i koristima koje je njegov sin zbog toga imao u Ukrajini.

  1. VLAHOVIĆ

GODINU DANA ZELENSKOG

JUČE je bilo godinu dana otkako je nekadašnji komičar Vladimir Zelenski postao predsednik Ukrajine, smenivši Porošenka. Analitičari tvrde da je malo toga učinjeno u zemlji, iako potvrđuju da je na spoljnopolitičkom planu uspeo da donekle pokaže neophodnu pomirljivost i spusti loptu pre svega u odnosu na Rusiju. I afera oko Bajdena i način na koji će reagovati, sigurno će imati uticaja na njegov položaj u Ukrajini.

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: Večernje novosti     Strana: 3

Rubrika: Aktuelno

Autori: S. Đ.

Teme: Korupcija

Naslov: PRETNjE BEČIĆU PREKO “MREŽE“

PODNETA PRIJAVA ZBOG UGROŽAVANjA SIGURNOSTI

PRETNjE BEČIĆU PREKO "MREŽE"

ZBOG ugrožavanja sigurnosti predsednika Demokrata Alekse Bečića, službenici Sektora za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije državnom tužiocu u Osnovnom državnom tužilaštvu u Podgorici podneli su krivičnu prijavu protiv O. V. iz Podgorice. - O. V. je putem jedne društvene mreže na stranici na kojoj je on jedan od administratora objavio komentar preteće sadržine upućene A. B. Policija je u saradnji sa tužilaštvom identifikovala ovo lice, od kojeg su prikupljena obaveštenja na navedene okolnosti, nakon čega je podneta krivična prijava - saopšteno je iz policije.

  1. Đ.

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: Večernje novosti     Strana: 10

Rubrika: Hronika

Autori: J.ĆOSIN-J.STOJKOVIĆ

Teme: Korupcija

Naslov: USVOJILI DETE PA GA ZANEMARILI

USVOJILI DETE PA GA ZANEMARILI

RADNICIMA Centra za socijalni rad u Vranju, Dušanki M. i Dušanu T. iz centra u Bujanovcu, nakon saslušanja u Višem javnom tužilaštvu u Nišu određen je pritvor do 30 dana zbog sumnje da su primanjem mita i zloupotrebom službenog položaja omogućili porodici iz Bujanovca da usvoji dečaka, iako za to nije bilo uslova. Porodica je, prema našim saznanjima, podnela zahtev da usvoji dečaka i ušla je u proces usvajanja, a kako bi se ispunili svi uslovi, dete je najpre trebalo da provede tri meseca na privikavanju. Međutim, čim je dečak došao u njihovu kuću, suprug iz usvojiteljske porodice otišao je na privremeni rad u Švajcarsku, pa ga dečak nije ni upoznao, iako je uslov da se usvajanje odobri da dete prov e d e odre đ e n o vreme sa budućom porodicom. Taj propust rešili su da nadoknade podmićivanjem radnice Centra koja je vodila njihov slučaja Dušanke M. tako što su joj poklonili mobilni telefon vredan 1.000 evra. - Njoj je u tome pomogao Dušan T., koji je u svojom izv e šta j u lažno tvrdio da je Albanac S. R. sve vreme bio sa detetom u Srbiji i da se dečak privikao na njega. Takođe, on je napisao da postoje uslovi da se usvoji dete, iako to nije bilo tačno. Švajcarsku ni na koji način nije pominjao - kaže naš sagovornik upoznat sa slučajem. Kako su "Novosti" već pisale, radnica Centra za socijalni rad, prema našim saznanjima, primila je mobilni telefon vredan oko 1.000 evra kao mito kako bi dozvolila usvojenje desetogodišnjeg dečaka albanskoj porodici poreklom iz Bujanovca koja živi i radi u Švajcarskoj. - Više javno tužilaštvo u Nišu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije je posle saslušanja donelo naredbu o sprovođenju istrage protiv okrivljene Dušanke M. zbog postojanja osnova sumnje da je izvršila krivično delo primanje mita, dok se protiv okrivljenog Dušana T. sprovode dokazne radnje zbog sumnje da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja - kaže Borislav Radonjić, portparol Višeg javnog tužilaštva.

UVranju se spekuliše da je ova porodica i ranije pokušavala da usvoji dete, ali da je tada postojao problem zbog godina usvojiteljke, pa im je predloženo hraniteljstvo.

  1. ĆOSIN - J. STOJKOVIĆ

KONTROLA

POVODOM hapšenja radnika centara za socijalni rad Vranja i Bujanovca, zbog eventualno učinjenih krivičnih dela primanja mita i zloupotrebe službenog položaja u predmetu usvojenja maloletnog deteta, Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja je saopštilo da u ovakvim i sličnim slučajevima uvek vrši nadzor nad radom po službenoj dužnosti i nije potrebno da zaštitnik građana upućuje inicijativu.

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: Vreme     Strana: 1,12,13,14

Rubrika: Bez naslova

Autori: Jelena Jorgačević

Teme: Korupcija

Naslov: Crna Gora DANI HAPŠENJA I SUZAVCA

Crna Gora

DANI HAPŠENJA I SUZAVCA

Crna Gora

Dani pritvora isuzavca

Ljudi blokiraju kapiju, čuje se “ne damo vladiku” i drugi povici, već ide prenos događaja uživo. Atmosfera deluje vrlo zapaljivo. “Pregovaram sa policijom, molim narod da ostane miran. Ispred ima svešteničke dece, dece koja pomažu u hramu, policajci stavljaju gas-maske. Dok mi pregovaramo, vladike i ostali sveštenici odlaze u policiju, peške ili svojim autima, je ne znam šta se događa. Dobijam poziv da je vladika već u policiji. Molim narod da se raziđe. Mene privode, ulazim u maricu”, opisuje za “Vreme” događaje koji su se zbili 12. maja u Nikšiću sveštenik Slobodan Jokić

Litija je krenula, trebalo je samo proći bez većih zadržavanja. Bira se, na licu mesta, znatno kraća putanja nego što je to inače slučaj. Na trgu velikodostojnici čitaju Jevanđelje i molitvu za zdravlje. “Mitropolit je održao besedu i zamolio narod da se raziđe, što se i desilo, sve je ukupno trajalo oko pola sata. Time smo sprečili opasnost da narod ostane ko zna koliko dugo ispred hrama, što bi bio veći rizik nego što smo krenuli sa njima, a s druge strane, nismo ni znali kako će ljudi da reaguju, mi smo se odazvali kao pastiri naroda da idemo u litiju”, kaže Jokić.

Deluje kao da se dan mirno privodi kraju, a dvadesetak sveštenika odlazi na posluženje u eparhijski dom. Ubrzo, ispred doma se parkiraju tri policijska vozila. U medijima se već pojavljuju vesti da tužilaštvo traži hitnu reakciju zbog nepostupanja po zdravstvenim propisima. Inspektor ulazi, uručuje poziv i kaže svešteniku Slobodanu Jokiću da moraju da pođu policijskim službenim autom.

Počinju pregovori, narod se ponovo okuplja, vladika i sveštenici traže da idu

Dvanaesti je maj, dan Svetog Vasili-

ja Ostroškog. Od početka godina pa do epidemije virusa korona, u Crnoj Gori se održavaju litije. Njihova silina i brojnost nisu jenjavali. Prvi sastanak predstavnika Mitropolije crnogorsko-primorske i Vlade Crne Gore održan je samo dva dana pre nego što će biti donete i prve mere za zaštitu od širenja kovida-19.

Dijalog prestaje do daljnjeg, kao i sva javna okupljanja. Situacija je uglavnom bez većih trzavica.

Za razliku od Srbije, crkvene službe u Crnoj Gori za vreme vaskršnjih praznika zbivale su se iza zatvorenih vrata, bez prisustva vernika. Tamošnje Nacionalno koordinaciono telo za zarazne bolest dalo je 12. maja saglasnost za još jedno ublažavanje mera – ukida se zabrana kretanja, zabrana unutrašnjeg saobraćaja, a najavljuje se otvaranje tržnih centara, kafi ća i plaža. Već danima nema novih obolelih, a tog dana broj aktivno obolelih u Crnoj Gori je deset. Mitropolit Amfilohije šalje 11. maja pismo premijeru Dušku Markoviću u kome gde traži novi sastanak za razgovor o spornom Zakonu.

hronologija iz ugla hapšenoga Dvanaesti je maj, sedam ujutru. Sveštenik Slobodan Jokić, nikšićki arhijerejski namesnik, služi liturgiju. Od 1996. godine proslava Svetog Vasilija traje po nedelju ili dve, održavaju se izložbe, predavanja, litija ide kroz grad... Ove godine, naravno, toga nema.

“Dan pre, mere su ublažene, pa smo nakon skoro dva meseca mogli da služimo liturgiju sa narodom. Kako bismo ispoštovali mere, služili smo dve liturgije, jednu u 7, drugu u 9 sati”, govori za “Vreme” Slobodan Jokić opisujući kako je počeo dan. Na ulazu u hram nalazi se asepsol, vernicima se dele maske, sveštenici upozoravaju da mora da se drži distanca, jedan čovek na deset metara.

Dogovor je da nema litije i da mitropolit Amfi lohije i vladika Joanikije to ponovo naglase prisutnom narodu, pre odnosno nakon molebana koji je predviđen za šest popodne. “Nije bilo javnih, ni privatnih poziva. Litija se inače priprema mesec dana, štampamo plakate, ide poruka preko medija...”, priča Slobodan Jokić. Vladika Joanikije, na besedi tog jutra, ponavlja da se ove godine neće organizovati praznična litija.

Već u pet popodne ljudi počinju da se okupljaju, puni se hram, puni se trg. “Dobijamo informacije da reke ljudi dolaze iz grada. Kada mitropolit i vladika prilaze, narod počinje da viče ‘ne damo svetinje’ i ‘hoćemo litije’. Ključa. Da bismo predupredili eventualno iskazivanje nezadovoljstva, mi zajedno sa narodom, vođeni njihovom potrebom i ljubavlju, krećemo u litiju. Sve je spontano, idemo bez ozvučenja, sa jednom ikonom”, nastavlja on. 21. maj 2020. VREME REME

peške, policija insistira na službenom automobilu, advokati tvrde da to nije po zakonu. Kasnije će jedan od branilaca Sava Kostić tvrditi da je bilo reč o “nepotrebnoj demonstraciji sile”, kao i da prostorija u kojoj su sveštenici bili nije zadovoljavala uslove u skladu sa merama, kao i da policija, kada su videli da se na ulicama okuplja veliki broj građana, “nije profesionalno reagovala”, s obzirom na to da su za vreme Vaskrsa redovno bili prisutni na istoj lokaciji. Vlast je poručivala da niko ne sme biti iznad zakona. Uglavnom, okupljeni građani blokiraju kapiju, čuje se “ne damo vladiku” i drugi povici, već ide prenos događaja uživo. Atmosfera deluje vrlo zapaljivo. “Pregovaram sa policijom, molim narod da ostane miran. Ispred ima svešteničke dece, dece koja pomažu u hramu, policajci stavljaju gas-maske. Dok mi pregovaramo, vladike i ostali sveštenici odlaze u policiju, peške ili svojim autima – ne znam šta se događa. Dobijam telefonski poziv da je vladika već u policiji. Molim narod da se raziđe. Mene privode, ulazim u maricu”, nastavlja Slobodan Jokić. Tokom noći vladika i nikšićki sveštenici daju izjave kod inspektora. Čekaju da ih ispita tužilac i odredi da li će ih zadržati. Kako je već ranije imao problema sa srcem, Slobodanu Jokiću je vrlo brzo pozlilo. Te noći dva puta odlazi, u pratnji policije, u bolnicu na terapiju i vraća se u kancelariju policijske stanice. Svi ostali, sedam sveštenika i vladika, već su u pritvoru, u podrumu zgrade.

Sagovornik “Vremena” daje tužiocu svoju medicinsku dokumentaciju. Uhapšenim predstavnicima SPC i njemu određuje se pritvor od 72 sata. Slobodanu Jokiću i dalje nije dobro, ponovo ga policija vodi u bolnicu zbog problema sa srcem. Dok vodimo razgovor, čeka da ga prebace u Podgoricu i u trenutku kada nastaje ovaj tekst, leži u Klinčkom centru glavnog grada Crne Gore.

Umeđuvremenu su, kako kaže, policajci u noći 15. na 16. maj ispratili vladike i sveštenike, samo je on ispratio policiju iz svoje bolničke sobe.

Osnovno tužilaštvo u Nikšiću podiglo je optužnicu protiv devet sveštenika Srpske pravoslavne crkve (SPC) zbog krivič-POSLE LITURGIJE:

Hapšenje sveštenika Slobodana Jokića nog dela “nepostupanje po zdravstvenim propisima za suzbijanje opasne zarazne bolesti”, za koje je predviđena novčana ili kazna zatvora do godinu dana.

borba neprestana

VREME REME 21. maj 2020.

Premijer Crne Gore Duško Marković opisao je situaciju ovako: “U prethodna dva dana u više naših gradova došlo je do masovnog kršenja zdravstvenih naredbi i mjera koje su propisali nadležni organi za suzbijanje epidemije virusa korona. Sve što smo postigli za tri mjeseca predanog rada i zajedničkih odricanja, sada je dovedeno u pitanje”, tvrdeći dalje da je SPC pozvala građane na javno okupljanje zbog “navodnih verskih potreba”, te da je reč o “gruboj političkoj destrukciji usmjerenoj protiv države, njenih institucija”.

Dok su sveštenici bili zatvoreni, u više gradova Crne Gore održavani su protesti. Građani su blokirali put Berane–Andrijevica, policija je suzavcem razbila blokadu. Lakše je povređeno nekoliko policajaca i građana, među kojima, prema tvrdnjama iz Crkve, ima i maloletnika.

Bilo je i drugačijih slika – devojčice iz Nikšića koje daju cveće policajcima, govor vladike Joanikija odmah nakon izlaska iz pritvora, gde on, na zvižduke i povike protiv policije, kaže: “Ne mogu zameriti ljudima koji tu (u policiji) rade jer su se prema meni lepo ponašali. Profesionalno i ljudski su se ponašali. Oni su dio našeg čestitog naroda i pošteno rade i zarađuju svoju koru hljeba i moramo biti realni ljudi, mora se od nečega živjeti.” Tek kasnije će kazati: “Sram ih bilo za prebijanje dece i omladine u Nikšiću, Pljevljima i Andrijevici.”

Vladika Joanikije je, inače, neko koga bi malo upućeniji u crkvena zbivanja voleli da vide na čelu Crkve jednog dana. Bez prevelikih reči, bez želje da bude u centru pažnje i bez uplitanja u politiku i politikantstvo, ukratko bez mrlje na mantiji. Voljen je u Crnoj Gori i najčešće je onaj glas koji smiruje. Njegovo hapšenje i zadržavanje 72 sata u pritvoru, a da za takvim zadržavanjem nije bilo potrebe, teško da je bio mudar potez vlasti. U nekom trenutku, tokom razgovora sa policijom u vezi sa hapšenjem koje će uslediti, on

kaže: “Nikakav problem ja nemam s tim. Mene je ponekad sramota što sam na slobodi, što nisam u zatvoru, s obzirom na sve ono što se događa.” To zvuči poprilično autentično.

Ponavljali su crkveni velikodostojnici ovih dana kako “pada strah”, dok je vladika Joanikije u nekom trenutku izjavio, što je jedna od njegovih “jačih” izjava kada je u pitanju odnos prema vlasti: “Da se zbližimo, da protjeramo kriminalce, da zavedemo poredak u državi. Svi smo dužni da se za to borimo.”

benzinom na vatru

crkvu. Ponudili smo rješenje da postoji pravoslavna crkva koja će okupiti sve pravoslavne vjernike. Ako SPC to odbija, biće crkva nacionalnih Srba u Crnoj Gori. Ali onda ćemo mi stvarati crkvu nacionalnih Crnogoraca. Potrudićemo se da takva crkva bude autokefalna i priznata.”

Naravno, kao i do sada, insistirao je na međuetničkom sukobu, pomenuvši “okrvavljene formule” i “Crnu Goru na žrtveniku Srbije”. Ivica Dačić je odgovorio da je došao kraj crnogorske hegemonije u Srbiji. Ta nam je igra između političara tamo i ovde već poznata – jedni bez drugih ne mogu. Pitanje etničkog identiteta uvek je odlična tema za skretanje pažnje sa kriminala i korupcije i nekih drugih tema. Mitropolit Amfi lohije potom izjavljuje da predsednik Crne Gore hoće Crnu Goru da pretvori u satanski zajednicu vodeći je putem smrti i ništavila.

posle mene – potop

Kao i Srbija, tako je i Crna Gora prema izveštaju međunarodne organizacije Fridom haus svrstana u delimično slobodne zemlje u kategoriji “hibridnih režima”. U izveštaju se kaže da je poverenje u pravni sistem sve manje i da prvi put Crna Gora od 2012. godine nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje u pregovorima sa EU. Prema istraživanjima, 70 odsto mladih razmišlja o napuštanju zemlje, a više od 55 odsto građana smatra da njihova prava i slobode nisu poštovani.

Izbori dolaze. Milo Đukanović je, u poslednjem obraćanju, svoju retoriku koja je nekada umela da makar zvuči balansirano, zaoštrio do tačke pucanja. Govoreći o novom Zakonu i događajima prethodnih dana, kazao je: “Oteto će opet biti vraćeno Crnoj Gori. Zakon je otvorio pitanje opstanka Crne Gore. (...) Obnovili smo državu. Vrijeme je da obnovimo i

NA IVICI BRITVE:

Građani i policija u Nikšiću

stavno ne vidim. Moramo da se vratimo razgovoru, toleranciji i miru, ne kao fl oskulama i praznim pričama, već kao autentičnim vrednostima”, kaže sveštenik Slobodan Jokić.

Nikšić, kao i većina gradova u kojima su se događala hapšenja i nemiri nisu veliki, ljudi se poznaju, komšije su, deca im idu zajedno u škole. Stalno rasplamsavanje sukoba, stalna podela na “nas” i “njih”, koji po različitim linijama podele forsiraju i režim u Srbiji i režim u Crnoj Gori pokazatelj je njihove, malo je reći, nebrige za društva država kojima vladaju godinama. Jer, jednom će proći i njihovo vreme, a u amanet ostavljaju nepodnošljiv jaz. Čak i kada su podele na kojima rade veštačke, one postaju neprijateljstva koja zadiru u lično, u egzistencijalno. Svi važni društveni akteri treba tome da se odupru.

Kada je reč o Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Crnoj Gori, odnosno njenim predstavnicima, imali su oni tokom ovih decenija razne sporne izjave, a odnos sa vlastima bio je promenljiv. Poslednjih godina, međutim, iznedrila je veću grupu sveštenika čija su retorika i dela na korist društva i Crkve čiji su deo, odnosno na korist suživota, bez negiranja sopstvenog identiteta. Ispostavilo se da su takvi tvrd orah jer najčešće uspevaju da izbegnu igru piromanskog nadgornjavanja. ¶

Iz Crkve najavljuju nastavak litija kada budu dozvoljena okupljanja. Kako uskoro kreće turistička sezona, ukoliko ne bude nekih novi slučajeva virusa korona, trebalo bi i da budu povučene mere zabrane okupljanja. Nakon ovakvog zaoštravanja odnosa i ponovljenog Đukanovićevog stava o pravljenju nove crkve i primeni Zakona, pitanje je nanovo dokle ti razgovori mogu da stignu.

“Ja ne vidim drugi način osim dogovora, uz međusobno uvažavanje. Jedno-

JELENA JORGAČEVIĆ

  1. maj 2020. VREME REME

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: Vreme     Strana: 22,23,24

Rubrika: Bez naslova

Autori: Nedim Sejdinović

Teme: Korupcija

Naslov: Svi učesnici predstojećih izbora su Vučićevi saučesnici

Intervju: Nebojša Novaković, predsednik Pokrajinskog odbora Demokratske stranke

Svi učesnici predstojećih iz

“Neke aspekte ‘organizacije’ prevremenog Glavnog odbora zaduženja je dobilo i ministarstvo koje vodi Branko Ružić. U normalnim okolnostima, ovi ljudi ne bi smeli da imaju ništa sa unutrašnjim pitanjima u Demokratskoj stranci. Ovo ne može biti izraz nečijih dobrih namera”

rama koje su još uvek na snazi. Pomenutog ministra teško je bilo animirati na pravovremenu i brzu reakciju u mnogo važnijim situacijama koje se tiču direktno našeg zdravlja. Podsetiću da ovaj stepen agilnosti nije ispoljio kada je samo od njega zavisilo stavljanje u funkciju kovid bolnice u Šapcu. Za neke druge aspekte “organizacije” prevremenog Glavnog odbora zaduženja je dobilo i ministarstvo koje vodi Branko Ružić. U normalnim okolnostima, ovi ljudi ne bi smeli da imaju ništa sa unutrašnjim pitanjima u Demokratskoj stranci. Ovo ne može biti izraz nečijih dobrih namera. Što se tiče kolega, niko ne treba se vređa, biće dovoljno da se svom članstvu ne obraćaju sa naslovnica izrazito režimskih propagandnih glasila. U ovakvim situacijama, uvek bi trebalo da se pitate u čiju korist se odvijaju određeni događaji. Malo je naivnih da ne bi znali u službi kojih ili čijih interesa deluju.

Predsednik vojvođanskog odbo-

ra Demokratske stranke Nebojša Novaković nedavno je oštro reagovao na inicijativu grupe funkcionera DS-a da se sednica Glavnog odbora ove stranke održi 17. umesto 31. maja, kada je prvobitno zakazana. On je ustvrdio da je u pitanju pokušaj puča u stranci, koji je pripreman uz podršku Vučićevog režima, a cilj je da DS izađe na izbore, dajući im legitimitet. “Niko nema dilemu da Lutovca zapravo smenjuje Vučić. Sad je to svima postalo očigledno i svi sada treba glasno da kažemo: ‘Vučiću, dalje ruke od Demokratske stranke’”, rekao je Novaković. U međuvremenu je prevremena sednica GO otkazana, a mi sa Novakovićem pričamo o dešavanjima u DS-u, ali i političkim procesima u Vojvodini i Novom Sadu. “VREME”: Sigurno je da na našoj, i ne samo našoj, političkoj sceni ne postoji stranka koja se više puta delila od Demokratske. Da li su najnoviji događaji najava novog cepanja? Neki kažu da bi nove podele mogle označiti i defi nitivan kraj DS-a... NEBOJŠA NOVAKOVIĆ: Demokratska stranka je nosilac ideje o demokratskom načke izbore, a zatim osnivali stranke u kojim su oni postajali neprikosnoveni lideri. I u jednom i u drugom slučaju imamo disfunkcionalne političke organizacije. Kraj Demokratske stranke stoga nije i ne može biti vezan za one koji su je napuštali, njena budućnost zavisi samo od opravdanosti vlastitog postojanja, sada više nego ikad oličenog u okretanju socijaldemokratskim vrednostima, ali i spremnosti da se i sama menja i usavršava. Šta tačno, po vama, stoji iza inicijative grupe partijskih kolega da se ubrzano održi glavni odbor stranke proteklog vikenda? I zašto se od toga naprasno odustalo?

Glavni odbor jeste mesto za dijalog na temu različitih viđenja aktuelne situacije. Potencijalni izlazak na predstojeće izbore motivisao je određene stranačke kolege da pokušaju da izdejstvuju promenu odluke o bojkotu i to nije nelegitimno u politici. Problem je u tome što je konkretan slučaj koji pominjemo u vezi sa prevremenim zakazivanjem sednice Glavnog odbora izveden nelegalno i protivno aktima stranke, takoreći na silu. Ceo događaj prati i opravdana sumnja u verodostojnost predatih potpisa kojima se inicira prevremena sednica. Odustajanje je ipak bio posledica nemoći da se inicijativa sprovede. Za ovako nešto većine nema, to nije ono što članovi žele i siguran sam da će se na sednici Glavnog odbora koja tek sledi i koju je zakazalo rukovodstvo stranke – to i potvrditi.

Pojedini članovi DS-a optužuju rukovodstvo stranke za “gubitak identiteta”, drugi pak spominju da Lutovac DS “na tacni” isporučuje Đilasu, treći vam zameraju na saradnji sa ultradesničarskim Dverima... Kako odgovarate na te optužbe?

Poruke koje ste vi i ceo vrh stranke slali ovih dana glasi da se iza “ataka” na DS krije Aleksandar Vučić. Neke vaše kolege su zbog toga uvređene...

poretku društva u Srbiji. Ovo je otpočetka bila avangardna ideja koja ni danas nije potpuno zrela. Često je sudbinu krhke demokratske arhitekture društva odslikavala Demokratska stranka kroz svoju unutrašnju dinamiku. Mnogi posustaju na putu demokratizacije društva i posežu za lakše sprovodivim konceptima, kao na primer izgradnje vlastitog kulta pretpostavljenog vrednostima i politici. Danas živimo u društvu u kojem preovlađuje lidersko poimanje vlasti, u kojem političke stranke nisu instrument za ostvarivanje političkih ideja, već se doživljavaju kao okvir za nečiju lidersku poziciju. Zbog toga, ili imamo stranke sa jednim istim liderom od svog osnivanja, ili imamo slučaj Demokratske stranke, iz koje su istupali pojedinci koji su gubili unutarstra-Identitet nije stvar koju usput izgubite, pa ga više nemate. On se neprestano stvara i obnavlja kroz odgovore na različite spoljašnje i unutrašnje izazove sa kojima se suočavate. To, takođe, znači i da u različitim vremenima morate imati i različite odgovore. Zoran Đinđić je govorio da ne postoji velika stvar da je nije uradio neki demokrata. Za mene je to pravi pristup identitetskom pitanju i ja ga shvatam kroz zadatak koji je dobio predsednik stranke Zoran Lutovac, a to je temeljna reforma stranke. Reforma ne prija svima jednako, otuda oni nezadovoljni svojim ličnim položajem u stranci ne shvataju da ona ne pripada pojedincu, te tako niko ne može da je isporuči bilo kome, sve

Javnost treba da zna za jedinstven slučaj, do sada nezabeležen, da se članovima Glavnog odbora Demokratske stranke dopisom obratio ministar Zlatibor Lončar. Dopis je imao za cilj da uveri sve članove Glavnog odbora da je bezbedno okupljanje u zatvorenom prostoru uprkos me-21. maj 2020. VREME REME

bora su Vučićevi saučesnici

i da hoće. Ako je možda nekada tako i bilo, to više ne važi. Saradnja sa Dverima je savez za bojkot ovih i ovakvih izbora i to je sve. U jednoj stvari u kojoj se slažemo, u tome i sarađujemo – izborni uslovi. Mi smo u opoziciji Vučiću, i partneri su nam svi koji su sa te strane političkog spektra. u unutrašnjem životu bilo koje stranke. U isto vreme to bi bila preventiva neproduktivnim sukobima iz kojih ne može da proistekne ništa dobro. Najbolje mirno razrešenje je ono koje je uspelo da predupredi da do sukoba uopšte dođe. Ipak, nikad nije dovoljna kooperativnost samo jedne strane u eventualnom prevazilaženju problema. Konstruktivan dogovor mnogo je teže ostvariv ukoliko se posegne za nelojalnim potezima u okviru unutarstanačke borbe, kao što je, na primer, uključivanje aktera vlasti u interne stranačke stvari. Mislim da će događaji koji slede pokazati da u Demokratskoj stranci nema struja, jer po svim ključnim pitanjima, od bojkota do opozicionog jedinstva, postoji ubedljiva podrška većine. Istina je samo da zagovornici drugačijih ideja jesu vidljiviji i glasniji u “medijima”. U demokratiji se sukobi mirno razrešavaju tako što se poštuju procedure i volja većine uz uvažavanje manjine, koja opet u javnosti mora da zastupa odluke većine, a ne svoje. A da li saradnja DS sa Dverima ima budućnost, odnosno ima li DS snage da bude stožer okupljanja građanske opozicije?

Ili će Demokratska stranka postati stožer okupljanja građanske opozicije ili neće biti ni Demokratske stranke ni građanske opozicije. Ostaće samo fragmenti ili olupine i naše stranke i građanskog društva, koje će plutati po bari u koju se već pretvorilo naše društvo. Demokratska stranka i Pokret Dveri ne dele istu viziju demokratskog i građanskog društva, pa ih ne mogu do kraja zajedno ni graditi. Ono što, međutim, možemo raditi zajedno i što radimo zajedno, jeste to da se borimo za slobodne i poštene izbore na kojim će biti smenjen režim Aleksandra Vučića. U međuvremenu je formirana Ujedinjena demokratska Srbija, koja okuplja i neke vaše bivše članove, neke manje stranke i pokrete, kakvi su recimo Vojvođanski front ili Stranka moderne Srbije. Kako gledate na ovu koaliciju, koja pokreće neka pitanja za koje bi se očekivalo da ih DS tematizuje?

U ovom slučaju je značajnije pitanje konteksta. Možete da zastupate i najprogresivnije ideje, ali ako se nađete uvučeni u Vučićevu prevaru – ništa nećete uraditi, osim što ćete mu dati nikad potrebniji legitimitet. Ili ste naivni ili svesno učestvujete u tome. A ni jedno ni drugo nije dobra vest ni za te političke organizacije niti za političku situaciju u Srbiji. Nema tu zapravo nikakve politike ni ideologije, a pogotovo nema suštinskog “otvaranja pitanja”, samo zloupotreba i manipulacija u cilju odbrane sopstvenih političkih pozicija. Ujedinjena demokratska Srbija je jednokratni projekat koji Vučiću treba da

Da li je, posle svega, moguće da se ipak sukobi u stranci mirno razreše? Odnosno, kakve sve struje zapravo postoje u DS-u?

Atmosfera dijaloga, odgovornost uz etiku dobrih namera trebalo bi da bude sastavni deo stalnog radnog ambijenta VREME REME 21. maj 2020.

posreduju u razgovorima budu iskreno posvećeni traganju za takvim rešenjem. Umesto traganjem za rešenjem i kompromisom, najodgovorniji ljudi u Beogradu i Prištini se isključivo bave čuvanjem i jačanjem svoje vlasti. Izgleda da proces “puzajuće samostalnosti Kosova” svima odgovara. Zato je i odgovor na vaše pitanje jednostavan: mi se nećemo opredeljivati prema nikakvom Vučićevom sporazumu

obezbedi “konstruktivnu” opoziciju koja u Narodnoj skupštini operetski viče “živela Evropa”, a pojedincima još jedan skupštinski mandat. Da zaključimo i završimo sa dilemom koja nije ni postojala: svi učesnici predstojećih izbora su Vučićevi saučesnici. Ukoliko Vučić napokon “reši problem Kosova”, u smislu neke vrste priznanja njegove nezavisnosti, kako će se DS pozicionirati u tom slučaju?

“Saradnja sa Dverima je savez za bojkot ovih i ovakvih izbora i to je sve. U jednoj stvari u kojoj se slažemo, u tome i sarađujemo – izborni uslovi. Mi smo u opoziciji Vučiću, i partneri su nam svi koji su sa te strane političkog spektra”

koji podrazumeva celovito rešenje kosovskog konfl ikta, jer nam takav sporazum Vučić nikad neće ni predstaviti. Vojvodini ne razumeju čime vladaju. Vojvodina je evropska regija, u kojoj je jedino njena vlast antievropska i antidemokratska. Tome su doprineli i pojedini politički akteri iz Vojvodine. Savez Vojvođanskih Mađara kao koalicioni partner SNS-u na pokrajinskom nivou, ali i večiti profesionalni “branitelji” vojvođanskih interesa, Liga socijaldemokrata Vojvodine, koja je u direktnoj koaliciji sa SNS-om u Novom Sadu. Međutim, Demokratska stranka smatra da je pitanje autonomije i te kako važno i da bi vojvođanska iskustva trebalo iskoristiti da se na nivou čitave Srbije sprovede regionalizacija i tako naš politički sistem učini efi kasnijim i boljim. Svaki od prirodnih regiona u Srbiji ima svoje specifi čnosti i mislim da je neophodno to formalizovati baš na tragu vojvođanskih iskustava. Uravnotežen regionalni razvoj ne podrazumeva pustošenje Vojvodine da bismo svi bili jednako siromašni, već podizanje drugih regiona po modelu Vojvodine kako bismo svi bolje živeli.

Moje mišljenje je da je rešavanje problema Kosova važno za budućnost regiona i da svojim značajem prevazilazi uobičajena sporenja na liniji vlast-opozicija. Zato je loša vest ta da taj problem Vučić nikad neće rešiti, kao što nije rešio nijedan drugi problem naše države i društva. Štaviše, on je samo zakomplikovao i otežao rešavanje tih problema, a pri tom je i stvorio nove, poput ukidanja demokratskih izbora i medijskih sloboda. Kosovo je najveći i najteži politički problem u Evropi i da bi se rešio na obostrano prihvatljiv način, potrebno je da svi koji učestvuju ili Za kraj bih voleo da porazgovaramo o Vojvodini i njenoj političkoj sceni. Mnogi građani su zbunjeni dešavanjima u pokrajini, između ostalog i bliskom saradnjom Lige socijaldemokrata Vojvodine sa naprednjacima. Kako biste ukratko opisali politička dešavanja u pokrajini? Vojvodina je kao tema nestala iz političke agende vladajućeg režima. Više puta sam rekao da oni koji trenutno vladaju u Neke vaše kolege iz opozicije ukazuju da je Novi Sad postao grad kojeg kontrolišu kriminalci. Spominju se i imena Andreja Vučića i Zvonka Veselinovića. Šta biste rekli o tome? Istaknutiji funkcioneri Srpske napredne stranke u Novom Sadu vole da objavljuju fotografi je na kojima se vidi i predsednikov brat. Andrej Vučić otvara radove na seoskoj kanalizaciji, obilazni mesne ogranke SNS-a, otvara lokalne stranačke prostorije. Prema svedočenju ljudi iz Srpske napredne stranke, Andrej Vučić rukovodi tom strankom u Vojvodini. Nemam nijedan razlog da u to ne verujem. Dokle doseže zona njegovog uticaja, za sada je samo nagađanje. Zli jezici bi rekli da se njegove aktivnosti protežu i na sferu velikih “poslovnih” poduhvata, a ne samo na formiranje mesnih odbora stranke. Zabrinjava to da istovremeno sa jačanjem Srpske napredne stranke u Novom Sadu, nepodnošljivo jača i podzemlje, odnosno najteži oblici kriminala. I to takođe svi vide i znaju u gradu. Vlast i kriminal u gradu su očigledno međusobno povezani novcem, fi nansijskim i političkim interesima. Ko je tu glavni, stvarno ne znam i ne mogu da kažem. Gore od ovoga bi bilo jedino da to ne znaju ni oni sami. U tom slučaju ćemo tek svedočiti najgorem. ¶

NEDIM SEJDINOVIĆ

  1. maj 2020. VREME REME

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: Vreme     Strana: 25,26,27

Rubrika: Bez naslova

Autori: Vukašin Obradović

Teme: Javne nabavke/Korupcija

Naslov: Javne nabavke kao leglo korupcije

Kako država raspolaže našim novcem

Javne nabavke kao leglo korupcije

Visoka politička korupcija, ona koja je po svojim razmerama, ekonomskim, socijalnim i moralnim posledicama najpogubnija po društvo, rezervisana je za četiri velike oblasti javne potrošnje: javne nabavke, državnu pomoć, bilateralne investicione (međudržavne) sporazume i javno-privatna partnerstva. Iako bitno različiti, ovi oblici javne potrošnje međusobno su gotovo istovetni po odsustvu transparentnosti, izostanku tržišne utakmice i najvišem mogućem stepenu arbitrarnosti u odlučivanju od strane nosilaca političke moći Prema zvaničnim podacima, dobije-

nim od Uprave za javne nabavke, od sto fi nansijski najvećih ugovora o javnim nabavkama sklopljenih 2019. godine, u čak 65 se pojavljuje samo jedan ponuđač. U 23 javne nabavke takmičila su se po dva ponuđača, a samo u 12 postupaka učestvovalo je tri i više ponuđača. Da stvar bude gora, praksa pokazuje da je i u nabavkama u kojima naizgled postoji konkurencija, druga ponuda uglavnom samo prateća, odnosno simulirana, i služi jedino da bi se u javnosti stvorio privid konkurencije.

Pitanje koje se logično nameće je zbog čega gotovo niko, osim unapred izvesnih pobednika, nije spreman da se takmiči za fi nansijski izuzetno primamljive poslove, neke od najvećih u ovoj zemlji. I pored toga što lista sto najvećih ugovora o javnim nabavkama svedoči da je čak devedeset jedna nabavka realizovana u otvorenom postupku, koji obezbeđuje najviši stepen transparentnosti, konkurencije gotovo da nema.

VREME REME 21. maj 2020.

sigurni dobitnici

POTPISIVANJE UGOVORA ZA

Unameri da snažnije i fokusiranije utiče na suzbijanje koruptivnog modela ponašanja, uništavanje poslovne konkurencije i kreiranje i osnaživanje poslovnih i, posledično, političkih monopola, Toplički centar za demokratiju i ljudska prava je, u saradnji sa partnerima iz Koalicije

MORAVSKI KORIDOR: Jedina ponuda

na tenderu, “Behtel-Enka”

za nadzor javnih fi nansija i pripadnicima stručne javnosti, kreirao mehanizam koji će precizno izmeriti nivo transparentnosti i stepene konkurencije u oblasti javne potrošnje, u potpunosti osvetliti ovu oblast i dovesti do konkretnih predloga za promenu postojećeg stanja. U pitanju je Indeks transparentnosti javne potrošnje. “Ovaj mehanizam se zasniva na analizi sto fi nansijski najvećih poslova u kojima je država jedna od ugovornih strana u toku budžetske godine. Finansijski iznos svakog pojedinačnog posla, vrsta postupka nakon kojeg je ugovor

unapred poznatim pobednikom. Trošiti ozbiljne resurse na pripremu konkursne dokumentacije, koja je za fi nansijski primamljive poslove po pravilu veoma složena, a pritom biti sasvim uveren da ćete, zahvaljujući uslovima i kriterijumima koji su prilagođeni unapred projektovanim pobednicima, biti siguran gubitnik, nije ni realno ni racionalno”, kaže za “Vreme” Dragan Dobrašinović.

Javnih nabavki u 2019. godini bilo je 122.066, a prosečna vrednost sto najvećih nabavki bila je 6.801.972 evra. Radi se, dakle, o ogromnim brojevima; ako bi stepen korupcije u javnim nabavkama iznosio samo 10 odsto, lako je izračunati koliko je para građana Srbije završilo u nečijim džepovima. “Podatak da je Indeks transparentnosti javne potrošnje 1,51, odnosno da se među prvih sto najvećih javnih nabavki u 65 pojavio samo jedan ponuđač, prevedeno na jezik svakodnevice govori da su dve od tri najveće nabavke nameštene za biznis partnere samog vrha vlasti, a u onoj trećoj najčešće postoji samo privid konkurencije. Naravno, sve o trošku građana, koji ovu kriminalnu monopolističku praksu plaćaju stotinama miliona evra svake godine. Tolika je cena korupcije u Srbiji”, objašnjava Dobrašinović.

bez ikakve konkurencije

Saša Varinac podneo je 2015. godine ostavku na mesto predsednika Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Iako se u medijima spekulisalo da je to učinio zbog velikih pritisaka, Varinac je tada saopštio da je podneo ostavku zato što više nije mogao “da pruži dovoljno na ovoj funkciji”. On se danas bavi advokaturom, uglavnom u oblasti javnih nabavki. Varinac kaže da podaci o sto najvećih javnih nabavki pokazuju realnu sliku javnih nabavki u Srbiji, koje karakteriše izuzetno nizak nivo konkurencije, budući da je u 64 od 100 javnih nabavki podneta samo jedna ponuda (samo jedan ponuđač je učestvovao). “Kada uz navedeni podatak uzmete u obzir i činjenicu da su predstavljene nabavke najvećih vrednosti u Srbiji u toku 2019. godine, dolazite do zaključka da za najveći broj najvrednijih javnih nabavki u Srbiji konkurišu samo određeni ponuđači, bez ikakve konkurencije”, ističe Varinac.

ADVOKAT U OBLASTI JAVNIH

NABAVKI: Saša Varinac

Prema njegovom mišljenju, iz ovoga bi se moglo zaključiti da je u Srbiji nedovoljno razvijeno tržište, te da nema dovoljnog broja ponuđača koji bi učestvovali u velikom broju postupaka javnih nabavki koji godišnje budu sprovedeni. Izgleda, međutim, da nerazvijeno tržište javnih nabavki ipak nije značajan razlog za mali broj ponuda. Razvijenost takvog tržišta ne bi trebalo da opada tokom godina, pogotovo kada mnogi ekonomski pokazatelji rastu, bar po zvanično objavljenim podacima. “Na osnovu iskustava mnogih ponuđača koji učestvuju u postupcima javnih nabavki, ali i naručilaca koji ih sprovode, može se konstatovati da je ključni razlog za veoma mali intenzitet konkurencije u javnim nabavkama, ipak, nedostatak poverenja ponuđača u sistem javnih nabavki, a zatim i u način na koji nadležne institucije u tom sistemu postupaju. Pre svega, stiče se utisak da ponuđači ne veruju u pošteno nadmetanje u javnim nabavkama, kao što ne veruju ni u to da se institucije svojim radom previše zalažu da se takvo nadmetanje uspostavi”, dodaje Varinac naglašavajući kako je utisak da je tržište nabavki u velikoj meri podeljeno, a da se ta podela zasniva na neekonomskim principima, tako što se unapred zna ko i za šta konkuriše, odnosno podnosi ponudu. “To, svakako, nije praksa koja je uspostavljena odnedavno, već je usavršavana od samog početka regulisanja javnih nabavki u Srbiji, jer je 2002. godine donet prvi Zakon o javnim nabavkama”, kaže Varinac. “Zaštita prava učesnika u postupcima jav-

sklopljen, stepen transparentnosti prilikom pripreme, sklapanja i realizacije poslovnog aranžmana, dostupnost analiza na osnovu kojih je država odlučila da pribavi određena dobra, usluge ili radove, postojanje ili odsustvo konkurencije prilikom sklapanja posla, dostupnost ugovora, transparentnost izveštavanja nadležnih organa o realizaciji ugovora, tačno lociranje javnog entiteta koji je ugovorna strana u ime države, precizno identifi kovanje druge ugovorne strane u svakom pojedinačnom poslu, eventualno pojavljivanje pojedinačnih subjekata u većem broju sklopljenih poslova, elementi su koji su obuhvaćeni metodologijom”, objašnjava Dragan Dobrašinović, predsednik Upravnog odbora Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava.

Usto fi nansijski najvećih javnih nabavki u Srbiji u prethodnoj godini, čija se pojedinačna vrednost kreće od preko tri miliona evra, koliko iznosi ugovorena vrednost stote javne nabavke na spisku, do blizu 35 miliona evra, koliki je iznos prve, odnosno najveće, prosečan broj ponuđača po nabavci je poražavajućih 1,51 – govore podaci do kojih je došao prokupački Centar za demokratiju i ljudska prava.

Kako to, primera radi, izgleda u praksi? Aleksandar Vučić je u februaru 2017. godine formirao radnu grupu za pripremu komercijalnog ugovora za izgradnju Moravskog koridora sa konzorcijumom “Behtel-Enka”. U oktobru 2018. godine, ministarka Mihajlović potpisala je Memorandum o razumevanju sa tim izvođačem; Vučić je u martu 2019. na sastanku sa predstavnicima “Behtel-Enka” i fi nansijera projekta najavio početak radova u trećem kvartalu 2019. godine, tako da je bilo jasno ko će izvoditi radove i da je tender samo farsa. Do 27. avgusta 2019. godine dostavljena je jedna ponuda za izbor strateškog partnera – konzorcijuma američke i turske fi rme “Behtel-Enka”.

“Doći do odgovora zbog čega je stanje ovakvo, nije ni komplikovano ni teško. Politička oligarhija učinila je sve što je bilo potrebno da se pošteni preduzetnici, oni koji svoju poslovnu etiku baziraju na pravilima slobodnog tržišta i konkurentskom nadmetanju u kojem pobeđuje onaj ko ima bolju, povoljniju i kvalitetniju ponudu, odvrate i od pomisli da učestvuju u fi ngiranim nadmetanjima sa 21. maj 2020. VREME REME

nih nabavki je važan deo sistema javnih nabavki, budući da je razmatranje pitanja poverenja ponuđača i javnosti u taj sistem neodvojivo od analize načina funkcionisanja žalbene procedure u tom sistemu. Naime, ukoliko ponuđači (i javnost) smatraju da će vođenje žalbene procedure koja bi bila pokrenuta u slučaju pojave nepravilnosti u postupku javne nabavke biti objektivno, nepristrasno i efi kasno, smatram da će to doprineti i većem poverenju u celokupan sistem javnih nabavki, a samim tim, neposredna posledica bi trebalo da bude i veći broj ponuđača koji su spremni da podnesu ponude.” Što se tiče Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, kao drugostepene žalbene komisije u tim postupcima, može se, na osnovu onoga što je navedeno u godišnjim izveštajima objavljenim na sajtu tog organa prethodnih godina, kao i na osnovu odluka tog organa koje su objavljene na Portalu javnih nabavki, zaključiti da Republička komisija nijednom nije održala usmenu javnu raspravu u nekom od predmeta o kojima je postupala, iako je ta mogućnost predviđena u Zakonu o javnim nabavkama.

diskriminatorski uslovi Novi zakon

“Novi Zakon o javnim nabavkama, čija primena počinje 1. jula ove godine, svakako donosi određena nova, pozitivna rešenja koja će omogućiti da se nabavke ubuduće sprovode sa manje formalizma i administrativnih opterećenja za naručioce i ponuđače, uz širu upotrebu elektronskih nabavki”, kaže za “Vreme” advokatica Aleksandra Litricin, čija je uža specijalnost zaštita prava ponuđača.

Po njenom mišljenju, ideja je bila da postupci javnih nabavki budu jednostavniji i efi kasniji, te da se omogući veće učešće malih i srednjih preduzeća. Po-Foto: Branko Starčević

red toga, veći stepen pravne zaštite učesnika u postupcima javnih nabavki i veća kontrola sprovođenja postupka javne nabavke su istaknuti kao ciljevi koje je, pored ostalog, novi Zakon trebalo da postigne. Takođe, cilj zakonodavca je bio ida se odredbe novog zakona dodatno usklade sa propisima EU iz te oblasti. “U određenoj meri sve to jeste postignuto, međutim, ono što se može istaći kao ozbiljan nedostatak novog zakona jeste činjenica da su mnoge njegove odredbe nedorečene i nejasne, i da će biti prepušteno naručiocima da ih slobodno tumače. To će dovesti do dodatne pravne nesigurnosti, koja je veoma opasna u ovoj oblasti, imajući u vidu da se kroz javne nabavke u Srbiji godišnje troši više od tri milijarde evra”, dodaje Litricin. Ona smatra da procedura zaštite prava koja je na raspolaganju nezadovoljnim ponuđačima, i pored nekih neznatnih poboljšanja, nije unapređena. “Dodatno je smanjena mogućnost kontrole nad radom drugostepenog žalbenog organa – Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki – od strane Narodne skupštine, a inače nedelotvorna snijom, budsći da će upravni sporovi protiv odluka kontrola rada te komisije, koja je postojala do sada, nije učinjena efi kasnijom, budući da će upravni sporovi protiv odluka tog organa i dalje trajati i po nekoliko godina kao do sada, a nabavke na koje se odnose ti sporovi biće davno završene”, zaključuje Aleksandra Litricin.

Grupa organizacija civilnog društva je, inače, predložila Vladi Srbije da se upravo zbog ovih nedorečenosti odloži primena novog zakona. Do sada nije stigao nikakav odgovor.

Ta komisija nijednom nije angažovala stručnjake iz neke oblasti – sudske veštake, iako je i ta mogućnost predviđena u Zakonu, što je od posebnog značaja budući da su svi članovi Republičke komisije pravnici koji nemaju specifi čna stručna znanja iz različitih specifi čnih oblasti. S druge strane, Odbor za fi nansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Narodne skupštine, kao telo nadležno za nadzor nad radom Republičke komisije, nije razmatrao predstavke na rad tog organa iako je to propisano, a takvih predstavki je (sasvim pouzdano se može tvrditi) nesumnjivo bilo. Na osnovu navedenog, naglašava Varinac, može se zaključiti da dosta toga ostaje nejavno i nejasno u pogledu načina donošenja odluka navedenog državnog organa, koji bi trebalo da bude važan korektor neregularnosti u sistemu javnih nabavki. Otuda i ne čudi pojava sve većeg broja odluka tog organa koje se donose “od slučaja do slučaja”, tako da su odluke različite iako se odnose na identične sluzaštite svoja prava. Upravo ove situacije, odnosno najčešći razlozi podnošenja žalbi govore u prilog sve učestalije neujednačene prakse postupanja naručilaca, ali i Republičke komisije i, čini se, odsustva pravne sigurnosti i poverenja u institucije koje sprovode i kontrolišu postupke javnih nabavki”, ističe Saša Varinac. Usvakom slučaju, indikativni nalazi Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava pokazuju da je sistem javnih nabavki pravo osinje gnezdo i leglo koruptivnih radnji, koje se odvijaju najčešće daleko od očiju javnosti. A građane sve to vrlo skupo košta. ¶

VUKAŠIN OBRADOVIĆ

VREME REME 21. maj 2020.

čajeve. Naime, ima sve više primera koji pokazuju da se nekada postupci nabavki iz jednog razloga poništavaju, a drugi put se isti taj razlog tretira kao neosnovan i odbija se žalba, odnosno zahtev za zaštitu prava. “Razlozi zbog kojih se ponuđači najčešće žale u javnim nabavkama jesu diskriminatorske tehničke karakteristike radova, usluga ili opreme koje traže naručioci, kao i zahtevani kapaciteti ponuđača koji ograničavaju konkurenciju. Isto tako, odbijanje ponuda kada za to ne postoje zakonom predviđeni razlozi, kao i neodbijanje ponuda kada za to postoje očigledni razlozi, takođe predstavljaju situacije u kojima ponuđači pokušavaju da

----------------------------------------------------------

Datum: 20.05.2020

Medij: cins.rs

Link: https://www.cins.rs/za-novine-poslanika-sns-a-milioni-dinara-iz-budzeta/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcijeNenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Za novine poslanika SNS-a milioni dinara iz budžeta

Udruženje "Savez Srba iz regiona" poslanika SNS Miodraga Linte je od 2016. dobilo najmanje 20,4 miliona dinara na medijskim i drugim konkursima. Novac se najčešće koristi za izdavanje lista Srpsko kolo koji se bavi temama značajnim za prognane i izbegle kao i Srbe iz regiona, a koji zapravo prati i promoviše aktivnosti samog Linte i funkcionera onih opština koje mu dodeljuju novac na konkursima. Miodrag Linta je narodni poslanik Srpske napredne stranke (SNS) od 2012. godine, a prema izbornoj listi za predstojeće parlamentarne izbore "Aleksandar Vučić - Za našu decu" ovaj političar i profesor istorije kandidovao se za još jedan skupštinski mandat. Od 250 kandidata, njegovo ime nalazi se pod brojem 77.Lintino udruženje, Savez Srba iz regiona, od 2015. godine izdaje časopis Srpsko kolo. Reč je o listu koji izlazi jednom mesečno i deli se besplatno širom Srbije, a namenjen je, kako se na njihovom sajtu navodi, "Srbima rodom i poreklom zapadno od Drine i Dunava, srpskog Kosmeta i srpske Crne Gore".Međutim, sam časopis često služi za promociju Miodraga Linte, njegovog udruženja kao i funkcionera pre svega vladajuće stranke, a sve to se plaća novcem građana Srbije.U periodu od 2016. do maja 2020. godine brojne lokalne samouprave i različite institucije su kroz medijske, konkurse iz oblasti kulture i druga davanja za Lintino udruženje izdvojile najmanje oko 20,4 miliona dinara. Novac je, osim u par slučajeva za evidentiranje imovine izbeglih i prognanih u Hrvatskoj, BIH i Sloveniji, uglavnom davan za Srpsko kolo. Rad Saveza Srba iz regiona finansirala je i Vlada Republike Srpske iznosom od 600.000 dinara."Vrlo jednostavno. Kad kontaktiramo predsednika opštine, pitamo da li mogu da podrže Srpsko kolo. Onda recimo predsednik Opštine Sečanj kaže: "Možemo, podržaćemo, kad dođe vreme, kad bude konkurs, ali ne mogu da tvrdim"", prepričava Linta.Najviše novca od 2016. do danas tom udruženju dalo je Ministarstvo kulture i informisanja - 4,3 miliona dinara i Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu - 2 miliona, dok su Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i Komesarijat za izbeglice i migracije za četiri godine izdvojili po oko 1,8 miliona.Reč je samo o novcu kojem su novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) ušli u trag u dokumentima samih institucija. Ipak, suma je možda i veća jer je prema finansijskim izveštajima objavljenim na sajtu Agencije za privredne registre (APR) Savez Srba iz regiona je u periodu od 2016. do 2018. godine prihodovao oko 26,7 miliona dinara.Upitno je i na koji način se dodeljuje novac na konkursima na kojima Savez Srba iz regiona učestvuje jer, prema rečima samog Linte, on pre konkursa kontaktira predsednike opština i traži im pomoć. Recimo, u februaru 2019. godine, Srpsko kolo objavilo je intervju sa Predragom Rađenovićem, predsednikom Opštine Sečanj. Nekoliko meseci kasnije, u junu 2019, ova opština je Srpskom kolu na medijskom konkursu dodelila 200.000 dinara.Linta se za CINS priseća kako je došlo do saradnje sa tom opštinom."Vrlo jednostavno. Kad kontaktiramo predsednika opštine, pitamo da li mogu da podrže Srpsko kolo. Onda recimo predsednik Opštine Sečanj kaže: "Možemo, podržaćemo, kad dođe vreme, kad bude konkurs, ali ne mogu da tvrdim"", prepričava Linta.On kaže i da im je bilo bitno da tu opštinu predstave, bez obzira na dobijeni novac, zbog Hercegovaca koji čitaju Srpsko kolo."Ja kažem apsolutno nije problem, meni je važna dobra volja - pa ako bude (novca na konkursu, prim. nov) bude, ako ne bude, važno mi je jer je opština Sečanj najveća hercegovačka opština u Srbiji, gde ima najviše Hercegovaca", dodaje on.Predrag Rađenović za CINS kaže da on ne može da utiče na rezultate konkursa jer o tome ko će dobiti sredstva odlučuje komisija. Prošlogodišnji razgovor sa Lintom nije želeo da komentariše rekavši da ga mnogi zovu da se raspitaju o konkursu - da li je raspisan ili kada će izaći."Zovu me svi, pa nije on jedini. Pa to, svi zovu, ja svima kažem ljudi prijavite se na konkurs i nema šta. Ko šta može da dobije, to se komisijski reši i to je tako", navodi on.Plaćena promocijaU prvom broju Srpskog kola iz 2015. godine, u uvodniku koji potpisuje redakcija stoji da ovaj list između ostalog ima za cilj da "prati i promoviše aktivnosti Saveza Srba iz regiona, političkog pokreta koji pokušava da riješi problem Srba iz svih okolnih država Srbije, i to kroz državne institucije".Od 52 naslovne strane Srpskog kola, Linta se pojavljuje na više od 40, a da je određena opština, grad ili institucija finansirala štampanje, pored napomene u impresumu lista, vidi se i u samom sadržaju, tačnije kroz intervjue sa njihovim vodećim funkcionerima.Tako je u junu 2018. preko medijskog konkursa Grad Novi Sad podržao štampanje Srpskog kola sa 350.000 dinara, da bi već u julskom izdanju izašao intervju sa gradonačelnikom tog grada Milošem Vučevićem. Intervjui sa predsednicima opština Kuršumlija, Čoka, Obrenovac govore u prilog tome da je davanje medijskog prostora čelnim ljudima lokalnih uprava koje su finansirale štampanje ovog mesečnika praksa, a ne izuzetak.Linta za CINS kaže da su oni na taj način hteli da, nakon što im neka opština ili grad finansijski pomogne, to mesto predstave čitaocima."Videli ste te intervjue, u suštini prvi deo intervjua je bio o toj opštini - razvoj, prespektive, planovi, šta se radi, a završni je bio vezan za izbegla lica, ljude koji su rodom ili poreklom iz tih krajeva, zapadno od Drine i Dunava", potvrđuje predsednik Saveza Srba iz regiona.Na pitanje da li vidi problem u tome što list čije je štampanje finansirano novcem građana sadrži političku promociju, Linta odgovara da ne zastupa nijednu političku stranku u Srpskom kolu: "Ni u jednom od 52 broja, možete napraviti analizu, nije pomenuta nijedna politička stranka, nijedan stranački skup".Dodaje da je on predsednik udruženja i poslanik koji se bavi javnim poslom u vezi sa tematikom proteranih Srba i Srba u regionu, za koju misli da je jedna od državnih tema."Ja se trudim i nastojim da afirmišem to pitanje na razne načine, izjavama u drugim medijima, gostovanjima na televizijama, nastupima u Skupštini, a jedan od načina jeste i Srpsko kolo."Agencija i Transparentnost različito o Lintinim zakonskim obavezamaIako Linta nije prijavio svoju funkciju u udruženju Agenciji za borbu protiv korupcije, iz ovog tela za CINS kažu da s obzirom da funkciju poslanika vrši u kontinuitetu od 2012. godine a da je zastupnik udruženja postao 2015, on to nije ni morao u smislu utvrđivanja sukoba interesa. "Situacija u kojoj Miodrag Linta, narodni poslanik, istovremeno obavlja dužnost zastupnika udruženja Savez Srba iz regiona sa sedištem u Beogradu, sama po sebi, ne predstavlja sukob interesa jer funkcioner može da bude član organa drugih udruženja ukoliko Agencija ne utvrdi postojanje sukoba interesa".Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić, s druge strane, kaže da iako Linta nije bio u obavezi da podnese vanredni izveštaj Agenciji kad je postao zastupnik udruženja, taj podatak morao je da prijavi u redovnom izveštaju 2016. godine - nakon što je ponovo izabran za narodnog poslanika."Takođe je bio dužan da navede i ukoliko ostvaruje neke prihode po osnovu angažmana u udruženju. Ukoliko su ti prihodi premašili prosečne godišnje zarade bio bi dužan da za to podnese poseban, vanredni izveštaj. Agencija bi na osnovu tih podataka mogla da utvrdi da li je funkcija u udruženju na bilo koji način u sukobu interesa sa poslaničkom funkcijom", smatra Nenadić. Linta u izjavi za CINS kaže da ne ostvaruje prihode u udruženju.Inače, prema CINS-ovoj bazi postupaka protiv funkcionera, Agencija je 2014. upozorila Miodraga Lintu jer je kasnio sa podnošenjem izveštaja o imovini. Zbog ovoga ga je i Prekršajni sud u Beogradu kaznio sa 50 hiljada dinara.S druge strane, Tamara Filipović Stevanović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) objašnjava da je ideja medijskih konkursa da finansiraju nešto što ne može lako da se proda na tržištu, medijske proizvode od interesa za javnost.Prema njenim rečima, postoji više izveštaja koji dokazuju da veliki novac sa tih konkursa odlazi provladinim ili partijskim medijima, o čemu je inače i CINS pisao. Politička promocija, ističe Filipović Stevanović, nije javni interes i dodaje da bi takve anomalije mogle da budu sprečene evaluacijom projekata kojima su sredstva dodeljena jer bi građani znali za šta daju novac:"Kada bismo imali evaluaciju medijskih sadržaja koji su proizvedeni od novca građana onda bismo znali zapravo koliko oni zaista služe javnom interesu i koliko oni izveštavaju građane o onim temama koje su njima važne, a koliko zapravo služe ličnim interesima i partijskim interesima određenih strana".Linta u razgovoru sa novinarkom CINS-a kaže da se ideja za Srpskim kolom javila jer je veliki broj proteranih Srba kao i onih koji su poreklom iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, te da je bio potreban list koji će se baviti pitanjima tih građana. Trenutno u bazi njegovog udruženja ima 7.000 ljudi kojima list svakog meseca šalju poštom na kućnu adresu.Časopis se besplatno deli i na okupljanjima gde dolaze ljudi poreklom sa teritorije bivše Jugoslavije kao što su zavičajna druženja i tribine, a u nekim mestima postoje i "punktovi" poput prodavnica i kafana gde građani mogu uzeti primerak.više Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/ Povezana istraživanja    

----------------------------------------------------------

Datum: 20.05.2020

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2883719/najstarijem-ski-centru-u-srbiji-novi-sjaj-na-planini-goc-gradi-se

Autori: @ekapija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Najstarijem ski-centru u Srbiji novi sjaj - Na planini Goč gradi se ski -lift, a stiže dvosed žičara za veliku stazu

Kraljevčani planiraju da planina Goč ponovo postane nezaobilazna turistička   destinacija, pre svega kada je reč o mlađoj populaciji i skijanju. Osim izgradnje novog ski-lifta na maloj stazi, koja uskoro počinje, u planu   je i da i velika staza dobije dvosed žičaru, koju Kraljevčani planiraju da planina Goč ponovo postane nezaobilazna turistička destinacija, pre svega kada je reč o mlađoj populaciji i skijanju. Osim izgradnje novog ski-lifta na maloj stazi, koja uskoro počinje, u planu je i da i velika staza dobije dvosed žičaru, koju su ustupila Skijališta Srbije, najavio je za eKapiju Aleksandar Nestorović, direktor JP za uređenje građevinskog zemljišta u Kraljevu. - Prošle godine sproveli smo javnu nabavku sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikcija da rekonstruišemo i opremimo malu stazu na Goču, koja je bila dužine oko 180 metara. Uradili smo projekat i napravili stazu od 350 metara na kojoj će biti izgrađen novi ski-lift "sidro" i očekujemo da radovi uskoro krenu - rekao je Nestorović za naš portal.Za izgradnju novog ski-lifta odabran je izvođač, kraljevačko preduzeće Amiga, a ugovorena vrednost radova je 34,8 miliona dinara. Prema Nestorovićevim rečima, mala staza trebalo bi da bude spremna za predstojeću zimsku sezonu.Međutim, osim uređenja male staze, postoje ambiciozni planovi i za uređenje velike. - Obratili smo se Skijalištima Srbije, znajući da na Kopaoniku skidaju dvosed sa "Bele reke" zbog gondole koja treba da ide iz Brzeća, da nam taj dovosed poklone kako bismo opremili i veliku stazu koja ima oko 1.700 metara. Dobili smo pozitivan odgovor od njih. Posle remonta rekonstruisaćemo i tu stazu i pokušati da u upotrebu stavimo i topove za veštačko osnežavanje - kaže Nestorović.Kako navodi, očekuje se da velika staza bude spremna za sezonu 2021. - Uložili smo dosta u infrastrukturu na planini. Uredili smo paviljone sa 140 ležajeva, sredili balon dvoranu i spoljne terene , a imamo ideju da izgradimo i avantura park. Hoćemo Goč da pokrenemo za mlađu populaciju, to je dečja planina - zaključio je naš sagovrnik. Inače, Goč je najstariji ski-centar u Srbiji, a posle četiri decenije staza "Dobre vode" je zatvorena 2017. godine, pa je tako ova planina izbrisana iz turističke ponude srpskih ski-centara. Podsetimo, nacrtom Plana generalne regulacije "Goč" na ovoj planini je predviđena i izgradnja novih turističkih sadržaja, bungalova, otvorenih i zatvorenih bazena, kao i sportskih terena, a više o tome pogledajte u posebnoj vesti. I. Milovanović

----------------------------------------------------------

Datum: 20.05.2020

Medij: cenzolovka.rs

Link: https://www.cenzolovka.rs/drzava-i-mediji/za-novine-poslanika-sns-a-milioni-dinara-iz-budzeta/

Autori: @Cenzolovka

Teme: Agencija za borbu protiv korupcijeNenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Za novine poslanika SNS-a milioni dinara iz budžeta

Miodrag Linta je narodni poslanik Srpske napredne stranke (SNS) od 2012. godine, a prema izbornoj listi za predstojeće parlamentarne izbore "Aleksandar Vučić - Za našu decu" ovaj političar i profesor istorije kandidovao Miodrag Linta je narodni poslanik Srpske napredne stranke (SNS) od 2012. godine, a prema izbornoj listi za predstojeće parlamentarne izbore "Aleksandar Vučić - Za našu decu" ovaj političar i profesor istorije kandidovao se za još jedan skupštinski mandat. Od 250 kandidata, njegovo ime nalazi se pod brojem 77.Lintino udruženje, Savez Srba iz regiona, od 2015. godine izdaje časopis Srpsko kolo. Reč je o listu koji izlazi jednom mesečno i deli se besplatno širom Srbije, a namenjen je, kako se na njihovom sajtu navodi, "Srbima rodom i poreklom zapadno od Drine i Dunava, srpskog Kosmeta i srpske Crne Gore".Međutim, sam časopis često služi za promociju Miodraga Linte, njegovog udruženja kao i funkcionera pre svega vladajuće stranke, a sve to se plaća novcem građana Srbije.U periodu od 2016. do maja 2020. godine brojne lokalne samouprave i različite institucije su kroz medijske, konkurse iz oblasti kulture i druga davanja za Lintino udruženje izdvojile najmanje oko 20,4 miliona dinara. Novac je, osim u par slučajeva za evidentiranje imovine izbeglih i prognanih u Hrvatskoj, BIH i Sloveniji, uglavnom davan za Srpsko kolo. Rad Saveza Srba iz regiona finansirala je i Vlada Republike Srpske iznosom od 600.000 dinara. "Vrlo jednostavno. Kad kontaktiramo predsednika opštine, pitamo da li mogu da podrže Srpsko kolo. Onda recimo predsednik Opštine Sečanj kaže: 'Možemo, podržaćemo, kad dođe vreme, kad bude konkurs, ali ne mogu da tvrdim'", prepričava Linta.Najviše novca od 2016. do danas tom udruženju dalo je Ministarstvo kulture i informisanja - 4,3 miliona dinara i Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu - 2 miliona, dok su Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i Komesarijat za izbeglice i migracije za četiri godine izdvojili po oko 1,8 miliona. Reč je samo o novcu kojem su novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) ušli u trag u dokumentima samih institucija. Ipak, suma je možda i veća jer je prema finansijskim izveštajima objavljenim na sajtu Agencije za privredne registre (APR) Savez Srba iz regiona je u periodu od 2016. do 2018. godine prihodovao oko 26,7 miliona dinara.Upitno je i na koji način se dodeljuje novac na konkursima na kojima Savez Srba iz regiona učestvuje jer, prema rečima samog Linte, on pre konkursa kontaktira predsednike opština i traži im pomoć. Recimo, u februaru 2019. godine, Srpsko kolo objavilo je intervju sa Predragom Rađenovićem, predsednikom Opštine Sečanj. Nekoliko meseci kasnije, u junu 2019, ova opština je Srpskom kolu na medijskom konkursu dodelila 200.000 dinara.Linta se za CINS priseća kako je došlo do saradnje sa tom opštinom."Vrlo jednostavno. Kad kontaktiramo predsednika opštine, pitamo da li mogu da podrže Srpsko kolo. Onda recimo predsednik Opštine Sečanj kaže: "Možemo, podržaćemo, kad dođe vreme, kad bude konkurs, ali ne mogu da tvrdim"", prepričava Linta.On kaže i da im je bilo bitno da tu opštinu predstave, bez obzira na dobijeni novac, zbog Hercegovaca koji čitaju Srpsko kolo."Ja kažem apsolutno nije problem, meni je važna dobra volja - pa ako bude (novca na konkursu, prim. nov) bude, ako ne bude, važno mi je jer je opština Sečanj najveća hercegovačka opština u Srbiji, gde ima najviše Hercegovaca", dodaje on.Predrag Rađenović za CINS kaže da on ne može da utiče na rezultate konkursa jer o tome ko će dobiti sredstva odlučuje komisija. Prošlogodišnji razgovor sa Lintom nije želeo da komentariše rekavši da ga mnogi zovu da se raspitaju o konkursu - da li je raspisan ili kada će izaći."Zovu me svi, pa nije on jedini. Pa to, svi zovu, ja svima kažem ljudi prijavite se na konkurs i nema šta. Ko šta može da dobije, to se komisijski reši i to je tako", navodi on.Plaćena promocijaU prvom broju Srpskog kola iz 2015. godine, u uvodniku koji potpisuje redakcija stoji da ovaj list između ostalog ima za cilj da "prati i promoviše aktivnosti Saveza Srba iz regiona, političkog pokreta koji pokušava da riješi problem Srba iz svih okolnih država Srbije, i to kroz državne institucije".Od 52 naslovne strane Srpskog kola, Linta se pojavljuje na više od 40, a da je određena opština, grad ili institucija finansirala štampanje, pored napomene u impresumu lista, vidi se i u samom sadržaju, tačnije kroz intervjue sa njihovim vodećim funkcionerima.Tako je u junu 2018. preko medijskog konkursa Grad Novi Sad podržao štampanje Srpskog kola sa 350.000 dinara, da bi već u julskom izdanju izašao intervju sa gradonačelnikom tog grada Milošem Vučevićem. Intervjui sa predsednicima opština Kuršumlija, Čoka, Obrenovac govore u prilog tome da je davanje medijskog prostora čelnim ljudima lokalnih uprava koje su finansirale štampanje ovog mesečnika praksa, a ne izuzetak.Linta za CINS kaže da su oni na taj način hteli da, nakon što im neka opština ili grad finansijski pomogne, to mesto predstave čitaocima."Videli ste te intervjue, u suštini prvi deo intervjua je bio o toj opštini - razvoj, prespektive, planovi, šta se radi, a završni je bio vezan za izbegla lica, ljude koji su rodom ili poreklom iz tih krajeva, zapadno od Drine i Dunava", potvrđuje predsednik Saveza Srba iz regiona.Na pitanje da li vidi problem u tome što list čije je štampanje finansirano novcem građana sadrži političku promociju, Linta odgovara da ne zastupa nijednu političku stranku u Srpskom kolu: "Ni u jednom od 52 broja, možete napraviti analizu, nije pomenuta nijedna politička stranka, nijedan stranački skup".Dodaje da je on predsednik udruženja i poslanik koji se bavi javnim poslom u vezi sa tematikom proteranih Srba i Srba u regionu, za koju misli da je jedna od državnih tema."Ja se trudim i nastojim da afirmišem to pitanje na razne načine, izjavama u drugim medijima, gostovanjima na televizijama, nastupima u Skupštini, a jedan od načina jeste i Srpsko kolo." Iako Linta nije prijavio svoju funkciju u udruženju Agenciji za borbu protiv korupcije, iz ovog tela za CINS kažu da s obzirom da funkciju poslanika vrši u kontinuitetu od 2012. godine a da je zastupnik udruženja postao 2015, on to nije ni morao u smislu utvrđivanja sukoba interesa."Situacija u kojoj Miodrag Linta, narodni poslanik, istovremeno obavlja dužnost zastupnika udruženja Savez Srba iz regiona sa sedištem u Beogradu, sama po sebi, ne predstavlja sukob interesa jer funkcioner može da bude član organa drugih udruženja ukoliko Agencija ne utvrdi postojanje sukoba interesa".Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić, s druge strane, kaže da iako Linta nije bio u obavezi da podnese vanredni izveštaj Agenciji kad je postao zastupnik udruženja, taj podatak morao je da prijavi u redovnom izveštaju 2016. godine - nakon što je ponovo izabran za narodnog poslanika."Takođe je bio dužan da navede i ukoliko ostvaruje neke prihode po osnovu angažmana u udruženju. Ukoliko su ti prihodi premašili prosečne godišnje zarade bio bi dužan da za to podnese poseban, vanredni izveštaj. Agencija bi na osnovu tih podataka mogla da utvrdi da li je funkcija u udruženju na bilo koji način u sukobu interesa sa poslaničkom funkcijom", smatra Nenadić.Linta u izjavi za CINS kaže da ne ostvaruje prihode u udruženju.Inače, prema CINS-ovoj bazi postupaka protiv funkcionera, Agencija je 2014. upozorila Miodraga Lintu jer je kasnio sa podnošenjem izveštaja o imovini. Zbog ovoga ga je i Prekršajni sud u Beogradu kaznio sa 50 hiljada dinara. S druge strane, Tamara Filipović Stevanović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) objašnjava da je ideja medijskih konkursa da finansiraju nešto što ne može lako da se proda na tržištu, medijske proizvode od interesa za javnost.Prema njenim rečima, postoji više izveštaja koji dokazuju da veliki novac sa tih konkursa odlazi provladinim ili partijskim medijima, o čemu je inače i CINS pisao. Politička promocija, ističe Filipović Stevanović, nije javni interes i dodaje da bi takve anomalije mogle da budu sprečene evaluacijom projekata kojima su sredstva dodeljena jer bi građani znali za šta daju novac:"Kada bismo imali evaluaciju medijskih sadržaja koji su proizvedeni od novca građana onda bismo znali zapravo koliko oni zaista služe javnom interesu i koliko oni izveštavaju građane o onim temama koje su njima važne, a koliko zapravo služe ličnim interesima i partijskim interesima određenih strana". Linta u razgovoru sa novinarkom CINS-a kaže da se ideja za Srpskim kolom javila jer je veliki broj proteranih Srba kao i onih koji su poreklom iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, te da je bio potreban list koji će se baviti pitanjima tih građana. Trenutno u bazi njegovog udruženja ima 7.000 ljudi kojima list svakog meseca šalju poštom na kućnu adresu.Časopis se besplatno deli i na okupljanjima gde dolaze ljudi poreklom sa teritorije bivše Jugoslavije kao što su zavičajna druženja i tribine, a u nekim mestima postoje i "punktovi" poput prodavnica i kafana gde građani mogu uzeti primerak. Novac dobijen iz budžeta državnih institucija i lokalnih samouprava, pored troškova slanja, prema Lintinim rečima, ide na plaćanje štampanja i uređivanja lista. Nekada im je tiraž bio 30.000, sada je više nego prepolovljen - 13.000:"Svaki mesec račun u štampariji Borba je 176.000 otprilike, zavisno od kursa, svaki mesec 13.000 primeraka".                            

----------------------------------------------------------

Datum: 20.05.2020

Medij: uns.org.rs

Link: http://uns.org.rs/desk/vesti-iz-medija/98929/za-novine-poslanika-sns-a-milioni-dinara-iz-budzeta.html

Autori: Redakcija

Teme: KorupcijaSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Za novine poslanika SNS-a milioni dinara iz budžeta

  1. 05. 2020. Autor: Jovana Tomić Izvor: CINS Udruženje "Savez Srba iz regiona" poslanika SNS Miodraga Linte je od 2016. dobilo najmanje 20,4 miliona dinara na medijskim i drugim konkursima. Novac se najčešće koristi za izdavanje lista Srpsko kolo koji se bavi temama značajnim za prognane i izbegle kao i Srbe iz regiona, a koji zapravo prati i promoviše aktivnosti samog Linte i funkcionera onih opština koje mu dodeljuju novac na konkursima. Miodrag Linta (foto: N1, Jutjub, skrinšot) Miodrag Linta je narodni poslanik Srpske napredne stranke (SNS) od 2012. godine, a prema izbornoj listi za predstojeće parlamentarne izbore "Aleksandar Vučić - Za našu decu" ovaj političar i profesor istorije kandidovao se za još jedan skupštinski mandat. Od 250 kandidata, njegovo ime nalazi se pod brojem 77.Lintino udruženje, Savez Srba iz regiona, od 2015. godine izdaje časopis Srpsko kolo. Reč je o listu koji izlazi jednom mesečno i deli se besplatno širom Srbije, a namenjen je, kako se na njihovom sajtu navodi, "Srbima rodom i poreklom zapadno od Drine i Dunava, srpskog Kosmeta i srpske Crne Gore".Međutim, sam časopis često služi za promociju Miodraga Linte, njegovog udruženja kao i funkcionera pre svega vladajuće stranke, a sve to se plaća novcem građana Srbije.U periodu od 2016. do maja 2020. godine brojne lokalne samouprave i različite institucije su kroz medijske, konkurse iz oblasti kulture i druga davanja za Lintino udruženje izdvojile najmanje oko 20,4 miliona dinara. Novac je, osim u par slučajeva za evidentiranje imovine izbeglih i prognanih u Hrvatskoj, BIH i Sloveniji, uglavnom davan za Srpsko kolo. Rad Saveza Srba iz regiona finansirala je i Vlada Republike Srpske iznosom od 600.000 dinara.Najviše novca od 2016. do danas tom udruženju dalo je Ministarstvo kulture i informisanja - 4,3 miliona dinara i Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu - 2 miliona, dok su Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i Komesarijat za izbeglice i migracije za četiri godine izdvojili po oko 1,8 miliona.Reč je samo o novcu kojem su novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) ušli u trag u dokumentima samih institucija. Ipak, suma je možda i veća jer je prema finansijskim izveštajima objavljenim na sajtu Agencije za privredne registre (APR) Savez Srba iz regiona je u periodu od 2016. do 2018. godine prihodovao oko 26,7 miliona dinara.Upitno je i na koji način se dodeljuje novac na konkursima na kojima Savez Srba iz regiona učestvuje jer, prema rečima samog Linte, on pre konkursa kontaktira predsednike opština i traži im pomoć. Recimo, u februaru 2019. godine, Srpsko kolo objavilo je intervju sa Predragom Rađenovićem, predsednikom Opštine Sečanj. Nekoliko meseci kasnije, u junu 2019, ova opština je Srpskom kolu na medijskom konkursu dodelila 200.000 dinara.Linta se za CINS priseća kako je došlo do saradnje sa tom opštinom."Vrlo jednostavno. Kad kontaktiramo predsednika opštine, pitamo da li mogu da podrže Srpsko kolo. Onda recimo predsednik Opštine Sečanj kaže: "Možemo, podržaćemo, kad dođe vreme, kad bude konkurs, ali ne mogu da tvrdim"", prepričava Linta.On kaže i da im je bilo bitno da tu opštinu predstave, bez obzira na dobijeni novac, zbog Hercegovaca koji čitaju Srpsko kolo."Ja kažem apsolutno nije problem, meni je važna dobra volja - pa ako bude (novca na konkursu, prim. nov) bude, ako ne bude, važno mi je jer je opština Sečanj najveća hercegovačka opština u Srbiji, gde ima najviše Hercegovaca", dodaje on.Predrag Rađenović za CINS kaže da on ne može da utiče na rezultate konkursa jer o tome ko će dobiti sredstva odlučuje komisija. Prošlogodišnji razgovor sa Lintom nije želeo da komentariše rekavši da ga mnogi zovu da se raspitaju o konkursu - da li je raspisan ili kada će izaći."Zovu me svi, pa nije on jedini. Pa to, svi zovu, ja svima kažem ljudi prijavite se na konkurs i nema šta. Ko šta može da dobije, to se komisijski reši i to je tako", navodi on.Plaćena promocijaU prvom broju Srpskog kola iz 2015. godine, u uvodniku koji potpisuje redakcija stoji da ovaj list između ostalog ima za cilj da "prati i promoviše aktivnosti Saveza Srba iz regiona, političkog pokreta koji pokušava da riješi problem Srba iz svih okolnih država Srbije, i to kroz državne institucije".Od 52 naslovne strane Srpskog kola, Linta se pojavljuje na više od 40, a da je određena opština, grad ili institucija finansirala štampanje, pored napomene u impresumu lista, vidi se i u samom sadržaju, tačnije kroz intervjue sa njihovim vodećim funkcionerima.Tako je u junu 2018. preko medijskog konkursa Grad Novi Sad podržao štampanje Srpskog kola sa 350.000 dinara, da bi već u julskom izdanju izašao intervju sa gradonačelnikom tog grada Milošem Vučevićem. Intervjui sa predsednicima opština Kuršumlija, Čoka, Obrenovac govore u prilog tome da je davanje medijskog prostora čelnim ljudima lokalnih uprava koje su finansirale štampanje ovog mesečnika praksa, a ne izuzetak.Linta za CINS kaže da su oni na taj način hteli da, nakon što im neka opština ili grad finansijski pomogne, to mesto predstave čitaocima."Videli ste te intervjue, u suštini prvi deo intervjua je bio o toj opštini - razvoj, prespektive, planovi, šta se radi, a završni je bio vezan za izbegla lica, ljude koji su rodom ili poreklom iz tih krajeva, zapadno od Drine i Dunava", potvrđuje predsednik Saveza Srba iz regiona.Na pitanje da li vidi problem u tome što list čije je štampanje finansirano novcem građana sadrži političku promociju, Linta odgovara da ne zastupa nijednu političku stranku u Srpskom kolu: "Ni u jednom od 52 broja, možete napraviti analizu, nije pomenuta nijedna politička stranka, nijedan stranački skup".Dodaje da je on predsednik udruženja i poslanik koji se bavi javnim poslom u vezi sa tematikom proteranih Srba i Srba u regionu, za koju misli da je jedna od državnih tema."Ja se trudim i nastojim da afirmišem to pitanje na razne načine, izjavama u drugim medijima, gostovanjima na televizijama, nastupima u Skupštini, a jedan od načina jeste i Srpsko kolo." Agencija i Transparentnost različito o Lintinim zakonskim obavezamaIako Linta nije prijavio svoju funkciju u udruženju Agenciji za borbu protiv korupcije, iz ovog tela za CINS kažu da s obzirom da funkciju poslanika vrši u kontinuitetu od 2012. godine a da je zastupnik udruženja postao 2015, on to nije ni morao u smislu utvrđivanja sukoba interesa."Situacija u kojoj Miodrag Linta, narodni poslanik, istovremeno obavlja dužnost zastupnika udruženja Savez Srba iz regiona sa sedištem u Beogradu, sama po sebi, ne predstavlja sukob interesa jer funkcioner može da bude član organa drugih udruženja ukoliko Agencija ne utvrdi postojanje sukoba interesa".Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić, s druge strane, kaže da iako Linta nije bio u obavezi da podnese vanredni izveštaj Agenciji kad je postao zastupnik udruženja, taj podatak morao je da prijavi u redovnom izveštaju 2016. godine - nakon što je ponovo izabran za narodnog poslanika."Takođe je bio dužan da navede i ukoliko ostvaruje neke prihode po osnovu angažmana u udruženju. Ukoliko su ti prihodi premašili prosečne godišnje zarade bio bi dužan da za to podnese poseban, vanredni izveštaj. Agencija bi na osnovu tih podataka mogla da utvrdi da li je funkcija u udruženju na bilo koji način u sukobu interesa sa poslaničkom funkcijom", smatra Nenadić.Linta u izjavi za CINS kaže da ne ostvaruje prihode u udruženju.Inače, prema CINS-ovoj bazi postupaka protiv funkcionera, Agencija je 2014. upozorila Miodraga Lintu jer je kasnio sa podnošenjem izveštaja o imovini. Zbog ovoga ga je i Prekršajni sud u Beogradu kaznio sa 50 hiljada dinara. S druge strane, Tamara Filipović Stevanović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) objašnjava da je ideja medijskih konkursa da finansiraju nešto što ne može lako da se proda na tržištu, medijske proizvode od interesa za javnost.Prema njenim rečima, postoji više izveštaja koji dokazuju da veliki novac sa tih konkursa odlazi provladinim ili partijskim medijima, o čemu je inače i CINS pisao. Politička promocija, ističe Filipović Stevanović, nije javni interes i dodaje da bi takve anomalije mogle da budu sprečene evaluacijom projekata kojima su sredstva dodeljena jer bi građani znali za šta daju novac:"Kada bismo imali evaluaciju medijskih sadržaja koji su proizvedeni od novca građana onda bismo znali zapravo koliko oni zaista služe javnom interesu i koliko oni izveštavaju građane o onim temama koje su njima važne, a koliko zapravo služe ličnim interesima i partijskim interesima određenih strana". Linta u razgovoru sa novinarkom CINS-a kaže da se ideja za Srpskim kolom javila jer je veliki broj proteranih Srba kao i onih koji su poreklom iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, te da je bio potreban list koji će se baviti pitanjima tih građana. Trenutno u bazi njegovog udruženja ima 7.000 ljudi kojima list svakog meseca šalju poštom na kućnu adresu.Časopis se besplatno deli i na okupljanjima gde dolaze ljudi poreklom sa teritorije bivše Jugoslavije kao što su zavičajna druženja i tribine, a u nekim mestima postoje i "punktovi" poput prodavnica i kafana gde građani mogu uzeti primerak.Novac dobijen iz budžeta državnih institucija i lokalnih samouprava, pored troškova slanja, prema Lintinim rečima, ide na plaćanje štampanja i uređivanja lista. Nekada im je tiraž bio 30.000, sada je više nego prepolovljen - 13.000:"Svaki mesec račun u štampariji Borba je 176.000 otprilike, zavisno od kursa, svaki mesec 13.000 primeraka".                              

----------------------------------------------------------

Datum: 20.05.2020

Medij: poslovnojutro.com

Link: http://www.poslovnojutro.com/tekst/poslovne%20vesti/32-133320

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Vrednosta na itnite javni nabavki nadmina 3,2 milioni evra - Poslovne vesti - Makedonija

Bez autora May 20 2020 Vrednosta na dogovorite za itnite javni nabavki povrzani so zaštita od koronavirusot nadmina 3,2 milioni evra i dosega se sklučeni 142 dogovori. Duri 71 % od vrednosta na sklučenite dogovori otpa?a samo na pet firmi. Vo otsustvo na upatstvo ili standardni obrasci za nabavka, prodolžuvaat značajnite razliki vo cenite. Vo ovoj period, najgolemi razliki se zabeležuvaat kaj skafanderite i rakavicite. Skafanderite se kupuvale po ceni od 262 do 1.156 denari, a rakavicite od 2,83 do 9,32 denari za parče.Za pove?e od polovina od sklučenite dogovori (59 %), instituciite ja prekršile zakonskata obvrska da gi objavat dogovorite vo rok od deset dena od potpišuvanjeto.Vo sekoj vtor sklučen dogovor za itnite javni nabavki povrzani so koronavirusot se pregovaralo samo so eden ponuduvač. S? ušte nema informacii za ishodot od vladinite oglasi za interventni nabavki na maski i rakavici,veli vo najnoviot izveštaj na Centarot za gra?anski komunikacii koj se odnesuva na itnite javni nabavki povrzani so zaštita od koronavirusot, zaedno so bazite na podatoci na site sklučeni dogovori i na odlukite za izbor na najpovolna ponuda.Kako što se naveduva vo analizata, vrednosta na dogovorite za itnite javni nabavki povrzani so zaštita od koronavirusot nadmina 3,2 milioni evra.Preku direktni pregovaranja bez prethodno objavuvanje oglas se sklučeni 142 dogovori. Najgolema vrednost na sklučenite dogovori ima MVR, koe sklučilo šest dogovori vo vkupna vrednost od 1,9 milioni evra, što e duri 59 % od vrednosta na dogovorite na site institucii. Stanuva zbor za dogovori za nabavka na maski, rakavici, očila, kombinezoni i sredstva za dezinfekcija. Vtoro spored vrednosta na dogovorite e Ministerstvoto za zdravstvo, so 14 dogovori vo vrednost od 321.081 evro za nabavka na montažni kontejneri, reagensi, potrošen materijal, dezinfekciski sredstva i zaštitna lična oprema.Dopolnitelno na 142-ta dogovori, objavena e i ušte 51 odluka za izbor na najpovolen ponuduvač, vo vkupna vrednost od 701.230 evra.Pove?e od dve tretini od vrednosta na dogovorite otpa?a na pet firmi.Tenderi za itna nabavka dobile vkupno 81 firma, no 71 % od vrednosta im pripa?a samo na pet firmi.Najvredni dogovori za itni javni nabavki se sklučeni so prilepskata firma "Gifti teks" za nabavka na maski za potrebite na ministerstvata za vnatrešni raboti i za odbrana.Vtora na listata spored vrednosta e "Biotek" od Skopje, koja ima sklučeno dogovor za nabavka na maski, rakavici, očila i kombinezoni za potrebite na MVR.Spored brojot na dogovori, predničat skopski "Alkaloid" i bitolski "Euro-farm", koi imaat sklučeno 14, odnosno 12 dogovori.Značajni razliki vo cenite i raznoglasie vo nabavkite, vo otsustvo na upatstvo ili standardni obrasci za nabavka. Najgolemi razliki vo analiziraniot period postojat kaj nabavkata na skafanderi i rakavici. Cenite na kupenite skafanderi se dvižat od 262 do 1.156 denari, a na rakavicite za ednokratna upotreba, so ili bez talk, od 2,83 do 9,32 denari za parče.Najeklatanten primer e što komunalno pretprijatie kupilo skafanderi za ednokratna upotreba po cena od 1.156 denari, a klinika kupila skafanderi za pove?ekratna upotreba so možnost da se vrijat za cena od 1.052 denari. Pritoa, nesporedlivi se rizicite od prenesuvanje na virusot i posledicite od ova vo dvete institucii.Poradi otsustvo na kakva i da e koordinacija me?u instituciite, prodolžuva kupuvanjeto na najrazlični vidovi maski, od onie za ednokratna upotreba, preku hirurški, platneni, se do maskite so najvisoka zaštita. Najskapo e platena maska FFP2 i toa 448,4 denari za maska, a najevtino - dvoslojna maska za ednokratna upotreba od 21 denar.Državnite institucii i natamu ne gi objavuvaat navreme sklučenite itni dogovori za javni nabavki povrzani so koronavirusot. Instituciite direktno go prekršuvaat Zakonot za javni nabavki, kojšto gi obvrzuva da gi objavuvaat izvestuvanjata za sklučenite itni dogovori i samite dogovori vo rok od deset dena od nivnoto sklučuvanje.Kako što se pretpostavi vo prethodnite dva izveštai, bile sklučeni mnogu pove?e dogovori otkolku što objavile instituciite. Po nekolkute ukažuvanja vo prethodnite izveštai, se zabeležuva počesto objavuvanje na sklučenite dogovori.Za pove?e od polovina od sklučenite dogovori (59 %), instituciite ja prekršile zakonskata obvrska da objavat informacii za sklučenite dogovori, za firmite so koišto gi sklučile, kako i iznosot što go potrošile.Voedno, kaj del od instituciite se zabeležuva deka vo dogovorite ne gi naveduvaat nitu dogovorenite količini, nitu dogovorenite poedinečni ceni, so što praktično go onevozmožuvaat uvidot vo suštinskite delovi od tenderot.Sekoja vtora itna nabavka bila samo so edna ponuda. Duri vo 47 % od site sklučeni dogovori za itnite javni nabavki povrzani so koronavirusot se pregovaralo samo so eden ponuduvač.Analizata na sklučenite dogovori ukažuva na slučai vo koi cenata na nabavenite proizvodi bila poniska koga vo pregovorite bile vklučeni pove?e od edna ponuda.Za razlika od prethodno, po nekolkute ukažuvanja za pregovaranje so pove?e namesto so edna firma, zgolemen e brojot na itni nabavki so pove?e od eden ponuduvač.S? ušte nema informacii za ishodot od vladinite oglasi za interventni nabavki na maski i rakavici. Za ovie nabavki bea doneseni dve posebni vladini uredbi za interventni nabavki - ednata za maski, a drugata za rakavici. Iako i za dvete ve?e odamna bea objaveni oglasi i pominaa i rokovite za podnesuvanje ponudi, dosega nema nikakva informacija za nivniot epilog, za što e ukažuvano i vo prethodnite dva izveštai.PREPORAKIVo analizata se preporačuva dogovornite organi navremeno da gi objavuvaat na ESJN izvestuvanjata i sklučenite dogovori za itnite javni nabavki povrzani so koronavirusot, i toa najdocna deset dena od denot na sklučuvanjeto.Za pogolema transparentnost, dogovornite organi da gi objavuvaat na ESJN i odlukite za izbor na najpovolna ponuda preku instrumentot za t.n. dobrovolna transparentnost, istiot den koga go informiraat i ponuduvačot so najpovolna ponuda.Dogovorite za itnite javni nabavki povrzani so koronavirusot da gi sodržat poedinečnite ceni na nabavenite proizvodi i uslugi, kako i detalen opis na predmetot na nabavka.Vo pregovorite za itnite nabavki da se vklučuvaat pove?e firmi za da se zgolemi konkurencijata i da se postignat poniski ceni i povisok kvalitet na nabavkite. Da se nastojuva da se dobie najdobrata vrednost za potrošenite pari.Detalno da se obrazložuvaat potrebite za itnite nabavki vo odlukata za javnata nabavka, so objasnuvanje na pričinite za nabavka na potrebniot proizvod ili usluga, kvalitetot i količinite.Nadležnite institucii da izrabotat upatstvo za nabavka na proizvodi za zaštita i sprečuvanje na širenjeto virusi, vodej?i smetka za različnite potrebi na instituciite.Istovremeno so izbivanjeto i raširuvanjeto na krizata so koronavirusot, se nametna i potrebata od itni nabavki na stoki, uslugi i raboti za zaštita i prevencija na širenjeto na zarazata od ovoj virus. Poradi ova, javnite nabavki na ovie sredstva, namesto po redovnite, se sproveduvaat po skrateni i zabrzani proceduri, imaj?i ja predvid itnosta vo obezbeduvanje na potrebnite sredstva za zaštita i lekuvanje. Brzanjeto i fokusot vrz drugite raboti, kako zdravjeto i životite na lu?eto, gi zgolemuvaat i rizicite od slučajni i namerni greški i zloupotrebi i na dvete strani - i kaj tie što nabavuvaat, i kaj tie što prodavaat. Poradi ova, se pobrojni se povicite od domašnite i od me?unarodnite institucii za zgolemena transparentnost, otčetnost i odgovornost na vlastite pri itnite nabavki povrzani so koronavirusot, kako i za zgolemen monitoring i kontrola od strana na državnite organi i gra?anskiot sektor. Ova osobeno se odnesuva na zemjite kako našata, koja ima i onaka ograničeni resursi i e važno sekoj denar javni pari da bide potrošen celosno namenski, celishodno i racionalno. Ottuka, Centarot za gra?anski komunikacii, započna so monitoring i na itnite nabavki povrzani so koronavirusot za navremeno da detektira odredeni slabosti vo procesot i da dade pridones kon nivno nadminuvanje, a so cel zaštita na javnite pari i racionalno iskoristuvanje na ograničenite resursi vo zemjava. Ova e tret izveštaj od planiranata serija izveštai koi se objavuvaat periodično. Za pocelosen uvid na javnosta vo nabavkite povrzani so Kovid-19, izveštaite se prosledeni i so objavuvanje pregled na dogovorite i na odlukite za izbor vo otvoren format na veb-platformata na Centarot za gra?anski komunikacii, www.opendata.mk. ITNITE NABAVKI POVRZANI SO KORONAVIRUSOT I RIZICITE OD KORUPCIJASostojbata so noviot koronavirus i bolesta Kovid-19 i proglasenata vonredna sostojba vo zemjava nametnuvaat potreba od itni nabavki na stoki, uslugi i raboti povrzani so zaštita i prevencija na širenjeto na zarazata od ovoj virus. Ovie nabavki, vo soglasnost so Zakonot za javni nabavki, se sproveduvaat so direktno pregovaranje so firmite, odnosno preku postapka so pregovaranje bez objavuvanje oglas, za što na instituciite ne im e potrebno ni prethodno mislenje od Biroto za javni nabavki.Vonrednosta na sostojbata, opštiot nedostig na neophodnite proizvodi i brzinata so koja se sproveduvaat nabavkite go zgolemuvaat rizikot od korupcija pri primenata na ovaa, i onaka netransparentna postapka za javna nabavka. I dobavuvačite, znaej?i deka instituciite se vo tesno i nemaat golem izbor, možat da go iskoristat ovoj period za zgolemuvanje na cenite nad voobičaenite i realnite.Za da se stesni prostorot za možna zloupotreba na i onaka skromnite javni resursi, potrebno e da se vložat maksimalni napori za zgolemuvanje na transparentnosta, otčetnosta i racionalnosta na ovie nabavki.Imaj?i ja predvid novonastanatata sostojba so noviot koronavirus i Kovid-19 i proglasenata vonredna sostojba vo zemjava, se ukažuva potreba od serija neplanirani javni nabavki na stoki, uslugi i raboti povrzani so zaštita i prevencija na širenjeto na zarazata od noviot koronavirus i Kovid-19.So ogled na serioznosta na situacijata i proglasenata vonredna sostojba vo zemjata, a vo soglasnost so členot 55 stav (1) g od Zakonot za javnite nabavki (Sl. vesnik na RM 24/19), ovie nabavki se sproveduvaat spored postapkata so pregovaranje bez objavuvanje oglas: "…dokolku poradi krajna itnost, predizvikana kako rezultat na nastani koi dogovorniot organ ne možel da gi predvidi, rokovite za drugite postapki ne može da se primenat. Okolnostite so koi se opravduva krajnata itnost vo nikoj slučaj ne smeat da bidat takvi za da mu se pripišat na dogovorniot organ."Isto taka, iako za nabavkite što se sproveduvaat so postapkata so pregovaranje bez objavuvanje oglas treba da se dobie prethodno mislenje od Biroto za javni nabavki, ovie nabavki možat da se sproveduvaat direktno, bez prethodno obezbedeno takvo mislenje od Biroto za javni nabavki, a vo soglasnost so člen 55 stav (6), kojšto glasi: "Po isklučok na stavot (5) od ovoj člen, dogovorniot organ nema obvrska da dobie prethodno mislenje pred da sprovede postapka so pregovaranje bez prethodno objavuvanje oglas vrz osnova na stav (1) točka g) od ovoj člen dokolku direktno se zagrozeni bezbednosta, životot i zdravjeto na lu?eto."Imaj?i go sevo ova predvid, i Biroto za javni nabavki izdade izvestuvanje do dogovornite organi na 17.03.2020 godina, potvrduvaj?i ja pogore opišanata sostojba: "Gi izvestuvame site dogovorni organi koi treba da izvršat nabavki vo postapka so pregovaranje bez objavuvanje oglas od pričini od krajna itnost, deka nabavkite koi se direktno povrzani so epidemijata od Kovid-19 virusot možat da gi realiziraat bez prethodno da baraat mislenje od Biroto za javni nabavki, soglasno so členot 55 stav (6) od Zakonot za javnite nabavki, a so cel potrebite da se zadovolat vo najkus možen rok bez kakvo bilo odlaganje. Potrebno e pričinite soodvetno da se obrazložat vo odlukata za javna nabavka. Ostanatite baranja za mislenje soglasno člen 55 stav 5 od Zakonot za javnite nabavki treba da se dostavuvaat po pošta do arhivata na Biroto."Poradi sevo ova, pritoa imaj?i predvid deka postapkata so pregovaranje bez oglas i onaka e najmalku transparentna postapka, a vo tie ramki itnite nabavki so sebe nosat ušte pogolem rizik od korupcija poradi brzinata so koja se sproveduvaat i fokusot na javnosta vrz drugi prašanja, ušte pove?e se nametnuva potrebata od zasilen monitoring na sproveduvanjeto na ovie nabavki. Ova važi ušte pove?e poradi i onaka ograničenite resursi vo zemjava, kako i potrebata sekoj denar javni pari da bide iskoristen na najracionalen možen način.Osven toa, tri drugi prašanja osobeno se nametnuvaat vo uslovi na itni nabavki. Prvoto e dali cenite po koišto se nabavuvaat proizvodite se razumni i spored pazarnite uslovi, bidej?i vo vakvi uslovi postoi zgolemen rizik tie da bidat nerazumno visoki. Vtoro, dali se počituva rokot na isporakata na nabavenite stoki, uslugi i raboti bidej?i navremenosta na isporakata e klučen faktor vo uslovi na kriza, a i pričina za itnata nabavka. Treto, dali sekoj dogovoren organ detalno ja obrazložil pričinata za nabavkata so site elementi - vid, količina, kvalitet i rok, kako što toa go bara zakonot, se naveduva vo analizata na Centarot za gra?anski komunikacii.                            

----------------------------------------------------------

Datum: 20.05.2020

Medij: novosti.rs

Link: https://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:865820-Koncesija-leci-krusevacke-apoteke

Autori: @Novostionline

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Koncesija leči kruševačke apoteke

Pronađeno rešenje za farmaceutske probleme u Rasinskom okruguGRADNONAČELNIK Kruševca Jasmina Palurović je sa zamenikom direktora apotekarske ustanove "Dr Maks" iz Beograda Jadrankom Vračarić, te s predsednikom Upravnog odbora lokalne AU Natašom Petronijević potpisala Ugovor o javno-privatnom partnerstvu za obavljanje farmaceutske delatnosti na primarnom nivou u čitavom Rasinskom okrugu. Ovakvo rešenje za višegodišnju krizu u apotekarskoj ustanovi "Kruševac" je oročeno na 15 godina, a koncesija će važiti za 27 objekata u gradu pod Bagdalom, te u Brusu, Aleksandrovcu, Trsteniku i Ćićevcu. DUGOVI ZBOG dugovanja kruševačkih apoteka, koja su lane premašila 348 miliona, te rashoda koji su bili veći od prihoda, Kruševljani su se suočili sa gašenjem ispostava na seoskom području. Pokazalo se, međutim, da nije bilo zainteresovanih za javno-privatno partnerstvo bez koncesije, pa je ovakav epilog bio neminovan.Ukupna visina koncesione naknade iznosi 1,9 miliona evra bez poreza, a tokom prvih 12 leta jednogodišnje uplate će biti 80.000 evra. Na neodređeno vreme će biti zaposleno 75 radnika. Iz gradske uprave u Kruševcu tumače da najbitnije elemente Ugovora predstavljaju ostvarivanje i zaštita javnog interesa, u smislu snabdevanja stanovništva lekovima, medicinskim sredstvima i pomagalima, te bolja nabavka medikamenata i medicinskih sredstava na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja. Očekuju i proširenje asortimana, uz prenos tržišnog i operativnog rizika na koncesionara. Potpisivanju akta je prethodila odluka Skupštine grada o usvajanju koncesionog akta, a potom je sproveden postupak za izbor najpovoljnijeg ponuđača. Na kraju je Gradsko veće donelo odluku da uđe u javno-privatno partnerstvo sa beogradskom firmom "Farmanea", u čijem sastavu posluje i već pomenuti "Dr Maks".

----------------------------------------------------------

Datum: 20.05.2020

Medij: energyobserver.com

Link: https://www.energyobserver.com/sr/post/23832

Autori: Sijka Pistolova

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: CINS / NAJMANJE 20 MILIONA DINARA IZ BUDŽETA DODELJENO UDRUŽENJU POSLANIKA SNS MIODRAGA LINTE

Energyobserver.com je sajt sa informacijamo o energetici, sa posebnim akcentom na energetsku situaciju u jugoistočnoj Evropi. Udruženje "Savez Srba iz regiona" poslanika SNS Miodraga Linte je od 2016. dobilo najmanje 20,4 miliona dinara na medijskim i drugim konkursima. Novac se najčešće koristi za izdavanje lista Srpsko kolo koji se bavi temama značajnim za prognane i izbegle kao i Srbe iz regiona, a koji zapravo prati i promoviše aktivnosti samog Linte i funkcionera onih opština koje mu dodeljuju novac na konkursima. Miodrag Linta je narodni poslanik Srpske napredne stranke (SNS) od 2012. godine, a prema izbornoj listi za predstojeće parlamentarne izbore "Aleksandar Vučić - Za našu decu" ovaj političar i profesor istorije kandidovao se za još jedan skupštinski mandat. Od 250 kandidata, njegovo ime nalazi se pod brojem 77.Lintino udruženje, Savez Srba iz regiona, od 2015. godine izdaje časopis Srpsko kolo. Reč je o listu koji izlazi jednom mesečno i deli se besplatno širom Srbije, a namenjen je, kako se na njihovom sajtu navodi, "Srbima rodom i poreklom zapadno od Drine i Dunava, srpskog Kosmeta i srpske Crne Gore".Međutim, sam časopis često služi za promociju Miodraga Linte, njegovog udruženja kao i funkcionera pre svega vladajuće stranke, a sve to se plaća novcem građana Srbije.U periodu od 2016. do maja 2020. godine brojne lokalne samouprave i različite institucije su kroz medijske, konkurse iz oblasti kulture i druga davanja za Lintino udruženje izdvojile najmanje oko 20,4 miliona dinara. Novac je, osim u par slučajeva za evidentiranje imovine izbeglih i prognanih u Hrvatskoj, BIH i Sloveniji, uglavnom davan za Srpsko kolo. Rad Saveza Srba iz regiona finansirala je i Vlada Republike Srpske iznosom od 600.000 dinara.Godišnji prikaz novca* koji je Savez Srba iz regiona dobio iz budžeta"Vrlo jednostavno. Kad kontaktiramo predsednika opštine, pitamo da li mogu da podrže Srpsko kolo. Onda recimo predsednik Opštine Sečanj kaže: 'Možemo, podržaćemo, kad dođe vreme, kad bude konkurs, ali ne mogu da tvrdim'", prepričava Linta.Najviše novca od 2016. do danas tom udruženju dalo je Ministarstvo kulture i informisanja - 4,3 miliona dinara i Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu - 2 miliona, dok su Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i Komesarijat za izbeglice i migracije za četiri godine izdvojili po oko 1,8 miliona. Institucije koje su dale najviše* novca Savezu Srba iz regiona 4.371.9472.000.0001.810.0001.800.0001.126.0002016 - maj 2020.Reč je samo o novcu kojem su novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) ušli u trag u dokumentima samih institucija. Ipak, suma je možda i veća jer je prema finansijskim izveštajima objavljenim na sajtu Agencije za privredne registre (APR) Savez Srba iz regiona je u periodu od 2016. do 2018. godine prihodovao oko 26,7 miliona dinara.Upitno je i na koji način se dodeljuje novac na konkursima na kojima Savez Srba iz regiona učestvuje jer, prema rečima samog Linte, on pre konkursa kontaktira predsednike opština i traži im pomoć. Recimo, u februaru 2019. godine, Srpsko kolo objavilo je intervju sa Predragom Rađenovićem, predsednikom Opštine Sečanj. Nekoliko meseci kasnije, u junu 2019, ova opština je Srpskom kolu na medijskom konkursu dodelila 200.000 dinara.Linta se za CINS priseća kako je došlo do saradnje sa tom opštinom."Vrlo jednostavno. Kad kontaktiramo predsednika opštine, pitamo da li mogu da podrže Srpsko kolo. Onda recimo predsednik Opštine Sečanj kaže: "Možemo, podržaćemo, kad dođe vreme, kad bude konkurs, ali ne mogu da tvrdim"", prepričava Linta.On kaže i da im je bilo bitno da tu opštinu predstave, bez obzira na dobijeni novac, zbog Hercegovaca koji čitaju Srpsko kolo."Ja kažem apsolutno nije problem, meni je važna dobra volja - pa ako bude (novca na konkursu, prim. nov) bude, ako ne bude, važno mi je jer je opština Sečanj najveća hercegovačka opština u Srbiji, gde ima najviše Hercegovaca", dodaje on.Predrag Rađenović za CINS kaže da on ne može da utiče na rezultate konkursa jer o tome ko će dobiti sredstva odlučuje komisija. Prošlogodišnji razgovor sa Lintom nije želeo da komentariše rekavši da ga mnogi zovu da se raspitaju o konkursu - da li je raspisan ili kada će izaći."Zovu me svi, pa nije on jedini. Pa to, svi zovu, ja svima kažem ljudi prijavite se na konkurs i nema šta. Ko šta može da dobije, to se komisijski reši i to je tako", navodi on.Plaćena promocijaU prvom broju Srpskog kola iz 2015. godine, u uvodniku koji potpisuje redakcija stoji da ovaj list između ostalog ima za cilj da "prati i promoviše aktivnosti Saveza Srba iz regiona, političkog pokreta koji pokušava da riješi problem Srba iz svih okolnih država Srbije, i to kroz državne institucije".Od 52 naslovne strane Srpskog kola, Linta se pojavljuje na više od 40, a da je određena opština, grad ili institucija finansirala štampanje, pored napomene u impresumu lista, vidi se i u samom sadržaju, tačnije kroz intervjue sa njihovim vodećim funkcionerima.Tako je u junu 2018. preko medijskog konkursa Grad Novi Sad podržao štampanje Srpskog kola sa 350.000 dinara, da bi već u julskom izdanju izašao intervju sa gradonačelnikom tog grada Milošem Vučevićem. Intervjui sa predsednicima opština Kuršumlija, Čoka, Obrenovac govore u prilog tome da je davanje medijskog prostora čelnim ljudima lokalnih uprava koje su finansirale štampanje ovog mesečnika praksa, a ne izuzetak.Linta za CINS kaže da su oni na taj način hteli da, nakon što im neka opština ili grad finansijski pomogne, to mesto predstave čitaocima."Videli ste te intervjue, u suštini prvi deo intervjua je bio o toj opštini - razvoj, prespektive, planovi, šta se radi, a završni je bio vezan za izbegla lica, ljude koji su rodom ili poreklom iz tih krajeva, zapadno od Drine i Dunava", potvrđuje predsednik Saveza Srba iz regiona.Na pitanje da li vidi problem u tome što list čije je štampanje finansirano novcem građana sadrži političku promociju, Linta odgovara da ne zastupa nijednu političku stranku u Srpskom kolu: "Ni u jednom od 52 broja, možete napraviti analizu, nije pomenuta nijedna politička stranka, nijedan stranački skup".Dodaje da je on predsednik udruženja i poslanik koji se bavi javnim poslom u vezi sa tematikom proteranih Srba i Srba u regionu, za koju misli da je jedna od državnih tema."Ja se trudim i nastojim da afirmišem to pitanje na razne načine, izjavama u drugim medijima, gostovanjima na televizijama, nastupima u Skupštini, a jedan od načina jeste i Srpsko kolo."Agencija i Transparentnost različito o Lintinim zakonskim obavezamaIako Linta nije prijavio svoju funkciju u udruženju Agenciji za borbu protiv korupcije, iz ovog tela za CINS kažu da s obzirom da funkciju poslanika vrši u kontinuitetu od 2012. godine a da je zastupnik udruženja postao 2015, on to nije ni morao u smislu utvrđivanja sukoba interesa."Situacija u kojoj Miodrag Linta, narodni poslanik, istovremeno obavlja dužnost zastupnika udruženja Savez Srba iz regiona sa sedištem u Beogradu, sama po sebi, ne predstavlja sukob interesa jer funkcioner može da bude član organa drugih udruženja ukoliko Agencija ne utvrdi postojanje sukoba interesa".Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić, s druge strane, kaže da iako Linta nije bio u obavezi da podnese vanredni izveštaj Agenciji kad je postao zastupnik udruženja, taj podatak morao je da prijavi u redovnom izveštaju 2016. godine - nakon što je ponovo izabran za narodnog poslanika."Takođe je bio dužan da navede i ukoliko ostvaruje neke prihode po osnovu angažmana u udruženju. Ukoliko su ti prihodi premašili prosečne godišnje zarade bio bi dužan da za to podnese poseban, vanredni izveštaj. Agencija bi na osnovu tih podataka mogla da utvrdi da li je funkcija u udruženju na bilo koji način u sukobu interesa sa poslaničkom funkcijom", smatra Nenadić.Linta u izjavi za CINS kaže da ne ostvaruje prihode u udruženju.Inače, prema CINS-ovoj bazi postupaka protiv funkcionera, Agencija je 2014. upozorila Miodraga Lintu jer je kasnio sa podnošenjem izveštaja o imovini. Zbog ovoga ga je i Prekršajni sud u Beogradu kaznio sa 50 hiljada dinara.S druge strane, Tamara Filipović Stevanović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) objašnjava da je ideja medijskih konkursa da finansiraju nešto što ne može lako da se proda na tržištu, medijske proizvode od interesa za javnost.Prema njenim rečima, postoji više izveštaja koji dokazuju da veliki novac sa tih konkursa odlazi provladinim ili partijskim medijima, o čemu je inače i CINS pisao. Politička promocija, ističe Filipović Stevanović, nije javni interes i dodaje da bi takve anomalije mogle da budu sprečene evaluacijom projekata kojima su sredstva dodeljena jer bi građani znali za šta daju novac:"Kada bismo imali evaluaciju medijskih sadržaja koji su proizvedeni od novca građana onda bismo znali zapravo koliko oni zaista služe javnom interesu i koliko oni izveštavaju građane o onim temama koje su njima važne, a koliko zapravo služe ličnim interesima i partijskim interesima određenih strana".Linta u razgovoru sa novinarkom CINS-a kaže da se ideja za Srpskim kolom javila jer je veliki broj proteranih Srba kao i onih koji su poreklom iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, te da je bio potreban list koji će se baviti pitanjima tih građana. Trenutno u bazi njegovog udruženja ima 7.000 ljudi kojima list svakog meseca šalju poštom na kućnu adresu.Časopis se besplatno deli i na okupljanjima gde dolaze ljudi poreklom sa teritorije bivše Jugoslavije kao što su zavičajna druženja i tribine, a u nekim mestima postoje i "punktovi" poput prodavnica i kafana gde građani mogu uzeti primerak. 20.05.2020 · CINS                                    

----------------------------------------------------------

Datum: 20.05.2020

Medij: vranjenews.rs

Link: https://www.vranjenews.rs/news/za-novine-poslanika-sns-milioni-dinara-iz-bud%C5%BEeta

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Za novine poslanika SNS-a milioni dinara iz budžeta

Udruženje "Savez Srba iz regiona", poslanika SNS-a Miodraga Linte, od 2016. dobilo je najmanje 20,4 miliona dinara na medijskim i drugim konkursima, piše CINS. Novac se najčešće koristi za izdavanje lista Srpsko kolo koji se bavi temama značajnim za prognane i izbegle kao i Srbe iz regiona, a koji zapravo prati i promoviše aktivnosti samog Linte i funkcionera onih opština koje mu dodeljuju novac na konkursima. Miodrag Linta je narodni poslanik Srpske napredne stranke (SNS) od 2012. godine, a prema izbornoj listi za predstojeće parlamentarne izbore "Aleksandar Vučić - Za našu decu" ovaj političar i profesor istorije kandidovao se za još jedan skupštinski mandat, piše CINS. Od 250 kandidata, njegovo ime nalazi se pod brojem 77. Lintino udruženje, Savez Srba iz regiona, od 2015. godine izdaje časopis Srpsko kolo. Reč je o listu koji izlazi jednom mesečno i deli se besplatno širom Srbije, a namenjen je, kako se na njihovom sajtu navodi, "Srbima rodom i poreklom zapadno od Drine i Dunava, srpskog Kosmeta i srpske Crne Gore". Međutim, sam časopis često služi za promociju Miodraga Linte, njegovog udruženja kao i funkcionera pre svega vladajuće stranke, a sve to se plaća novcem građana Srbije. U periodu od 2016. do maja 2020. godine brojne lokalne samouprave i različite institucije su kroz medijske, konkurse iz oblasti kulture i druga davanja za Lintino udruženje izdvojile najmanje oko 20,4 miliona dinara. Novac je, osim u par slučajeva za evidentiranje imovine izbeglih i prognanih u Hrvatskoj, BIH i Sloveniji, uglavnom davan za Srpsko kolo. Rad Saveza Srba iz regiona finansirala je i Vlada Republike Srpske iznosom od 600.000 dinara. Najviše novca od 2016. do danas tom udruženju dalo je Ministarstvo kulture i informisanja - 4,3 miliona dinara i Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu - 2 miliona, dok su Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i Komesarijat za izbeglice i migracije za četiri godine izdvojili po oko 1,8 miliona. Reč je samo o novcu kojem su novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) ušli u trag u dokumentima samih institucija. Ipak, suma je možda i veća jer je prema finansijskim izveštajima objavljenim na sajtu Agencije za privredne registre (APR) Savez Srba iz regiona je u periodu od 2016. do 2018. godine prihodovao oko 26,7 miliona dinara. Upitno je i na koji način se dodeljuje novac na konkursima na kojima Savez Srba iz regiona učestvuje jer, prema rečima samog Linte, on pre konkursa kontaktira predsednike opština i traži im pomoć. Recimo, u februaru 2019. godine, Srpsko kolo objavilo je intervju sa Predragom Rađenovićem, predsednikom opštine Sečanj. Nekoliko meseci kasnije, u junu 2019, ova opština je Srpskom kolu na medijskom konkursu dodelila 200.000 dinara. Linta se za CINS priseća kako je došlo do saradnje sa tom opštinom. - Vrlo jednostavno. Kad kontaktiramo predsednika opštine, pitamo da li mogu da podrže Srpsko kolo. Onda recimo predsednik Opštine Sečanj kaže: "Možemo, podržaćemo, kad dođe vreme, kad bude konkurs, ali ne mogu da tvrdim", prepričava Linta. On kaže i da im je bilo bitno da tu opštinu predstave, bez obzira na dobijeni novac, zbog Hercegovaca koji čitaju Srpsko kolo. - Ja kažem apsolutno nije problem, meni je važna dobra volja - pa ako bude (novca na konkursu, prim. nov) bude, ako ne bude, važno mi je jer je opština Sečanj najveća hercegovačka opština u Srbiji, gde ima najviše Hercegovaca - dodaje on. Predrag Rađenović za CINS kaže da on ne može da utiče na rezultate konkursa jer o tome ko će dobiti sredstva odlučuje komisija. Prošlogodišnji razgovor sa Lintom nije želeo da komentariše rekavši da ga mnogi zovu da se raspitaju o konkursu - da li je raspisan ili kada će izaći. - Zovu me svi, pa nije on jedini. Pa to, svi zovu, ja svima kažem ljudi prijavite se na konkurs i nema šta. Ko šta može da dobije, to se komisijski reši i to je tako - navodi on. U prvom broju Srpskog kola iz 2015. godine, u uvodniku koji potpisuje redakcija stoji da ovaj list između ostalog ima za cilj da "prati i promoviše aktivnosti Saveza Srba iz regiona, političkog pokreta koji pokušava da riješi problem Srba iz svih okolnih država Srbije, i to kroz državne institucije". Od 52 naslovne strane Srpskog kola, Linta se pojavljuje na više od 40, a da je određena opština, grad ili institucija finansirala štampanje, pored napomene u impresumu lista, vidi se i u samom sadržaju, tačnije kroz intervjue sa njihovim vodećim funkcionerima. Tako je u junu 2018. preko medijskog konkursa Grad Novi Sad podržao štampanje Srpskog kola sa 350.000 dinara, da bi već u julskom izdanju izašao intervju sa gradonačelnikom tog grada Milošem Vučevićem. Intervjui sa predsednicima opština Kuršumlija, Čoka, Obrenovac govore u prilog tome da je davanje medijskog prostora čelnim ljudima lokalnih uprava koje su finansirale štampanje ovog mesečnika praksa, a ne izuzetak. Linta za CINS kaže da su oni na taj način hteli da, nakon što im neka opština ili grad finansijski pomogne, to mesto predstave čitaocima. - Videli ste te intervjue, u suštini prvi deo intervjua je bio o toj opštini - razvoj, prespektive, planovi, šta se radi, a završni je bio vezan za izbegla lica, ljude koji su rodom ili poreklom iz tih krajeva, zapadno od Drine i Dunava - potvrđuje predsednik Saveza Srba iz regiona. Na pitanje da li vidi problem u tome što list čije je štampanje finansirano novcem građana sadrži političku promociju, Linta odgovara da ne zastupa nijednu političku stranku u Srpskom kolu. - Ni u jednom od 52 broja, možete napraviti analizu, nije pomenuta nijedna politička stranka, nijedan stranački skup - kazao je on. Dodaje da je on predsednik udruženja i poslanik koji se bavi javnim poslom u vezi sa tematikom proteranih Srba i Srba u regionu, za koju misli da je jedna od državnih tema. - Ja se trudim i nastojim da afirmišem to pitanje na razne načine, izjavama u drugim medijima, gostovanjima na televizijama, nastupima u Skupštini, a jedan od načina jeste i Srpsko kolo - kaže Linta. Mesečno 176.000 za štampu Linta u razgovoru sa novinarkom CINS-a kaže da se ideja za Srpskim kolom javila jer je veliki broj proteranih Srba kao i onih koji su poreklom iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, te da je bio potreban list koji će se baviti pitanjima tih građana. Trenutno u bazi njegovog udruženja ima 7.000 ljudi kojima list svakog meseca šalju poštom na kućnu adresu. Časopis se besplatno deli i na okupljanjima gde dolaze ljudi poreklom sa teritorije bivše Jugoslavije kao što su zavičajna druženja i tribine, a u nekim mestima postoje i "punktovi" poput prodavnica i kafana gde građani mogu uzeti primerak. Novac dobijen iz budžeta državnih institucija i lokalnih samouprava, pored troškova slanja, prema Lintinim rečima, ide na plaćanje štampanja i uređivanja lista. Nekada im je tiraž bio 30.000, sada je više nego prepolovljen - 13.000. "Svaki mesec račun u štampariji Borba je 176.000 otprilike, zavisno od kursa, svaki mesec 13.000 primeraka", kaže on. S druge strane, Tamara Filipović Stevanović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) objašnjava da je ideja medijskih konkursa da finansiraju nešto što ne može lako da se proda na tržištu, medijske proizvode od interesa za javnost. Prema njenim rečima, postoji više izveštaja koji dokazuju da veliki novac sa tih konkursa odlazi provladinim ili partijskim medijima, o čemu je inače i CINS pisao. Politička promocija, ističe Filipović Stevanović, nije javni interes i dodaje da bi takve anomalije mogle da budu sprečene evaluacijom projekata kojima su sredstva dodeljena jer bi građani znali za šta daju novac. - Kada bismo imali evaluaciju medijskih sadržaja koji su proizvedeni od novca građana onda bismo znali zapravo koliko oni zaista služe javnom interesu i koliko oni izveštavaju građane o onim temama koje su njima važne, a koliko zapravo služe ličnim interesima i partijskim interesima određenih strana - kaže Filipović Stevanović. Agencija i Transparentnost različito o Lintinim zakonskim obavezama Iako Linta nije prijavio svoju funkciju u udruženju Agenciji za borbu protiv korupcije, iz ovog tela za CINS kažu da s obzirom da funkciju poslanika vrši u kontinuitetu od 2012. godine a da je zastupnik udruženja postao 2015, on to nije ni morao u smislu utvrđivanja sukoba interesa. "Situacija u kojoj Miodrag Linta, narodni poslanik, istovremeno obavlja dužnost zastupnika udruženja Savez Srba iz regiona sa sedištem u Beogradu, sama po sebi, ne predstavlja sukob interesa jer funkcioner može da bude član organa drugih udruženja ukoliko Agencija ne utvrdi postojanje sukoba interesa". Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić, s druge strane, kaže da iako Linta nije bio u obavezi da podnese vanredni izveštaj Agenciji kad je postao zastupnik udruženja, taj podatak morao je da prijavi u redovnom izveštaju 2016. godine - nakon što je ponovo izabran za narodnog poslanika. "Takođe je bio dužan da navede i ukoliko ostvaruje neke prihode po osnovu angažmana u udruženju. Ukoliko su ti prihodi premašili prosečne godišnje zarade bio bi dužan da za to podnese poseban, vanredni izveštaj. Agencija bi na osnovu tih podataka mogla da utvrdi da li je funkcija u udruženju na bilo koji način u sukobu interesa sa poslaničkom funkcijom", smatra Nenadić. Linta u izjavi za CINS kaže da ne ostvaruje prihode u udruženju. Inače, prema CINS-ovoj bazi postupaka protiv funkcionera, Agencija je 2014. upozorila Miodraga Lintu jer je kasnio sa podnošenjem izveštaja o imovini. Zbog ovoga ga je i Prekršajni sud u Beogradu kaznio sa 50.000 dinara.

----------------------------------------------------------

Datum: 20.05.2020

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/politika/izbori-2020/bojkot-je-najbolje-oruzje-protiv-diktature/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Bojkot je najbolje oružje protiv diktature

Inicijativa Ne davimo Beograd donela je odluku da ostane pri pozivu građana da bojkotuju predstojeće izbore, nakon konsultacija i razgovora koje su članovi te inicijative vodili povodom novonastalih društveno političkih okolnosti izazvanih epidemijom, ističe u razgovoru za Danas Biljana Đorđević iz inicijative NDB.Foto: Medija centar "Preispitivali smo se - demokratski politički pokret mora da neguje kulturu preispitivanja odluka, posebno u postpandemijskom svetu drugačijem od sveta u kom smo doneli odluku o bojkotu. Smatrali smo da smo dužni da međusobno razgovaramo i da proverimo da li su ljudi koji u nas veruju shvatili ideju bojkota kao sredstva borbe za demokratsku, slobodnu i solidarnu Srbiju. I ispostavilo se da jesu, tako da je u ovom trenutku bojkot najbolje oružje protiv diktature", dodaje naša sagovornica. Upitana kako vidi razloge PSG da odstupi od bojkota, Đorđević odgovara da u Pokretu slobodnih građana nisu razumeli situaciju. - PSG je poslednji stupio u tabor bojkota, a onda relativno brzo iz njega izašao, tako da se može zaključiti da su se oni u stvari sve vreme premišljali. Razlozi koje navode - da nisu ubeđeni u bojkot i da posle vanrednog stanja nedostatak legitimiteta režima više nije dovoljan već da je potreban otpor - pokazuju i dalje plahovitost njihove politike koja kao da isuviše zavisi od lidera. Spoljašnja legitimnost režima koji je okarakterisan kao hibridni ozbiljno je okrnjena, a PSG se svojim pismima evroparlamentarcima oslanjao na to. Nisu razumeli da je još važnije pitanje unutrašnje delegitimacije jer ona proizvodi uslove za otpor: pružanje otpora jedan je od elemenata bojkota i počiva na uverenju da se bojkotom može dugoročno generisati veći otpor od mrcvarenja na lažiranim izborima. Ne mislimo da su svi koji izađu na izbore saradnici Vučića, mada mnogi to zaista jesu - ali ne mislimo to za PSG. Oni su samo zbog kratkovidosti ili iz svoje loše računice doneli štetnu odluku, poručuje naša sagovornica. Naša strategija je da ubedimo ljude da ne pristaju na učešće u lažiranom procesu koji nije demokratski, slobodan, fer i koji uz to nimalo ne rešava njihove životne probleme već ih uvećava, dodaje ona. Bojkot je, po njenim rečima, prilika da se otvori novi prostor za političko organizovanje građana i za nove političarke i političare iz samoniklih društvenih pokreta. Upitana šta očekuje dan posle izbora 21. juna, Biljana Đorđević odgovara da su u NDB spremni za maraton. "Lažirani izbori neće rešiti nijedan suštinski problem za ljude u Srbiji tako da ćemo 22. juna nastaviti kampanju za demokratsku i solidarnu Srbiju sa namerom da u tu borbu uključimo što više građana. Nastavićemo izgradnju "Lanca protiv diktature" kroz akciju u koju se do sada uključilo već 16 gradova, kampanje kao što je #InjoJjeNedelja, koja zahteva plaćen prekovremeni rad i neradnu nedelju, borbu za čist vazduh i zdravu životnu sredinu, ukazivanje na težak položaj radnika i radnica, borbu protiv korupcije kroz javno-privatna partnerstva ili druge štetne projekte naprednjaka…" SZS je neujednačen savez - SZS je neujednačen savez koji je, čini se, iscrpeo svoje mogućnosti. Ne mislimo da je razborito kad članice SZS autentične kritičare opozicije nazivaju vučićevcima jer ukazuju na greške opozicije. Iz kritika treba učiti ili one koji nisu u pravu treba razuveriti. Oštro kritikujemo opasnu antimigrantsku politiku Dveri koja se prenosi i na druge članice saveza. Ipak, Obradovićev štrajk glađu praćen govorom koji poziva na dijalog i unutrašnju borbu svakog od nas sa mržnjom prema drugome, nešto je na šta ćemo ga i ubuduće podsećati i što treba poštovati čak i ako su politike koje zastupamo gotovo potpuno suprotstavljene, navodi naša sagovornica. Biljana Đorđević, Bojkot, diktatura, Izbori 2020, Ne davimo BeogradBeograd Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas. Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.   Učlani se

----------------------------------------------------------

Datum: 20.05.2020

Medij: rts.rs

Link: http://www.rts.rs/page/magazine/sr/kulturno/story/3152/vest/3959507/zrenjanin-narodno-pozoriste.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Radna atmosfera u pozorištu "Toša Jovanović", sprema se "Ježeva kućica"

Iako je Narodno pozorište "Toša Jovanović" iz Zrenjanina, kao i druga pozorišta u zemlji, još uvek zatvoreno za publiku, u pripremi su nove predstave čije probe su počele ove nedelje, uz poštovanje svih mera opreza. Iako je Narodno pozorište "Toša Jovanović" iz Zrenjanina, kao i druga pozorišta u zemlji, još uvek zatvoreno za publiku, u pripremi su nove predstave čije probe su počele ove nedelje, uz poštovanje svih mera opreza.Lutkari su u ponedeljak 18. maja započeli rad na novoj predstavi "Ježeva kućica" po tekstu Branka Ćopića u dramatizaciji Predraga Bjeloševića i režiji Lilijane Ivanović. Muzika je poverena Danilu Mihnjeviću, a kostim i lutke će kreirati Blagovesta Vasileva. U predstavi igraju Tanja Barać, Snežana Popov, Olgica Trbojević Kostić, Andrija Poša i Kristian Kardoš. Premijera je predviđena za drugu polovinu juna, ali će predstava svoj puni pozorišni život započeti tek na jesen, kada se predviđa normalizacija rada pozorišta u Srbiji. Dramska scena ovog pozorišta uskoro počinje sa probama za predstavu "Osam žena" u režiji Tare Manić. Izbor glumačke ekipe i sve pripreme za početak proba završene su još u martu, ali je početak rada na predstavi odložen zbog opasnosti od širenja epidemije. Prema rečima rukovoditeljke Dramske scene Vere Đeković, prvi sastanak glumaca i umetničke ekipe koja će raditi na predstavi predviđen je za 21. maj kada će biti napravljen radni raspored proba. Premijera predstave planirana je za 15. oktobar, dan Narodnog pozorišta "Toša Jovanović". Glumice Milena Božić i Isidora Vlček, koje su nakon audicije dobile uloge u ovoj predstavi, prvi put će zaigrati pred zrenjaninskom publikom.  Letnji period predviđen je i za rekonstrukciju krova zgrade zrenjaninskog pozorišta. Na osnovu zahteva Grada Zrenjanina, Ministarstvo kulture i informisanja odobrilo je četiri miliona dinara za ovu investiciju koja će sprečiti dalje propadanje najstarijeg pozorišnog zdanja u Srbiji. Prema rečima Ivana Francuskog, direktora ovog teatra, Grad Zrenjanin je dobio sredstva i radove na rekonstrukciji krova stavio u svoje operativne planove, a uskoro će raspisati i javnu nabavku za izbor izvođača radova. Ovom investicijom na temeljan način rešiće se dugogodišnji problem Narodnog pozorišta "Toša Jovanović", a njegovim zaposlenima će se omogućiti kvalitetniji radni uslovi.

----------------------------------------------------------

Datum: 20.05.2020

Medij: ozonpress.net

Link: https://www.ozonpress.net/drustvo/za-novine-poslanika-sns-a-milioni-dinara-iz-budzeta/

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Za novine poslanika SNS-a milioni dinara iz budžeta - Ozonpress :: internet portal

Udruženje "Savez Srba iz regiona" poslanika SNS Miodraga Linte je od 2016. dobilo najmanje 20,4 miliona dinara na medijskim i drugim konkursima. Novac se najčešće koristi za izdavanje lista Srpsko kolo koji se bavi temama značajnim za prognane i izbegle kao i Srbe iz regiona, a koji zapravo prati i promoviše aktivnosti samog Linte i funkcionera onih opština koje mu dodeljuju novac na konkursima. Miodrag Linta je narodni poslanik Srpske napredne stranke (SNS) od 2012. godine, a prema izbornoj listi za predstojeće parlamentarne izbore "Aleksandar Vučić - Za našu decu" ovaj političar i profesor istorije kandidovao se za još jedan skupštinski mandat. Od 250 kandidata, njegovo ime nalazi se pod brojem 77. Lintino udruženje, Savez Srba iz regiona, od 2015. godine izdaje časopis Srpsko kolo. Reč je o listu koji izlazi jednom mesečno i deli se besplatno širom Srbije, a namenjen je, kako se na njihovom sajtu navodi, "Srbima rodom i poreklom zapadno od Drine i Dunava, srpskog Kosmeta i srpske Crne Gore". Međutim, sam časopis često služi za promociju Miodraga Linte, njegovog udruženja kao i funkcionera pre svega vladajuće stranke, a sve to se plaća novcem građana Srbije. U periodu od 2016. do maja 2020. godine brojne lokalne samouprave i različite institucije su kroz medijske, konkurse iz oblasti kulture i druga davanja za Lintino udruženje izdvojile najmanje oko 20,4 miliona dinara. Novac je, osim u par slučajeva za evidentiranje imovine izbeglih i prognanih u Hrvatskoj, BIH i Sloveniji, uglavnom davan za Srpsko kolo. Rad Saveza Srba iz regiona finansirala je i Vlada Republike Srpske iznosom od 600.000 dinara. "Vrlo jednostavno. Kad kontaktiramo predsednika opštine, pitamo da li mogu da podrže Srpsko kolo. Onda recimo predsednik Opštine Sečanj kaže: 'Možemo, podržaćemo, kad dođe vreme, kad bude konkurs, ali ne mogu da tvrdim'", prepričava Linta. Najviše novca od 2016. do danas tom udruženju dalo je Ministarstvo kulture i informisanja - 4,3 miliona dinara i Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu - 2 miliona, dok su Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i Komesarijat za izbeglice i migracije za četiri godine izdvojili po oko 1,8 miliona. Reč je samo o novcu kojem su novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) ušli u trag u dokumentima samih institucija. Ipak, suma je možda i veća jer je prema finansijskim izveštajima objavljenim na sajtu Agencije za privredne registre (APR) Savez Srba iz regiona je u periodu od 2016. do 2018. godine prihodovao oko 26,7 miliona dinara. Upitno je i na koji način se dodeljuje novac na konkursima na kojima Savez Srba iz regiona učestvuje jer, prema rečima samog Linte, on pre konkursa kontaktira predsednike opština i traži im pomoć. Recimo, u februaru 2019. godine, Srpsko kolo objavilo je intervju sa Predragom Rađenovićem, predsednikom Opštine Sečanj. Nekoliko meseci kasnije, u junu 2019, ova opština je Srpskom kolu na medijskom konkursu dodelila 200.000 dinara. Linta se za CINS priseća kako je došlo do saradnje sa tom opštinom. "Vrlo jednostavno. Kad kontaktiramo predsednika opštine, pitamo da li mogu da podrže Srpsko kolo. Onda recimo predsednik Opštine Sečanj kaže: "Možemo, podržaćemo, kad dođe vreme, kad bude konkurs, ali ne mogu da tvrdim"", prepričava Linta. On kaže i da im je bilo bitno da tu opštinu predstave, bez obzira na dobijeni novac, zbog Hercegovaca koji čitaju Srpsko kolo. "Ja kažem apsolutno nije problem, meni je važna dobra volja - pa ako bude (novca na konkursu, prim. nov) bude, ako ne bude, važno mi je jer je opština Sečanj najveća hercegovačka opština u Srbiji, gde ima najviše Hercegovaca", dodaje on. Predrag Rađenović za CINS kaže da on ne može da utiče na rezultate konkursa jer o tome ko će dobiti sredstva odlučuje komisija. Prošlogodišnji razgovor sa Lintom nije želeo da komentariše rekavši da ga mnogi zovu da se raspitaju o konkursu - da li je raspisan ili kada će izaći. "Zovu me svi, pa nije on jedini. Pa to, svi zovu, ja svima kažem ljudi prijavite se na konkurs i nema šta. Ko šta može da dobije, to se komisijski reši i to je tako", navodi on. Plaćena promocija U prvom broju Srpskog kola iz 2015. godine, u uvodniku koji potpisuje redakcija stoji da ovaj list između ostalog ima za cilj da "prati i promoviše aktivnosti Saveza Srba iz regiona, političkog pokreta koji pokušava da riješi problem Srba iz svih okolnih država Srbije, i to kroz državne institucije". Od 52 naslovne strane Srpskog kola, Linta se pojavljuje na više od 40, a da je određena opština, grad ili institucija finansirala štampanje, pored napomene u impresumu lista, vidi se i u samom sadržaju, tačnije kroz intervjue sa njihovim vodećim funkcionerima. Tako je u junu 2018. preko medijskog konkursa Grad Novi Sad podržao štampanje Srpskog kola sa 350.000 dinara, da bi već u julskom izdanju izašao intervju sa gradonačelnikom tog grada Milošem Vučevićem. Intervjui sa predsednicima opština Kuršumlija, Čoka, Obrenovac govore u prilog tome da je davanje medijskog prostora čelnim ljudima lokalnih uprava koje su finansirale štampanje ovog mesečnika praksa, a ne izuzetak. Linta za CINS kaže da su oni na taj način hteli da, nakon što im neka opština ili grad finansijski pomogne, to mesto predstave čitaocima. "Videli ste te intervjue, u suštini prvi deo intervjua je bio o toj opštini - razvoj, prespektive, planovi, šta se radi, a završni je bio vezan za izbegla lica, ljude koji su rodom ili poreklom iz tih krajeva, zapadno od Drine i Dunava", potvrđuje predsednik Saveza Srba iz regiona. Na pitanje da li vidi problem u tome što list čije je štampanje finansirano novcem građana sadrži političku promociju, Linta odgovara da ne zastupa nijednu političku stranku u Srpskom kolu: "Ni u jednom od 52 broja, možete napraviti analizu, nije pomenuta nijedna politička stranka, nijedan stranački skup". Dodaje da je on predsednik udruženja i poslanik koji se bavi javnim poslom u vezi sa tematikom proteranih Srba i Srba u regionu, za koju misli da je jedna od državnih tema. "Ja se trudim i nastojim da afirmišem to pitanje na razne načine, izjavama u drugim medijima, gostovanjima na televizijama, nastupima u Skupštini, a jedan od načina jeste i Srpsko kolo." Agencija i Transparentnost različito o Lintinim zakonskim obavezama Iako Linta nije prijavio svoju funkciju u udruženju Agenciji za borbu protiv korupcije, iz ovog tela za CINS kažu da s obzirom da …Udruženje "Savez Srba iz regiona" poslanika SNS Miodraga Linte je od 2016. dobilo najmanje 20,4 miliona dinara na medijskim i drugim konkursima. Novac se najčešće koristi za izdavanje lista Srpsko kolo koji se bavi temama značajnim za prognane i izbegle kao i Srbe iz regiona, a koji zapravo prati i promoviše aktivnosti samog Linte i funkcionera onih opština koje mu dodeljuju novac na konkursima. Miodrag LintaMiodrag Linta je narodni poslanik Srpske napredne stranke (SNS) od 2012. godine, a prema izbornoj listi za predstojeće parlamentarne izbore "Aleksandar Vučić - Za našu decu" ovaj političar i profesor istorije kandidovao se za još jedan skupštinski mandat. Od 250 kandidata, njegovo ime nalazi se pod brojem 77.Lintino udruženje, Savez Srba iz regiona, od 2015. godine izdaje časopis Srpsko kolo. Reč je o listu koji izlazi jednom mesečno i deli se besplatno širom Srbije, a namenjen je, kako se na njihovom sajtu navodi, "Srbima rodom i poreklom zapadno od Drine i Dunava, srpskog Kosmeta i srpske Crne Gore".Međutim, sam časopis često služi za promociju Miodraga Linte, njegovog udruženja kao i funkcionera pre svega vladajuće stranke, a sve to se plaća novcem građana Srbije.U periodu od 2016. do maja 2020. godine brojne lokalne samouprave i različite institucije su kroz medijske, konkurse iz oblasti kulture i druga davanja za Lintino udruženje izdvojile najmanje oko 20,4 miliona dinara. Novac je, osim u par slučajeva za evidentiranje imovine izbeglih i prognanih u Hrvatskoj, BIH i Sloveniji, uglavnom davan za Srpsko kolo. Rad Saveza Srba iz regiona finansirala je i Vlada Republike Srpske iznosom od 600.000 dinara. "Vrlo jednostavno. Kad kontaktiramo predsednika opštine, pitamo da li mogu da podrže Srpsko kolo. Onda recimo predsednik Opštine Sečanj kaže: 'Možemo, podržaćemo, kad dođe vreme, kad bude konkurs, ali ne mogu da tvrdim'", prepričava Linta.Najviše novca od 2016. do danas tom udruženju dalo je Ministarstvo kulture i informisanja - 4,3 miliona dinara i Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu - 2 miliona, dok su Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i Komesarijat za izbeglice i migracije za četiri godine izdvojili po oko 1,8 miliona.Reč je samo o novcu kojem su novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) ušli u trag u dokumentima samih institucija. Ipak, suma je možda i veća jer je prema finansijskim izveštajima objavljenim na sajtu Agencije za privredne registre (APR) Savez Srba iz regiona je u periodu od 2016. do 2018. godine prihodovao oko 26,7 miliona dinara. Miodrag LintaUpitno je i na koji način se dodeljuje novac na konkursima na kojima Savez Srba iz regiona učestvuje jer, prema rečima samog Linte, on pre konkursa kontaktira predsednike opština i traži im pomoć. Recimo, u februaru 2019. godine, Srpsko kolo objavilo je intervju sa Predragom Rađenovićem, predsednikom Opštine Sečanj. Nekoliko meseci kasnije, u junu 2019, ova opština je Srpskom kolu na medijskom konkursu dodelila 200.000 dinara.Linta se za CINS priseća kako je došlo do saradnje sa tom opštinom."Vrlo jednostavno. Kad kontaktiramo predsednika opštine, pitamo da li mogu da podrže Srpsko kolo. Onda recimo predsednik Opštine Sečanj kaže: "Možemo, podržaćemo, kad dođe vreme, kad bude konkurs, ali ne mogu da tvrdim"", prepričava Linta.On kaže i da im je bilo bitno da tu opštinu predstave, bez obzira na dobijeni novac, zbog Hercegovaca koji čitaju Srpsko kolo."Ja kažem apsolutno nije problem, meni je važna dobra volja - pa ako bude (novca na konkursu, prim. nov) bude, ako ne bude, važno mi je jer je opština Sečanj najveća hercegovačka opština u Srbiji, gde ima najviše Hercegovaca", dodaje on.Predrag Rađenović za CINS kaže da on ne može da utiče na rezultate konkursa jer o tome ko će dobiti sredstva odlučuje komisija. Prošlogodišnji razgovor sa Lintom nije želeo da komentariše rekavši da ga mnogi zovu da se raspitaju o konkursu - da li je raspisan ili kada će izaći."Zovu me svi, pa nije on jedini. Pa to, svi zovu, ja svima kažem ljudi prijavite se na konkurs i nema šta. Ko šta može da dobije, to se komisijski reši i to je tako", navodi on.Plaćena promocijaU prvom broju Srpskog kola iz 2015. godine, u uvodniku koji potpisuje redakcija stoji da ovaj list između ostalog ima za cilj da "prati i promoviše aktivnosti Saveza Srba iz regiona, političkog pokreta koji pokušava da riješi problem Srba iz svih okolnih država Srbije, i to kroz državne institucije".Od 52 naslovne strane Srpskog kola, Linta se pojavljuje na više od 40, a da je određena opština, grad ili institucija finansirala štampanje, pored napomene u impresumu lista, vidi se i u samom sadržaju, tačnije kroz intervjue sa njihovim vodećim funkcionerima.Tako je u junu 2018. preko medijskog konkursa Grad Novi Sad podržao štampanje Srpskog kola sa 350.000 dinara, da bi već u julskom izdanju izašao intervju sa gradonačelnikom tog grada Milošem Vučevićem. Intervjui sa predsednicima opština Kuršumlija, Čoka, Obrenovac govore u prilog tome da je davanje medijskog prostora čelnim ljudima lokalnih uprava koje su finansirale štampanje ovog mesečnika praksa, a ne izuzetak.Linta za CINS kaže da su oni na taj način hteli da, nakon što im neka opština ili grad finansijski pomogne, to mesto predstave čitaocima."Videli ste te intervjue, u suštini prvi deo intervjua je bio o toj opštini - razvoj, prespektive, planovi, šta se radi, a završni je bio vezan za izbegla lica, ljude koji su rodom ili poreklom iz tih krajeva, zapadno od Drine i Dunava", potvrđuje predsednik Saveza Srba iz regiona.Na pitanje da li vidi problem u tome što list čije je štampanje finansirano novcem građana sadrži političku promociju, Linta odgovara da ne zastupa nijednu političku stranku u Srpskom kolu: "Ni u jednom od 52 broja, možete napraviti analizu, nije pomenuta nijedna politička stranka, nijedan stranački skup".Dodaje da je on predsednik udruženja i poslanik koji se bavi javnim poslom u vezi sa tematikom proteranih Srba i Srba u regionu, za koju misli da je jedna od državnih tema."Ja se trudim i nastojim da afirmišem to pitanje na razne načine, izjavama u drugim medijima, gostovanjima na televizijama, nastupima u Skupštini, a jedan od načina jeste i Srpsko kolo."Agencija i Transparentnost različito o Lintinim zakonskim obavezamaIako Linta nije prijavio svoju funkciju u udruženju Agenciji za borbu protiv korupcije, iz ovog tela za CINS kažu da s obzirom da funkciju poslanika vrši u kontinuitetu od 2012. godine a da je zastupnik udruženja postao 2015, on to nije ni morao u smislu utvrđivanja sukoba interesa."Situacija u kojoj Miodrag Linta, narodni poslanik, istovremeno obavlja dužnost zastupnika udruženja Savez Srba iz regiona sa sedištem u Beogradu, sama po sebi, ne predstavlja sukob interesa jer funkcioner može da bude član organa drugih udruženja ukoliko Agencija ne utvrdi postojanje sukoba interesa".Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić, s druge strane, kaže da iako Linta nije bio u obavezi da podnese vanredni izveštaj Agenciji kad je postao zastupnik udruženja, taj podatak morao je da prijavi u redovnom izveštaju 2016. godine - nakon što je ponovo izabran za narodnog poslanika."Takođe je bio dužan da navede i ukoliko ostvaruje neke prihode po osnovu angažmana u udruženju. Ukoliko su ti prihodi premašili prosečne godišnje zarade bio bi dužan da za to podnese poseban, vanredni izveštaj. Agencija bi na osnovu tih podataka mogla da utvrdi da li je funkcija u udruženju na bilo koji način u sukobu interesa sa poslaničkom funkcijom", smatra Nenadić.Linta u izjavi za CINS kaže da ne ostvaruje prihode u udruženju.Inače, prema CINS-ovoj bazi postupaka protiv funkcionera, Agencija je 2014. upozorila Miodraga Lintu jer je kasnio sa podnošenjem izveštaja o imovini. Zbog ovoga ga je i Prekršajni sud u Beogradu kaznio sa 50 hiljada dinara.S druge strane, Tamara Filipović Stevanović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) objašnjava da je ideja medijskih konkursa da finansiraju nešto što ne može lako da se proda na tržištu, medijske proizvode od interesa za javnost.Prema njenim rečima, postoji više izveštaja koji dokazuju da veliki novac sa tih konkursa odlazi provladinim ili partijskim medijima, o čemu je inače i CINS pisao. Politička promocija, ističe Filipović Stevanović, nije javni interes i dodaje da bi takve anomalije mogle da budu sprečene evaluacijom projekata kojima su sredstva dodeljena jer bi građani znali za šta daju novac:"Kada bismo imali evaluaciju medijskih sadržaja koji su proizvedeni od novca građana onda bismo znali zapravo koliko oni zaista služe javnom interesu i koliko oni izveštavaju građane o onim temama koje su njima važne, a koliko zapravo služe ličnim interesima i partijskim interesima određenih strana".Linta u razgovoru sa novinarkom CINS-a kaže da se ideja za Srpskim kolom javila jer je veliki broj proteranih Srba kao i onih koji su poreklom iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, te da je bio potreban list koji će se baviti pitanjima tih građana. Trenutno u bazi njegovog udruženja ima 7.000 ljudi kojima list svakog meseca šalju poštom na kućnu adresu.Časopis se besplatno deli i na okupljanjima gde dolaze ljudi poreklom sa teritorije bivše Jugoslavije kao što su zavičajna druženja i tribine, a u nekim mestima postoje i "punktovi" poput prodavnica i kafana gde građani mogu uzeti primerak.Jovana Tomić, CINS

----------------------------------------------------------

Datum: 20.05.2020

Medij: nuns.rs

Link: http://nuns.rs/info/news/48344/za-novine-poslanika-sns-a-milioni-dinara-iz-budzeta.html

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Za novine poslanika SNS-a milioni dinara iz budžeta

  1. 05. 2020. Autor: Jovana Tomić Izvor: CINS Udruženje "Savez Srba iz regiona" poslanika SNS Miodraga Linte je od 2016. dobilo najmanje 20,4 miliona dinara na medijskim i drugim konkursima. Novac se najčešće koristi za izdavanje lista Srpsko kolo koji se bavi temama značajnim za prognane i izbegle kao i Srbe iz regiona, a koji zapravo prati i promoviše aktivnosti samog Linte i funkcionera onih opština koje mu dodeljuju novac na konkursima. Miodrag Linta je narodni poslanik Srpske napredne stranke (SNS) od 2012. godine, a prema izbornoj listi za predstojeće parlamentarne izbore "Aleksandar Vučić - Za našu decu" ovaj političar i profesor istorije kandidovao se za još jedan skupštinski mandat. Od 250 kandidata, njegovo ime nalazi se pod brojem 77.Lintino udruženje, Savez Srba iz regiona, od 2015. godine izdaje časopis Srpsko kolo. Reč je o listu koji izlazi jednom mesečno i deli se besplatno širom Srbije, a namenjen je, kako se na njihovom sajtu navodi, "Srbima rodom i poreklom zapadno od Drine i Dunava, srpskog Kosmeta i srpske Crne Gore".Međutim, sam časopis često služi za promociju Miodraga Linte, njegovog udruženja kao i funkcionera pre svega vladajuće stranke, a sve to se plaća novcem građana Srbije.U periodu od 2016. do maja 2020. godine brojne lokalne samouprave i različite institucije su kroz medijske, konkurse iz oblasti kulture i druga davanja za Lintino udruženje izdvojile najmanje oko 20,4 miliona dinara. Novac je, osim u par slučajeva za evidentiranje imovine izbeglih i prognanih u Hrvatskoj, BIH i Sloveniji, uglavnom davan za Srpsko kolo. Rad Saveza Srba iz regiona finansirala je i Vlada Republike Srpske iznosom od 600.000 dinara.Najviše novca od 2016. do danas tom udruženju dalo je Ministarstvo kulture i informisanja - 4,3 miliona dinara i Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu - 2 miliona, dok su Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i Komesarijat za izbeglice i migracije za četiri godine izdvojili po oko 1,8 miliona.Reč je samo o novcu kojem su novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) ušli u trag u dokumentima samih institucija. Ipak, suma je možda i veća jer je prema finansijskim izveštajima objavljenim na sajtu Agencije za privredne registre (APR) Savez Srba iz regiona je u periodu od 2016. do 2018. godine prihodovao oko 26,7 miliona dinara.Upitno je i na koji način se dodeljuje novac na konkursima na kojima Savez Srba iz regiona učestvuje jer, prema rečima samog Linte, on pre konkursa kontaktira predsednike opština i traži im pomoć. Recimo, u februaru 2019. godine, Srpsko kolo objavilo je intervju sa Predragom Rađenovićem, predsednikom Opštine Sečanj. Nekoliko meseci kasnije, u junu 2019, ova opština je Srpskom kolu na medijskom konkursu dodelila 200.000 dinara.Linta se za CINS priseća kako je došlo do saradnje sa tom opštinom."Vrlo jednostavno. Kad kontaktiramo predsednika opštine, pitamo da li mogu da podrže Srpsko kolo. Onda recimo predsednik Opštine Sečanj kaže: "Možemo, podržaćemo, kad dođe vreme, kad bude konkurs, ali ne mogu da tvrdim"", prepričava Linta.On kaže i da im je bilo bitno da tu opštinu predstave, bez obzira na dobijeni novac, zbog Hercegovaca koji čitaju Srpsko kolo."Ja kažem apsolutno nije problem, meni je važna dobra volja - pa ako bude (novca na konkursu, prim. nov) bude, ako ne bude, važno mi je jer je opština Sečanj najveća hercegovačka opština u Srbiji, gde ima najviše Hercegovaca", dodaje on.Predrag Rađenović za CINS kaže da on ne može da utiče na rezultate konkursa jer o tome ko će dobiti sredstva odlučuje komisija. Prošlogodišnji razgovor sa Lintom nije želeo da komentariše rekavši da ga mnogi zovu da se raspitaju o konkursu - da li je raspisan ili kada će izaći."Zovu me svi, pa nije on jedini. Pa to, svi zovu, ja svima kažem ljudi prijavite se na konkurs i nema šta. Ko šta može da dobije, to se komisijski reši i to je tako", navodi on.Plaćena promocijaU prvom broju Srpskog kola iz 2015. godine, u uvodniku koji potpisuje redakcija stoji da ovaj list između ostalog ima za cilj da "prati i promoviše aktivnosti Saveza Srba iz regiona, političkog pokreta koji pokušava da riješi problem Srba iz svih okolnih država Srbije, i to kroz državne institucije".Od 52 naslovne strane Srpskog kola, Linta se pojavljuje na više od 40, a da je određena opština, grad ili institucija finansirala štampanje, pored napomene u impresumu lista, vidi se i u samom sadržaju, tačnije kroz intervjue sa njihovim vodećim funkcionerima.Tako je u junu 2018. preko medijskog konkursa Grad Novi Sad podržao štampanje Srpskog kola sa 350.000 dinara, da bi već u julskom izdanju izašao intervju sa gradonačelnikom tog grada Milošem Vučevićem. Intervjui sa predsednicima opština Kuršumlija, Čoka, Obrenovac govore u prilog tome da je davanje medijskog prostora čelnim ljudima lokalnih uprava koje su finansirale štampanje ovog mesečnika praksa, a ne izuzetak.Linta za CINS kaže da su oni na taj način hteli da, nakon što im neka opština ili grad finansijski pomogne, to mesto predstave čitaocima."Videli ste te intervjue, u suštini prvi deo intervjua je bio o toj opštini - razvoj, prespektive, planovi, šta se radi, a završni je bio vezan za izbegla lica, ljude koji su rodom ili poreklom iz tih krajeva, zapadno od Drine i Dunava", potvrđuje predsednik Saveza Srba iz regiona.Na pitanje da li vidi problem u tome što list čije je štampanje finansirano novcem građana sadrži političku promociju, Linta odgovara da ne zastupa nijednu političku stranku u Srpskom kolu: "Ni u jednom od 52 broja, možete napraviti analizu, nije pomenuta nijedna politička stranka, nijedan stranački skup".Dodaje da je on predsednik udruženja i poslanik koji se bavi javnim poslom u vezi sa tematikom proteranih Srba i Srba u regionu, za koju misli da je jedna od državnih tema."Ja se trudim i nastojim da afirmišem to pitanje na razne načine, izjavama u drugim medijima, gostovanjima na televizijama, nastupima u Skupštini, a jedan od načina jeste i Srpsko kolo." Agencija i Transparentnost različito o Lintinim zakonskim obavezamaIako Linta nije prijavio svoju funkciju u udruženju Agenciji za borbu protiv korupcije, iz ovog tela za CINS kažu da s obzirom da funkciju poslanika vrši u kontinuitetu od 2012. godine a da je zastupnik udruženja postao 2015, on to nije ni morao u smislu utvrđivanja sukoba interesa."Situacija u kojoj Miodrag Linta, narodni poslanik, istovremeno obavlja dužnost zastupnika udruženja Savez Srba iz regiona sa sedištem u Beogradu, sama po sebi, ne predstavlja sukob interesa jer funkcioner može da bude član organa drugih udruženja ukoliko Agencija ne utvrdi postojanje sukoba interesa".Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić, s druge strane, kaže da iako Linta nije bio u obavezi da podnese vanredni izveštaj Agenciji kad je postao zastupnik udruženja, taj podatak morao je da prijavi u redovnom izveštaju 2016. godine - nakon što je ponovo izabran za narodnog poslanika."Takođe je bio dužan da navede i ukoliko ostvaruje neke prihode po osnovu angažmana u udruženju. Ukoliko su ti prihodi premašili prosečne godišnje zarade bio bi dužan da za to podnese poseban, vanredni izveštaj. Agencija bi na osnovu tih podataka mogla da utvrdi da li je funkcija u udruženju na bilo koji način u sukobu interesa sa poslaničkom funkcijom", smatra Nenadić.Linta u izjavi za CINS kaže da ne ostvaruje prihode u udruženju.Inače, prema CINS-ovoj bazi postupaka protiv funkcionera, Agencija je 2014. upozorila Miodraga Lintu jer je kasnio sa podnošenjem izveštaja o imovini. Zbog ovoga ga je i Prekršajni sud u Beogradu kaznio sa 50 hiljada dinara. S druge strane, Tamara Filipović Stevanović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) objašnjava da je ideja medijskih konkursa da finansiraju nešto što ne može lako da se proda na tržištu, medijske proizvode od interesa za javnost.Prema njenim rečima, postoji više izveštaja koji dokazuju da veliki novac sa tih konkursa odlazi provladinim ili partijskim medijima, o čemu je inače i CINS pisao. Politička promocija, ističe Filipović Stevanović, nije javni interes i dodaje da bi takve anomalije mogle da budu sprečene evaluacijom projekata kojima su sredstva dodeljena jer bi građani znali za šta daju novac:"Kada bismo imali evaluaciju medijskih sadržaja koji su proizvedeni od novca građana onda bismo znali zapravo koliko oni zaista služe javnom interesu i koliko oni izveštavaju građane o onim temama koje su njima važne, a koliko zapravo služe ličnim interesima i partijskim interesima određenih strana". Linta u razgovoru sa novinarkom CINS-a kaže da se ideja za Srpskim kolom javila jer je veliki broj proteranih Srba kao i onih koji su poreklom iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, te da je bio potreban list koji će se baviti pitanjima tih građana. Trenutno u bazi njegovog udruženja ima 7.000 ljudi kojima list svakog meseca šalju poštom na kućnu adresu.Časopis se besplatno deli i na okupljanjima gde dolaze ljudi poreklom sa teritorije bivše Jugoslavije kao što su zavičajna druženja i tribine, a u nekim mestima postoje i "punktovi" poput prodavnica i kafana gde građani mogu uzeti primerak.Novac dobijen iz budžeta državnih institucija i lokalnih samouprava, pored troškova slanja, prema Lintinim rečima, ide na plaćanje štampanja i uređivanja lista. Nekada im je tiraž bio 30.000, sada je više nego prepolovljen - 13.000:"Svaki mesec račun u štampariji Borba je 176.000 otprilike, zavisno od kursa, svaki mesec 13.000 primeraka"                              

----------------------------------------------------------

Datum: 20.05.2020

Medij: glas-javnosti.rs

Link: https://www.glas-javnosti.rs/srbija/za-novine-miodraga-linte-slivaju-se-milioni-dinara-iz-budzeta-2482

Autori: @glas_javnosti

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Za novine Miodraga Linte slivaju se milioni dinara iz budžeta

Udruženje "Savez Srba iz regiona" poslanika SNS Miodraga Linte je od 2016. dobilo najmanje 20,4 miliona dinara na medijskim i drugim konkursima. Novac se najčešće koristi za izdavanje lista Srpsko kolo koji se bavi temama značajnim za prognane i izbegle kao i Srbe iz regiona, a koji zapravo prati i promoviše aktivnosti samog Linte i funkcionera onih opština koje mu dodeljuju novac na konkursima. Miodrag Linta je narodni poslanik Srpske napredne stranke (SNS) od 2012. godine, a prema izbornoj listi za predstojeće parlamentarne izbore "Aleksandar Vučić - Za našu decu" ovaj političar i profesor istorije kandidovao se za još jedan skupštinski mandat. Od 250 kandidata, njegovo ime nalazi se pod brojem 77.Lintino udruženje, Savez Srba iz regiona, od 2015. godine izdaje časopis Srpsko kolo. Reč je o listu koji izlazi jednom mesečno i deli se besplatno širom Srbije, a namenjen je, kako se na njihovom sajtu navodi, "Srbima rodom i poreklom zapadno od Drine i Dunava, srpskog Kosmeta i srpske Crne Gore".Međutim, sam časopis često služi za promociju Miodraga Linte, njegovog udruženja kao i funkcionera pre svega vladajuće stranke, a sve to se plaća novcem građana Srbije, piše Centar za istraživačko novinarstvo Srbije.U periodu od 2016. do maja 2020. godine brojne lokalne samouprave i različite institucije su kroz medijske, konkurse iz oblasti kulture i druga davanja za Lintino udruženje izdvojile najmanje oko 20,4 miliona dinara. Novac je, osim u par slučajeva za evidentiranje imovine izbeglih i prognanih u Hrvatskoj, BIH i Sloveniji, uglavnom davan za Srpsko kolo. Rad Saveza Srba iz regiona finansirala je i Vlada Republike Srpske iznosom od 600.000 dinara.Najviše novca od 2016. do danas tom udruženju dalo je Ministarstvo kulture i informisanja - 4,3 miliona dinara i Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu - 2 miliona, dok su Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i Komesarijat za izbeglice i migracije za četiri godine izdvojili po oko 1,8 miliona.Reč je samo o novcu kojem su novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) ušli u trag u dokumentima samih institucija. Ipak, suma je možda i veća jer je prema finansijskim izveštajima objavljenim na sajtu Agencije za privredne registre (APR) Savez Srba iz regiona je u periodu od 2016. do 2018. godine prihodovao oko 26,7 miliona dinara.Upitno je i na koji način se dodeljuje novac na konkursima na kojima Savez Srba iz regiona učestvuje jer, prema rečima samog Linte, on pre konkursa kontaktira predsednike opština i traži im pomoć. Recimo, u februaru 2019. godine, Srpsko kolo objavilo je intervju sa Predragom Rađenovićem, predsednikom Opštine Sečanj. Nekoliko meseci kasnije, u junu 2019, ova opština je Srpskom kolu na medijskom konkursu dodelila 200.000 dinara.Linta se za CINS priseća kako je došlo do saradnje sa tom opštinom."Vrlo jednostavno. Kad kontaktiramo predsednika opštine, pitamo da li mogu da podrže Srpsko kolo. Onda recimo predsednik Opštine Sečanj kaže: "Možemo, podržaćemo, kad dođe vreme, kad bude konkurs, ali ne mogu da tvrdim"", prepričava Linta.On kaže i da im je bilo bitno da tu opštinu predstave, bez obzira na dobijeni novac, zbog Hercegovaca koji čitaju Srpsko kolo."Ja kažem apsolutno nije problem, meni je važna dobra volja - pa ako bude (novca na konkursu, prim. nov) bude, ako ne bude, važno mi je jer je opština Sečanj najveća hercegovačka opština u Srbiji, gde ima najviše Hercegovaca", dodaje on.Predrag Rađenović za CINS kaže da on ne može da utiče na rezultate konkursa jer o tome ko će dobiti sredstva odlučuje komisija. Prošlogodišnji razgovor sa Lintom nije želeo da komentariše rekavši da ga mnogi zovu da se raspitaju o konkursu - da li je raspisan ili kada će izaći."Zovu me svi, pa nije on jedini. Pa to, svi zovu, ja svima kažem ljudi prijavite se na konkurs i nema šta. Ko šta može da dobije, to se komisijski reši i to je tako", navodi on.Plaćena promocijaU prvom broju Srpskog kola iz 2015. godine, u uvodniku koji potpisuje redakcija stoji da ovaj list između ostalog ima za cilj da "prati i promoviše aktivnosti Saveza Srba iz regiona, političkog pokreta koji pokušava da riješi problem Srba iz svih okolnih država Srbije, i to kroz državne institucije".Od 52 naslovne strane Srpskog kola, Linta se pojavljuje na više od 40, a da je određena opština, grad ili institucija finansirala štampanje, pored napomene u impresumu lista, vidi se i u samom sadržaju, tačnije kroz intervjue sa njihovim vodećim funkcionerima.Tako je u junu 2018. preko medijskog konkursa Grad Novi Sad podržao štampanje Srpskog kola sa 350.000 dinara, da bi već u julskom izdanju izašao intervju sa gradonačelnikom tog grada Milošem Vučevićem. Intervjui sa predsednicima opština Kuršumlija, Čoka, Obrenovac govore u prilog tome da je davanje medijskog prostora čelnim ljudima lokalnih uprava koje su finansirale štampanje ovog mesečnika praksa, a ne izuzetak.Linta za CINS kaže da su oni na taj način hteli da, nakon što im neka opština ili grad finansijski pomogne, to mesto predstave čitaocima."Videli ste te intervjue, u suštini prvi deo intervjua je bio o toj opštini - razvoj, prespektive, planovi, šta se radi, a završni je bio vezan za izbegla lica, ljude koji su rodom ili poreklom iz tih krajeva, zapadno od Drine i Dunava", potvrđuje predsednik Saveza Srba iz regiona.Na pitanje da li vidi problem u tome što list čije je štampanje finansirano novcem građana sadrži političku promociju, Linta odgovara da ne zastupa nijednu političku stranku u Srpskom kolu: "Ni u jednom od 52 broja, možete napraviti analizu, nije pomenuta nijedna politička stranka, nijedan stranački skup".Dodaje da je on predsednik udruženja i poslanik koji se bavi javnim poslom u vezi sa tematikom proteranih Srba i Srba u regionu, za koju misli da je jedna od državnih tema."Ja se trudim i nastojim da afirmišem to pitanje na razne načine, izjavama u drugim medijima, gostovanjima na televizijama, nastupima u Skupštini, a jedan od načina jeste i Srpsko kolo." S druge strane, Tamara Filipović Stevanović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) objašnjava da je ideja medijskih konkursa da finansiraju nešto što ne može lako da se proda na tržištu, medijske proizvode od interesa za javnost.Prema njenim rečima, postoji više izveštaja koji dokazuju da veliki novac sa tih konkursa odlazi provladinim ili partijskim medijima, o čemu je inače i CINS pisao. Politička promocija, ističe Filipović Stevanović, nije javni interes i dodaje da bi takve anomalije mogle da budu sprečene evaluacijom projekata kojima su sredstva dodeljena jer bi građani znali za šta daju novac:"Kada bismo imali evaluaciju medijskih sadržaja koji su proizvedeni od novca građana onda bismo znali zapravo koliko oni zaista služe javnom interesu i koliko oni izveštavaju građane o onim temama koje su njima važne, a koliko zapravo služe ličnim interesima i partijskim interesima određenih strana". Časopis za prognane SrbeLinta u razgovoru sa novinarkom CINS-a kaže da se ideja za Srpskim kolom javila jer je veliki broj proteranih Srba kao i onih koji su poreklom iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, te da je bio potreban list koji će se baviti pitanjima tih građana. Trenutno u bazi njegovog udruženja ima 7.000 ljudi kojima list svakog meseca šalju poštom na kućnu adresu.Časopis se besplatno deli i na okupljanjima gde dolaze ljudi poreklom sa teritorije bivše Jugoslavije kao što su zavičajna druženja i tribine, a u nekim mestima postoje i "punktovi" poput prodavnica i kafana gde građani mogu uzeti primerak.Novac dobijen iz budžeta državnih institucija i lokalnih samouprava, pored troškova slanja, prema Lintinim rečima, ide na plaćanje štampanja i uređivanja lista. Nekada im je tiraž bio 30.000, sada je više nego prepolovljen - 13.000:"Svaki mesec račun u štampariji Borba je 176.000 otprilike, zavisno od kursa, svaki mesec 13.000 primeraka".Agencija i Transparentnost različito o Lintinim zakonskim obavezama Iako Linta nije prijavio svoju funkciju u udruženju Agenciji za borbu protiv korupcije, iz ovog tela za CINS kažu da s obzirom da funkciju poslanika vrši u kontinuitetu od 2012. godine a da je zastupnik udruženja postao 2015, on to nije ni morao u smislu utvrđivanja sukoba interesa."Situacija u kojoj Miodrag Linta, narodni poslanik, istovremeno obavlja dužnost zastupnika udruženja Savez Srba iz regiona sa sedištem u Beogradu, sama po sebi, ne predstavlja sukob interesa jer funkcioner može da bude član organa drugih udruženja ukoliko Agencija ne utvrdi postojanje sukoba interesa".Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić, s druge strane, kaže da iako Linta nije bio u obavezi da podnese vanredni izveštaj Agenciji kad je postao zastupnik udruženja, taj podatak morao je da prijavi u redovnom izveštaju 2016. godine - nakon što je ponovo izabran za narodnog poslanika."Takođe je bio dužan da navede i ukoliko ostvaruje neke prihode po osnovu angažmana u udruženju. Ukoliko su ti prihodi premašili prosečne godišnje zarade bio bi dužan da za to podnese poseban, vanredni izveštaj. Agencija bi na osnovu tih podataka mogla da utvrdi da li je funkcija u udruženju na bilo koji način u sukobu interesa sa poslaničkom funkcijom", smatra Nenadić.Linta u izjavi za CINS kaže da ne ostvaruje prihode u udruženju.Inače, prema CINS-ovoj bazi postupaka protiv funkcionera, Agencija je 2014. upozorila Miodraga Lintu jer je kasnio sa podnošenjem izveštaja o imovini. Zbog ovoga ga je i Prekršajni sud u Beogradu kaznio sa 50 hiljada dinara.                              

----------------------------------------------------------

Datum: 20.05.2020

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/vojvodina/pancevci-ce-imati-savremeniji-prevoz-20-05-2020

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Pančevci će imati savremeniji prevoz

PANČEVO: Novoosnovano preduzeće "Pantransport", koje uskoro zamenjuje gradskog prevoznika ATP, počelo je s nabavkom novog voznog parka, te je tako prekjuče stiglo prvih deset minibuseva "Iveko" (Iveco).Tokom sledeće nedelje stići će još 16 od preostalih 50 standardnih autobusa. To je jedna od obaveza novog prevoznika, nastalog kao deo javno-privatnog partnerstva konzorcijuma nekoliko domaćih preduzeća i Grada Pančeva, dok je druga obaveza izgradnja nove autobuske stanice na periferiji grada, kako smo već najavljivali.- Nabavka novih autobusa je deo našeg investicionog plana, kao i ugovorena obaveza koju imamo sa Gradom Pančevom, a koja će ukupno vredeti oko deset miliona evra - kaže za "Dnevnik" direktor novoosnovanog "Pantransporta" Radomir Vidojević, dodajući da će u startu nadmašiti vrednost celokupnog investicionog plana, budući da su u obavezi da izgrade i novu autobusku stanicu s kojom sve treba da dostigne vrednost od osam miliona evra. - Trebalo je da u roku od godinu dana nabavimo svih 60 autobusa, ali mi ćemo to sve uraditi u prvih 30 dana, odnosno do kraja juna.Svi autobusi će biti zelene boje, koju su napravili vrhunski stručnjaci, mimo postojećih u katalozima, a u znaku ekologije i vojvođanske ravnice, čime novi prevoznik želi da podigne svest o ekologiji, kao i činjenicom da će vozila imati najveći stepen ekološke zaštite i euro 6 dizel motore. Mini busevi su stigli iz Novog Sada, dok će preostalih 50 dovesti iz Turske. - Od deset mini buseva, osam imaju pogon na prirodni gas, a preostala dva će takođe zadovoljavati euro 6 standarde - pojašnjava Vidojević.Gradnja nove autobuske stanice je odložena do daljnjeg, jer Grad Pančevo treba da obezbedi uslove koji zavise i od izgradnje određenih puteva koji su, pak, u nadležnosti države.- Dok ne izgradimo novu stanicu, koristićemo postojeću u Pančevu,a vozila su nam parkirana na biv-šem depou ATP-a - kaže direktor "Pantransporta".Pančevci će, osim najmodernijeg javnog prevoza u Srbiji, od sredine juna, ako sve bude teklo po novom planu, koji je pandemija poprilično poremetila, imati i najsavremeni sistem naplate karata koji podrazumeva naručivanje i kupovinu preko interneta.Kako bi novi prevoznik mogao nesmetano da funkcioniše, potrebno je pronaći neophodan kadar, na čemu se radi od kraja februara kada je raspisan konkurs na koji se javilo oko 500 zainteresovanih. Među njima su i radnici još uvek aktuelnog ATP-a, ali se očekuje da će se neki, naročito oni koji su pred penzijom, pre odlučiti za otpremninu, kaže za naš list direktor ATP-a Bojan Bojanić.- Naši radnici su upoznati sa novim uslovima rada u "Pantransportu", ali još uvek se ne zna koliko će ih pristati - navodi Bojanić i objašnjava da ATP najpre čeka izmirenje svih obaveza kako bi se pokrenuo postupak likvidacije kompanije. - Gašenje ATP-a je velika prednost i rasterećenje za Grad Pančevo, budući da je on stoprocentni osnivač i da se iz njegovoh buyeta finansiramo. Struktura naših radnika je takva da je više od polovine pred penzijom, te će se mnogi, verovatno odlučiti za otpremninu, tako da niko neće ni osetiti sve ove izmene.Direktor "Pantransporta" Radomir Vidojević kaže da su iz isključivo moralne obaveze posao najpre ponudili radnicima ATP-a, kao i da očekuju da će oko 70 odsto vozača odlučiti da pređe u novu firmu.- Želja nam je da povećamo konkurentnost i dovedemo najbolje kadrove, ali finalni dogovori o svemu tome čekaju nas sledeće nedelje - zaključuje Vidojević.L. Radlovački          

----------------------------------------------------------

Datum: 20.05.2020

Medij: slobodnaevropa.org

Link: https://www.slobodnaevropa.org/a/ministarstvo-odbrane-srbije-zica-ogradjivanje-centara-za-migrante/30623767.html

Autori: Maja Živanović

Teme: Javne nabavke

Naslov: Ministarstvo odbrane Srbije kupuje žilet žicu za ograđivanje centara za migrante

Ministarstvo odbrane Srbije kupuje skoro 2,5 tone žilet-žice za ograđivanje prihvatnih centara za smeštaj migranata i centara za smeštaj azilanata, navodi se u pozivu javne nabavke objavljenom na sajtu te institucije. Kako se navodi u dokumentaciji, koju je Ministarstvo odbrane objavilo 15. maja, pored žilet-žice debljine 700 milimetara, predmet javne nabavke su i 1.521 metara rebrastog gvožđa u šipkama debljine 20 milimetara i 50 kilograma pocinkovane žice za vezivanje. Kao naručilac navedena je Vojna pošta u Kraljevu, a nabavka se sprovodi kao pregovarački postupak. Do zaključenja teksta od Ministarstva odbrane nismo dobili odgovor na pitanje zbog čega se žilet žica postavlja oko centara i koji će tačno centri biti ograđeni. Kako se navodi, zbog "izuzetne hitnosti prouzrokovane vanrednim okolnostima ili nepredviđenim događajima, čije nastupanje ni u kom slučaju ne zavisi od volje naručioca, naručilac nije mogao da postupi u rokovima određenim za otvoreni ili restriktivni postupak". Takođe se dodaje i da je Kopnena vojska dobila zadatak koji inače ne izvršava u miru, a odnosi se na obezbeđenje Prihvatnih centara i Centara za azil migranata na teritoriji Srbije "te shodno navedenoj činjenici eventualna nabavka dobara nije mogla biti predviđena i planirana godišnjim planom nabavki za 2020. godinu". Rok za dostavu ponude je, kako se ističe, 21. maj. U dokumentaciji se takođe navodi da je ponuđač dužan i da ponudi garantni rok od najmanje 12 meseci. Pročitajte i ovo: Vulin: Raspoređivanje vojske kod migrantskih kampova ne znači da se očekuju problemi Kao kriterijum za ocenjivanje i dodelu ugovora navedena je najniža ponuđena cena, a poziv za podnošenje ponuda ministarstvo je uputilo na adrese četiri firme: "Žica best" iz Smedereva, "In-Sy Group" iz Beograda, "Legi sistem" iz Beograda i "Magnum Novi Sad Vebecom" iz Sremske Kamenice. Neke od ovih firma, kako se objašnjava na njihovim internet stranicama, već imaju iskustvo u ugradnji ogradnih sistema na objektima od strateškog značaja kao što su granični prelazi i aerodromi. Obezbeđivanje migrantskih centara nije nadležnost Vojske Nejasno je zbog čega se Vojska Srbije bavi obezbeđivanjem centara za azil i prihvatnih centara za migrante, jer ona za to nema ovlašćenja, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila. On dodaje da treba praviti razliku između centara za azil i prihvatnih centara za migrante. "Centri za azil su mesta gde se smeštaju ljudi koji žele da traže azil u Republici Srbiji. To su lica koja se ni na koji način nisu ogrešila o naš zakon niti postoji bilo koji osnov da se njima ograniči kretanje. To su ljudi koji žele zaštitu Republike Srbije i onda nema nikakve potrebe da se takvi kampovi ograđuju žilet-žicom", kaže Đurović, te dodaje: "S druge strane, ako su u pitanju prihvatni centri za migrante, dakle za ljude koji ne žele da traže azil ovde i koji bi morali da budu u nekom pravnom postupku, onda sve zavisi od karaktera takvog kampa, odnosno od konkretnog slučaja ljudi koji su smešteni da li treba da im se ograniči kretanje ili ne. To nije u nadležnosti Vojske. Tada bi takve centre, koji bi možda služili za deportaciju, trebalo da vodi Granična policija zajedno sa Komesarijatom za izbeglice i migracije. Vojska tu nema svoje mesto po postojećoj legislativi." U Srbiji trenutno postoji pet centara za azil i 14 prihvatnih centara. Problem je, smatra Radoš Đurović, što nadležne institucije smeštaju ljude u te centre nasumično, a oni koji ne žele da zatraže azil ostaju u neregulisanom pravnom statusu. "Kada ljudi ne postoje za oči sistema, a smeštaju se u državne institucije, onda postoji nedoumica kako se prema njima ponašati i koje su prava i obaveze koje država ima", kaže Đurović. Podizanje žilet-žice nagoveštava da je Srbija u političkom smislu pošla putem restrikcija, kojim je već krenula Mađarska, gde postoji slična praksa ograđivanja kampova, smatra Radoš Đurović. "U mnogim drugim zemljama u Evropi ograđivanje kampova na taj način je retkost, naravno, u zavisnosti od karaktera kampa. Neki deportacioni kampovi su ograđeni. S druge strane, centri za azil su samo ograđeni običnom ogradom. Ali da Vojska obezbeđuje centre za azil, to ne postoji kao učvršćena praksa u razvijenim zemljama Zapadne Evrope", zaključuje Đurović. Pročitajte i ovo: Mađarska odbacila presudu Evropskog suda o nelegalnom tretmanu migranata Upotreba vojske u toku vanrednog stanja Tokom vanrednog stanja u Srbiji zbog korona virusa, od 15. marta do 6. maja 2020, migranti su 53 dana bili u 24-časovnoj izolaciji, a objekte u kojima se nalaze čuvala je Vojska Srbije. Prema saopštenju Komesarijata za izbeglice Srbije od 4. aprila, mere su uvedene "radi sprečavanja širenja korona virusa među migrantskom populacijom". Pročitajte i ovo: Migranti u Srbiji mesec dana zatvoreni u centrima Po ukidanju vanrednog stanja obezbeđenje je preuzela policija, dok je migrantima dozvoljen izlazak uz dozvolu uprava centara u kojima borave. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naredio je sredinom maja upotrebu dela snaga Vojske Srbije na teritoriji opštine Šid radi pružanja pomoći Ministarstvu unutrašnjih poslova u obezbeđenju centara za azil i prihvatnih centara, saopštilo je Ministarstvo odbrane. Obrazlažući odluku o raspoređivanju vojske, predsednik Srbije Alekasandar Vučić je rekao da je to učinjeno "u skladu sa procenama organa bezbednosti i zahtevima građana sa teritorije opštine Šid". Odgovarajući na pitanje zašto je bilo potrebno da se pošalju jedinice u Šid, Vučić je, gostujući na televiziji Prva, rekao da se građani Šida "osećaju nebezbedno". Komesarijat za izbeglice naveo je u saopštenju 16. maja da se vojska u Šidu raspoređuje iz predostrožnosti, te da do sada tamo nije bilo većih incidenata. Komesar Srbije za izbeglice i migrante Vladimir Cucić izjavio je da je tokom vanrednog stanja i zatvorenih granica zbog epidemije korona virusa u Srbiji boravilo oko 9.100 migranata, ali da je više od 1.000 njih nakon što je ukinuto vanredno stanje otišlo iz zemlje. Pojačana antimigrantska retorika Više ekstremno desničarskih grupa organizovalo je 13. maja protest ispred Prihvatnog centra za migranate u Obrenovcu. Kako su naveli njihovi predstavnici, oni su se okupili da bi pružili podršku Filipu Radovanoviću kom je Osnovni sud u Obrenovcu odredio pritvor do 30 dana nakon što je automobilom 6. maja upao u taj Prihvatni centar. Radovanović je pripadnik desničarske organizacije Levijatan koja zastupa antimigrantske stavove. Preuzimite Adobe Flash Player Embed Podijeli Ultradesničari ispred Centra za migrante u Obrenovcu Embed Podijeli Kod je kopiran u vaš clipboard. širina px Visina px Podijelite na Facebooku   Podijelite na Twitteru   The URL has been copied to your clipboard No media source currently available 0:00 0:02:06 0:00 Direktan link 270p | 6,0MB 360p | 10,3MB 480p | 18,5MB 1080p | 51,7MB Komesar Srbije za izbeglice i migracije Vladimir Cucić je za RSE nakon tog incidenta izjavio da mora prestati sejanje mržnje prema migrantima. Desni ekstremisti organizovali su proteste protiv migranata uoči izbijanja zdravstvene krize u nekoliko gradova Srbije. Maja Živanović Pratite autora Dušan Komarčević Novinar biroa Radija Slobodna Evropa u Beogradu. Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Pratite autora Facebook Forum

----------------------------------------------------------

Datum: 20.05.2020

Medij: europeanwesternbalkans.rs

Link: https://europeanwesternbalkans.rs/glavobolja-oko-cetvrt-poena-fridom-hausa/

Autori: Nikola Cuckić

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Glavobolja oko četvrt poena Fridom hausa

Ne pamti se kada je rukovodstvo Srbije burnije reagovalo povodom jednog izveštaja organizacije civilnog društva nego prethodne nedelje kada je Fridom haus u svojoj godišnjoj studiji Zemlje u tranziciji 2020 (NIT 2020) obznanio da građani i građanke Srbije više ne žive u polu-konsolidovanoj demokratiji, već u zemlji "tranzicionog ili hibridnog režima" zajedno sa komšijama sa Zapadnog Balkana i severnim susedom iz EU, Mađarskom. Po definiciji Fridom Hausa, ovo znači da živimo u zemlji sa krhkim demokratskim institucijama u kojoj postoje suštinski izazovi u zaštiti političkih prava i građanskih sloboda.Tim povodom, Predsednik Srbije je ekspresno diskreditovao izveštaj nazvavši ga "političkom deklaracijom", a zatim i "neozbiljnim štivom punim netačnosti" koje piše "jedan čovek, novinar BIRN-a". Međutim, ovo neozbiljno štivo bilo je povod da Vlada mobiliše svoje analitičke kapacitete i napiše "studiozan odgovor na 18 strana" pod nazivom Analiza izveštaja Fridom Hausa Zemlje u tranziciji 2020: Odbacivanje tvrdnji o demokratskom nazadovanju u Srbiji, sve sa željom da se sa Fridom hausom započne konstruktivni dijalog i saradnja, kako se navodi u otvorenom pismu predsedniku ove organizacije, Majklu M. Abramovicu.Korupcija gurnula Srbiju "ispod crte"Fridom haus objašnjava u sažetku izveštaja da je ukupna ocena stanja demokratije u Srbiji umanjena usled "kumulativnog povećanja korupcije na visokom nivou, zajedno sa nepostojanjem, a u nekim slučajevima i stvarnim uklanjanjem politika i institucija koje bi se uspešno borile protiv korupcije ili je sprečavale".Upravo je činjenica da nas je samo četvrt izgubljenog poena iz oblasti korupcije gurnulo "ispod crte" u društvo nedemokratskih država najviše nažuljala Vladu, bez čega bi cela analiza izveštaja verovatno izostala."U stvari, to što je Srbija stavljena u kategoriju hibridnih režima jedino je posledica najmanjeg mogućeg pada rezultata po pitanju korupcije u izveštaju Zemlje u tranziciji za 2020. godinu", navedeno je u Vladinoj analizi.Vlada osporava navode da je došlo do nazadovanja u oblasti korupcije na dva načina. Prvi je da ukazuje da zaključci izvora na osnovu kojih je pisan deo o borbi protiv korupcije u izveštaju Fridom hausa, kao što su Alarm izveštaji koalicije domaćih organizacija civilnog društva "PreEUgovor" i Indeks percepcije korupcije Transparensi Internešenela, nisu adekvatno interpretirani. Drugi način je da navodi izveštaje koji su mogli biti uzeti u obzir, a koji bi potkrepili Vladinu tvrdnju da nema nazadovanja u korupciji, kao što su godišnji Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2019. godinu, Bertelsmanov indeks transformacije (BTI) Bertelsman Fondacije i Indeks vladavine prava Svetskog projekta pravde (WPJ).Međutim, analiza Vlade Srbije se u pogledu svih ovih izveštaja za koje tvrdi da nisu adekvatno interpretirani ili nisu uzeti u obzir, osvrće jedino na kvantitativne ili kvalitativne zaključke o borbi protiv korupcije, bez pružanja uvida o činjenicama na osnovu kojih su ti zaključci navedeni.Evropska komisija o Srbiji 2019. godine: Korupcija je sveprisutna i ostaje stvar zabrinutostiVlada u svojoj analizi ukazuje da se Fridom haus mogao koristiti zaključcima o borbi protiv korupcije iznetim u godišnjem izveštaju Evropske komisije o Srbiji za 2019. godinu, navodeći da ovaj dokument primećuje da Srbija ima "određeni nivo pripremljenosti za borbu protiv korupcije", i "ograničen napredak" i da je on mogao da ukazuje na to da nema nazadovanja u borbi protiv korupcije.Sa ovim zaključkom postoji nekoliko problema. Prvi jeste da izveštaj Evropske komisije ne pokriva čitavu 2019. godinu, već samo prvih nekoliko meseci do trenutka objavljivanja (Izveštaj iz 2019. godine je objavljen 29. maja 2019. godine), a drugi je da iza ocene "ograničen napredak", na koju se Vlada poziva, stoji vrlo malo pohvala i mnogo diplomatske "zabrinutosti".Izveštaj Evropske komisije konstatuje da je izmenjen Zakon o sprečavanju korupcije (ranije Zakon o borbi protiv korupcije), kao i da je stupio na snagu Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, ali navodi da je rano da se oceni njegov uticaj.U suštini, Izveštaj zaključuje da nema merljivog uticaja reformi iz oblasti prevencije korupcije i preporučuje Srbiji da mora "unaprediti rezultat (track record) u istragama, optuživanju i osudi korupcije na visokom nivou, uključujući oduzimanje i konfiskaciju imovine stečene kriminalom" kao svoju glavnu preporuku.Takođe, Evropska komisija u Izveštaju koristi reč "hitno" (urgently), koja se od strane Brisela ne koristi olako i treba se ozbiljno shvatiti."Srbija hitno mora da poboljša svoje rezultate u otkrivanju i krivičnom gonjenju krivičnih dela korupcije, na osnovu povećane tehničke stručnosti i bolje koordinacije i razmene podataka između svih uključenih institucija", navodi se u Izveštaju.Sem Fabrici, Ana Brnabić i Jadranka Joksimović na predstavljanju Izveštaja EK 2019; Foto: Vlada RSDakle, iza diplomatskog izraza "ograničen napredak" stoji konstatacija da je određeni zakonski okvir izmenjen i unapređen, ali da u tom trenutku Evropska komisija ne može dati sud o njihovoj primeni u praksi (što je suština svakog zakona) i poziva se Vlada da (hitno!) unapredi rezultate u oblasti borbe protiv korupcije. Izveštaj sadrži i zaključak koji je i više nego jasan i pored uobičajenog umivenog briselskog diplomatskog rečnika."Ukupno gledano, korupcija preovladava u mnogim oblastima i ostaje pitanje koje izaziva zabrinutost", konstatuje Evropska komisija.Međutim, iako se nije eksplicitno pozvao na Izveštaj Evropske komisije za 2019. godinu, autor izveštaja Fridom hausa se jeste pozvao na drugi, neformalni dokument (non-pejper) Evropske komisije o trenutnom stanju u poglavljima 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i 24 (Pravda, sloboda, bezbednost), koji je objavljen u novembru 2019. godine, a služi kao šestomesečni pregled stanja u oblastima pokrivenim ovim poglavljima.U uvodnom delu sažetka izveštaja NIT 2020 navodi se da je "u svom poslednjem izveštaju o stanju u oblasti vladavine prava u Srbiji, koji je izrađen u novembru 2019. godine Evropska komisija ocenila da postoje ozbiljna kašnjenja u koordinaciji anti-korupcijskih politika i usvajanju ključnog zakonodavstva usmerenog ka smanjenju korupcije", iako ovaj dokument nije naveden u fusnoti.Važno je istaći da je u kratkom objašnjenju metodološkog odeljka izveštaja NIT 2020 navedeno šta ulazi u ovaj izveštaj, a šta ne."Izveštaj ne ocenjuje vlade po sebi, niti ocenjuje zemlje na osnovu vladinih namera ili samo na osnovu legislative. Ocena države je formirana uzimajući u obzir praktične efekte državnih i nedržavnih aktera na individualna prava i slobode".Samim tim, unapređen pravni okvir za borbu protiv korupcije, bez konkretnih rezultata u primeni, nije ni mogao samostalno da bude predmet pozitivne ocene od strane Fridom hausa.Bertelsmanov indeks transformacije: Antikorupcijske politike su nedosledne, nema procesuiranja slučajeva visoke korupcijeJoš jedno merilo koje je Vlada u svojoj analizi preporučila kao izvor u prilog tvrdnji da Srbija nije nazadovala u borbi protiv korupcije je Bertelsmanov indeks transformacije (BTI) Bertelsman fondacije.Vlada navodi da je u poslednja dva izveštaja (2018. godine i 2020. godine) Srbija dobila ocenu (6) te da nije uočeno nazadovanje antikorupcijskog okvira poslednje četiri godine, a citiran je i izvod iz poslednjeg izveštaja koji navodi da je "institucionalni i pravni okvir za suzbijanje korupcije u Srbiji formalno uspostavljen; neki od ovih zakona su viskog kvaliteta, čak i po međunarodnim standardima".Međutim, izveštaj Bertelsman Fondacije u delu koji se tiče borbe protiv korupcije se ovde nažalost ne završava.Foto: Wikimedia CommonsIzveštaj navodi da je implementacija regulatornog okvira u praksi slaba tačka, a da je najveći problem nedostatak političke volje da se to uradi, s obzirom na to da koruptivne prakse omogućavaju prostor za klijentelističke mreže da steknu ili zadrže političku moć kroz izbore."Pravosuđe i tužilaštvo je pod čvrstom kontrolom izvršne vlasti, samim tim mnogi koruptivni skandali ostaju neistraženi ili bez sudskog epiloga", navodi se u izveštaju. Kada je reč o implementaciji Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije 2013-2018, u izveštaju je rečeno da je njena implementacija u toku, ali da je napredak spor, neujednačen i retko uspešan.Ovo nije ni jedino mesto u izveštaju Bertlesman fondacije u kome se analizira borba protiv korupcije. U delu koji se odnosi na vladavinu prava je zabeležen pad između dva izveštaja za 0,8 poena, a tu se velikim delom govori o političkom uticaju na sudstvo i tužilaštvo i da implementacija regulative ne dovodi do uspešne borbe protiv korupcije, a da slučajevi koje otkrivaju istraživački novinari ostaju bez reakcije tužilaštva.Sve ovo navodi na zaključak da i pored iste ocene o antikorupcijskom okviru 2018. godine i 2020. godine, BTI beleži nezavidno stanje u oblasti vladavine prava i ima malo ili nimalo reči hvale za borbu protiv korupcije u Srbiji.U pogledu Indeksa vladavine prava Svetskog projekta pravde (WPJ), kao još jednog indikatora na koji Vlada ukazuje, treba reći da on zaista ostao nepromenjen kada je reč o odsustvu korupcije - 0,44. Kako se metodologija ovog indeksa bazira na upitnicima koje popunjavaju lokalni eksperti i opšta populacija, on ne daje dodatne uvide i obrazloženja objašnjenja pojedinačnih slučajeva.Koalicija "PrEUgovor": Na loše ocene Vlada treba da reaguje rešavanjem uočenih problemaU pogledu onih izvora za koje Vlada smatra da su neadekvatno interpretirani, kao što je monitoring Alarm izveštaj iz septembra 2019. godine, autori okupljeni u koaliciji organizacija civilnog društva "PreEUgovor" već su odgovorili saopštenjem na tvrdnju Vlade da Alarm ne pominje zaostajanje ili nazadovanje u vezi sa korupcijom u Srbiji.U saopštenju su naveli da Vladina analiza citira samo deo Alarm izveštaja na koji se Fridom haus poziva."Nasuprot tome (odsustvo napretka u primeni zakona), postojeća Nacionalna antikorupcijska strategija je istekla 2018, a činjenica da nova nije doneta ni devet meseci potom, jasan je dokaz da borba protiv korupcije nije prioritet Vlade. (Alarm) Izveštaj takođe beleži brojne propuste da se usvoje propisi u vezi sa borbom protiv korupcije i da se preduzmu druge mere, što sve ukazuje na odsustvo političke volje da se ovaj problem reši", navodi se u saopštenju.Predstavljanje prEUgovor Alarm izveštaja o stanju vladavine prava u Srbiji, Foto: Media CentarKada je reč o Indeksu percepcije korupcije (CPI) Transparensi Internešenela, Vlada je ukazala da ovaj vodeći globalni pokazatelj percepcije korupcije u javnom sektoru ne pokazuje pogoršanje u 2019. godini u odnosu na 2018. godinu s obzirom da je ocena Srbije ostala nepromenjena. Prema rečima Nemanje Nenadića, programskog direktora Transparentnosti Srbije, u autorskom tekstu za Pešanik, ovde je kritika Vlade osnovana jer su u samom izveštaju NIT 2020 pomešani podaci iz različitih godina bez odgovarajućih napomena, međutim činjenica ostaje da je Srbija od 2016. godine do 2019. godine imala nazadovanje u percepciji korupcije sa 42 na 39."Tačan je argument Vlade da se skor na Indeksu percepcije korupcije nije pogoršao između poslednja dva kruga istraživanja", kaže Nenadić i dodaje da, ako je skor na ovom indeksu zaista bio razlog da zemlja dobije lošiju ocenu u okviru istraživanja NIT 2020 to znači da su istraživači Fridom haus pogrešili na drugi način od onog na koji ukazuje Vlada - time što su Srbiju rangirali lošije tek sada, umesto prošle godine.Nema mnogo reči hvale za borbu protiv korupcije u SrbijiKada sadržinski analiziramo sve izvore koje je Vlada navela kao argument koji bi potencijalno išao u korist tvrdnji da Srbija ne nazaduje u borbi protiv korupcije, vidimo da i tu nema mnogo mesta za ponos, iako se završne ocene poslednja dva izveštaja ne razlikuju.Najprostije govoreći, većina izvora konstatuje postojanje zakonskog okvira, ali ukazuje na nedostatak konkretnih rezultata u borbi protiv korupcije.Metodološki, Vlada Srbije se u delu analize koji se odnosi na pobijanje navoda o nazadovanju Srbije u borbi protiv korupcije u velikoj meri poslužila navođenjem zaključaka koji joj idu u prilog, bez posmatranja šireg konteksta u kome su ti zaključci smešteni. Ova pojava bi se u akademskoj sferi mogla nazvati cherry picking, ili namerno ukazivanje na određene podatke koji potvrđuju vlastitu tezu uz izbegavanje ukazivanja na druge podatke koji je opovrgavaju.Tako je veća pažnja u vladinoj kritici posvećena kvantitativnim i kvalitativnim ocenama, a jako malo pobijanju konkretnih činjeničnih navoda.Međutim, svakako je pozitivno to da se Vlada Republike Srbije svojom analizom uključila u debatu o izveštajima koji se tiču stanja demokratije, vladavine prava i borbe protiv korupcije, jer se često čini da civilno društvo u Srbiji o ovim temama razgovora "sa samim sobom". Nadamo se da ćemo i u buduće imati prilike čitamo Vladine analize predloga koji dolaze iz civilnog društva.I za kraj, suština fenomena korupcije nije u brojevima, već u konkretnim okolnostima u kojima ljudi žive. U tom pogledu, Srbija nema luksuz da stagnira, svako stagniranje jednako je nazadovanju.                                            

----------------------------------------------------------

Datum: 20.05.2020

Medij: autonomija.info

Link: https://www.autonomija.info/rse-ministarstvo-odbrane-srbije-kupuje-zilet-zicu-za-ogradjivanje-centara-za-migrante.html

Autori: admin1

Teme: Javne nabavke

Naslov: RSE: Ministarstvo odbrane Srbije kupuje žilet-žicu za ograđivanje centara za migrante

  1. maj 2020 Ministarstvo odbrane Srbije kupuje skoro 2,5 tone žilet-žice za ograđivanje prihvatnih centara za smeštaj migranata i centara za smeštaj azilanata, navodi se u pozivu javne nabavke objavljenom na sajtu te institucije. Kako se navodi u dokumentaciji, koju je Ministarstvo odbrane objavilo 15. maja, pored žilet-žice debljine 700 milimetara, predmet javne nabavke su i 1.521 metara rebrastog gvožđa u šipkama debljine 20 milimetara i 50 kilograma pocinkovane žice za vezivanje. Kao naručilac navedena je Vojna pošta u Kraljevu, a nabavka se sprovodi kao pregovarački postupak. Do zaključenja teksta od Ministarstva odbrane nismo dobili odgovor na pitanje zbog čega se žilet žica postavlja oko centara i koji će tačno centri biti ograđeni. Kako se navodi, zbog "izuzetne hitnosti prouzrokovane vanrednim okolnostima ili nepredviđenim događajima, čije nastupanje ni u kom slučaju ne zavisi od volje naručioca, naručilac nije mogao da postupi u rokovima određenim za otvoreni ili restriktivni postupak". Takođe se dodaje i da je Kopnena vojska dobila zadatak koji inače ne izvršava u miru, a odnosi se na obezbeđenje Prihvatnih centara i Centara za azil migranata na teritoriji Srbije "te shodno navedenoj činjenici eventualna nabavka dobara nije mogla biti predviđena i planirana godišnjim planom nabavki za 2020. godinu". Rok za dostavu ponude je, kako se ističe, 21. maj. U dokumentaciji se takođe navodi da je ponuđač dužan i da ponudi garantni rok od najmanje 12 meseci. Kao kriterijum za ocenjivanje i dodelu ugovora navedena je najniža ponuđena cena, a poziv za podnošenje ponuda ministarstvo je uputilo na adrese četiri firme: "Žica best" iz Smedereva, "In-Sy Group" iz Beograda, "Legi sistem" iz Beograda i "Magnum Novi Sad Vebecom" iz Sremske Kamenice. Neke od ovih firma, kako se objašnjava na njihovim internetskim stranicama, već imaju iskustvo u ugradnji ogradnih sistema na objektima od strateškog značaja kao što su granični prelazi i aerodromi. Obezbeđivanje migrantskih centara nije nadležnost Vojske Nejasno je zbog čega se Vojska Srbije bavi obezbeđivanjem centara za azil i prihvatnih centara za migrante, jer ona za to nema ovlašćenja, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila. On dodaje da treba praviti razliku između centara za azil i prihvatnih centara za migrante. "Centri za azil su mesta gde se smeštaju ljudi koji žele da traže azil u Republici Srbiji. To su lica koja se ni na koji način nisu ogrešila o naš zakon niti postoji bilo koji osnov da se njima ograniči kretanje. To su ljudi koji žele zaštitu Republike Srbije i onda nema nikakve potrebe da se takvi kampovi ograđuju žilet-žicom", kaže Đurović, te dodaje: "S druge strane, ako su u pitanju prihvatni centri za migrante, dakle za ljude koji ne žele da traže azil ovde i koji bi morali da budu u nekom pravnom postupku, onda sve zavisi od karaktera takvog kampa, odnosno od konkretnog slučaja ljudi koji su smešteni da li treba da im se ograniči kretanje ili ne. To nije u nadležnosti Vojske. Tada bi takve centre, koji bi možda služili za deportaciju, trebalo da vodi Granična policija zajedno sa Komesarijatom za izbeglice i migracije. Vojska tu nema svoje mesto po postojećoj legislativi." U Srbiji trenutno postoji pet centara za azil i 14 prihvatnih centara. Problem je, smatra Radoš Đurović, što nadležne institucije smeštaju ljude u te centre nasumično, a oni koji ne žele da zatraže azil ostaju u neregulisanom pravnom statusu. "Kada ljudi ne postoje za oči sistema, a smeštaju se u državne institucije, onda postoji nedoumica kako se prema njima ponašati i koje su prava i obaveze koje država ima", kaže Đurović. Podizanje žilet-žice nagoveštava da je Srbija u političkom smislu pošla putem restrikcija, kojim je već krenula Mađarska, gde postoji slična praksa ograđivanja kampova, smatra Radoš Đurović. "U mnogim drugim zemljama u Evropi ograđivanje kampova na taj način je retkost, naravno, u zavisnosti od karaktera kampa. Neki deportacioni kampovi su ograđeni. S druge strane, centri za azil su samo ograđeni običnom ogradom. Ali da Vojska obezbeđuje centre za azil, to ne postoji kao učvršćena praksa u razvijenim zemljama Zapadne Evrope", zaključuje Đurović. Četvoro migranata, čiji se slučaj našao pred sudom u Luksemburgu, podneli su iz tranzitnog centra na prelazu Rozke zahtev za azil Upotreba vojske u toku vanrednog stanja Tokom vanrednog stanja u Srbiji zbog korona virusa, od 15. marta do 6. maja 2020, migranti su 53 dana bili u 24-časovnoj izolaciji, a objekte u kojima se nalaze čuvala je Vojska Srbije. Prema saopštenju Komesarijata za izbeglice Srbije od 4. aprila, mere su uvedene "radi sprečavanja širenja korona virusa među migrantskom populacijom". Po ukidanju vanrednog stanja obezbeđenje je preuzela policija, dok je migrantima dozvoljen izlazak uz dozvolu uprava centara u kojima borave. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naredio je sredinom maja upotrebu dela snaga Vojske Srbije na teritoriji opštine Šid radi pružanja pomoći Ministarstvu unutrašnjih poslova u obezbeđenju centara za azil i prihvatnih centara, saopštilo je Ministarstvo odbrane. Obrazlažući odluku o raspoređivanju vojske, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da je to učinjeno "u skladu sa procenama organa bezbednosti i zahtevima građana sa teritorije opštine Šid". Odgovarajući na pitanje zašto je bilo potrebno da se pošalju jedinice u Šid, Vučić je, gostujući na televiziji Prva, rekao da se građani Šida "osećaju nebezbedno". Komesarijat za izbeglice naveo je u saopštenju 16. maja da se vojska u Šidu raspoređuje iz predostrožnosti, te da do sada tamo nije bilo većih incidenata. Komesar Srbije za izbeglice i migrante Vladimir Cucić izjavio je da je tokom vanrednog stanja i zatvorenih granica zbog epidemije korona virusa u Srbiji boravilo oko 9.100 migranata, ali da je više od 1.000 njih nakon što je ukinuto vanredno stanje otišlo iz zemlje. Pojačana antimigrantska retorika Više ekstremno desničarskih grupa organizovalo je 13. maja protest ispred Prihvatnog centra za migranate u Obrenovcu. Kako su naveli njihovi predstavnici, oni su se okupili da bi pružili podršku Filipu Radovanoviću kom je Osnovni sud u Obrenovcu odredio pritvor do 30 dana nakon što je automobilom 6. maja upao u taj Prihvatni centar. Radovanović je pripadnik desničarske organizacije Levijatan koja zastupa antimigrantske stavove. Komesar Srbije za izbeglice i migracije Vladimir Cucić je za RSE nakon tog incidenta izjavio da mora prestati sejanje mržnje prema migrantima. Desni ekstremisti organizovali su proteste protiv migranata uoči izbijanja zdravstvene krize u nekoliko gradova Srbije. (RSE)Podelite ovu stranicu!

----------------------------------------------------------

Datum: 20.05.2020

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Vesti/a601522/RSE-Ministarstvo-odbrane-kupuje-zilet-zicu-za-ogradjivanje-centara-za-migrante.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: E: Ministarstvo odbrane kupuje žilet žicu za ograđivanje centara za migrante

RSAutor:Radio Slobodna EvropaMinistarstvo odbrane Srbije kupuje skoro 2,5 tone žilet-žice za ograđivanje prihvatnih centara za smeštaj migranata i centara za smeštaj azilanata, navodi se u objavljenom pozivu javne nabavke.Kako se navodi u dokumentaciji, koju je Ministarstvo odbrane objavilo 15. maja, pored žilet-žice debljine 700 milimetara, predmet javne nabavke su i 1.521 metara rebrastog gvožđa u šipkama debljine 20 milimetara i 50 kilograma pocinkovane žice za vezivanje.Kao naručilac navedena je Vojna pošta u Kraljevu, a nabavka se sprovodi kao pregovarački postupak.Radio Slobodna Evropa od Ministarstva odbrane dosad nije dobila odgovor na pitanje zbog čega se žilet žica postavlja oko centara i koji će tačno centri biti ograđeni.Kako se navodi, zbog "izuzetne hitnosti prouzrokovane vanrednim okolnostima ili nepredviđenim događajima, čije nastupanje ni u kom slučaju ne zavisi od volje naručioca, naručilac nije mogao da postupi u rokovima određenim za otvoreni ili restriktivni postupak".Takođe se dodaje i da je Kopnena vojska dobila zadatak koji inače ne izvršava u miru, a odnosi se na obezbeđenje Prihvatnih centara i Centara za azil migranata na teritoriji Srbije "te shodno navedenoj činjenici eventualna nabavka dobara nije mogla biti predviđena i planirana godišnjim planom nabavki za 2020. godinu".Rok za dostavu ponude je, kako se ističe, 21. maj.U dokumentaciji se takođe navodi da je ponuđač dužan i da ponudi garantni rok od najmanje 12 meseci.Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović kaže za RSE da je nejasno zbog čega se Vojska Srbije bavi obezbeđivanjem centara za azil i prihvatnih centara za migrante, jer ona za to nema ovlašćenja.          

----------------------------------------------------------

Datum: 20.05.2020

Medij: espreso.rs

Link: https://www.espreso.rs/vesti/politika/562691/najmanje-20-miliona-dinara-iz-budzeta-dodeljeno-udruzenju-poslanika-miodraga-linte

Autori: @espresors

Teme: Agencija za borbu protiv korupcijeNenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Najmanje 20 miliona dinara iz budžeta dodeljeno udruženju poslanika Miodraga Linte

Udruženje "Savez Srba iz regiona" poslanika Miodraga Linte je od 2016. dobilo najmanje 20,4 miliona dinara na medijskim i drugim konkursima.Novac se najčešće koristi za izdavanje lista Srpsko kolo koji se bavi temama značajnim za prognane i izbegle kao i Srbe iz regiona, a koji zapravo prati i promoviše aktivnosti samog Linte i funkcionera onih opština koje mu dodeljuju novac na konkursima, piše cins.Lintino udruženje, Savez Srba iz regiona, od 2015. godine izdaje časopis Srpsko kolo. Reč je o listu koji izlazi jednom mesečno i deli se besplatno širom Srbije, a namenjen je, kako se na njihovom sajtu navodi, "Srbima rodom i poreklom zapadno od Drine i Dunava, srpskog Kosmeta i srpske Crne Gore".Međutim, sam časopis često služi za promociju Miodraga Linte, njegovog udruženja kao i funkcionera pre svega vladajuće stranke, a sve to se plaća novcem građana Srbije.U periodu od 2016. do maja 2020. godine brojne lokalne samouprave i različite institucije su kroz medijske, konkurse iz oblasti kulture i druga davanja za Lintino udruženje izdvojile najmanje oko 20,4 miliona dinara. Novac je, osim u par slučajeva za evidentiranje imovine izbeglih i prognanih u Hrvatskoj, BIH i Sloveniji, uglavnom davan za Srpsko kolo. Rad Saveza Srba iz regiona finansirala je i Vlada Republike Srpske iznosom od 600.000 dinara.Reč je samo o novcu kojem su novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) ušli u trag u dokumentima samih institucija. Ipak, suma je možda i veća jer je prema finansijskim izveštajima objavljenim na sajtu Agencije za privredne registre (APR) Savez Srba iz regiona je u periodu od 2016. do 2018. godine prihodovao oko 26,7 miliona dinara.Upitno je i na koji način se dodeljuje novac na konkursima na kojima Savez Srba iz regiona učestvuje jer, prema rečima samog Linte, on pre konkursa kontaktira predsednike opština i traži im pomoć. Recimo, u februaru 2019. godine, Srpsko kolo objavilo je intervju sa Predragom Rađenovićem, predsednikom Opštine Sečanj. Nekoliko meseci kasnije, u junu 2019, ova opština je Srpskom kolu na medijskom konkursu dodelila 200.000 dinara.Linta se za CINS priseća kako je došlo do saradnje sa tom opštinom."Vrlo jednostavno. Kad kontaktiramo predsednika opštine, pitamo da li mogu da podrže Srpsko kolo. Onda recimo predsednik Opštine Sečanj kaže: "Možemo, podržaćemo, kad dođe vreme, kad bude konkurs, ali ne mogu da tvrdim"", prepričava Linta.On kaže i da im je bilo bitno da tu opštinu predstave, bez obzira na dobijeni novac, zbog Hercegovaca koji čitaju Srpsko kolo."Ja kažem apsolutno nije problem, meni je važna dobra volja - pa ako bude (novca na konkursu, prim. nov) bude, ako ne bude, važno mi je jer je opština Sečanj najveća hercegovačka opština u Srbiji, gde ima najviše Hercegovaca", dodaje on.Predrag Rađenović za CINS kaže da on ne može da utiče na rezultate konkursa jer o tome ko će dobiti sredstva odlučuje komisija. Prošlogodišnji razgovor sa Lintom nije želeo da komentariše rekavši da ga mnogi zovu da se raspitaju o konkursu - da li je raspisan ili kada će izaći."Zovu me svi, pa nije on jedini. Pa to, svi zovu, ja svima kažem ljudi prijavite se na konkurs i nema šta. Ko šta može da dobije, to se komisijski reši i to je tako", navodi on.Plaćena promocijaU prvom broju Srpskog kola iz 2015. godine, u uvodniku koji potpisuje redakcija stoji da ovaj list između ostalog ima za cilj da "prati i promoviše aktivnosti Saveza Srba iz regiona, političkog pokreta koji pokušava da riješi problem Srba iz svih okolnih država Srbije, i to kroz državne institucije".Od 52 naslovne strane Srpskog kola, Linta se pojavljuje na više od 40, a da je određena opština, grad ili institucija finansirala štampanje, pored napomene u impresumu lista, vidi se i u samom sadržaju, tačnije kroz intervjue sa njihovim vodećim funkcionerima.Intervjui sa predsednicima opština Kuršumlija, Čoka, Obrenovac govore u prilog tome da je davanje medijskog prostora čelnim ljudima lokalnih uprava koje su finansirale štampanje ovog mesečnika praksa, a ne izuzetak.Linta za CINS kaže da su oni na taj način hteli da, nakon što im neka opština ili grad finansijski pomogne, to mesto predstave čitaocima."Videli ste te intervjue, u suštini prvi deo intervjua je bio o toj opštini - razvoj, prespektive, planovi, šta se radi, a završni je bio vezan za izbegla lica, ljude koji su rodom ili poreklom iz tih krajeva, zapadno od Drine i Dunava", potvrđuje predsednik Saveza Srba iz regiona.Na pitanje da li vidi problem u tome što list čije je štampanje finansirano novcem građana sadrži političku promociju, Linta odgovara da ne zastupa nijednu političku stranku u Srpskom kolu: "Ni u jednom od 52 broja, možete napraviti analizu, nije pomenuta nijedna politička stranka, nijedan stranački skup".Dodaje da je on predsednik udruženja i poslanik koji se bavi javnim poslom u vezi sa tematikom proteranih Srba i Srba u regionu, za koju misli da je jedna od državnih tema."Ja se trudim i nastojim da afirmišem to pitanje na razne načine, izjavama u drugim medijima, gostovanjima na televizijama, nastupima u Skupštini, a jedan od načina jeste i Srpsko kolo."Agencija i Transparentnost različito o Lintinim zakonskim obavezamaIako Linta nije prijavio svoju funkciju u udruženju Agenciji za borbu protiv korupcije, iz ovog tela za CINS kažu da s obzirom da funkciju poslanika vrši u kontinuitetu od 2012. godine a da je zastupnik udruženja postao 2015, on to nije ni morao u smislu utvrđivanja sukoba interesa."Situacija u kojoj Miodrag Linta, narodni poslanik, istovremeno obavlja dužnost zastupnika udruženja Savez Srba iz regiona sa sedištem u Beogradu, sama po sebi, ne predstavlja sukob interesa jer funkcioner može da bude član organa drugih udruženja ukoliko Agencija ne utvrdi postojanje sukoba interesa".Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić, s druge strane, kaže da iako Linta nije bio u obavezi da podnese vanredni izveštaj Agenciji kad je postao zastupnik udruženja, taj podatak morao je da prijavi u redovnom izveštaju 2016. godine - nakon što je ponovo izabran za narodnog poslanika."Takođe je bio dužan da navede i ukoliko ostvaruje neke prihode po osnovu angažmana u udruženju. Ukoliko su ti prihodi premašili prosečne godišnje zarade bio bi dužan da za to podnese poseban, vanredni izveštaj. Agencija bi na osnovu tih podataka mogla da utvrdi da li je funkcija u udruženju na bilo koji način u sukobu interesa sa poslaničkom funkcijom", smatra Nenadić.Linta  kaže da ne ostvaruje prihode u udruženju.Inače, prema CINS-ovoj bazi postupaka protiv funkcionera, Agencija je 2014. upozorila Miodraga Lintu jer je kasnio sa podnošenjem izveštaja o imovini. Zbog ovoga ga je i Prekršajni sud u Beogradu kaznio sa 50 hiljada dinara.S druge strane, Tamara Filipović Stevanović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) objašnjava da je ideja medijskih konkursa da finansiraju nešto što ne može lako da se proda na tržištu, medijske proizvode od interesa za javnost.Prema njenim rečima, postoji više izveštaja koji dokazuju da veliki novac sa tih konkursa odlazi provladinim ili partijskim medijima, o čemu je inače i CINS pisao. Politička promocija, ističe Filipović Stevanović, nije javni interes i dodaje da bi takve anomalije mogle da budu sprečene evaluacijom projekata kojima su sredstva dodeljena jer bi građani znali za šta daju novac:"Kada bismo imali evaluaciju medijskih sadržaja koji su proizvedeni od novca građana onda bismo znali zapravo koliko oni zaista služe javnom interesu i koliko oni izveštavaju građane o onim temama koje su njima važne, a koliko zapravo služe ličnim interesima i partijskim interesima određenih strana".Linta u razgovoru sa novinarkom CINS-a kaže da se ideja za Srpskim kolom javila jer je veliki broj proteranih Srba kao i onih koji su poreklom iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, te da je bio potreban list koji će se baviti pitanjima tih građana. Trenutno u bazi njegovog udruženja ima 7.000 ljudi kojima list svakog meseca šalju poštom na kućnu adresu.Časopis se besplatno deli i na okupljanjima gde dolaze ljudi poreklom sa teritorije bivše Jugoslavije kao što su zavičajna druženja i tribine, a u nekim mestima postoje i "punktovi" poput prodavnica i kafana gde građani mogu uzeti primerak.Bonus video:(Espreso.rs / CINS)                                  

----------------------------------------------------------

Datum: 20.05.2020

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2884360/javno-privatno-partnerstvo-za-apoteku-krusevac-sa-lancem-dr-max-ugovoreno-na

Autori: @ekapija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Javno-privatno partnerstvo za Apoteku Kruševac sa lancem Dr. Max ugovoreno na 15 godina

Ilustracija (Foto: Tyler Olson/shutterstock.com)Gradonačelnik Kruševca Jasmina Palurović je sa zamenikom direktora apotekarske ustanove Dr. Max iz Beograda Jadrankom Vračarić, te s predsednikom Upravnog odbora lokalne AU Natašom Petronijević potpisala Ugovor o javno-privatnom partnerstvu za obavljanje farmaceutske delatnosti na primarnom nivou u čitavom Rasinskom okrugu.Ovakvo rešenje za višegodišnju krizu u apotekarskoj ustanovi Kruševac je oročeno na 15 godina, a koncesija će važiti za 27 objekata u gradu pod Bagdalom, te u Brusu, Aleksandrovcu, Trsteniku i Ćićevcu.Ukupna visina koncesione naknade iznosi 1,9 mil EUR bez poreza, a tokom prvih 12 leta jednogodišnje uplate će biti 80.000 EUR. Na neodređeno vreme će biti zaposleno 75 radnika.Iz gradske uprave u Kruševcu tumače da najbitnije elemente Ugovora predstavljaju ostvarivanje i zaštita javnog interesa, u smislu snabdevanja stanovništva lekovima, medicinskim sredstvima i pomagalima, te bolja nabavka medikamenata i medicinskih sredstava na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja. Očekuju i proširenje asortimana, uz prenos tržišnog i operativnog rizika na koncesionara.Potpisivanju akta je prethodila odluka Skupštine grada o usvajanju koncesionog akta, a potom je sproveden postupak za izbor najpovoljnijeg ponuđača. Na kraju je Gradsko veće donelo odluku da uđe u javno-privatno partnerstvo sa beogradskom firmom Farmanea, u čijem sastavu posluje i već pomenuti Dr. Max.Zbog dugovanja kruševačkih apoteka, koja su lane premašila 348 miliona dinara, te rashoda koji su bili veći od prihoda, Kruševljani su se suočili sa gašenjem ispostava na seoskom području. Pokazalo se, međutim, da nije bilo zainteresovanih za javno-privatno partnerstvo bez koncesije, pa je ovakav epilog bio neminovan.Tagovi:        

----------------------------------------------------------

Datum: 20.05.2020

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/ministarstvo-odbrane-srbije-kupuje-zilet-zicu-za-ogradjivanje-centara-za-migrante/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javne nabavke

Naslov: Ministarstvo odbrane Srbije kupuje žilet žicu za ograđivanje centara za migrante

Ministarstvo odbrane Srbije kupuje skoro 2,5 tone žilet-žice za ograđivanje prihvatnih centara za smeštaj migranata i centara za smeštaj azilanata, navodi se u pozivu javne nabavke objavljenom na sajtu te institucije.Foto:Ministartsvo odbrane Kako se navodi u dokumentaciji, koju je Ministarstvo odbrane objavilo 15. maja, pored žilet-žice debljine 700 milimetara, predmet javne nabavke su i 1.521 metara rebrastog gvožđa u šipkama debljine 20 milimetara i 50 kilograma pocinkovane žice za vezivanje. Kao naručilac navedena je Vojna pošta u Kraljevu, a nabavka se sprovodi kao pregovarački postupak. Do zaključenja teksta od Ministarstva odbrane nismo dobili odgovor na pitanje zbog čega se žilet žica postavlja oko centara i koji će tačno centri biti ograđeni. Kako se navodi, zbog "izuzetne hitnosti prouzrokovane vanrednim okolnostima ili nepredviđenim događajima, čije nastupanje ni u kom slučaju ne zavisi od volje naručioca, naručilac nije mogao da postupi u rokovima određenim za otvoreni ili restriktivni postupak". Takođe se dodaje i da je Kopnena vojska dobila zadatak koji inače ne izvršava u miru, a odnosi se na obezbeđenje Prihvatnih centara i Centara za azil migranata na teritoriji Srbije "te shodno navedenoj činjenici eventualna nabavka dobara nije mogla biti predviđena i planirana godišnjim planom nabavki za 2020. godinu". Rok za dostavu ponude je, kako se ističe, 21. maj. U dokumentaciji se takođe navodi da je ponuđač dužan i da ponudi garantni rok od najmanje 12 meseci. Kao kriterijum za ocenjivanje i dodelu ugovora navedena je najniža ponuđena cena, a poziv za podnošenje ponuda ministarstvo je uputilo na adrese četiri firme: "Žica best" iz Smedereva, "In-Sy Group" iz Beograda, "Legi sistem" iz Beograda i "Magnum Novi Sad Vebecom" iz Sremske Kamenice. Neke od ovih firma, kako se objašnjava na njihovim internet stranicama, već imaju iskustvo u ugradnji ogradnih sistema na objektima od strateškog značaja kao što su granični prelazi i aerodromi. Obezbeđivanje migrantskih centara nije nadležnost Vojske Nejasno je zbog čega se Vojska Srbije bavi obezbeđivanjem centara za azil i prihvatnih centara za migrante, jer ona za to nema ovlašćenja, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila. On dodaje da treba praviti razliku između centara za azil i prihvatnih centara za migrante. "Centri za azil su mesta gde se smeštaju ljudi koji žele da traže azil u Republici Srbiji. To su lica koja se ni na koji način nisu ogrešila o naš zakon niti postoji bilo koji osnov da se njima ograniči kretanje. To su ljudi koji žele zaštitu Republike Srbije i onda nema nikakve potrebe da se takvi kampovi ograđuju žilet-žicom", kaže Đurović, te dodaje: "S druge strane, ako su u pitanju prihvatni centri za migrante, dakle za ljude koji ne žele da traže azil ovde i koji bi morali da budu u nekom pravnom postupku, onda sve zavisi od karaktera takvog kampa, odnosno od konkretnog slučaja ljudi koji su smešteni da li treba da im se ograniči kretanje ili ne. To nije u nadležnosti Vojske. Tada bi takve centre, koji bi možda služili za deportaciju, trebalo da vodi Granična policija zajedno sa Komesarijatom za izbeglice i migracije. Vojska tu nema svoje mesto po postojećoj legislativi." U Srbiji trenutno postoji pet centara za azil i 14 prihvatnih centara. Problem je, smatra Radoš Đurović, što nadležne institucije smeštaju ljude u te centre nasumično, a oni koji ne žele da zatraže azil ostaju u neregulisanom pravnom statusu. "Kada ljudi ne postoje za oči sistema, a smeštaju se u državne institucije, onda postoji nedoumica kako se prema njima ponašati i koje su prava i obaveze koje država ima", kaže Đurović. Podizanje žilet-žice nagoveštava da je Srbija u političkom smislu pošla putem restrikcija, kojim je već krenula Mađarska, gde postoji slična praksa ograđivanja kampova, smatra Radoš Đurović. "U mnogim drugim zemljama u Evropi ograđivanje kampova na taj način je retkost, naravno, u zavisnosti od karaktera kampa. Neki deportacioni kampovi su ograđeni. S druge strane, centri za azil su samo ograđeni običnom ogradom. Ali da Vojska obezbeđuje centre za azil, to ne postoji kao učvršćena praksa u razvijenim zemljama Zapadne Evrope", zaključuje Đurović. Upotreba vojske u toku vanrednog stanja Tokom vanrednog stanja u Srbiji zbog korona virusa, od 15. marta do 6. maja 2020, migranti su 53 dana bili u 24-časovnoj izolaciji, a objekte u kojima se nalaze čuvala je Vojska Srbije. Prema saopštenju Komesarijata za izbeglice Srbije od 4. aprila, mere su uvedene "radi sprečavanja širenja korona virusa među migrantskom populacijom". Po ukidanju vanrednog stanja obezbeđenje je preuzela policija, dok je migrantima dozvoljen izlazak uz dozvolu uprava centara u kojima borave. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naredio je sredinom maja upotrebu dela snaga Vojske Srbije na teritoriji opštine Šid radi pružanja pomoći Ministarstvu unutrašnjih poslova u obezbeđenju centara za azil i prihvatnih centara, saopštilo je Ministarstvo odbrane. Obrazlažući odluku o raspoređivanju vojske, predsednik Srbije Alekasandar Vučić je rekao da je to učinjeno "u skladu sa procenama organa bezbednosti i zahtevima građana sa teritorije opštine Šid". Odgovarajući na pitanje zašto je bilo potrebno da se pošalju jedinice u Šid, Vučić je, gostujući na televiziji Prva, rekao da se građani Šida "osećaju nebezbedno". Komesarijat za izbeglice naveo je u saopštenju 16. maja da se vojska u Šidu raspoređuje iz predostrožnosti, te da do sada tamo nije bilo većih incidenata. Komesar Srbije za izbeglice i migrante Vladimir Cucić izjavio je da je tokom vanrednog stanja i zatvorenih granica zbog epidemije korona virusa u Srbiji boravilo oko 9.100 migranata, ali da je više od 1.000 njih nakon što je ukinuto vanredno stanje otišlo iz zemlje. Pojačana antimigrantska retorika Više ekstremno desničarskih grupa organizovalo je 13. maja protest ispred Prihvatnog centra za migranate u Obrenovcu. Kako su naveli njihovi predstavnici, oni su se okupili da bi pružili podršku Filipu Radovanoviću kom je Osnovni sud u Obrenovcu odredio pritvor do 30 dana nakon što je automobilom 6. maja upao u taj Prihvatni centar. Radovanović je pripadnik desničarske organizacije Levijatan koja zastupa antimigrantske stavove. Komesar Srbije za izbeglice i migracije Vladimir Cucić je za RSE nakon tog incidenta izjavio da mora prestati sejanje mržnje prema migrantima. Desni ekstremisti organizovali su proteste protiv migranata uoči izbijanja zdravstvene krize u nekoliko gradova Srbije. Migranti, Vanredno stanje, vojskaBeograd Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas. Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.   Učlani se

----------------------------------------------------------

Datum: 20.05.2020

Medij: beta.rs

Link: https://beta.rs/vesti/drustvo-migranti/127626-rse-ministarstvo-kupuje-zilet-zicu-za-ogradjivanje-prihvatnih-centara-za-migrante-u-srbiji

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: RSE: MInistarstvo kupuje žilet-žicu za ogradjivanje prihvatnih centara za migrante u Srbiji

Ministarstvo odbrane Srbije kupuje skoro 2,5 tone žilet-žice za ogradjivanje prihvatnih centara za smeštaj migranata i centara za smeštaj azilanata, navodi se u pozivu javne nabavke objavljenom na sajtu te institucije, preneo je Radio Slobodna Evropa (RSE). Kako se navodi u dokumentaciji, koju je Ministarstvo odbrane objavilo 15. maja, pored žilet-žice, predmet javne nabavke su i gvozdene šipke i pocinkovana žica za vezivanje. Kao naručilac navedena je Vojna pošta u Kraljevu, a nabavka se sprovodi kao pregovarački postupak. RSE kaže da nije dobila odgovor Ministarstva odbrane na pitanje zbog čega se žilet žica postavlja oko centara i koji će centri biti ogradjeni. U dokumentaciji se navodi da zbog "izuzetne hitnosti prouzrokovane vanrednim okolnostima ili nepredviđenim događajima, čije nastupanje ni u kom slučaju ne zavisi od volje naručioca, naručilac nije mogao da postupi u rokovima određenim za otvoreni ili restriktivni postupak". Dodaje se da je Kopnena vojska Srbije dobila zadatak koji inače ne izvršava u miru, za obezbedjenje prihvatnih centara i centara za azil migranata "te shodno navedenoj činjenici eventualna nabavka dobara nije mogla biti predvidjena i planirana godišnjim planom nabavki za 2020. godinu".

----------------------------------------------------------

Datum: 20.05.2020

Medij: sinos.rs

Link: http://www.sinos.rs/srpski/vesti/2/2020/05/20/5943/za-novine-poslanika-sns-a-milioni-dinara-iz-budzeta.html

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Za novine poslanika SNS-a milioni dinara iz budžeta

Udruženje "Savez Srba iz regiona" poslanika SNS Miodraga Linte je od 2016. dobilo najmanje 20,4 miliona dinara na medijskim i drugim konkursima. Novac se najčešće koristi za izdavanje lista Srpsko kolo koji se bavi temama značajnim za prognane i izbegle kao i Srbe iz regiona, a koji zapravo prati i promoviše aktivnosti samog Linte i funkcionera onih opština koje mu dodeljuju novac na konkursima. Miodrag Linta je narodni poslanik Srpske napredne stranke (SNS) od 2012. godine, a prema izbornoj listi za predstojeće parlamentarne izbore "Aleksandar Vučić - Za našu decu" ovaj političar i profesor istorije kandidovao se za još jedan skupštinski mandat. Od 250 kandidata, njegovo ime nalazi se pod brojem 77.Lintino udruženje, Savez Srba iz regiona, od 2015. godine izdaje časopis Srpsko kolo. Reč je o listu koji izlazi jednom mesečno i deli se besplatno širom Srbije, a namenjen je, kako se na njihovom sajtu navodi, "Srbima rodom i poreklom zapadno od Drine i Dunava, srpskog Kosmeta i srpske Crne Gore".Međutim, sam časopis često služi za promociju Miodraga Linte, njegovog udruženja kao i funkcionera pre svega vladajuće stranke, a sve to se plaća novcem građana Srbije.U periodu od 2016. do maja 2020. godine brojne lokalne samouprave i različite institucije su kroz medijske, konkurse iz oblasti kulture i druga davanja za Lintino udruženje izdvojile najmanje oko 20,4 miliona dinara. Novac je, osim u par slučajeva za evidentiranje imovine izbeglih i prognanih u Hrvatskoj, BIH i Sloveniji, uglavnom davan za Srpsko kolo. Rad Saveza Srba iz regiona finansirala je i Vlada Republike Srpske iznosom od 600.000 dinara.Najviše novca od 2016. do danas tom udruženju dalo je Ministarstvo kulture i informisanja - 4,3 miliona dinara i Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu - 2 miliona, dok su Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i Komesarijat za izbeglice i migracije za četiri godine izdvojili po oko 1,8 miliona.Reč je samo o novcu kojem su novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) ušli u trag u dokumentima samih institucija. Ipak, suma je možda i veća jer je prema finansijskim izveštajima objavljenim na sajtu Agencije za privredne registre (APR) Savez Srba iz regiona je u periodu od 2016. do 2018. godine prihodovao oko 26,7 miliona dinara.Upitno je i na koji način se dodeljuje novac na konkursima na kojima Savez Srba iz regiona učestvuje jer, prema rečima samog Linte, on pre konkursa kontaktira predsednike opština i traži im pomoć. Recimo, u februaru 2019. godine, Srpsko kolo objavilo je intervju sa Predragom Rađenovićem, predsednikom Opštine Sečanj. Nekoliko meseci kasnije, u junu 2019, ova opština je Srpskom kolu na medijskom konkursu dodelila 200.000 dinara.Linta se za CINS priseća kako je došlo do saradnje sa tom opštinom."Vrlo jednostavno. Kad kontaktiramo predsednika opštine, pitamo da li mogu da podrže Srpsko kolo. Onda recimo predsednik Opštine Sečanj kaže: "Možemo, podržaćemo, kad dođe vreme, kad bude konkurs, ali ne mogu da tvrdim"", prepričava Linta.On kaže i da im je bilo bitno da tu opštinu predstave, bez obzira na dobijeni novac, zbog Hercegovaca koji čitaju Srpsko kolo."Ja kažem apsolutno nije problem, meni je važna dobra volja - pa ako bude (novca na konkursu, prim. nov) bude, ako ne bude, važno mi je jer je opština Sečanj najveća hercegovačka opština u Srbiji, gde ima najviše Hercegovaca", dodaje on.Predrag Rađenović za CINS kaže da on ne može da utiče na rezultate konkursa jer o tome ko će dobiti sredstva odlučuje komisija. Prošlogodišnji razgovor sa Lintom nije želeo da komentariše rekavši da ga mnogi zovu da se raspitaju o konkursu - da li je raspisan ili kada će izaći."Zovu me svi, pa nije on jedini. Pa to, svi zovu, ja svima kažem ljudi prijavite se na konkurs i nema šta. Ko šta može da dobije, to se komisijski reši i to je tako", navodi on.Plaćena promocijaU prvom broju Srpskog kola iz 2015. godine, u uvodniku koji potpisuje redakcija stoji da ovaj list između ostalog ima za cilj da "prati i promoviše aktivnosti Saveza Srba iz regiona, političkog pokreta koji pokušava da riješi problem Srba iz svih okolnih država Srbije, i to kroz državne institucije".Od 52 naslovne strane Srpskog kola, Linta se pojavljuje na više od 40, a da je određena opština, grad ili institucija finansirala štampanje, pored napomene u impresumu lista, vidi se i u samom sadržaju, tačnije kroz intervjue sa njihovim vodećim funkcionerima.Tako je u junu 2018. preko medijskog konkursa Grad Novi Sad podržao štampanje Srpskog kola sa 350.000 dinara, da bi već u julskom izdanju izašao intervju sa gradonačelnikom tog grada Milošem Vučevićem. Intervjui sa predsednicima opština Kuršumlija, Čoka, Obrenovac govore u prilog tome da je davanje medijskog prostora čelnim ljudima lokalnih uprava koje su finansirale štampanje ovog mesečnika praksa, a ne izuzetak.Linta za CINS kaže da su oni na taj način hteli da, nakon što im neka opština ili grad finansijski pomogne, to mesto predstave čitaocima."Videli ste te intervjue, u suštini prvi deo intervjua je bio o toj opštini - razvoj, prespektive, planovi, šta se radi, a završni je bio vezan za izbegla lica, ljude koji su rodom ili poreklom iz tih krajeva, zapadno od Drine i Dunava", potvrđuje predsednik Saveza Srba iz regiona.Na pitanje da li vidi problem u tome što list čije je štampanje finansirano novcem građana sadrži političku promociju, Linta odgovara da ne zastupa nijednu političku stranku u Srpskom kolu: "Ni u jednom od 52 broja, možete napraviti analizu, nije pomenuta nijedna politička stranka, nijedan stranački skup".Dodaje da je on predsednik udruženja i poslanik koji se bavi javnim poslom u vezi sa tematikom proteranih Srba i Srba u regionu, za koju misli da je jedna od državnih tema."Ja se trudim i nastojim da afirmišem to pitanje na razne načine, izjavama u drugim medijima, gostovanjima na televizijama, nastupima u Skupštini, a jedan od načina jeste i Srpsko kolo."S druge strane, Tamara Filipović Stevanović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) objašnjava da je ideja medijskih konkursa da finansiraju nešto što ne može lako da se proda na tržištu, medijske proizvode od interesa za javnost.Prema njenim rečima, postoji više izveštaja koji dokazuju da veliki novac sa tih konkursa odlazi provladinim ili partijskim medijima, o čemu je inače i CINS pisao. Politička promocija, ističe Filipović Stevanović, nije javni interes i dodaje da bi takve anomalije mogle da budu sprečene evaluacijom projekata kojima su sredstva dodeljena jer bi građani znali za šta daju novac:"Kada bismo imali evaluaciju medijskih sadržaja koji su proizvedeni od novca građana onda bismo znali zapravo koliko oni zaista služe javnom interesu i koliko oni izveštavaju građane o onim temama koje su njima važne, a koliko zapravo služe ličnim interesima i partijskim interesima određenih strana".Agencija i Transparentnost različito o Lintinim zakonskim obavezamaIako Linta nije prijavio svoju funkciju u udruženju Agenciji za borbu protiv korupcije, iz ovog tela za CINS kažu da s obzirom da funkciju poslanika vrši u kontinuitetu od 2012. godine a da je zastupnik udruženja postao 2015, on to nije ni morao u smislu utvrđivanja sukoba interesa."Situacija u kojoj Miodrag Linta, narodni poslanik, istovremeno obavlja dužnost zastupnika udruženja Savez Srba iz regiona sa sedištem u Beogradu, sama po sebi, ne predstavlja sukob interesa jer funkcioner može da bude član organa drugih udruženja ukoliko Agencija ne utvrdi postojanje sukoba interesa".Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić, s druge strane, kaže da iako Linta nije bio u obavezi da podnese vanredni izveštaj Agenciji kad je postao zastupnik udruženja, taj podatak morao je da prijavi u redovnom izveštaju 2016. godine - nakon što je ponovo izabran za narodnog poslanika."Takođe je bio dužan da navede i ukoliko ostvaruje neke prihode po osnovu angažmana u udruženju. Ukoliko su ti prihodi premašili prosečne godišnje zarade bio bi dužan da za to podnese poseban, vanredni izveštaj. Agencija bi na osnovu tih podataka mogla da utvrdi da li je funkcija u udruženju na bilo koji način u sukobu interesa sa poslaničkom funkcijom", smatra Nenadić.Linta u izjavi za CINS kaže da ne ostvaruje prihode u udruženju.Inače, prema CINS-ovoj bazi postupaka protiv funkcionera, Agencija je 2014. upozorila Miodraga Lintu jer je kasnio sa podnošenjem izveštaja o imovini. Zbog ovoga ga je i Prekršajni sud u Beogradu kaznio sa 50 hiljada dinara.Linta u razgovoru sa novinarkom CINS-a kaže da se ideja za Srpskim kolom javila jer je veliki broj proteranih Srba kao i onih koji su poreklom iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, te da je bio potreban list koji će se baviti pitanjima tih građana. Trenutno u bazi njegovog udruženja ima 7.000 ljudi kojima list svakog meseca šalju poštom na kućnu adresu.Časopis se besplatno deli i na okupljanjima gde dolaze ljudi poreklom sa teritorije bivše Jugoslavije kao što su zavičajna druženja i tribine, a u nekim mestima postoje i "punktovi" poput prodavnica i kafana gde građani mogu uzeti primerak.Novac dobijen iz budžeta državnih institucija i lokalnih samouprava, pored troškova slanja, prema Lintinim rečima, ide na plaćanje štampanja i uređivanja lista. Nekada im je tiraž bio 30.000, sada je više nego prepolovljen - 13.000:"Svaki mesec račun u štampariji Borba je 176.000 otprilike, zavisno od kursa, svaki mesec 13.000 primeraka".IZVOR: CINS                                  

----------------------------------------------------------

Datum: 20.05.2020

Medij: nedeljnik.rs

Link: https://www.nedeljnik.rs/ministarstvo-odbrane-kupuje-25-tpne-zilet-zice-za-ogradivanje-prihvatnih-centara-za-migrante/

Autori: Nedeljnik.rs

Teme: Javne nabavke

Naslov: "Ministarstvo odbrane kupuje 2,5 tpne žilet-žice za ograđivanje prihvatnih centara za migrante…"

Foto: Beta - MINISTARSTVO ODBRANE SRBIJE/JOVO MAMULA/EV Ministarstvo odbrane Srbije kupuje skoro 2,5 tone žilet-žice za ograđivanje prihvatnih centara za smeštaj migranata i centara za smeštaj azilanata, navodi se u pozivu javne nabavke objavljenom na sajtu te institucije, preneo je Radio Slobodna Evropa (RSE). Kako se navodi u dokumentaciji, koju je Ministarstvo odbrane objavilo 15. maja, pored žilet-žice, predmet javne nabavke su i gvozdene šipke i pocinkovana žica za vezivanje. Kao naručilac navedena je Vojna pošta u Kraljevu, a nabavka se sprovodi kao pregovarački postupak. RSE kaže da nije dobila odgovor Ministarstva odbrane na pitanje zbog čega se žilet žica postavlja oko centara i koji će centri biti ograđeni. U dokumentaciji se navodi da zbog "izuzetne hitnosti prouzrokovane vanrednim okolnostima ili nepredviđenim događajima, čije nastupanje ni u kom slučaju ne zavisi od volje naručioca, naručilac nije mogao da postupi u rokovima određenim za otvoreni ili restriktivni postupak". Dodaje se da je Kopnena vojska Srbije dobila zadatak koji inače ne izvršava u miru, za obezbedjenje prihvatnih centara i centara za azil migranata "te shodno navedenoj činjenici eventualna nabavka dobara nije mogla biti predviđena i planirana godišnjim planom nabavki za 2020. godinu". (Beta)

----------------------------------------------------------

Datum: 20.05.2020

Medij: novimagazin.rs

Link: http://www.novimagazin.rs/vesti/rse-ministarstvo-kupuje-zilet-icu-za-ogradjivanje-prihvatnih-centara-za-migrante-u-srbiji

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: RSE: MInistarstvo kupuje žilet-žicu za ograđivanje prihvatnih centara za migrante u Srbiji

Kako se navodi u dokumentaciji, koju je Ministarstvo odbrane objavilo 15. maja, pored žilet-žice, predmet javne nabavke su i gvozdene šipke i pocinkovana žica za vezivanje.Kao naručilac navedena je Vojna pošta u Kraljevu, a nabavka se sprovodi kao pregovarački postupak.RSE kaže da nije dobila odgovor Ministarstva odbrane na pitanje zbog čega se žilet žica postavlja oko centara i koji će centri biti ograđeni.U dokumentaciji se navodi da zbog "izuzetne hitnosti prouzrokovane vanrednim okolnostima ili nepredviđenim događajima, čije nastupanje ni u kom slučaju ne zavisi od volje naručioca, naručilac nije mogao da postupi u rokovima određenim za otvoreni ili restriktivni postupak".Dodaje se da je Kopnena vojska Srbije dobila zadatak koji inače ne izvršava u miru, za obezbeđenje prihvatnih centara i centara za azil migranata "te shodno navedenoj činjenici eventualna nabavka dobara nije mogla biti predviđena i planirana godišnjim planom nabavki za 2020. godinu".    

----------------------------------------------------------

Datum: 20.05.2020

Medij: 021.rs

Link: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/243874/Pokrenuta-procedura-postavljanja-semafora-na-uglu-Bulevara-cara-Lazara-i-Stevana-Musica.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Pokrenuta procedura postavljanja semafora na uglu Bulevara cara Lazara i Stevana Musića

Gradska uprava raspisala je javne nabavke kako bi se u narednom periodu postavio semafor na uglu Ulice Stevana Musića i Bulevara cara Lazara, u blizini fakulteta.Zahtevi da se ovde postavi semafor postoje već godinama jer je ova raskrsnica veoma prometna, posebno tokom školske godine, a na njoj je bilo više sudara sa teškim posledicama. Da su saobraćajne nezgode razlog za postavljanje semafora vidi se i iz konkursne dokumentacije Uprave za građevinsko zemljište i investicije (UGZI). Pored ovog tendera, istovremeno je raspisana i javna nabavka za projektovanje semafora na uglu Novosadskog puta i Nove 1 u Veterniku, takođe zbog čestih saobraćajnih nezgoda. Vrednost ova dva tendera je po 500.000 dinara. UGZI je pre nekoliko dana raspisaoa i tender za izradu tehničke dokumentacije za semafore na uglu Temerinske i Savske od 450.000 dinara, na ukrštanju Temerinske, Dositejeve i Almaške od 550.000 dinara, na raskrsnici Temerinske, Branka Radičevića i Jug Bogdana od 541.000 dinara, kao i u Futogu na uglu Rumenačke i Rade Kondića u vrednosti od 550.000 dinara, Već su završene nabavke za tehničku dokumentaciju semafora na uglu Bulevara patrijarha Pavla, Ilirske i Senteleki Kornela, kao i Bulevara patrijarha Pavla i Ilariona Ruvarca. Taj posao radi Gradmont-NS po ceni od skoro 900 hiljada dinara sa PDV-om, dok će semafore na uglu Temerinskog puta i Dečanske ulice, kao i Temerinskog puta i Majke Jugovića projektovati zajedno firme MHM-projekt iz Novog Sada i D.P. biro iz Beograda za više od 830 hiljada dinara bez PDV-a. Gradska uprava je završila i tender za projektovanje semafora na uglu Bulevara Evrope i Ulice Branka Bajića i to će uraditi firme MHM-projekt i agencija "NC-Y" iz Novog Sada za skoro 650 hiljada dinara sa PDV-om. Počelo je projektovanje pešačkog semafora na raskrsnici Laze Nančića i Pavleka Miškina sa Bulevarom Evrope, a to radi firma "MHM-projekt" za skoro 550.000 dinara sa PDV-om. Međutim, nije izvesno da će ovi semafori biti i postavljeni ove godine, jer ih nema u programu uređenja građevinskog zemljišta. Takođe, izrada dokumentacije obično traje tri do četiri meseca, pa je teško da će tenderi za radove biti gotovi do kraja godine. S druge strane, UGZI je već sklopio ugovor za postavljanje jednog semafora, a za još nekoliko su tenderi u toku. Krajem aprila je završen tender za semafor na uglu Futoške ulice i Nikole Tesle u vrednosti od gotovo 12 miliona dinara sa PDV-om, a posao je dobio jedini ponuđač na tenderu - grupa koju čine firme "Montop" iz Veternika i JKP "Put" i "Geopanonija" iz Novog Sada. UGZI je u utorak, 19. maja, poslao poziv za pregovarački postupak za postavljanje semafora na uglu Novosadskog puta i Sonje Marinković u Veterniku jer je tender poništen krajem aprila. Naime, grupa firmi "Montop", JKP "Put" i Geopanonija, koja se jedina javila na tender, ponudila je cenu od 10,7 miliona dinara, što je više od procenjenih 9,5 miliona. U pregovaračkom postupku, Uprava će ih pozvati da dopune svoju ponudu do 27. maja, odnosno, da daju cenu koja se uklapa u procenjenu vrednost i ako to urade dobiće posao. U toku je i tender za postavljanje semafora na pešačkom prelazu na raskrsnici Jevrejske i Ulice Vase Pelagića i ovi radovi su procenjeni na šest miliona dinara, dok procenjena vrednost postavljanja semafora na pešačkom prelazu kod Futoške 34 iznosi 3,2 miliona dinara. Takođe, u toku je izbor izvođača radova na postavljanju semafora na pešačkom prelazu u Narodnog fronta kod broja 52 čija je procenjena vrednost 5,3 miliona dinara, kao i na raskrsnici ulica Radomira Raše Radujkova i Stojana Novakovića od 10,2 miliona dinara. Autor: Žarko Bogosavljević - Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.  

----------------------------------------------------------

Datum: 20.05.2020

Medij: Beta

Link: http://www.beta.rs

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: RSE: MInistarstvo kupuje žilet-žicu za ogradjivanje prihvatnih centara za migrante u Srbiji

RSE: MInistarstvo kupuje žilet-žicu za ogradjivanje prihvatnih centara za migrante u SrbijiBEOGRAD, 20. maja 2020. (Beta) - Ministarstvo odbrane Srbije kupuje skoro 2,5 tone žilet-žice za ogradjivanje prihvatnih centara za smeštaj migranata i centara za smeštaj azilanata, navodi se u pozivu javne nabavke objavljenom na sajtu te institucije, preneo je Radio Slobodna Evropa (RSE).Kako se navodi u dokumentaciji, koju je Ministarstvo odbrane objavilo 15. maja, pored žilet-žice, predmet javne nabavke su i gvozdene šipke i pocinkovana žica za vezivanje.Kao naručilac navedena je Vojna pošta u Kraljevu, a nabavka se sprovodi kao pregovarački postupak.RSE kaže da nije dobila odgovor Ministarstva odbrane na pitanje zbog čega se žilet žica postavlja oko centara i koji će centri biti ogradjeni.U dokumentaciji se navodi da zbog "izuzetne hitnosti prouzrokovane vanrednim okolnostima ili nepredviđenim događajima, čije nastupanje ni u kom slučaju ne zavisi od volje naručioca, naručilac nije mogao da postupi u rokovima određenim za otvoreni ili restriktivni postupak".Dodaje se da je Kopnena vojska Srbije dobila zadatak koji inače ne izvršava u miru, za obezbedjenje prihvatnih centara i centara za azil migranata "te shodno navedenoj činjenici eventualna nabavka dobara nije mogla biti predvidjena i planirana godišnjim planom nabavki za 2020. godinu".

----------------------------------------------------------

Datum: 20.05.2020

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/drustvo/ministarstvo-nabavlja-zicu-da-ogradi-centre-za-migrante/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Srbija kupuje žilet-žicu da ogradi centre za migrante

Foto: Vladislav Mitić Ministarstvo odbrane Srbije kupuje skoro 2,5 tone žilet-žice za ograđivanje prihvatnih centara za smeštaj migranata i centara za smeštaj azilanata, navodi se u pozivu javne nabavke objavljenom na sajtu te institucije. Radio Slobodna Evropa navodi da su u dokumentaciji, koju je Ministarstvo odbrane objavilo 15. maja, pored žilet-žice debljine 700 milimetara, predmet javne nabavke i 1.521 metara rebrastog gvožđa u šipkama debljine 20 milimetara i 50 kilograma pocinkovane žice za vezivanje.Kao naručilac navedena je Vojna pošta u Kraljevu, a nabavka se sprovodi kao pregovarački postupak. Kako se navodi, zbog "izuzetne hitnosti prouzrokovane vanrednim okolnostima ili nepredviđenim događajima, čije nastupanje ni u kom slučaju ne zavisi od volje naručioca, naručilac nije mogao da postupi u rokovima određenim za otvoreni ili restriktivni postupak".Takođe se dodaje i da je Kopnena vojska dobila zadatak koji inače ne izvršava u miru, a odnosi se na obezbeđenje Prihvatnih centara i Centara za azil migranata na teritoriji Srbije "te shodno navedenoj činjenici eventualna nabavka dobara nije mogla biti predviđena i planirana godišnjim planom nabavki za 2020. godinu".Kao kriterijum za ocenjivanje i dodelu ugovora navedena je najniža ponuđena cena, a poziv za podnošenje ponuda ministarstvo je uputilo na adrese četiri firme: "Žica best" iz Smedereva, "In-Sy Group" iz Beograda, "Legi sistem" iz Beograda i "Magnum Novi Sad Vebecom" iz Sremske Kamenice.Neke od ovih firma, kako se objašnjava na njihovim internet stranicama, već imaju iskustvo u ugradnji ogradnih sistema na objektima od strateškog značaja kao što su granični prelazi i aerodromi.Rok za dostavu ponude je, kako se ističe, 21. maj.U dokumentaciji se takođe navodi da je ponuđač dužan i da ponudi garantni rok od najmanje 12 meseci.    

----------------------------------------------------------

Datum: 20.05.2020

Medij: 021.rs

Link: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/243907/Vojska-Srbije-zilet-zicom-ogradjuje-centre-za-migrante-Eksperti-Ti-centri-nisu-nadleznost-Vojske.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Vojska Srbije žilet žicom ograđuje centre za migrante; Eksperti: Ti centri nisu nadležnost Vojske

Ministarstvo odbrane Srbije kupuje skoro 2,5 tone žilet-žice za ograđivanje prihvatnih centara za smeštaj migranata i centara za smeštaj azilanata, navodi se u pozivu javne nabavke objavljenom na sajtu te institucije.Kako se navodi u dokumentaciji, koju je Ministarstvo odbrane objavilo 15. maja, pored žilet-žice, nabavlja se i gvožđe u šipkama i žica za vezivanje. Kao naručilac navedena je Vojna pošta u Kraljevu, a nabavka se sprovodi kao pregovarački postupak, objavio je Radio Slobodna Evropa (RSE).    Navode da od Ministarstva odbrane nisu dobili odgovor na pitanje zbog čega se žilet žica postavlja oko centara i koji će centri biti ograđeni.   U dokumentaciji stoji da je Kopnena vojska dobila zadatak koji inače ne izvršava u miru, da obezbeđuje prihvatne centre i centre za azil migranata, "te shodno tome eventualna nabavka dobara nije mogla biti predviđena i planirana godišnjim planom nabavki za 2020. godinu".   Obezbeđivanje migrantskih centara nije nadležnost Vojske   "Nejasno je zbog čega se Vojska Srbije bavi obezbeđivanjem centara za azil i prihvatnih centara za migrante, jer ona za to nema ovlašćenja", kaže za RSE Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila. On dodaje da treba praviti razliku između centara za azil i prihvatnih centara za migrante.   "Centri za azil su mesta gde se smeštaju ljudi koji žele da traže azil u Srbiji. To su lica koja se ni na koji način nisu ogrešila o naš zakon niti postoji bilo koji osnov da se njima ograniči kretanje. To su ljudi koji žele zaštitu Republike Srbije i onda nema nikakve potrebe da se takvi kampovi ograđuju žilet-žicom", kaže Đurović.   "S druge strane, ako su u pitanju prihvatni centri za migrante, dakle za ljude koji ne žele da traže azil ovde i koji bi morali da budu u nekom pravnom postupku, onda sve zavisi od karaktera takvog kampa, odnosno od konkretnog slučaja ljudi koji su tu smešteni, da li treba da im se ograniči kretanje ili ne. To nije u nadležnosti Vojske. Tada bi takve centre, koji bi možda služili za deportaciju, trebalo da vodi Granična policija zajedno sa Komesarijatom za izbeglice i migracije. Vojska tu nema svoje mesto po postojećoj legislativi", navodi Đurović.    U Srbiji trenutno postoji pet centara za azil i 14 prihvatnih centara. Problem je, smatra Đurović, što nadležne institucije smeštaju ljude u te centre nasumično, a oni koji ne žele da zatraže azil ostaju u neregulisanom pravnom statusu: "Kada ljudi ne postoje za oči sistema, a smeštaju se u državne institucije, onda postoji nedoumica kako se prema njima ponašati i koje su prava i obaveze koje država ima".     Prema njegovom mišljenju, podizanje žilet-žice nagoveštava da je Srbija u političkom smislu pošla putem restrikcija, kojim je već krenula Mađarska, gde postoji slična praksa ograđivanja kampova.   "U mnogim drugim zemljama u Evropi ograđivanje kampova na taj način je retkost, naravno, u zavisnosti od karaktera kampa. Neki deportacioni kampovi su ograđeni. S druge strane, centri za azil su samo ograđeni običnom ogradom. Ali da Vojska obezbeđuje centre za azil, to ne postoji kao učvršćena praksa u razvijenim zemljama Zapadne Evrope", zaključuje Đurović.   Tokom vanrednog stanja u Srbiji zbog korona virusa, migranti su 53 dana bili u 24-časovnoj izolaciji, a objekte u kojima se nalaze čuvala je Vojska Srbije. Po ukidanju vanrednog stanja obezbeđenje je preuzela policija, dok je migrantima dozvoljen izlazak uz dozvolu uprava centara u kojima borave.   Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naredio je sredinom maja upotrebu dela snaga Vojske Srbije na teritoriji opštine Šid radi pružanja pomoći Ministarstvu unutrašnjih poslova u obezbeđenju centara za azil i prihvatnih centara, saopštilo je Ministarstvo odbrane.   Odgovarajući na pitanje zašto je bilo potrebno da se pošalju jedinice u Šid, Vučić je rekao da se građani Šida "osećaju nebezbedno". Komesarijat za izbeglice naveo je u saopštenju 16. maja da se vojska u Šidu raspoređuje iz predostrožnosti, te da do sada tamo nije bilo većih incidenata.   Više ekstremno desničarskih grupa organizovalo je 13. maja protest ispred Prihvatnog centra za migranate u Obrenovcu. Komesar Srbije za izbeglice i migracije Vladimir Cucić je nakon tog incidenta izjavio da mora prestati sejanje mržnje prema migrantima. Autor: Radio Slobodna Evropa Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.  

----------------------------------------------------------

Datum: 20.05.2020

Medij: poslovnojutro.com

Link: http://www.poslovnojutro.com/tekst/poslovne%20vesti/dodatni-radovi-na-izgradnji-pesacke-zone-u-vranjskoj-banji-133356

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Dodatni radovi na izgradnji pešačke zone u Vranjskoj Banji - Poslovne vesti - Srbija

Ministarstvo privrede danas je izdalo obaveštenje o pokretanju pregovaračkog postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda za izvođenje dodatnih rad... Poslovno Jutro May 20 2020 Ministarstvo privrede danas je izdalo obaveštenje o pokretanju pregovaračkog postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda za izvođenje dodatnih radova na izgradnji pešačke zone u Vranjskoj Banji. Kao osnov za primenu pregovaračkog postupka ističe se da je u toku izvođenja radova po prvobitno zaključenom ugovoru sa firmom "Saba Belča" iz Preševa od 9. jula 2019. godine, utvrđeno da je došlo do pojave nepredviđenih radova na vodovodu. Uprava za javne nabavke je 16. aprila dala pozitivno mišljenje o osnovanosti primene pregovaračkog postupka.Pomenuta firma je u junu prošle godine osvojila tender za izgradnju pešačke zone u Vranjskoj Banji čija je procenjena vrednost iznosila 47.706.186,00 dinara. Pobednička ponuda firme "Saba Belča" glasila je na iznos od 46.907.706,10 dinara. Na ovom tenderu je učestvovala i kompanija "PZP Trace" iz Niša, čija je ponuda iznosila 81.692.470,38 dinara.Kako bi učestvovao u pregovaračkom postupku, ponuđač mora da ispuni uslov da je u prethodne prethodne tri obračunske godine ostvario poslovni prihod u minimalnom iznosu od 2.000.000,00 dinara. Takođe, neophodno je da je u prethodnih pet obračunskih godina ostvario poslovni prihod po osnovu izvedenih radova na izgradnji, rekonstrukciji i sanaciji pešačkih staza, trgova i platoa u iznosu od minimum 2.500.000,00 dinara bez PDV-a, od čega je izveo najmanje jedan posao u minimalnom iznosu od 800.000,00 dinara bez PDV-a. Treći uslov da u radnom odnosu na neodređeno ili određeno vreme ima odgovornog izvođača radova sa ličnom licencom. Kao poslednji uslov navodi se raspolaganje jednim dostavnim vozilom. Prema planu nabavki naručioca za 2020. godinu, procenjena vrednost dodatnih radova iznosi 894.019,96 dinara bez PDV-a, odnosno 1.072.823,95 sa PDV-om.Postupak pregovaranja će se održati 29. maja 2020. godine, u 11.30 časova.  

----------------------------------------------------------

Datum: 20.05.2020

Medij: bizlife.rs

Link: https://www.bizlife.rs/aktuelno/vesti-dana/drzava-kupuje-25-tone-zice-da-ogradi-migrante/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Država kupuje 2,5 tone žice da OGRADI migrante

Bizlife.rs - Ministarstvo odbrane Srbije kupuje skoro 2,5 tone žilet-žice za ograđivanje prihvatnih centara za smeštaj migranata i centara za smeštaj azilanata, navodi - Vesti dana19:00 Beograd, 20.05.2020.Foto: PixabayMinistarstvo odbrane Srbije kupuje skoro 2,5 tone žilet-žice za ograđivanje prihvatnih centara za smeštaj migranata i centara za smeštaj azilanata, navodi se u pozivu javne nabavke objavljenom na sajtu te institucije, preneo je Radio Slobodna Evropa (RSE).Kako se navodi u dokumentaciji, koju je Ministarstvo odbrane objavilo 15. maja, pored žilet-žice, predmet javne nabavke su i gvozdene šipke i pocinkovana žica za vezivanje.Kao naručilac navedena je Vojna pošta u Kraljevu, a nabavka se sprovodi kao pregovarački postupak.RSE kaže da nije dobila odgovor Ministarstva odbrane na pitanje zbog čega se žilet žica postavlja oko centara i koji će centri biti ograđeni.U dokumentaciji se navodi da zbog "izuzetne hitnosti prouzrokovane vanrednim okolnostima ili nepredviđenim događajima, čije nastupanje ni u kom slučaju ne zavisi od volje naručioca, naručilac nije mogao da postupi u rokovima određenim za otvoreni ili restriktivni postupak".Dodaje se da je Kopnena vojska Srbije dobila zadatak koji inače ne izvršava u miru, za obezbeđenje prihvatnih centara i centara za azil migranata, "te shodno navedenoj činjenici eventualna nabavka dobara nije mogla biti predviđena i planirana godišnjim planom nabavki za 2020. godinu".Izvor: Beta          

----------------------------------------------------------

Datum: 20.05.2020

Medij: insajder.net

Link: https://insajder.net/sr/sajt/vazno/18512/

Autori: Insajder

Teme: Javne nabavke

Naslov: RSE: Vojska Srbije nabavlja žilet-žicu za ograđivanje migrantskih centara

Objavljeno: 20.05.2020 Tweet Vojska Srbije kupuje skoro 2,5 tone žilet-žice za ograđivanje prihvatnih centara za smeštaj migranata i centara za smeštaj azilanata, navodi se u pozivu javne nabavke objavljenom na sajtu Ministarstva odbrane, piše Radio Slobodna Evropa (RSE). Délmagyarország/Schmidt Andrea/ wikimedia commons RSE navodi da su, pored žilet-žice debljine 700 milimetara, predmet javne nabavke i 1.521 metara rebrastog gvožđa u šipkama debljine 20 milimetara i 50 kilograma pocinkovane žice za vezivanje. Kao naručilac navedena je Vojna pošta u Kraljevu, a nabavka se sprovodi kao pregovarački postupak, navodi RSE. Dodaje se da Ministarstvo odbrane nije odgovorilo na pitanja zbog čega se žilet žica postavlja oko centara i koji će tačno centri biti ograđeni. Kako se navodi u dokumentaciji u koju je RSE imao uvid, zbog "izuzetne hitnosti prouzrokovane vanrednim okolnostima ili nepredviđenim događajima, čije nastupanje ni u kom slučaju ne zavisi od volje naručioca, naručilac nije mogao da postupi u rokovima određenim za otvoreni ili restriktivni postupak". Takođe se dodaje i da je Kopnena vojska dobila zadatak koji inače ne izvršava u miru, a odnosi se na obezbeđenje Prihvatnih centara i Centara za azil migranata na teritoriji Srbije "te shodno navedenoj činjenici eventualna nabavka dobara nije mogla biti predviđena i planirana godišnjim planom nabavki za 2020. godinu". Rok za dostavu ponude je, kako se ističe, 21. maj. Kao kriterijum za ocenjivanje i dodelu ugovora navedena je najniža ponuđena cena, a poziv za podnošenje ponuda ministarstvo je uputilo na adrese četiri firme: "Žica best" iz Smedereva, "In-Sy Group" iz Beograda, "Legi sistem" iz Beograda i "Magnum Novi Sad Vebecom" iz Sremske Kamenice. Neke od ovih firma, kako se objašnjava na njihovim internet stranicama, već imaju iskustvo u ugradnji ogradnih sistema na objektima od strateškog značaja kao što su granični prelazi i aerodromi. "Vojska nema ovlašćenje da se bavi obezbeđivanjem centara za migrante" Nejasno je zbog čega se Vojska Srbije bavi obezbeđivanjem centara za azil i prihvatnih centara za migrante, jer ona za to nema ovlašćenja, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila. "S druge strane, ako su u pitanju prihvatni centri za migrante, dakle za ljude koji ne žele da traže azil ovde i koji bi morali da budu u nekom pravnom postupku, onda sve zavisi od karaktera takvog kampa, odnosno od konkretnog slučaja ljudi koji su smešteni da li treba da im se ograniči kretanje ili ne. To nije u nadležnosti Vojske. Tada bi takve centre, koji bi možda služili za deportaciju, trebalo da vodi Granična policija zajedno sa Komesarijatom za izbeglice i migracije. Vojska tu nema svoje mesto po postojećoj legislativi"; navodi Đurović za RSE. U Srbiji trenutno postoji pet centara za azil i 14 prihvatnih centara. Problem je, smatra Radoš Đurović, što nadležne institucije smeštaju ljude u te centre nasumično, a oni koji ne žele da zatraže azil ostaju u neregulisanom pravnom statusu. Podizanje žilet-žice nagoveštava da je Srbija u političkom smislu pošla putem restrikcija, kojim je već krenula Mađarska, gde postoji slična praksa ograđivanja kampova, smatra on. Tokom vanrednog stanja u Srbiji zbog korona virusa, od 15. marta do 6. maja 2020, migranti su 53 dana bili u 24-časovnoj izolaciji, a objekte u kojima se nalaze čuvala je Vojska Srbije, podseća Radio Slobodna Evropa. Komesarijat za izbeglice naveo je u saopštenju 16. maja da se vojska u Šidu raspoređuje iz predostrožnosti, te da do sada tamo nije bilo većih incidenata. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pre četiri dana naredio hitnu upotrebu Vojske na teritoriji opštine Šid radi zaštite bezbednosti i imovine lokalnog stanovništva od migranata. Kako je naveo, ne može da kaže da migranti u Šidu vrše krupna krivična dela, ali da se dešavaju krađe i upad na privatan posed građana. "Postupio sam u skladu sa procenama naših organa bezbednosti i zahtevima i inicijativom građana ne teritoriji Šid. Ne možete da im zabranite kretanje, ali u situacijama kad migranti nemaju novac upadaju u kuće, njive, štale, dolazi do sitnih krađa. To moramo da sprečimo i garantujemo mir i stabilnost građanima. Nema drame, ali to nije jednostavno ljudima koji žive u Šidu", rekao je predsednik. Republički komesar za izbeglice i migrante Vladimir Cucić izjavio je pre dva dana da je tokom vanrednog stanja i zatvorenih granica zbog epidemije koronavirusa u Srbiji boravilo oko 9.100 migranata, ali da je više od 1.000 njih nakon što je ukinuto vanredno stanje otišlo iz zemlje. Izvor: Radio Slobodna Evropa, Insajder Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.

----------------------------------------------------------

Datum: 20.05.2020

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/index.php/vojvodina/gradi-se-parking-u-centru-kovacice-20-05-2020

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Gradi se parking u centru Kovačice

Počela je izgradnja parkinga u Ulici maršala Tita u centru Kovačice, a vrednost ove investicije je 6,5 miliona dinara. Gradnja novog parkinga treba da se završi za 20 dana.Zamenik predsednika opštine Jaroslav Hrubik kaže da se potreba za novim mestima za parkiranje ukazala posle izgradnje trga i gužvi do kojih dolazi svakodnevno kada građani dolaze da obavljaju poslove u opštinskom centru. U lokalnoj samoupravi Kovačice su se zbog toga odlučili za izgradnju parkinga.Hrubik objašnjava da se u vreme vanredne situacije domaćinski upravljalo buyetom, sačuvana su sredstva te da je u planu da se završe sve investicije koje su započete i za koje su raspisane javne nabavke.M. Mr. Foto: Opština Kovačica  

----------------------------------------------------------

Datum: 20.05.2020

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/politika/socijalistima-donirano-vise-od-30-miliona-u-2020/

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Socijalistima donirano više od 30 miliona u 2020.

Foto: TANJUG / RADE PRELIĆ Kampanja za predstojeće parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore uveliko je u toku, a osim Socijalističke partije Srbije, Jedinstvene Srbije i Socijaldemokratske partije nijedna parlamentarna stranka koja je najavila učešće na izborima na svom sajtu nije objavila spisak donacija u ovoj godini. U poslednjih pet meseci SPS je od donacija fizičkih lica prikupio čak 32,1 milion dinara ili oko 272.000 evra.Po Zakonu o finansiranju poličkih aktivnosti, političke stranke su u obavezi da donacije koje na godišnjem nivou prelaze vrednost prosečne zarade objave na svom sajtu. Takve podatke redovno objavljuju socijalisti, koji su na svojoj internet stranici otkrili da su od početka godine do 20. maja za redovan rad prikupili 32,1 milion dinara. Toliki iznos donirala su ukupno 84 fizička lica, među kojima su i funkcioneri stranke poput Zorana Anđelkovića, koji je uplatio 600.000 dinara. Visina priloga koji su uplaćeni socijalistima kreće se od 50.000 pa do čak 900.000 dinara po donatoru.Na sajtu SPS nema podataka o donacijama koji su namenski uplaćivane za predstojeće parlamentarne izbore, ni od pravnih ni od fizičkih lica, dok je ta partija za izbore na lokalu do sada prikupila 631.500 dinara.Od direktora stranke Đorđa Čabarkape nismo dobili odgovor da li će novac za redovan rad SPS koristiti za pokrivanje troškova kampanje, kao i koliko će ukupno potrošiti za izborni politički marketing. Od ostalih političkih stranaka, koji su deo skupštinske većine, podatke o prilozima objavila je Jedinstvena Srbija, koja je tokom ovde godine prikupila oko 520.000 dinara, i SDPS Rasima Ljajića kojoj je poslanik Ivan Bauer u dva navrata uplatio ukupno 8.000 dinara.Sa druge strane, na internet stranici Srpske napredne stranke nema nijednog podatka o donacijama u ovoj godini. Toj partiji je, inače, prethodnih godina i za redovan rad i za izbore novac uplaćivalo na hiljade donatora i to uglavnom u istom iznosu od 40.000 dinara. Ipak, donirani su i značajno veći iznosi, pa je tako prošle godine SNS na svom sajtu objavio podatak o prilogu vrednom pola miliona dinara.Koliko će stranke dobiti iz budžeta?Svi učesnici izbora imaće pravo da uzmu novac i iz budžeta za pokrivanje izborne kampanje. Kako je ranije saopštila organizacija Transparentnost Srbija, sve izborne liste na parlamentarnim izborima, koje podnesu jemstvo i dobiju više od jedan odsto glasova dobiće između 60 i 70 hiljada evra iz budžeta Srbije.Tačan iznos zavisiće od broja proglašenih listi, a ukoliko ih bude 20, kao na prethodnim izborima, pet dana pred izbore će im biti uplaćeno po 7,9 miliona dinara. Oni koji pređu cenzus dobiće oko 21.500 evra po poslaničkom mandatu.      

----------------------------------------------------------

Datum: 20.05.2020

Medij: nin.co.rs

Link: http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=102353165

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Ministar Mali i velikih 100 evra

Predsednik tvrdi da je novac potrebniji državi nego njemu, ali znam da su u mnogo gorem položaju od države najsiromašniji, koje ona i ne vidi, pa ne mogu ni da se prijave za pomoć. Kome biste vi poklonili vaših 100 evra, državi ili toj sirotinji Nisam verovao da će ogromna većina građana Srbije, samo mesec dana uoči parlamentarnih izbora, odbiti poslušnost predsedniku Aleksandru Vučiću i to u trenutku kada mu je rejting na najvišem nivou. Još manje sam verovao da će više ljudi umesto Aleksandra velikog poslušati Sinišu Malog. Za to čudo u Srbiji nije bila potrebna nikakva velika društvena ili politička drama. Nije tome doprinelo nezadovoljstvo građana stanjem u društvu, jer su za demokratiju u Srbiji, izgleda, više zabrinuti Noam Čomski, Jirgen Habermas, Toma Piketi i 300 vrhunskih intelektualaca sveta. Za sve je bilo dovoljno samo - 100 evra. Ko zna, možda bi se isto desilo i da je vlast odlučila da građane "časti" i sa upola manjom sumom, ali kad se plaća iz državne kase, koju ionako puni neko drugi, što bi se škrtarilo? Tim pre što mi se ponekad čini da neki zvaničnici imaju isti životni moto kao Grunf iz stripa o Alanu Fordu - bolje je živeti 100 godina kao milioner nego sedam dana u bedi. Mada je danas primerenija jedna druga Grunfova izjava - bolje biti bogat i zdrav, jer kad si siromašan džabe je što si bolestan. Elem, iako se mnogi pitaju kako Vučić bez dinara ušteđevine (tako bar piše na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije), sa mesečnom zaradom od 135.587 dinara izdržava porodicu, plaća sam sve svoje račune, čak i časti strane goste, predsednik je rekao da se neće prijaviti za 100 evra, navodeći da je taj novac potrebniji Srbiji nego njemu. Ne mogu da garantujem, ali verujem da se potajno nadao da će bar deo od oko 700.000 članova SNS-a, koji su uvereni da žive u zlatnom dobu, postupiti isto. Pa, zar to ne bi bila najkonkretnija moguća podrška lideru? Pa, zar to nisu mogli da urade bar oni koji mesečno zarađuju više od predsednika, a ima valjda i u SNS-u onih čija su zvanična primanja veća od 1.150 evra mesečno. Evo, recimo, Aleksandar Martinović, šef poslaničkog kluba SNS-a je Agenciji za borbu protiv korupcije prijavio mesečna primanja od 2.255 evra, a Sandra Božić, koja je sa njim jedan dan štrajkovala glađu, prijavila je mesečna primanja od 2.910 evra.Avaj, biće da je ogromna većina, ipak, poslušala Sinišu Malog, koji je pozvao sve građane "da iskoriste ovu priliku da dobiju novčanu pomoć, da veruju u svoju državu i da veruju u bolje sutra". Ne znam da li veruju u državu i u bolje sutra, ali očito veruju u 100 evra, jer se za pomoć do utorka prijavilo 3.750.000 ljudi. A, uz njih novac će automatski, bez prijavljivanja, dobiti još bar dva miliona penzionera i ljudi koji dobijaju socijalnu pomoć. Plus, rok za prijavljivanje ističe 5. juna, pa se može pretpostaviti da se država preračunala i da joj planiranih 500 miliona evra neće biti dovoljno, te da će Vučićev "helikopter" morati još jednom da uzleti i razbaca tako bar još 100 miliona. Spadam u grupu ljudi koji su bili veliki protivnici ove ideje, jer sam ubeđen da ovo nije ni ekonomska ni socijalna, već čisto politička mera, sračunata da se podmaže glasačka mašina neposredno pre izlaska na birališta. Manjina sam i zbog toga što se još nisam prijavio. Ali, hoću. I pozivam sve koji se dvoume da urade isto. Čim mi legne novac, istog dana prebaciću ga na žiro-račun 200-2782330101033-51. Izgleda da neću biti jedini, jer su još neki ljudi koje znam obećali da će sa svojih - da, da, to su naše pare, jer smo ih mi i uplatili u budžet - 100 evra podržati rad Solidarne kuhinje. Nju je osnovala grupa volontera, koja svakog dana najsiromašnijima deli besplatne obroke kod Cvetkove pijace u Beogradu. Tu se, nažalost, hrane i beskućnici, ljudi bez adrese i ličnih dokumenata. Iako ima malo ljudi u težem položaju od njih, do njih neće stići ni "Sinišinih 100 evra". Ne zato što im fali jedan papir. Neki od njih nemaju nijedan papir. Za državu i njen program pomoći oni jednostavno - ne postoje. Problem je, međutim, što ti ljudi i te kako postoje. I treba im pomoć. Možda ima i boljih načina da se potroši 100 evra, ali uplatom na račun Solidarne kuhinje znam da će bar neki od tih ljudi dobiti po nekoliko obroka. Malo li je? Ne znam samo kako su Vučić i Mali reagovali kad su čuli da je Novak Đoković osnovao fond iz koga je slabije rangiranim teniserima isplaćeno po 4.325 dolara. I da, novac za to nije obezbedio niko sa strane, već bolje stojeće kolege, pa neće za svakih 100 evra morati kasnije da vrate 105. Milan Ćulibrk

----------------------------------------------------------