Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 23.05.2020

Medij: Blic Strana: 1,6

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: OBNOVITE DIJALOG POD VOĐSTVOM EU

ObnOvite DijalOg pOD VOđStVOM EU

pišu: nemački ministar spoljnih poslova i francuski ministar za evropu i spoljne poslove

Hajko Mas i Žan-Iv Le Drijan

Obnovite dijalog pod vodstvom EU - sada!

Korona virUs je preoKrenUo našU svaKodnevicU I sa sOBOm DONEO rIZIk pOOšTraVaNja sVIh sUkOBa, NaglašaVaNja raNjIVOsTI I NEjEDNakOsTI kOjI VEć gODINama pOsTOjE U EVrOpI I sVETU. VEOma smO sVEsNI tog rIZIka I sprEmNI Da mU sE, pOjačaNOm mEđUNarODNOm I EVrOpskOm saraDNjOm, ZajEDNO sUprOTsTaVImO.

Unovom svetlU se pojavljuju i neki od naših starih konflikata i unutrašnjih nesuglasica. Virus nam pokazuje gde se moramo menjati. I kada kažemo „mi“, mislimo na Evropu u celini: kako na države članice EU, tako i na države koje su na putu da se pridruže našoj uniji. Nijedan region nije bliži Evropskoj uniji nego šest država Zapadnog Balkana - u geografskom, istorijskom i političkom smislu i zahvaljujući međuljudskim kontaktima.

To je razlog zašto se danas obraćamo našim partnerima u državama Zapadnog Balkana. Zajedno smo u ovoj situaciji. Virus ne poznaje granice, a takav bi trebalo da bude i naš odgovor na njega. Već u martu je Evropska unija najavila paket podrške državama Zapadnog Balkana za pokrivanje hitnih potreba u zdravstvenom sektoru i za socijalno-ekonomski oporavak regiona. Samit EU - Zapadni Balkan, održan 6. maja u okviru hrvatskog predsedavanja Evropskom unijom, naglasio je ovaj snažan signal solidarnosti. Dosad je mobilisano više od 3,3 milijarde evra. Ova pomoć daleko nadmašuje ono što je bilo koji drugi partner izdvojio za region. Pored toga, EU pruža pomoć i tako što olakšava promet robe, uključujući neograničenu trgovinu zaštitnom opremom poput maski i rukavica, kao i uspostavljanje “Zelenih koridora” (green lanes) kojima treba da se olakša prekogranični saobraćaj između EU i Zapadnog Balkana. Države članice bilateralno pružaju dodatnu pomoć. Nemačka će da pomogne region sa dodatnih 10 miliona evra, a i Francuska agencija za razvoj (aFD) planira da poveća obećana finansijska sredstva za borbu protiv posledica krize.

Naša reakcija još jednom potvrđuje našu posvećenost državama Zapadnog Balkana i evropskoj perspektivi regiona. Uprkos ograničenju slobode kretanja, evropski državnici su 25. marta dogovorili novu i efikasniju metodologiju proširenja EU. Ona od svih aktera zahteva veće političko angažovanje da bi se pružila bolja podrška reformama koje sve države moraju da sprovedu pre pristupanja Evropskoj uniji. Osim toga, evropski lideri su odlučili da otvore pristupne pregovore sa albanijom i severnom makedonijom.

Usaradnji sa srbijom i kosovom, odlučni smo da uklonimo sve preostale prepreke. Nerešena situacija između dve zemlje ostaje faktor destabilizacije za ceo Zapadni Balkan, a time za celu Evropu ima bezbednosni značaj. Ona ometa preko potreban ekonomski razvoj i politički napredak. Iz tog razloga, države članice EU su imenovale jednog od najiskusnijih evropskih diplomata miroslava lajčaka za Specijalnog predstavnika za dijalog Beograda i prištine i za druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana. Francuska i Nemačka su spremne da njemu i njegovom timu pruže snažnu političku, diplomatsku i ekonomsku podršku. U aprilu 2019. godine, šefovi država i vlada regiona, na poziv kancelarke merkel i predsednika makrona, prisustvovali su samitu u Berlinu. sada, nakon što je miroslav lajčak preuzeo svoju dužnost, krajnje je vreme za ponovno pokretanje dijaloga. Cilj je postizanje održivog, sveobuhvatnog i pravno obavezujućeg sporazuma između Beograda i Prištine koji reguliše sva otvorena pitanja i koji doprinosi regionalnoj stabilnosti. predsednik Makron je izrazio spremnost da se drugi samit održi u parizu. međutim, preduslov za to je spremnost za dijalog.

svesni smo brojnih otvorenih pitanja koja se moraju rešiti pre postizanja sporazuma. Tu nema ni prečica ni „quick fixes“ („rešenja na brzinu“). Ozbiljan pristup zahteva dobro strukturisane, temeljite pregovore, i to sa Evropskom unijom kao iskrenim posrednikom. potreban nam je snažniji angažman u posredovanju i politička odlučnost. I jedno i drugo se mo že očekivati od miroslava lajčaka i njegovog tima, uz podršku visokog predstavnika Borela, kao i Berlina i pariza.

Ohrabrujuće je videti koliko pragmatično su kosovo i srbija dosad preko granica sarađivali u borbi protiv virusa korona. Pozdravljamo i odluku predsednika Vlade kurtija o suspendovanju stopostotnih taksi na robu iz srbije kao i Bosne i hercegovine. Očekujemo da i srbija pruži svoj doprinos. Osim toga, očekujemo sprovođenje svih dogovora postignutih od 2011. godine između Beograda i prištine u dijalogu uz posredovanje EU.

Ovo nije vreme za političke manevre. aktuelna kriza će dodatno produbiti socijalne tenzije i političko nezadovoljstvo. jačanje institucija, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, te otvaranje ekonomskih mogućnosti za svakog - to znači ozbiljno shvatiti zahteve građana. To je put ka budućnosti koji mi predlažemo. To je put na kome mi želimo da budemo uz vas.

Ozbiljan pristup zahteva dobro strukturisane pregovore, i to sa eu kao iskrenim posrednikom. potreban nam je snažniji angažman u posredovanju i politička odlučnost

----------------------------------------------------------

Datum: 23.05.2020

Medij: Blic Strana: 10

Rubrika: Društvo

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Još 20,3 miliona $ pomoći sad jasna podrška Srbiji

Još 20,3 miliona $ pomoći SaD jasna podrška Srbiji

Ministarka za evropske integracije jadranka Joksimović ocenila je da jučerašnje potpisivanje amandmana kojim USAID i Sjedinjene Američke Države opredeljuju dodatnih 20,3 miliona dolara bespovratnih sredstava Srbiji predstavlja nastavak saradnje sa jednim od najznačajnijih razvojnih partnera Srbije - SAD, kao i snažnu američku podršku našem evropskom putu.

- Ovih 20,3 miliona dolara su dodatak Sporazumima iz 2010. godine i do danas ukupno iznose 145 miliona dolara granta, bespovratne pomoći, koji se usmeravaju na dva nivoa - kazala je Joksimović.

Kako je precizirala, ta sredstva se usmeravaju na jačanje javne uprave, reformu pravosuđa, borbu protiv korupcije, medijsko okruženje, sve ono što su, kaže, ključni elementi vladavine prava. S druge strane, sredstva se usmeravaju i za ekonomski lokalni razvoj, jačanje malih, srednjih i mikro preduzeća, ženskog preduzetništva, konkurentnosti malih i srednjih preduzeća u proizvodnji voća i povrća i jačanje njihove konkurentnosti na međunarodnom tržištu, odnosno izvozni potencijal.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.05.2020

Medij: Blic Strana: 5

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: IZBORI 2020

iZbori 2020

Stav

šumarac: podrška jerkov, da se smire strasti u ds PotPredsednik demokratske stranke i blizak saradnik Zorana Lutovca, Dragoslav Šumarac, podržao je danas Aleksandru Jerkov, i poručio da dve strane partije moraju da se pomire zarad dobrobiti DS.

Dragoslav Šumarac pojavio se ispred policijske stanice 29. novembar kako bi podržao stranačku koleginicu, koja je saslušavana u svojstvu građanke po krivičnoj prijavi koju je podneo Zoran Lutovac.

“Jutros sam se čuo sa Lutovcem, imali smo dug razgovor, ja njemu ništa ne radim iza leđa. Došao sam da podržim Aleksandru Jerkov, kao što sam podržavao i Slobodana Milosavljevića kada ga je saslušavala policija Aleksandra Vučića, i kao što smo mi demokrate podržavali sve građane koji su bespravno pozivani u policiju”, rekao je Šumarac za Nova.rs.

Šumarac je istakao da od bez jake DS od Srbije nema ništa.

“Ja se svom svojom snagom borim da dva gledišta u kom pravcu treba da ide stranka pomirim, i da se nađemo 31. maja na Glavnom odboru i iznesemo svoje argumente. Nama je potreban svaki član Demokratske stranke”, rekao je on.

Vesić i Zelenović o izborima i o „dve različite civilizacije“ Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović u emisiji „360 stepeni“ rekao je da će 21. juna Šapčani odlučivati da li će Šabac biti „grad koji se najbrže razvija ili će potonuti u laž i nasilje“. Član Predsedništva SNS Goran Vesić kaže da na izborima građani treba samo da odgovore na pitanje da li žive bolje, „ne dovoljno dobro, ali bolje, a žive“ i da treba da razmisle da li njihovoj deci „budućnost bolje može da donese samo Aleksandar Vučić ili ova gomila luzera koja se okupila u opoziciji, koja čak ne može da odluči da li da bojkotuje izbore ili da izađe na njih“.

Na pitanje da li ćemo gledati crne džipove bez tablica i fotografisanje listića tokom izbornog procesa, Vesić je rekao „ako Marko Bastać (predsednik opštine Stari Grad) bude u Šapcu, onda će sigurno toga biti, jer je poznat po fantomkama i stavljanju kesa na glavu“. Na pitanje zašto onda on nije iza rešetaka, Vesić kaže da se i sam pita što „taj kriminalac nije u zatvoru“. Upitan o tome kakva je atmosfera u Šapcu, Zelenović je rekao da je takva da nikakvo nasilje ne može da „spreči energiju i snažnu volju građana da se brani sloboda i normalan život“.

- Mi smo dve različite civilizacije, Šabac će pobediti jer postoji volja da se brani elementarna normalnost - kaže Zelenović. U Šapcu svi građani mogu da budu informisani i mogu da znaju šta radi svaki političar, bilo vlasti, bilo opozicije, kaže gradonačelnik tog grada, dodajući da se tamo „sve zna i da je sve javno“. Vesić je, vraćajući se na šabačke medije, rekao da Opština Šabac finansira tri medija - „TV Šabac, Glas Podrinja, Podrinje“, dodajući da se na TV Šabac poslednjih šest godina nije pojavio nijedan predstavnik SNS, i da „nijedna reč nije objavljena o njima“.

Niški ds ide na izbore

Članovi niškog odbora DS planiraju da izađu na izbore u okviru Grupe građana „Niš, moj grad“, koja je već počela da prikuplja potpise, potvrđeno je za Nova.rs iz Izvršnog odbora DS. Zbog toga Izvršni odbor planira da, po drugi put, raspusti Gradski odbor stranke u Nišu.

ObradoviĆ na saslušanju

Lider „Dveri“ Boško Obradović dobio je poziv i biće saslušan u Prvom osnovnom tužilaštvu 28. maja zbog sumnje da je počinio krivično delo nasilničko ponašanje, kada je pre dve nedelje ispred Skupštine napao Marijana Rističevića i pocepao mu sako. Obradović će biti saslušan u svojstvu osumnjičenog. jovanoviĆ: bela knjiga

Šef odborničke grupe Saveza za Srbiju u Skupštini Beograda Nikola Jovanović izjavio je da je u toku izrada „Bele knjige o kriminalu i korupciji u Beogradu“ koja će biti polazna osnova za utvrđivanje krivične odgovornosti gradskih funkcionera u prethodnih šest godina. novi okršaj sergeja i gajiĆa: ko je dripac

ne smiruju se strasti na relaciji predsednika PSG i advokata i predsednika Pravnog saveta Narodne stranke Vladimira Gajića. Teške i uvredljive reči ponovo su razmenjene na Tviteru. Na Trifunovićev tvit od pre dva dana u kom je napisao da je na štand na kom PSG skuplja potpise došao “čovek iz Kurira” i dao potpis, nadovezao se i Gajić, ali tek nakon što ga je predsednik PSG nazvao “smrdljivi Gajić”.

“Ne žalim se. Naprotiv. To je moj put, ja sam ga birao, svestan da će paranoična, više puta izigrana, gorka svetina, iz ličnog očaja i te napore uvlačiti u blato. Nije problem. To sam, kao što rekoh, ukalkulisao. Znam ja nas. I kao što rekoh u NIN-u jedared: ovo će biti borba za nas, protiv nas”, napisao je između ostalog Trifunović uz sočne psovke dodajući “ili smrdljivi” Vladimir Gajić.

Na to je usledio Gajićev odgovor. “Pravi si dripac... tu nema pomoći”, napisao je advokat. Trifunović mu je preporučio da uzme vinjak, na šta je Gajić odgovorio sa “smešan si i jadan”.

Ni tu se nije zaustavila salva uvreda, te je Trifunović odgovorio Gajiću tvitom: „Slavice, dajte dupli vinjak za gospodina iz Krunskog Saveta, SPO, DS, NS. Četvorodupli dakle, Slavice. Na kuću”.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.05.2020

Medij: Danas Strana: 12,13

Rubrika: Ekonomija

Autori: G. Vlaović

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)\Nemanja Nenadić

Naslov: Studenti bez lične karte neće dobiti 100 evra, ali hoće zatvorenici

Beograd /// lako je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, obećao da će svi građani dobiti jednokratnu pomoć od 100 evra, na kraju se ispostavilo da to nije tačno, već na nju mogu da računaju samo oni sa važećom ličnom kartom i oni kojima je lična karta istekla tokom vanrednog stanja.

Međutim, građani kojima je lična karta istekla ranije neće dobiti, za srpske prilike, značajnu pomoć iz državnog budžeta. Broj takvih građana nije mali, što potvrđuje i broj onih koji su se tim povodom javili našem listu. Primera radi, našu redakciju je kontaktirala majka studentkinje u Rusiji čija ćerka ne može da dobije 100 evra pomoći jer joj je lična karta istekla u februaru.

- Ćerka zbog fakulteta nije bila u mogućnosti da dođe za Srbiju, a kasnije zbog korona virusa. Još uvek je u Rusiji. Ne mogu da nađem nikakav sajt kako ona sa važećim pasošem može da se prijavi za pomoć od 100 evra, jer sajt za prijavu šalje obaveštenje za neispravno unete podatke obavestila nas je čitateljka.

Takođe, javljao nam se i građanin revoltiran time da ne može da dobije pomoć zbog toga što je i njemu lična karta istekla, takođe u februaru.

- Zbog niza obaveza u tom mesecu nisam uspeo da se pozabavim procedurom za izdavanje nove lične karte. Sredinom marta je proglašeno vanredno stanje, šalteri javnih službi su prestali da rade a nije postojao način tokom njegovog trajanja da se elektronski prijavim za dobijanje lične karte. Sad to mogu da učinim ali svejedno pomoć neću dobiti jer mi je lična karta istekla pre otpočinjanja vanrednog stanja. Smatram da sam oštećen iz dva razloga. Prvo, predsednik Vučić je obećao pomoć svima. Sad vidimo da to ipak nije tačno. Pod brojem dva to što trenutno nemam važeću ličnu kartu ne znači da nisam građanin Srbije. Jesam, prebivalište mi je u Beogradu i imam važeće druge dokumente, poput pasoša. Prema tome, eliminisanje ljudi poput mene, dakle svih bez važeće lične karte, iz kruga onih koji će dobiti pomoć od 100 evra daleko je od korektnog i potpuno je diskriminatorski smatra građanin koji u pismu Danasu navodi i da je to urađeno kako bi aktuelna vlast što više smanjila cifru onih kojima će novčana pomoć biti dodeljena.

Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija, smatra da je osnovni problem u ovom slučaju što je kada je mera najavljena rečeno jedno, a kada su se odlučivali kriterijumi za njeno ispunjavanje odlučeno drugo.

- Ako pak govorimo o tome da li je ova odluka nepravedna ili ne, moramo da naglasimo da bi svaka odluka vezano za ovakvu stvar dovela do nezadovoljstva određene kategorije stanovništva. Primera radi, da je i građanima Srbije sa prebivalištem u zemlji bez važeće lične karte dozvoljeno da dobiju novčanu pomoć, oni koji su državljani Srbije ali bez prebivališta na njenoj teritoriji takođe bi mogli da izraze svoje nezadovoljstvo

Država priznala pravo osuđenicima na izdržavanju kazne da kao državljani Srbije i bez lične karte dobiju 100 evra pomoći. Studenti koji su se našli van zemlje u trenutku isticanja lične karte to pravo nemaju Pašalić: To što neko nema važeću ličnu kartu ne bi trebalo da bude razlog da ostane bez pomoći

Zaštitnik prava građana za Danas kaže da će proveriti slučaj studenata koji su zbog istekle lične karte ostali bez mogućnosti da se prijave za 100 evra

  1. Vlaović

i da kažu da su neopravdano izostavljeni sa spiska onih kojima je pomoć potrebna. Ipak, smatram da će studenti iz inostranstva sa prebivalištem u Srbiji moći da ospore ovakvu odluku nadležnih pod obrazloženjem da su diskriminisani zato što u vreme isteka lične karte nisu mogli da znaju da će to što je nisu obnovili na vreme imati ovu posledicu, to jest da neće dobiti pomoć - objašnjava naš sagovornik.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić istakao je za Danas da će proveriti podatke koje smo mu predočili i na osnovu toga sagledati da li ima prostora za njegovu intervenciju.

- Podsećam da zatvorenici koji nemaju ličnu kartu, jer smatraju da ne treba da vade taj dokument s obzirom da borave duži period u zatvorima, prema tumačenju nadležnih organa imaju pravo na pomoć od 100 evra koju će ostvarivati na osno vu ličnog lista. Kada je reč o neblagovremenom pribavljanju nove lične karte, to spada u prekršaj, ali sa druge strane to ne bi trebalo da bude razlog da ljudi koji nemaju važeče lične karte ostanu bez novčane pomoći. Svakako ću proveriti podatke koje ste mi dostavili vezano za ovaj slučaj - naglasioje Pašalić.

Miloš Karavezić, prvi sekretar Studentskog fronta, ističe da je odluka da oni kojima je istekla nova lična karta neće dobiti obećanu novčanu pomoć od države duboko nepravedna prema studentima iz Srbije u inostranstvu.

- Besmisleno je na ovakav način sankcionisati naše kolege koje studiraju u inostranstvu. Ne može se od njih očekivati da baš istog trenutka kada im istekne važenje tog dokumenta odmah počnu sa pribavljanjem novog jer to podrazumeva da oni moraju da bi to ostvarili da se vrate u zemlju. Nekada nisu u mogučnosti da to učine zbog obaveza prema studijama a nekada jer su putovanja na međunarodnim relacijama veoma skupa. Na ovaj način vlast u Srbiji ih apsolutno diskriminiše i ugrožava i njihovu egzistenciju jer bez obzira koliko je skup život u inostranstvu našem studentu 100 evra predstavlja značajnu pomoć. Zbog toga smatram da tu nepravdu treba ispraviti. Potpuno je jasno pak da se vlast odlučila na ovakve mere da bi što manje novca iz budžeta izdvojila za građane koji ga stvaraju a definitivno će im biti potreban u ekonomskoj krizi koja sledi - zaključuje Karavezić.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.05.2020

Medij: Danas Strana: 1,7

Rubrika: Društvo

Autori: Jelena Diković

Teme: Korupcija

Naslov: Kako izbeći nasilje posle izbora

Sonja Liht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost

Kako izbeći nasilje posle izbora

Sonja Liht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost, u razgovoru za Danas

Ostaje pitanje šta posle izbora

Beograd /// Pred nama su parlamentarni i lokalni izbori. Naravno, parlamentarni su najvažniji trenutak u životu svake parlamentarne demokratije, a lokalni su ključni za normalan i održiv život lokalnih zajednica. Nažalost, predstojeći izbori će se održati u političkoj situaciji koja je i pre pandemije bila loša, a sada je još gora: pristup 'ko nije s nama taj je protiv nas’ zaoštrava se u 'ko nije s nama taj je izdajnik'. Veoma malo realnih planova gde ćemo biti za šest meseci, godinu ili dve nakon pandemije, kako će se povratiti poverenje u veoma slabe institucije, kako ćemo se suočiti s globalnom recesijom, koje su naše komparativne prednosti i kako ojačati, na primer, saradnju s našim izuzetnim stručnjacima iz dijaspore u svim oblastima, a prvenstveno onim koji mogu da nam pomognu da se što bolje pripremimo za nagovešteni drugi talas kovida 19? To su, urgentna pitanja, prvenstveno, za vlast ali i za opoziciju. Naravno, uz nove ostaju i stari problemi: saradnja u našem regionu, uključiv odnos Srbije i Kosova, kada nam je ta saradnja važnija nego ikada? I to od ekonomije do borbe protiv epidemija. Kako ne samo nastaviti, već ubrzati i učiniti daleko kvalitetnijim naš svakodnevni život i izvesnijom našu evropsku perspektivu ističe u razgovoru za Danas Sonja Liht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost (BFPE).

Kako ukazuje, bojkot je legitimno „očajničko sredstvo borbe, onda kada je opozicija naterana u veoma neravnopravan položaj, ali ostaje pitanje šta posle izbora i kako izbeći najgori oblik politike a to je nasilje na ulicama".

  • BFPE je među organizacijama koji traže da Vlada Srbije otvori društveni dijalog o stanju demokratije u našoj zemlji. Šta se desilo sa demokratijom i vladavinom prava u Srbiji?

- Da odmah naglasim da prvo, nema jednom zauvek sigurne demokratije jer se sva društva suočavaju s nasrtajimaonih koji je ugrožavaju, zato se, i u mnogo razvijenijim demokratijama od naše, ona mora braniti i graditi; drugo, od antičkog doba do danas bezbroj puta je ponovljeno da ni demokratija nije savršena, samo ništa bolje od nje nije izmišljeno; treće, bez otvorene, slobodne debate o svim značajnim pitanjima u društvu, bez striktne podele vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvršnu potkopavaju se sami temelji moderne demokratije. Više puta sam predlagala da se na početku svakog novog saziva Narodne skupštine podeli poslanicima Monteskjeov „Duh zakona", bar u skraćenoj verziji. Kod nas, nažalost, nema pravih debata ni dijaloga, ne razume se niti praktikuje nužnost podele vlasti, institucije se ne poštuju niti čuvaju. Nalaženje 'rupe u zakonu' se često smatra poželjnom veštinom, a nepravda nas boli samo ako smojoj mi meta.

  • Srbija je po Fridom hausu pala u „hibridne režime“, i umesto da ozbiljno shvati ove nala/.e, Vlada Srbije je ovoj organizaciji poslala svoju analizu nj i h ovog i zveštaj a. Kako vidite taj potez?

- Nemam ništa protiv da Vlada, kao i drugi zainteresovani, argumentovano komentariše ovaj i druge izveštaje međunarodnih organizacija. Problem vidim kada se kritike i izveštaji domaćih NVO, istraživačkih pa i nezavisnih institucija

igno-

rišu, ili još gore - ozbiljne, zasnovane kritike shvataju kao neprijateljski čin. Takva reakcija onemogućuje i obesmišljava dijalog, slabi društvenu koheziju. Ukoliko bi se kritika domaćih aktera shvatala ozbiljno onda bi i međunarodni akteri imali manje razloga da izriču negativne kritike. A upravo te reakcije 'bole’, i upravo one doprinose legativnom imidžu Srbije.

* Na listi Indeksa slobode medija Reportera bez granica, Sr-

bija je pala za 39 mesta od 2014. Zašto vlast toliko guši slobodne medije, s obzirom na to da je velika većina medija u Srbiji u njihovom vlasništvu?

- Profesionalni i slobodni

mediji su preduslov 4 slobodnog i razvi-

jenog društva.

Dobra informi-

sanost građana je pretpo-

stavka ozbiljne i kvalitetne debate. Uverena sa m da ti mediji imaju još jednu, u doba vladavine kakofonije poluistina i laži na dru-

štvenim mrežama i tablodima, veoma značajnu ulogu: da objektivnim, znalačkim izveštavanjem budu neophodan korektiv manipulaciji i ’idiotizaciji' javnog prostora. Urušavanje profesionalnog i istinitog izveštavanja vodi uništavanju zdravlja svakog društva. • Čini se da EU zatvara oči pred rušenjem vladavine prava u Srbiji. Da li se slažete s tom ocenom i kako je uopšte moguće da Srbija ide ka EU bez slobodnih medija, vladavine prava i sloboda...?

- Ne slažem se da EU zatvara oči pred bilo čim što je od ključnog značaja za razvoj našeg društva. Svako ko je zaista pročitao izveštaje Evropske komisije o Srbiji, naročito poslednjih godina, a pre svega o stanju demokratije i vladavini prava je mogao da se uveri u suprotno. Da li je EU pomagala i pomaže Srbiju? Odgovor je datrebapogledati samo ulaganja u naše zdravstvene kapacitete i postaviti sebi pitanje šta bi bilo s nama u protekla dva meseca bez tih bespovratnih sredstava i povoljnih kredita? Ko nam je najviše pomogao 2014. da prevaziđemo posledice katastrofalnih poplava? Da li bi ta pomoč bila mnogo veća da smo se kvalifikovali za strukturne fondove EU, da smo iskoristili ako ne svoju prednost iz osamdesetih, onda činjenicu da smo od 2010. kandidati za članstvo? Presporo smo savladavali prepreke ka članstvu u EU, previše često ispunjavanje evropskih standarda u izgradnji demokratske i pravne države, ali i borbu protiv korupcije, osnaživanje institucija i zaštitu ljudskih prava, usklađivanje naše spoljne i bezbednosne politike s EU doživljavamo kao nametnute obaveze, a ne kao sopstvenu potrebu. A od evroskeptikabi konačno trebalo da dobijemo odgovor koju nam oni alternativu nude umesto evropske integracije.

Jelena Diković

Podržala sam Vučića zbog izbeglica, dijaloga s Kosovom... • Nije Vas odavno bilo u medijima. Deo javnosti tvrdi daste se priklonili režimu Aleksandra Vučića?

- Ja nisam Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića upoređivala s Čerčilom i de Golom, ali jesam javno podržala Vučićevu reakciju na izbeglički talas 2015.1 dalje mislim da je zahvaljujući toj reakciji Srbija postupila humanije nego mnogedrugezemlje. Veomasam zabrinutadaseovih dana takav pristup dovodi u pitanje, a desni ekstremisti šire mržnju prema migrantima. Podržala sam i poziv na unutrašnji dijalog o odnosima s Kosovom. Razgovor predstavnika civilnog društva s predsednikom u organizaciji Konventa za evropske integracije bio je ozbiljan pomak, koji se nažalost nije nastavio. Podržala sam inicijativu za ekonomske saradnju u regionu, tzv. mali Šengen, što je učinjeno i na Samitu EU u Zagrebu. A da li je sve ovo suprotno crno-beloj optici dela kritičke javnosti - verovatno jeste. No, za više od 50 godina svog angažmana na javnoj sceni nisam bila „pravoverna" i nemam nameru da u ovim godinama postanem. Ali upravo zbog tog angažmana, ljubavi za svoju zemlju i želje da zavidni demokratski potencijal Srbije dobije svoje političke predstavnike podsećam na mudre reči DesimiraTošićada u politici nema mesta za ljubav i mržnju, već samo za racionalno, odgovorno prosuđivanje i ponašanje.

Pristup 'ko nije s nama, taj je protiv nas' zaoštrava se u 'ko nije s nama, taj je izdajnik'

----------------------------------------------------------

Datum: 23.05.2020

Medij: Danas Strana: 1,18,19

Rubrika: Kultura

Autori: Marija Krtinić

Teme: Korupcija

Naslov: Izgubila sam godine na nerealna očekivanja

Izgubila

sam godine na nerealna očekivanja

Bojana Maljević, glumica i producentldnja

Mnogo godina sam izgubila na nerealna očekivanja

Beograd /// „U Srbiji već nekoliko decenija postoji otvoreno pitanje šta se dogodilo sa bebama koje su živorođene, pa je u porodilištima konstatovana ili proglašena smrt beba. Reč je o bebama za koje se ne zna da li su, na koji način i gde sahranjene. Zato postoji opravdana sumnja roditelja da je neko proglašavao lažnu smrt i prodavao bebe. Država Srbija, od početka dvehiljaditih, kada je afera izašla u javnost, do danas, nije učinila dovoljno da otkloni sumnju da je postojala na taj način organizovana trgovina bebama, a broj roditelja koji sumnjaju se iz godine u godinu uvećavao. Tome su doprineli mediji jer su mahom na tabloidan način tretirali temu“, kaže u razgovoru za Danas Bojana Maljević, glumica i producentkinja serije „Kalup", inspirisane aferom „nestale bebe“. Ova mini serija nastala je po elementima istinitih priča brojnih roditelja, okupljenih u više udruženja, koji i danas traže istinu o stotinama novorođenčadi za koje tvrde da su poslednjih decenija dvadesetog veka ukradena iz porodilišta u Srbiji. Serija govori o bivšem policajcu, koji pokušava da dođe do istine. Bojana Maljević u razgovoru za Danas govori o svojim motivima za ekranizaciju ove priče, koja je, budući da je prikazana s početkom epidemije korona virusa kod nas, nepravedno ostala skrajnuta, ali i o samoizolaciji, vanrednom stanju, izborima, bojkotu - svemu onome o čemu i inače bez zadrške govori na društvenim mrežama, zbog čega je često nazivaju vodećim opozicionarom u Srbiji. • Zašto ste u ovom trenutku želeli da ekranizujete priču o nestalim bebama u srpskim porodilištima?

- Taj trenutak počinje pre tri godine kada smo odlučili da učestvujemo na medijskom konkursu Delegacije Evropske unije. Razlozi subili brojni: država Srbija nije ispunjavala obavezujuće preporuke Suda za ljudska prava iz Strazbura, zakon o nestalim bebama nije bio donet. I ništa manje važno: senzacionalistički pristup medija je doprineo da ova važna tema bude svedena na rijaliti šou u kojem se različita udruženja roditelja međusobno svađaju, dok nikakvog napretka na putu ka istini nema. Mi smo želeli da kroz igranu mini seriju prikažemo ovaj problem i možda na taj način da doprinesemo zdravoj debati. U međuvremenu, svega nekoliko dana pre početka prikazivanja serije, Skupština je izglasala zakon kojim roditelji prvo nisu

Podržavanje nacionalističke demagogije jednog dela opozicije pogubnoje Svaka vlast će imati isti odnos prema kulturi dok mi taj odnos ne promenimo

bili zadovoljni i organizovali su proteste. Zahvaljujući tome unete su izmene u zakon i sada se nadamo da će taj novi zakon zaista da doprinese otkrivanju istine o sudbini nestalih beba.

  • Ova priča nije samo slika perioda u kome su se ti slučajevi događali, već i savremenog sistema koji ni danas, ne želi da otkrije prave počinioce, odnosno da li ih je bilo. Zašto je tako? Kome odgovara da se i danas ne zna istina?

- Kad kažete počinioci, Vi govorite kao da ste sigurni da je postojala organizovana trgovina bebama na državnom nivou, iz čega sledi da država to nekoliko decenija krije. Da je situacija takva, mi bismo verovatno imali priču veka, ali stvari ne stoje baš tako. Dugo sam se bavila istraživanjem ove teme, postoje brojne indicije da je trgovine bilo, ali ne postoje dokazi da je država učestvovala u tome. Mi smo zato snimili priču iz koje se može zaključiti da je trgovine bebama bilo, ali da neki roditelji takođe treba da budu spremni i na razočarenja kada saznaju stvarnu sudbinu. Neki će verovatno morati da se suoče sa činjenicom da je njihova beba stvarno umrla, kao što je slučaj sanašom glavnom junakinjom. To je veoma kompleksna tema i posebno je važno da mediji o njoj izveštavaju na drugačiji način. Svakodnevno smo mogli videti da postoje neki dokazi, mi smo išli i tragom toga ali se ispostavljalo da to nisu validni dokazi. Primera radi, rezultati neke DNK analize kojom su mahali u medijima pokazali su da ta DNK analiza nije validna na sudu, jer uzorci nisu adekvatno   uzeti. Brojni su takvi primeri. Tabloidnim pristupom mediji ne pomažu roditeljima. Kako god se ponašali roditelji, država je obavezna da im pruži konkretne odgovore i tačne informacije, a ne da ih godinama eskivira i održava u bolu. • Početak pandemija virusa kovid 19, poklopio se sa premijerom „Kalupa“. Čini se da zbog toga ova mini-serija nije dobila zasluženu pažnju, koja bi u nekim drugim okolnostima sigurno usledila. Kako ste vi zadovoljni odjekom koji je ovaj projekat imao?

- Tačno, trebalo je da imamo javnu premijeru 12. marta i mi smo je odgovorno otkazali, iako još nije postojala zabrana okupljanja. Smatrali smo da treba da budemo primer odgovornog ponašanja u epidemiji koja je tih dana zvanično počela da zahvata i našu zemlju. U pravu ste, pandemija je bila toliko snažna tema.

da je potisnula sve drugo. Činilo nam se da u celom tom haosu nije pristojno da insistiramo na dijalogu o nestalim bebama, iako se serija emitovala po planu i imala je izuzetno veliku gledanost. U ime cele ekipe kažem da smo veoma srećni što su gledaoci ovako lepo primili našu mini seriju „Kalup", mnogi su nam se javljali i zahvaljivali. Nadamo se da će igrana serija na drugačiji način podiči svest celog društva o ovom velikom problemu, onako kako taj problem zaslužuje. Bez senzacionalizma. I naravno, da će dijalog biti nastavljen, a istrage pokrenute. Hvala Delegaciji Evropske unije, Telekomu Srbija i Radio-televiziji Srbije što su prepoznali važnost teme i pružili nam podršku. Pored kvalitetnog dramskog programa svi zajedno smo učinili upravo to - da što više ljudi sagleda problem iz perspektive koju im tabloidni mediji ne pružaju. • Kako ste vi proveli period samoizolacije? Da li ste se pridržavali saveta? Na Fejsbuku ste istakli da ste najviše ver ovali doktoru Zoranu Radovanoviću, koji nije bio u sastavu Kriznog štaba Vlade Srbije u borbi protiv kovida 19...

- Samoizolaciju sam provela isto kao i svi odgovorni građani. Pridržavala sam se svih mera i još uvek se pridržavam. Radila sam od kuće, držala sam online nastavu mojim studentima produkcije i pripremala sam razvoj nekih projekata. Tačno, mnogo mi je značio prof. dr Zoran Radovanović, zato što je govorio smireno ono što misli i nije imao potrebu da vaga reči ili informacije, kao neki članovi Kriznog štaba.

  • Kako ste gledali na sve što se dešavalo tokom mesec i po dana vanrednog stanja? Da li vas je nešto u tom periodu iznenadilo? Kako ocenjujete ponašanje predsednika, premijerke, članova Kriznog štaba...?

- Nije me iznenadilo ništa, osim početnog ismevanja virusa za koji je bilo jasno da već razara ljudske živote veoma blizu nas. Iznenadilo me je i koliko je ceo svet nespremno dočekao ovu pošast, a time sam i danas iznenađena. Svi smo zbunjeni. Sad odjednom, kao da kovid 19 nije postojao, kao da je to neka daleka prošlost. Takav stav celog sveta me plaši. Nemam potrebu da komentarišem pojedine neodgovorne izjave, zloupotrebe vanrednog stanja, baklje na krovovima, o svemu tome sam već rekla šta mislim kroz Tviter. Ne mogu da se vraćam na to. Smatram da je važno što se uprkos svemu ovde nije dogodila velika katastrofa. Ostajemo u nadi da je neće biti kasnije. Sve ostalo, svaki drugi komentar, bio bi upotrebljen u dnevnopolitičke svrhe, a tu sam se mnogo puta opekla. • Tokom karantina lupalo se u šerpe, protestovalo... ali se sve umirilo sa prekidom vanrednog stanja. Da li smo neosnovano očekivali drugačiji svet nakon korone?

- Nisam očekivala drugačiji svet nakon korone. Trudim se da imam realna očekivanja. Mnogo godina izgubila sam na nerealna.

  • Povodom protesta „1 od 5 miliona“ izjavili ste da se vlasti menjaju na izborima. Pratite li danas izborni proces i da li ćete izaći na izbore? Šta mislite o bojkotu?

- Nije tačno da sam izjavila da se vlasti menjaju na izborima, one se mogu menjati i na druge načine. Rekla sam da mislim da će ova konkretna vlast biti promenjena tek na izborima. I da bez pobede opozicije na nekom nivou izbora nema ništa od smene vlasti. Tako mislim zato što se tako ponaša zapad. Bila sam deo tog protesta, iako nisam imala iluziju da se tim protestom mo ž e smeniti vlast. Protest je način da građani izraze svoje nezadovoljstvo. I pre protesta mi je bilo jasno u koliko lošem stanju je opozicija. Verovatno se sećate da sam za bojkot bila mnogo ranije, dok me je opozicija na društvenim mrežama ubeđivala da grešim. Onda su se posle jedno devet meseci dosetili da je bojkot jedino rešenje. U novembru sam rekla da se sa bojkotom zakasnilo i da će svi na kraju izaći na izbore, a da su sve ostalo tehnike pregovaranja. Nije bitno što se ispostavilo da sam u pravu, politikom se ne bavim i moje mišljenje nije važno. Ali jeste bitno to što se ne slažem da ne smemo kritikovati opoziciju, dok se ne promeni vlast. Ne mogu da pristanem na takav način razmišljanja. Zašto? Kritikovalasam vlast i ćutala o manama opozicije jedno šest i po godina, dok su ti lideri radili svoje poslove ili sedeli u Skupštini. Ne znam kako da vam objasnim, nisu merodavni da mi određuju šta je ispravno a šta ne. Moja shvatanja su takva da imam pravo da kritikujem bilo čiju politiku, da je sloboda govora važna i da se do sistemskih promena ne stiže tako što ćemo ćutati o lošim politikama i potezima opozicije. Jeste najvažnije kritikovati svaku vlast, naravno. Ne znam šta nisam izgovorila ili napisala na račun ove vlasti. Ali podržavanje nacionalističke demagogije jednog dela opozicije pogubno je. Takođe je pogubna stravična polarizacija društva, gde deo opozicije proglašava Vučićevim saveznikom svakog ko ovog trenutka nije za bojkot. Sve to ne vodi ničemu dobrom. Važno je govoriti o svemu.

  • U ovom periodu korone na udaru su bili i umetnici. Umanjen je budžet za kulturu, smanjena su sredstva za kinematografiju, slobodni umetnici prvo zaboravljeni iz paketa mera podrške, a posle, nakon apela, pomognuti, ali opet ne svi... Kako se vama čini odnos države prema kulturi u ovim vanrednim okolnost ima, ali i inače?

- To što u rebalansu budžeta nisu planirana sredstva za kulturu, što su svakoj vlasti kultura i umetnost na poslednjem mestu i sve šta ste naveli je za svaku osudu i kritiku. To nije ništa novo i kritike na taj račun iz-Bez pobede opozicije na nekom nivou

izbora nema ništa od smene vlasti Ne slažem da ne smemo kritikovati opoziciju dok se ne promeni vlast Deo opozicije proglašava Vučićevim saveznikom svakog ko ovog trenutka nije zabojkot

govorene su mnogo puta. Hajde da govorimo i o odnosu nas samih prema našem poslu, konkretno mislim na Grupaciju kinematografije pri Privrednoj komori Srbije. Ona je osnovana da bi unapredila rad cele branše, a već mnogo puta se ispostavilo da je to takođe jedna varka i da su opet na delu lični interesi. Da ne ulazim sadu ranija dešavanja, za vreme vanrednog stanja nedeljama sam pokušavala da objasnim kolegama da treba zajedno da se dogovorimo oko mera, preporuka i zajedničkih stavova koji su važni za naredni period u kojem ćemo svi morati da radimo pod velikim oprezom i uz višestruki rizik. Mogli smo neke rizike da predvidimo i uradimo nešto dobro za sve nas, da zauzmemo zajednički stav i prema državi koja bi trebalo da nam pruži logističku podršku u konkretnoj temi. Na kraju je to završeno na jedan, po meni, neodgovoran i nekolegijalan način. Stoga, ako mi između sebe ne možemo da se dogovorimo i da shvatimo važnost trenutka, već pojedinci gledaju samo sebe - kako da očekujemo to od nekog drugog, pa i od države? Svaka vlast će imati isti odnos prema nama, dok mi taj odnos ne promenimo. A to jedino mogu da promene jaka strukovna udruženja. Trenutno sam navela mali primer na audio-vizuelnim delatnostima, slično je u svim drugim oblastima.

Marija Krtinić

Verujem da će se gledaocima dopasti nastavak serije „Dug moru“ • Kao producentkinja i ghimica, sa kakvim problemima ćete se suočavati u postkovid periodu? Očekuje vas druga sezona serije „Dug moru“...

- Mnogo je oprečnih informacija u vezi sa virusom i one se odražavaju na sve poslove i na svakog pojedinca. Očekuju nas veliki izazovi, jedno je zaštita ljudi a drugo je zaštita naših projekata, filmova i serija. Na dnevnom nivou pratim informacije šta rade kolege u svetu i uz ta saznanja i lična iskustva planiram dalji rad. M en i nije stalo da krenemo snimanje po svaku cenu, bezbednost ljudi je na prvom mestu, potom bezbednost celog projekta. Zato pre početka rada hoću da uradimo sve za maksimalnu sigurnost, jer jedino tako ni kreativni deo neće trpeti mnogo. Naša ekipa ima tu sreću da se radnja serije „Dug moru“ u velikom delu odvija u Crnoj Gori, na poluostrvu Luštica, u Boki kotorskoj i u malom selu Rose, tako da ćemo biti već geografski izdvojeni i na neki način u „prirodnom karantinu". Trenutno radimo na razvoju i organizaciji druge sezone da bi snimanje u Crnoj Gori moglo da počne u septembru, pa ćemo posle nastaviti u Beogradu. Verujem da će se gledaocima dopasti nastavak ove nesvakidašnje dramske serije sa mističnim elementima.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.05.2020

Medij: Danas Strana: 11

Rubrika: Dijalog

Autori: Dr Orhan Dragaš

Teme: Korupcija

Naslov: Da li odbaciti Zapad?

Da li odbaciti Zapad?

Dr Orhan Dragaš

Josip Broz Tito umro je u ovom mesecu pre 40 godina, ali nećemo ovde mnogo o njemu. Tek o jednoj njegovoj odluci, ali ne bilo kojoj. Već o onoj koja je doneta pre tačno 72 godine i koja je odredila njegovu lidersku karijeru, ali i sudbinu naroda koje je vodio. Sigurno već pretpostavljate da je reč o raskidu sa Sovjetskim Savezom, o čuvenom "istorijskom NE".

Pretpostavljam da je ovih majskih dana pre tačno 72 godina kuvalo u Titovom kabinetu, da su se testirale procene i varijante kako odgovoriti "Velikom bratu" ako krene oštro. Gotovo da mogu da vidim zabrinute Titove generale kako maršalu obrazlažu rizike, jer Sovjeti su praktično na svim istočnim i severnim granicama zemlje, a šefovi UDBA-e i KOS-a referišu o hiljadama petokolonaša, koji bi jedva dočekali ulazak crvenoarmejaca u Jugoslaviju i svrgavanje revizioniste iz Kumrovca.

Ipak, svi znamo šta se na kraju desilo i čega sa ponosom treba da se sećamo za nešto manje od dva meseca, kada se bude navršavalo 72 godina od Rezolucije Informbiroa i Titovog raskida sa Staljinom.

Njegov otpor odredio je put posleratne Jugoslavije,

njegova odluka značila je da se Jugoslavija opredelila, da ne želi da bude još jedna

sovjetska republika, kakvih je već bila puna istočna Evropa. On je birao vrednosti, a ne stranu, birao je stabilnu budućnost, a ne kratkotrajno savezništvo. Njegova odluka nije se zasnivala na strahu, već na uverenju da svaka nacija ima dovoljno snage i hrabrosti da sama donese odluku koja se nje životno tiče.

Koliko god da je rizično povlačiti istorijsku analogiju sa 1948, moramo se ponekad usuditi da uzmemo pouke iz teških momenata u našoj istoriji.

Srbija je i danas pod

pritiskom da se opredeli, to nije nikakva tajna. Naravno, ima mnogo onih koji traže da se Srbija ne opredeljuje, da ostane "negde između", ali iza svakog od takvih zahteva stoji manje ili više otvoreno navijanje da se Rusija prigrli kao najveći ili čak jedini veliki saveznik i da se okrenu leđa Zapadu. Takva

"neopredeljenost" je samo podmukla maska za vrhunsko podaništvo Moskvi, koje se graniči sa petokolonaštvom 18-ovaca iz 1948. godine. Određeno je uverenjem da Zapad (EU, SAD, NATO...) želi nekakvo uništavanje Srbije, a u stvari je povlađivanje najrazornijim silama u našem društvu, koje žele

konzerviranje guslarskog nacionalizma, koruptivne centralizovane ekonomije, nerad... nasuprot reformi, otvorene konkurencije...

Srbija danas, kao i Jugoslavija pre sedam decenija, ne bira između Rusije i Zapada. Ona bira između dva sistema vrednosti, koja se takmiče na globalnom nivou, a ishod je do sada više nego ubedljiv. Bira između otvorenog društva i takmičarske ekonomije s jedne strane i cenzurisanog interneta i tajkunskog ja-tebiti-meni sa druge. Oba paketa vrednosti pod zaštitom su ogromnih vojnih, ekonomskih i političkih sila. Ali tako je bilo i 1948. godine, pa je odluka doneta. I bila je dobra. Teška za one koji su je donosili, ali dobra za narod i za državu, na dugi rok. Nekada istorija može zaista da bude najbolji savetnik. Danas, osnovno pitanje je da li je neopredeljenost održiva odluka na duže staze. Odgovor je jednostavan,

neopredeljenost je samo slabost koja ne sadrži u sebi nikakvu suštinu i u današnje vreme je više isprazna

floskula nego politički stav. Ni jače zemlje nego što je naša nisu neopredeljene, čak ni one koje su među najjačima. Jer neopredeljenost nije nikakva politička vrlina, to je iznuđena fraza, prepuna licemerja koja samo neiskusnima deluje kao lagodna pozicija. Danas se neopredeljenost ne odnosi na vojne saveze (premda postoji samo jedan takav), več na sisteme vrednosti kao sa početka kolumne. Na kvalitet života, obrazovanje, plate, penzije, ekonomiju,

budučnost. A prema svemu navedenom odgovoran političar ne može (i ne sme) biti neopredeljen! I na kraju, pogledajmo se u oči iskreno, želimo li da da budemo kao Rusija? Da imamo ekonomiju kao što ima Rusija, takav politički sistem, kvalitet života... Legitimno je i ništa lakše da odbacimo sve

vrednosti zapadne civilizacije i da prigrlimo Putinovu Rusiju. Pa ok, i to je odluka. I zašto   bi bili neopredeljeni ako nam je "majka Rusija" jedini prijatelj i sve što nam treba? Onda nismo fer ni prema sebi ni prema njoj. Ako je sve tako kao što naši rusofili tvrde i ako je ova proputinovska histerija u Srbiji (koja je jača i glasnija nego u Rusiji) većinski stav Srbije, onda ne postoji ni ta lažna dilema. Onda Srbija ne treba i ne sme da bude neopredeljena. Treba da bude jasno i čvrsto uz Rusiju, vodeći računa o interesima Putina i Rusije. Nema

potrebe, dakle, da flertujemo sa Zapadom i zlom USA i Velikom Britanijom, kojima je u vrhu agende (svakog jutra čim počnu da rade) kako da unište Srbiju i srpski narod. I krajnje je

neshvatljivo zašto bi želeli da ulazimo u porodicu vrednosti kao što je EU sa zemljama članicama koje su nam, kako kažu pojedini naši ministri, neprijatelji. Dakle, ništa lakše za naše rukovodstvo. Odbaciti licemeran Zapad i konačno i formalno postati mala Rusija na Balkanu. Sve je bolje od neopredeljenosti. Dante Aligijeri je rekao: "Najmračniji krugovi pakla su rezervisani za one koji su vremenima moralne krize neopredeljeni."

Autor je pisac knjige “Dva lica globalizacije -

istina i obmane'

Srbija je i danas pod pritiskom da se opredeli, to nije nikakva tajna. Naravno, ima mnogo onih koji traže da se Srbija ne opredeljuje, da ostane "negde između", ali iza svakog od takvih zahteva stoji manje ili više otvoreno navijanje da se Rusija prigrli kao najveći ili čak jedini veliki saveznik i da se okrenu leđa Zapadu

----------------------------------------------------------

Datum: 23.05.2020

Medij: Danas Strana: 8

Rubrika: Društvo

Autori: Ivana Nikoletić

Teme: Korupcija

Naslov: Firmi osnovanoj dan pre otvaranja konkursa šest miliona

Sufinansiranje medijskih projekata od javnog značaja prvo usporila epidemija, a zatim „pogurali” izbori

Firmi osnovanoj dan pre otvaranja konkursa šest miliona

  • Milioni za PR

firme i razne fiktivne

produkcije za isisavanie novca

Beograd /// Rezultati ovogodišnjeg konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u Beogradu nisu iznenadili medijske radnike, poznavaoce scene i predstavnike nezavisnih medija, jer odavno demonstriraju isti mehanizam za prelivanje novca građana u privatne džepove vlasnika „podobnih”, provladinih medijskih kuća, čime se praktično isplaćuju usluge podržavanja vlasti i širenja propagande u ime vladajuće stranke.

Beograđani tako svojim novcem, umesto precizno osmišljenih projekata koji bi im pružili informacije bitne za javno, zajedničko dobro, plaćaju redovne informativne emisije na prorežimskim televizijama, promotivne aktivnosti gradskih funkcionera, a sada vrlo verovatno i lojalnost režimu tokom predizborne kampanje.

Tako su u glavnom gradu među redovnim dobitnicima i ove godine nepoznate produkcijske kuće, nedavno osnovana PR preduzeća, mnoga od njih i fiktivna, za koje su istraživanja našeg lista, ali i portala Krik i Pištaljka pokazala da su na različite načine povezana sa Studiom B i vladajućom SNS.

I ove godine „stručna” komisija dodeljuje im sumnjivo visoke grantove, a o detaljima i prirodi veza sa strankom na vlasti, Danas je u više navrata pisao.

Tako je udruženje „Humani tim” dobilo 1,3 miliona dinara, dok je u prethodne dve godine tom udruženju dodeljeno skoro 45 miliona. Svoje projekte emituje na Studiju B već godinama i firma Zofin, kojoj komisija redovno „isplaćuje” po šest miliona dinara godišnje. Preduzetnik Vladimir Ilić VI Production, iznova je dobio isto toliko. Firma Video Calibration, vlasnice Biljane Marković, dobila je ovaj put nešto manje od prošlogodišnjih šest miliona dinara. „Glasu nacije” dodeljeno je 2,1 milion, a agenciji News media team Strahinje Vujadinovića 950.000 dinara.

- Skandal je da recimo firma Videoton, koja je po podacima iz APRa osnovana dan pre raspisivanja konkursa, dobije ogroman iznos od gotovo šest miliona dinara, dok mediji koji godinamapostoje i dokazali su se svojim radom ne dobijaju ništa, kaže za Danas glavni i odgovorni urednik portala Pištaljka Vladimir Radomirović, koji je i predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS), čiji

Ivana Nikoletić

se članovi dosad ni jedan jedini put nisu našli u komisijama koje na lokalu širom Srbije ocenjuju projekte medijskih kuća Od samog starta, pomenuti portal je odbijan za sredstva, jer prema obrazloženju stručne komisije tema „Istraživanje korupcije i sukoba interesa u izvršnim organima Grada Beograda i gradskih opština”, nije „u javnom interesu”.

- Mi ipak ne odustajemo, jer je projekat koji predlažemo već godinama par ekselans u javnom interesu i jednom mora doći do promene, decidan je Radomirović.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i glavni i odgovorni urednik „Kikindskih” Željko Bodrožić smatra da je učešće u ovakvom „besprizornom” konkursu obesmišljeno.

- Tri godine nas prave ludima u Kikindi i ove smo odlučili da ne konkurišemo, da svojim učešćem ne dajemo legitimitet tom izboru. Isto je i na beogradskom konkursu, slično prolaze druge nezavisne redakcije čiji konkursi godinama ne prolaze dok su neki izmišljeni mediji bogato kićeni. Znamo o čemu se radi, sve je providno, unapred namešteno, forsiraju se propagandni servisi SNS-a dok se ponižavaju slobodni i nezavisni mediji. Tu se veliki novac namešta uvezanim licima, što je kriminalna radnja i u tome ne treba učestvovati, izričit je Bodrožić.

Od 2015, kada je praksa projektnog sufinansiranja počela da se primenjuje, taj vid državne ili lokalne pomoći medijima vrlo uspešno je u samom startu pretočen u svoju suprotnost. Rad tog mehanizma za isisavanje javnog novca obezbeđuje se tako što se formiraju komisije sa poželjnim članovima, u kojima do sada nismo videli nijednog predstavnika reprezentativnih i kredibilnih novinarskih udruženja.

Poslušničke nagrade i za unutrašnjost Televizija „SOS Kanal Plus", u   vlasništvu kruševačkog biznismena Radojice Milosavljevića, koja svesrdno podržava aktuelnu vlast, dobila je 42 miliona dinara za dva projekta, dok je sa nešto više nagrađena prošle godine. Prorežimski nastrojen „Kopernikus” je ovaj put dobio 650.000, nešto manje od prošlogodišnjihBoo.ooo. Kopemikus cablenetworkje u vlasništvu Zvezdana Milovanovića, poverenika SNS iz Niša. Vladajućoj partiji naklonjen Studio Mag iz Obrenovca dobio je 650.000 dinara, dokje ranije „nagrađen" sal,s milion, a projekat Naksi radija zavredeo je milion dinara. Kompaniji Novosti i istoimenom radiju komisija je dodelila 2,6 miliona dinara.

P/latić: Konkursne zloupotrebe srozavaju Srbiju Osnivač 892 Veran Matić izjavio je da zloupotrebe i kršenje zakona koja se događaju na gradskim i lokalnim medijski m konkursima „pe samo da nas srozavaju na svetskim listama sloboda, već obesmišljavaju izradu Medijske strategije i Akcionog plana za njeno sprovođenje”. U tekstu za Nedeljnik, Matić ocenjuje da se već godinama osnovna ideja zbog kojeg je ustanovljeno projektno sufinansiranje medija od strane Vlade „izvrće u svoju suprotnost zbog elementamog nepoštovanja zakona i standarda kada je reč o novinarstvu”., Juče je npr. Informer napao nekoliko medija (Vreme, Danas, NIN, Fonet, Betu, Novi magazin) koji su na nacionalnom konkursu dobili 5,7 miliona dinara. Na republičkim konkursima komisije poštuju odredbu da pomoć ne mogu dobiti mediji koji su sankcionisani od strane Saveta za štampu Š REM-a, tj. ne mogu da prođu tabloidi kao što je Informer sa svojim projektima, jer konstantno proizvode prekršaje novinarskog kodeksa”, podsetio je Malić, aprenosi UNS. Beta Upravni sud oborio odluku komisije Upravni sud u Beogradu poništio je i vratio na ponovno odlučivanje odluku beogradske komisije koja je 2017. dodeljivala sredstva i pritom odbila projekat portala Pištaljka. Članovi komisije su i nakon toga odbili projekat pod nazivom „Istraživanje korupcije i sukoba interesa u izvršnim organima Grada Beograda i gradskih opština”, koji, prema njihovoj oceni, „pe zadovoljavau potpunosti interese javnosti”. Kakoje naveo Radomirović, Pištaljka je ponovo pokrenula upravni spor, i očekuje novu odluku suda.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.05.2020

Medij: Danas Strana: 4

Rubrika: Politika

Autori: Mirjana R. Milenković

Teme: Korupcija

Naslov: Srbija mora ozbiljnije da se bavi crnogorskim režimom

Srbija mora ozbiljnije da se bavi crnogorskim režimom

Miloš Jovanović, predsednik DSS i lider pokreta IVletla 2020, za Danas o predstojećim izborima

  • Ispada da svako ko se ne slaže sa

Draganom Đilasom i njegovom idejom bojkota automatski postaje takozvana lažna opozicija, ali ne biva to

  • Svaki vid predaje Kosova i

Metohije će imati pogubne posledice po nas kao naciju

Beograd /// Ne znam da li je opasnost od epidemije korona virusa prošla, ali je očigledno da prolazi. Zemlja se otvara, kako naša tako i sve ostale. Restorani i kafići ponovo rade i život se polako vraća u normalu. Ako postoje uslovi za to, onda po definiciji postoje uslovi i za vraćanje političkog života u pravne i proceduralne okvire koji nameću održavanje redovnih parlamentarnih izbora. Ako bi se situacija pak naglo i osetno pogoršala, pretpostavljam da bi se ponovo uvelo vanredno stanje pa bi i sami izbori bili odloženi, kaže za Danas Miloš Jovanović, jedan od lidera pokreta Metla 2020 i predsednik Demokratske stranke Srbije, odgovarajući na naše pitanje da li izbore treba odložiti zbog moguće nove opasnosti od korona virusa. • S obzirom na situaciju u zemlji da li ćete tokom kampanje organizovati velike predizborne mitinge, ili ćete se usredsrediti na društvene mreže i medije?

- Radićemo na terenu u onoj meri u kojoj to okolnosti budu dozvoljavale i uz puno poštovanje preporuka struke. Ali će mediji i društvene mreže u ovoj kampanji svakako imati veću ulogu nego ranije.

  • Vladajuća Srpska napredna stranka i dalje je jedina sa svojim funkcionerima vidljiva za građane u medijima. Sve ostale stranke smeštene su u predizborne blokove. Smeta li vam to i da li je to ravnopravna borba za glasove?

- Naravno da borba nije ravnopravna. Ali to već postaje dosadno i ponavljati. Tako je kako je. Sigurno neću da kukam i plačem narednih sto godina zbog nepravde i šta ti ja znam čega sve. U odsustvu bolje opcije i boljeg načina borbe - boljeg u pogledu svrsishodnosti i efikasnosti - morate se prihvatiti boja koliko god on bio neravnopravan, pa kom opanci kom obojci. Uostalom, neće ovo biti poslednja bitka. Borba da se Srbija upristoji i unormali je proces i on će trajati.

  • Koliko vam smeta kada vas opozicija i građani koji su za bojkot svrstavaju u Vučićevu lojalnu opoziciju?

- Ne obazirem se ni inače previše na politikanstvo, a naročito to ne bih radio sada kada se pokazalo koliko je ideja bojkota bila ishitrena, nepromišljena i suštinski kontraproduktivna (zamislite samo kako bi sve izgledalo da je opozicija ujedinjena izašla na izbore). Ali priznajem da me pomalo čudi i zabrinjava to potpuno odsustvo elementarne logike i sposobnosti rasuđivanja jer na kraju ispade - ako je za pratiti Vaš rezon - da svako ko se ne slaže sa Draganom Đilasom i njegovom idejom bojkota automatski postaje takozvana lažna opozicija. Ne biva to. Na sreću, građani umeju da budu mnogo lucidniji od ostrašćenih političara i ponekad novinara kod kojih se takođe, u opozicionom delu, u poslednje vreme javlja doza subjektivnosti. • I sami ste u proteklom periodu kritikovali opoziciju, malo više nego vlast, zbog čega?

- To što govorite naprosto nije tačno. Zaista me čudi da od Vašeg lista dolaze tako tendenciozna i maliciozna pitanja. Nikada nisam kritikovao ostatak opozicije niti se bavim takvim stvarima. Čak i kada me vaše kolege nešto priupitaju o tome, trudim se da ostanem racionalan i argumentovan u svojim tvrdnjama. Kada su me tako na primer pitale za mišljenje o nedavnim incidentima ispred Skupštine, uvek sam naglašavao da se ne sme zaboraviti da su navedena dešavanja, koliko god mi se činila neprimerena i neefikasna, samo reakcija na sveopštu atmosferu za koju je na prvom mestu odgovorna vlast.

  • Kakve rezultate očekujete na republičkom, a kakve na lokalnom nivou?

- Očekujem da dođemo u poziciju iz koje ćemo još više moći da utičemo na javni i politički život kako bismo nastavili borbu i u jednom trenutku bili u mogućnosti da preuzmemo odgovornost za vođenje javnih, odnosno državnih poslova. Izlazimo sa jasnim programom i novim ljudima a građani su ti koji će doneti konačnu odluku. U   krajnjem ishodu, svaki narod zasluži i vlast i opoziciju koju ima.

  • Kako treba rešavati pitanje Srba u Crnoj Gori?

U Crnoj Gori nisu Srbi problem već je problem gangsterski režim Mila Đukanovića. Taj režim poku-

šava da izvrši preumljenje čitavog jednog naroda, čime uzrokuje veliku nestabilnost pretvarajući Crnu Goru u politički izrazito trusno područje. Očigledno je da će gospodin Đukanović ići do kraja i tu činjenicu treba uzeti kao nepromenljivu datost. Zato Srbija mora, uz punu i svesrdnu pomoć Srbima u Crnoj Gori, ozbiljnije da se pozabavi i samim crnogorskim režimom. • S obzirom dastevišeputa isticali da ste borac za Kosovo u sastavu Srbije smeta li vam što parlamentarni izbori nisu na celoj teritoriji Kosova i kako gledate na veliku kooperativnost Srpske liste u izboru nove kosovskevlade?

- Nisam ništa isticao a naročito ne sebe. Samo sam ponavljao jednu, meni se čini, jednostavnu istinu. Svaki vid predaje Kosova i Metohije će imati pogubne posledice po nas kao naciju. Prvo, zato što bismo takvim sramnim činom negirali sopstveno nacionalno biće, nacionalnu istoriju i kulturu. Drugo, zato što bi predaja KiM predstavljala početak niza novih geopolitičkih problema jer bi se time neminovno otvorilo pitanje velike Albanije i tako otpočela puna destabilizacija regiona. Nažalost od 2008. a naročito od 2012. srpske su vlasti bezumno išle linijom manjeg otpora i predavale komad po komad naše uporišne tačke secesionistima. Protivustavni Briselski sporazum iz 2013. je u tome otišao najdalje. Od tada se ne održavaju ni lokalni izbori shodno srpskom ustavu i zakonima a kamoli parlamentarni.

Mirjana R. Milenković

Uslov svake promene - većinski sistem • Sa kakvim programom izlazite pred građane i zbog čega bi oni trebalo da glasju baš za Metlu? -Živimouzemljiukojojjepartijskaknjižicapostalaapsolutnonajvažniji dokument Ona je jača i od radne knjižice i od studentskog indeksaOnavamomogućavadanađeteposaoiiidagazadržite,ona vamomogućavadaseobogatite,onavamomogućavada,popotrebi, steknete i neku diplomu. Preduslov svakog boljitka je da se takva snaga stranaka razbije. To ćemo udniti promenom izbornog sistema. Omogućićemo građanima da biraju svoje predstavnike ne samo po stranačkoj pripadnosti i ideologiji (mada se ovo drugo poodavno izgubilo) već prvenstveno po imenu i prezimenu. Kada političari u Srbiji budu crpeli svoj legitimitet podjednako od sopstvenog imena koliko i od stranačke pripadnosti, ova strahovita snaga stranaka koja počiva na čvrstoj hijerarhiji i negativnoj selekciji će biti razbijena. Više neće postojati stranačka vojska ihti stranačka mašinerija koja melje i korumpira sve pred sobom, od nezavisnog pravosuđa do nezavisnih medija - o tokovima novca i budžetskim sredstvima da ne govorim. Ova promena predstavlja apsolutni preduslov za sve ostalo. A "ostalo" je na prvom mestu obračun sa kompcijom. Usvojićemo Zakon o poreklu imovine koji će se ticati iskljudvo nosilaca javnih lunkdja od 1990. godine na ovamo a ne svih građana kako je danas predviđeno. Izmenom Krivičnog zakonika ćemo onemogudti da se za dela kompdje izriču kazne ispod zakonskog minimuma kao što je to danas praksa. Generalizovaćemo institudju prikrivenog islednika odnosno agenta provokatora. Rećje o ovlašćenom licu koje će mod da ponudi mito raznim služ.benim Hcima ili službenicima javnog sektora kako bi se razoktrila korupdju. Dragim rečima, id ćemo krajnje represivno protiv kompdje. Formiraćemo razvojnu banku koja će pratiti politiku reindustrijalizadje zemlje sa posebnim osvrtom na namensku industriju i industriju informadonih tehnologija. U poljoprivredi ćemo staviti akcenat na edukadju poljoprivrednika, subvendjeistabilnostipredvidljivostotkupnihcenakrozintervendiu države. Ćetvrti prioritet se tiče debeogradizadje Srbije kroz mere delokalizadje i decentralizadje.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.05.2020

Medij: Dnevnik Strana: 2

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: POLITIČKE STRANKE

POLITIČKE STRANKE

„Metla 2020”: Iskorenićemo

korupciju

Član Predsedništva Pokreta „Metla 2020” Ivan Matović izjavio je juče da će taj pokret „jednom za svagda” iskoreniti korupciju i stranačko zapošljavanjeu Srbiji.

- Napravićemo uređenu državu u kojoj će naša deca želeti da žive - zaključio je Matović.

Karić: Građani da podrže započete

reforme

Narodni poslanik i zamenik predsednika PSS-BK-a Dragomir J. Karić pozvao je juče građane da izađu na izbore 21. juna i podrže započete privredne i socijalne reforme, kao i brojne velike infrastrukturne projekte u Srbiji. Karić je posetio Vršac i sa saradnicima obišao i porodičnu firmu MBV za proizvodnju i promet poljoprivrednih mašina, kao i njihov rasadnik cveća, koja postoji već 32 godine i u kojoj rade tri generacije porodice Milinković.

Kako je saopštio PSS-BK, Karić je poručio je da je potencijal Srbije upravo u porodičnim kompanijama i poljoprivrednim gazdinstvima i da je potrebno omogućiti još kvalitetnije uslove za njihov razvoj.

Dveri”: Obradović

dobio poziv tužilaštva

Pokret „Dveri” saopštio je da je lider tog pokreta i narodni poslanik Boško Obradović dobio poziv Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu da u četvrtak, 28. maja, dođe na saslušanje u svojstvu osumnjičenog zbog krivičnog dela nasilničkog ponašanja, i navodi da će se Obradović odazvati pozivu i da se neće pozivati na poslanički imunitet.

Srpski pokret „Dveri” navodi da se raduje dokazivanju istine o onome što se, kako kažu, zaista desilo 8. maja na protestu ispred Doma Narodne skupštine, i očekuje odbacivanje krivične prijave protiv Boška Obradovića i druge trojice osumnjičenih. Dalje se u saopštenju navodi da raj pokret očekuje da i druga tužilaštva, kako kažu, hitno pokrenu istražne radnje i sudske postupke po krivičnim prijavama koje je podneo Boško Obradović protiv Aleksandra Vulina, Aleksandra Vučića, Nebojše Stefanovića, Branka Stefanovića, Vladimira Rebića i Zagorke Dolovac...

SRS: Za savez

s Rusijom

Potpredsednik Srpske radikalne stranke Miljan Damjanović izjavio je juče da je ta stranka krenula odlučno u savez s Rusijom, koji će Srbiji, između ostalog, omogućiti da sačuva Kosovo i Metohiju i da ima jaku ekonomiju i vojsku.

- Savez s Rusijom omogućiće nam jaku ekonomiju, moćnu vojsku, sačuvaćemo Kosovo i Metohiju - izjavio je Damjanović. - Nama je bitan integritet i suverenitet Srbije. Imaćemo moćnog prijatelja i saveznika i nećemo dozvoliti da nam se mešaju strane sile sa Zapada u naša srpska pitanja. Zato su srpski radikali krenuli odlučno u savez s Rusijom. Paroški: Srbiji je potrebna srpska

Vojvodina

- Prvi put Srbi iz Vojvodine, koji čine 90 odsto ukupnog stanovništva ove teritorije, s koalicionom listom Zdrave Srbije i Bolje Srbije, koja je i lista srpske Vojvodine, legitimno konkurišu za Skupštinu i Vladu Srbije - izjavio je potpredsednik Zdrave Srbije i kandidat za poslanika na listi „Milan Stamatović - Zdravo da pobedi - Dragan Jovanović - Bolja Srbija - Zdrava Srbija” Milan Paroški. - Zahvaljujući toj listi, Vojvodina sada ima za koga da glasa jer Srbiji je potrebna srpska Vojvodina kao alternativa drugim vojvođanskim političkim strankama koje se zalažu za stvaranje neke drugačije Vojvodine, čiji temelji ne počivaju na očuvanju nacionalnog identiteta srpskog naroda.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.05.2020

Medij: Informer Strana: 3

Rubrika: Udarne vesti

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Dejan Nikolić FUNKCIONER DS

Dejan Nikolić FUNKCIONER DS

Mislim da je Aleksandra Jerkov u ovom slučaju iskorišćena od Ijudi iz Demokratske stranke koji su joj poturili falsifikate s ciljem da brutalno polome stranku, preuzmu je i izađu na izbore

----------------------------------------------------------

Datum: 23.05.2020

Medij: Kurir Strana: 4

Rubrika: Vesti

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: PARLAMENTARNI I LOKALNI IZBORI 2020.

Javni beležnici iz Šapca saopštili su juče da su neosnovane tvrdnje predstavnika liste „Nebojša Zelenović - Šabac je naš" — koji su ih optužili za greške prilikom overe 406 potpisa birača za podršku njegovoj Listi, koju je zbog toga Upravni sud poništio.

- Tačnoje da je u overenim izjavama građana bilo tehničkih propusta (nisu upisani datum ili mesto izdavanja Lične karte), aLi njih nisu načiniLi beLežnici, već su ih pri Likom popunjavanja obrazaca načini-Li aktivisti Liste Nebojše ZeLenovića - navodi se u saopštenju.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.05.2020

Medij: Kurir Strana: 9

Rubrika: Vesti

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Epidemiolozi zaratili zbog korone

FAJT NA MREŽAMA ŽESTOKA POLEMIKA DOKTORA PREDRAGA KONAI ZORANA RADOVANOVIĆA

Epidemiolozi zaratili zbog korone

Sukob Kolege na Fejsbuku sučelile mišljenja u vezi s tokom vođenja bitke s pandemijom opasnog virusa Poznati srpski epidemiolozi dr Predrag Kon i njegov kolega dr Zoran Radovanović žestoko su se juče sukobili na društvenim mrežama zbog koronavirusa!

Najpre je Radovanović na svom Fejsbuk profilu izneo

svoj e viđenje situacije i u zamerke kriznom štabu, na šta je Kon u postu na svom profilu poručio da postoje sne zablude i da nereagovao o koroni koje je Kon pre nekoliko ROGLAŠENJEM dana objavm na p'itomp'om" I nvo Radovanovićeve stavove o javnim nabavkama, lsticu ći da tu leži suštinsks zabluda „mog prijatelja prof. Zorana Radovanovića, koja traje preko deset godina“. Nabavke

- Bez vanrednog stanja i mogućnosti direktnih nabavki, na osnovu čitavog mog iskustva kroz ovakve situacije, mogli bismo MLi jNk da se slikamo. Naći će se pravnici koji će objašnjavati, govoriti suprotno. Govorim o onome što vot pokazao.

onda i sada miljama sam bio daleko od sprovođenja nabavki, i potpuno mi je bilo svejedno kako se sprovode jer su to radili drugi u skladu sa zakonom i ovlašćenjima - napisaojetadaKon.

Na to je Radovanović juče odgovorio da ga je „iznenadilo vraćanje kolege Konanabajatu i neaktuelnu dilemu: vanredno stanje ili vanredna situacija“ i da se desilo ono što nije smelo da se desi - „javno sučeljavanje dva epidemiologa“.

- Nesporna je tvrdnja dr Kona da bi bez preduzimanja mera broj žrtava kovida 19 u Srbiji bio mnogo veći od zvanično evidentiranih skoro 250 - naveo je Radovanović, uz konstataciju da smo imali najrigoroznije mere u regionu, ali i veliku stopu obolevanja.

Kon mu je na to poručio da „priprema odgovore“.

IH - Zabluda postoji i odnosi se na činjenice da samo s proglašenjem epidemije ne može da se direktno vrše nabavke, itojejedinošto nikada nećemo da se složimo. Život i

događaji to pokazuju. Tumačenja raznih će uvek biti. Što se tiče najgorih i najboljih u regionu, to ću ostaviti za detalj ne analize - naveo je Kon.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.05.2020

Medij: Politika Strana: 5

Rubrika: Događaji dana

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Dodatna pomoć SAD Srbiji 20,3 miliona dolara

Dodatna pomoć SAD Srbiji 20,3 miliona dolara

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović ocenila je juče da potpisivanje amandmana kojim USAID i SAD opredeljuju dodatnih 20,3 miliona dolara bespovratnih sredstava Srbiji predstavlja nastavak saradnje s jednim od najznačajnijih razvojnih partnera Srbije - SAD, kao i snažnu američku podršku našem evropskom putu. „Ovih 20,3 miliona dolara su dodatak sporazumima iz 2010. godine i do danas ukupno iznose 145 miliona dolara granta, bespovratne pomoći, koji se usmeravaju na dva nivoa”, kazala je Joksimovićeva na konferenciji za novinare, prenosi Tanjug.

Godfri je, nakon što je s Jadrankom Joksimović potpisao amandmane o dodatnoj pomoći, rekao da je ta pomoć namenjena za podsticanje privrednih aktivnosti si srednjih preduzeća, kao i za podršku Srbiji na njenom putu ka EU. Naveo je da SAD preko USAID dodaju još 20,3 miliona dolara već postojećem sporazumu o pomoći Srbiji da bi njena privreda bila konkurentnija, da bi se ojačala vladavina prava i medijsko okruženje, da bi se poboljšao učinak vlade i suzbila korupcija.

Izveštaj EP o napretku zemalja kandidata koji utiče i na otvaranje pregovaračkih poglavlja odložen je za jesen, a ministar Jadranka Joksimović kaže da će biti pripremljen nezvaničan izveštaj koji će dati mogućnost članicama EU da analiziraju urađeno u Srbiji, te da očekuje da ipak krajem juna neko od poglavlja za koje smo spremni bude otvoreno. B. Baković

Godfri: Očekujemo rešenje slučaja „Bitići” i paljenja ambasade Ambasador Godfri rekao je da SAD očekuju da će biti rešeni slučajevi paljenja američke ambasade u Beogradu i ubistvo braće Bitići i da će počinioci biti osuđeni. Istakao je da je veliki deo pomoći koju Srbiji pružaju SAD upravo vezan za pomoć vladavini prava i pravosudnim institucijama. „Zato mi opredeljujemo ova sredstva, ne zato što volimo Srbiju, mada je i to tačno, volimo je, nego zato što je i u američkom interesu da vi ostvarite napredak”, rekao je Godfri. Joksimovićeva je izjavila da sadašnja Vlada Srbije, kao ni prethodna, nije bila nekooperativna i nekonstruktivna kada su u pitanju dva slučaja koja predstavljaju otvorena pitanja u odnosima Srbije i SAD. Podvukla je da nije korektno iznositi uverljive ocene ko je učestvovao u tim događajima i ko je njihov organizator. Ističe da smatra da postoji otvoreni stalni dijalog između Srbije i SAD, kao i postupanje nadležnih institucija i dodaje da veruje da to prepoznaju i SAD.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.05.2020

Medij: Večernje novosti Strana: 10

Rubrika: Hronika

Autori: Lj.P.

Teme: Korupcija

Naslov: PODGORIČANIN SE BRANIO ĆUTANjEM, JOŠ TROJE OKRIVLjENIH IZNELO ODBRANU

UVIŠEM SUDU U NOVOM SADU JUČE POČELO SUĐENjE MARJANU VUJAČIĆU ZBOG FALSIFIKOVANjA ISPRAVA

? ? PODGORIČANIN SE BRANIO ĆUTANjEM, JO[ TROJE OKRIVQENIH IZNELO ODBRANU

PRED Posebnim odeljenjem za borbu protiv korupcije Višeg suda u Novom Sadu, juče je počelo suđenje Marjanu Vujačiću iz Podgorice, optuženom za falsifikovanje isprave. Vujačić, koji je u novosadski sud doveden iz zatvora u Vranju, rešio je da ne iznosi odbranu, već je, kako saznajemo, odlučio da se, kao i u istrazi, brani ćutanjem. Preostalo troje okrivljenih, Nebojša Basta, koji se tereti za podstrekavanje na zloupotrebu službenog položaja, Zoran Mrvaljević, optužen za falsifikovanje, i Jelena Pavićević, koju optužni predlog tereti za zloupotrebu službenog položaja, odlučili su da iznesu odbrane. Tokom istrage su se branili ćutanjem.

Vujačić je u junu prošle godine uhapšen u Novom Sadu zbog sumnje da je koristio falsifikovane isprave, a lisice na ruke su tada stavljene i dvoma službenicima MUP, koji su mu navodno za 1.500 evra izdali lažna dokumenta. Istraga o tome se najpre vodila u Specijalnom tužilštvu u Beogradu, a onda je predmet prosleđen Posebnom odeljenju u Novom Sadu. Vujačiću je, kako saznajemo, bilo ponuđeno da potpiše sporazum o priznanju krivice, ali je on, nezadovoljan visinom određene kazne, to odbio.

Podgoričaninu je, inače, počelo suđenje u Višem sudu u Vranju zbog optužbe da je ubio Jugoslava Cvetanovića Jugeta, brata Saše Cvetanovića, koji je pred Specijalnim sudom u Beogradu osuđen na 35 godina zatvora zbog likvidacije Nikole Bojovića, rođenog brata Luke Bojovića.

Naredno ročište je zakazano za 15. jun, kada će biti saslušani svedoci. ? Lj. P.

Lj. P.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.05.2020

Medij: Večernje novosti Strana: 3

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: STOP STRANAČKOM ZAPOŠLjAVANjU

POKRET "METLA 2020" ODREDIO CILjEVE

STOP STRANAČKOM ZAPOŠLjAVANjU

ČLAN predsedništva Pokreta "Metla 2020" Ivan Matović izjavio je juče da će taj pokret jednom zasvagda iskoreniti korupciju i stranačko zapošljavanje u Srbiji. On je rekao da je vladajuća koalicija 2012. godine došla na vlast sa dva obećanja, da će zaustaviti stranačko zapošljavanje i da će iskoreniti korupciju, a, u međuvremenu su, tvrdi, to "doveli do savršenstva". Matović je ocenio i da oni bez stranačke knjižice neke od vladajućih stranaka ne mogu da nađu posao: - Napravićemo uređenu državu u kojoj će naša deca želeti da žive.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.05.2020

Medij: N1

Emisija: Novi dan,N1

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Gost Branko Čečen

Stavovi izlaska na izbore ili njihovog bojkota su postali toliko radikalni i brane se sa mnogo emocija između ostalog i zbog toga što smo pre epidemije koronavirusa bili zemlja nesrećnih ljudi, a sada smo postali zemlja nesrećnih i razdražljivih ljudi, ocenio je u Novom danu Branko Čečen, direktor Centra za istraživačko novinarstvo (CINS).

Čečen objašnjava da je pitanje izlaska na izbore postalo pitanje "daljeg nastavka raspojasane korupcije, devastacije naših prava i institucija", a da je pritisak na opozicione stranke ogroman.

U tom svetlu objašnjava i sukobe unutar opozicije, za koje kaže da su postali veoma javni. Dodaje da se o njima detaljno izveštava, jer su očekivanja građana velika, kao i frustracija nejedinstvom opozicije.

"Gledamo opoziciju koja prolazi kroz sve dečje bolesti opozicije devedesetih, kojoj je trebalo mnogo vremena da formira otpor Miloševićevoj vlasti. Kada čovek pomisli ako ponovo moraju da prođu sve te sudare, padove, razumevanje da se bez desnice ne može oboriti koalcija, to će naravno izazvati frustraciju kod svakoga ko želi da ovo stanje stane", rekao je Čečen.

Na pisanje "Politike" da se opozicija ne pita zašto im građani ne veruju, gost Novog dana podseća da je daleko od toga da je sva opozicija sastavljena od ljudi koji su već bili na vlasti, a da pokreti ili stranke koje nisu nikada učestvovale na vlasti nisu u prednosti.

Čečen napominje da se teško čuju programi i ideje opozicionih stranaka o tome šta bi uradili, a razlog vidi u tome što je vlast svela političku borbu na vređanje, vikanje i pitanje pljačke prethodne ili ove vlasti.

Upitan o tome šta očekivati posle bojkota izbora, Čečen kaže da nije najsigurniji šta je najispravnija odluka i da je dilema ogromna.

"Nemamo normalne izbore, znate da će vas sačekati topli zec u kojem namate šanse, da javnom servisu može da vas dočeka novinarka koja će vikati na vas umesto da vas pusti da odgovorite. Bojkot pokušava da uskrati legitimitet ne bi li se došlo do izbora u dobrim u slovima kako bi se izneli programi. Ne bih bio na mestu opozicionih političara. Iako je lako kritikovati opoziciju, građani treba da se sete da je ona u strahovito teškom položaju, finansijski ne postoji i da bi samo finansiranje izlaska na izbore bilo vrlo teško", odgovara direktor CINS-a.

Kada je u pitanju pad Srbije na lestvici demokratije, Čečen kaže da to što se u izveštajima Fridom hausa ili Reportera bez granica Srbija pojavljuje kao nedemokratska zemlja sa potpuno uništenim medijima, je nešto što novinari "vrište Evropskoj uniji već osam godina".

On ističe da je EU pokazala zabirnutost, ali da istovremeno snažno podržava ovu vlast.

"Dodatno zbunjuje i onemogućava da razumemo kakav odnos se očekuje od boraca za demokratiju ako se podstičemo da izađemo na izbore koji su sve samo ne demokratski, a ako je izbor bojkota veliki korak unazad u tom prostoru koji svmo osvojili za sebe da se naš glas čuje", napominje Čečen.

Govoreći o položaju lekara i medicinskog osoblja tokom epidemije, gost Novog dana kaže da je teško promeniti taj sistem i u vremenu kada ima novca.

"Devastirano zdravstvo s kojim smo dočekali epidemiju biće teško da se oporavi kada nema novca... Predizborna kampanja nije prestajala ni u vanrednom stanju, Aleksandar Vučić i ostali su se reklamirali dok su se medicinski radnici bez zaštitne opreme borili u bolnicama. Mi smo u tužnom delu naše istorije odlučili da imamo vrlo brze izbore koji nisu bezbedni ni zdravstveno. Šta je ostalo nego da nastave funkcionersku kampanju i obilaze gradilišta", napominje Čečen.

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 22.05.2020

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/politika/jovanovic-u-toku-je-izrada-bele-knjige-o-kriminalu-i-korupciji-u-beogradu/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Jovanović: U toku je izrada Bele knjige o kriminalu i korupciji u Beogradu

Šef odborničke grupe Saveza za Srbiju u Skupštini Beograda Nikola Jovanović izjavio je da je u toku izrada "Bele knjige o kriminalu i korupciji u Beogradu" koja će biti polazna osnova za utvrđivanje krivične odgovornosti gradskih funkcionera u prethodnih šest godina.Nikola Jovanović sa građanima Zvezdare Foto: Narodna stranka "Slučaj bivšeg gradskog urbaniste Milutina Folića, koji se bavi prodajom stanova čiju je gradnju omogućio izmenom urbanističkih planova dok je bio u državnoj službi, jedan je od onih koji će biti detaljno ispitani, kao i uloga njegovih šefova Siniše Malog i Gorana Vesića", rekao je Jovanović u razgovoru sa građanima beogradske opštine Zvezdara. Jovanović, koji je i potpredsednik Narodne stranke, istakao je da će jedan od prioriteta te stranke i Saveza za Srbiju po promeni vlasti biti nezavisno tužilaštvo koje će se baviti visokom korupcijom po "rumunskom modelu". Jovanović je dodao da je iz dokumenata APR-a i izveštaja KRIK-a jasno da je "Folić prekršio član 38. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, trgovao uticajem i počinio druga krivična dela o čemu će se izjasniti buduće nezavisno tužilaštvo". "Ova krivična dela ne zastarevaju tako brzo i toga bi trebalo da budu svesni Folić i svi slični njemu", naglasio je Jovanović, a prenosi pres služba Narodne stranke. bela knjiga, Kriminal i korupcija, milutin folic, Nikola JovanovićBeograd Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas. Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.   Učlani se

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 22.05.2020

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Vesti/a602134/Jovanovic-Izrada-Bele-knjige-o-kriminalu-i-korupciji-u-Beogradu.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Jovanović: Izrada "Bele knjige o kriminalu i korupciji u Beogradu"

Autor:BetaŠef odborničke grupe Saveza za Srbiju u Skupštini Beograda Nikola Jovanović izjavio je da je u toku izrada "Bele knjige o kriminalu i korupciji u Beogradu" koja će biti polazna osnova za utvrđivanje krivične odgovornosti gradskih funkcionera u prethodnih šest godina."Slučaj bivšeg gradskog urbaniste Milutina Folića, koji se bavi prodajom stanova čiju je gradnju omogućio izmenom urbanističkih planova dok je bio u državnoj službi, jedan je od onih koji će biti detaljno ispitani, kao i uloga njegovih šefova Siniše Malog i Gorana Vesića", rekao je Jovanović u razgovoru sa građanima beogradske opštine Zvezdara.Jovanović, koji je i potpredsednik Narodne stranke, istakao je da će jedan od prioriteta te stranke i Saveza za Srbiju po promeni vlasti biti nezavisno tužilaštvo koje će se baviti visokom korupcijom po "rumunskom modelu".On je dodao da je iz dokumenata APR-a i izveštaja KRIK-a jasno da je "Folić prekršio član 38. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, trgovao uticajem i počinio druga krivična dela o čemu će se izjasniti buduće nezavisno tužilaštvo"."Ova krivična dela ne zastarevaju tako brzo i toga bi trebalo da budu svesni Folić i svi slični njemu", naglasio je Jovanović.      

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 22.05.2020

Medij: krstarica.com

Link: https://www.krstarica.com/vesti/politika/nikola-jovanovic-u-toku-je-izrada-bele-knjige-o-kriminalu-i-korupciji-u-beogradu/

Autori: @krstarica

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Nikola Jovanović: U toku je izrada Bele knjige o kriminalu i korupciji u Beogradu

Šef odborničke grupe Saveza za Srbiju (SzS) u Skupštini Beograda  i potpredsednik Narodne stranke Nikola Jovanović izjavio je da je u toku izrada "BeleŠef odborničke grupe Saveza za Srbiju (SzS) u Skupštini Beograda  i potpredsednik Narodne stranke Nikola Jovanović izjavio je da je u toku izrada "Bele knjige o kriminalu i korupciji u Beogradu" koja će biti polazna osnova za utvrdjivanje krivične odgovornosti gradskih funkcionera u prethodnih šest godina. "Slučaj bivšeg gradskog urbaniste Milutina Folića, koji se bavi prodajom stanova čiju je gradnju omogućio izmenom urbanističkih planova dok je bio u državnoj službi, jedan je od onih koji će biti detaljno ispitani, kao i uloga njegovih šefova Siniše Malog i Gorana Vesića", rekao je Jovanović u razgovoru sa gradjanima beogradske opštine Zvezdara, saopštila je danas Narodna stranka. Jovanović, koji je i potpredsednik te stranke, istakao je da će jedan od prioriteta te stranke i Saveza za Srbiju po promeni vlasti biti nezavisno tužilaštvo koje će se baviti visokom korupcijom po "rumunskom modelu". Jovanović je dodao da je iz dokumenata APR-a i izveštaja KRIK-a jasno da je "Folić prekršio član 38. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, trgovao uticajem i počinio druga krivična dela o čemu će se izjasniti buduće nezavisno tužilaštvo". "Ova krivična dela ne zastarevaju tako brzo i toga bi trebalo da budu svesni Folić i svi slični njemu", naglasio je Jovanović. U vreme dok je bio prvi urbanista Grada Beograda Milutin Folić pomogao je da se sagrade neki od najvećih prestoničkih stambenih kompleksa danas, posredstvom svoje privatne agencije, prodaje stanove u tim kompleksima, objavio je portal KRIK. (Beta) Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 22.05.2020

Medij: novimagazin.rs

Link: http://www.novimagazin.rs/vesti/nikola-jovanovic-u-toku-je-izrada-bele-knjige-o-kriminalu-i-korupciji-u-beogradu

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Nikola Jovanović: U toku je izrada Bele knjige o kriminalu i korupciji u Beogradu

Šef odborničke grupe Saveza za Srbiju (SzS) u Skupštini Beograda Nikola Jovanović izjavio je da je u toku izrada "Bele knjige o kriminalu i korupciji u Beogradu" koja će biti polazna osnova za utvrđivanje krivične odgovornosti gradskih funkcionera u prethodnih šest godina."Slučaj bivšeg gradskog urbaniste Milutina Folića, koji se bavi prodajom stanova čiju je gradnju omogućio izmenom urbanističkih planova dok je bio u državnoj službi, jedan je od onih koji će biti detaljno ispitani, kao i uloga njegovih šefova Siniše Malog i Gorana Vesića", rekao je Jovanović u razgovoru sa građanima beogradske opštine Zvezdara, saopštila je danas Narodna stranka.Jovanović, koji je i potpredsednik te stranke, istakao je da će jedan od prioriteta te stranke i Saveza za Srbiju po promeni vlasti biti nezavisno tužilaštvo koje će se baviti visokom korupcijom po "rumunskom modelu".Jovanović je dodao da je iz dokumenata APR-a i izveštaja KRIK-a jasno da je "Folić prekršio član 38. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, trgovao uticajem i počinio druga krivična dela o čemu će se izjasniti buduće nezavisno tužilaštvo"."Ova krivična dela ne zastarevaju tako brzo i toga bi trebalo da budu svesni Folić i svi slični njemu", naglasio je Jovanović.U vreme dok je bio prvi urbanista Grada Beograda Milutin Folić pomogao je da se sagrade neki od najvećih prestoničkih stambenih kompleksa danas, posredstvom svoje privatne agencije, prodaje stanove u tim kompleksima, objavio je portal KRIK.    

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 22.05.2020

Medij: beta.rs

Link: https://beta.rs/vesti/politika-vesti-srbija/127702-nikola-jovanovic-u-toku-je-izrada-bele-knjige-o-kriminalu-i-korupciji-u-beogradu

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Nikola Jovanović: U toku je izrada Bele knjige o kriminalu i korupciji u Beogradu

Šef odborničke grupe Saveza za Srbiju (SzS) u Skupštini Beograda i potpredsednik Narodne stranke Nikola Jovanović izjavio je da je u toku izrada Bele knjige o kriminalu i korupciji u Beogradu koja će biti polazna osnova Šef odborničke grupe Saveza za Srbiju (SzS) u Skupštini Beograda i potpredsednik Narodne stranke Nikola Jovanović izjavio je da je u toku izrada "Bele knjige o kriminalu i korupciji u Beogradu" koja će biti polazna osnova za utvrdjivanje krivične odgovornosti gradskih funkcionera u prethodnih šest godina. "Slučaj bivšeg gradskog urbaniste Milutina Folića, koji se bavi prodajom stanova čiju je gradnju omogućio izmenom urbanističkih planova dok je bio u državnoj službi, jedan je od onih koji će biti detaljno ispitani, kao i uloga njegovih šefova Siniše Malog i Gorana Vesića", rekao je Jovanović u razgovoru sa gradjanima beogradske opštine Zvezdara, saopštila je danas Narodna stranka. Jovanović, koji je i potpredsednik te stranke, istakao je da će jedan od prioriteta te stranke i Saveza za Srbiju po promeni vlasti biti nezavisno tužilaštvo koje će se baviti visokom korupcijom po "rumunskom modelu". Jovanović je dodao da je iz dokumenata APR-a i izveštaja KRIK-a jasno da je "Folić prekršio član 38. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, trgovao uticajem i počinio druga krivična dela o čemu će se izjasniti buduće nezavisno tužilaštvo". "Ova krivična dela ne zastarevaju tako brzo i toga bi trebalo da budu svesni Folić i svi slični njemu", naglasio je Jovanović. U vreme dok je bio prvi urbanista Grada Beograda Milutin Folić pomogao je da se sagrade neki od najvećih prestoničkih stambenih kompleksa danas, posredstvom svoje privatne agencije, prodaje stanove u tim kompleksima, objavio je portal KRIK.

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 22.05.2020

Medij: pescanik.net

Link: https://pescanik.net/kako-velike-tehnoloske-firme-planiraju-da-profitiraju-od-pandemije/

Autori: @pescanik

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Kako velike tehnološke firme planiraju da profitiraju od pandemije - Naomi Klein

Nešto nalik na koherentnu pandemijsku doktrinu šoka počinje da se pojavljuje. Nazovite to "Screen New Deal". Foto: AFP via GettyU sredu 6. maja, za vreme redovne konferencije za štampu o korona virusu, ozbiljnim licem guvernera savezne države Njujork Endrjua Kuoma, koje se nedeljama pojavljuje na našim ekranima, nekoliko puta je preletelo nešto što podseća na osmeh."Mi smo spremni, sasvim smo posvećeni", guverner je izjavio euforično. "Mi smo Njujorčani i zato smo borbeni, naše su ambicije velike […] Shvatamo ne samo da je promena neodložna, već i da možemo da je okrenemo u našu korist ako je sprovedemo na pravi način."Ovo nekarakteristično dobro raspoloženje bilo je podstaknuto video prenosom obraćanja bivšeg Guglovog izvršnog direktora Erika Šmita, koji se priključio guvernerovoj konferenciji za štampu da najavi da će predvoditi panel s ciljem da se osmisli život u Njujorku posle pandemije, s naglaskom na integraciji tehnologije u sve sfere života.Šmit je izjavio: "Naši prioriteti su fokusiranje na telemedicinu, učenje na daljinu i širokopojasni internet […] Moramo da tražimo rešenja koja mogu da se primene sada, da se ubrzaju, i da koristimo tehnologiju da bismo stvari učinili boljima." Da bi odagnali sumnju u dobre namere bivšeg šefa Gugla, dva para uokvirenih anđelskih krila virila su u pozadini slike.Samo dan ranije, Kuomo je objavio partnerstvo sa Fondacijom Bila i Melinde Gejts, u svrhe razvoja "pametnijeg edukativnog sistema". Nazivajući Gejtsa vizionarom, Kuomo je dodao da je pandemija stvorila "trenutak u istoriji kada zaista možemo da primenimo i unapredimo [Gejtsove] ideje […] čemu sve ove zgrade, sve ove učionice, kada imamo ovu tehnologiju na raspolaganju?" zapitao se, naizgled retorički.Trebalo joj je vremena da se uobliči, ali nešto nalik na koherentnu pandemijsku doktrinu šoka počinje da se pojavljuje. Nazovite to "Screen New Deal". Budućnost u koju hrlimo je visokotehnološka. U njoj je tehnološka dimenzija daleko više izražena nego u prethodnim katastrofama. I dok raste broj smrtnih slučajeva, sa pozicije vizije budućnosti koja biva nametnuta, prethodne nedelje fizičke izolacije se tretiraju ne kao bolna ali neophodna mera za spasavanje života, već kao laboratorija za trajnu (i veoma profitabilnu) budućnost bez fizičkih kontakata.Anudža Sonalker, izvršna direktorka Stir Teka, kompanije iz Merilenda koja se bavi prodajom tehnologija za samostalno parkiranje, ukratko je objasnila novi pristup. "Raste zagrejanost za tehnologiju bez ljudi i kontakata", izjavila je ona. "Ljudska bića su biološka opasnost, mašine to nisu."U ovakvoj budućnosti naši domovi prestaće da budu pre svega lični prostor, a posredstvom brze digitalne mreže postaće naše škole, naše doktorske kancelarije, naše teretane i, ako tako država odluči, naši zatvori. Naravno, za mnoge od nas ti isti domovi su već bili pretvoreni u danonoćna radna mesta i igraonice čak i pre pandemije, a cvetale su i mere nadgledanog kućnog pritvora. Međutim, u budućnosti koja se hitno nameće, svi ovi trendovi će se ubrzati do maksimuma.To je budućnost u kojoj će privilegovani moći da naruče skoro sve na kuću, bilo virtuelno preko video prenosa ili klaud tehnologije, bilo fizički - posredstvom autonomnih vozila ili drona. A zatim će to dalje deliti preko posredničke platforme. To je budućnost u kojoj je neuporedivo manje radnih pozicija predviđeno za nastavnike, doktore i vozače. U njoj se ne prihvataju ni keš ni kreditne kartice (pod izgovorom zaštite od virusa), postoji okosnica masovnog tranzitnog sistema i znatno manje umetnosti uživo. Takvu budućnost će navodno pokretati "veštačka inteligencija", ali u stvarnosti sav posao će obavljati desetine miliona anonimnih radnika natrpanih u postrojenja, centre za čuvanje podataka, timove za moderaciju sadržaja, izrabljivačke pogone za proizvodnju električnih proizvoda, rudnike litijuma, industrijske farme, radionice za preradu mesa i zatvore, u uslovima bez zaštite od bolesti i izrabljivanja. To je budućnost u kojoj će svaki naš pokret, svaka reč, svaki odnos biti podložni praćenju i analizi u do sada neviđenoj saradnji između države i tehnoloških giganata.Ako ovo zvuči poznato, to je zato što nam je, pre Kovida, ova vizija budućnosti bazirana na aplikacijama i privremenim i povremenim poslovima poturana u ime neometanog komfora i personalizacije. Međutim, mnogi od nas su bili zabrinuti. Bili smo zabrinuti za sigurnost, kvalitet i nepravičnosti telemedicine i virtuelnih učionica; za pešake pokošene samoupravljajućim vozilima i za uništene pakete i za ljude koje su povredili dronovi. Bili smo zabrinuti zbog praćenja kretanja, kao i zbog bezgotovinske trgovine što brišu našu privatnost i osnažuju rasnu i rodnu diskriminaciju; zbog beskrupuloznih socijalnih mreža koje zagađuju našu informacionu ekologiju i mentalno zdravlje naše dece; zbog "pametnih gradova" ispunjenih senzorima koji zamenjuju lokalnu vlast; zbog dobrih radnih mesta koja su zbrisana pod naletom ovih tehnologija; zbog novih loših zanimanja koja ove tehnologije masovno proizvode.Najviše od svega, brinuli smo zbog demokratije koja je posrtala pod bogatstvom i moći šačice tehnoloških kompanija koje su majstori izbegavanja odgovornosti - za štetu nanetu u oblasti u kojoj dominiraju, bilo da je reč o medijima, trgovini na malo ili transportu.To je bila davna prošlost, tj. februar. Danas su ove opravdane brige zbrisane talasom panike, a bajata vizija budućnosti se prepakuje na brzinu. U traumatičnim okolnostima masovnih smrti, ubeđuju nas da su ove tehnologije jedini način da se zaštitimo od pandemije, nužno rešenje da zaštitimo sebe i nama drage osobe.Zahvaljujući Kuomu i njegovim dogovorima sa milijarderima (uključujući i onaj sa Majklom Blumbergom za testiranje i praćenje zaraze), savezna država Njujork je postala pozornica ove tmurne budućnosti, ali ambicije prevazilaze granice bilo koje pojedinačne države.Centralna figura ove priče je Erik Šmit.Mnogo pre nego što su stanovnici SAD-a razumeli pretnju virusa Kovid-19, Šmit je sprovodio agresivnu kampanju zalažući se za viziju budućnosti iz serije Black Mirror - viziju budućnosti koju mu je Kuomo omogućio da ostvari. U srcu ove vizije je neprimetna integracija javnog sektora sa šačicom giganata iz Silicijumske doline. Javne škole, bolnice, doktorske ordinacije, policija i vojska prepuštaju (i debelo plaćaju) svoje osnovne funkcije privatnim tehnološkim kompanijama.Šmit promoviše ovu viziju i kao predsednik Odbora za inovacije u odbrani, koji savetuje američko ministarstvo odbrane da poveća upotrebu veštačke inteligencije u vojsci, i kao predsednik moćne Komisije za veštačku inteligenciju pri Državnoj bezbednosti (NSCAI), koja savetuje Kongres u vezi sa pitanjima "napretka u oblasti veštačke inteligencije, mašinskog učenja i srodnih tehnologija", sa ciljem da se to iskoristi za "potrebe nacionalne i ekonomske sigurnosti Sjedinjenih Američkih Država, uključujući i ekonomske rizike". Oba odbora su prepuna izvršnih direktora iz Silicijumske doline i ljudima iz vrha kompanija kao što su Orakl, Amazon, Majkrosoft, Fejsbuk i, naravno, Šmitove bivše kolege iz Gugla.Iako je predsednik ovih odbora, Šmit i dalje poseduje deonice Alfabeta (Guglova roditeljska kompanija) u vrednosti većoj od 5,3 milijarde dolara, kao i deonice u drugim tehnološkim kompanijama. U suštini, njegova uloga je da u Vašingtonu vrši pritisak u ime Silicijumske doline. Osnovna svrha ovih odbora je da zahtevaju od vlade da drastično poveća investicije u istraživanja veštačke inteligencije i tehnoloških infrastruktura kao što je 5G mreža, tj. investicije od kojih će direktno profitirati kompanije čiji su deoničari Šmit i drugi članovi ovih odbora.Prvobitno u obraćanju zakonodavcima iza zatvorenih vrata, a zatim i u obraćanju javnosti novinskim člancima i intervjuima, Šmit izlaže argument da je američka prevlast u globalnoj ekonomiji na ivici kolapsa, zbog spremnosti kineske vlade da potroši neograničena javna sredstva za izradu visokotehnološke infrastrukture za nadziranje, u isto vreme dozvoljavajući kompanijama kao što su Alibaba, Badiu i Huavej da profitiraju od komercijalnih primena ove infrastrukture.Centar za zaštitu elektronskih podataka (Epic) nedavno je, na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, dobio kopiju prezentacije Šmitove NSCAI, iz maja 2019. U njoj se zloslutno opisuje način na koji kineska relativno labava zakonska regulativa i neutaživ apetit za nadziranje pomažu Kini da prestigne SAD u mnogim oblastima, uključujući "veštačku inteligenciju za medicinsku dijagnostiku", autonomna vozila, digitalnu infrastrukturu, "pametne gradove", deljenje prevoza i bezgotovinsku trgovinu.Izloženo je mnoštvo objašnjenja zbog čega Kina ima konkurentsku prednost: od jednostavne činjenice da ima neuporedivo više konzumenata koji kupuju preko interneta; "odsustva uređenog bankarskog sistema", što je omogućilo da se preskoči upotreba gotovog novca i kreditnih kartica i upusti se u stvaranje "obimne elektronske razmene i tržišta digitalnih usluga" digitalnim uplatama; do nestašice doktora, zbog koje je vlada bila prinuđena da intenzivno sarađuje sa kompanijama kao što je Tencent na razvijanju veštačke inteligencije sa primenom u medicinske svrhe. U slajdovima se navodi da u Kini tehnološke kompanije "imaju moć da brzo prevaziđu zakonske prepreke, dok su u SAD slične inicijative suočene sa bezbroj zahteva za poštovanje zakona i standarda".Više od bilo kog drugog faktora konkurentske prednosti, NSCAI ističe spremnost Kine da prihvati javno-privatna partnerstva u oblasti masovnog nadziranja i prikupljanja podataka. U prezentaciji se hvali "neskrivena podrška i uloga kineske vlade u, recimo, oblasti tehnologije prepoznavanja lica". Tvrdi se da je "nadziranje jedna od 'prvih i najboljih' potreba za tržište veštačke inteligencije", kao i da je "masovno nadziranje vrhunska oblast za unapređenje dubinskog učenja".To je važno zato što

Guglova roditeljska kompanija Alfabet promoviše upravo takvu viziju budućnosti kroz svoj ogranak Sajdvok Labs, izabravši veliki deo dokova Toronta za prototip "pametnog grada". Međutim, projekat je ugašen posle dvogodišnje kontroverze oko ogromne količine ličnih podataka koje bi Alfabet prikupio, odsustva zaštite privatnosti i upitne koristi za grad.Pet meseci posle ove prezentacije, u novembru, NSCAI je poslao vanredni izveštaj Kongresu u kome dalje upozorava na nužnost primene kontroverznih tehnologija u obimu u kome to čini Kina. "Mi smo u strateškom nadmetanju", navodi se u izveštaju do koga je došao Epic zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja. "Veštačka inteligencija će biti u njegovom centru. U pitanju su budućnost naše nacionalne sigurnosti i ekonomije."Krajem februara, Šmit je izašao sa kampanjom u javnost, verovatno pretpostavljajući da sredstva koja je tražio njegov odbor ne mogu da budu odobrena bez široke podrške. U članku za Njujork Tajms pod naslovom "Upravljao sam Guglom. Kina može da porazi Silicijumsku dolinu", Šmit je pozvao na "partnerstvo javnog i privatnog sektora bez presedana" i, ponovo pritiskajući alarm za uzbunu, dodao:"Veštačka inteligencija svuda otvara nove granice, od biotehnologije do bankarstva, a predstavlja i prioritet ministarstva odbrane […] Ako se tekući trend nastavi, očekuje se da će ulaganja Kine u istraživanje i razvoj prestići ulaganja SAD-a tokom narednih deset godina, a otprilike u isto vreme, prema projekcijama, njihova privreda postaće veća od naše.Ako se ovi trendovi ne promene, 2030. godine ćemo se takmičiti sa ekonomijom koja ima veću privredu, veća ulaganja u istraživanje i razvoj, bolji naučni sektor, obuhvatniju primenu novih tehnologija i jaču kompjutersku infrastrukturu […] Konačno, Kinezi se takmiče da postanu vodeći svetski inovatori, a SAD ne igraju na pobedu."Jedino rešenje, sudeći po Šmitu, je veliki priliv javnih sredstava. Hvaleći Belu kuću zbog zahteva da se udvostruče fondovi za razvoj veštačke inteligencije i informacionih nauka, napisao je: "Trebalo bi da planiramo dupliranje finanasiranja u ovim oblastima ponovo kada izgradimo institucionalne kapacitete u laboratorijama i istraživačkim centrima […] U isto vreme, Kongres bi trebalo da ispuni predsednikov zahtev za najveće izdvajanje za istraživanje i razvoj u odbrambenoj industriji u poslednjih 70 godina, a ministarstvo odbrane bi trebalo da iskoristi te resurse za veliki napredak u razvoju veštačke inteligencije, hipersoničnih letova i ostalih prioritetnih oblasti."To se dogodio tačno dve nedelje pre nego što je izbijanje zaraze koronavirusom proglašeno za pandemiju, i nije bilo ni pomena da bi cilj ove obimne visokotehnološke ekspanzije mogao da bude zaštita zdravlja u SAD. Navedeno je samo to da je ekspanzija neophodna da bi se izbegla dominacija Kine. Naravno, ovo će se ubrzo promeniti.Tokom dva naredna meseca, Šmit je na zahteve (za ogromna javna ulaganja u visokotehnološko istraživanje i infrastrukturu, za čvršća "javno-privatna partnerstva" u razvoju veštačke inteligencije i za popuštanje mera zaštite privatnosti i bezbednosti) primenio agresivno marketinško prepakivanje. Sada se sve te mere, kao i mnoštvo novih, poturaju javnosti kao jedina nada da se uspešno zaštitimo od novog virusa koji će biti uz nas u godinama koje dolaze.Sve tehnološke kompanije sa kojima Šmit ima tesne veze i koje popunjavaju uticajne savetodavne odbore kojima on predsedava, postavile su se kao dobronamerni zaštitnici javnog zdravlja i borci za "običnog heroja" ili "suštinskog radnika" (mnogi od ovih radnika, kao na primer vozači u dostavi, izgubili bi posao ako se ostvari plan pomenutih kompanija). U drugoj nedelji od stavljanja na snagu mera izolacije i zatvaranja u kuće Šmit je napisao članak drugačijeg tona za Vol Strit Džurnal, u kome stavlja do znanja da Silicijumska dolina namerava da iskoristi krizu za trajnu transformaciju društva."Poput drugih Amerikanaca, tehnolozi pokušavaju da daju svoj doprinos na prvoj liniji fronta borbe protiv pandemije […]Svaki Amerikanac bi trebalo da se zapita u kom smeru će ići nacija jednom kada se pandemija Kovida 19 završi. Na koji način nas novonastale tehnologije koje se koriste u trenutnoj krizi mogu usmeriti ka boljoj budućnosti? […] Kompanije poput Amazona znaju kako da izvrše efikasnu ponudu i distribuciju. One će morati da obezbede usluge i savete za vladine službenike kojima nedostaju kompjuterski sistemi i ekspertiza.Takođe, morali bismo da ubrzamo prelazak na učenje na daljinu, koje se danas testira kao nikada pre. Daljinsko učenje ne zahteva fizičku blizinu, što omogućava učenicima da ih podučavaju najbolji nastavnici, nezavisno od toga u kom školskom okrugu žive […]Potreba za brzim i masovnim eksperimentima će takođe ubrzati biotehnološku revoluciju […] Konačno, zemlja je odavno potrebna prava digitalna infrastruktura […] Ako želimo da izgradimo ekonomiju budućnosti i obrazovni sistem zasnovan na sveopštoj digitalizaciji, potrebna nam je u potpunosti umrežena populacija i ultrabrza infrastruktura. Vlada mora da izdašno investira, možda u vidu stimulacionih paketa, da konvertuje državnu digitalnu infrastrukturu u klaud platforme i poveže ih sa 5G mrežom."Zaista, Šmit je neumorno promovisao ovu viziju. Dve sedmice posle objavljivanja članka, opisao je privremene programe za školovanje od kuće, koje su nastavnici i učenici bili primorani da skrpe tokom tekućeg vanrednog stanja javnog zdravlja, kao "masivni eksperiment u učenju na daljinu".Objasnio je da je cilj ovog eksperimenta "da se dođe do saznanja o tome kako deca uče na daljinu. Sa dobijenim podacima trebalo bi da budemo u mogućnosti da konstruišemo bolje programe koji bi, u kombinaciji sa nastavnicima […] pomogli deci da lakše uče". U toku istog video poziva u organizaciji Ekonomskog kluba Njujorka, u kome je pozivao na reforme u obrazovanju, Šmit je takođe pozvao na sličnu reformu u zdravstvu, na više 5G mreže, više digitalne trgovine, kao i na ostale stvari sa postojećeg spiska želja. Sve to u ime borbe protiv virusa.Njegov najslikovitiji komentar glasi: "Koristi od ovih korporacija, koje inače volimo da nipodaštavamo, u smislu mogućnosti da se uhvate u koštac sa problemima u komunikacijama, zdravstvu, pribavljanju informacija, neizmerne su. Zamislite samo kakav bi život bio u Americi bez Amazona." Dodao je da bi ljudi trebalo "da budu malo više zahvalni za to što su ove kompanije imale kapital, investirale, napravile programe koje mi sada koristimo, i tako nam puno pomogle".Šmitove reči su podsetnik da je doskora rastao otpor protiv ovih kompanija. Predsednički kandidati su otvoreno zagovarali razbijanje visokotehnoloških kompanija na manje kompanije. Amazon je bio prinuđen da povuče plan o izgradnji sedišta u Njujorku zbog oštrog otpora lokalnog stanovništva. Guglov projekat Sajdvok Labs bio je u višegodišnjoj krizi, a Guglovi radnici su odbijali da učestvuju u izradi tehnologije za nadziranje koja bi mogla biti upotrebljena u ratu.Ukratko, demokratija kao naporan javni angažman u odlučivanju o najznačajnijim institucijama i javnim prostorima, najveća je prepreka viziji koju promoviše Šmit, prvo sa pozicije rukovodioca Gugla i Alfabeta, a zatim kao predsednik dva uticajna odbora koja pružaju savete Kongresu i Ministarstvu odbrane. Dokumenti NSCAI-a su nam jasno stavili do znanja kakav stav ljudi poput Šmita i izvršnog direktora Amazona Džefa Bezosa imaju o mešanju javnosti i radnika u poslovanje visokotehnoloških giganata: to usporava razvoj veštačke inteligencije u okviru trke u naoružanju, osujećuje flotu potencijalno smrtonosnih autonomnih automobila i kamiona da se koriste u saobraćaju, sprečava da privatni podaci o zdravlju zaposlenih postanu oružje u rukama njihovih nadređenih, sprečava da javni prostori budu prekriveni softverom za prepoznavanje lica itd.Sada, u uslovima masakra i straha od neizvesnosti u tekućoj pandemiji, pomenute kompanije grabe priliku da se reše demokratskog angažmana. Cilj je da steknu moć koju imaju njihovi konkurenti iz Kine, koji imaju taj luksuz da posluju mimo uticaja institucija koje štite radnička i građanska prava.Sve se odvija veoma brzo. Vlada Australije je sklopila ugovor sa Amazonom o skladištenju podataka za kontroverznu aplikaciju koja će pratiti širenje koronavirusa. Kanadska vlada je takođe sklopila ugovor sa Amazonom o dostavljanju medicinske opreme, što nameće pitanje zbog čega je skrajnut javni poštanski servis. A u samo nekoliko dana početkom maja, Alfabet je izdvojio sredstva u iznosu od 400 miliona dolara za inicijativu Sajdvok Labs za promene gradskih javnih prostora. Džoš Markuze, izvršni direktor Odbora za inovacije u odbrani kome predsedava Šmit, objavio je da napušta taj posao da bi se priključio Guglu kao šef za strategiju i inovacije za globalni javni sektor, što znači da će pomagati Guglu da profitira od mnogih povoljnih promena za koje su on i Šmit neumorno lobirali.Jasno je da je tehnologija jedna od ključnih komponenata za zaštitu zdravlja ljudi u predstojećim mesecima i godinama. Pitanje je međutim da li će ta tehnologija biti podvrgnuta demokratskoj kontroli i javnom nadzoru, ili će biti uvedena u upotrebu u toku pomame za vanrednim stanjem, bez postavljanja kritičkih pitanja koja se tiču oblikovanja naših života u decenijama koje dolaze. Na primer, pitanja poput ovih: ako zaista vidimo koliko je važna digitalna povezanost u krizi, da li bi upravljanje digitalnim mrežama i našim podacima trebalo poveriti privatnim kompanijama poput Gugla, Amazona ili Epla? Ako se finansiraju iz javnih fondova, zar ne bi javnost trebalo da ima vlasništvo i kontrolu nad njima? Ako je internet zaista neophodan u našim životima kao što se čini da jeste, zar ne bi trebalo da se tretira kao neprofitno javno dobro?Iako nema sumnje da je mogućnost video poziva bila od životnog značaja u periodu izolacije, tek nam predstoje debate o tome da li su dugotrajne

mere zaštite nešto svojstveno ljudima. Na primeru obrazovanja jasno je da je Šmit u pravu kada tvrdi da prenatrpane učionice predstavljaju rizik za zdravlje, bar dok ne pronađemo vakcinu. Zbog čega onda ne udvostručimo broj zaposlenih nastavnika i prepolovimo broj učenika u razredu? Kako bi bilo da svaka škola ima medicinskog radnika?To bi stvorilo toliko potrebna radna mesta u krizi koja je po stopi nezaposlenosti slična onoj iz vremena Velike depresije i napravilo prostor u učionicama. Ako su zgrade pretrpane, možemo da uvedemo smensku nastavu, ili da jedan deo predavanja održimo napolju, vodeći se nalazima mnogih istraživanja koja su pokazala da boravak u prirodi povećava sposobnost dece da uče?Sigurno je da bi uvođenje ovih mere bilo teško. Međutim, ne bi bilo ni približno rizično kao napuštanje oprobanog načina u kojem obrazovani ljudi neposredno uče mlađe ljude, u grupama u kojima se takođe uče osnovama socijalizacije.Pošto je doznao za ugovor između savezne države Njujork i Gejts fondacije, Endi Palota, predsednik sindikata nastavnika savezne države Njujork, brzo je reagovao: "Ako želimo da reformišemo obrazovanje, krenimo od potreba socijalnih radnika, savetnika za mentalno zdravlje, školskih medicinskih radnika, povećajmo broj umetničkih i naprednih kurseva, smanjimo veličinu razreda u svim zajednicama." Koalicija udruženja roditelja je takođe istakla da ako deca zaista prolaze kroz "eksperiment u učenju na daljinu" (kako je to opisao Šmit), rezultati su zabrinjavajući: "Od zatvaranja škola sredinom marta, naše shvatanje nedostataka obrazovanja na daljinu je samo povećano."Pored očiglednih klasnih i rasnih predrasuda o deci koja nemaju pristup internetu ili ne poseduju kućni kompjuter (problema za koje su tehnološke kompanije nestrpljive da ih reše prodajom svojih proizvoda), tu su i pitanja o tome da li učenje na daljinu zadovoljava potrebe dece sa invaliditetom na način propisan zakonom. Takođe, ne postoji tehnološko rešenje za problem učenja od kuće u situaciji kada previše članova porodice deli mali prostor ili u situaciji porodičnog nasilja.Problem dakle nije u tome da li škole moraju da se menjaju suočene sa veoma zaraznim virusom za koji nemamo ni lek ni vakcinu. Poput svake institucije u kojoj se ljudi okupljaju u velikim grupama, one će se promeniti. Problem je, kao uvek u ovakvim momentima kolektivnog šoka, u odsustvu javne debate o tome kako bi te promene trebalo da izgledaju i ko će od njih imati koristi: privatne tehnološke kompanije ili učenici?Isto pitanje se mora postaviti i o zdravstvenom sistemu. Izbegavanje doktorskih ordinacija i bolnica tokom pandemije ima smisla. Međutim, telemedicina je višestruko pogrešan odgovor. Nije sporno da nam nedostaje debata zasnovana na činjenicama o prednostima i manama trošenja ograničenih javnih sredstava na telemedicinu, ali čak i više nedostaje debata o obučenim medicinskim radnicima, opremljenim svom neophodnom zaštitnom opremom, koji bi bili u stanju da obavljaju kućne posete za dijagnostifikovanje i lečenje. Na kraju, nameće se verovatno najurgentnije pitanje nalaženja balansa između upotrebe aplikacije za praćenje virusa (uz pravilno podešenu zaštitu privatnosti, ova aplikacija bi mogla biti upotrebljena) i formiranja "zdravstvenog korpusa za rad u zajednici", što bi obezbedilo zaposlenje za milione Amerikanaca, ne samo za praćenje kontakata, već i u pružanju pomoći svima onima kojima je neophodno da pronađu materijalna sredstva i podršku neophodnu za bezbedan karantin.U svakom slučaju, suočeni smo sa teškim izborima između investiranja u ljude i investiranja u tehnologiju. Surova istina je da su, kako stvari stoje, veoma male šanse da uradimo oboje. Odbijanje da se izvrše neophodni transferi saveznim državama i gradovima za izlazak iz krize znači da će kriza izazvana koronavirusom tresnuti pravo u krizu izazvanu sprovođenjem mera štednje. Javne škole, univerziteti, bolnice i transport suočavaju se sa pitanjem opstanka. Ukoliko tehnološke kompanije pobede u divljačkoj kampanji lobiranja za učenje na daljinu, telemedicinu, 5G mrežu i autonomne automobile, tj. kampanji za "Screen New Deal", naprosto neće preostati novca za urgentne javne prioritete, a još manje za zeleni nju dil koji je neophodan našoj planeti. Naprotiv, cena kupovine novih kul spravica biće masovna otpuštanja nastavnika i zatvaranje bolnica.Tehnologija nam pruža moćne alatke, ali nije svako rešenje tehnološko. Problem sa prepuštanjem odlučivanja o tome na koji način ćemo da "preuredimo" naše savezne države i gradove ljudima poput Bila Gejtsa i Šmita je taj što se oni ceo život trude da demonstriraju uverenje da ne postoji problem koji tehnologija ne može da reši.Za njih, kao i za mnoge druge iz Silicijumske doline, pandemija je zlatna prilika da dobiju ne samo zahvalnost, već i poštovanje i moć za koje veruju da su im nepravedno uskraćeni. Postavljajući bivšeg direktora Gugla na čelo tela koje će oblikovati ponovno otvaranje savezne države Njujork, Endrju Kuomo im je dao odrešene ruke.The Guardian, 13.05.2020.Preveo Marko SinđićPeščanik.net, 22.05.2020. KORONA VIRUS PODRŽITE PEŠČANIK

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 22.05.2020

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2886493/u-toku-tender-za-opremanje-prostora-za-stambeno-zbrinjavanje-izbeglica-u-veterniku

Autori: @ekapija

Teme: Javne nabavke

Naslov: U toku tender za opremanje prostora za stambeno zbrinjavanje izbeglica u Veterniku - Ključevi na leto?

Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije nedavno je raspisala tender za opremanje prostora za stambeno zbrinjavanje izbeglica u Veterniku, a reč je inače o drugoj, završnoj fazi radova, što podrazumeva izgradnju i postavljanje ulične i putne rasvete i instalacija.Opremanje stambenog bloka bi, ukoliko javna nabavka uspe, trebalo da bude završeno do kraja leta, budući da se ponude podnose do 22. juna, a rok za završetak radova je oko tri meseca.Kako se iz tenderske dokumentacije može primetiti, projektom je predviđeno postavljanje ukupno 27 stubova javne rasvete, odnosno 29 svetiljki.Zgrade za stambeno zbrinjavanje izbeglica već su završene, a izgradnja infrastrukture, puteva, pešačkih staza, parkinga, kao i vodovoda i kanalizacije koštala je 70,8 miliona dinara. Taj posao je na tenderu Gradske uprave prošle godine poveren Put investu, s podizvođačem AB&CO Geosystems, dok je projekat infrastrukture, za potrebe opremanja lokacije u Veterniku, izradio Vojvodinaprojekt.Stambeni blok u kojem će izbeglice živeti nalazi se u severnom delu Veternika i oivičen je Ulicom vojvode Bojovića, Radničkom i Ulicom 19. maja. Na kompleksu površine oko 1,35 hektara izgrađene su višespratnice s četiri lamele i ukupno 176 stanova, a malo dalje, južno od Nove ulice je kompleks površine 0,41 hektar, s dve zgrade i ukupno 100 stanova.Sa zapadne i severne strane kompleksa je projektovana više od 200 metara duga slepa saobraćajnica. Na kraju tog puta je okretnica, a na obe strane kolovoza parkinzi s ukupno 96 mesta. S južne strane između stambenih zgrada je parking-prostor s još 45 upravnih mesta, kao i šest za osobe sa invaliditetom. Između zgrada s južne strane je kolovoz dužine oko 35 metara, s obostranim parkinzima i pešačkim stazama, a saobraćajnice inače povezuje Nova ulica, između Vojvode Putnika i Radničke.Sve pešačke staze i parking-mesta popločani su montažno-betonskim elementima, a odvodnjavanje s kolovoza rešeno je preko slivnika i nove atmosferske kanalizacije. Ključevi tokom leta?Konačna rang-lista građana koji imaju pravo na zakup stana s mogućnošću kupovine, objavljena je početkom godine, a budući stanari bi, kako je Dnevnik nezvanično saznao, ključeve svojih novih domova trebalo da dobiju tokom leta.Ugovor o izgradnji 276 stanova vredan je više od 6,3 mil EUR (bez PDV-a), a za izvođače su na tenderu odabrani Gradina iz Beograda i Inobačka iz Novog Sada. Novac je najvećim delom obezbeđen iz donatorskog fonda Regionalnog stambenog programa, u kojem je glavni donator Evropska unija, dok je Grad Novi Sad obezbedio parcele, kao i 24 miliona dinara za komunalno opremanje zemljišta. Osim u Veterniku, predviđena je izgradnja još 152 stana u Futogu.      

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 22.05.2020

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2886638/resava-se-problem-parking-mesta-na-novosadskoj-detelinari-raspisan-tender-za-izgradnju

Autori: @ekapija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Rešava se problem parking mesta na novosadskoj Detelinari - Raspisan tender za izgradnju parkinga duž Bulevara Evrope

Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije u Novom Sadu rapisala je javnu nabavku za izgradnju parrkinga duž Bulevara Evrope.Reč je o prvoj fazi radova kojom su obuhvaćene deonice parkinga između ulica Janka Veselinovića i Hadži Ruvimove, deonica između Hadži Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije u Novom Sadu rapisala je javnu nabavku za izgradnju parrkinga duž Bulevara Evrope.Reč je o prvoj fazi radova kojom su obuhvaćene deonice parkinga između ulica Janka Veselinovića i Hadži Ruvimove, deonica između Hadži Ruvimove i Branka Bajića i deonica između Branka Bajića i Futoške ulice. Parking će se graditi na postojećem delu zelene površine između kolovoza i biciklističke staze.Kako se navodi u konkursnoj dokumentaciji, prostor stambene zone Detelinara, naročito Nova Detelinara, prošao je kroz proces urbane transformacije koja podrazumeva promenu namene zona porodičnog stanovanja u zone višeporodičnog stanovanja. Izgradnja blokovskih stambenih objekata namenjenih višeporodičnom stanovanju na prostoru prethodno navedenih stambenih zona nalazi se uz Bulevar Evrope, koji predstavlja jedan od najznačajnijih delova primarne mreže saobraćajnica na teritoriji grada.Međutim nakon izgradnje objekata višeporodičnog stanovanja evidentno je da postojeći kapaciteti mirujućeg saobraćaja ne zadovoljavaju stvarne potrebe, te je nedostatak parking mesta u ovom delu grada postao jedan od gorućih problema koji direktno utiču na urbani kvalitet života stanovnika.Rok za dostavljanje ponuda je 29. jun 2020, a više o tenderu pogledajte OVDE.    

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 22.05.2020

Medij: Fonet

Link: http://www.fonet.rs

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: BELA KNJIGA O KRIMINALU U BEOGRADU

BELA KNJIGA O KRIMINALU U BEOGRADU

BEOGRAD, 22. maj 2020. (FoNet) - Šef odbornicke grupe Saveza

za Srbiju u Skupštini Beograda Nikola Jovanovic izjavio je

da je u toku izrada "Bele knjige o kriminalu i korupciji u

Beogradu" koja ce biti polazna osnova za utvrdivanje

krivicne odgovornosti gradskih funkcionera u prethodnih šest

godina, prenela je danas Narodna stranka, ciji je Jovanovic

potpredsednik.

"Slucaj bivšeg gradskog urbaniste Milutina Folica, koji se

bavi prodajom stanova ciju je gradnju omogucio izmenom

urbanistickih planova dok je bio u državnoj službi, jedan je

od onih koji ce biti detaljno ispitani, kao i uloga njegovih

šefova Siniše Malog i Gorana Vesica", rekao je Jovanovic u

razgovoru sa gradanima beogradske opštine Zvezdara.

Jovanovic je istakao da ce jedan od prioriteta Narodne

stranke i Saveza za Srbiju po promeni vlasti biti nezavisno

tužilaštvo koje ce se baviti visokom korupcijom po

"rumunskom modelu".

Jovanovic je dodao da je iz dokumenata APR i izveštaja KRIK

jasno da je "Folic prekršio clan 38. Zakona o Agenciji za

borbu protiv korupcije, trgovao uticajem i pocinio druga

krivicna dela o cemu ce se izjasniti buduce nezavisno

tužilaštvo".

"Ova krivicna dela ne zastarevaju tako brzo i toga bi

trebalo da budu svesni Folic i svi slicni njemu", rekao je

Jovanovic.

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 22.05.2020

Medij: srbinaokup.info

Link: http://srbinaokup.info/?p=110587

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Brnabićkine laži, nesposobnost i nekompetentnost

Povodom Izveštaja Fridom hausa o odsustvu demokratije, autoritarnoj vlasti i zloupotrebama u Srbiji Dokazala je u svom mandatu staru Staljinovu tezu "da je cilj izgradnje društva da svako, pa i kafe kuvarica može biti predsednik vlade ili države". [...] kategorija Vesti iz Srbije / dana 22/05/2020 u 12:00 časova / Povodom Izveštaja Fridom hausa o odsustvu demokratije, autoritarnoj vlasti i zloupotrebama u SrbijiDokazala je u svom mandatu staru Staljinovu tezu "da je cilj izgradnje društva da svako, pa i kafe kuvarica može biti predsednik vlade ili države".Menjao je predsednik Srbije odluke "uticajne" vlade kao što se menja donji veš… Zato su Srbi s pravom Brnabićki dali nadimak Fikus, jer je pravi cvetni aranžman - ikebana Vučićeve vladavine. Dozvolila je fingirana premijerka Brnabić da umesto nje vladom rukovodi predsednik države i da se ona skoro ništa ne pita. Nije bila čak ni Vučićev potrčko u vladi, tu ulogu je u vladi obavljao je ministar finansija S. Mali.Srbiji Brnabićka nije dala ništa vredno ni ostavila ništa važno. Uz to, bila je vrlo nesimpatična, sa lošim nastupom, izveštačena, sa govornom manom, bez osmeha i bez autoriteta…Kritike na stanje sloboda u Srbiji koje stižu spolja su posledica Vučićeve strahovlade i apsolutne vladavine koju su "premijerka" i čauši njegove vlasti aminovali, čak su ga u tome podržavali i hvalili. I nikada se tome nisu suprostavili"Studiozni", a zapravo pun laži odgovor američkom Fridom hausu nije bio potreban, bio je suvišan, i zato što se ne odnosi kritika Fridom hausa, sem formalno, na rad Brnabićke, već na lični režim i rad Vučića, u kome premijerke i vlade ima samo u nebitnim tragovima Piše: Jovo VukelićZašto Ana Brnabić nikada nije opomenula predsednika države da joj se ne meša u posao, zašto ga nije upozorila da se bavi poslovima van njegove ingerencije i ustavnih ovlašćenja, zašto javno nikad nije skrenula pažnju (kako je on to redovno spočitavao Tomislavu Nikoliću, tadašnjem predsedniku Srbije), da se ne bavi poslovima koji su iz domena rada Vlade Srbije i izvršne vlasti. Da se drži po Ustavu određenih nadležnosti iz rada Predsednika Srbije i da ne nabija nos u poslove na koje nema nikakvo pravo i još pride, da njima rukovodi.Da je imala svoje ja premijerka bi mu odbrusila jasno i glasno "Dosta više" ili možda i boljim usklikom "Dosta je bilo"! Ali, prepušteno mu je da se meša čak i u nedopustive svakodnevne operativne poslove vlade. Tako je svuda bio prvi, najzaslužniji, nezamenljiv… Slušaj i gledaj: U svakoj prilici, na svakom mestu dobijala je instrukcije…Premijerka sa nadimkom FikusMenjao je predsednik Srbije inače odluke "uticajne" Vlade kao što se menja donji veš. Zato su Srbi s pravom Brnabićki dali nadimak Fikus, jer je bila i ostala pravi cvetni aranžman -ikebana Vučićeve vladavine.Formalni premijer Brnabićka bila je sa nerealnom ambicijom da ima pedigre nekakvog liberalnog političara, ali koji se ne meša u svoj posao, sve ključne odluke dozvoljavala je da donosi drugi, a htela je da je istovremeno bije glas sposobne, praktične, efikasne političarke, uz to moderne, demokratski nastrojene, neopterećene nacionalnim pitanjima, a kamoli srpskim nacionalim i državnim interesima.Htela je da kao osoba bliska Trilaterali, Bildeberg grupi, Rotari klubu, Soroševim agencijama, NVO organizacijama, američkom Naledu (iz koga je došla u Vladu Srbije) bude tretirana kao internacionalista, liberalnih uverenja koja podržava globalizam i još je ne sputavaju i ne interesuju suverenističke ideje. Vodeći tim Ist-Vest Bridža u Srbiji sa čelnicima Trilateralne komisije: Dejan Novaković, Miroslav Vesković, Đorđe Vučinić, Violeta Jovanović, Nenad Lujić, Vladimír Dlouhý, Miodrag Kostić, Jovan Kovačić, Marko Voljc, Tahir Hasanović, Igor Kostić, Ana Brnabić, Borislav Miljanović, Duško Suvajac i Toplica Spasojević (2018)Ali joj je vrlo zasmetalo kad se u nedavnom izveštaju "Fridom Hausa" (FH) navodi da "Srbija više nije demokratska država, prvi put od 2003. godine. Vlast i Vlada u Srbiji više ne liče na demokratski uređene zemlje i klize u područje neslobode".Ne da klize, ispravio bih FH, nego je Srbija odletela u duboku provaliju.Šta je očekivala Brnabić? Da je hvale samo zato što je naklonjena globalistima, što je član Trilaterale (kluba "Ist-Vest-Bridž") i što je poslušni sporovodilac, realizator tuđinske politike zapadnih korporacija, gde interesi Srbije ne postoje?Sve je dobrovoljno prepustila faraonskim postupcima i diktatorskim ovlašćenjima Vučića, a onda se čudi kako to nju i Vladu ocenjuju tako nisko i retrogradno, iako je poslušna sluga u koloniji. Takođe, za vreme dok je bila na funkciji, nikada nije ustala u odbranu medija i novinara koje je ovaj režim brutalno napadao, već je ćutala i sama doprinosila tom progonu. Brnabićkini demokratski kapaciteti i praksa su ravni nuli.Vlada i SNS guše medijeFridom haus (FH), "kao jedan od najvećih problema u Srbiji konstatuje smanjenje medijskih sloboda. Najlošiji primeri su Pink i Informer, koji služe kao propagandna glasila vladajuće stranke. Većina štampanih i elektronskih medija u zemlji su pod kontrolom vladajuće Srpske napredne stranke. Pink i Informerpromovišu SNS i njenog lidera, a demonizuju i kritikuju njihove oponente".Šta tek napisati o nedopustivom širenju šunda, kiča i neslobode sa TV Hepi i Studija B… i sličnih medija, o čemu FH ne govori. D. Vučićević iz Informera i Ž. Mitrović sa Pinka su simboli medija koji su sluge Vlade Srbije. Uz to šire kič, šund, nemoral i laž Isto tako za vreme formalne vlasti Brnabićke korupcija u Srbiji je procvetala više nego ikada. Ona guši i uništava Srbiju. Bez smisla je što se "premijerka" poziva na neke ocene i procene međunarodnih organizacija i EU koje navode da je Srbija imala "mali" pad u borbi protiv korupcije. Istina je, i to znaju građani Srbije, da je Srbija u kancerogenim fazama razvoja korupcije od najnižih do najviših nivoa državne vlasti i administracije. Desetine afera nisu razrešene jer izvršna vlast na sve načine koči istrage o kriminalnim aktivnostima i sprezi državnih funkcionera sa kriminalizovanim tajkunima i biznismenima. Ilustracija Fridom hausa o iskušenjima medija koji ih čekaju u borbi za slobodu, nezavisnost i samostalnostKorupcija je postala sistemska, ušla je u sve pore državih organa, u strukture. Pranje novca, iznude, mito, potkupljivanja su stalna praksa. Vlada Srbije ništa na tom planu nije uradila i dozvolila je da se korupcija ukoreni, razvije i obmota sve segmente društa. Afere "Krušik", "Jovanjica", "Savamala", "Parada ponosa i prebijanje brata Andreja" , netransparentni i tajni ugovori o izgradnji "Beograda na vodi", ugovori sa avio kompanijom "Etihad", neraščišćene afere u vrhu MUP-a, posebno sa ministrom policije i njegovom diplomom, sa njegovom problematičnom kriminogenom saradnicom Dijanom Hrkalović, nestručnim kadrovima Goranom Papićem, državnom sekretarkom Biljanom Popović Ivković i Ivanom Ristićem. Zatim netransparentni i sumnjivi ugovori o prodaji "Galenike", Ugovor o koncesiji aerodroma "Nikola Tesla" i izgradnji autoputeva su i dalje tajna, a posebno je sporna ustavnost Briselskih sporazuma. I mnoge druge poznate afere su zataškane, a sve one su samo deo vrha ledenog brega u poslovima države u kojima niko ne polaže računa, o neobjašnjivo visokim troškovima, nenormalnim cenama izvedenih radova i poslova, a ni o zakonitosti i ustavnosti donetih akata u ime Vlade i države Srbije.Masovna korupcija, pranje novca, utaja poreza, sukob interesaVlada Srbije nije pokrenula ni jedan postupak ili zatražila od nadležnih organa da ispitaju pljačku zlata vrednu desetine milione evra u rudarskom kombinatu Bor, ili kriminalnim ugovorima vrednim preko 30 miliona evra u javnim preduzećima i ministarstvima ili o sukobu interesa firme "Nites" Bojana Kisića, muža ministarke pravde Nele Kuburović Kisić.Tim kriminalom se ne bave nadležni državni organi, niti ih Vlada Srbije podstiče na njihove obaveze. Ni MUP, a ni tužilaštvo i tužilac koji postoje, a ne rade ništa u Srbiji, ne vrše istrage, jer Srbija nema nezavisno i slobodno sudstvo. Zato se događaju masovni sukobi interesa državnih funkcionera među kojima je i premijerka, zbog poslovanja kompanija njenog brata sa državnim insitucijama, koje nisu ispitane. I umesto da ćuti i čeka da ode sa funkcije koju je dobila na nezaslužen način ona još drsko raspravlja sa odmerenim izveštajem Fridom hausa. Sramno! Korupcija jede Srbiju: nema sprečavanja korupcije na visokom državnom nivou A oni iz FH samo su rezignirano konstatovali da je Srbija nazadovala u borbi protiv korupcije: "Izostaje efikasna akcija kao odgovor na slučajeve povezane sa korupcijom na visokim nivoima, a postoje i slučajevi raspuštanja institucija i ustručavanje od delovanja kojim bi se te države adekvatno suprotstavile korupciji", ističe Majkl Smelcer, istraživač FH sa sedištem u Vašingtonu.Ukazano je i na praksu usvajanja zakona po hitnom postupku - procesa koji bi, trebalo da budu primenjeni isključivo u vanrednim situacijama. Tokom 2019. više od polovine zakona u Srbiji usvojeno je potpuno bezrazložno po hitnom postupku!*:*:*:*:*:*:**:*:*:*:*:*:*NAJVEĆI INFRASTRUKTURNI PROJEKTI BEZ JAVNIH NABAVKINikolija Čodanović, sa sajta "Istinomer" navodi da je na 18 kucanih strana Vlada Srbije, tačnije premijerka Brnabić pokušala da se odbrani od loših ocena rada Vlade, ali je to učinila upoređujući neuporedivo i prećutkujući negativne pokazatelje, skrivajući istinu, navodeći netačne podatke, vršeći selekciju informacija, a pisane su i nelogičnosti. Kraće rečeno Vlada Srbije je sa potpisom premijerke Brnabićke lagala, odbacujući tvrdnje o demokratskom nazadovanju Srbije! FH govori i o neizvršenim odlukama Poverenika za informacije, o propustima i neradu Agencije za borbu protiv korupcije, o nezakonitom održavanju v.d. stanja funkcionera u javnim preduzećima i javnoj upravi, o realizaciji najvećih infrastrukturnih projekata kroz posebne zakone i međudržavne sporazume,

umesto kroz javne nabavke.Na kraju, Brnabić osporava tvrdnje FH da "slobodni parlament" ne postoji u Srbiji, niti je ikada "zasedao". Brnabić govori neistinu, jer je opozicioni, slobodni parlament zasedao, održalo se paralelno zasedanje većeg dela opozicije u holu, alternativna skuština je bila okupljena i zasedala van plenumske sale.*:*:*:*:*:*:**:*:*:*:*:*:*Zašto se onda Brnabić čudi lošem međunarodnom rejtingu i još lošijem ličnom ugledu u našoj javnosti. Em, ne radi svoj posao i zato je trebala da odavno podnese ostavku. I više puta je za to imala dobru priliku. Uz to, dozvolila je predsedniku države da sve diktira i određuje, a onda joj još teško padaju negativne ocene rada takve nakaradne vlasti i Vlade koje stižu sa svih strana. Tu demokratskih postupaka i tekovina nema niti je moglo da ih bude, a briga o interesima građana u ovoj Vladi ne postoji.Brnabić se osetila pogođenom i odlučila je nepotrebno da odgovori Fridom hausu na kritike upućene na rad izvršne vlasti Srbije, čiji je ona deo. I još je, što je najgore, u tom odgovoru iznela nekoliko neistina, pokušavajući da napadne i ospori ono što je nesporna istina u tom izveštaju.Stanje medijskih sloboda i stepen korupcije su gori nego što navodi FHA ponoviću: stanje u oblastima koje kritikuje i analizira FH je uistinu mnogo gore u praksi od onog što konstatuju u svom izveštaju. Trebalo bi stoga da Vlada ćuti, a Brnabićka da se pokrije po ušima koje joj štrče. Brnabić: Savetnik Vlade Srbije Bler radi besplatno (radila sam i ja besplatno za "Naled") Njen mandat i ona ostaće najverovatnije upamćeni po njenoj izjavi "da Srbija za usluge Instituta za globalnu promenu (The Tony Blair Institute for Global Change) Tonija Blera, koji savetuje Vladu Srbije ne izdvaja novac i ne plaća ga iz budžeta?! Toni Bler nas savetuje besplatno. I ja sam besplatno radila za Naled!" (napomena: Naledje alijansa za lokalni ekonomski razvoj koju finansiraju Agencija SAD za međunarodni razvoj - USAID i Soroševa Fondacija za otvoreno društvo.)Istina je da su ocene FH tačne i da je stanje slobode u medijima u Srbiji čak i gore nego što je FH napisao (nisu pomenuli, na primer, Tv Hepi, kao primer nedemokratskog i pristrasnog medija, a o stanju endemske korupcije, koja sve guta i postaje sistemska da i ne govorimo. I ostali izveštaji relevantnih međunarodnih institucija o stanju sloboda i medija u Srbiji govore da Srbija godinama unazad stalno nazaduje, a ne da napreduje.Nastavak analize izveštaja FH od strane Vlade zasniva se i na indikatoru o korupciji. Srbija, tačnije njen državni vrh je potpuno upetljan u velike korupcionaške afere, koje ne rešava, nego ih sklanja pod tepih, a onda one, kao sve što je trulo, još više smrde. Nema nijedne presude za korupciju, davanje mita ili iznude i pranje novca od strane državnih funkcionera.Tužna je činjenica da je osoba Brnabićevskih sposobnosti bila predsednik Vlade Srbije i taj fakat je i sada, a pogotovu će u budućnosti biti teško objasniti i još teže razumeti generacijama koje dolaze. Takva neodgovornost onog koji je predložio ne umanjuje njenu odgovornost da se prihvati posla za koji je bila i ostala potpuno nekompetentna. Rezultat njenog "upravljanja" Vladom je nedostojan bilo kakvih komentara, čak i onih najgorih… Mediji u Srbiji su potpuno okupirani i neslobodni, sem nekoliko izuzetaka Kao građanin Srbije tužan sam zbog činjenice da je bila predsednik Vlade Srbije i gledam da o tome ne govorim sa mojim mnogobrojnim nasledicima i članovima porodice, a ni sa prijateljima. Stid me je.Treba reći istinu: ni po čemu nije zaslužila da bude predložena i izabrana za predsednika Vlade, ni po stručnim kvalifikacijama, obrazovanju, a pogotovu ne po dotadašnjim iskazanim rezultatima rada. Bila je jedna nevažna i nezanimljiva osoba kakva je i ostala sada kada odlazi. Beznačajan lik bez ikakvih vrednih rezultata i uspeha. Odlazi bez pozitivnih rezultata, ali sa bogatom i uvećanom imovinskom kartom i stanom od 320 kvadrata na Dedinju vrednim najmanje milion evra! To je samo ono što se zna.Dokazala je u svom mandatu staru Staljinovu tezu "da je cilj izgradnje društva da svako, pa i kafe kuvarica može biti predsednik vlade ili države". Ili, kao što je još u starom Rimu bilo da i Kaligulin konj Incitat može biti senator. (Napomena: Incitat je pojam kojim se i danas opisuju ličnosti imenovane ili izabrane na neku važnu dužnost iako je svima jasno da je nisu sposobne ili dostojne vršiti.)Srbiji nije dala ništa vredno ni ostavila ništa važno. Iza nje i njenog "Šefa" ostaje samo nepopravljiva šteta i katastrofa. Uz to, bila je i ostala vrlo nesimpatična, sa lošim nastupom, izveštačena, mucavica sa govornom manom, neubedljiva, bez iskrenog osmeha i bez ikakvog autoriteta… Pajac i tutumrak. Srbiji ovo iskustvo nije trebalo i nije joj ništa dobro donelo Na kraju, jedva čekam da sa svojom šarenom zastavicom ode u tminu iz koje je došla. Daleko joj lepa kuća, kaže stara poslovica!Konačno, sasvim je sigurno da ona lično nema nikakav konflikt ni sa jednom američkom organizacijom. Naprotiv, sigurno je da će joj te organizacije široko otvoriti vrata kada u Srbiji završi svoj jednokratni, fikus-aranžman. I tada će za njihove interese raditi ono što "šefovi" od nje traže. Ona to i ovde radi. Glumata nekakav format, a zapravo je prost najamnik, biološki robot s čudnim hobijima i astronomskim honorarima.Izvor: IZMEĐU SNA I JAVE                                      

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 22.05.2020

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Biznis/a602205/Tender-dana.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Izgradnja parkinga duž Bulevara Evrope u Novom Sadu

Autor:eKapijaGradska uprava za građevinsko zemljište i investicije u Novom Sadu rapisala je javnu nabavku za izgradnju parkinga duž Bulevara Evrope.Reč je o prvoj fazi radova kojom su obuhvaćene deonice parkinga između ulica Janka Veselinovića i Hadži Ruvimove, deonica između Hadži Ruvimove i Branka Bajića i deonica između Branka Bajića i Futoške ulice.Parking će se graditi na postojećem delu zelene površine između kolovoza i biciklističke staze.Rok za dostavljanje ponuda je 29. jun 2020. godine.Za više informacija posetite portal eKapija.      

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 22.05.2020

Medij: Fonet

Link: http://www.fonet.rs

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: UGOVOR NEPOVOLJNIJEM PONUĐACU

UGOVOR NEPOVOLJNIJEM PONUĐACU

PROKUPLJE, 22. maj 2020. (FoNet) - Ugovor o radovima na

rekonstrukciji i adaptaciji Opšte bolnice "Dr Aleksa Savic"

u Prokuplju dodeljen je ponudacu cija je cena bila veca za

oko 800.000 evra od cene drugog ponudaca, saopštila je danas

Koalicija za nadzor javnih finansija.

Kako je navedeno, u postupku javne nabavke radova na

rekonstrukciji bolnice podnete su tri ponude od kojih su dve

odbijene kao neprihvatljive.

Izabrana, zajednicka ponuda "Termomont" iz Beograda podneta

sa još šest ponudaca u konzorcijumu, ocenjena je kao jedina

prihvatljiva sa konacnom cenom od 818.857.006,90 dinara iako

je prvobitna ponudena cena u njegovoj ponudi bila

721.722.622,54 dinara. Naknadno je "otkrivena" racunska

greška, pa je ponudena cena tog ponudaca naglo povecana u

toku strucne ocene vec podnetih ponuda.

Ponudac "Modulor" iz Beograda, koji je podneo zajednicku

ponudu sa još pet ponudaca, cija je ponuda odbijena kao

neprihvatljiva iako je ponudena cena bila znatno niža od

cene izabranog ponudaca - 724.602.606,98 dinara, uložio je

zahtev za zaštitu prava kojim je ukazano na povredu nacela

jednakosti ponudaca od strane narucioca.

Republickoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih

nabavki predoceno je da su iste nedostatke sadržale i ponuda

izabranog ponudaca i ponuda podnosioca zahteva, a da je

razlog tome loše pripremljena konkursna dokumentacija na

osnovu koje je bilo teško sastaviti prihvatljivu ponudu.

Sve tri ponude imale su nedostatke zbog kojih su trebale

biti odbijene, ali je narucilac ipak jednu, i to onu sa

najvecom ponudenom cenom, ocenio kao prihvatljivu i

navedenom konzorcijumu dodelio ugovor.

Republicka komisija za zaštitu prava u postupcima javnih

nabavki donela je zakljucak kojim je odbacen zahtev za

zaštitu prava i potvrdena odluka narucioca.

Zbog nejednakog postupanja narucioca prema ponudacima ugovor

je dodeljen ponudacu cija je ponuda morala biti odbijena, uz

800.000 evra dodatnog troška za gradane Srbije, zakljucuje

Koalicija za nadzor javnih finansija.

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 22.05.2020

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/biznis/izabrana-skuplja-ponuda-za-obnovu-bolnice-u-prokuplju/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Skandal u Prokuplju: Preplatili obnovu bolnice za 800.000 €

Foto: TANJUG/ ZORAN ZESTIC Na dan kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obišao radove na rekonstrukciji i adaptaciji Opšte bolnice "dr Aleksa Savić" - medicinski centar u Prokuplju, Toplički centar za demokratiju i ljudska prava došao je u posed dokumentacije koja nedvosmisleno dokazuje da je ugovor o navedenim radovima dodeljen ponuđaču čija je cena bila veća za oko 800.000 evra od cene drugog ponuđača.Grad Prokuplje je krajem 2019. i početkom 2020. godine sproveo otvoreni postupak javne nabavke radova na rekonstrukciji objekta Opšte bolnice "dr Aleksa Savić" - medicinski centar u Prokuplju - prva faza - energetska sanacija. U ovom postupku javne nabavke podnete su tri ponude od kojih su dve odbijene kao neprihvatljive, piše Koalicija za nadzor javnih finansija.Izabrana, zajednička ponuda "Termomont" Beograd podneta sa još 6 ponuđača u konzorcijumu, ocenjena je kao jedina prihvatljiva sa konačnom cenom od čak 818.857.006,90 dinara iako je prvobitna ponuđena cena u njegovoj ponudi bila 721.722.622,54 dinara, odnosno oko 800.000 evra niža u odnosu na vrednost zaključenog ugovora. Naime, naknadno je "otkrivena" računska greška, pa je ponuđena cena tog ponuđača naglo povećana u toku stručne ocene već podnetih ponuda.Ponuđač "Modulor" Beograd, koji je podneo zajedničku ponudu sa još 5 ponuđača, čija je ponuda odbijena kao neprihvatljiva, iako je ponuđena cena u ovoj ponudi bila znatno niža od cene izabranog ponuđača - 724.602.606,98 dinara, uložio je zahtev za zaštitu prava kojim je ukazano na povredu načela jednakosti ponuđača od strane naručioca.Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki predočeno je da su iste nedostatke sadržale i ponuda izabranog ponuđača i ponuda podnosioca zahteva, a da je razlog tome loše pripremljena konkursna dokumentacija na osnovu koje je bilo teško sastaviti prihvatljivu ponudu.Sve tri ponude imale su nedostatke zbog kojih su trebale biti odbijene, ali je naručilac ipak jednu, i to onu sa najvećom ponuđenom cenom, ocenio kao prihvatljivu i navedenom konzorcijumu dodelio ugovor.Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, koja se uveliko afirmisala u kršenju zakona i kreiranju neujednačene prakse koja dovodi do pravne nesigurnosti ponuđača, donela je zaključak kojim je odbačen zahtev za zaštitu prava i potvrđena odluka naručioca.Dakle, zbog nejednakog postupanja naručioca prema ponuđačima, jer zbog istih nedostataka u ponudama nisu sve ponude odbijene kao neprihvatljive, već je izabranom ponuđaču "progledano kroz prste", i neosnovanog odbacivanja zahteva za zaštitu prava od strane Komisije, ugovor je dodeljen ponuđaču čija je ponuda morala biti odbijena, uz 800.000 evra dodatnog troška za građane Srbije, koji su kao utešnu nagradu dobili "dozu optimizma" od po 100 evra.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram        

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 22.05.2020

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/politika/jovanovic-u-toku-izrada-bele-knjige-o-kriminalu-i-korupciji/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Jovanović: U toku izrada Bele knjige o kriminalu i korupciji

Foto: N1 Šef odborničke grupe Saveza za Srbiju u Skupštini Beograda Nikola Jovanović izjavio je da je u toku izrada "Bele knjige o kriminalu i korupciji u Beogradu" koja će biti polazna osnova za utvrđivanje krivične odgovornosti gradskih funkcionera u prethodnih šest godina, prenela je danas Narodna stranka, čiji je Jovanović potpredsednik."Slučaj bivšeg gradskog urbaniste Milutina Folića, koji se bavi prodajom stanova čiju je gradnju omogućio izmenom urbanističkih planova dok je bio u državnoj službi, jedan je od onih koji će biti detaljno ispitani, kao i uloga njegovih šefova Siniše Malog i Gorana Vesića", rekao je Jovanović u razgovoru sa građanima beogradske opštine Zvezdara.Jovanović je istakao da će jedan od prioriteta Narodne stranke i Saveza za Srbiju po promeni vlasti biti nezavisno tužilaštvo koje će se baviti visokom korupcijom po "rumunskom modelu". Jovanović je dodao da je iz dokumenata APR i izveštaja KRIK jasno da je "Folić prekršio član 38. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, trgovao uticajem i počinio druga krivična dela o čemu će se izjasniti buduće nezavisno tužilaštvo"."Ova krivična dela ne zastarevaju tako brzo i toga bi trebalo da budu svesni Folić i svi slični njemu", rekao je Jovanović.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram    

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 22.05.2020

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Metla 2020: Iskorenićemo korupciju "jednom za svagda"

Metla 2020: Iskorenićemo korupciju "jednom za svagda"

BEOGRAD, 22. maja (Tanjug) - Član predsedništva Pokreta "Metla 2020" Ivan Matović izjavio je danas da će taj pokret "jednom za svagda" iskoreniti korupciju i stranačko zapošljavanjeu Srbiji.

On je rekao da je vladajuća koalicija 2012. godine došla na vlast sa dva obećanja, da će zaustaviti stranačko zapošljavanje i da će iskoreniti korupciju, a, u međuvremenu su, tvrdi, to "doveli do savršenstva".

Matović je ocenio i da oni bez stranačke knjižice neke od vladajućih stranaka ne mogu da nađu posao.

"Napravićemo uređenu državu u kojoj će naša deca želeti da žive", zaključio je Matović.

(Kraj) jm/dar

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 22.05.2020

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/vojvodina/ugovoreni-zavrsni-radovi-na-mostu-izmedu-ade-i-padeja-22-05-2020

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Ugovoreni završni radovi na mostu između Ade i Padeja

ADA: Most na Tisi između Ade i Padeja najzad će biti kompletno završen i dobiti trajnu upotrebnu dozvolu, iako se koristi već skoro deceniju.Opština Ada je sprovela javnu nabavku kojom je izabran najpovoljniji ponuđač i potpisan je ugovor o izvođenju neophodnih radova sa preduzećem "Karin komerc MD" iz Veternika.Na osnovu ugovora koji je krajem januara ove godine potpisan između Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine i Opštine Ada, o finansiranju završnih radova na mostu, neophodnih da most na Tisi kod Ade ispuni sve tehničke uslove za dobijanje trajne upotrebne dozvole, Uprava za kapitalna ulaganja ovu investiciju podržava sa 141,058.834 dinara.Posle potpisanog ugovora o finansiranju radova, sproveden je postupak javne nabavke i izabran najpovoljniji ponuđač, saopšteno je iz lokalne samouprave. Precizira se da ugovor o izvođenju sadrži radove na otklanjanju nedostataka na sistemu za odvodnjavanje sa kolovoznih površina mosta, kao i na otklanjanju ulegnuća na kolovozu i trotoaru na desnoj obali reke Tise. Predviđeno je da se obave "radovi na otklanjanju kaverna u zemljanom nasipu iznad cevastog propusta na desnoj obali reke Tise, dok je na levoj obali reke neophodno otklanjanje oštećenja na uklapanju nasipa od armirane zemlje sa obaloutvrdom odbrambenog nasipa".Javnom nabavkom Opštine Ada za izvođača odabrano preduzeće "Karin komerc MD" iz Veternika, a pokrajinska Uprava za kapitalna ulaganja za neophodne radove obezbedila 141 milion dinaraUz te ugovoreni su još radovi na otklanjanju blagih ulegnuća na nasipu od armirane zemlje u zoni prilaza dilatacionim spojnicama sa mosta, otklanjanje korozije na pešačkoj ogradi mosta i prilaznih saobraćajnica, takođe i otklanjanje prljavštine i nanosa u slivnicima i dilatacionim spojnicama.Bez obzira na činjenicu da most već uveliko koriste žitelji potiskih mesta i drugi učesnici u saobraćaju, od Ade prema okolnim banatskim mestima i Kikindi, manjkavosti u realizaciji ove investicije su isplivale na površinu. Most je inače zamišljen kao važna karika regionalne saobraćajnice, a kada je predat na upotrebu prestala je da saobraća skela preko Tise između Ade i Padeja, a takođe i skela kod Mola.U vreme kada je građen ovaj most je predstavljao jednu od najznačajnijih kapitalnih investicija u Vojvodini, jer je u njegovo postavljanje i pristupne saobraćajnice utrošeno preko 1,2 milijarde dinara. Investitor mosta preko Tise u Adi bila je Opština Ada, a finansijer tadašnji Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, ali su se radovi odužili, a čitav poduhvat bio i predmet sudskih sporova. Početak radova oko 1. junaNa podužem spisku neophodnih radova je i izrada platoa u zoni ispod prilazne konstrukcije mosta, zatim, radovi na otklanjanju nedostataka na sanaciji i završetku radova na elektroenergetskim instalacijama, gromobranskim instalacijama i instalaciji video- nadzora mosta. Spisak ugovorenih radova zaokružuje postavljanje i završetak vertikalne i horizontalne saobraćajne signalizacije. Predviđeno je da ugovoreni radovi traju 120 kalendarskih dana, a počinju oko 1. juna.Zbog toga što svi neophodni radovi nisu bili u potpunosti urađeni ili nisu valjano obavljeni, most na Tisi kod Ade nije mogao da dobije trajnu upotrebnu dozvolu, mada je predat na upotrebu 24. decembra 2010. godine, kada je vrpcu svečano presekao tadašnji predsednik Vlade AP Vojvodine Bojan Pajtić. Most je predat na upotrebu na osnovu privremene upotrebne dozvole za njegovo korišćenje, ali iako je od tada prošlo skoro 10 godina, nisu ispunjeni uslovi da dobije trajnu upotrebnu dozvolu. Po projektu "Euro gardi group" DOO iz Novog Sada, u ulozi izvođača prvobitno je bila firma "Inter-most" AD iz Beograda koja je pre završetka posla otišla u stečaj, pa je posao nastavilo preduzeće "Inter-kop" DOO iz Šapca. Međutim, vrlo brzo pošto je vrpca svečano presečena i saobraćaj krenuo, ispostavilo se da ima manjkavosti u izvedenim radovima i nezavršenih poslova. Troškovi nastali dopremanjem čelične konstrukcije mosta iz Nemačke, bili su kasnije predmet sporenja opština Bečej i Novi Bečej, sa Adom i Pokrajinom. Most postavljen preko Tise kod Ade izgrađen je zahvaljujući donaciji čelične konstrukcije iz nemačkog grada Filshofena, a prvobitno je bio namenjen za premošćavanje reke između Bečeja i Novog Bečeja.Tekst i foto: M. Mitrović        

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 22.05.2020

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/novi-sad/zoohigijena-ureduje-prihvatiliste-za-zivotine-u-sangaju-22-05-2020

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Zoohigijena uređuje prihvatilište za životinje u Šangaju

Javno komunalno preduzeće "Zoohigijena i veterina Novi Sad" raspisalo je javnu nabavku za kupovinu specijalizovane vrste poda za boksove u kojima su smeštene životinje u Prihvatilištu u Šangaju, a koji obuhvataju površinu od 204 kvadratna metra, kao i nabavku dodatnih metalnih elemenata za ojačavanje postojećih unutrašnjih ograda.Za kupovinu poda predviđeno je 4.100.000 dinara, u šta je uračunato i njegovo postavljanje, dok je za ojačavanje ograda planirano 1.000.000 dinara.Kako je navedeno u planu poslovanja tog preduzeća, proširenjem kapaciteta Prihvatilišta u Šangaju ukazala se potreba za uređivanjem boksova za smeštaj životinja, odnosno nabavku posebne vrste poda koji bi bio siguran i lak za održavanje, čvrst i otporan na masnoću, grebanje, ugrize i supstance koje se koriste za tretman životinja ili čišćenje i dezinfekciju prostora. Trenutno je u boksovima betonski pod, koji nije praktičan jer se kruni i iziskuje dodatni novac za održavanje. Osim toga, beton je jedna od najlošijih podloga po zdravlje šapa, a većina hemikalija, kao i urin, brzo nagrizu površinski sloj poda. Pošto je reč o specifičnom objektu, odnosno paviljonu gde su smeštene životinje, a koje ne mogu boraviti u tom prostoru prilikom radova, izabrani ponuđač će pojedinačno isporučivati i postavljati pod za tri objekta, čija je ukupna površina 204 kvadratna metara, dok je površina jednog paviljona s boksovima za smeštaj životinja je oko 68 kvadrata.U Prihvatilištu postoji više ograđenih prostora koji služe kao istrčavališta za pse, ali psi gotovo svakodnevno potkopavaju temelje ograda. Da bi rešila taj problem i obezbedila bolje uslove za držanje životinja u Prihvatilištu, "Zoohigijena" će nabaviti i dodatne metalne elemente da bi ojačala postojeće unutrašnje ograde oko istrčavališta za pse i onemogućila im potkopavnje.Prema Planu javnih nabavki, "Zoohigijena" bi tokom ove godine trebalo da kupi dva specijalizovana vozila: za prevoz životinja i terensko vozilo.S. K-č    

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 22.05.2020

Medij: novaekonomija.rs

Link: https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/koliko-stranke-dobiju-iz-bud%C5%BEeta-za-u%C4%8Destvovanje-na-izborima

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)\Nemanja Nenadić\Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Koliko stranke dobiju iz budžeta za učestvovanje na izborima

Koliko stranke dobiju iz budžeta za učestvovanje na izborima

Ove godine učesnici parlamentarnih izbora u Srbiji raspodeliće oko 6,34 miliona evra. Da li postoji biznis učestvovanja na izborima budući da sume kojima učesnici u političkoj utakmici raspolažu nisu male? Poznavaoci ukazuju na niz problema, počev od kašnjena novca do činjenice da se tim novcem ne mogu pokriti svi troškovi kampanje.

Ovaj iznos deli se na dva dela. Prvi deo od 20 odsto, tj. 1,3 miliona evra deli se na sve učesnike podjednako.

Drugi deo od 80 odsto, tj. više od 5 miliona evra deli se u zavisnosti od broja osvojenih glasova odnosno dobijenih mesta u parlamentu.

IAKO SE ČESTO MOŽE ČUTI DA NEKA STRANKA DOBIJA PO POSLANIKU ODREĐENU SUMU, OVAJ NOVAC NE DOBIJAJU NARODNI POSLANICI, VEĆ STRANKE I GRUPE GRAĐANA KOJI UČESTVUJU NA IZBORIMA, TJ. UĐU U SKUPŠTINU.

Prema zakonu o finansiraju političkih aktivnosti, učesnici parlamentarnih izbora tokom izborne godine mogu da raspodele 0,07 odsto projektovanih poreskih prihoda. Po rebalansu budžeta iz aprila, planirani prihodi iznose 9,05 milijardi evra. To znači da stranke mogu da raspodele najviše 6,34 miliona evra.

Na primer, ako učestvuje 10 lista, svaka dobija pre izbora 130.000 evra. Ako učestvuje 20 lista, dobiće svaka za kampanju 65.000 evra.

Sredstva za kampanju bi trebalo da se uplate najkasnije pet dana nakon proglašenja izborne liste, tako da stranke mogu da ih iskoriste tokom predizborne kampanje. Međutim, u praksi uplata ovih sredstava često kasni.

UČESNICI IZBORA KOJI NE UĐU U SKUPŠTINU, MORAJU DA VRATE DODELJENI NOVAC, JEDINO AKO NA IZBORIMA NJIHOVA LISTA NE OSVOJI NAJMANJE 1 ODSTO GLASOVA.

Prethodno svi učesnici moraju da prilikom prijave liste polože jemstvo u iznosu od 60-70.000 evra, koje se aktivira ako ne vrate novac.

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić podseća da u slučaju da jedna lista osvoji polovinu poslaničkih mesta, što se može realno očekivati za SNS, po tom osnovu će steći pravo na čak 2,7 miliona evra budžetskih sredstava.

"Daleko manja sredstva se izdvajaju iz lokalnih budžeta. Čak i u gradovima srednje veličine, može se očekivati da bi svaka lista mogla da računa na budžetsku podršku od svega 20 hiljada dinara i još oko 30 hiljada dinara po odborničkom mestu", dodaje on.

Na pitanje da li je opredeljeni iznos za kampanju mali u poređenju sa drugim zemljama, Nenadić kaže da je pravi ugao za razmatranje svrha zbog koje se finansiranje uopšte vrši.

Ako je cilj davanja budžetskih dotacija stvaranje uslova za ravnopravnost učesnika, onda je sadašnji sistem višestruko pogrešan, ocenjuje on.

Novac koji se dobija pre izbora svakako može da pokrije neke troškove kampanje, ali ni u kom slučaju oglašavanje na televizijskim stanicama ili organizovanje masovnih skupova.

Pored toga, nema nikakve logike u tome da budžetska izdvajanja zavise od broja prijavljenih, već bi trebalo odrediti koji je to minimum sredstava koji obezbeđuje razumnu promociju i na koji bi sa sigurnošću mogli da računaju učesnici u kampanji.

Najviše su oštećene stranke i grupe građana koje izlaze samo na lokalne izbore, jer njihovi konkurenti koji vrše i nacionalnu kampanju dobijaju znatno više novca iz budžeta kojim mogu da pokriju i kampanju na lokalnom nivou.

Treba reći da ovaj ili sličan način raspodele postoji još od 2003, i da je za rezultat imao veoma skupe kampanje kod učesnika koji su na osnovu podrške u biračkom telu mogli da računaju na izuzetno visoke dotacije po osnovu uspeha na izborima, ističe on.

NEMA JAVNIH PODATAKA DA LI JE NEKO VRATIO NOVAC

Bilo je situacija u kojima su neki od učesnika koristili budžetske dotacije a nisu osvojili jedan odsto, odnosno 0,2 posto glasova (za manjinske liste). Ne znam da li je u tim situacijama novac vraćan u budžet iz drugih izvora, ili je naplaćivano izborno jemstvo, kaže Nenadić.

On podseća da je Agencija za borbu protiv korupcije u svom izvešetaju o kontroli prethodnih parlamentarnih izbora notirala da su jednom političkom subjektu uplaćena sredstva bez polaganja jemstva, ali nije navedeno o kome je reč.

Na pitanje da li preporuke Transparentnosti o finansiranju kampanje, iz avgusta 2019, i dalje važe ili ima nekih izmena, on kaže da su sve validne osim jedne.

Jedina pozitivna promena do koje je došlo u međuvremenu jeste uvođenje roka za postupanje Agencije po prijavama nepravilnosti u vezi sa finansiranjem za vreme dok kampanja traje, kaže Nenadić.

Međutim, čak ni tu, u vezi sa kontrolom nije ni na koji način rešeno šta bi Agencija sve trebalo da uradi kada je reč o kontrolama koje se vrše bez prijave. Transparentnost je već ukazala Agenciji na niz situacija koje su veoma sporne sa stanovišta finansiranja kampanje.

Veliki je problem to što su propisi od značaja za kampanju menjani da bi se navodno ispunile preporuke ODIHR, ali da nije pribavljeno mišljenje te organizacije pre izbora o kvalitetu tih izmena.

U međuvremenu, stvari su se dodatno zakomplikovale usled odlaganja izbora, jer zakon ne prepoznaje pauziranje izborne kampanje, odlukama Vlade I RIK su samo pauzirane izborne radnje (npr. overa potpisa, predaja izbornih lista), upozorava Transparentnosti .

U ovoj situaciji je takođe postalo još očiglednije koliko je veliki problem to što nisu postavljena ograničenja za vođenje funkcionerske kampanje kroz promotivne aktivnosti predstavnika države upravo u predizborno doba.

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 22.05.2020

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2886945/sire-se-ulazni-pravci-u-beograd-osim-zrenjaninca-u-planu-povecanje-kapaciteta

Autori: @ekapija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Šire se ulazni pravci u Beograd - Osim Zrenjaninca, u planu povećanje kapaciteta Surčinskog i Batajničkog puta

Elaborat za PDR dela Zrenjaninskog puta koji je stavljen na rani javni uvid predviđa proširenje ove saobraćajnice, čemu se žitelji Borče već izvesno vreme i nadaju. Međutim, osim ovog ulaznog pravca u Beograd sa severne strane i ostalim saobraćajnicama na ulazu u prestonicu potrebno je povećanje kapaciteta, kako bi se smanjile gužve. Iz Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju potvrdili su za eKapiju da je tako nešto u planu za Surčinski i Batajnički put, dok za sada nisu planirane aktivnosti na Avalskom i Smederevskom putu.- Direkcija sprovodi aktivnosti na realizaciji Vojvođanske i Surčinske ulice od saobraćajnice T-6 do autoputske obilaznice u skladu sa Planom detaljne regulacije za ulice Vojvođansku i Surčinsku od saobraćajnice T-6 do autoputske obilaznice - I faza, od saobraćajnice T6 do saobraćajnice koja povezuje predmetni saobraćajni pravac sa aerodromom "Nikola Tesla" - navodi se u ogovoru Direkcije.Direkcija je, kako dodaju pred Republičkim geodetskim zavodom pokrenula postupke deobe i sprovođenja promena u katastru u cilju formiranja građevinskih parcela. Po okončanju postupaka u RGZ-u steći će se osnov za formiranje elaborata za rešavanje imovinsko-pravnih odnosa i sprovođenje daljih aktivnosti u cilju izgradnje Surčinskog puta.Kada je reč o Batajničkom, odnosno Starom novosadskom drumu, tokom 2020. godine Direkcija planira pokretanje javne nabavke za izradu tehničke dokumentacije za izgradnju Batajničkog puta sa infrastrukturom u dužini od oko 2.000 m na delu od Ciglane ka naselju Batajnica. - U prethodnom periodu u nadležnoj službi za katastar nepokretnosti sprovedeni su postupci formiranja građevinske parcele za proširenje Batajničkog puta, a trenutno su u toku aktivnosti na rešavanju imovinsko pravnih odnosa na trasi saobraćajnice - kažu iz Direkcije i dodaju da programom uređivanja i dodele građevinskog zemljišta nisu planirane aktivnosti na realizaciji Avalskog i Smederevskog puta.I. Milovanović  

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 22.05.2020

Medij: Beta

Link: http://www.beta.rs

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Joksimović: Dodatna pomoć dokaz snažne podrške SAD Srbiji na putu ka EU

Joksimović: Dodatna pomoć dokaz snažne podrške SAD Srbiji na putu ka EU

BEOGRAD, 22. maja 2020. (Beta) - Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović ocenila je danas da dodatna američka pomoć od 20,3 miliona dolara predstavlja još jedan dokaz da SAD na aktivan i snažan način podržavaju Srbiju na evropskom putu.

Srbija i SAD danas su u Vladi Srbije potpisali dva amandmana na sporazum o saradnji kojima se obezbedjuju bespovratna sredstva Srbiji od 20,3 miliona dolara za podsticanje privrede i za podršku Srbiji u procesu evropskih integracija kroz jačanje institucija i vladavine prava.

Joksimović je rekla da su SAD jedan od najznačajnijih razvojnih partnera Srbije i da je za Srbiju od izuzetnog značaja da ima što je moguće bolje odnose sa tom zemljom.

Ona je precizirala da su danas odobrena dodatna sredstva od 20,3 miliona dolara nastavak i dodatak sporazuma iz 2010, čime je ukupna bespovratna pomoć SAD Srbiji od 2010. dostigla 145 miliona dolara.

Ta sredstva usmeravaju se na dva nivoa - za jačanje reforme javne uprave, reformu pravosudja, borbu protiv korupcije i medijsko okruženje i sa druge strane za ekonomski oporavak - lokalni ekomski razvoj, jačanje srednjih, malih i mikro preduzeća, ženskog preduzetništva, konkurentnosti malih i srednjih preduzeća u proizvodnji voća i povrća, navela je Joksimović.

Prema njenim rečima to su vrlo konkretni projekti koji se sproovode na transparentan način u otvornim procedurama i novac od kojeg direktno gradjani i privreda na lokalnom nivou imaju značajnu korist.

Joksimović je rekla da pored državnih institucija u ovim programima učestvuje i nevladin sektor.

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 22.05.2020

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2887011/ugovoreni-zavrsni-radovi-na-mostu-izmedju-ade-i-padeja

Autori: @ekapija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Ugovoreni završni radovi na mostu između Ade i Padeja

Most na Tisi između Ade i Padeja biće kompletno završen i dobiće trajnu upotrebnu dozvolu, iako se koristi već skoro deceniju.Opština Ada je sprovela javnu nabavku kojom je izabran najpovoljniji ponuđač i potpisan je ugovor o izvođenju neophodnih radova sa preduzećem Karin Most na Tisi između Ade i Padeja biće kompletno završen i dobiće trajnu upotrebnu dozvolu, iako se koristi već skoro deceniju.Opština Ada je sprovela javnu nabavku kojom je izabran najpovoljniji ponuđač i potpisan je ugovor o izvođenju neophodnih radova sa preduzećem Karin komerc MD iz Veternika.Na osnovu ugovora koji je krajem januara ove godine potpisan između Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine i Opštine Ada, o finansiranju završnih radova na mostu, neophodnih da most na Tisi kod Ade ispuni sve tehničke uslove za dobijanje trajne upotrebne dozvole, Uprava za kapitalna ulaganja ovu investiciju podržava sa 141,058.834 dinara.Ugovor o izvođenju sadrži radove na otklanjanju nedostataka na sistemu za odvodnjavanje sa kolovoznih površina mosta, kao i na otklanjanju ulegnuća na kolovozu i trotoaru na desnoj obali reke Tise. Predviđeno je da se obave "radovi na otklanjanju kaverna u zemljanom nasipu iznad cevastog propusta na desnoj obali reke Tise, dok je na levoj obali reke neophodno otklanjanje oštećenja na uklapanju nasipa od armirane zemlje sa obaloutvrdom odbrambenog nasipa".Ugovoreni su još i radovi na otklanjanju blagih ulegnuća na nasipu od armirane zemlje u zoni prilaza dilatacionim spojnicama sa mosta, otklanjanje korozije na pešačkoj ogradi mosta i prilaznih saobraćajnica, takođe i otklanjanje prljavštine i nanosa u slivnicima i dilatacionim spojnicama.Na podužem spisku neophodnih radova je i izrada platoa u zoni ispod prilazne konstrukcije mosta, zatim, radovi na otklanjanju nedostataka na sanaciji i završetku radova na elektroenergetskim instalacijama, gromobranskim instalacijama i instalaciji video-nadzora mosta. Spisak ugovorenih radova zaokružuje postavljanje i završetak vertikalne i horizontalne saobraćajne signalizacije. Predviđeno je da ugovoreni radovi traju 120 kalendarskih dana, a počinju oko 1. juna.    

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 22.05.2020

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/jos-oko-7-500-paketa-pomoci-za-penzionere-u-pirotu/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javne nabavke

Naslov: Još oko 7.500 paketa pomoći za penzionere u Pirotu

Štab za vanredne situacije grada Pirota doneo je odluku da pakete pomoći dobije još 7.615 penzionera u Pirotu sa penzijom do 30.000 dinara.Foto: Z. Panić Pomoćnik gradonačelnika Pirota Bojan Ranđelović izjavio je za Danas da je u prvom krugu podeljeno oko 4.500 paketa pomoći za socijalno najugroženije i penzionere sa primanjima do 15.000 dinara. "Očekujem da javna nabavka bude završena do kraja ovog meseca i da distruibucija paketa koji sadrže osnovne životne namirnice i sredstva za higijenu, krene početkom juna", rekao je Ranđelović. Korona virus, Paketi pomoći, PenzioneriPirot Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas. Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.   Učlani se

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 22.05.2020

Medij: slobodnaevropa.org

Link: https://www.slobodnaevropa.org/a/30629031.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: RFZO za RSE: Podaci o nabavci opreme tokom vanrednog stanja "strogo poverljivi"

Republički fond za zdravstveno osiguranje Srbije (RFZO) odbio je da dostavi Radiju Slobodna Evropa (RSE) informacije o medicinskoj opremi koja je nabavljena tokom vanrednog stanja zbog epidemije k...Republički fond za zdravstveno osiguranje Srbije (RFZO) odbio je da dostavi Radiju Slobodna Evropa (RSE) informacije o medicinskoj opremi koja je nabavljena tokom vanrednog stanja zbog epidemije korona virusa, uz obrazloženje da su te informacije "strogo poverljive". "Podaci o medicinskim sredstvima koja su u Srbiji nabavljena za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19, kao i dokumentacija o tome, označeni su oznakom stepena tajnosti 'strogo poverljivo' shodno zaključku Vlade Srbije od 15. marta 2020. godine", navodi se u odgovoru RFZO. Uvoz lekova izvan 'propisanih standarda' u Srbiju Zaključak Vlade Srbije na koji se poziva RFZO u odluci da nabavke označi kao "strogo poverljive" nije dostupan javnosti, tako da se ne zna njegova sadržina. Odgovor RFZO usledio je nakon zahteva za pristup informacijama od javnog značaja koji je to instituciji upućen početkom aprila. RSE je tada tražio podatke o opremi i lekovima koji su nabavljeni na osnovu Uredbe Vlade Srbije o posebnim tehničkim zahtevima, standardima i primeni medicinskih sredstava za vreme vanrednog stanja. Tom Uredbom omogućena je nabavka, upotreba i primena medicinskih sredstava i lekova koji nisu proizvedeni po propisanim standardima Srbije. Vlada je Uredbu usvojila 24. marta, devet dana nakon proglašenja vanrednog stanja, a svoj potpis na Uredbu stavio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Uz naziv i opis medicinskih sredstava i lekova, RSE je tražio dostavljanje i informacije o tome ko su proizvođači i distributeri i koja količina je nabavljena. Dok odbija da dostavi podatke o medicinskim sredstvima, označavajući ih "strogo poverljivim", RFZO odgovara da nabavka lekova nije vršena po pomenutoj Uredbi koja je usvojena 24. marta. "Lekovi nisu nabavljani, odnosno obezbeđivani na osnovu primene Uredbe o posebnim tehničkim zahtevima, standardima i primeni medicinskih sredstava za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19", obavestio je RFZO. Izveštaj o trošenju u Srbiji 'kada pandemija prođe' EU obustavila isporuku kineskih maski, države se žale na kvalitet Iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje navode i da nisu mogli da na naš upit odgovore u propisanom zakonskom roku "iz objektivnih razloga" - "promene u organizaciji i načinu rada i velikog angažovanja RFZO na poslovima suzbijanja pandemije". RSE je u aprilu i od Vlade Srbije tražio da dostavi podatak koliko je novca iz budžeta utrošeno za nabavku medicinske opreme i lekova i da obrazloži razloge za donošenje Uredbe, kojom se pored zaobilaženja propisanih standarda za medicinsku opremu i lekove, ne sprovodi ni uobičajena procedura za javne nabavke.

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 22.05.2020

Medij: Fonet

Link: http://www.fonet.rs

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: NABAVKA OPREME STROGO POVERLJIVA

NABAVKA OPREME STROGO POVERLJIVA

BEOGRAD, 22. maj 2020. (FoNet) - Republički fond za

zdravstveno osiguranje Srbije (RFZO) odbio je da dostavi

Radiju Slobodna Evropa informacije o medicinskoj opremi koja

je nabavljena tokom vanrednog stanja zbog epidemije korona

virusa, uz obrazloženje da su one „strogo poverljive“.

„Podaci o medicinskim sredstvima koja su u Srbiji nabavljena

za vreme vanrednog stanja, kao i dokumentacija o tome,

označeni su oznakom stepena tajnosti ’strogo poverljivo’

shodno zaključku Vlade Srbije od 15. marta 2020. godine“,

navodi se u odgovoru RFZO.

Zaključak na koji se poziva RFZO nije dostupan javnosti,

tako da se ne zna njegova sadržina.

Odgovor RFZO usledio je nakon zahteva za pristup

informacijama od javnog značaja, koji je upućen početkom

aprila.

Radio je tada tražio podatke o opremi i lekovima koji su

nabavljeni na osnovu uredbe Vlade Srbije o posebnim

tehničkim zahtevima, standardima i primeni medicinskih

sredstava za vreme vanrednog stanja.

Tom Uredbom omogućena je nabavka, upotreba i primena

medicinskih sredstava i lekova koji nisu proizvedeni po

propisanim standardima Srbije. Vlada je Uredbu usvojila 24.

marta, devet dana nakon proglašenja vanrednog stanja, a

potpis na nju stavio je i predsednik Srbije Aleksandar

Vučić.

Uz naziv i opis medicinskih sredstava i lekova, RSE je

tražio dostavljanje i informacije o tome ko su proizvođači i

distributeri i koja količina je nabavljena.

RFZO je odgovorio da nabavka lekova nije vršena po pomenutoj

uredbi od 24. marta.

„Lekovi nisu nabavljani, odnosno obezbeđivani na osnovu

primene Uredbe o posebnim tehničkim zahtevima, standardima i

primeni medicinskih sredstava za vreme vanrednog stanja

nastalog usled bolesti kovid -19“, obavestio je RFZO.

Iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje navode i da

nisu mogli da na pitanje Radija Slobodna Evropa odgovore u

propisanom zakonskom roku iz objektivnih razloga – „promene

u organizaciji i načinu rada i velikog angažovanja RFZO na

poslovima suzbijanja pandemije“.

Slobodna Evropa je u aprilu i od Vlade Srbije tražila da

dostavi podatak koliko je novca iz budžeta utrošeno za

nabavku medicinske opreme i lekova i da obrazloži razloge za

donošenje Uredbe, kojom se pored zaobilaženja propisanih

standarda za medicinsku opremu i lekove, ne sprovodi ni

uobičajena procedura za javne nabavke.

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 22.05.2020

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/da-li-zilet-zica-postaje-politika-srbije/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javne nabavke

Naslov: Da li žilet žica postaje politika Srbije?

Žilet žica znatno je oštrija od standardne, bodljikave žice i dizajnirana je da onom ko pokuša da je probije nanese ozbiljne rezove po telu i odeći.Foto: FoNet/ MOD Ovima rečima jedna od kompanija koja se bavi proizvodnjom žilet žice reklamira proizvod koji, sudeći prema konkursnoj dokumentaciji objavljenoj na sajtu Ministarstva odbrane, treba da bude upotrebljen za ograđivanje Centara za azil i prihvatnih centara za migrante. Prema dokumentaciji koju su prvi primetili novinari Radija Slobodna Evropa, planirana je nabavka 2.420 kilograma žilet žice, zajedno sa 1.521 metrom rebrastog gvožđa u šipkama i 50 kilograma pocinkovane žice za vezivanje. Iako se iz preciznih navoda u konkursnoj dokumentaciji da zaključiti da se tačno zna koji objekti su planirani za ograđivanje, malo kome je zapravo jasno šta stoji iza ove javne nabavke. To u toku jučerašnjeg dana nije bilo poznato ni Komesarijatu za izbeglice, organizaciji koja upravlja centrima za azil i prihvatnim centrima. - Nama takva mera nije najavljena, a imamo jako dobru saradnju sa Vojskom Srbije. Naprotiv, tamo gde je vojska žicu postavila tokom vanrednog stanja, a to je u blizini privremenog šatorskog centra u Moroviću, uklonjena je, a i sam centar je zatvoren i više ne postoji, rečeno je Danasu u Komesarijatu. Sonja Tošković, direktorka Beogradskog centra za ljudska prava, ističe da je neophodno da se nadležni izjasne zbog čega je planirana nabavka ograde i šta time želi da se postigne. - Trenutno je jako malo pouzdanih informacija dostupno, pošto se niko od nadležnih nije izjasnio o ovom pitanju. Javno pozivamo predstavnike Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova i Komesarijata za izbeglice da otvoreno kažu zbog čega se nabavlja ograda i žilet žica, koji su to centri koje oni planiraju da ograde i šta time žele da postignu, koga da zaštite, navodi Tošković za Danas. Reakcije na najavljenu nabavku juče su došle i od grupe nevladinih organizacija koje su izrazile duboku zabrinutost zbog ovog postupka, navodeći da bi realizacijom ovog projekta Srbija otvorila novo, negativno poglavlje u pogledu načina na koji tretira izbeglice, migrante i tražioce azila, i ubrzala zabrinjavajuću praksu militarizacije upravljanja migracijama. "Ovakav potez Republike Srbije samo je još jedan u nizu kojim se u javnosti stvara animozitet prema izbeglicama i migrantima, i njihova stigmatizacija kao pretnje po naše društvo koja je već za posledicu imala ugrožavanje života stanovnika prihvatnog centra u Obrenovcu", navodi se u saopštenju koje su potpisali Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A11, Mreža psihosocijalnih inovacija PIN i Centar za migracije Info park. Direktor Info parka Gordan Paunović ističe za Danas da bi ograđivanje centara za prihvat migranata označilo radikalan zaokret u odnosu na politiku koju je država primenjivala prethodnih godina, a koja se nije u značajnoj meri oslanjala na represiju. "Ovakav, represivniji sistem, po mom mišljenju ne bi funkcionisao. On bi podrazumevao da bi mnogo manje ljudi bilo u kampovima i da bi ih policija i vojska jurili, hapsili i vraćali u centre, odakle bi oni ponovo pokušali da beže. Bio bi to jedan jako ružan, distopijski scenario, kaže Paunović. On dodaje da sumnja da će država krenuti u tom smeru, pošto bi bila suočena sa ozbiljnim kritikama iz Evropske komisije. Grupa nevladinih organizacija pozvala je Ministarstvo odbrane da bez odlaganja povuče navedeni tender i da se vrati u okvire svog ustavnog delovanja a da pitanje upravljanja i obezbeđivanja prihvatnih i centara za azil ostavi organima koji su za to nadležni - Komesarijatu za izbeglice i migracije i Ministarstvu unutrašnjih poslova. Podsetimo, sporna javna nabavka je usledila svega dva dana nakon što je naredbom predsednika Srbije Aleksandra Vučića vojska angažovana da obezbeđuje tri prihvatna centra u opštini Šid. Ovu odluka naišla je na kritike stručne javnosti ocenjujući je kao populističku, nezakonitu i nepotrebnu. Vulinovo ministarstvo ćuti List Danas je nastojao u toku jučerašnjeg dana da od Ministarstva odbrane dobije odgovor na pitanja zbog čega se nabavlja ograda i koji centri su planirani da se ograđuju, ali odgovor nisu stigli. civilni sektor, Migranti, Ministarstvo odbrane, Ograđivanje, Žilet zicaBeograd Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas. Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.   Učlani se

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 22.05.2020

Medij: 021.rs

Link: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/244136/RGZ-za-milion-evra-kupio-lose-satelitske-snimke-sad-se-dize-kredit-od-21-milion-evra-za-nove-od-iste-firme.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: RGZ za milion evra kupio loše satelitske snimke, sad se diže kredit od 21 milion evra za nove od iste firme

Republički geodetski zavod (RGZ) pregovara o kupovini novog seta satelitskih snimaka namenjenih evidentiranju svih nekretnina u zemlji sa firmom "Vekom Geo d.o.o." iz Beograda, kojoj je 2016. godine platio skoro milion evra satelitske snimke na kojima se zbog oblaka i magle nisu videla čitava područja, saznaje Pištaljka.Odluku da se Srbija ponovo i dodatno zaduži za pravljenje novih satelitskih snimaka i podigne novi kredit od 21 milion evra kod Svetske banke Vlada Srbije je donela u julu 2018. godine. Višemilionski kredit namenjen je kako se navodi u dokumentu Vlade "za finansiranje prekoračenja troškova i potpuno postizanje razvojnih ciljeva" originalnog projekta u koje spada i izrada novog seta snimaka, saznaje Pištaljka.   Sporni satelitski snimak iz 2015. godine, koji je trebalo da bude osnova za legalizaciju nelegalnih objekata na teritoriji Srbije, tada je kupljen bez tendera, a plaćen je sredstvima iz kredita Međunarodne banke za obnovu i razvoj (dela Svetske banke) vrednog 36,2 miliona evra i namenjenog za projekat "Unapređenje zemljišne administracije u Srbiji".   Na pitanje da li njegova firma ponovo pregovara sa RGZ-om o prodaji satelitskih snimaka, direktor "Vekoma Geo" Veljko Fuštić je za Pištaljku izjavio da "jeste bilo pominjanja, ali da još uvek nisu dobili nikakvu konkretnu ponudu". Fuštić je dodao da će ponudu prihvatiti ukoliko do nje dođe.   Upitan da li će ovaj put dostaviti ispravne satelitske snimke, Fuštić je odgovorio da "prošli put stvari nisu bile dobro interpretirane", kao i da su sporni "snimci iz 2015. godine bili arhivski snimci" koje su oni "besplatno ustupili RGZ-u" te da su svi plaćeni snimci napravljeni nakon potpisivanja ugovora 2016. godine - dobri.   "Odgovornost za loše snimke nije na našoj firmi jer je tada, 2015. godine, RGZ od nas tražio da im damo bilo kakve snimke da bi to ispunili na vreme. Mi smo im onda dali arhivske snimke koje smo već imali. Ti snimci nisu bili plaćeni iz projekta koji je krenuo 2016. godine. Mi smo tek tada potpisali ugovor i svi naši snimci iz 2016. godine su odgovarajućeg kvaliteta", tvrdi Fuštić.   U međuvremenu je RGZ firmi "Vekom Geo" u martu ove godine, ovog puta putem javne nabavke, dodelio posao vredan 12,3 miliona dinara za nabavku najnovije verzije postojećih softvera za obradu snimaka iz vazduha i njihovo održavanje. "Vekom" je bio jedini učesnik na ovom tenderu.   Međutim, u izveštaju o projektnim aktivnostima RGZ-a, u delu o satelitskim snimcima praktično se demantuje tvrdnja direktora "Vekoma" da su snimci dobijeni besplatno i priznaje se da su "Vekomovi" snimci lošeg kvaliteta jer su bolji snimci više i koštali. U izveštaju se kaže da se za milion evra mogu dobiti samo snimci takvog kvaliteta da se na njima ne vidi ono zbog čega se snimci uopšte kupuju, parafrazira Pištaljka.   Na pitanje da li je svestan da je RGZ na svom sajtu priznao da pomenuti satelitski snimci nisu dobrog kvaliteta, direktor firme "Vekom Geo" je rekao "da svako može da priča šta želi i da oni pregovaraju sa Svetskom bankom, a ne sa RGZ-om".   Direktor Republičkog geodetskog zavoda Borko Drašković nije bio raspoložen da odgovori na pitanje da li će uprkos svemu ponovo angažovati firmu "Vekom Geo" za nabavku novog seta satelitskih snimaka.   Iz beogradske kancelarije Svetske banke su naveli da je "Vekom Geo" jedini ovlašćeni distributer firme Maksar/Didžital gloub/Juropien spejs imidžing, koja je jedini prodavac satelitskih snimaka rezolucije 30cm u ovom delu sveta.   "Stoga se nabavka obavlja putem direktnog ugovora sa 'Vekom Geo d.o.o.' što je u potpunosti u skladu sa Regulativom za nabavke pod projektima Svetske banke. Sa svakom ovakvom nabavkom radi se istraživanje tržišta da bi se osiguralo da je ponuđena cena u skladu sa međunarodnim prosekom", navodi se u odgovoru koji nam je dostavila Olivera Jordanović, vođa tima ovog projekta.   Iz Svetske banke je potvrđeno da će satelitski snimci biti nabavljeni putem dodatnog finansiranja, i to u svrhu obnove registra objekata u Republici Srbiji, jer se satelitski snimci "obnavljaju na periode 3-5 godina".   Ceo tekst Pištaljke možete da pročitate OVDE. Autor: Pištaljka Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.  

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 22.05.2020

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/drustvo/migrantska-kriza-preuzima-li-srbija-ulogu-madarske/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Migrantska kriza: Preuzima li Srbija ulogu Mađarske

Foto: Jovo Mamula/Ministarstvo odbrane Republike Srbije Prošlog vikenda Vojska je počela da obezbeđuje migrantske centre u Šidu, ali tu izgleda nije kraj. Na sajtu Ministarstva odbrane objavljena je javna nabavka za izradu žičane ograde za prihvatne centre u Srbiji, a u samoj dokumentaciji precizira se da se radi o žilet žici. Nevladin sektor zabrinut je zbog toga i plaši se da Srbija u odnosu prema migrantima sve više liči na Mađarsku. Sa druge strane, Komesarijat za izbeglice i migracije, kaže da njima "takva mera nije najavljena". Negativne reakcije stižu iz nevladinog sektora, traži se i od evropskih institucija da se oglase. Takva najava se ocenjuje kao restriktivno ponašanje prema migrantima.U međuvremenu, iz Komesarijata za izbeglice i migracije kažu da, kada je reč o postavljanju žilet žice, njima takva mera nije najavljena i napominju da imaju jako dobru saradnju sa Vojskom Srbije."Naprotiv, tamo gde je vojska bila postavila žicu tokom vanrednog stanja, to je u blizini privremenog šatorskog centra u Moroviću, uklonjena je, a i sam centar je zatvoren i više ne posoji", kratko odgovaraju iz Komesarijata za izbeglice i migracije.Foto: Jovo Mamula/Ministarstvo odbrane Republike Srbije Đurović: Sve više ličimo na MađarskuRadoš Đurović iz Centra za pomoć tražiocima azila kaže da ne vidi opravdanost uključivanja vojske u obezbeđivanje migrantskih centara i podseća da je to posao za Komesarijat i policiju."Nabavka žilet žice rađa sumnju da se ide put restrikcije i represivnim merama prema ljudima koji su izbegli. Podizanje ograde ukazuje na dalju militarizaciju migrantske teme", kaže Đurović i ističe neophodost da se utvrdi i precizira pravni položaj svakog od migranata.Foto: Medija centar Beograd Pribojava se da Srbija menja svoj kurs i ide prema restriktivnoj migrantskoj politici, a u tome vidi uticaj Mađarske. Podseća i na nedavni susret mađarskog premijera Viktora Orbana i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.Ističe da Srbija ne treba da preuzima obrasce susednih zemalja."Sve ovo podseća na neke od prvih mera koje je uvodila Mađarska kada je pokušavala da se bavi migrantskim pitanjem. Jako je bitno to da je i Evropski sud pravde reagovao po pitanju Mađarske, pa je naredio da puste osobe koje su u tamošnjem tranzitnom centru bila kao u nekoj vrsti pritvora. Mađarska mora da promeni svoje ponašanje prema ljudima koji traže azil, a onda se postavlja pitanje da li će Srbija sa restriktivnim merama da preuzme ulogu Mađarske. To bi bio potpuno pogrešan potez. Ne treba Srbija sada da bude poslednja brana bilo kojoj migraciji, već da upravlja migracijom na civilizovan i evropski, demokraski način", poručuje Đurović.Aktuelna dešavanja u Srbiji on vidi kao "traganje za rešenjem u zaustavljanju interkontinentalne migracije koja kroz silu i restrikcije ne može da bude zaustavljena".NVO traži reakciju Evropske komisijeOdluka Ministarstva odbrane izazvala je burne reakcije nevladinog sektora. Centar za migracije Info park pozvao je Ministarstvo odbrane da bez odlaganja povuče navedeni tender i da se vrati u okvire svog ustavnog delovanja, a da pitanje upravljanja i obezbeđivanja prihvatnih i centara za azil ostavi organima koji su za to nadležni - Komesarijatu za izbeglice i migracije i Ministarstvu unutrašnjih poslova. "Pozivamo Evropsku komisiju da reaguje i da vlasti u Beogradu obavesti da se na ovaj način dezavuišu napori preduzeti u pregovaračkom procesu Srbije za članstvo u Evropskoj Uniji u okviru poglavlja 23 i 24. Smatramo da je Evropska komisija dužna da Srbiji skrene pažnju na ponašanje koje dovodi u pitanje čitav proces evropskih integracija, a koji je i dalje određen kao prioritetan od strane svih zvaničnika Republike Srbije. Pozivamo državne organe da u najhitnijem roku obaveste javnost o svojim namerama kada je u pitanju promena politike prema upravljanju migracijama u Srbiji", navode iz NVO.Dodaju i da bi, "nakon višemesečnog i protivustavnog lišavanja slobode, usled navodne opasnosti od prenošenja koronavirusa, ograđivanje prihvatnih i centara za azil žilet žicom predstavljalo novi korak ka arbitrarnom ukidanju slobode izbeglica i migranata koje se kosi sa Ustavom Srbije i svim međunarodnim standardima".I iz ove organizacije upozoravaju da ovaj akt Ministarstva odbrane neodoljivo podseća na praksu koja se već godinama sprovodi u Mađarskoj.Ocenjuju da je takav potez Srbije samo još jedan u nizu kojim se u javnosti stvara animozitet prema izbeglicama i migrantima, i njihova stigmatizacija kao pretnje po naše društvo, koja je već za posledicu imala ugrožavanje života stanovnika prihvatnog centra u Obrenovcu."Dosadašnji odgovor na COVID-19 pandemiju uključujući i dvomesečno lišavanje slobode već je u sebi sadržao značajan broj elemenata koji mogu ugroziti psihofizičko zdravlje izbeglica. Zato je od ključnog značaja sprečiti bilokakvo dalje izlaganje sličnim iskustvima, što bi boravak u ustanovama koje su ograđene žilet žicom svakako predstavljao", zaključuju iz Centar za migracije Info park.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram                  

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 22.05.2020

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Vesti/a602401/RFZO-za-RSE-Podaci-o-nabavci-opreme-tokom-vanrednog-stanja-strogo-poverljivi.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: E: RFZO - podaci o nabavci opreme tokom vanrednog stanja "strogo poverljivi"

RSAutor:RSERepublički fond za zdravstveno osiguranje Srbije (RFZO) odbio je da dostavi Radiju Slobodna Evropa informacije o medicinskoj opremi koja je nabavljena tokom vanrednog stanja zbog epidemije korona virusa, uz obrazloženje da su one "strogo poverljive", navodi RSE."Podaci o medicinskim sredstvima koja su u Srbiji nabavljena za vreme vanrednog stanja, kao i dokumentacija o tome, označeni su oznakom stepena tajnosti 'strogo poverljivo' shodno zaključku Vlade Srbije od 15. marta 2020. godine", navodi se u odgovoru RFZO.Zaključak na koji se poziva RFZO nije dostupan javnosti, tako da se ne zna njegova sadržina. Odgovor RFZO usledio je nakon zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, koji je upućen početkom aprila. Radio je tada tražio podatke o opremi i lekovima koji su nabavljeni na osnovu uredbe Vlade Srbije o posebnim tehničkim zahtevima, standardima i primeni medicinskih sredstava za vreme vanrednog stanja.Tom Uredbom omogućena je nabavka, upotreba i primena medicinskih sredstava i lekova koji nisu proizvedeni po propisanim standardima Srbije. Vlada je Uredbu usvojila 24. marta, devet dana nakon proglašenja vanrednog stanja, a potpis na nju stavio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.Uz naziv i opis medicinskih sredstava i lekova, RSE je tražio dostavljanje i informacije o tome ko su proizvođači i distributeri i koja količina je nabavljena.RFZO je odgovorio da nabavka lekova nije vršena po pomenutoj uredbi od 24. marta."Lekovi nisu nabavljani, odnosno obezbeđivani na osnovu primene Uredbe o posebnim tehničkim zahtevima, standardima i primeni medicinskih sredstava za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti kovid -19", obavestio je RFZO.Iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje navode i da nisu mogli da na pitanje Radija Slobodna Evropa odgovore u propisanom zakonskom roku iz objektivnih razloga - "promene u organizaciji i načinu rada i velikog angažovanja RFZO na poslovima suzbijanja pandemije".Slobodna Evropa je u aprilu i od Vlade Srbije tražila da dostavi podatak koliko je novca iz budžeta utrošeno za nabavku medicinske opreme i lekova i da obrazloži razloge za donošenje Uredbe, kojom se pored zaobilaženja propisanih standarda za medicinsku opremu i lekove, ne sprovodi ni uobičajena procedura za javne nabavke.          

-------------------------------------------------------------------------------------------------