Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 30.07.2020

Medij: Danas     Strana: 1,11

Rubrika: Ekonomija

Autori: M. Obradović

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije/Korupcija

Naslov: Kupovina lend rovera pokazuje bahatost države

Kupovina lend rovera pokazuje bahatost države

Nabavka luksuznih džipova za komunalnu miliciju izazvala revoltgrađana

Lend roveri ne pokazuju autoritet nego bahatost države

Beograd - Nabavka 18 luksuznih lend rovera diskaveri za Komunalnu miliciju kako bi snimala nepropisno parkirane automobile u Beogradu, tzv. „oko sokolovo", izazvalaje lavinu nezadovoljstva kod građana koja se može uporediti sa čuvenim nabavkama novogodišnje rasvete ili gradnjom fontane na trgu Slavija. Naime, ovi džipovi koji koštaju po 29.000 evra plus 4.000 evra koliko košta specijalizovana oprema za snimanje, prema mišljenju sagovornika Danasa potpuno su nepotrebni kada bi taj posao mogli obaviti mnogo jeftiniji modeli automobila, a pre svega domaći fijat 5001. Izjava načelnika Komunalne milicije Ivana Divca da u automobilu ima mnogo osetljive opreme koja „pe trpi jako drmusanje“, samo ukazuje prema rečima Bože Draškovića, saradnika Instituta ekonomskih nauka i nekadašnjeg člana Agencije za borbu protiv korupcije, da se radi o lošoj opremi. U drugim evropskim gradovima, pokazuje internet pretraga, ovo rade mnogo manji automobili, a u Holandiji je postojao čak i pilotprojekat gde su kamere ugrađene na motocikle.

Druga dimenzija ovog poslovnog poduhvata grada Beograda je to što se prošle godine na tender javio samo jedan ponuđač, konzorcijum predvođen Britiš motorsom, uvoznikom lend rovera koji je u vlasništvu Čačanina Ostoje Mijailovića, člana Glavnog odbora Srpske napredne stranke. Upućeni ističu da je tenderska dokumentacija kao pravljena upravo za lend rover diskaveri koji uvozi upravo ova kompanija.

Nebojša Atanacković, privrednik koji se između ostalog „oko sokolovo" košta kao „zmajevo jaje": Novi lend roveri za Komunalnu miliciju bavi i automobilizmom, ističe da se za ove potrebe mogla dobiti bar 50 odsto bolja ponuda.

„Gradu nije potreban pogon na sva četiri točka. Neće ih voziti po njivama nego po centralnim gradskim ulicama, a ovaj automobil se pravi za safarije. Ja kao Beograđanin sam ponosan što imamo takva vozila za tu svrhu, ali ima vozila odgovarajuće zapremine sa pogonom na jednoj osovini koja bi bila dosta jeftinija. Da sam ja sebi nabavljao, gledao bih da bude što jeftinije, a da obavi posao“, ocenjuje Atanacković ističući da u vreme kada kriza tek počinje moramo da promenimo način razmišljanja.

Argument kako će se to ulaganje vratiti za mesec dana kroz naplaćene kazne nije nikakav argument jer bi se sa jeftinijim automobilima investicija vratilajoš brže.

„Investicija je opravdana, ali je neopravdano ići na skupe projekte. Ovo šalje poruku ‘ima se može se’, ali privatnici gledaju cenu, dok ovi na budžetu i u javnom sektoru imaju drugačiji pogled“, kaže Atanacković.

Pomoćnik gradonačelnika Goran Vesić, koji je najviše promovisao ovaj projekat, odgovorio je na kritike rečima da je najveći broj vozila koja se bahato parkiraju džipovi, audiji i beemvei. „Nećemo na njih da idemo trotinetima, nego ćemo lepo da idemo na njih vozilima koja će pokazati kolika je snaga države!“, poručio je Vesić.

„Ovim se pokazuje moć vlasti. Delujeprimitivno, ali skupo. Ne možemo mi kupovati najskuplje džipove da zasenimo prostotu, a s druge strane ne možemo da nahranimo gladne i izlečimo bolesne. Sve to ide iz istog ćupa i mora se u državi postaviti redosled nužnosti", smatra bivši član Saveta za borbu protiv korupcije Danilo Šuković, dodajući da je posebna dimenzija politička povezanost vlasnika uvoznika vozila koje je grad kupio sa vladajućom strankom, što otvara prostor za sukob interesa i sumnju na korupciju. Božo Drašković smatra da nabavka skupih automobila u siromašnom društvu ukazuje na bahatost i nemanje mere, a ne na autoritet države.

„Sve više država ne izgleda kao serviser građana, već poseže za represijom. Postavljaju se dva pitanja, da li država treba da se bahati u vreme kada treba da se štedi i kada su velike potrebe za zdravstvom i socijalnom pomoći i da li treba da se ponaša represivno ili da rešava dugoročno problem tako što će praviti parking mesta i uvesti red u urbanizam“, ističe on uz napomenu da je nesporno da treba uvesti red u saobraćaj u Beogradu.

Takođe, „umesto preskupih automobila, bolje da su kupili neki jeftiniji, recimo fijat 5001 koji se proizvodi u Srbiji i na njega ugradili opremu“, poručuje Drašković.

  1. Obradović

Prošle godine na tender se javio samo jedan ponuđač, konzorcijum predvođen Britiš motorsom, uvoznikom lend rovera koji je u vlasništvu Čačanina Ostoje Mijailovića, člana Glavnog odbora Srpske napredne stranke

Atanacković: Neopravdano je ići na skupe projekte. Ovo šalje poruku „ima se može se“, ali privatnici gledaju cenu, dok ovi na budžetu i u javnom sektoru imaju drugačiji pogled

Šuković: Deluje primitivno, ali skupo. Ne možemo mi kupovati najskuplje džipove da zasenimo prostotu, a s druge strane

ne možemo da nahranimo gladne i izlečimo bolesne

O o

Dileme u vezi sa „Okom sokolovim" Sistem snimanja nepropisno parkiranih vozila i kako je objašnjeno automatskog slanja slike i kazne poštom prekršiocu bez mogućnosti Ijudske greške, iako deluje moderno i efikasno, mogao bi izazvati probleme u primeni. Milan Vujanić, profesor na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, ističe da kada je sve tako automatski i objektivno, onda neće biti prostora za žalbu, a u praksi bi moglo biti razloga za to.

„Nisam protiv toga, bahati vozači zaista prave probleme, taj program pišu programeri, a nisam siguran da oni koji su im opisivali probleme to znaju tako dobro. Drugim rečima, voleo bih da to pogledaju stručnjaci koji se dobro razumeju u saobraćajne propise", kaže Vujanić.

A saobraćajni propisi i pravilnici su po svemu sudeći nepoznanica i građanima i nadležnima. Recimo, Vujanić ističe da čak 95 odsto saobraćajnih znakova u Beogradu nije ispravno po pravilniku, te ne proizvodi pravno dejstvo. Takođe, u mnogim slučajevima saobraćajni znaci nisu dobro postavljeni.

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: Danas     Strana: 1,9

Rubrika: Društvo

Autori: Katarina Živanović

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)/Nemanja Nenadić/Korupcija

Naslov: Da li je u pitanju osveta Siniše Malog medijima?

Da li je u pitanju osveta Siniše Malog medijima?

Novinarska javnost delom smatra da se ministar finansija sveti medijima koji su pisali o sumnji da on pere novac Nemanja Nenadić: Kontrole se preduzimaju kod brojnih organizacija koje finansiraju poznati i nesumnjivi donatori i koje taj novac troše na projekte koji očigledno nemaju nikakve veze sa terorizmom Kako podaci iz

banaka završavaju na naslovnicama tabloida? Na spisku nema medija i nevladinih organizacija naklonjenih vladi

Osveta Siniše Malog zbog pisanja o pranju novca?

Beograd - Spisak novinara, medijskih i nevladinih organizacija čije bankovne račune Uprava za sprečavanje pranja novca namerava da kontroliše, nikako nije slučajan niti rutinski, kako to iz Uprave objašnjavaju. Ono što je ključno što navodi na sumnju da iza ove „provere“ stoje nečije tendenciozne namere jeste činjenica da ne postoji objašnjenje, odnosno opravdana sumnja da bilo ko sa spiska pere novac ili finansira teroriste. Takođe, sve navedene organizacije i pojedinci uglavnom su kritičari aktuelnog režima, te su zbog ovog spiska reagovala brojna ne samo domaća već i međunarodna udruženja pozivajući vlast da prekine sa pritiscima i odmazdom, ili da bar da logično objašnjenje za šta se ko sumnjiči.

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić objašnjava za Danas da Uprava za sprečavanje pranja novca, na osnovu međunarodnih standarda u toj oblasti, može imati legitimne razloge da kontroliše rad nevladinih organizacija, ukoliko je cilj tih mera sprečavanje fmansiranja terorizma, odnosno ispitivanje sumnji da se sredstva koriste za fmansiranje terorizma.

- Međutim, sudeći po spisku koji je objavljen i čija je tačnost indirektno potvrđena od strane v.d. direktora Uprave, te kontrole se preduzimaju kod brojnih organizacija koje finansiraju poznati i nesumnjivi donatori, i koje taj novac troše na projekte koji očigledno nemaju nikakve veze sa terorizmom.

Al: Akcija zastrašivanja kritičara vlasti

Direktorza Evropu Amnesti Internationala Nils Muižnieks oceniojeda jetargetiranje novinara i nevladinih organizacija apsurdnim optužbama o pranju novca ifinansiranju terorizma čin zastrašivanja i poslednja akcija koju su sprovele vlasti u Srbiji kako bi ućutkale kritičare. „Ovakva vrsta proizvoljne istrage koja posebno cilja one koji su kritični prema vlasti narušava pravo na slobodu izražavanja i ugrožava slobodu štampe. Te istrage moraju biti odbačene", istakao je Muižnieks.

gana kojima podležu sva pravna lica, jer se preduzimaju iz drugih razloga - ističe Nenadić.

Na spisku Uprave za sprečasakcije koji je Uprava uputila bankama podaci se traže kako bi se utvrdilo da li organizacije i pojedinci sa spiska imaju veze sa fmansiranjem terorizma ili pranjem novca. Mnogi novinari i medijska udruženja bavila su se sumnjivim poslovima ministra fmansija Siniše Malog pa sada ovu „akciju“ Uprave vide kao njegovu osvetu. Među njima je predsednik UNS-a Vladimir Radomirović (i UNS je na spisku) koji je istovremeno i urednik portala Pištaljka.

- Nije jasno zašto su se sve ove organizacije našle na tom spisku. Ako postoji rizik da mediji, novinari i organizacije peru novac, onda bi trebalo da Uprava i Ministarstvo finansija objave dokument o proceni rizika, pa da se kaže da je na osnovu toga upućen zahtev bankama, rekao je Radomirović gostujući na Ni. On je podsetio daje Pištaljka svojevremeno pisala o sumnji da je Siniša Mali učestvovao u pranju novca, a da je ministar fmansija bio akter u tekstovima i drugih medija koji su se našli na spisku Uprave, i pita da li se možda radi o odmazdi.

Oko 130 pojedinaca i organizacija potpisalo je zahtev kojim se od Uprave, odnosno Ministarstva fmansija traži da predoči osnove sumnje zbog kojih je naloženo vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka. „Zloupotreba zakonskih mehanizama i institucija radi nezakonitog pritiska na medije i organizacije civilnog društva predstavlja drastičan napad na slobodu udruživanja i slobodu informisanja. Vlast u Srbiji već godinama je suočena sa ozbiljnim kritikama i međunarodnih i domaćih organizacija u vezi sa ugrožavanjem ove dve važne slobode. Ovakav napad na organizacije koje se zalažu za izgradnju Srbije kao pravne države, poštovanje zakona i istinsku borbu protiv korupcije dodatni je argument da su ove vrednosti ozbiljno ugrožene u Srbiji. Organizacije, mediji i građani neće odustati od borbe za slobodnu i demokratsku državu, bez obzira na pretnje i pritiske“, navodi se u zahtevu i dodaje da će mediji i organizacije preduzeti sve odgovarajuće pravne radnje protiv umešanih u ovu zloupotrebu, uključujući i krivični progon odgovornih, ali pre svega će insistirati na potpunim i jasnim odgovorima kako je do ovoga moglo da dođe.

Katarina Živanović

Zbog toga je već i samo preduzimanje ove kontrole sporno. Nju ne treba mešati sa redovnim kontrolama poreskih orvanje pranja novca pri Ministarstvu finansija nalazi se 20 ljudi i 37 organizacija ili udruženja. U zahtevu za uvid u njihove tran-

sp

Evropska komisija:

Civilno društvo ključ demokratije - Snažno civilno društvo je ključna komponenta svakog demokratskog sistema i državne institucije bi to trebalo da prepoznaju i tako ga tretiraju, poručila je portparolka Evropske komisije Ana Pisonero na pitanje portala European VVestern Balkans o zahtevu Uprave za sprečavanje pranja novca za informacije o transakcijama novinara i nevladinih organizacija.

„Organizacije civilnog društva i branitelji Ijudskih prava igraju ključnu ulogu u podizanju svesti o građanskim i političkim pravima i moraju biti u mogućnosti da slobodno rade", rekla je Pisonero.

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: Danas     Strana: 5

Rubrika: Društvo

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Pritisci vlasti uništili Užičku nedelju

Nakon 26godina postojanja ugašen još jedan lokalni medij

Pritisci vlasti uništili Užičku nedeliu

Užice - Nakon 26 godina postojanja, ugašeno je štampano izdanje Užičke nedelje, retkog užičkog medija koji je bio kritičan prema sadašnjem režimu, ali i svim prethodnim vlastima. Te lokalne novine su izlazile sedmično, potom petnaestodnevno i, na kraju su, posle 1.031. broja, ugašene zbog, kako navodi njihov vlasnik Toni Stanković, neizdrživih finansijskih problema i političkih pritisaka, ne samo sa lokalnog nivoa.

- Oni kod kojih su ključevi blagajne, nikada nisu smatrali Užičku nedelju vrednom pažnje. Znali su da za novac lokalne samouprave mogu dobiti samo istinu, a istina je nešto od čega se na ovim prostorima konstantno beži. Zato su budžetska sredstva, po pravilu, završavala na računima medija koji se bave propagandom vlasti, a ne novinarstvom. Gradu Užicu je veći interes postojanje lista Alo, nego Užičke nedelje. Iz budžeta pomažu ovaj tabloid, a za lokalni, užički list, para nema, naveo Stanković i dodao da je sajt Užičke nedelje izložen hakerskim napadima.

Na ovogodišnjem konkursu za sufmansiranje medijskih projekata iz užičkog budžeta, projekat sajta Užičke nedelje je podržan sa svega 50.000 dinara, dok je, primera radi, tabloidu Alo dodeljeno osam puta više. Prošle godine, dva projekta sajta i štampanog izdanja tog užičkog medija, podržani su sa 170.000, dok je pre dve godine redakcija odbila iznos od 80.000 dinara za dva projekta i sajta i štampanog izdanja.

Za razliku od te redakcije, koja je nije čutala na bahatosti, mahinacije i korupciju vlasti i sarkastično portretisala njene aktere, drugim lokalnim medijima, od kojih su neki nedavno osnovani, a koji su bliski vlasti ili o njoj izbegavaju kritički da pišu zbog straha da neće dobiti novac za medijske projekte, dodeljivani su iznosi od nekoliko stotina Mjada do nekoliko mffiona dinara.

- Poslednjih 15 godina, lokalne vlasti nisu trpele Užičku nedelju i na sve načine su pokušavale da unište slobodu mišljenja. Određeni ljudi u lokalnoj vlasti su našoj konkurenciji i drugim medijima davali velike svote novca, koji pripada građanima, a ne njima, dok nama, praktično, nisu davali ništa. Time su jasno stavili do znanja da žele da ugase novine koje su se kritički odnosile prema svakoj vlasti, pa i sadašnjoj, za razliku od ostalih lokalnih medija koji su podanici svake vlasti, pa i aktuelnog režima, ocenio je za Danas Stanković i dodao da, projekti te redakcije, poslednje dve godine, nisu podržani na konkursima Ministarstva kulture i informisanja.

- Trpeli smo teror sadašnjeg režima, ali prethodnih vlasti. Na kraju, epidemija korona virusa nas je potpuno uništila, jer se broj oglašivača drastično smanjio, a tiraž nije dovoljan za plate i ostale troškove i sve to nismo mogli da izdržimo, svedoči naš sagovornik i navodi da će „morati da proda deo lične imovine da bi izmirio dug za štampanje novina". N. Kovačević

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: Danas     Strana: 2

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: PITANJE ODGOVOR

PITANJE ODGOVOR

Kako komentarišete pitanje Borka Stefanovića upućeno Semu Fabriciju zašto EU podržava autokratu Vučića? Dobrica Veselinović Ne davimo Beograd

Evidentno je da deo establišmenta EU „žmuri" na brojna kršenja Ijudskih prava, slobode govora i okupljanja, te masovnu kompciju, te u tom smislu pritisakovog je uvekdobrodošao. S druge strane sve su jači glasovi i iz političkih krugova u Evropi da se situacija u Srbiji pogoršava, i da je potrebno formirati nezavisnu komisiju koja če ispitati i dokumentovati stanje. Mi uvek stojimo otvoreni za sve naše prijatelje u Evropi i nudimo svoje iskustvo i pomoč u pribavljanju potrebnih informacija i dokumenata o zloupotrebama vlasti, kršenjima zakona i kontroli medija. Miran Pogačar Krov nad glavom

Borku Stefanović i SSP-u je jedino bitno zašto EU ne podržava njih već Vučića, a svima je jasno da dokle god Vućić izvršava naređenja i vodi kompradorsku politiku podrške stranim investitorima i gazdama, EU i svi drugi „sveti" ambasadori ćećutati na njegovu pljačku i represiju. Stoga jejedino pismo koje je vredno čitanja pismo lekara koji se bore sa Kriznim štabom, zdravstevnim sistemom i kovidom 19, a ne pismo u kome se moljakaju strani ambasadori, bez podrške naroda. Biljana Stojković Građanski otpor

To je potpuno opravdano pitanje. Svi građani Srbije bi voleli da znaju odgovor. Doduše, preciznije bi verovatno bilo pitati zašto Fabrici podržava autokratu budući da se njegovi hvalospevi Vučiću ćesto ne podudaraju sa kritikama koje ipak ćujemo od EU. Sonja Biserko

Helsinški odbor za Ijudska prava Prvo zato što pobeđuje na izborima, što do sada nije bilo alternativne ponude, i što je Zapadni Balkanjoš uvekdeošire

bezbednosne slike. Od njega se očekivalo da napravi iskorak u pogledu Kosova, a pošto nije imao hrabrost i za to, rapidno gubi podršku. Aleksandar Marton jga socijaldemokrata Vojvodine Nije mi jasno da li SSP želi da netaktičkim odnosom sa evropskim diplomatama sebi učvrsti pozicije prema ruskim interesima ili da ovako bahatom komunikacijom pokaže da ih ne interesuje šta Evropljani misle? Vučića nije Sem Fabrici postavio u poziciju neprikosnovenog vladara u Srbiji, već između ostalog i bojkot izbora. Gospodin Stefanović ima iskustva u diplomatiji, pa ne verujem da je ovo gaf, a za njegove stvarne namere morate njega pitati.

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: Danas     Strana: 1,6,7

Rubrika: Društvo

Autori: Milica Radenković

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)/Nemanja Nenadić

Naslov: Nejasni poslovi Kriznog štaba

Nejasni poslovi Kriznog štaba

Vlado Srbije objavila spisak članova Kriznog štaba, ali ne i zaključak o njegovom

Nejasni poslovi Kriznog

Beograd - Tek četiri i po meseca nakon što je formiran Krizni štab za borbu protiv kovida, javnost Srbije saznala je ko sve čini ovo telo. Ono što pakjoš uvek nije dato na uvid javnosti jeste sam zaključak o formiranju KŠ, donet 13. marta, iz koga bi se moglo jasno saznati koja su poslovi i dužnosti ovog tela.

Pre tri dana Vlada Srbije objavila je na svom sajtu spisak članova Kriznog štaba, među kojima je 11 lekara, dok su preostali učesnici pojedini ministri, državni sekretari, predstavnici Vojske... Pored toga što je objavila imena članova KŠ, Vlada Srbije je i navela daje ovo telo formirano u skladu sa Zakonom o Vladi.

Sagovornici Danasa ističu da samo pozivanje na Zakon o vladi pri formiranju KŠ nije sporno, već da je sporna činjenica što javnost ne može da dobije na uvid dokument kojim je određeno obrazovanje kriznog štaba, zbog čega o mnogi pitanjima može samo da se nagađa. Oni takođe navode da je nejasno zašto je Vlada odlučila da formira ad hok telo kada već postoje druga tela koja treba da deluju u kriznim situacijama kao što je pandemija i čiji su posao i nadležnosti već defmisani postojećim zakonima.

- Vlada može da formira ad hok tela. Međutim, mi već imamo Republičku komisiju za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti i Štab za vanredne situacije, čije je postojanje predviđeno postojećim zakonima, i koji treba da deluju u ovakvim situacijama. Da su se ovi zakoni uzeli u obzir, mi bismo jasno znali ko su članovi tih tela, koja je njihova nadležnost, i zašto su tu postavljeni. Ovako, mi imamo krizni štab čije nadležnosti nisu uređene zakonom. Čini mi se da je odabran personalni pristup, pa su tako određena lica postavljena u krizni štab zbog svog imena i prezimena a druga su birana po funkciji. Radi se o jednoj nedopustivoj improvizaciji u vreme kada nam preti istinska opasnost - kaže Vesna Rakić Vodinelić, profe-

Vesna Rakić Vodinelić: Nadležnosti Kriznog štaba nisu uređene zakonom sorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union u penziji.

Ona takođe objašnjava da Krizni štab ne može da donosi odluke već samo preporuke koje vlada dalje usvaja. Na pitanje Danasa, ko je onda zapravo odgovoran za postupanje tokom epidemije - da li Krizni štab, koji donosi preporuke, ili vlada koj a ga j e formirala i koj a te preporuke usvaja ili ne, Rakić Vodinelić odgovara da se može govoriti o odgovornosti svih učesnika.

- Odgovornost leži pre svega na premijerki, zatim Vladi, koja je kao celina donela zaključak o formiranju Kriznog štaba, na ministrima zdravlja i policije, jer su oni bili dužni da aktiviraju postojeća tela u borbi protiv epidemije, i na kraju na predsedniku koji se meša u stvari koje nisu njegov posao kaže Rakić Vodinelić. Kako dodaje, odgovornost samih člano-

Darija Kisić Tepavčević i Srđa Janković konsultanti

Prema dokumentu koji je objavila Vlada među članovima Kriznog štaba nalazi se 11 lekara, dok su ostali ministri, državni sekretari, predstavnici vojske. Vesna Rakić Vodinelić kaže da je zagonetno to što ovo telo pored medicinskog dela ima i neke predstavnike države. „Predstavnici vlasti se stalno pozivaju na načela medicinske profesije, odnosno struku, ali u tom kriznom štabu vi vidite dosta Ijudi koji nemaju veze sa medicinom. Jasno je da ministar policije i načelnik Sektora za vanredne situacije treba da budu deo ovog tela, međutim nije jasno koja je uloga ostalih", ističe sagovornica Danasa. Na spisku članova Kriznog štaba, inače, nema Darije Kisić Tepavčević i Srđe Jankovića, koji se redovno obraćaju javnosti na konferencijama KŠ. U odgovoru na pitanje portala nova.rs zašto nema ovih lekara na spisku, Vlada je navela da su oni angažovani kao stručna lica koja pomažu Kriznom štabu. Pored njih, na isti način su angažovani lekari drßerislavVekić, državni sekretar Ministarstva zdravlja, Svetlana Filipović, u ime Instituta „Torlak", dr Darija Kisić Tepavčević iz Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut", imunolog Srđan Janković iz Univerzitetske dečije klinike „Tiršova", Vesna Mijucić iz Instituta za transfuziju krvi, Dragana Despot iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju, direktor Instituta za javno zdravlje Niš Miodrag Stojanović iTatjana Pekmezović, prodekanka Medicinskog fakulteta, navela je Vlada Srbije.

¦ Nemanja Nenadi

Nije bilo potrebe za

formiranjem kriznog štaba

va Kriznog štaba leži u njihovoj odluci da prihvate učešće u radu jednog tela čije nadležnosti i ovlašćenja nisu jasni.

Istovremeno, programski direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić takođe navodi da nije bilo potrebe za formiranjem kriznog štaba. On podseća da je njegova organizacija još u aprilu tražila od Vlade zaključak o obrazovanju ovog tela a da ga još nije dobila.

- Ono što je ovde sporno jeste sama odluka da se ne koriste zakonski mehanizmi koji postoje u drugim propisima. Formiran je krizni štab koji nema niti može imati bilo kakva ovlašćenja u smislu donošenja odluka. On može samo da daje preporuke. Pri tome je u javnosti je stvoren utisak da oni donose odluke, što nije tačno. Na kraju, i sami njegovi članovi javno su govorili da nisu imali pristup nekim informacijama, što je neophodno da bi mogli da daju adekvatne savete - napominje Nenadić.

Vlada Srbije formirala je Krizni štab za borbu protiv kovida 19,13. martanaosnovuZakona o vladi, koji navodi da vlada može da obrazuje povremena radna tela, radi razmatranj a pojedinih pitanja iz svoje nadležnosti i davanja predloga, mišljenja i stručnih obrazloženja. Na drugoj strani, poslovnik o vladi u delu koji se odnosi na privremena tela navodi da se u odluci o njihovom formiranju određuju „poslovi za koje se telo obrazuje, vreme na koje se obrazuje, rokovi u kojima podnosi izveštaj o svom radu i druga pitanja vezana za njegov rad.“ Takođe se kaže da j e „povremeno radno telo dužno da nadležnom odboru dostavi izveštaj o radu najmanje svakih 60 dana, a Vladi najmanje svakih 90 dana“.

Milica Radenković

o

CTi o o o co

  1. dr Jelena Damjanović; 946. dr Jelena Davinić, spec. ginekologije i akušerstva; 947. dr Jelena Dimitrijević; 948. dr Jelena Divčić, pedijatar; 949. dr Jelena Dobrić; 950. dr Jelena Drmanac, spec.kliničke biohemije;9sl.drJelena Ekmeščić, specijalista psihijatar; 952. dr Jelena Ennettah, specijalizant pedijatrije; 953. Prim Mr Sci. Med dr Jelena llijeĐukić, anesteziolog; 954. dr Jelena Jadžić;9ss. dr Jelena Janković, spec. opšte medicine; 956. dr Jelena Jeftinija Bespiljko; 957. dr Jelena Jeftić; 958. dr Jelena Josipović; 959. dr Jelena Jović; 960. dr Jelena Jović-Lončar;96l. dr Jelena Kostić;962. Doc. dr Jelena Kovač; 963. dr Jelena Krtolica, spec. opšte medicine; 964. dr Jelena Lakić, specijalista psihijatrije; 965. dr Jelena Latinović opšti stomatolog; 966. dr Jelena M.Glišić, radiolog; 967. dr Jelena Maksimović, pedijatar; 968. dr Jelena Manojlović, stomatolog; 969. mr ph, Jelena Manojlović, farmaceut; 970. dr Jelena Marković, spec. opšte medicine; 971. dr Jelena Marković, lekar na specijalizaciji iz psihijatrije i psihoterapije,, Bremen; 972. dr Jelena Martić, pedijatar-neonatolog;973. dr Jelena Matović, lekar opšte prakse; 974. dr Jelena Milanović, pedijatar; 975. dr Jelena Milić Ranković, anesteziolog; 976. dr Jelena Milošević Stolić, dečji neurolog;977.drJelena Mitić;97B.drJelena Mrđa, anesteziolog,, Švajcarska; 979. dr Jelena Mučibabić, spec. psihijatrije; 980. dr Jelena Nedeljković, spec. ginekologije i akušerstva; 981. dr Jelena Nepričić, specijalizant pedijatrije; 982. dr Jelena Nisić; 983. dr JelenaObradović;9B4.drJelena Orlić, specijalista anesteziologije, reanimatologijeiintenzivnog lečenja;9Bs.drJelenaOstojić,spec.ginekologije i akušerstva; 986. dr Jelena Pantić-Vrsajkov, pedijatar,, Novi Sad; 987. dr Jelena Pavlović, epidemiolog; 988. dr Jelena Pavlović, spec. stomatološke protetike; 989. dr Jelena Pejović; 990. dr Jelena Perić, dečiji lekar;99l.dr Jelena Perović, specijalizantoftalmologije; 992.drJelena Petković, specijalizant Urgentne medicine; 993.drJelena Petronijević, specijalizant dermatovenerologije; 994. dr Jelena Petrović, opšta medicina; 995. dr Jelena Petrović Atanacković, fizijatar;996.dr Jelena Pešut,spec. fizikalne medicine i rehabilitacije;997. drJelena Pjevalica; 998.drJelena Pribičević;999.drJelena Radlović, specijalista pedijatrije; IOOO.dr Jelena Radojičić, spec. urgentne medicine; 1001. dr Jelena Radosavljević, stomatolog spec. ortopedija vilice; 1002. dr Jelena Simić; 1003. dr Jelena Simić, specijalista izfizikalne medicine i rehabilitacije; 1004. dr Jelena Simić; 1005. dr Jelena Simović, specijalista radiologije; 1006. dr Jelena Smiljković, neurolog; 1007. dr Jelena Sokić, spec. opšte medicine; 1008. dr Jelena Sokić, specijalista neurologije i psihijatrije u penziji; 1009. dr Jelena Spasojevic, specijalista opste medicine; 1010. dr Jelena Sretković, anesteziolog; 1011. dr Jelena Stojanović, doktor stomatologije; 1012. dr Jelena Stojković, specijalista imunologije; 1013. dr Jelena Stojsavljevic; 1014. dr Jelena Suzić Lazić, spec. interne medicine; 1015. subspec. dr Jelena Tadić, internista-nefrolog; 1016. dr Jelena Todić, spec. pedijatrije; 1017. dr med. spec., Jelena Tojić, fizijatar; 1018. dr Jelena Topalović, spec. pneumoftiziologije subspec. onkologije; 1019. dr Jelena Usiljanin, doktor stomatologije; 1020. dr Jelena Varnai-Čanak, anesteziolog;lo2l.dr Jelena Vasiljević, pedijatar; 1022. Prim.drJelena Veljović; 1023. dr Jelena Vesović; 1024. dr Jelena Vujičić, pedijatar; 1025. dr Jelena Vujović, anesteziolog; 1026. dr Jelena Ćeranić, spec. urgentne medicine; 1027. dr Jelena Čajić, doktor stomatologije; 1028. dr Jelena Češarević, pedijatar; 1029. dr Jelena Đenadić; 1030. dr Jelena Šekarić, neurolog; 1031. dr Jelena Šljivić, specijalizant interne medicine; 1032. dr Jelena Šukrija, specijalista plastične i rekonstruktivne hirurgije; 1033. dr Jelica Blažić, dermatovenerolog; 1034. dr Jelica Grubić, anesteziolog; 1035. dr Jelica Jovanović, anesteziolog; 1036. dr Jelica Mitov; 1037. dr Jelica Živaljević, lekar na volonterskoj specijalizaciji iz pedijatrije; 1038. dr Jelica Živković, specijalista psihijatrije; 1039.dr Jesenka Grebenarović, specijalista radiologije; 1040. dr Joana Nikolić, spec. psihijatrije; 1041. Prof. dr Jovan Lovrenski, radiolog; 1042. dr Jovan Mali, internista-kardiolog; 1043. dr Jovan Miajlović, anesteziolog; 1044. dr Jovan Mihajlović, anesteziolog; 1045. dr Jovan Stoiljković, spec.pneumoftiziologije.

Nastavak sutra

štaba

Korukovodioci Kriznog štaba su: Ana Brnabić, premijerka; Zlatibor Lončar, ministar zdravlja; Sanja Radojević Škodrić, v.d. direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje; Zoran Gojković, pokrajinski sekretar za zdravstvo. Članovi su: Goran Stevanović, načelnik Klinike za infektivne i tropske bolesti; Verica Jovanović, v.d. direktora Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut"; Branislav Nestorović, dečji pulmolog;VladimirPetrović, direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine; Mijomir Pelemiš, bivši načelnik Klinike za infektivne i tropske bolesti; Branislav Tiodorović, bivši direktor Instituta za javno zdravlje u Nišu; Predrag Kon, Gradski zavod za javno zdravlje u Beogradu; Snežana Jovanović, direktorka Službeza mikrobiologiju Kliničkog centra Srbije; Tanja Jovanović, prodekanka Medicinskog fakulteta u Beogradu, Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda; Zoran Đorđević, ministarza rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja; Nebojša Stefanovič, ministar policije; Slavica Đukič Dejanovič, ministarka bez portfelja; Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja; Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta; Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; Vladimir Popović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; Radomir llić, državni sekretar u Ministarstvu pravde; Predrag Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije; Željko Petrović, brigadni general, načelnik Uprave za obuku i doktrinu Vojske Srbije; Miloš Popović, šef kabineta predsednika Vlade,Tamara Stojčević, zamenik generalnog sekretara Vlade; Petar Janjić, pomoćnik generalnog sekretara Vlade, Dejan Carević, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija; Željko Curguz, Republički sekretarijat za zakonodavstvo.

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: Danas     Strana: 5

Rubrika: Društvo

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Savetnik gradonačelnika postao najveći investitor

Potpredsednik Narodne stranke Borislav Novaković o sumnjivim poslovima gradske vlasti u Novom Sadu

Savetnik gradonačelnika postao najveći investitor

Novi Sad - Na jednom od najvećih gradilišta u Novom Sadu firma „Es kapital 2013 d.0.0.“ užurbano podiže 17 dvoetažnih manjih zgrada. Gradilište je ograđeno, ali sem naziva budućeg naselja „Grande Telepska dolina' nema gradilišne table sa podacima o investitoru, projektantu, izvođaču radova, nadzornom organu, površini objekata, broju građevinske dozvole, vremenu početka i kraja radova. Kao da je sve obavijeno velom tajne.

Potpredsednik Narodne stranke i bivši novosadski gradonačelnik Borislav Novaković otkriva da je pomenuta firma, pa i gradilište, u formalnom vlasništvu Biljane Milić, supruge Slobodana Mdića, savetni ka gradonačelnika Miloša Vučevića.

- Ovo je jedino gradilište u Novom Sadu na kom ne postoji nikakva tabla, ističe Novaković. On kaže da se postavlja pitanje zašto Milići kriju podatke o gradilištu iako imaju potrebne dozvole.

- Mislim da se odgovor krije u slici (Slobodan Milić stoji između Andreja Vučića i Miloša Vučevića) na kojoj se vidi anatomija uticaja i snaga moći u SNS. Milić posreduje između Andreja Vučića i Miloša Vučevića i urbanističke mafije. On

obavlja prljave poslove za

SNS, menja spratnost, ispod žita predlaže prome-

Milić posreduje između

AndrejaVučićai MilošaVučevićai

urbanističke mafije: Borislav

Novaković :oto: VETARNOTO

Dragan Gojić

nu regulacionih planova i uz saglasnost pomenute dvojice pogoduje investitorima širom grada, tvrdi Novaković. On ukazuje da je ovo jedno od više gradilišta firme „Es kapital 2013. d.0.0., a naselje u ulici Marije Bursać ima 70 placeva. Ta firma, uvidom u podatke RGZ, ima u Novom Sadu preko 300 placeva. Okvirna vrednost objekata kojima upravlja firma Biljane i Slobodana Milića, prema proceni Novakovića, vredi 40 miliona evra.

- Moje pitanje gradonačelniku Vučeviću glasi - odakle tvom najbližem saradniku i savetniku 40 miliona evra da investira u Novom Sadu“, ističe Novaković i dodaje da je krajnje vreme da reaguje tužilaštvo i pozabavi se slučajem Milića i korupcijom u gradu, ali i inspekcija i naloži da se istakne tabla ili zatvori gradilište. R. B.

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: Informer     Strana: 5

Rubrika: Udarne vesti

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: TONČEV KABADAHIJA

TONČEV KABADAHIIA

Upada u kancelarije, vređa i preti Ijudima!

Potpredsednik SPS i poslanik u Skupštini Novica Tončevpočeo je da vređa i preti svim ljudima u Surdulici za koje mislidagapolitički ugrožavaju!

Kako saznajemo, Tončev je proteklih meseci vređaoipretiodirektorki OŠ ‘Jovan Jovanović Zmaj’ Jasmini Blagojević, radniku opštine Žarku Kostiću i aktivisti SNS Borivoju Ale- ksiću. Svi ti incidenti * prijavljeni su policiji, kojajenapravila izveštaje, alijesveosta- ’ lonatome.

- Jasmina Blagojević smeta To- i nčevu jer je zadirektorku škole izabra n a umesto VladiceNikolića, za koga je Tončev namenio tufunkciju. Tončevjoj je pretio nekoliko puta, a jednom prilikom je upao u njenu

kancelariju i pred članovima školskog odbora zapretio joj da če je izbaciti iz škole jer je ‘nelegalno’ izabrana. [ Ništaboljenije j prošaoniKostie, kogje Tončev izbacio iz zgrade opštine, uz pretnju da ‘pravi čistku i da če krenuti od njega’. Aleksićaje takođe vređao, a porodicu mu

je najprostačkiji psovao - prenosi naš izvor.

Novica Tončev, na drugoj strani, tvrdi da su ovo izmišljotine i kampanja kojasevodi protiv njega’.

- Kako to da me niko nije pitao o krivičnim prijavamakoje

sam podneo protiv tih ljudi i kako se to niko nije zapitao da li neki ovako možda pravdaju svoje nezakonite i nemoralne postupke. SNS u Surdulici mora da shvati da su izbori prošli i da prihvati poraz. Vreme je da se svi fokusiramo na borbu protiv korone i saniranje ekonomskih posledica pandemije - kaže Tončev.

Komentarišući ove navode, analitičar Dejan Vuk Stanković ocenjuje dajeTončevnervozan jer je razlika u broju odbornika SPS i SNS u Surdulici jako mala.

- Boji se on da bi mogao da izgubi vlast i zato pravi nepromišljene poteze. Mislim da SNS neće tolerisati Dačića dok njegovi ljudi na lokalu ruše SNS. Ili će Dačić nešto preduzeti u vezi sa Tončevim ili će saradnja sa SNS biti okončana - naglašava Stanković. N. I.

MILENKO JOVANOV POTPREDSEDNIK SNS

Tončev je u poslednje vreme jako nervozan. Nije mu sigurna vlast u Surdulici, gde je dosad bio neprikosnoveni vladar, pa ga je to potreslo.

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: NIN     Strana: 7

Rubrika: U fokusu

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Svaki kritičar je opasan po državu

Svaki kritičar je opasan po državu

ZAŠTO UPRAVA ZA SPREČAVANjE PRANjA NOVCA TRAŽI UVID U TRANSAKCIJE NOVINARA I NVO

Pa, toga nije bilo ni u vreme

Miloševića! Ili jeste? U vreme Miloševića kada su proganjani i ubijani novinari i aktivisti nevladinih organizacija, Aleksandar Vučić je bio ministar informisanja. Danas on pokušava da zaokruži apsolutnu kontrolu u zemlji. I to mu polazi za rukom. U prvoj fazi pokorio je sud, policiju, tužilaštvo, zdravstvo, obrazovanje…. Sada je ol inkluziv tretman državnih neprijatelja, stavljajući ih na spisak onih koji se sumnjiče za pranje novca ili finansiranje terorizma, režim rezervisao za ono malo nezavisnih novinara, novinarskih organizacija i NVO sektor, dakle, one koji kritički misle i one koji su otkrivali direktne veze vladinih funkcionera s organizovanim kriminalom i korupcijom.

Na spisku Uprave za sprečavanje pranja novca je 27 pojedinaca, mahom novinara i 37 organizacija, uglavnom novinarskih, kao i neke organizacije

NVO sektora, a od banaka je Uprava zatražila uvid u sve njihove transakcije od 1. januara 2019.

CINS je jedna od organizacija koju će kontrolisati Uprava za sprečavanje pranja novca i poimence njenog direktora Branka Čečena. Za Čečena ovo je još jedan obračun vlasti s kritički nastrojenim pojedincima i organizacijama. „Posebno je loše i odvratno zloupotrebljavati Upravu za sprečavanje pranja novca u te svrhe, oni imaju pametnija posla u ovoj zemlji. Srbija se raspada u mreži organizovanog kriminala i korupcije, postavljaju kriminalce na državne funkcije a oni jure nesrećne starce po pijacama koji nešto sitno ilegalno preprodaju, i novinare“, kaže Čečen za NIN.

Čemu može da zahvali to što je na ovom spisku? Tome što vlast označavaju kao šareni prepumpani balon koji se toliko odmakao

od realnosti i tla, ali i ta najmanja rupica kroz koju se projektuje stvarnost režimu smeta. „Svaki kritičar će biti opasan po državu ubuduće“, kaže Čečen. Istraživanja CINS-a govore da je pola privrede pretvoreno u fabriku za pranje novca, kroz izgradnju ali i kupovinu nekretnina. „Firma čoveka iz organizovanog kriminala dobije državni ugovor, ništa lepše za pranje novca. Ali mi kontrolišemo NVO sektor iako svi naši budžeti zajedno nisu pet odsto Crvene zvezde i Partizana“, kaže Čečen.

On strahuje da

je ovo samo jedna od mera kojima vlast

pokušava da obezbedi opstanak. Ubeđen je da ona shvata da ne sme da se skloni sa položaja jer je ogroman broj njihovih postupaka protivzakonit. To je vlast koju je njegova organizacija, sastavljena od mladih i prosečno plaćenih novinara istraživača, opisivala kroz konkretne koruptivne mehanizme, otkrivajući kako su se pojedinci enormno obogatili i koji, kako kaže, „imaju šta i da brane i čega da se plaše ako neko krene to da procesuira“.

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: NIN     Strana: 16,17,18

Rubrika: Politika

Autori: Stefan Slavković

Teme: Korupcija

Naslov: Projekat drugačije vizije društva

Projekat drugačije vizije društva

Ovih trideset godina koje živimo nakon raspada Jugoslavije, da li su to jedina moguća društva koja smo mogli da dobijemo? Da li je vreme da se političko klatno u balkanskim zemljama počne pomerati sa desnice prema levo

DEKLARACIJA O REGIONALNOJ SOLIDARNOSTI

Kada je 17. jula objavljena Deklara-

cija o regionalnoj solidarnosti, na prvi pogled je delovalo da je reč o još jednom u nizu dokumenata koji potpisnike obavezuje tek na željenje lepih želja. Uostalom, ovih pandemičnih dana čak i nacionalisti širom Balkana katkad zavitlaju regionalnom solidarnošću kao što su svojevremeno mahali etničkom isključivošću. Međutim, već drugi pogled sugeriše da deklaracija može da ode korak dalje u odnosu na dosadašnje prakse. Za početak, lista od za sada oko 1.700 potpisnika i potpisnica različitih profila obuhvata sve zemlje bivše Jugoslavije. Pored pisca i kritičara Boža Koprivice

stoje filozofi Boris Buden i Srećko Horvat. Pored spisateljice Dubravke Ugrešić su njene koleginice Lana Bastašić, Rumena Bužarovska i Vedrana Rudan. Pored košarkaškog trenera Duška Vujoševića su književnici Igor Štiks i Viktor Ivančić. Pored filozofkinje Renate Salecl – reditelj Rajko Grlić, muzičari Rambo Amadeus i Mile Kekin i novinar i diplomata Zlatko Dizdarević. Dakle, ljudi čiji je doprinos u respektivnim oblastima konkretan, a ponekada i nemerljiv. Dalje, sam tekst deklaracije mapira okolnosti u kojima je nastao: pandemija je već produbila postojeću društvenu krizu u zemljama zapadnog Balkana, a predstojeća ekonomska kriza će ih izvesno dovesti na ivicu provalije. S obzirom na bezmalo vek suživota, uz uvažavanje njegovog nesporno traumatičnog kraja, prirodno je da se društva i države „od Vardara do Triglava“ okrenu jedni drugima s predlozima solidarnih politika. Naposletku, a verovatno i najvažnije, u deklaraciji se kao glavni inicijatori prvi put od raspada Jugoslavije susreću konkretni politički akteri. U pitanju su slovenačka Levica, koja je 2018. na parlamentarnim izborima osvojila devet poslaničkih mesta, hrvatske partije Radnička fronta i Nova Ljevica, čija je šira zelenoleva koalicija na nedavnim izborima osvojila sedam mesta, i srpska Socijaldemokratska unija oko koje bi uskoro trebalo da se okupe brojne srpske levičarske organizacije.

Prema rečima Ivana Zlatića iz SDU-a, deklaracija je samo početak zajedničkog delovanja regionalnih levih aktera.

„Želeli smo da zajedno pokažemo da su nacionalizam i kapitalizam fantazije koje po lepom vremenu izgledaju prihvatljivo, iako ne funkcionišu, a da se čim krene ozbiljna kriza vidi koliko su iracionalne i štetne“, kaže on za NIN.

Na nivou konkretnog delovanja, dodaje on, ovdašnjim društvima predstoji rovovska borba za svako radno mesto. Dovedena su u situaciju da osim dotiranih korporacija druga privreda praktično ne postoji, a novi solidarni sistem neće nastati preko noći.

„Zato, kada nestane para za subvencije investitorima, i kada korporacije počnu da napuštaju balkanske zemlje kako bi proizvodnju izmestile negde gde je ona jeftinija, biće nam neophodan regionalni sporazum o nivou radničkih prava od kojih ne odustajemo, da bismo onemogućili da korporacije sele fabrike iz Hrvatske u Srbiju ili iz Srbije u Severnu Makedoniju. Neki investitori će otići na drugi kontinent, ali neki će ostati. A bez regionalne saradnje i jačanja levih snaga u celom regionu, ostaćemo potpuno bespomoćni“, predočava Zlatić.

Osim ovakvih sporazuma i drugih predloga u oblasti radnog zakonodavstva, moguće polje delovanja može biti i uspostavljanje okvira za pomoć u kriznim situacijama, smatra politički filozof i jedan od inicijatora deklaracije Filip Balunović.

„Dokument potencijalno otvara put ka formiranju regionalnog fonda za sanaciju štete nastale usled nepogoda, katastrofa, pa i aktuelne pandemije. U njemu bi mogle da učestvuju i zemlje EU . Ako Zagreb pogodi zemljotres, a Šabac poplave, iz fonda bi se crpela sredstva za prvu pomoć trenutno najugroženijima. Ovako je sanacija u Zagrebu morala da sačeka usvajanje zakona, a ljudi su se snalazili kako su znali i umeli. Naposletku, takva praksa bi nas sve podsetila na jednu očiglednost – u svim gradovima i selima u svim državama žive ljudi čiji su problemi često vrlo slični“, kaže Balunović.

I, zaista, nije potrebno mnogo mozganja ili domaštavanja da bi se zaključilo kako jedino ovakva saradnja može da istovremeno adresira tri pojave koje su za potpisnike deklaracije u osnovi balkanske nemoći: u ovdašnjim državama već decenijama vlada politička kasta kao generator korupcije, kao zagovornik različitih oblika prekoplotaškog nacionalizma i kao sprovodilac politika koje direktno osiromašuju najveći deo građana.

„Moguće je da će sve ostati na dokumentu – premda mi već imamo više od deklarativne suradnje s drugim strankama potpisnicama – no sama deklarativnost je i te kako važna u situaciji u kojoj nacionalističke politike aktivno rade na razjedinjenju i proizvode lažne podjele. Upozoravanje na klasnu podjelu kao temelj obespravljenja većine je veoma važno“, kaže za NIN Katarina Peović, poslanica Radničke fronte u hrvatskom parlamentu.

Istovremeno, deklaracija je pokazala i da postoji nemalo onih koji su spremni da uvaže i premoste odavno završeni rat kao činjenicu, pritom se ne zaustavljajući na pukoj jugoslovenskoj i partizanskoj folkloristici iz Drugog svetskog rata. Štaviše, za Radu Borić, aktivistkinju i filološkinju iz Nove ljevice, preduslov tumačenja sadašnjosti je obuhvatno razumevanje uzroka rata, a mnogi od tih uzroka obitavaju i danas, doduše u osavremenjenim verzijama.

„Kolektivne traume govore o neriješenim konfliktnim situacijama koje su proizašle iz političkih i ekonomskih sukoba i ratova i nemanja političke volje da se traume u našim zemljama istinski zalječuju, osim časnih izuzetaka nevladinih organizacija. Nacionalisti nude samo produbljivanje tih sukoba, jer im njihovo održavanje u međuetničkim i međudržavnim odnosima pomaže da ostanu na vlasti, a ne problematiziraju periferni ekonomski i socijalni položaj zemlje. U ekonomiji se taj sukob dodatno vidi u kontinuiranom zagovaranju privatizacije u korist tajkunskih elita, a na štetu javnih dobara i interesa građana. U tome nema razlike među zemljama u tranziciji, što Hrvatska još uvijek

Kada nestane para za subvencije

investitorima, i kada korporacije počnu da izmeštaju proizvodnju sa Balkana negde gde je ona jeftinija, biće nam neophodan regionalni sporazum o nivou radničkih prava

Na pozicijama od levog centra do krajnje levice u Srbiji trenutno ne postoji niko relevantan. Čak ni liberali nemaju za koga da glasaju

jeste, iako je članica EU“, kaže ona za NIN.

Sobzirom na klevetački pingpong koji srpske i hrvatske vlasti igraju od 1991. do danas – sve hrvatsko je ustaško, a sve srpsko je četničko, i tako ukrug – raduje konstatacija Peović da je deklaracija izazvala uglavnom pozitivne odjeke, izuzev na krajnjoj desnici, gde je oportuno iskorišćena za optužbu zbog „rekonstrukcije Jugoslavije“. Borić dodaje da se zvanične vlasti nisu oglašavale, verovatno jer bi u doba korone bilo teško osporavati važnost međunarodne saradnje koja je prirodno prvo usmerena ka susedima. Da je s time saglasno i sve više Hrvata podupire istraživanjem prema kojem je zeleno-leva koalicija ni pola meseca nakon izbora pobrala deset odsto podrške birača, tri odsto više nego na samim izborima.

Stime je saglasan i sarajevski filmski i pozorišni reditelj Dino Mustafić koji kao jedan od potpisnika deklaracije napominje da će balkanska društva bez međusobne usmerenosti zauvek ostati „tamni vilajet“.

„Hajde da vidimo – ovih trideset godina koje živimo nakon raspada Jugoslavije, da li su to jedina moguća društva koja smo mogli da dobijemo? Zaista mislim da je drugačija realnost moguća unutar naših država. Realnost u kojoj je moguće i unutar vrlo teške političke situacije razvijati nove obrasce koji doprinose izgradnji boljeg i pravednijeg društva, dobrosusjedskih odnosa i ekonomske saradnje, u kojoj neće biti fige u džepovima niti milozvučnog diplomatskog jezika laganja po pitanju teritorijalne cjelovitosti što godinama opterećuje državne odnose Srbije sa BiH“, kaže on za NIN.

Upravo se zbog osetljivih etničkih pitanja s druge strane Drine i ustalio sistem koji favorizuje nacionalne stranke. Ili one pobeđuju, ili nenacionalne stranke s vremenom postanu nacionalno opredeljene. Levica je u BiH uz to oslabljena, rascepana, pa i nemoćna da utiče na prilike. Velikim delom zato što je, smatra Mustafić, koketirala s neoliberalnom filozofijom koja je i stvorila „etno-tajkune“. Stavivši se u funkciju krupnog kapitala, napustila je svoje ideološko poslanje, pa i poverenje građana.

Slično se može opisati i krivulja kojom se kretala levica u Srbiji. Zlatić podseća na ono što je Balunović nedavno nazvao „srpskim političkim paradoksom“ – SPS je kao partija koja je proizašla iz Saveza komunista zapravo uvela zemlju u nacionalizam i privatizaciju. „Ako je jugoslovenski socijalizam imao dva temeljna principa – socijalnu pravdu i bratstvo i jedinstvo – SPS je temeljno razorio oba“, zaključuje Zlatić.

No, takvo nasleđe ne bi trebalo da bude prepreka onome što bi trebalo da se desi u avgustu, kada će na kongresu SDU biti predstavljen jasan program koji će najaviti novi život stranke, a potencijalno i srpske levice. Na delu je, kažu iz SDU , povezivanje onih levičarskih aktera i snaga kojima je jasno da je parlamentarno krilo svih borbi – studentskih, radničkih, borbe za pravo na dom, i drugih – preduslov za i najmanji uspeh.

„Budući da u Srbiji nastupa nova generacija koja je odrasla u kapitalizmu i koja nema iluzije o tom sistemu kao što su ih imali oni koji su o kapitalizmu fantazirali prateći popularnu kulturu, na nama je da artikulišemo svoje iskustvo i radikalno drugačiju viziju društva. Kao što je Združena akcija ’Krov nad glavom’ unela u javni govor jedan sasvim novi, solidarni koncept da stan nije nekretnina, nego dom. Iz te borbe smo svi mi na levici mnogo naučili, pre svega da je iskrenom i doslednom borbom u kojoj su aktivisti spremni da založe svoju bezbednost i slobodu moguće zadobiti poverenje građana“, predočava Zlatić.

Uplanu je i izbegavanje boljke koja levicu muči od 2000. do danas i koja ju je delom marginalizovala – odustajanje od ideološki ne sasvim bliskih pitanja. Borba protiv korupcije je jedno od njih.

„Potpuno je prepuštena liberalima. Umesto da pokaže štetnost celokupnog procesa privatizacije, ona je liberalima poslužila da sačuvaju iluziju da postoji ’dobra privatizacija’, a cena koju smo kao društvo zbog toga platili je ogromna“, zaključuje on.

Na pitanje o jedinstvenim izazovima i prilikama koje pandemija ispostavlja pred zemlje bivše Jugoslavije, Balunović odgovor započinje krilaticom koja se pripisuje Valteru Benjaminu – iza svakog uspona fašizma stoji propala revolucija.

„Kriza ovde dugo traje i prostor za političku borbu samim tim postoji dugo. Na pozicijama od levog centra do krajnje levice u Srbiji trenutno ne postoji niko relevantan. Čak ni liberali nemaju za koga da glasaju, što se vidi u padu poverenja u aktere koji danas čine opoziciju, ali i u širokom ideološkom spektru koji obuhvata potpisnike deklaracije. Budući da je SNS dosta dobro organizovan, verujem da će uspeti da u dovoljnoj meri prebrodi predstojeću krizu. Međutim, ako se pojavi procep, a levica ne uspe da artikuliše zajedničke interese i da zadobije poverenje građana, plašim se da će krizu politički iskoristiti desnica za koju smo donedavno mislili da je istorijski ostala na margini. Za to je dovoljno četvoro ili petoro zaraženih migranata“, zaključuje on.

Za sve drugo je neophodno strpljenje. Politika je borba dugog trajanja, gde trenutak često odlučuje. Zato su međusobno osnaživanje, zajedničko nastupanje i promena političkih prilika, smatraju inicijatori i potpisnici deklaracije, ne samo poželjni, već i nasušni.

STEFAN SLAVKOVIĆ

Nema razlike među zemljama u tranziciji u kontinuiranom

zagovaranju privatizacije u korist tajkunskih elita, a na štetu javnih dobara i interesa građana Ovdašnjim društvima predstoji rovovska borba za svako radno mesto. Dovedena su u situaciju da osim dotiranih korporacija druga privreda praktično ne postoji, a novi solidarni sistem neće nastati preko noći

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: NIN     Strana: 15

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Jedanaest teza za obnovu demokratije

Jedanaest teza za obnovu demokratije

Lažni, nedemokratski izbori su otrov koji razara sve državne institucije. Prelazak na kombinovani (mešoviti) izborni sistem omogućio bi glasanje za kandidate po imenu i prezimenu, a ne samo za zatvorene partijske izborne liste

Posle tačno 30 godina od obnove

višestranačja u Srbiji gledamo kako srpska demokratija umire na naše oči. Tragična je činjenica da za ovo vreme ne samo da nismo napredovali u demokratskoj kulturi, procedurama i institucijama, već smo nazadovali do te mere da se posle tri decenije iznova borimo za elementarne demokratske vrednosti kao što su sloboda medija i pošteni izbori. Gde smo pogrešili i šta nam je sada činiti?

Demokratija je krhka biljka i treba je zalivati i negovati, demokratska kultura se stalno uči i praktikuje, demokratske procedure se štite vladavinom zakona, a demokratske institucije uporno prave i čuvaju decenijama.

Kada kao bivši narodni poslanik ponovo stupim na stepenište ispred Narodne skupštine, na isto mesto gde sam nedavno 11 dana štrajkovao glađu u cilju odbrane Ustava i osnovnih demokratskih vrednosti, okačiću na ulaz u ovaj najviši državni dom sledećih 11 teza za obnovu srpske demokratije, kao mali doprinos odgovoru na neprestano postavljano pitanje: „Šta i kako umesto Vučića“:

1.Bez obnove demokratije nema povratka normalnom političkom životu niti stvaranja društva i države u kojima će vladati sloboda, pravda i sigurnost za sve građane.

  1. Lažni, nedemokratski

izbori su otrov koji potom ulazi i razara sve državne institucije i društvene pore.

  1. Bez slobode medija nema i ne može biti uslova za slobodne i poštene izbore, kao ni bez nezavisnih državnih institucija poput RTS-a, REM-a, RIK-a, Agencije za borbu protiv korupcije, republičkog javnog tužilaštva, Ustavnog suda Srbije....
  2. Potrebna nam je neka vrsta srpske demokratske renesanse, odnosno participativne

demokratije kao oblika mnogo većeg ličnog uključivanja građana u sve vrste odlučivanja o tome kako ćemo živeti u Srbiji.

  1. Zalažem se za neposrednu, direktnu demokratiju, što podrazumeva mnogo veći broj referenduma na svim nivoima kao najboljeg načina za narodno izjašnjavanje. Izbori nisu dovoljan oblik demokratije i moraju biti dopunjeni referendumima o ključnim nacionalnim i državnim pitanjima na republičkom nivou i brojnim životnim pitanjima na lokalnom nivou, kao što je – primera radi – tema gde će biti uložena sredstva od poreza na imovinu koji se ubira od građana u lokalnim samoupravama. Lokalne sredine, kroz istinsku decentralizaciju i ostvarivanje mnogo većeg prava na raspolaganje izvornom imovinom i prihodima, to zaista treba i da postanu – lokalne samouprave.
  2. Predlažem da glasanje u Srbiji bude obavezno i da svi građani preuzmu odgovornost odlučivanja u kakvoj će državi živeti i ko će je voditi. O načinima kako da do toga dođemo možemo polemisati, jer nije stvar u tome da građani koji ne izlaze na izbore budu novčano ili na drugi administrativni način kažnjeni zbog toga, već je cilj da izađu na izbore i preuzmu odgovornost i sudbinu u svoje ruke.
  3. Predlažem hitnu promenu kompletnog izbornog zakonodavstva i prelazak na kombinovani (mešoviti) izborni sistem koji bi omogućio glasanje i za kandidate po imenu i prezimenu, a ne samo za zatvorene partijske izborne liste.
  4. Zalažem se i za stepenasti izborni cenzus jer ne može biti isti cenzus za političku organizaciju koja samostalno izlazi na izbore, za one koji izlaze u koaliciji dve političke stranke, i one koji izlaze u koalicijama tri ili više političkih grupacija.
  5. Obezbediti olakšano pravo glasa svim državljanima Srbije koji žive u inostranstvu (glasanje poštom ili elektronskim putem), kao i garantovana mesta u Narodnoj skupštini za predstavnike Srba u regionu i dijaspori.
  6. Razmisliti o uvođenju

dvodomnog parlamenta ili Senata kao dodatnog kontrolnog mehanizma za nadzor nad radom Narodne skupštine i Vlade.

  1. Predlažem na kraju i da se otvori javna rasprava o prednostima i manama republikanskog državnog uređenja. Pozivam da se o tome, kao i o monarhiji kao principu vlasti, u demokratskom duhu otvori dijalog, bez ikakvih ideoloških stega koje bi želele da ova tema bude zauvek zatvorena.

Ovo su samo moja lična

politička razmišljanja, o kojima bi tek trebalo da se izjasne rukovodeći organi Pokreta kome pripadam. Ovo su i predlozi za otvaranje dijaloga sa drugima. Kao početka obnove srpske demokratije.

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: NIN     Strana: 1,20,21,22,23,2

Rubrika: Društvo

Autori: Sandra Petrušić

Teme: Javne nabavke

Naslov: Ne bih im bio u koži ako dođe do štrajka

Ne bih im bio u koži ako dođe do štrajka

Probudila se solidarnost. Ne bih se složio čak ni da stručni deo Kriznog štaba ne reaguje. Neki se na konferencijama više ne pojavljuju. Bilo bi bolje da se predsednik Vučić ne igra izjavama i potpisima tri hiljade lekara, jer nas na taj način poziva na štrajk

DR RADE PANIĆ, PREDSEDNIK SINDIKATA LEKARA I FARMACEUTA

Nakon pet meseci skrivanja podata-

ka i lažiranja statistike na način koji će omogućiti vladajućoj partiji izbore po sopstvenoj meri, pa ko živ ko mrtav, došlo je vreme da se i prebroji ko je živ a ko mrtav. Srbija je u poslednjih nedelju dana zabeležila najveći broj obolelih, najveći broj ljudi na respiratorima i prvi slučaj pacijenta koji je umro čekajući u redu da bude pregledan. Pobunili su se lekari, oni koji rade na terenu i u skafanderima, koji oboleveju i koji u zadatim okolnostima nisu više sami mogli da iznesu teret obuzdavanja epidemije. „Ujedinjeni protiv kovida“ zatražili su smenu Kriznog štaba i imenovanje novog koji bi omogućio da se „organizuje postupak pouzdanog utvrđivanja broja zaraženih, obolelih i umrlih od kovida-19, kako u opštoj populaciji, tako i među zdravstvenim radnicima“, da bi se na osnovu pravih brojki propisale mere. Lekari iz stručnog dela Kriznog štaba su uzvratili retorikom koja neodoljivo podseća na naprednjački populizam - pozivam uvažene kolege da iznesu ideje, nismo ih čuli. I gde smo sada, za NIN objašnjava anesteziolog i predsednik Sindikata zdravstvenih radnika i farmaceuta dr Rade Panić Nakon 2.500 potpisa, predsednik je odlučio da se naruga lekarima i obavestio ih da može da skupi dva miliona potpisa protiv njih. Šta bi se dogodilo da u bilo kojoj zemlji u Evropi 350 lekara, koliki je bio prvobitni spisak, kaže – loše radite, sklonite se?

Kada bi u nekoj uređenoj državi, u kojoj funkcionišu institucije, reagovalo „samo“ 350 lekara, ministar zdravlja bi morao da podnese ostavku, a bilo bi upitno da li bi opstala i vlada. Zdravstvo je delatnost od opšteg društvenog značaja i kada ono ne radi, ugroženi su direktno životi građana. Nažalost, u ovom trenutku, upravo to se i dešava u Srbiji. Neozbiljnost u radu i donošenju odluka, u smislu primene protivepidemijskih mera, dovela je do ovako velikog broja obolelih, a shodno tome i do problema u funkcionisanju zdravstvenog sistema. U državi koja funkcioniše ovo bi bio više nego znak za uzbunu. Predsednikova izjava je dokaz straha koji u njemu budi pomisao na 2.500 lekarskih potpisa koji zahtevaju istinu. Obavestite predsednika da se EU interesuje za javno pismo upućeno od strane lekara nadležnima.

Pa imamo li uzbunu ili je populizam vlasti i sada nadjačao stvarnost? I da li je moguće da stručnjaci iz Kriznog štaba i dalje ne reaguju na to?

Imamo neke rezultate, vidimo da se uzburkala javnost, ali imamo nešto mnogo važnije – probudila se solidarnost. Ne bih se složio da stručni deo Kriznog štaba ne reaguje. Na konferencijama za štampu se pojavljuju samo oni koji su bliski politici, dok ostali više ne dolaze, što nam jasno govori da i te kako razmišljaju. Možda zbog krivične prijave koja je protiv njih podneta, a možda i zbog odgovornosti i toga što ne znaju kako će svoje kolege da pogledaju u oči. Mnogo je obolelih zdravstvenih radnika, mnogo je preminulih, a oni sutra treba da dođu u ustanove i da sa njima rade.

Mislim da će vlast ovog puta morati dobro da razmisli šta i kako dalje. Bilo bi bolje da se ne igra izjavama koje daje i da se ne igraju potpi-

sima 3.000 lekara, jer nas na taj način pozivaju na štrajk. A ne bih im bio u koži ako dođe do štrajka. Zaigrali su se sa epidemijom, nju ne mogu da pobede, zakonom je definisana kao katastrofa i mogu samo da umanje posledice koje će da ostavi. A to ne mogu da urade bez zdravstvenih radnika.

Ako je verovati dr Dariji Kisić Tepavčević, radi se samo o nekompetentnim lekarima, a bez njih se valjda može?

Stvarno morate da budete jako neoprezni da biste izjavili tako nešto, jer rezultate mera vide upravo lekari koji su u najvećem broju potpisnici. Najveći broj su anesteziolozi koji i te kako znaju kakvo je sada stanje u odnosu na ono kakvo je bilo i koje posledice trenutno trpimo zbog odluka koje je Krizni štab donosio. Takođe, tu je i veliki broj infektologa, internista, a ima i epidemiologa... U grupi ima mnogo profesora koji ne žele javno da stave svoj potpis jer im nije do toga da slušaju blaćenja koja smo imali prilike da čujemo i od ministra i od premijerke, kakvo se ni u jednoj ozbiljnoj državi nikada nije čulo od strane političara na račun lekara. I to lekara koji su na terenu, koji su u skafanderima i koji svaki dan udišu vazduh pun virusa.

Da je bilo pameti, u Krizni štab bi bili birani i kliničari, pa bi se znalo da virus neće oslabiti preko leta, da ovo nije bolest slična gripu već sistemska koja napada sve organe, koji su nam kapaciteti potrebni da bismo zbrinuli pacijente, i da prokuživanje ne sme da se dozvoli jer i kada imamo lake forme bolesti, to je bolest koja ostavlja posledice. Dakle, to da lekari sa spiska nisu kompetentni je krajnje neozbiljna izjava dr Kisić Tepavčević i ministra Lončara, a u blažoj formi im se pridružio i dr Kon koji je rekao da nismo obavešteni.

Pa i niste, niko ne zna prave brojke. Čija je to greška – vaša ili dr Kona koji vas nije obavestio?

Tako je, ali on nema odakle da nas obavesti jer ni njega ne obaveštavaju. Da ne bismo razmenjivali poruke preko medija ili Fejsbuka na kom je dr Kon bio veoma aktivan, ja sam stupio direktno u kontakt sa njim i obavestio ga da je neko pokušao tiho prokužavanje preko leta i da to vidimo u studentskim domovima u kojima nije rađeno dovoljno PCR testova i u kojima su zajedno smeštani i oni sa kovidom i oni bez njega. Nakon izvesnog vremena smo se ponovo čuli i tada me je obavestio da je situacija rešena, da je obezbeđena izolacija za pozitivne studente i da je došlo do zaravnjenja krive. Ja sam mu rekao – a da li znate da gori Novi Pazar? Nakon nekoliko trenutaka ćutanja mi je odgovorio – raspitaću se. Ako čovek kome narod najviše veruje, dan pre nego što će izaći u javnost ono što se dešava u Pazaru nema čak ni informaciju da se tamo nešto dešava, onda ne znam kako može da obavlja svoj posao i na osnovu čega predlaže ijednu protivepidemijsku meru. Ne znam da li je iko od članova stručnog dela Kriznog štaba obavešten, možda jesu samo oni koji su bliski partiji i koji imaju interes, ali sve to ćemo moći da sagledamo samo naknadno. Za sada je dovoljno to što vidimo da se i njima podaci daju pred samu konferenciju, jer je jasno da neko pokušava da ih spreči da ih pogledaju, analiziraju i predlože adekvatne mere.

Azašto oni pristaju na to? Jedan od zahteva lekara iz grupe „Ujedinjeni protiv kovida“ je smena postojećeg Kriznog štaba i formiranje novog koji bi činili eksperti sa dokazanim stručnim i moralnim kvalitetima. Kakvo je to opravdanje da nije na njima da smenjuju Krizni štab, zar nisu čuli za ostavku?

Kada bi jedna veličina poput dr Kona rekla - moram da dam ostavku jer ovo kako radimo nije dobro, kriju se podaci i stanje nije takvo kakvo se predstavlja, pritisak javnosti bi bio takav da bi u sledećem Kriznom štabu ili Komisiji dr Kon ne samo bio predsednik već bi imao i odrešene ruke, tako ne bi on morao da sarađuje sa vlašću, već bi vlast morala da sarađuje sa njim. On je u ovom trenutku duplo bitniji od predsednika Vučića i nema razloga da se tako ne postavi. Umesto da je tako, mi smo tokom epidemije stalno u problemu jer je politika konstantno iznad struke, što je nedopustivo kada su u pitanju zdravlje i životi ljudi.

Smatram da su oni koji zbilja predstavljaju struku u Kriznom štabu morali da se dogovore i da zajednički izađu pred javnost, pre nego što je krenuo javni atak na njih. Umesto toga smo imali samo nevešte pokušaje da se skrene pažnja sa problema, pa se javnost bavila predsednikom koji upisuje trenersku školu ili Čedom Jovanovićem koji tuče nekog reketom. A osnovni problem koji trenutno imamo je neophodnost da se obelodane ispravni podaci i da nakon toga, s obzirom na to da nas prozivaju da predložimo mere, to i uradimo. Ali pre toga ne možemo, niko ne može. Niko od ljudi koji su potpisali otvoreno pismo nije tražio da uđe u Krizni štab, svi smo mi tu da na terenu zbrinjavamo pacijente. Ali smo na terenu i videli da odluke nisu bile dobre i zato je potrebno da za njih sada neko preuzme odgovornost i da se odrede druge mere. Vrlo jednostavno za nekog ko želi da prihvati kritiku, pritom kritiku koja im spasava glavu.

Da li pod tim „spasava glavu“ mislite na krivičnu prijavu koju ste podneli tužilaštvu zajedno sa poslanicom Marinikom Tepić i advokatom Vladimirom Todorićem protiv Kriznog štaba jer su u „cilju zaštite političkih interesa SNS,

Ubar 70 odsto ustanova u ovom trenutku imamo aparate koji nemaju uredne papire, sa kojima lekari ne bi smeli da rade, ali ako bi odbili onda bi bili izdajnici i neko ko neće da leči narod. I ne mislim samo na ventilatore

Što se tiče Vučićeve izjave da ga niko ne pita kako je nabavio respiratore, gde i koliko ih je platio, to ne može da izgovori niko – ni u vanrednom, ni u redovnom stanju – to ne bi bilo dozvoljeno ni da je lično Bog

svesno doveli u opasnost živote građana, koje je pokosio drugi talas zaraze mutiranim koronavirusom“?

Sindikat lekara i farmaceuta nije učestvovao u pisanju te krivične prijave. Mi smo upozorili na nezakonitost zaključka Kriznog štaba, koji je samo prepisana odluka koju je donela Vlada tokom vanrednog stanja i koja se odnosi na raspoređivanje zdravstvenih radnika u druge ustanove. Radi se o uvođenju radne obaveze koje izlazi iz okvira posebnog kolektivnog ugovora (zdravstveni radnik može da se pošalje do 50 kilometara od mesta na kom radi), što predstavlja vanrednu meru koja može da se primeni samo tokom vanrednog stanja. Taj deo su podnosioci tužbe uvrstili u tužbu i to je i bio razlog zbog kog sam govorio ispred tužilaštva – ako hoćemo da primenjujemo tu meru, onda se mora proglasiti vanredno stanje. Pritom ne mislim da vanredno stanje treba da podrazumeva vikend karantin, niti bilo kakav karantin, ali podrazumeva mogućnost da se primene potrebne vanredne mere.

Ne osećam se dobro zbog krivične prijave protiv kolega, ali ta prijava je dobro utemeljena i sadrži brojne dokaze, radi se o delu koje ne zastareva 30 godina i ne znam da li iko od njih stvarno veruje da se za to vreme neće promeniti vlast ili da neće doći neko iz sveta i reći – aman ljudi, ugrozili ste nas. Kada ovde buja epidemija, ugrožene su sve susedne zemlje, a imamo jasnu poruku iz sveta da nigde naši građani ne mogu da otputuju. Snosićemo sankcije i iz sveta. građana. Ne čeznu svi za predsednikom koji će bez kontrole da sprovodi javne nabavke i da galami na naciju – šta vas briga kako nabavljam respiratore...

Vanredno stanje je moglo da traje šest meseci ili godinu dana, koliko treba, nisam video da su se građani zbog njega bunili, a na osnovu njega su mogli da budu odloženi izbori i da bude sprečeno ponašanje koje nas je dovelo u ovu situaciju. Ne bi bilo utakmica, velikih okupljanja, predizborne kampanje, postizbornih slavlja, a ni protesta posle izbora. Sve je to povezano sa činjenicom da je vanredno stanje ukinuto na silu i da su sve mere popuštene odjednom. Da smo ga zadržali, mogli smo da popuštamo jednu po jednu meru i da radimo procenu rezultata kako nalažu epidemiološki protokoli.

Ašto se tiče Vučićeve izjave da ga niko ne pita kako je nabavio respiratore, gde i koliko ih je platio, to ne može da izgovori niko – ni u vanrednom, ni u redovnom stanju – to ne bi bilo dozvoljeno ni da je lično Bog. I te kako imamo problem sa uvozom ventilatora (najčešće se koristi naziv respirator, mada se tu konkretno misli na intubiranog pacijenta na mehaničkoj ventilaciji, a onda je to ventilator) iz Kine jer ovde nemamo mogućnost da ih standardizujemo, niti možemo da nađemo firmu koja će ih održavati i izdati atest o njihovoj ispravnosti i bezbednoj upotrebi. Zato me ne zanima koliko ih je Vučić platio, ali me i te kako zanima od koga je nabavio taj biomedicinski aparat koji mora da bude zaveden u registru Instituta „Batut“ i koji mora da ima potvrdu da je bezbedan za upotrebu u lečenju. Radi se o ljudskom životu! U bar 70 odsto ustanova u ovom trenutku imamo aparate koji nemaju uredne papire, sa kojima lekari ne bi smeli da rade, ali ako bi odbili onda bi bili domaći izdajnici i strani plaćenici i neko ko neće da leči narod. I tada vam ostaje ili da date otkaz i sklonite se ili da upotrebite 200 odsto pažnje i pokušate da sami pratite rad aparata. I ne mislim samo na ventilatore već i na sve ostale aparate koji su nam potrebni – rendgeni, skeneri, EKG ... Nedavno je objavljeno da imamo 205 ljudi na respiratoru, a dva dana kasnije ih je bilo 40 manje. Da li je to realno imajući u vidu nizak broj onih koji su uspešno skinuti sa njega, a nije prijavljena velika smrtnost?

Te podatke je teško komentarisati, naročito kada znamo da na nivou Srbije nema preciznih podataka. Bitno je reći da je pre veštačke ventilacije neophodno preduzeti sve druge mere, jer je preživljavanje tih pacijenata u prvom delu epidemije bilo 15 odsto (i u svetu i kod nas), a sada je pacijenata više a lekara manje, tako da su šanse da neko preživi 1:10. Mi smo i pre epidemije imali manjak od 15 odsto medicinskog osoblja. Na račun njih su zapošljavani partijski ljudi bez kvalifikacija (Branko Radun, istoričar u opštoj bolnici Subotica ili profesor fizičkog vaspitanja na klinici u Nišu), a prema poslednjim podacima zvanično je zaraženo 690 medicinskih radnika, iako sumnjamo da je ta brojka veća. Jedan anesteziolog može da radi sa tri intubirana pacijenta na veštačkoj ventilaciji, a do pet može da postigne, sve preko toga je sa smanjenom pažnjom i smanjuje stopu preživljavanja. To je jako skupo lečenje, ne kažem da ne bi trebalo da ga bude, jer svakome moramo da damo šansu da preživi, ali moramo da sprečimo da bude toliki broj teško obolelih.

Od početka epidemije smo, mi kao sindikat i ja kao pojedinac kome je to specijalnost, upozoravali da kupovina ventilatora i njihova raspodela po Srbiji kao marketing nije dobra strategija i da je neophodno formiranje trijažnih centara koji bi nam dali tačan uvid u to ko je oboleo, a ko nije, što bi omogućilo da ranije hospitalizujemo pacijente i da jefti-

Imamo daleko veći broj obolelih nego što se priznaje i to ću uvek ponavljati, pa makar me i uhapsili. Toliko svetskih naučnika nam se smejalo u onom periodu pred izbore kada je grafikon izgledao kao ona karikatura na kojoj ga kosilica šiša Kon je u ovom trenutku duplo bitniji od predsednika Vučića i nema razloga da se tako ne postavi. Umesto da je tako, mi smo tokom epidemije stalno u problemu jer je politika konstantno iznad struke, što je nedopustivo kada su zdravlje i životi ljudi u pitanju

nijim lečenjem i uz manje angažovanje zdravstvenih radnika sprečimo pojavu srednje teških i teških oboljenja, a samim tim i predupredimo kasnije posledice po zdravlje pacijenata. Moralo je da se radi i na formiranju adekvatnih uslova za trijažu, brzom prepoznavanju obolelih i zbrinjavanju pacijenata i tačnim uputstvima koje su bolnice kovid a koje ne. Plašim se da će, kada sve ovo prođe, statistika pokazati da su nekovid pacijenti daleko više propatili i platili svojim zdravljem nego kovid pacijenti. Strategija države je bila loša, nije se išlo na bolju organizaciju i na sistemsko zbrinjavanje pacijenata, kao što je to rađeno u Nemačkoj. Ali oni imaju veliki broj kreveta u intenzivnoj nezi po broju stanovnika, a mi smo prihvatili neoliberalizam, razorili razvijen zdravstveni sistem koji smo nekada imali i u kom se radilo na prevenciji a ne na posledicama.

Za prevenciju su potrebni i testovi, vlast se stalno hvali njihovim brojem, a u stvarnom životu ne vidimo ni da ih ima koliko pričaju, ni da nam pomažu u lociranju inficiranih osoba i njihovoj izolaciji od drugih?

Imamo problem strukture testova, ali i problem protokola po kojima je brzi (serološki) test uslov za ulazak u bolnicu, a u prvih sedam dana bolesti on je sigurno uvek negativan. Samo su neke bolnice poput VMA zahtevale PCR test, a najpravilnije bi bilo dva, jer i on ima oko 30 odsto lažno negativnih nalaza. On bar ne može da bude lažno pozitivan, za razliku od brzog, što dovodi do toga da pacijenta koji nije kovid stavite u bolnicu zajedno sa kovid pacijentima. Zato na njemu i piše da on u kliničkom smislu nije validan. Ako nemamo pouzdane testove mi za svakog pacijenta moramo da se oblačimo u zaštitnu opremu, a ako to radimo onda je definitivno neće biti koliko god da je nabavljaju. A mi se stvarno trudimo da je racionalno koristimo.

Da li opreme ima dovoljno?

Pitanje koje smo mi od početka postavljali je – kako to da nijedna država u svetu ne kaže da ima dovoljno zaštitne opreme, dovoljno sredstava i dovoljno kapaciteta da zbrine sve obolele, a Srbija ima. Nemoguće, zar ne? Motiv možemo samo da pretpostavimo, ali se sigurno nalazi između sujete predsednika koji o svemu odlučuje i potrebe da se pokaže da su izbori bili legitimni i sigurni.

Uprvom periodu opreme nije bilo i to se definitivno potvrdilo. Da su građani tada znali da zdravstveni sistem nije spreman da ih prihvati, drugačije bi reagovali. A posebno je sporno to što se vlast trudila da dokaže kako je ima, pa smo na ulicama viđali građane koji nose hirurške i partikularne maske, posebno novinari jedne vlasti bliske medijske kuće, dok ih zdravstveni radnici nisu imali. Morala je da bude doneta odluka da sve što postoji u apotekama, čak i privatnim, mora da bude povučeno i stavljeno na raspolaganje zdravstvenim ustanovama, a da građani koriste šivene. To nije pitanje ni sujete, ni zaštite zdravstvenog radnika, već pacijenata. Nijedan zdravstveni radnik ne stavlja rukavice samo da bi zaštitio sebe već da bi od pacijenta koga trenutno pregleda zaštitio sve one pacijente koji će doći posle.

Kada je oprema stigla, sredstva su razbacivana. U prvom delu epidemije svi pacijenti su bili hospitalizovani, pravljene su privremene bolnice i nije se štedelo za posle. Kamo sreće da imamo sredstva koja smo imali tada, a sada više nema mesta ni u Beogradu.

Manjak sredstava ili sada imamo mnogo više obolelih?

I jedno i drugo. Imamo daleko veći broj obolelih nego što se priznaje i to ću uvek ponavljati, pa makar me i uhapsili. Toliko svetskih naučnika nam se smejalo u onom periodu pred izbore kada je grafikon izgledao kao ona karikatura na kojoj ga kosilica šiša. Planiranje epidemioloških mera se zasniva na statističkim modelima i projekciji. Sada znamo šta je bilo, pa ćemo znati šta će biti za 15 ili 30 dana. Svi ti modeli govore da podaci koje dobijamo od Kriznog štaba ne odgovaraju nijednom od njih. Kada saberemo podatke koje dobijamo sa lokala i uporedimo sa njihovim, vidimo isto. Zbog toga je i jedan od zahteva u pismu da se otkriju pravi podaci, jer koliko god da ste stručni bez njih ne možete da predložite mere. Zbog toga smatram da su ispravni zahtevi da se izađe sa pravim podacima i da Krizni štab preuzme odgovornost. Međutim, ne verujem da bi zahtev da se oformi novi Krizni štab dao efekat. To nije telo koje je predviđeno zakonom, već bi trebalo da postoji republička stručna komisija za zarazne bolesti, kao stalno telo, koja donosi preporuke koje Vlada usvaja. Kod nas to telo ne postoji, postoji samo na pokrajinskom nivou i ako ga ima, ima ga samo na reč.

Zato pozivam kolege iz Kriznog štaba da nešto urade. Da njih nema, da ne sede u tom štabu, politika bi morala da pregovara sa strukom jer niko od političara ne može u tako kratkom vremenu da savlada medicinu. Ali kada kažem struka, mislim na sve koji su kompetentni i školovani za to. A to nisu samo epidemiolozi, infektolozi i pulmolozi, već ceo sistem. Recimo, moraju da se pitaju i nefrolozi jer su njihovi pacijenti na stalnom tretmanu, a svi moramo da znamo kakav efekat su mere dale u zbrinjavanju pacijenata na dijalizi, ali i pacijenata sa infarktom, moždanim udarom, onkoloških pacijenata... Ceo sistem trpi, a mi moramo tačno da znamo ko i koliko trpi, jer ne smemo da napravimo diskriminaciju ni prema kome.

Kako to da nijedna država u svetu ne kaže da ima dovoljno zaštitne opreme, dovoljno sredstava i dovoljno kapaciteta da zbrine sve obolele, a Srbija ima. Nemoguće, zar ne?

Plašim se da će, kada sve ovo prođe, statistika pokazati da su nekovid pacijenti daleko više propatili i platili svojim zdravljem nego kovid pacijenti. Strategija države je bila loša

SANDRA PETRUŠIĆ

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: NIN     Strana: 1,28,29,30

Rubrika: Društvo

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Tešićevi poslovi važniji od državnih interesa

Tešićevi poslovi važniji od državnih interesa

Privatna firma Vektura trans koju kontroliše Slobodan Tešić, jedan od finansijera SNS-a, izvezla je oružje iz Krušika, Prve petoletke i Zastava oružja Ministarstvu odbrane Jermenije. Može li ugovor privatnog trgovca oružjem ugroziti sporazum o strateškom partnerstvu Srbije sa Azerbejdžanom

NIN OTKRIVA KO JE I KAKO IZVOZIO SRPSKO ORUŽJE U JERMENIJU

Odnosi Srbije i Azerbejdžana, koja

je jedna od šest zemalja u svetu sa kojom naša država ima potpisane sporazume o strateškom partnerstvu, dovedeni su u pitanje zbog poslovnih interesa jedne srpske privatne firme. Dokumenti do kojih je NIN došao otkrivaju da je firma Vektura trans pod kontrolom Slobodana Tešića, jednog od finansijera SNS-a, izvozila oružje iz srpskih fabrika Krušik iz Valjeva, Prva petoletka iz Trstenika i Zastava oružje iz Kragujevca u Jermeniju, sa kojom je Azerbejdžan u sukobu. Ove države su u sukobu zbog oblasti Nagorno Karabah još od 1988, a poslednji su izbili 12. jula 2020. Samo par dana kasnije, 14. i 15. jula oružje iz srpskih fabrika otpremljeno je sa niškog aerodroma „Konstantin Veliki“ na aerodrom u blizini Jerevana, glavnog grada Jermenije.

NIN je došao do dokumenata o najmanje 18 letova sa oružjem iz srpskih fabrika odbrambene industrije. Svi ti poslovi deo su ugovora, koji je Tešićeva Vektura trans 2018. sklopila sa Ministarstvom odbrane Jermenije. Sa niškog aerodroma do Jerevana bilo je šest letova od 31. maja do 5. juna 2019. i po tri leta od 20. do 22. jula i između tih 3. i 5. septembra prošle godine. Za ovih 12 letova korišćen je avion iljušin IL-76TD, nosivosti 45 tona. Četiri ture oružja prevezene su i sa beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“, 24. i 26. oktobra, kao i 6. i 28. decembra 2019. i to avionom boing 747, nosivosti 102 tone.

Poslednje količine oružja poslate su iz Srbije 14. i 15. jula ove godine avionom iljušin IL-62M, nosivosti 40 tona. Tako je možda više od 1.000 tona srpskog oružja stiglo u Jermeniju. Ukupno je, prema ugovorima, trebalo da bude isporučeno 142.000 različitih mina i 10 raketa grad od 122 milimetra iz Krušika. Takođe prema dokumentima, ugovoreno je i prevezeno najmanje 100 minobacača za mine kalibra 120 milimetara iz Prve petoletke i tri protivavionska topa kalibra 20 milimetara iz Zastava oružja.

Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana nedavno je izrazilo „duboko razočaranje i zbunjenost zbog saznanja da je Srbija prebacila veliku količinu oružja u Jermeniju“. Na razgovor je pozvana otpravnica poslova ambasade Srbije Danica Veinović.

„Sreo sam se s otpravnicom poslova Srbije u Azerbejdžanu. Otvoreno sam rekao da imamo tačne informacije o tome šta je bilo, i srpska strana bi trebalo da istraži ovaj slučaj. U međunarodnom pravu postoji liberalizam o poreklu dobara. Međutim, situacija je drugačija u pogledu porekla oružja. Izvoz tog oružja trebalo bi da bude pod kontrolom zemlje proizvođača“, izjavio je nakon sastanka zamenik ministra spoljnih poslova Azerbejdžana Khalaf Khalafov.

Dobri odnosi sa Azerbejdžanom su uspostavljeni 2010, nakon zvanične posete tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića. Aktuelni predsednik Aleksandar Vučić posetio je Azerbejdžan 21. i 22. maja 2018, a iste godine, i pre i nakon Vučićeve posete, Tešićeva Vektura trans sklopila je ugovore za izvoz srpskog oružja u Jermeniju.

„Naši domaćini su do svakog detalja brinuli da pokažu poštovanje, od predsednikovog automobila, koji su dobili do sada samo predsednici Rusije i Turske, Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan, preko potpuno, od svakog saobraćaja očišćenih ulica, do veoma dugog razgovora u četiri oka sa predsednikom Ilhamom Alijevim“, rekao je tada Vučić, koji je te 2018. dobio i počasni doktorat Univerziteta u Bakuu.

Osim Akcionog plana za strateški sporazum, tom prilikom potpisan je i niz bilateralnih ugovora sa zemljom koja se smatra prijateljskom i zbog toga što nije priznala Kosovo, a ranije su realizovani i ugovori o izvozu tehnologije srpskih fabrika odbrambene industrije i dogovoreni krediti za finansiranje niza infrastrukturnih projekata u Srbiji. Azerbejdžan je početkom 2012. Srbiji odobrio kredit od 308 miliona evra za izgradnju deonice auto-puta „Miloš Veliki“ od Ljiga do Preljine, a prošle godine, u Vučićevom prisustvu, potpisan je ugovor o novom zajmu od 210 miliona evra za autoput Ruma – Šabac. Uz to, kompanije iz Azerbejdžana su podizvođači i na izgradnji obilaznice oko Beograda i tunela u Čortanovcima.

Vektura trans je

Ministarstvu odbrane Jermenije trebalo da isporuči 142.000 mina različitog kalibra, 10 raketa, najmanje 100 minobacača i tri protivavionska topa

Dok je u maju 2018, kako se sam hvalio, Vučić dobijao počasti u Azerbejdžanu, Tešićeva Vektura trans je te godine samo sa Krušikom potpisala četiri ugovora za isporuku oružja Jermeniji. Vrednost tih ugovora bila je 5.864.364 evra i 5.315.520 američkih dolara. Prvi je potpisan 28. marta, a poslednji 28 decembra 2018.

Indikativno je međutim, da je 19 dana pre nego što je Vektura trans potpisala prvi ugovor, 9. marta 2018. Nadzorni odbor Krušika dao saglasnost na 7.155.200 dolara vredan ugovor između ove državne fabrike i Ministarstva spoljnih poslova Jermenije, za direktan izvoz 32.000 mina od 120 milimetara. Međutim, taj ugovor nikada nije dobio neophodne dozvole nadležnih institucija Srbije. Zbog toga nikada nije ni realizovan, o čemu je prvi pisao portal Pištaljka. Po propisanoj proceduri, naime, dozvolu za izvoz oružja izdaje Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, ali tek kada prethodno dobije saglasnosti tri ministarstva - unutrašnjih poslova, odbrane i spoljnih poslova - i BIA.

Na opšte iznenađenje, za razliku od državnog Krušika, Tešićeva Vektura trans dobila je sve neophodne saglasnosti državnih organa praktično za isti posao. Tako je prvim ugovorom od 28. marta 2018. dogovorena isporuka 112.000 mina od 60 milimetara M73 za 5.315.520 dolara. Ugovorom od 25. septembra dogovorena je isporuka 1.000 mina 60 milimetara 67 ILL za 101.105 evra. Pred kraj godine, 28. decembra 2018. zaključen je i ugovor vredan 5.729.115 evra za isporuku po 1.000 mina od 60 i 82 milimetra (67 ILL), po 500 mina od 120 milimetara (MP87P1 ILL i M64P3), kao i 27.000 mina 120 milimetara (M62P9). Istog dana potpisan je i poslednji ugovor za 10 raketa grad 2000 vredan 34.144 evra.

Tako je država Srbija koja je zabranila Krušiku direktan izvoz u Jermeniju, bez posrednika koji naplaćuje proviziju, omogućila Tešićevoj Vekturi trans da preuzme taj posao i da samim tim uzme deo profita. Vektura trans je u svoje ime, a za račun srpskih fabrika sklapala ugovore sa Ministarstvom odbrane Jermenije. Taj posao nije ostao nepoznat Azerbejdžanu.

Još je zanimljivije da je Krušiku, kome je račun blokiran još od 9. marta 2015, u trenutku potpisivanja ugovora sa Vekturom trans, drugo Tešićevo preduzeće, Partizan tek, dugovalo novac za isporučeno oružje, što je u ovom biznisu prilično neuobičajeno. NIN je već pisao da je na kraju 2018. Partizan tek dugovao Krušiku oko 3,6 miliona evra, što je više od trenutne blokade računa Krušika od 2,8 miliona evra, ali to očito nije bila prepreka da uprava Krušika sklopi drugi posao sa drugom Tešićevom firmom.

Iz „paking liste“, na kojoj je pobrojano sve šta se prevozi letom aviona od Niša do Jerevana 3, 4. i 5. septembra 2019. vidi se da je prevezeno 6.384 mina kalibra 120 milimetara iz Krušika, tri protivavionska topa oznake M55A4 iz Zastava oružja i 100 minobacača za mine kalibra 120 milimetara iz Prve petoletke. Prema zvaničnim podacima, na kraju te 2018. Tešićev Partizan tek je dugovao i Prvoj petoletki 117,7 miliona dinara ili milion evra, što ni ovom državnom preduzeću, kao ni Krušiku, nije bila prepreka da sklapa nove poslove sa Vekturom trans.

Osim Tešića, korist od izvoza oružja u Jermeniju imalo je još jedno privatno preduzeće čiji je vlasnik takođe povezan za SNS-om. Za prevoz oružja, čija je konačna destinacija bila Jermenija, iz srpskih fabrika do aerodroma u Beogradu i Nišu bili su angažovani kamioni preduzeće Pan ekspres iz Lučana, čiji je vlasnik lokalni funkcioner SNSa Zoran Pantelić. Inače, poslovni prihodi Pan ekspresa su od 2015. do 2019. uvećani za oko 2,1 milion evra.

dinara, a formalni osnivač bio je Milan Subotić. Samo 20 dana kasnije, 1. marta 2017. došlo je do promene osnivača i tada je kao jedini vlasnik u APR upisan Slobodan Tešić. On se, međutim, uskoro, 21. decembra 2017. našao na crnoj listi posebnog odeljenja američkog Ministarstva finansija, Kancelarije za kontrolu stranih sredstava (OFAC) koja je zadužena za sprovođenje trgovinskih i ekonomskih sankcija protiv država, režima i pojedinaca koji su povezani sa terorizmom, trgovinom narkoticima i oružjem. Samo četiri dana kasnije Tešić je vlasništvo u novoj firmi ponovo preneo na Milana Subotića, a Vektura trans doživljava veliki uspon u 2018. i 2019. Međutim, 9. decembra 2019, na Međunarodni dan borbe protiv korupcije, OFAC proširuje zabranu na osobe i firme koje su u vezi sa Tešićem. Tako se od tada i Vektura trans i Milan Subotić, nalaze pod sankcijama. „Da bi obezbedio poslovne ugovore sa različitim zemljama, a u vezi sa oružjem, Tešić je direktno ili indirektno davao mito i pružao finansijsku pomoć“, stoji u saopštenju američkog Ministarstva finansija. Tešić je od 2003. bio na listi UN za zabranu putovanja zbog kršenja sankcija za izvoz oružja u Liberiju. U izveštaju UN piše da je Tešić 2001. i 2002. prodavao oružje Liberiji preko svoje tadašnje kompanije Temeks, a on se branio da nikada nije bio u Liberiji.

Tešić se aktivnije uključio u trgovinu sa srpskom namenskom industrijom kada je Vučić bio ministar odbrane. O tome svedoči fotografija iz 2013, na kojoj se vidi da sastanku sa državnom delegacijom Libije, osim Vučića prisustvuje i Tešić, koga za sadašnju vlast vezuju još neke činjenice. SNS je uložio napore da se Tešić 2013. skine sa crne liste UN-a, a KRIK je otkrio da mu je tadašnji ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić dodelio diplomatski pasoš. Savet za borbu protiv korupcije je utvrdio da je njegovoj firmi Partizan tek 2015. iznajmljena državna vila na Dedinju. Tešićeva ćerka Danijela je bila na izbornoj listi SNS-a za parlamentarne izbore 2012, nakon čega se zaposlila u Ministarstvu spoljnih poslova, a Novi magazin je pisao da je te 2012. Tešić bio finansijer SNS-a. Za sada se od srpskih zvaničnika

povodom diplomatskog skandala sa Azerbejdžanom zbog izvoza oružja Jermeniji jedino oglasio ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, koji je rekao da je u izvoz umešano jedno privatno preduzeće, čije ime ne može da spomene. A nije pomenuo ni neke bitne činjenice o četiri ugovora iz 2018. Tešićeve firme sa Krušikom, kao i ugovore sa Prvom petoletkom i Zastava oružjem.

„U maju i junu 2020. Srbija je odobrila dva ugovora za izvoz naoružanja u Jermeniju i u pitanju je bila municija za puške i pištolje. U ranijem periodu, 2015, mislim da je bilo i izvoza te vrste naoružanja o kojoj govori Azerbejdžan. Bilo je ugovora i iz 2016. i 2017, moguće da je tada bilo izvoza i te vrste naoružanja“, izjavio je Ljajić za Slobodnu Evropu. On je istakao da formalno-pravno nema prekršaja Srbije, jer Jermenija nije pod sankcijama bilo koje međunarodne organizacije ili neke države, ali je zaključio: „Ovo su stvari koje bi u budućnosti trebalo izbegavati, ne trebaju nam nesporazumi s bilo kojom zemljom.“ Ministar je pokušao da minimiziju štetu navodeći da je vrednost izvoza oružja u Jermeniju u 2020. bila manja od milion evra. Podsetio je i da pre nego što njegovo ministarstvo izda dozvolu, pozitivno mišljenje o izvoznom poslu moraju da daju ministarstva spoljnih poslova, odbrane, unutrašnjih poslova i BIA.

Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže za NIN da sporni izvoz srpskog oružja u Jermeniju, koji je doveo do narušavanja diplomatskih odnosa sa Azerbejdžanom, pokazuje da su interesi pojedinaca iznad interesa države.

„Ako, na primer, Slobodan Tešić, koji ima jake veze na Kavkazu, odnosno neka firma pod njegovom zaštitom realizuje izvoz, da li to znači da je državni razlog postao manje bitan od kada je ministar Ljajić rekao da je vrednost tog izvoza manja od milion evra“, pita Radić.

On podseća da su Azerbejdžanci pronašli minu proizvedenu u Krušiku i srpske minobacače, te navodi da je Azerbejdžan Srbiju dosad smatrao prijateljskom zemljom sa kojom su, pre svega, ekonomski odnosi bili u usponu. „To što Jermenija nije pod sankcijama, ne znači da treba realizovati izvoz oružja koji je suprotan spoljnopolitičkim interesima države“, zaključuje Radić.

Dokumenti otkrivaju da nije samo bio u pitanju interes Tešića već i visokih državnih službenika, koji su mu omogućili da posluje sa Jermenijom, što je i dovelo do diplomatskog skandala sa Azerbejdžanom. Koji su tačno lični interesi predstavnika srpskih vlasti prevagnuli nad državnim interesima, može za sada samo da se nagađa.

Dok se Vučić u maju 2018. hvalio kako je dočekan u Azerbejdžanu, Tešićeva firma te godine potpisala je samo sa Krušikom ugovore o izvozu oružja Jermeniji za 5,9 miliona evra i 5,3 miliona dolara

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: NIN     Strana: 48,49

Rubrika: Svet

Autori: Ivana Janković

Teme: Korupcija

Naslov: Strah od budućnosti

Strah od budućnosti

ZAŠTO BUGARI PROTESTUJU VEĆ TREĆU NEDELjU

Umorni od korupcije i kriminala, dodatno uplašeni posledicama korone po ekonomiju, građani uporno izlaze na ulice zahtevajući odlazak premijera Borisova i državnog tužioca

Hoće li Bojko Borisov, dosadašnji

neprikosnoveni vladar bugarske političke scene, uspeti da se održi na mestu premijera do kraja mandata, koji ističe sledeće godine, sasvim je neizvesno. Uprkos veštini koja ga je održala na vlasti poslednjih jedanaest godina, sada je suočen sa najvećim protestima, koji su ušli u treću nedelju, a da nijedan njegov potez ne samo da nije uspeo da ih obuzda, već ih je samo još više podsticao. Nije se to desilo ni nakon što je parlament izglasao poverenje vladi Bojka Borisova.

Pokušaj da umiri građane tako što će smeniti neke ministre nije doneo ništa osim što je samo još više razgnevio hiljade onih koji u Borisovu vide samo manipulatora, čoveka željnog vlasti, koji je zemlju premrežio svojim partijskim i kriminalnim vezama i koji je odavno izgubio poverenje glasača.

Nadajući se da bi mogao da sačuva pozicije i sa sebe skine odgovornost smenio je, navodno, zbog prekomerne upotrebe sile prema demonstrantima i finansijskih afera, Mladena Marinova, ministra unutrašnjih poslova, Vladislava Goranova, ministra finansija, Emila Karanikolova, ministra ekonomije, Angelinu Angelkovu, ministarku turizma i Kirila Anantjeva, ministra zdravlja. Pri čemu ni te smene nisu bile baš sasvim smene, jer će Anantjev preći na mesto ministra finansija. Ova rekonstrukcija, koja to nije, dobila je prvobitno nekakav aplauz na protestima, da bi ubrzo protesti bili nastavljeni, a rekonstrukcija proglašena lažnom.

Apočeli su tako što je Hristo Ivanov, nekadašnji ministar pravde u vladi Borisova (2014-2015), koji je dao ostavku na to mesto, motornim čamcem pokušao da uđe na plažu kod crnomorskog grada Burgasa, ali mu to nije bilo dozvoljeno. Tu se naime nalazi vila Ahmeda Dogana, osnivača i počasnog predsednika Pokreta za prava i slobode, partije turske manjine, čoveka koji je mnogo više od političara. Pravi predstavnik onoga što se naziva kontroverznim biznismenom, Dogan je jedan od najmoćnijih, najbogatijih, najuticajnijih ljudi, medijski magnat i mentor nešto mlađeg partijskog kolege Deljana Pevskog. Pevski je pak šetao od mesta načelnika Agencije za nacionalnu bezbednost, što nije uspelo zbog demonstracija, do mesta poslanika u Evropskom parlamentu, za koje je izabran ali ipak nije otišao.. On zapravo sa Doganom kontroliše bugarski medijski prostor.

Ispostavilo se da vilu i deo parka čuva državna služba bezbednosti (DANS), čiji su pripadnici vratili Ivanova. On je snimak akcije postavio na Fejsbuk i ubrzo je počelo da kulja nezadovoljstvo.

Na to je reagovao i predsednik Rumen Radev, izjavom da Dogan i Pevski nisu osobe kojima pripada zaštita državnih službi. Potom je izvršen pretres prostorija, a dvojica njegovih

Pokušaj da umiri građane tako što će smeniti neke ministre nije doneo ništa osim što je samo još više razgnevio hiljade onih koji u premijeru vide manipulatora

saradnika su uhapšena. Tako su ljudi izašli na ulice.

Borisov je pokušao da odbrani svoje političke partnere objašnjavajući da Dogan zaslužuje zaštitu jer je pre koju godinu na njega izvršen napad i da je važno da se sačuvaju dobri odnosi sa partijom koja predstavlja tursku manjinu. Napad je, međutim, izvršio upravo pripadnik te manjine, lažnim pištoljem, a zbog nezadovoljstva Doganovom zloupotrebom partije, manipulacijama i izostankom stvarne zaštite njihovih prava.

Demonstracije se nisu zaustavile apelom Borisova, naprotiv, dobile su zamah i proširile se po drugim gradovima. Umorni od stalnog pritiska, korupcije, kriminala, a dodatno uplašeni posledicama korone po ekonomiju, građani su nastavili da izlaze na ulice zahtevajući ostavku i premijera i državnog tužioca, koji se stavio u službu partije.

Borisov (61) upravlja zemljom već treći mandat. Za državne institucije je vezan od početka karijere i imao je dosta vremena da upozna mehanizme koji su mu pomogli i da dođe na vlast i da se tu zadrži.

Od početka osamdesetih radio je u Ministarstvu unutrašnjih poslova, da bi devedesete napravio pauzu osnivajući sopstvenu firmu za obezbeđenje, koju je angažovao i sam Todor Živkov, nekadašnji predsednik. Deset godina kasnije, ponovo se vratio u ministarstvo, na mesto generalnog sekretara. Koju godinu kasnije (2005) kandiduje se za gradonačelnika Sofije i pobeđuje. Sledeće godine osniva partiju Građani za evropski razvoj Bugarske (GERB). Borisov je na mestu premijera od 2009. godine i upravo traje njegov treći mandat.

Za to vreme Bugarska je uspela da postane najkorumpiranija članica EU , kako ju je ocenio Transparensi internešnal. Uz prećutnu saglasnost evropskih lidera, Borisov je u zemlji radio ono što je hteo, oslabio institucije, premrežio zemlju partijskim kadrovima, uvezao državne i kriminalne strukture. Građani su ostali u ekonomskoj i svakoj drugoj nesigurnosti, iako je u EU primljena još 2007. godine zemlja još nije ispunila standard. Naprotiv, sve je dalja od vladavine prava i slobode medija.

„Sada kada je Bugarska izašla na ulice, Evropa nema prava da gleda zatvorenih očiju. Evropi je potrebna demokratska Bugarska, Bugarska u kojoj vlada zakon“, rekao je predsednik Radev.

Borisov na napade uglavnom odgovara pozivajući se na evropske integracije, ali magične reči o evropskoj podršci sada su sve manje uverljive, a miljenik francuskih i nemačkih lidera, kako ga naziva štampa, sada se zaista našao u nevolji.

„Kada završim mandat, ja ću voditi partiju i organizovati njen rad, jer nas sada napada svako ko hoće“, izjavio je Borisov, poručujući da će dovršiti mandat.

Protesti su pak najavljeni do njegove ostavke.

Uz prećutnu saglasnost evropskih lidera,

Borisov je u zemlji radio ono što je hteo - oslabio institucije i uvezao državne i kriminalne strukture

IVANA JANKOVIĆ

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: Novi magazin     Strana: 26,27

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Da li u je Srbiji moguća demokratija?

Da li u je Srbiji mo{ Da li u je Srbiji m U Srbiji su čuvari “državnog razloga” ili države kao vrhunske vrednosti snažnije nego svi ostali demokratski aksiomi zajedno postali najvažnija sila dgovor je prilično jednostavan: nije u ovakvoj Srbiji demokratija moguća. Razlozi su ipak o   Piš&NovicaMUić   zakonima, smenjivost kroz izbore, javnost, odgovornost i slobode - podešeni su više potrebama države nego građanima: "državni razlog" preovladao je nad pravima i slobodama. Nacionalizam kojije   Koštunica   vratio na scenu, štomunijebilo teškonakon Miloševićeve manipulacije nacijom, samo \par jedimna zavesa. Ali otrovna. Nadonalističku \par mantru \par obnavljaju iškolstvo.i \mediji, kultura i sport, industrija zabave i crkva ASRBUA: U Srbiji su čuvari "državnog razloga” ili države kao vrhunske vrednosti snažnije nego svi ostali demokratski aksiomi zajedno postali najvažnija sila. Ne toliko ona vojno-policijska, koja je samo instrument sile, već komplot tzv. tajnih službi i političara. Od Crne ruke preko Udbe sve do današnje deep state, "duboka država” je kontrolisala ne samo državu već čitavu zajednicu, glavninu političkog života, odredila ključne repere i nosioce osnovnih pravaca politike. Ti pravci nisu pak oni koji su napisani ni u programima stranaka, na vlasti ili van vlasti, već su to tzv. narativi, "priče” nametnute zajednici da u njih veruje uprkos zdravom razumu. Na primer, Kumanovski sporazum je 1999, posle dva i po meseca bombardovanja, ozvaničio kapitulaciju države Srbije na jednom delu teritorije; deteritorijalizovana na Kosovu, država Srbija se reteritorijalizovala na papiru famoznom ustavnom preambulom; ono što je predato odlukom vlade Milošević-Šešelj, gde je kao ministar informisanja sedeo i današnji predsednik države, pravnom fikcijom Koštunice, okruženog debeovskim kadrovi- višestruki i složeni.   Najpre, šta je demokratija? To je politički poredak nekog mnoštva uspostavljenog kao zajednica ljudi odlučnih da upravljaju svojom sudbinom i kao zajednica i kao pojedinci. U staroj Grčkoj, najviše Atini, u tu svrhu je uspostavljeno nekoliko načelnih aksioma: jednakost u pravima kako bi svako mogao da upravlja i sobom i zajednicom [iako je ondašnja politička ravnopravnost, isonomija, bila ograničena samo na punoletne muškarce Atinjane], potom smenjivost kroz izbore (u ono vreme kockom i relativno kratkom predajom ovlašćenja kako bi rotacijom svako imao priliku da "vrši vlast"), javnost u svemu što se tiče zajednice (čime ona stiče prednost nad državom), odgovornost (i za one koji neko vreme drže ovlašćenja, ali i za one koji ih tamo šalju), i, možda najvažnije, sloboda da se raspravlja, takmiči u iznošenju razloga, donose i sprovode odluke zarad zajedničkog mirnog života (ili, kako kaže Tukidid za Atinu: "Najslobodniji od svih polisa, gde svako može živeti svoj svakodnevni život, a da mu niko ne stoji nad glavom”). \par Odnosi ovih pet aksioma davali su staroj demokratiji njenu dinamiku, a u modernoj demokratiji stvorili mehanizme tzv. političke reprezentacije kroz stranke, ustave, zakone i one koji brinu da se jednakost praktikuje, medije i dodatne checks & balances, gde jedne "grane vlasti" kontrolišu druge, individualne slobode itd. Ali kako su se demokratije u moderno doba preorijentisale na pitanja uređenja države, gde je zajednica u drugom planu, pet ranijih načelnih aksioma - jednakost pred   30/07/2020. | NOVIMAGAZIN , 3R0J483 ma, već dve pune decenije Srbiju čini de facto krnjom državom. I ne samo teritorijalno: pošto su debeovske strukture (koje ne čini samo interni sastav službe već njihov spoj s političarima raznih fela, krupnim privrednicima, urednicima većine medija, sve do krugova iz sveta kriminala] ako ne razbile, a ono upravljale raspadom ranije državne zajednice, država Srbija je ostala krnja u svakom svom aspektu. Ona je nedovršena po svojim ustanovama, od Ustava do lokalnih uprava, provizorijum ekonomije i politike, budžetski i finansijski je u kandžama korupcije do te mere da je država pretvorena u servis lopova, a međunarodno izložena najraznijim ucenama i pritiscima, bez ikakvog ugleda i, još važnije, bez izgleda da sebe dovede u red. Vučić predsedava jednom rumom, i u tome ima podršku ruinirane nacije čiji autoritarni mentalitet, utvrđivan više od       ;uća demokratija? stoleća, ostaje osnova opšteg ponašanja: gazi onog ispod, a ulaguj se onom iznad. U toj sMepotini i države i zajednice nisu onda važni ni Ustav, ni Skupština, ni Vlada već samo sredstva sile, onih istih čuvara "državnog razloga" koji će, kad Vučiću istekne rok trajanja, u cilju samoodržanja, promeniti "personal" na vrhu.   Nacionalizam koji je Koštunica vratio na scenu, što mu nije bilo teško nakon Miloševićeve manipulacije nacijom, samo je dimna zavesa. Ali otrovna: ubedljiva većina Srba, i pored poraza i tolikih loših izbora u ime svog naciona, još uvek veruje u iluzije uprkos bedi i masovnom iseljavanju ljudi. Nacionalističku mantru obnavljaju i školstvo, i mediji, kultura i sport, industrija zabave i crkva. Ta je matrica šira nego puka politika, nju politika eksploatiše kao neiscrpni rezervoar mobilizacije masa. Srbija ne izlazi iz začaranog kruga u kojem bi se krnja država nekako uspostavila kao pravna da nije krnje zajednice, a upravo nju država i dalje nastavlja da kruni. Visoka nacionalna temperatura ne može se ni smiriti dok je na delu rad države protiv zajednice, a naročito u stanju pojačane patologije u kojoj i ta zajednica, svojim razdorima, unutrašnjom agresijom i odricanjem realnosti sebe nastavlja da razara (kroz socio-političku "autoimunost" koju smo opisali pre nekoliko brojeva u Novom magazinu). Sve je već podešeno tako da nam nema spasa. A DEMOKRATUA: Nijedan od aksioma demokratije ovde više ne važi. Jednakost prava postala je pravna fikcija, na delu je proizvoljnost i arbitrarna procena kojoj više nije potrebna ni ta fikcija makar kao pokriće: hapšenja i prebijanja ljudi posle poslednjih protesta prepuštena su poluzva-ALEKSANDAR VUČIĆ: \par Predsedava   jednom rumom i u tome ima podršku ruinirane nacije ničnim, a uglavnom maskiranim anonimnim falangama, što samo najavljuje godine koje nam dolaze. Javnost je sužena na agitprop medije i služi više difamaciji nego kruženju informacija: čak se i podaci o javnom zdravlju prikrivaju ili falsifikuju. Slobode su razobručene u nasilje ili su sasvim marginalizovane: čak su i slobode kretanja ukidane i vraćane proizvoljnim, vanustavnim odlukama. Odgovornosti do te mere nema, da vlast laže čim otvori usta. A poslednji lažni izbori pokazali su da vlast praktično odbacuje smenjivost, odnosno da zamenjivanje jednih piona drugima Vučić posmatra isključivo kroz prizmu lične lojalnosti zarad opstanka na vlasti. \par Da bi se demokratija uspostavila kao poredak načela i vrednosti zajedničkog i pojedinačnog odlučivanja o vlastitoj sudbini, neopg hodna je odlučna većina koja će “ te aksiome praktično zastupati. o Demokratija se, inače, u Srbiji \par ukazivala kao nejasan svetionik u magli, odnosno kao predstava koja nije baš sasvim jasna ni prosvećenijem sloju. Sve dok Srbi budu maštali o Kosovu bez Albanaca jer je to san o istoriji, a ne realnost života, dotle neće biti ni te odlučne većine za demokratiju. Ostaju još samo tzv. evropske integracije, ali i one mogu biti prazno maštanje za eventualni prelazni period jer nam Evropa neće srediti unutrašnje rasulo i duboko rastrojstvo pameti. Nije demokratija u Srbiji čak ni krnja: nje nema, barem ne u današnjem političkom komešanju. Tek kad s tim budemo načisto, da izbomost služi smenjivosti, a ne učvršćivanju na vlasti, da je javnost nepovrediva i svima zajamčena, da je jednakost prava iznad "državnog razloga", da je politička odgovornost više od "moralne" i da su slobode ono što je uvek najpreče, demokratija će imati priliku da se začne. Nažalost, još smo daleko od toga. S Visoka   nacionalna temperatura nemožeseni smiritidokje nadelurad državeprotiv   zajednic

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: Novi magazin     Strana: 20,21,22

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Dokle više eksperimenata - ulažimo u ljude

> Obrazovanje

Dokle više eksperime Dokle više eksperime

Potrebno je shvatiti da postoji samo jedan način da se oporavi obrazovni sistem - vratiti prosvetnog radnika na društveni pijedestal. Niko ne ulazi u prosvetu s ciljem da se obogati. Prosvetni radnici su mahom idealisti koji se bave plemenitim poslom, a nadasve potrebno im je dozvoliti da ličnim angažovanjem sebi vrate dostojanstvo i ugled u društvu. Ne radi se to dekretom ministarstva niti tako što se dovedu stranci da naše prosvetne radnike nauče finskom sistemu kroz mnogobrojne skupepreobuke

Piše Aleksandar Kavčić

PMVATNI

Obrazovni si-

stem nikad ranije nije bio podvrgnut ovolikim eksperimentima. Čak ni u

vreme neuspelog usmerenog obrazovanja iz 1980-ih nije bilo ovolike neodgovornosti. Obrazovni si-Evo sli-

kovitog primera iz SAD-a, u njima tržište udžbenika nije liberalizovano. Doduše, fragmentirano je od države do države, pa u državi Teksas nema 10 firmi koje prave udžbenike već samo jedna. Država Teksas usvoji jedan komplet udžbenika i to koristi. Teksas ima 29 miliona stanovnika, više nego četiri puta više od Srbije, a samo jednog dostavljača udžbenika, koji su, uzgred, besplatni za svu decu. Dete koristi udžbenik, pa ga onda na kraju godine vrati školi.

Zatim smo uveli dualno obrazovanje, pa programiranje od petog razreda osnovne škole, pa digitalnu maturu... Nigde kraja. Evo, sada nam ministar Mladen Šarčević uvodi međunarodnu maturu, tzv. "International Baccalaureate (1V)" sistem, sa ocenama od jedan do sedam.

Hajde lepo da razotkrijemo šta se zapravo krije iza svakog ovog eksperimenta. Privatni, lični, partijski interes - punjenje privatnih džepova novcem građana i poreskih obveznika.

Javno preduzeće Zavod za udžbenike postoji već šest decenija i ima gotove udžbenike za sve razrede osnovne i srednje škole.

Ministar Šarčević promoviše ffisistemjer ponjemu radinjegova privatna

škola “Ruđer Bošković”. Asadabi želeodaffi sistem usvoji

idržava, samozato dabinam

nametnuotaj svojprivatni sistemkao

“elitno

superioran”

stem je poslednje mesto u društvu na kojem treba eksperimentisati! Neuspeli eksperimenti se osete tek za nekoliko decenija, a tada će generacije đaka već biti izgubljene. A naši ministri prosvete nikako to da shvate već svoje fiks-ideje pokušavaju da sprovedu u praksu čeznući za medijskom pažnjom.

Možda je medijski pogodno slikati se pred novim tunelom, mostom ili budžetski subvencionisanom fabrikom "stranog investitora”, ali obrazovni sistem nikako nije mesto na kojem treba juriti "photo-op”.

U proteklih osam godina ove vlasti svedoci smo nekoliko eksperimenata u obrazovnom sistemu. Ali da ne ostanem dužan, ni prethodna vlast nije bila ništa bolja. Prvo smo uveli liberalizaciju tržišta udžbenika. Zašto?

NOVIMAGAZIN | BROJ 483 Pošto je Zavod javno preduzeće, izradu tih udžbenika poreski obveznik je već platio. Te udžbenike samo treba štampati i ponuditi građanima po pristojnim cenama. Ali to nije cilj. Cilj je liberalizovati tržište, te dovesti strane (mahom nemačke) izdavače koji će podmićivati direktore i nastavnike po školama da usvoje te "strane" udžbenike, koji su, uzgred, 50 odsto skuplji od Zavodovih jer moraju da pokriju korupcijski vrtlog i profit strancima. Dakle, treba zajašiti srpskog roditelja za nešto što je on već platio kroz decenije poreza, od kojeg je Zavod za udžbenike već napravio zavidnu zbirku. Možda je ideja uništiti Zavod, oterati ga u dugove, pa ga prodati budzašto, a onda sve naplatiti kroz nekretnine koje Zavod poseduje - stari dobri

30/07/2020.

20 brio,

L

nata - ulažimo u ljude

patentirani sistem srpske privatizacije.

A šta da kažemo za dualno obrazovanje? Uvaljuje nam se kao rešenje koje primenjuju Nemačka i Švajcarska, te su "zbog toga njihove privrede razvijene". A činjenice? Prva činjenica je da postoje razvijene privrede i u zemljama koje nemaju dualno obrazovanje. Dakle, dualno obrazovanje nije korelisano s nivoom razvoja privrede. Sledeća činjenica je da po PISA rezultatima koji mere uspešnost obrazovnih sistema zemlje koje nemaju dualno obrazovanje prednjače.

Dakle, dualno obrazovanje nije korelisano ni sa uspešnošću obrazovnog sistema. Pa čemu onda to dualno obrazovanje? Prvo, Srbija nema razvijenu industrijsku privredu i nije joj potrebno dualno obrazovanje. Ali, umesto da obrazovni sistem ove zemlje svakom detetu pomogne da dostigne svoj obrazovni potencijal, deci se unapred određuju zanimanja, i to baš ona u oblastima u kojima strani investitori imaju fabrike u Srbiji. Nekome u ovoj zemlji odgovara da na račun poreskog obveznika obučava radnu snagu za strane investitore, koje, uzgred, mi iz budžeta već subvencionišemo. Dakle, svojim novcem obučavamo kadar za potrebe nemačke privrede! Pa gde je tu logika? Neka ti strani investitori jednom bar investiraju svoje pare (a ne naše) za neke svoje potrebe u ovoj zemlji.

KOMBINACLJE: I sad moja omiljena tema: programiranje kao predmet u osnovnoj školi, i to od petog razreda. Kao čovek koji je karijeru napravio u informatici, koji je programirao od svoje 14. godine i koji se ceo svoj život bavi obrazovanjem, odgovorno tvrdim da je ovo besmislica. Deca u tom uzrastu jedva da mogu da shvate matematičku logiku, pojam dokaza ili prostog algoritma (npr. sređivanje zagradnog računa s negativnim brojevima), a ovamo ih kaobajagi učimo programiranju, a za to ne postoji adekvatan kadar po školama. Pa to se ne radi ni u zemljama koje su izumele računare i programske jezike (Britanija i

Bojim se da je i ovo, kao i sve drugo u Srbiji nečija "kombinacija”: uvesti novi predmet, novi udžbenik, dodatni profit izdavačkim preduzećima... A onda na sva zvona objaviti kako zbog novog predmeta do škola u Srbiji treba dovesti optičke kablove, pa naći neku firmu blisku vlasti koja će se "žrtvovati" da tu javnu nabavku "odradi” (uz sasvim slučajno i lep profit). A potrebno je samo staviti po jedan-dva računara u učionicu, pa deci dati da naizmenično rade na njima - dok neko piše rukom, drugi na računaru, pa ukrug. I to se upravo tako radi u Americi, koja je izmislila programske jezike. Verujte, ima vremena... naučiće u srednjoj školi programiranje oni koji su za to zainteresovani. I ja sam tako.

Digitalna matura? Opet smicalica kojom se nekoj privatnoj firmi omogućava da to "odradi" uz fin profit. Srbija je sa svojih sedam miliona stanovnika manja od nekih gradova u svetu. Treba li nama zaista digitalna matura (koja uzgred, pokazalo se, nije ni praktična)? Ne. Dovoljno je raditi na papiru jednom godišnje. A kako sprečiti da testovi cure u javnost? Zatvorskim kaznama onima koji se usude. Takođe i kaznama za pripadnike bezbednosnih i nadležnih službi koji to dozvole ili im "promakne pažnji" (suspenzije, degradacije, skidanje činova, otkazi).

PETACI NE MOGU DASHVATE

PROGRAMIRANJE: Deca pred

kompjuterima

Međunarodna matura ili International Baccalaureate (IB)... zvuči "seksi", zar ne? A šta je to, zapravo? To je sistem po kojem rade internacionalne škole za decu diplomata ili privrednih predstavnika kako bi ta deca mogla da se prebacuju iz jedne u drugu zemlje kada njihovi roditelji menjaju mesto službe. Verujte, srpsko obraZovanje neće napraviti nikakav pomak uvođenjem IB sistema. Na PISA testovima ne prolaze najbolje deca iz IB sistema već iz Kine, dok elitni univerziteti i dalje neometano stipendiraju đake beogradske Matematičke gimnazije iako ona ne šljivi 18. gura IB sistem u Srbiji i zašto? Dosadašnji ministar Šarčević je duboko u konfliktu interesa, ali njegov predlog se već primenjuje u nekim školama. Očekujete li zaista da vlasnik privatne škole radi u opštem interesu ili mu je pak interes da uruši državno obrazovanje kako bi na kraju svi morali kod njega po privatno?

Ministar Šarčević promoviše IB sistem jer po njemu radi njegova privatna škola "Ruđer Bošković”. A sada bi želeo da IB sistem usvoji i država, samo zato da bi nam Šarčević nametnuo svoj privatni sistem kao "elitno superioran". I još kada bi država mogla da plati obuku IB kadra koji će sutradan privatne škole da pokupe za dž... Čekajte! Šta? Ocene od jedan do sedam? Ma šalite se... Je li moguće? Plaća li država to zaista već našim parama?

I dokle više ovakvi eksperimenti kojima je cilj samo privatni interes? Potrebno je shvatiti da postoji samo jedan način da se oporavi obrazovni sistem - vratiti prosvetnog radnika na društveni pijedestal. Niko ne ulazi u prosvetu s ciljem da se obogati. Prosvetni radnici su mahom idealisti koji se bave plemenitim poslom i za to im treba odati dužno poštovanje, i to ne isključivo platama. Shvataju oni sami da ne mogu biti plaćeni dvostruko više od lekara, ali mogu bar koliko i zdravstveni radnici. A nadasve, potrebno im je dozvoliti da ličnim angažovanjem sebi vrate dostojanstvo i ugled u društvu. Ne radi se to dekretom ministarstva niti tako što se dovedu stranci da naše prosvetne radnike nauče finskom sistemu kroz mnogobrojne skupe preobuke. Ne tako već dozvoliti im da budu kreativni.

Ako postavimo jasne ciljeve (koji se mogu poklapati s finskim modelom), npr., manje bubanja, manje predmeta, više projektne nastave, više nastave preko interneta... onda možemo osloboditi kreativni potencijal naših prosvetnih radnika da sami nađu rešenja, direktno u svojoj nastavi, a uspešne u tim poduhvatima finansijski nagraditi povećanjem plata. Tako se dižu i ugled, i plata, i kvalitet... i sve to bez skupih stranih konsultanata i bez dekreta ministarstva. Ako je srpska škola košarke mogla da inventivnim radom u jednoj ovako maloj zemlji dostigne svetsku prepoznatljivost, onda to može i srpska škola znanja. Ali je potrebno okaniti se državnih eksperimenata, te imati poverenja u naše nastavnike da kreativnim i kvalitetnim radom obrazuju našu decu, a time i sebi obezbede zaslužen ugled u društvu. S

Ovaj projekat finansijski podržava Kraljevska norveška ambasada u Beogradu. Mišljenja izražena u ovoj publikaciji ne predstavljaju nužno mišljenje Kraljevske norveške ambasade, Balkanskog fonda za demokratiju, Nemačkog maršalovog fonda Sjedinjenih Država ili njenih partnera.

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: Novi magazin     Strana: 36,37

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Gde su “oni", a gde “mi”

Gde su “oni

Kakvaje razlika između političke scene u Hrvatskoj i Srbiii

Budimo pošteni:

ko imalo prati političku scenu na prostoru bivše Jugoslavije morao je makar malo zavideti zvaničnom

Zagrebu i Hrvatskoj na načinu na koji su održani parlamentarni izbori; atmosferi koja ih je pratila i brzini kojom se pristupilo formiranju nove vlade. Pomalo kao u basni o hrčku i mravu: u jednoj državi, članici Evropske unije (EU), koja je prošle nedelje uspela da se dogovori oko paketa pomoći ekonomiji i time otkloni najcrnje slutnje pred jesen, svesni su da vremena za gubljenje nema i da se mora prionuti na posao; a u drugoj, nesvrstanoj i neutralnoj, komotni da se sačeka istek roka za konstituisanje Skupštine i Vlade, kao da ne predstoje teška pitanja i izazovi na jesen. Manimo se sada priča o preticanju i tome ko je lider u regionu: Hrvatska će od EU dobiti 22 milijarde evra za oporavak svoje ekonomije. Pritom je demokratija, dok se druga zemlja, sitan korak po korak, kreće ka autokratiji orbanovskog tipa i diskursa od kojeg vam se gasi TV.

RAZUKE: Gde nastaju razlike? Prema višem istraživaču sa zagrebačkog Instituta za međunarodne odnose i održivi razvoj (IRMO) Sandru Knezoviću, one su posledica “uticaja evropeizacije na predizborni diskurs, transparentnost sprovođenja izbora, a samim tim i njihove opšte legitimnosti". Sedam godina članstva, snažan interes da se ne bude nova Mađarska ili Poljska i drugačija priroda izazova s kojima se društvo suočava, odnosno promena fokusa donosilaca odluka, čini perspektivu Hrvatske - uprkos efektima krize koja samo što nije - izvesnijim.

Apsolutni pobednik izbora je premijer Plenković; takav da prva rečenica analize na Index. hr glasi da “HDZ više nije stranka Franje Tuđmana nego Andreja Plenkovića". “On je sastavljao liste, on je odredio rani datum izbora, cijela kampanja je bila odraz Plenkovićeve osobnosti, a glasači su to, očito, nagradili". Njemu je stalo Politikau Hrvatskoj višenije

duopoKiako kohabitacija predsednika Milanovića ipremijera Plenkovića

govori

drugačije); HDZiSDP suovoga

putaosvojili

SOodsto

glasova,dok

seranije procenat kretaooko

do dobre reputacije koju uživa u Briselu i Evropskoj narodnoj partiji. S njim je, kako piše Norbert Mapes-Nidik za DW, "Hrvatska stigla u evropsku normalnost. Taj pedesetogodišnjak sa dobrim kontaktima u Evropi ne teži velikim gestovima, smanjuje tenzije gde to sebi može da dopusti, zrači trezvenošću i razumom - kao nekakva Angela Merkel istoka, retkost u regionu". Nakon izbora on je mogao posegnuti za komotnijom većinom koju bi mu obezbedio Miroslav Škoro. Međutim, to bi značilo ponovo prihvatiti narativ krajnje desnice, svega dva meseca nakon što je "tvrda struja" poražena unutar stranke.- Namesto toga, težiće se koaliciji s predstavnicima manjina, u čemu HDZ ima godine iskustva.

Mada to nije zaključak koji se nameće po čitanju istraživanja javnog mnjenja, svest o važnosti članstva u EU je jaka. Hrvatska je politički mnogo profitirala od članstva; ima i potpredsednicu Evropske komisije u Dubravci Šuici, te generalnu sekretarku Saveta Evrope u Mariji Pejčinović Burić, bivšoj ministarki spoljnih poslova. Sve su to glasovi za produbljivanje saradnje, a ne nekakvo udaljavanje od Brisela. Kako ističe profesor Goran Bandov sa fakulteta "Dag Hameršjeld" u Zagrebu, "EU je bitna kako bi stabilizovala ekonomsku situaciju. Fond za oporavak će Hrvatsku izvući iz strašne rupe u koju bi upala bez njega". Pritom, "biti u EU znači biti za stolom i suodlučivati. Ako imaš razumne argumente rado će te poslušati i norme se mogu prilagoditi, možeš imati izuzetke, posebne politike”; sve su to prednosti članstva s kojima se Zagreb saživeo.

Međutim, možda i najvažnija razlika je ta da u zemlji članici nema više pitanja "života i smrti”, poput Kosova. Zato u kampanji HDZ nije bilo "zaklinjanja u sveta narodna prava i večnu borbu za odbranu suvereniteta" (Knezović) - on je obezbeđen stolicom u EU. Teme su svakodnevne, životne, poput suočavanja s pandemijom (dobri rezultati i niske brojke zaraženih su i podstakle vrh HDZ da se izbori održe u julu, a ne u septembru; vidimo danas da se i ta odluka pokazala kao dobra), kako podržati ekonomiju, najava ulaska u Šengen i evrozonu (moguće već 2023) Populizma ima, naravno, ali "ljudi traže konkretne odgovore na konkretna pitanja".

,agde“mi”

dovi ohrabruju, politička scena je ipak daleko od "zrele”. Nakon nekoliko godina lutanja, HDZ se najzad učvrstio u desnom centru, ali da je dobio samo 10 mandata manje, morao bi se prilagoditi politici Škorovog Domovinskog pokreta. Kako neće biti u vlasti, samom DP se predviđa raspad, čime njegovi zastupnici postaju "tražena roba". Već je formiran poseban klub suverenista koji će u Saboru sarađivati sa DP, ali ujedno imati sve više zasebnih stajališta.

Na levici u Beogradu pozdrav-Ijen je uspeh koalicije "Možemo”, u kojoj važno mesto zauzima pokret "Zagreb je naš", u bliskim odnosima sa "Ne davimo Beograd". Nastao na talasu kritike i otpora gradonačelniku Milanu Bandiću, ovo je prvi veliki uspeh jer se krenulo od nule, a došlo do šest mandata. Sledeći cilj su lokalni izbori u Zagrebu. Tada će se videti kolika je zapravo primamljivost i snaga ove moderne levice koja je jako oslonjena na lokalne pokrete - trend koji bi mnogi voleli da vide preslikan u Srbiji. Inače je pojava nezavisnih grupa koje pred-Razlike između Hrvatske i Srbije posledica su uticaja evropeizadje na predizbomi diskurs, transparentnost sprovođenja izbora, a samim tim i njihove opšte legitimnostL U Hrvatskoj, razume se stavljaju interese različitih lokalnih sredina postao pravilnost u Hrvatskoj. (Treba reći i to da su preduslovi bili bolji: postoji regionalni nivo vlasti, izgrađeni regionalni identiteti i interesi, kao i makar jedna jaka regionalna partija - Istarski demokratski savez.] U međuvremenu je "Most" izgradio profil nezavisan od "velikih", jasno se profilišući kao klerikalna desnica, što su birači nagradili poverenjem. U tom kontekstu veoma zanimljiva - videćemo da li i dugovečna - jeste pojava stranke "Pametno” i njen uspeh u koaliciji sa IP-om i GLAS-om.

"Možemo" su uzeli glasove SDPu, koji je izgubio preko pola miliona u nekoliko prethodnih izbornih ciklusa. I ovde je do izražaja došlo (ne)poverenje u lidera: dok Plenković odaje utisak čoveka na koga se možete osloniti (jedan od njegovih slogana bio je "U krizi se poznaju lideri"), Bemardić se do kraja nije uspeo nametnuti ni u svojoj, inače heterogenoj (kvalitet i muka, čini se, partija na levom centru u regionu) partiji. Zamereno mu je to što se umesto novim okmžio "isluženim političarima koji fingiraju da imaju viziju iako su svi redom odavno pročitani" (Index. hr). Mudra promena na čelu mogla bi, međutim, podići rejting ovoj po pojedinim pitanjima istinski profe gresivnoj stranci.

P Naravno, nije sve idealno. Biračg

ki spiskovi ostaju nesređeni (kao i u Srbiji) zahvaljujući Državnom izbornom poverenstvu “premreženom HDZ-ovim kadrovima". Izlaznost je bila niža nego inače. Politika u Hrvatskoj više nije duopol (iako kohabitacija predsednika Milanovića i premijera Plenkovića govori dmgačije); kako ističe profesor Dejan Jović, HDZ i SDP su ovoga puta osvojili 50 odsto glasova, dok se ranije procenat kretao oko 70. Sam HDZ je osvojio manje glasova nego na prethodnim izborima. "Izazivača" je sada više: vlada koju HDZ bude formirao samo sa manjinama biće pod većim pritiskom, kako sa desnice tako i levice. No, to jeste jedna od odlika demokratije i političkog pluralizma, zar ne? I

*Autor je izvršni direktor u Beogradskom fondu za političku

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: Novi magazin     Strana: 33

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Bivši premijer Malezije osuđen za korupciju

Bivšipremijer

Malezije osuđen za korupciju

Sud u Kuala Lumpuru proglasio je u utorak bivšeg premijera Malezije Nadžiba Razaka krivim za korupciju. On se izjasnio da nije kriv po optužbama za pranje novca i zloupotrebu položaja.

Slučaj protiv Razaka, koji je bio na funkciji od 2009. do 2018, smatra se testom borbe protiv korupcije u Maleziji. Razaku preti zatvorska kazna od više desetina godina, a on je najavio žalbu na presudu.

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: Srpski telegraf     Strana: 1,2,3

Rubrika: Tema dana

Autori: Biljana Bojić

Teme: Korupcija/Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)/Vladimir Goati

Naslov: STRANCI NVO U SRBIJI UPUMPAJU 12 MILIONA EVRA GODIŠNJE

BILJANA BOJIĆ

EVO KAKO SU ONIUREDILINVO SEKTOR AMERIKA

Pomaže osnivanje NVO širom sveta, ali je tamo zakonom (FA-RA) iz 1938. zabranjeno njihovo osnivanje kad su označene kao „strane agenture". Akt iziskuje da „agenti koji predstavLjaju interese stranih sila“. Na svakih šest meseci ažurira se spisak „stranih agena- lj ta“. Kontroliše se sve, ć 'mŽ-1 makar se angažman svodio na to da stranac objavi tekst u nekom američkom listu.

RUSIJA

VLadimir Putin je još 2012. potpisao zakon koji nalaže da se NVO kojima stižu donacije iz inostranstva, registruju kao „strani agenti“. Putin je tu regulativu, kojom se strogo kontrolišu izvori novca, tokovi i svrha korišćenja, opravdao zakonom u SAD iz 1938. A 2015. donet je zakon koji omogućaval zabranu stranih NVO i sudsko gonjenje zaposlenih, kojima preti do šest godina zatvora ili izgon iz Rusije. NEMAČKA

NVO tamo pružaju najveći deo socijalnih usluga - domove za stare osobe i za osobe sa invaliditetom, kao i usluge za mlade. Većina je finansirana budžetskim sredstvima - oko 80 odsto ukupnog dohotka nevladinog sektora potiče od ugovora sa različitim državnim strukturama, a još 10 odsto su grantovi, takođe iz državnih sredstava. Niska je participacija finansiranja iz inostranstva.

Na račune nekih nevladinih organizacija (NVO) u Srbiji, koje se neretko postavljaju kao paralelne strukture, a deluju za političke interese sponzoraiz inostranstva do te mere da pokreču čak i proteste, slilo se oko basnoslovnih 12 miliona evra samo ove godine, otkriva Srpski telegraf. Takva darežljivost je, kako saznajemo, zbog značaja izborne godine (parlamentarni izbori u Srbiji održani su 21. juna), ali te donacije ni u „redovnim okolnos tima“ nisu ispod pet miliona evra. Ne čudi zato što je paniku izazvala akcija Uprave za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija da banke dostave na uvid sve transakcije za 20 Uea i 37 organizacija od 1. januara 2019. dabi se utvrdilo imaju li veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca.

NEMA POSTEĐENIH Račune o poslovanju i fmansiranju, naime, moraće da polože i političari, među kojima su i četiri ministra, ali i Vuk Jeremić, CAN-VAS Srđe Popovića, Fond za humanitarno pravo Nataše Kandić, CEAS Jelene Milić, Helsinški odbor za ljudska prava Sonje Biserko, Krik Stevana Dojčinovića, BIRN, CRTA, UNS, NUNS, Evropski

pokret u Srbiji, Građanske inicijative, reditelj Andej Nosov, novinari Slobodan Georgiev, Vukašin Obradović... lako onaj ko je čist pred zakonom nema razloga za histeriju, pojedini su tu proveru nadležnih državnih organa odmah prebacili na politički teren, I iznoseći optužbe da je to zloupotreba institucija zarad zastrašivanja i obračuna sa kritičarima vlasti. Svi prećutkuju činjenicu da se u najmoćnijim državama strogo kontroliše rad NVO sek-

tora, a u SAD i Rusiji čak registruju kao „strane agente“ one organizacije koje se

finansiraju iz inostranstva (pogledajte okvir).

Ministar finansija Siniša Mali kaže da uprava radi svoj posao i da je neverovatno „političko divljanje" pojedinih nevladinih organizacija i političara nakon što je od banaka zatražen uvid u sve njihove transakcije. Podsetio je da je Srbija pre nekohko godina bUa na sivoj Usti FATF i da je tadabilo pitanje zašto je Srbija na toj Usti.

- U međuvremenu, u

protekle dve godine, mnogo toga smo uradili u sprečavanju pranja novca i borbi protiv terorizma rekao je Mali.

ZAPADNA PRAKSA

PremarečimaMalog, Srbijaradi sve što rade razvijene zemlje sveta dabi se sprečilo pranje novca, da bi se kontrolisali tokovi novca i sprečilo fmansiranje terorizma.

- To je normalna aktivnostbez ikakve političke pozadine. Ne vidim zašto bi uvid u transakcije pojedinaca ili NVO bio problem ukoliko se nešto ne krije - kazao je on i podsetio da se tako prate tokovi novca i u Francuskoj, Nemačkoj...

Iz Evropske komisije (EK) poručili su da je borba protiv pranja novca važan stub EU mtegracionog puta Srbije, ali i ia je jako civilno društvo ključno za demokratiju u zemlji. Portparolka EK Ana Pisonero kazala je da Brisel prati dešavanja povodom zahteva srpske uprave da im se dostave podaci o fmansijskim transakcijama određenih pojedinaca, medija i NVO.

FRANCUSKA Imaju dugu tradiciju pružanja socijalnih usLuga, a NVO se u značajnoj meri osLanjaju i na rad volontera. Njihovo finansiranje ugLavnom je bazirano na višegodišnjim ugovorima s regionaLnim iLi opštinskim samoupravama. Neznatno sponzorstvo iz inostranstva.

Proverite transakcije sudija i tužioca ©iz Udruženja sudija i tužilaca Srbije saopštili su da u potpu-

nosti podržavaju akciju Uprave za sprečavanje pranje novca, nalazeći da se prevashodno radi o ispunjavanju preuzetih međunarodnih obaveza u oblasti sprečavanja terorizma i pranja novca. Ističu da su novčani tokovi jasni i nedvosmisleni dokazi, koje je gotovo nemoguće sakriti, izmeniti ili falsifikovati, zbog čega ne stoji ocena da se NVO zastrašuju proverama koje su u toku. UST je pozvao upravu da proveri transakcije svih strukovnih udruženja koja okupljaju sudije i tužioce. EVOKOLIKOKO PARADOBIJA

454.135.000 dinara dobile za tri godine organizacije Nataše Kandić, Jelene Milić, Sonje Biserko od stranih fondacija i donatora

342.000 dolara i 110.000 evra dobila Jelena Milić

1.000.000 milion evra dobila CRTA

850.000 evra leglo na računeClNS, Krik, BIRN

2,8 miliona dinara dobio BIRN (od holandske ambasade) da istraži kako se mediji u Srbiji finansiraju

133.138 dotara uplaćeno na lični račun Jeremića sa računa četiri kompanije u kojima je u to vreme generalni direktor bio nedavno uhapšeni Meksikanac Emilio Lozoja Vladimir Goati Transparentnost Srbija Uprava radi svoj posao. I do sada je to trebalo daradi. U delu javnosti sumnja se da su sad naspisku neolibe-

ralne organizacije. Osnovano ili ne, ne bi trebalo da bude problem kontrola i transparentnost finansiranja Milan Kovačević ekonomista

Tendencija država širomsvetajeda spreče, otkriju svako pranje para, kriminal, korupciju i takvo nastojanje se preliva i kod nas. Za sada to sporo ide, nadamo se da će se ubrzati

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: Vreme     Strana: 4,5

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Gospodar paralelnog univerzuma

OVASITUACIJA FILIP ŠVARM

OVASITUACIJA

Gospodar paralelnog univerzuma

Kako je Čedomir Jovanović sa nekoliko poteza teniskog reketa dao najbolju sliku današnje Srbije? Zašto Uprava za sprečavanje pranja novca etiketira ljude da su strani plaćenici i izdajnici, sasvim u duhu Vučićevog zloglasnog zakona o informisanju iz 1998? I čime se Goran Vesić kandidovao da ga Vojislav Šešelj imenuje za četničkog vojvodu

se slučajno ne desi, znaš kako to bude, dok se odozgo ne kaže…” To mu nije bilo dosta, pa je i Vučiću u telefonskom razgovoru ponovio “da pusti da sve ide svojim putem...”

Čovječe! O fi zičkom sukobu iz nadležnosti obič-

Lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović osvojio je na proteklim izborima 0,32 odsto glasova. Na drugoj strani se nalazi apsolutni pobjednik u svim glasačkim kategorijama, Aleksandar Vučić; njemu je povjerenje dalo 60,68 odsto izašlih birača. A ipak, javnost i dalje neusporedivo više interesira Jovanovićeva upotreba teniskog reketa u rješavanju imovinsko-pravnih problema nego kome će predsjednik Srbije i Srpske napredne stranke povjeriti mandat za sastav vlade. Zanimljivo, zar ne?

Zdravstveni sistem je pred pucanjem. Predsjednik Fiskalnog savjeta Pavle Petrović kaže da je vlast podjelom 100 evra svakom punoljetnom građaninu za tu “socijalno i ekonomski promašenu mjeru” dala pet puta više novca od prosječnih godišnjih investicija u zdravstvo. Međutim, prebrojavši tenkove i razne vrste oruđa Vojske Srbije, Vučić najavljuje kupovinu lovaca-bombardera. Nema što, još zanimljivije...

Gdje ima, tu se i presipa. Komunalna milicija Beograda dobila je 18 landrovera – za ukupno 305 miliona dinara – opremljenih sistemom “Oko sokolovo” za nadzor parkiranja. Po rečima Gorana Vesića, gradonačelnika na mjestu zamjenika gradonačelnika, jef iniji automobili ne bi održavali autoritet države iako Srbiju, prema riječima Petrovića, na jesen čeka recesija i gubitak 30.000 do 50.000 radnih mjesta. Interesantno da interesantnije ne može biti...

Sličnih, krajnje zanimljivih primjera ima još. Mada ukazuju da se režim nalazi u paralelnom univerzumu, nužan je pokušaj racionalizacije. Na tom poslu početnu ali i nemjerljivu pomoć nesvjesno je pružio Čeda Jovanović.

Elem, odmah poslije slučaja sa reketom – kaže on za sarajevsku “FACE TV” – pozvao je ministra unutrašnjih poslova dr Nebojšu Stefanovića i rekao mu “da urade sve po zakonu, da ne policijske patrole hitno je upoznat najmoćniji čovjek u zemlji. I zbog čega? Zato da se primjeni slovo i duh zakona! Čudno da čudnije ne može biti, sa i bez namigivanja...

Zapravo, Jovanović je – mada često nejasan u javnim istupima posljednjih godina – ovog puta dao kristalno jasnu sliku današnje Srbije: kada se radi o politici u najširem smislu, policajci mogu napraviti uviđaj, pravosudni organi otpočeti svoje radnje, ali što će od svega ispasti, isključivo odlučuje Aleksandar Vučić. Može po zakonu, može i tobože po zakonu, a može i mimo zakona – zavisno od njegovog interesa. Cijela zemlja je ovoga svjesna, pa sada pocupkuje od nestrpljenja u iščekivanju fi nala afere reket, odnosno, hoće li ili neće uticati na daljnja Jovanovićeva priključenija po milosti Vučićevoj.

Da je predsjednik LDP-a velmoža iz SNS-a, znalo bi se – njihov šef ih ne da, bez obzira u šta ugazili. To je i ključni razlog zbog čega malo koga zanima budući premijer i sastav vlade. Kada nagradi šefove stranačkih klanova pažljivo vodeći računa o ravnoteži moći i na rasprodaji kupi nešto vanpartijaca, Vučić će izdiktirati spisak ministara. I to je to – prenemaganje je dopušteno, mudrovanje nije.

Dobro, pitaće netko, pa zar nova vlada ne bi morala imati ojačani kapacitet zbog epidemije i neminovne recesije? Odgovor je protupitanje – otkud takva ideja? Vanredno stanje, policijski sat, slikanje sa respiratorima, 100 evra po glavi i

  1. jul 2020. VREME REME

još mnogo toga sličnog činilo je armaturu Vučićeve predizborne kampanje. Treba li sada, kada je potpuno jasno kako mnoge od tih mjera nisu imale efekta – a neke su bile i pogubne – da novi premijer i resorni ministri priznaju greške prethodnika i pokrenu društveni dijalog? Taman posla, nema toga u paralelnom univerzumu.

Ali ono čega nikada ne nedostaje jesu odzivi na stare radikalske nagone, pa se jedna kampanja mijenja drugom. Kako najbolje zatrpati brljotine, korupciju i nesposobnost? Zna se – lupanjem po praznoj bačvi nacionalima. Zato Vučić više ne nabavlja respiratore, već lovce-bombardere: em je Kosovo uvijek zgodno za pokazivanje nabreklih mišića ispod dva broja manje maskirne majice, em je Hrvatska tradicionalni partner za upoređivanje i regionalno nadmetanje u pljuvanju. Da ovdje nije riječ o trci u naoružanju nego o punjenju džepova režimskih ljubimaca, propagandnom dimu i magli, do bola odjekuje svuda osim u paralelnom univerzumu. Naime, Kosovo je pod američkim protektoratom, a Hrvatska članica NATO-a, pa sve da od oružanih snaga imaju samo gorsku službu za spasavanje i dva šumara, vojni položaj bi im bio jači od neutralne Srbije, taman i da raspolaže sa S-400.

Ovdje se radikalska restauracija ne zaustavlja. Potpuno u duhu zloglasnog Zakona o informiranju iz 1998. tada mlađahnog ministra Aleksandra Vučića, Uprava za sprečavanje VREME REME 30. jul 2020.

pranja novca zatražila je od banaka uvid u transakcije brojnih medijskih i nevladinih organizacija, ali i javnih ličnosti. Kao i onda, povod je projektno fi nanciranje iz Evropske unije i Amerike; kao i onda, nastoje se kritičarima režima nalijepiti etikete stranih plaćenika, petokolonaša, izdajnika i odroda; kao i onda, utjeruje se strah u čitavoj zemlji.

Kakvi vjetrovi pušu u paralelnom univerzumu, najbolji je vjetrokaz Goran Vesić i to ne samo u slučaju partijske nabavke komunalnih landrovera. On uvijek pravi korak više. Sada najavljuje promjenu imena beogradskih ulica nazvanim po toponimima iz Jugoslavije zato što “nemaju veze sa Srbijom” i zbog pripadnosti “sredinama u kojima bilo šta što dolazi iz Srbije nije dobrodošlo.” Da je Vojislav Šešelj još u punoj snazi, odmah bi unapredio zamjenika gradonačelnika u četničkog vojvodu.

Ovaj režim i Goran Vesić već godinama, sistematski i uporno, nastoje doći glave Beogradu i zadaviti sve što ga čini kozmopolitskim i otvorenim gradom jedinstvenog duha. Neće se smiriti dok prijestolnicu Srbije ne svedu na svoju mjeru. A to je učmala, zadrta i ksenofobična palanka puna divlje gradnje i kiča, u kojoj nitko ne izlazi čim omrkne.

Sve ovo, uz mnogo toga drugog iz paralelnog univerzuma Aleksandra Vučića, dobro je poznato. Pitanje je samo koliko će mu još prolaziti?

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: Vreme     Strana: 27

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Hardver Gorana Vesića

Nabavka Komunalne milicije Beograda

Hardver Gorana Vesića

Čitav sistem “Oko sokolovo” mogao je da se smesti i u vozilo fi at 500L, koje se proizvodi u Kragujevcu, a znatnojejef inije od “rendž rovera”. Zašto nije? U uslovima tendera tačno je naslikan “rendž rover”, u milimetar i kubik. A te uslove, gle čuda, ispunjava fi rma Britiš motors Srbija, čiji je vlasnik, gle još većeg čuda, Ostoja Mijailović iz Čačka, funkcioner Srpske napredne stranke i poslanik u dosadašnjem sazivu Skupštine Srbije “K

oliko me naljuti poskupljenje, toliko me nasmeje objašnjenje”, napisao je osamdesetih godina

Duško Radović. Ta njegova misao je ostala aktuelna do danas, a najnoviju potvrdu dala joj je nabavka džipova “rendž rover”, sa opremom za snimanje nepropisno parkiranih automobila za potrebe Komunalne milicije Beograda.

Nabavka 18 džipova, svakog vrednog 33.000 evra, prošla je “ispod žita”, preko Parking servisa iako je Komunalna milicija pravno lice i nema potrebu, ali ni pravo da javne nabavke obavlja preko drugih. Još više sumnje za nabavku pobuđuje objašnjenje sveprisutnog zamenika gradonačelnika Gorana Vesića da je to zbog potrebe da vozilo nosi “hardver težak 70 kilograma” i da je za to potreban prtljažni prostor. A da bi se dodvorio svom šefu, načelnik Komunalne milicije Ivan Divac je odmah, odokativno, povećao težinu te opreme na 100 kilograma: “Evo ga na zadnjem sedištu so? ver. Evo u gepeku šta ima, ne može da stane u manje, to je osetljiv sistem, ne trpi jako drmusanje. Ovaj auto mora da bude oprezan, jer će sistem raditi 24 sata”. Divac je još rekao i da je cena po vozilu 29.000 evra.

Svi upućeni tvrde da je čitav sistem “Oko sokolovo” mogao da se smesti i u vozilo fi at 500L, koje se proizvodi u Kragujevcu, a znatno je je? inije od “rendž rovera”. Ima sve performanse da nosi pomenuti “hardver sistem”, uključujući zapreminu prtljažnika. Zašto nije, treba pitati nadležne u gradskoj vlasti.

Možda razlog leži u “sitnici”, a to su uslovi javne nabavke i zadate karakteristike vozila. U njima je, naime, tačno naslikan “rendž rover”, u milimetar i kubik, tako da nikom drugom nije ni palo na pamet da se prijavi jer jednostavno ne ispunjava uslove. A te uslove, gle čuda, ispunjava fi rma Britiš motors Srbija, čiji je vlasnik, gle još većeg čuda, Ostoja Mijailović (41) iz Čačka, funkcioner Srpske napredne stranke (SNS) kad su vozila parkirana u kolovoznoj traci, jer prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja, za to je nadležna isključivo saobraćajna policija.

Član 2 ZOBS kaže da kontrolu i neposredno regulisanje saobraćaja na putevima vrši MUP – Uprava saobraćajne policije i područne policijske uprave, a izuzetno, kad je u pitanju regulisanje saobraćaja vojnih vozila, to mogu da rade i nadležni vojni organi.

Parkiranje je propisano članom 60 ZOBS, a članovi 62-66 regulišu zaustavljanje i parkiranje. Ipak, sve se svodi na to da je policija isključivo i jedino nadležna za bezbednost i protočnost saobraćaja, što propisuju i Zakon o ministarstvima, član 10, Zakon o policiji i ZOBS.

Vesićeva “žardinjerija”, kako Beograđani zovu Komunalnu miliciju, pronašla je, međutim, pravno utemeljenje u Odluci grada Beograda o komunalnom redu i zamenama Zakona o komunalnoj miliciji. Tako su malo “prilagođeni propisi”, pa u članu 1 Zakona o komunalnoj miliciji stoji da oni “održavaju red u korišćenju zemljišta, prostora, lokalnih puteva, ulica i drugih javnih objekata”, a u članu 10 da su im u nadležnosti i “drugi poslovi, u skladu sa zakonom”. Sve u svemu, poprilično rastegljivi pojmovi i u suprotnosti sa ZOBS. Ali kad su u koliziji zakon i Vesić – primenjuje se Vesić, osnovni je postulat gradske vlasti. ¶

VREME REME 30. jul 2020.

NEK’ KOŠTA KOLIKO KOŠTA: G. Vesić

i poslanik u dosadašnjem sazivu Skupštine Srbije. Plus predsednik košarkaškog kluba “Partizan”. I kada se zbroje jedan i jedan – Mijailović i partijski kolega Vesić, nekadašnji funkcioner KK “Crvena zvezda” – lako se vidi formula i “opravdanost kupovine duplo skupljih “rendž rovera” sa sve aluminijumskim felnama, jer je to očigledno važno za funkcionalnost upotrebe ugrađene opreme. Koliko je i po kojoj ceni kupljena i ugrađena oprema “Oka sokolovog”, javnosti nije saopšteno, a bilo bi i tu zanimljivih cifara.

Namešteni tenderi, sa uslovima koji odgovaraju samo jednom ponuđaču, nisu novost, to su radile sve vlasti od dvehiljaditih, kad je uvedena ta obaveza, do danas. Jedan od ilustrativnijih primera je bio kad je javno preduzeće Emisiona tehnika i veze raspisalo tender za nabavku automobila, gde su u milimetar navedeni razmak između osovina, između točkova, kao i klirens (podignutost od tla). Zanimljivo, samo jedno vozilo moglo da ispuni te uslove – određeni model “mazde”. Formalno gledano, sve je urađeno u skladu sa zakonom. Ako se zanemare sve te “sitnice”, ostaje jedno drugo, krupnije pitanje, koje se tiče nadležnosti komunalne policije, jer ona će ovim snimanjem i naplaćivanjem kazni zbog nepropisno parkiranih automobila ući u ozbiljne dubioze što se tiče primene zakona. Konkretno, radi se o slučajevima DAVOR LUKAČ

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: Vreme     Strana: 1,10,11,12,13,1

Rubrika: Intervju

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: OVA VLAST ĆE SRUŠITI SAMU SEBE

Intervju: Ljubomir Madžar

OVA VLAST ĆE

SRUŠITI SAMU SEBE

"Odnos ekonomske politike prema privredi sav je u znaku dominacije politike i vlasti. Naša vlast se u privredu meša daleko više nego u većini drugih zemalja, ima nezdravu sklonost da komanduje u privredi, da vršlja po privredi, a to onda ima za posledicu da bi u raspodeli te podrške, u alokaciji tih sredstava i kreditnih olakšanja moglo da bude grdne pristrasnosti, da miljenici vlasti prođu daleko bolje od onih koji nisu sa vlašću tako čvrsto skopčani"

dela prenose na druge delove i to tako što se smanjuje uobičajena tražnja, ona koja ide od sektora do sektora, jer sektori su međusobno povezani, a javlja se i parališući efekat neizvesnosti koji privredne subjekte navodi na to da stanu i da sačekaju, da se ne zalete u neizvesnu stvarnost, jer je ta stvarnost nepoznata, nema se iskustava, nema se podataka ni informacija o takvim situacijama, jer privreda pogođena epidemijom nije isti objekt za upravljanje i ekonomsku politiku, kao privreda bez epidemije", kaže Madžar. "VREME": Šta su naše, specifi čne teškoće?

LJUBOMIR MADŽAR: Jedna karakteristična i tipično naša politička manipulacija jeste da se te prognoze opadanja stopa rasta ističu kao nešto što je veliki ekonomsko-politički uspeh, jer se očekuje da će Srbija doživeti relativno manje opadanje proizvodnje nego neke druge zemlje. Međutim, to nema nikakve veze sa ekonomskom politikom, to je posledica različite strukture privrede. Na primer, Hrvatska ima oko 20 odsto učešća turizma u BDP-u, a Srbija manje od pet. Ministar Ljajić je rekao tri odsto. Tri, onda još gore. Ne može se očekivati da Srbija doživi uporedivo smanjenje proizvodnje sa Hrvatskom, kad Hrvatska bezmalo živi od turizma, a ovi naši političari su to odmah istakli kao nekakav uspeh - eto, mi ćemo bolje savladati epidemiju nego drugi. To je neistinito i nedo-

manje jedan mesec odložićemo plaćanje poreza i doprinosa, uvešćemo i dodatni moratorijum pod određenim uslovima za plaćanje kredita kako za pojedince tako i za fi rme bar za još dva meseca", rekao je Aleksandar Vučić u drugom Dnevniku RTS-a 22. jula, dan nakon što je dvojac Mali - Čadež ustvrdio da para nema i da se čeka septembar.

"Ovo samo unosi zabunu u našu ekonomsku javnost, dodatno i bez potrebe povećava neizvesnost u privrednom odlučivanju i ta neizvesnost u velikoj meri blokira i parališe privredni život. Dakle, neizvesnost je ogromna već samo zbog epidemije, a posebno ako se tome doda i ta konfuzija koja dolazi sa našeg političkog vladajućeg vrha, tako se od jedne štete pravi još mnogo veća šteta", kaže u intervjuu za "Vreme" dr Ljubomir Madžar, profesor emeritus Alfa BK univerziteta u Beogradu.

Madžar napominje da je epidemija proizvela neke efekte koji su zajednički za sve zemlje na svetu, koji su univerzalni, a da, povrh toga, postoje i neki specijalni efekti, "specijalne posledice koje su karakteristične za našu stvarnost i naše političke zvaničnike, naše dodatne specifi čne teškoće".

"Kada je reč o padu proizvodnje, neki sektori prosto su prestali da rade - turizam, ugostiteljstvo, saobraćaj, posebno vazdušni saobraćaj. Epidemija je umrtvila jedan deo privrede, a efekti se sa tog

Da se u Srbiji ne zna šta nosi dan

a šta nosi noć spoznali su nedavno i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež i ministar fi nansija Siniša Mali.

"Nemamo više luksuz da kažemo 'sad ćemo odjednom da upumpamo novac u sve sektore'", uveravao je Čadež u emisiji "Oko" na RTS-u 21. jula, dok je pored njega sedeo ministar Siniša Mali. Ministar je izjavio da država zajedno sa Privrednom komorom i Republičkim zavodom za statistiku radi veliko istraživanje o privredi, da do 10. avgusta pitaju 1000 fi rmi kako stoje sa kupcima, dobavljačima, tržištima, i da će tek nakon toga videti kakva je slika privrede.

"Nakon toga ćemo izaći, videti šta treba da uradimo i dovoljno smo odgovorni da to i uradimo, ukoliko bude potrebe", rekao je Mali, da bi pred kraj emisije dodao da će septembar biti prvi mesec kada ćemo znati "kako stojimo", da treba da se sačeka do tada.

"Nakon toga ću biti veoma specifi čan, konkretan i decidiran kada je u pitanju neki novi paket mera ili neka nova podrška našoj privredi", zaključio je Mali.

Međutim, nepuna 24 sata kasnije, "došao je" septembar i to veliko istraživanje o stanju privrede bilo je završeno.

"Za jul i avgust daćemo po 60 odsto od minimalca za sve radnike u malim i srednjim preduzećima, hoćemo da fi nansijski pomognemo 1.051.000 preduzetnika, naj-

r

  1. jul 2020. VREME REME

zvoljeno, to ne bi smelo da se tako govori i ističe, jer je to politička manipulacija. Da li se tom manipulacijom postiže neka ekonomska šteta?

To je pre svega politička stvar, ali to kvari politiku, jer po tom osnovu politika ubira neke poene i produkuje nejednakost u političkoj konkurenciji. A ne može biti dobro za zemlju u kojoj se politički procesi odvijaju tako što neki subjekti imaju ogromnu prednost nad drugima. Kad su subjekti u različitoj poziciji, a to je kod nas očigledno slučaj, onda konkurencija ne daje one dobre efekte koje bi inače dala.

Kada je reč o prognozama, dala je i Svetska banka prognoze o tome koliko će se smanjiti proizvodnja po pojedinim zemljama, pa u Srbiji manje nego u drugim zemljama… Mislim da te prognoze nemaju nikakvu naučnu i objektivnu osnovu. Prvo, ne zna se kakve će sve efekte epidemija proizvesti, jer to je jedna potpuno nova pojava, u vezi sa kojom nema iskustava, saznanja, niti postoje serije podataka. Drugo, ne zna se ni koliko će trajati - da li će biti drugog ili eventualno, daleko bilo, trećeg talasa, ili neće. U takvoj neizvesnosti, svaka prognoza je gledanje u bob i najverovatnije je da neće pogoditi stvarna kretanja koja će se dogoditi.

Oni predviđaju veliki skok Srbije u sledećoj godini. To i MMF kaže, nije da su samo naši političari.

To je utoliko neozbiljnije. Kakav crni skok, kad komarcu iščupate nogu, ode ceo komarac. Ako se to desi, to će biti puka slučajnost, jer ni Svetska banka ni MMF, niko nema dovoljnu empirijsku i znanstvenu osnovu za pravljenje ozbiljnih prognoza. Mislim da Svetska banka daje te prognoze sa dvostrukom motivacijom.

Prvo, da malo umiri privredne subjekte širom planete, da se ne plaše baš toliko, da ne ispadnu ta očekivanja grozomorna i strašno pesimistička, da ipak nastave da rade, da se ne obeshrabre sasvim. Druga stvar je da ih nekako motivišu na neke poduhvate, da život ne stane potpuno i da se ne blokira u celosti. To su više vanprognostički motivi za davanje prognoza, nego motivi objektivnog sagledavanja budućnosti da bi se racionalnije defi nisala ekonomska politika.

Koliko je koštala epidemija?

"Naša vlast se previše meša u privredu i previše odluka donosi koje su privredi nametnute. Ali ne samo da donose te odluke, koje bi drugi trebalo da implementiraju, nego se meša i u samu implementaciju. Tako da je kod nas najviši državni vrh ugovarao kupovinu respiratora i to isticao kao svoj veliki doprinos i veliku zaslugu. A ja mislim da je poražavajuće po neku zemlju kada se u te čisto poslovne transakcije uplete neko iz visokog političkog vrha koji za taj posao nije specijalizovan. On može da donese načelno odluku - potrebni su nam respiratori, spasavamo ljudske živote - ali sama transakcija traži poslovnu ekspertizu. To treba da rade ljudi specijalisti, koji su za to školovani i imaju dovoljna znanja.

Šta je Srbija uradila za ovo vreme? Kakve su bile naše mere, šta je trebalo da uradimo, šta smo još mogli da uradimo?

Bilo je govora i o tome koliko nas košta borba protiv epidemije, pa su postavljana i neka pitanja, a odgovori su bili u vidu nezdravih i krajnje odbojnih i antipatičnih fl oskula da su ljudski životi dragoceni i da je postavljanje pitanja troškova neumesno, jer je život svetinja. Ali ja kažem da je to još jedna manipulacija i nedozvoljen način odgovora i reagovanja na kritičke primedbe, jer svaki posao, a posebno komplikovani posao borbe sa epidemijom, ima u sebi sadržane različite opcije i alternative i ne može se odabrati dobra opcija, a da se ne vodi računa o troškovima. Ja sam par puta, dok me nije izdalo strpljenje, pratio one konferencije za štampu u tri sata po podne i ne sećam se da sam bilo kada čuo reč "trošak".

Podrška privredi je u principu ispravna i na mestu. To ne može da se kritikuje, jer gotovo nema zemlje koja na neki način nije priskočila privredi u pomoć i pokušala da smanji taj strahoviti udar koji je epidemija izazvala. Kod nas ipak postoje neke specifi čnosti. Najpre, ne postoje neki objektivni kriterijumi za raspodelu te podrške i pomoći. Ne postoje zato što takvih epidemija nismo imali u prošlosti i što nemamo ni znanja ni iskustva sa njenim učincima i posledicama. Ali, od marta gledamo šta se dešava i ko je tu najviše pogođen. Zar nije bar sad u ovom drugom krugu pomoći bilo moguće da se ide ciljanim merama, a ne opet svima? To me dovodi do druge napomene koja

Evo, aksiomatski i ako hoćete dogmatski, tvrdim da onaj koji ne uzme u obzir i trošak poduhvata kojeg se laća, taj ne može racionalno da deluje, niti racionalno da bira u skupu raspoloživih opcija. Pitanje troškova se svodi na sledeće pitanje: nije li bilo moguće isti broj života spasiti uz daleko manje troškove? Ili, ekvivalentno, nije li uz isti trošak bilo moguće spasiti veći broj života? Na to se svodi. Bez uzimanja u obzir troškova, nema racionalnog suočavanja sa epidemijom, kao što nema racionalnog delanja u bilo kojoj oblasti ljudskog života."

pogoršava ekonomsku politiku kod nas, a to je da je odnos ekonomske politike prema privredi sav u znaku dominacije politike i vlasti. Naša vlast se u privredu meša daleko više nego u većini drugih zemalja, ima nezdravu sklonost da komanduje u privredi, da vršlja po privredi, a to onda ima za posledicu da bi u raspodeli te podrške, u alokaciji tih sredstava i kreditnih olakšanja moglo da bude grdne pristrasnosti, da miljenici vlasti prođu daleko bolje od onih koji nisu sa vlašću tako čvrsto skopčani. Ta pristrasnost je veliki rizik, mora se to istaći.

"Pitanje troškova se svodi na sledeće pitanje: nije li bilo moguće isti broj života spasiti uz daleko manje troškove? Ili, ekvivalentno, nije li uz isti trošak bilo moguće spasiti veći broj života? Na to se svodi. Bez uzimanja u obzir troškova, nema racionalnog suočavanja sa epidemijom, kao što nema racionalnog delanja u bilo kojoj oblasti ljudskog života"

Vrednost drugog kruga pomoći iznosi maltene onoliko koliko je potrošeno na meru od 100 evra svakome - oko 300 miliona evra za 60 odsto minimalca dva meseca i još toliko na odlaganje poreza i doprinosa za još jedan mesec. Koliko je pomogla, a koliko odmogla ta mera od 100 evra? Nije isključeno da se te mere, možda, ako to bude ikako moguće, primene renciji sa krajnje neravnopravnih i nejednakih pozicija.

To ne može biti dobro ni za politiku ni za zemlju. To je dobro samo za one koji su na vlasti i koji na taj način, koristeći društvena sredstva, sredstva poreskih obveznika, isteruju svoje partikularne interese, pa makar da ih je i 700.000 upisanih u stranku.

ne, nezdrave, ekonomski i politički neopravdane odluke. Ona možda i nije motivisana nekim izbornim željama i aspiracijama, ja ne znam šta je bilo u njihovim umovima i intimnim željama, ali to zaista objektivnom posmatraču deluje kao jedna čisto predizborno motivisana odluka, dakle, jedna nedopuštena odluka, odluka na liniji političke manipulacije, koja takođe, i to znatno, diferencira uslove na političkom tržištu, tj. doprinosi situaciji u kojoj akteri nastupaju u političkoj konku-Siniša Mali je rekao, otprilike, da je ta mera od 100 evra dobro pogođena, jer eto oni su planirali jedan

i nadalje, u daljoj budućnosti, sve zavisno od toga koliko će epidemija da trese privredu, tako da to nisu konačne brojke. Ali, dobro ste uočili da je to što je ukupno dodeljeno privredi, manje od posledica jedne, po mom mišljenju, totalno neracionalne, neprimerene i nepotrebne odluke da se odraslim građanima Srbije svakome da po 100 evra, što je koštalo oko 600 miliona evra. To je primer jedne predizbor-30. jul 2020. VREME REME

"Ne verujem da će neko profi tirati od epidemije. Ako to bude slučaj, onda će to biti oni koji su bliski politici - mi je da zamislim da se neko ko je čist privrednik ovajdi od ovog strašnog

A

iznos da dobiju od PDV-a u julu, a dobili su nekoliko milijardi više, odnosno manje od 40 miliona evra. Za tih 600 miliona evra smo se zadužili. Da li ćemo morati i dalje da se zadužujemo, i od koga?

imali u februaru. I to uporno pričaju, ispada maltene da je privreda profi tirala od korone, kada je reč o radnim mestima.

To čudi i mene. Ja sam jako skeptičan u pogledu istinitosti te tvrdnje. Samo bih podsetio da je ne jednom iz Republičkog zavoda za statistiku dolazilo do nekakvih informacija za koje se ispostavilo da su nekonzistentne, da su logički neusaglašene. Fiskalni savet, odnosno Pavle Petrović sa svoja dva saradnika, napisao je jedan tekst u kome kaže "postoje ribe koje lete, ali su one veoma retke", i mala je verovatnoća da se desilo ono o čemu je tada izveštavao RZS, a to je bio porast zaposlenosti dok su sume doprinosa na zarade ili stagnirale ili se neznatno povećavale. Ako se tada toliko povećala zaposlenost, kako da se ne povećaju doprinosi na dohotke, to je bio jedan od njihovih argumenata.

To bi bio jedinstven slučaj u svetu da sada, kad privreda trpi tako žestoke i teške udare, dolazi do porasta zaposlenosti, to ne ide.

Ali, da se vratim na dohotke. Drugi aspekt raspodele je za mene još interesantniji, a to je da je svet rada usled epidemije u celini gledano već doživeo smanjenje dohotka, a da će penzioneri i eventualno zaposleni u državnim službama svoje dohotke zadržati - to je sa vrha vlasti već bilo obznanjeno. To bi onda makroekonomski i makropolitički gledano značilo da je svet rada znatno pogoršao svoj

Mi smo se već dodatno zadužili. To dodatno zaduženje je preko tri milijarde evra. To nije mali porast duga i nije isključeno da će biti još zaduživanja, ali će ono biti sve teže i sve skuplje. Jer, logika zaduživanja je takva da što ti je dug veći, to su ti uslovi za nove dugove teži i nepovoljniji. Sa te strane, imamo ozbiljan problem. Sad se taj odnos duga prema BDP-u podigao sa 50 odsto na oko 57-58 odsto i to nije mala stvar, jer kad te neko fi nansira, kad ti odobrava zajam, on, pored ostalog, vrlo pažljivo gleda koliko si već dužan. Kad bih ja od vas tražio da mi pozajmite 1000 evra, vi biste prvo videli koliko ja već dugujem, pa ako negde već dugujem 20.000, vi mi ne biste dali, a ako sam čist i ništa ne dugujem, onda biste možda i razmisliti da mi date.

Kada je reč o novom zaduživanju, jedno je "morati", a drugo je "moći". Bojim se da će ovo "morati" biti iznad "moći", a iz toga proističu vrlo nezgodne posledice. To bi uticalo na uslove zaduživanja, ali i na mogućnost zaduživanja. Jer, ako zemlja pređe neki prag zaduženosti, pa još ako je nerazvijena, a Srbija je jedna od najsiromašnijih u Evropi, onda je mali broj onih koji će biti voljni da prihvate rizik davanja zajmova takvoj državi. Fiskalni savet je najavio gubitak 30-50 hiljada radnih mesta. Kako će iz tog ugla izgledati jesen u Srbiji? Gubitak radnih mesta je planetarni, univerzalni fenomen, nema države koja nije pretrpela gubitak radnih mesta, a čini mi se da je u SAD stopa nezaposleno-

VREME REME 30. jul 2020.

sti već porasla na 15 odsto. To je neminovnost, a to znači strašne, gotovo nepodnošljive socijalne posledice. Tu vidim još jedan problem: epidemija izaziva velike nejednakosti u raspodeli dohotka.

Prvi je na nivou pojedinih radnih mesta i radnih organizacija i sektora, jer nisu svi sektori ni sve fi rme jednako pogođene epidemijom. Neke su pogođene mnogo više, i tu dolazi do otpuštanja, to je najteži udar, a neki se prebacuju na minimalne lične dohotke, neki na smanjenje dohodaka… Ukratko, kad se sve to uzme u obzir, razlike u efektivnim dohocima biće mnogo veće nego što su dosad bili. Epidemija je slepa, ona ne bira kako udara, što rekao Krleža: "Ni med cvetjem ni pravice." Tako i u toj epidemiji, neki će žestoko povući mačka za rep, a drugi će proći malo lakše. Teško mi je da zamislim da će neko profi tirati od epidemije. Ako to bude slučaj, onda će to biti oni koji su bliski politici - teško mi je da zamislim da se neko ko je čist privrednik ovajdi od ovog strašnog udara.

Mene čudi to što već dva meseca iz Ministarstva za rad i Ministarstva fi nansija stižu podaci da mi sada imamo više zaposlenih nego što smo u Evropi u prvom kvartalu po rastu, a ovamo smo među poslednjima u rastu u poslednjoj deceniji.

Nedozvoljeno je rast u jednom kratkom periodu isticati kao nekakav razvojni uspeh. Razvojni uspeh ne može biti tokom tri meseca, oni se mere i određuju prema učincima u toku bar desetak godina, tako se gleda na privredni rast. Uvek možete da odaberete neki kratak period kad zbog nekih slučajnih faktora privreda skoči. Jedne godine može da omane poljoprivreda, pa BDP bude smanjen za jedan procentni poen, da se sledeće godine vrati u normalu i dobili ste taj procentni poen rasta. To isticati kao neki uspeh je totalno deplasirano i nedozvoljeno. Kako utiče na ekonomiju ova nesmenjivost vlasti na izborima? To ima svoje korene u monopolu nad sredstvima masovnog informisanja. Srbija se deli na dve Srbije, po mom mišljenju. Jedna se sastoji od dva odsto upućenih, informisanih, obrazovanih i analitički osposobljenih ljudi, i na ostalih 98 odsto te mase koja nije obaveštena, koja sluša samo medije kojima dominira država i koja guta te fl oskule koje se nude sa vrha vlasti.

Međutim, ni to ne može beskonačno da traje. Može da traje dugo, ali, kada se klijentela, koja uživa prednosti vlasti i politike, toliko namnoži da više nema sredstava za zadovoljenje njenih aspiracija, onda u krugovima vlasti dolazi do nezadovoljstva i pucanja. Vi vidite da je vlast uspela da samelje opoziciju, da je totalno satre, da nikakvu političku moć nema.

Ako me neko pita ko će srušiti ovu vlast, moj odgovor bi bio: sama ta vlast. Ona samo može da se uruši, a ne može da se sruši spolja, jer su ovi spolja suviše nemoćni i suviše razjedinjeni. Oni funkcionišu u jednom demokratskom sistemu, mislim na opoziciju, gde svako ima neke svoje programe i političke ideje, tu nema onog objedinjujućeg i apsolutizujućeg pritiska i učinka na jednoj političkoj platformi. Drugim rečima, nema autoritarnog totalitarizma, koji zbija veliki broj političkih aktera u jednu celinu. To je moguće dok traje, to valja dok traje, ali ne može beskonačno da traje. I Milošević je trajao dugo, ali je ipak dotrajao.

Koliko se ta pomoć države privredi kosi sa tim načelima? Država je pomagala 2008, sada opet.

Ne bih smatrao da se mnogo kosi sa tim načelima, zato što je epidemija krajnje izuzetna i nenormalna situacija. Ono što važi u normalnom poretku stvari, to ne mora da važi u situaciji kada je privreda pogođena jednim snažnim, razornim udarom. Ali to jeste opasno, jer te pomoći povećavaju ulogu države u privredi i u društvu, jačaju moć političkih krugova u odnosu na ostatak društva.

To je kod nas posebno opasno, jer smo mi jedno politički dominirano društvo, u kome politika i vlast imaju nezdravo veliki uticaj. Sad kad još počnu da dele podršku i pomoć, onda će još više ojačati i od toga puca kičma. To je veoma opasna

položaj u odnosu na ovaj pasivni svet nerada.

Nije dobro po društvo da se svet nerada nađe u relativno znatno povoljnijoj situaciji u odnosu na svet rada. Verujem da će Fiskalni savet morati da smisli neki predlog u vezi sa tim, ali će biti velikih problema oko zakonskih rešenja, jer penzije se temelje na zakonskim pravima ranije stečenim, koja se po Ustavu ne smeju menjati. Već su se menjala 2014.

To je bio presedan, vlast je to preživela, ali ne može biti dobro kada se propisi i pravila tako drastično krše. Ovi koji su u javnom sektoru već dugo, dugo imaju znatno veće prosečne zarade nego u privatnom sektoru, to nije ništa novo.

"Ako me neko pita ko će srušiti ovu vlast, moj odgovor bi bio: sama ta vlast. Ona samo može da se uruši, a ne može da se sruši spolja, jer su ovi spolja suviše nemoćni i suviše razjedinjeni. Oni funkcionišu u jednom demokratskom sistemu, mislim na opoziciju, gde svako ima neke svoje programe i političke ideje, tu nema onog objedinjujućeg i apsolutizujućeg pritiska i učinka na jednoj političkoj platformi. RADMILO MARKOVIĆ

tendencija, posebno ako se uzme u obzir činjenica da kod nas vladavina prava nije ni približno na nivou na kome bi trebalo da bude, da je korupcija raširena.

Pavle Petrović je sa svoja dva saradnika napisao jedan izvanredno važan rad u "Ekonomici preduzeća", gde dokazuje da zbog nepostojanja vladavine prava i odgovarajuće nesigurnosti i selektivne primene propisa i korupcije, privreda gubi jedan procentni poen od svoga rasta. I ako je od 2012. naovamo rast bio oko tri odsto u proseku, onda to znači da smo trećinu tempa rasta izgubili zbog korupcije i bespravlja.

A opet, pokazuje se da to sve može tako unedogled. Ne postoje nikakve posledice, nema odgovornosti za to. Mi se hvalimo da smo najbolji

To je jedna od konstanti našeg privrednog i društvenog života. Oni van privrede, u administraciji i državi, uvek su imali veće plate nego oni u privredi, to je bilo čak i u vreme socijalističkog samoupravljanja.

Nije samo administracija nego i u državnim fi rmama. Najavljeno je da će u EPS-u prosečna zarada ove godine biti oko 100.000 dinara. Ne samo to, kada je došlo 2014. do smanjenja zarada, EPS je uspeo to da zaobiđe i ništa im nije bilo onemogućeno. Država je tu bila ili nemoćna ili nevoljna da tu deformaciju otkloni.

Evo jedno načelno pitanje. Kažete da u ovakvim situacijama svuda države pomažu privredi. Znamo svi koja su vaša ekonomska načela. 30. jul 2020. VREME REME

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: beta.rs

Link: https://beta.rs/vesti/politika-vesti-srbija/131097-vise-od-140-potpisa-da-se-nece-odustati-od-borbe-za-demokratsku-i-slobodnu-srbiju

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Više od 140 potpisa da se neće odustati od borbe za demokratsku i slobodnu Srbiju

Više od 140 potpisa organizacija civilnog društva, medija i pojedinaca je pod saopštenjem objavljenom na sajtu Građanskih inicijativa u kojem se ukazuje da Civilno društvo i mediji neće odustati od borbe za demokratsku i Više od 140 potpisa organizacija civilnog društva, medija i pojedinaca je pod saopštenjem objavljenom na sajtu Građanskih inicijativa u kojem se ukazuje da "Civilno društvo i mediji neće odustati od borbe za demokratsku i slobodnu Srbiju". Povod za to je odluka Uprave Ministarstva finansija za sprečavanje pranja novca da traži uvid u sve bankarske transakcije od početka 2019. godine medijskih radnika, nevladinih organizacija i udruženja gradjana 20 fizičkih lica i 37 organizacija ili udruženja, "kako bi se utvrdilo da li organizacije i pojedinci sa spiska imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca". U saopštenju na sajtu Građanskih inicijativa piše da "mediji i organizacije civilnog društva zahtevaju od Ministarstva finansija i Uprave za sprečavanje pranja novca da bez odlaganja predoče osnove sumnje zbog kojih su naložili vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka". Član zakona na koji se pozvao direktor Uprave za sprečavanje pranja novca nalaže da se ovakva provera vrši isključivo za organizacije za koje postoje osnovi sumnje da su umešane u finansiranje terorizma. "Pošto su na spisku brojne organizacije i pojedinci koji se bave istraživačkim novinarstvom, zaštitom ljudskih prava, transparentnošću, filmskom produkcijom, razvojem demokratije, vladavine prava i dobročinstva, nameće se zaključak da je u pitanju politička zloupotreba institucija i opasan pokušaj daljeg urušavanja vladavine prava u Srbiji", upozorava se u saopštenju. "Zloupotreba zakonskih mehanizama i institucija radi nezakonitog pritiska na medije i organizacije civilnog društva predstavlja drastičan napad na slobodu udruživanja i slobodu informisanja", piše u tekstu i konstatuje se da je "vlast u Srbiji već godinama suočena sa ozbiljnim kritikama i međunarodnih i domaćih organizacija u vezi sa ugrožavanjem ove dve važne slobode". Dalje se kaže da je "ovakav napad na organizacije koje se zalažu za izgradnju Srbije kao pravne države, poštovanje zakona i istinsku borbu protiv korupcije dodatni argument da su ove vrednosti ozbiljno ugrožene u Srbiji". "Organizacije, mediji i građani neće odustati od borbe za slobodnu i demokratsku državu, bez obzira na pretnje i pritiske. Ovakvi i slični potezi vlasti samo nas dodatno motivišu da kao građani istrajemo u odbrani sopstvene države", piše u saopštenju. Ukazuje se da će mediji i organizacije preduzeti "sve odgovarajuće pravne radnje protiv umešanih u ovu zloupotrebu, uključujući i krivični progon odgovornih, ali pre svega će insistirati na potpunim i jasnim odgovorima kako je do ovoga moglo da dođe". U saopštenju na sajtu Građanskih inicijativa podseća se javnost da su "organizacije i mediji sa spiska izloženi različitim vrstama redovne državne kontrole, uključujući i inspekcijski nadzor i rigorozne provere finansijskog poslovanja kako od poreske uprave i Narodne banke Srbije, tako i od sopstvenih donatora". "Svaka zakonita provera rada organizacija je dobrodošla i uvek ćemo je podržati. Sa druge strane, žestoko ćemo se suprotstaviti zloupotrebi institucija i procedura, jer to jeste naša misija - borba za demokratsku i pravno uređenju državu", piše u saopštenju. Medju više od 140 potpisnika tog saopštenja su i: Evropski pokret u Srbiji, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija ANEM, Autonomni ženski centar, Beogradska otvorena škola, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beogradski centar za ljudska prava, Beogradski fond za političku izuzetnost. Potpisnici su i BIRN, BIRODI, Centar za evropske politike, Centar za regionalizam Novi Sad, Centar za ženske studije, CINS, CRTA, Danas, Fond B92, Fondacija Ana i Vlade Divac, Helsinški odbor za ljudska prava, Inicijativa mladih za ljudska prava, Institut za evropske poslove. Potpisali su i: Transparentnost Srbija, ISAC Fond, Južne vesti, Koalicija reUgovor, Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM, KRIK, Lokal press, Ne davimo Beograd, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Nova Ekonomija, Novosadska novinarska škola, NUNS. Saopštenje su izmedju ostalih potpisali i Regionalna informativna agencija JUGpress, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda, Slavko Ćuruvija Fondacija, Trag fondacija, Viktimološko društvo Srbije, Vojvođanski građanski centar, Žene u crnom, Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, Peščanik, Centar modernih veština.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: naslovi.net

Link: https://naslovi.net/2020-07-29/beta/vise-od-140-potpisa-da-se-nece-odustati-od-borbe-za-demokratsku-i-slobodnu-srbiju/25876191

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Više od 140 potpisa da se neće odustati od borbe za demokratsku i slobodnu Srbiju

Više od 140 potpisa organizacija civilnog društva, medija i pojedinaca je pod saopštenjem objavljenom na sajtu Građanskih inicijativa u kojem se ukazuje da "Civilno društvo i mediji neće odustati od borbe za demokratsku i slobodnu Srbiju". Povod za to je odluka Uprave Ministarstva finansija za sprečavanje pranja novca da traži uvid u sve bankarske transakcije od početka 2019. godine medijskih radnika, nevladinih organizacija i udruženja gradjanaBeta pre 10 minutaViše od 140 potpisa organizacija civilnog društva, medija i pojedinaca je pod <a href="https://www.građanske.org/civilno-drustvo-i-mediji-nece-odustati-od-borbe-za-demokratsku-i-slobodnu-srbiju/?fbclid=IwAR0CuylWizqdWiqk_p1-kFUE0gILugvVcJvjuQLfguSHY8B3W9SzuITrY5k" rel="nofollow">saopštenjem objavljenom na sajtu Građanskih inicijativa</a> u kojem se ukazuje da "Civilno društvo i mediji neće odustati od borbe za demokratsku i slobodnu Srbiju". Povod za to je odluka Uprave Ministarstva finansija za sprečavanje pranja novca da traži uvid u sve bankarske transakcije od početka 2019. godine medijskih radnika, nevladinih organizacija i udruženja građana - 20 fizičkih lica i 37 organizacija ili udruženja, "kako bi se utvrdilo da li organizacije i pojedinci sa spiska imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca". U saopštenju na sajtu Građanskih inicijativa piše da "mediji i organizacije civilnog društva zahtevaju od Ministarstva finansija i Uprave za sprečavanje pranja novca da bez odlaganja predoče osnove sumnje zbog kojih su naložili vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka". Član zakona na koji se pozvao direktor Uprave za sprečavanje pranja novca nalaže da se ovakva provera vrši isključivo za organizacije za koje postoje osnovi sumnje da su umešane u finansiranje terorizma. "Pošto su na spisku brojne organizacije i pojedinci koji se bave istraživačkim novinarstvom, zaštitom ljudskih prava, transparentnošću, filmskom produkcijom, razvojem demokratije, vladavine prava i dobročinstva, nameće se zaključak da je u pitanju politička zloupotreba institucija i opasan pokušaj daljeg urušavanja vladavine prava u Srbiji", upozorava se u saopštenju. "Zloupotreba zakonskih mehanizama i institucija radi nezakonitog pritiska na medije i organizacije civilnog društva predstavlja drastičan napad na slobodu udruživanja i slobodu informisanja", piše u tekstu i konstatuje se da je "vlast u Srbiji već godinama suočena sa ozbiljnim kritikama i međunarodnih i domaćih organizacija u vezi sa ugrožavanjem ove dve važne slobode". Dalje se kaže da je "ovakav napad na organizacije koje se zalažu za izgradnju Srbije kao pravne države, poštovanje zakona i istinsku borbu protiv korupcije dodatni argument da su ove vrednosti ozbiljno ugrožene u Srbiji". "Organizacije, mediji i građani neće odustati od borbe za slobodnu i demokratsku državu, bez obzira na pretnje i pritiske. Ovakvi i slični potezi vlasti samo nas dodatno motivišu da kao građani istrajemo u odbrani sopstvene države", piše u saopštenju. Ukazuje se da će mediji i organizacije preduzeti "sve odgovarajuće pravne radnje protiv umešanih u ovu zloupotrebu, uključujući i krivični progon odgovornih, ali pre svega će insistirati na potpunim i jasnim odgovorima kako je do ovoga moglo da dođe". U saopštenju na sajtu Građanskih inicijativa podseća se javnost da su "organizacije i mediji sa spiska izloženi različitim vrstama redovne državne kontrole, uključujući i inspekcijski nadzor i rigorozne provere finansijskog poslovanja kako od poreske uprave i Narodne banke Srbije, tako i od sopstvenih donatora". "Svaka zakonita provera rada organizacija je dobrodošla i uvek ćemo je podržati. Sa druge strane, žestoko ćemo se suprotstaviti zloupotrebi institucija i procedura, jer to jeste naša misija - borba za demokratsku i pravno uređenju državu", piše u saopštenju. Među više od 140 potpisnika tog saopštenja su i: Evropski pokret u Srbiji, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija - ANEM, Autonomni ženski centar, Beogradska otvorena škola, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beogradski centar za ljudska prava, Beogradski fond za političku izuzetnost. Potpisnici su i BIRN, BIRODI, Centar za evropske politike, Centar za regionalizam - Novi Sad, Centar za ženske studije, CINS, CRTA, Danas, Fond B92, Fondacija Ana i Vlade Divac, Helsinški odbor za ljudska prava, Inicijativa mladih za ljudska prava, Institut za evropske poslove. Potpisali su i: Transparentnost Srbija, ISAC Fond, Južne vesti, Koalicija reUgovor, Komitet pravnika za ljudska prava- YUCOM, KRIK, Lokal press, Ne davimo Beograd, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Nova Ekonomija, Novosadska novinarska škola, NUNS. Saopštenje su između ostalih potpisali i Regionalna informativna agencija JUGpress, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda, Slavko Ćuruvija Fondacija, Trag fondacija, Viktimološko društvo Srbije, Vojvođanski građanski centar, Žene u crnom, Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, Peščanik, Centar modernih veština. (Beta, 07.29.2020)  

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: luftika.rs

Link: https://luftika.rs/oko-sokolovo-ostoja-mijailovic/

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: "Oko sokolovo" paravan za punjenje džepova naprednjaka Ostoje Mijailovića

Javna nabavka beogradskog Parking servisa za kupovinu džipova "Range Rover", raspisana je sa ciljem kako bi posao dobila firma "British Motors", čiji je vlasnik član Glavnog odbora Srpske napredne stranke, Ostoja Mijailović, navode sagovornici portala Nova.rs. Sistem elektronske kontrole nepropisnog parkiranja, pod nazivom "Oko skolovo", podrazumeva korišćenje specijalno opremljenih vozila marke "Range Rover", a njihovu upotrebu zamenik gradonačelnika Goran Vesić, obrazložio je potrebom da komunalni policajci pokažu "autoritet države".Ipak, pored skupocenog dokazivanja autoriteta i "pokazivanja mišića", nabavka ovih džipova problematična je i zbog toga što se, prema konkursnoj dokumentaciji, nedvosmisleno može utvrditi da je uslove za njihovu nabavku jedino mogla da ispuni firma "British Motors", na čijem čelu je član Glavnog odobra SNS i predsednik Košarkaškog kluba "Partizan" Ostoja Mijailović.Prema rečima Nemanje Nenadića iz organizacije "Transparentnost Srbija", gotovo je izvesno da je beogradski Parking servis raspisao pomenutu nabavku sa namerom da kupi upravo određeni tip džipova firme "Range Rover", koji jedino Mijailović može da im proda.- Kad se ima u vidu da ove automobile u Srbiji prodaje samo jedna firma, "British Motors", sudeći po onome što je objavljeno na sajtu (https://www.landrover.rs/dealer-locator), to ujedno znači da je javna nabavka raspisana sa ciljem da posao dobije upravo taj ponuđač - navodi on.Kako kaže Nenadić, ove sumnje najbolje potvrđuje činjenica da je podneta samo jedna ponuda i da se u konzorcijumu koji je dobio posao nalazi upravo ova firma.- Sa stanovišta načela javnih nabavki, a pre svega principa nediskriminacije i konkurencije, očigledno je da je naručilac postupio nepravilno kada je kreirao konkursnu dokumentaciju. Ključ problema leži u definisanju uslova, odnosno traženih karakteristika vozila. Nije neophodno imati veliko stručno znanje pa da se zaključi da za vozila koja će Parking servis koristiti u kontroli parkiranja po ulicama grada Beograda, nije neophodno imati vozilo sa pogonom na sva četiri točka, kakva se koriste za brdsko-planinske krajeve, da imaju određenu visinu i širinu gepeka ili aluminijumske felne - objašnjava Nenadić i dodaje da je simptomatično kako ni jedna od firmi koje prodaju potencijalno konkurentska vozila, odnosno automobile na čiji krov je moguće postaviti i omogućiti funkcionisanje četiri kamere veličine 30x30mm, nije izjavila zahtev za zaštitu prava.- Štaviše, potencijalni ponuđači nisu postavili ni pitanje u vezi sa mogućnošću da se konkursna dokumentacija izmeni. Da je zahtev za zaštitu prava uložen, javna nabavka bi nesumnjivo bila poništena i pre podnošenja ponuda. To ukazuje da su i konkurenti pošli od pretpostavke da je dobitnik posla predodređen i da im se ne isplati da ulaze u postupak i da se zameraju vlastima, možda se nadajući da će i oni dobiti neki drugi posao, koji će biti predodređen za njih - kazao je Nenadić. Nebojša Stojković, aktivista Inicijative Ne davimo Beograd, ističe za Nova.rs da se na osnovu dostupne dokumentacije može ustanoviti da je firma British Motors u Srbiji u delimičnoj blokadi i da je namera prestoničkih vlasti verovatno bila da pomognu svom stranačkom kolegi.- Ko će kome, ako ne svoj svome. Oni su sve napravili tako da bi on mogao da dobije tu javnu nabavku. Niko drugi, osim njega, ne može da ponudi Range Rover, model Discovery - ističe Stojković, dodajući da nije bilo razloga da se nabavljaju tako skupoceni džipovi.- To je mogao da bude Fiat 500L, koji se proizvodi u Kragujevcu. Kupovinom domaćeg proizvoda bi, u tom slučaju, pomogli ovdašnjeg radnika. Umesto toga se pomažu, pretpostavljam, britanski radnici i Ostoja Mijailović - rekao je on, dodajući da je pomenuta nabavka očigledan primer kako su partijski interesi iznad državnih.- Ostaje sumnja da je već postojao dogovor da se uzme ovo vozilo, a ono što još podgreva tu sumnju jeste to što je kompanija British Motors, koja je zastupnik Range Rovera u Srbiji, u vlasništvu Ostoje Mijailovića. Po našim nezvaničnim saznanjima, ista osoba je vlasik i ostalih firmi koje se pojavljuju u grupaciji sa kojom je potpisan ugovor - navodi on. Šta je sve nabavljeno?Stojković objašnjava da je beogradski Parking servis, sa grupom ponuđača, zaključio ugovor o lizingu vozila, 12 manjih putničkih vozila marke Citroen, i 18 vozila za kontrolu parkiranja marke Range Rover.Kako ističe, ugovor o lizingu je potpisan na 48 meseci, što po vozilu iznosi nešto preko 700 € mesečno:- Grad, odnosno Parking servis, je sa grupom ponuđača zaključio ugovor o lizingu ovih vozila na 48 meseci. Vozila su modifikovana tako da na krovnom nosaču nose aluminijumsko kućište sa opremom za snimanje, ali iz dokumentacije nije jasno da li je i ta oprema deo predmetne nabavke ili ne. Kako god, potpisan je sporazum vredan, po današnjem srednjem kursu, 610.169 evra".Prema mišljenju Nenadića, informacije da je vlasnik jedne od firmi iz konzorcijuma član stranke koja je na vlasti u Beogradu, ukazuju na motiv zbog čega je javna nabavka kreirana upravo na način koji je opisan.- Međutim, po Zakonu o javnim nabavkama iz 2012, koji je bio na snazi prošle godine, kad je ova nabavka vršena, ne predstavlja osnov za isključenje firme u vlasništvu partijskog funkcionera iz postupka javne nabavke. Po zakonskim odredbama predviđeno je isključenje firmi koje su povezane sa rukovodiocima i zaposlenima u Parking servisu koji su pripremali ili sprovodili ovu javnu nabavku, po osnovu vlasništva ili rada u preduzeću, a ne i po drugim osnovima. Naravno, to ne znači da pripremu ove nabavke ne bi trebalo ispitati, zbog kršenja principa javnih nabavki kod upravljanja javnim resursima - poručuje programski direktor Transparentnosti Srbije. Oko sokolovo od danas nadgleda ulice Beograda, ako vas snimi kazna i do 25.000 dinara

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: republika.rs

Link: https://www.republika.rs/vesti/srbija/221031/skandal-grad-pancevo-odbio-strabag-javnom-konkursu-posao-firmi-skupljoj-tri-miliona-evra

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: SKANDAL! GRAD PANČEVO ODBIO "ŠTRABAG" NA JAVNOM KONKURSU: Posao firmi skupljoj za tri miliona evra!

Grad Pančevo je na izboru za privatnog partnera i dodelu javnog ugovora odbio "Štrabag d. o. o. Vojvodinaput Pančevo", firmu koja od 2006. godine u ovom gradu gradi i održava puteve. Iako je dokazao da ima veliko iskustvo i ponudio cenu tri miliona evra nižu od one koju je ponudio pobednik javnog konkursa, "Štrabag" je diskvalifikovan.IZVOR: K. ILIĆ sreda, 29. 7. 2020.| 06:40 0Na sve to, "Štrabagovu" žalbu odbila je i Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki."Štrabag grupa" u Srbiji je aktivna od 2002. godine i ima oko 1.000 zaposlenih, a reč je o evropskoj kompaniji koja se bavi svim oblastima građevinske industrije. "Vojvodinaput" se nalazi u sastavu ove kompanije, a 17,6 miliona evra je cena koju je "Štrabag" d. o. o. ponudio na javnom konkurs. Umesto toga, ovo partnerstvo je dodeljeno firmi "Baumeister", čija je ponuda bila znatno viša - 20,6 miliona evra.Srpski telegraf nije dobio odgovor od Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, iako je komisija u obrazloženju navela da je "dokazano da ('Štrabag') ima adekvatno iskustvo jer je dokazao da ima neuporedivo više iskustva nego što je traženo kroz sadržinu dodatnog uslova za učešće". Na pitanje našeg lista kada ćemo dobiti odgovor, u komisiji nam je rečeno da je naš zahtev prosleđen i da se ne zna kad će stići odgovori iako su pitanja poslata još tokom prošle nedelje.Slično je bilo i sa gradom Pančevom. Uzaludan je bio svaki pokušaj da dođemo da nekog konkretnog objašnjenja zbog čega je "Štrabag" odbijen za javnog partnera ovog grada iako smo mejl sa pitanjima prosledili na nekoliko adresa. Poziv upućen gradonačelniku i PR službi je prebacivan sa jednog na drugi broj da bismo na kraju, tek u ponedeljak dobili kratak odgovor PR Jasmine Radovanović.- Vaša pitanja su prosleđena nadležnima. Kada budemo imali povratnu informaciju, kontaktiraćemo s vama - navela je savetnica za odnose sa javnošću, ali do zaključenja ovog broja niko više nije kontaktirao sa nama.    

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: voice.org.rs

Link: http://voice.org.rs/yucom-o-smeni-direktora-skola-u-kuzminu-i-lacarku-ministar-prosvete-nije-nadlezan-da-odlucuje-o-sukobu-insteresa/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Yucom o smeni direktora škola u Kuzminu i Laćarku: Ministar prosvete nije nadležan da odlučuje o sukobu insteresa

"Negde je gorelo da ministar u tenhičkom mandatu smenjuje direktore"Nakon što je ministar prosvete Mladen Šarčević za portal Nova.rs izjavio da su direktori škola u Kuzminu i Laćarku - Nataša Zec i Aleksandar Umetić - smenjeni zbog "sukoba interesa" jer su istovremeno direktori i "kandidati za političku funkciju", iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) za VOICE kažu da odlučivanje o sukobu interesa nije u nadležnosti Ministarstva prosvete, nego isključivo Agencije za borbu protiv korupcije. Osim toga, iz ove organizacije ističu da je čak i takva odluka ministra "preuranjena" jer pomenuti direktori još uvek nisu formalno stupili na mesto odbornika. Direktori smatraju da je njihova smena nezakonita i politički instruisana od strane ministra poljoprivrede, predsednika Gradskog odbora SNS-a u Sremskoj Mitrovici i nekadašnjeg gradonačelnika ovog grada Branislava Nedimovića, a najavili su i tužbe protiv Ministarstva prosvete i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje. Nakon što je na izborima održanim 21. juna opoziciona grupa građana "Grad za sve nas" osvojila 11 mandata u lokalnoj skupštini u Sremskoj Mitrovici, članovi ove grupe i budući odbornici Nataša Zec i Aleksandar Umetić, smenjeni su sa mesta direktora osnovnih škola u Laćarku i Kuzminu. Njihova smena došla je direktno iz Ministarstva prosvete, nakon vanrednog nadzora republičke inspekcije, zaobilazeći gradske i pokrajinske prosvetne inspektore. Osim toga, u ovom slučaju nisu ispoštovane ni zakonske procedure jer su, nakon dostavljanja zapisnika o inspekcijskom nadzoru u koje je VOICE imao uvid, direktori imali rok od pet radnih dana da odgovore na primedbe, ali je rešenje o smeni iz ministarstva stiglo već posle tri dana. Škola u Kuzminu Dok direktori tvrde da je njihova smena "bez osnova", mimo procedura i zapravo "politički instruisana", ministar prosvete Mladen Šarčević je za portal Nova rs. izjavio da je u ovom slučaju reč o sukobu interesa, ali i da su "inspekcijski razlozi dovoljni". "Ja se nikad nisam kandidovao za političku funkciju i bio istovremeno direktor državne škole. Razlozi inspekcije su veoma dovoljni ako poznajete zakon i struku. Nema kraduckanja", izjavio je Šarčević. Jedino nadlažna da daje mišljenje o sukobu interesa jeste Agencija za borbu protiv korupcije, odgovara za VOICE Dragiša Ćalić, pravni savetnik u Yucom-u. "Potrebno je sačekati stav Agencije za borbu protiv korupcije, kao jedinog organa nadležnog da daje mišljenje o ovom pitanju. S obzirom na to da u momentu razrešenja direktori škola nisu i formalno postali odbornici, te da ih Zakon obavezuje da u roku od tri dana od dana stupanja na funkciju podnesu zahtev Ageniciji, ocene ministra prosvete o sukobu interesa u ovom slučaju, pored toga što nisu njegova nadležnost, su i preuranjene, jer postojanje eventualnog sukoba ocenjuje Agencija, a ne ministarstvo", kaže Ćalić. On objašnjava da Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ne prepoznaje "sukob interesa" kao razlog za smenu direktora jer je to u nadležnosti Agencije. Dodaje da funkcioner može da vrši samo jednu javnu funkciju, a drugu "izuzetno", uz prethodnu saglasnost Agencije. Dragiša Ćalić (Foto: Yucom) Funkcioner je dužan da u roku od tri dana od izbora na funkciju zatraži mišljenje Agencije, a ona ima rok od 15 dana da odgovori. Bivša direktorka laćaračke škole "Triva Vitasović Lebarnik" Nataša Zec kaže za VOICE da je obavestila Agenciju za borbu protiv korupcije još drugog jula iako potvrda odborničkih mandata u sremskomitrovačkoj skupštini tek treba da usledi, ali da do sada nije dobila nikakav odgovor. "Ali pitanje je kako ministar Šarčević uopšte zna ko su Nataša Zec i Aleksandar Umetić. Kako on zna da ćemo biti odbornici? Neko mu je očigledno rekao. I ovde je zapravo pitanje kako nas optužuje za sukob interesa kada još uvek nismo formalno odbornici", pita se Zec. Ministarstvo prosvete nije odgovorilo na pitanja VOICE-a u vezi sa ovim slučajem. Pritisci pa odmazda za nelojalne? Bivši direktori škola u Laćarku i Kuzminu za VOICE svedoče da su se tokom mandata suočavali sa pritiscima i imali česte inspekcije "na vratima", jer su odbijali da postanu "lojalni" odnosno članovi Srpske napredne stranke (SNS). Nakon što je Grupa građana "Grad za sve nas" na čelu sa nekadašnjim gradonačelnikom Sremske Mitrovice Vladimirom Petkovićem predala listu i najavila izlazak na lokalne izbore, Nataša Zec kaže da su pritisci postali intenzivniji. Ona tvrdi da je ministar poljoprivrede, predsednik Gradskog odbora SNS u Sremskoj Mitrovici i nekadašnji gradonačelnik ovog grada Branislav Nedimović "došao do spiska ljudi" koji su potpisali za listu"Grad za sve nas", a da je onda usledilo "pozivanje telefonom tih ljudi i objašnjavanje da to nije pametna odluka". Aleksandar Umetić i Nataša Zec Ona dodaje da je ova lokalna grupa građana "poljuljala apsulutnu vlast SNS-a" u Sremskoj Mitrovici i "poremetila planove ministru Nedimoviću" koji su išli u pravcu premijerskog mesta. Stoga Zec i Umetić smatraju da je njihova smena "politička odmazda", a da je njen "nalagodavac" ministar Branislav Nedimović. Ministar Nedimović nije odgovorio na pitanja VOICE-a u vezi sa ovim optužbama. Zec i Umetić za VOICE kažu da će tužiti Ministarstvo prosvete, kao i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje koje je dalo saglasnost za njihovu smenu. Pokrajinski sekretarijat takođe je ostao nem na pitanja VOICE-a, kao i gradska prosvetna inspekcija. Čelnik grupe građana "Grad za sve nas", bivši gradonačelnik Sremske Mitrovice, advokat Unije sindikata prosvete Sremske Mitrovice i ujedno advokat ovih direktora u budućem sporu Vladimir Petković kratko je za VOICE rekao da je smena direktora "nezakonita" i politički instruisana, a da "svi znaju od koga". "Rešenje ministra je skaradno, bez argumenata. Ministar u ovim slučajevima nije mogao da razreši direktore. Po meni je rešenje nezakonito i politički instruisano. Mi ćemo o tome govoriti na sudu. Ako postoji i zrno objektivnosti u našem pravosuđu, mi ćemo tu tužbu dobiti", rekao je Petković. Vladimir Petković (Foto: Facebook) Zec: Ne postoji više ni jedan direktor koji ne iskazuje podršku režimu Sled formalnih događaja koji su rezultirali smenom direktora desio se početkom jula kada je na vrata laćaračke i kuzminske škole "zakucala" inspekcija Ministarstva prosvete. Zec kaže da je inspekcija bila vrlo korektna, ali da joj je bilo čudno što u jednu vojvođansku školu dolazi inspekcija direktno iz ministarstva. Uz to, ona dodaje da ni samoj inspekciji nije bilo jasno zašto su uopše poslati, pogotovo ako se uzme u obzir da je pokrajinska inspekcija u toj školi bila pre samo šest meseci. U zapisniku o nadzoru u laćaračkoj školi u koji je VOICE imao uvid, navodi se da u laćaračkoj školi nije evidentirano prisustvo predstavnika učeničkog parlamenta i predstavnika sindikata, da u nekim odeljenima nema evidencije o izboru članova saveta roditelja za Savet roditelja škole, te da nema evidencije o održanim roditeljskim sastancima na početku školske godine. Stavke za koje se tereti, "neka druga inspekcija ne bi ni stavila u zapisnik", smatra Zec koja je na čelu laćaračke škole bila skoro 11 godina. Škola u Laćarku "Zato što prisustvo učenika na Školskom odboru nije obavezno, samo se pozivaju, kao i predsednik Sindikata. Jasno smo pokazali da su đaci bili prisutni kada je bio izbor direktora, kada se raspravljalo o bezbednosti učenika. Što se tiče stavke Savet roditelja u ES dnevniku -nastavnik nije upisao ime roditelja koji je izabran za Savet, već je samo napisao da je izabran. Pokazali smo tabelu ogromnu na oglasnoj tabli gde su odeljenjske starešine upisale svako svog roditelja. To nikako nije prekršaj za razrešenje, već za meru da se ispravi i tako su inspektori i napisali", rekla je Zec za VOICE. Ona takođe ističe da smenom nje i Umetića "ne postoji više ni jedan direktor koji u manjoj ili većoj meri ne iskazuje podršku ovom režimu". Zvonimir Jović: Ministar nikada nije bio tako ekspeditivan Predsednik vojvođanskog dela Unije prosvetnih radnika Zvonimir Jović kaže da "ministar nikada nije bio tako ekspeditivan" i da se ne seća da nekada nije ispoštovan rok za odgovor direktora. Dodaje da do sada "nije čuo" da je neki direktor smenjen zbog nepravilnosti koje se bivšoj direktorici laćaračke škole stavljaju na teret. "Inspekcija u takvim slučajevima obično daje nalog sa određenim rokom da se uočeni propusti otklone. Ovo će verovtno rešavati Upravni sud i verovatno u korist direktora", rekao je Jović za VOICE. On dodaje da je ovde pre svega upitno zašto inspekcijski nadzor nisu vršile gradske i pokrajinske inspekcije. "Kada smo se god žalili na rad pojedinih direktora u Vojvodini odgovor iz ministrastva je bio da je za te slučajeve nadležna pokrajinska inspekcija", kaže Jović. Škola "Triva Vitasović Lebarnik" i bivša direktorica Zec na poslednjoj eksternoj evaluaciji Školske uprave Novi Sad dobili su ocenu tri, što je ekvivalent vrlo dobrom radu, jer je za ovakve evaluacije najviše ocena četiri. Zec je i u dva mandata bila predsednica Aktiva direktora osnovnih škola u Sremskoj Mitrovici, te se pita zašto je dobijala dobre ocene i birana od stane kolega ako nije radila dobro. Dobre ocene beleži i škola u Kuzminu "Branko Radičević". Na poslednjoj i jedinoj eksternoj evaluaciji pre tri godine, ova škola i njen direktor Aleksandar Umetić, dobili su najvišu ocenu. U tom izveštaju u koji je VOICE imao uvid, između ostalog, navodi se da je "direktor posvećen unapređenju rada škole" , te da "efikasno i efektivno" upravlja školskim timovima. Međutim, Aleksandra Umetića, koji je 14 godina bio direktor škole u Kuzminu, sačekala je ista sudbina, po istoj proceduri kao i koleginicu Zec. Isti inspektori, istog dana bili su i ovoj školi. "U ovom slučaju, mimo svih pravila preskočena je gradska i pokrajnska inspekcija i došla republička po nalogu pomoćnika ministra. Negde je gorelo da ministar u tenhičkom mandatu smenjuje direktore. Po zapisniku nema osnova za razrešenje, a nije ispoštovan ni rok za moj prigovor na zapisnik od pet radnih dana, već je trećeg dana od prijema istog stiglo razrešenje od ministra", rekao je Umetić za VOICE. U zapisniku o nadzoru u njegovom slučaju, navodi se da nije evidentirano "ni prisustvo ni odsustvo" predstavnika Učeničkog parlamenta i predstavnika sindikata na sednicama Školskog odbora, da parlament nije izabrao dva predstanika koji učestvuju u radu Odbora, te da zapisnici nekih školskih timova nemaju delovodni broj. Osim toga, Umetiću se stavlja na teret da neka odeljenja u školskoj 2019/2020. nije formirao po Stručnom uputstvu o formiranju odeljenja. Reč je o tome da je u četvtom razredu formirano dva odeljenja, iako, kako piše inspekcija, nema dovoljno učenika za dva razreda. Naime, u četvrtom razredu u oba odeljenja ima 29 učenika - u jednom 14, u drugom 15. Ukupno je neophodan 31 učenik da bi se formirala dva razreda. Zvonimir Jović kaže da je ministar već u nekoliko navrata smenjivao direktore zbog nepravilnosti u formiranju odeljenja. Zvonimir Jović (Foto: Youtube) Međutim, Umetić je kao fizičko lice, budući da je razrešen, ministarstvu uputio objašnjenje na ovu primedbu i tako, kako kaže, jasno dokazao da je poštovao pravilnike o formiranju odeljenja. U "primedbi na zapisnik inspekcije", u koju je VOICE imao uvid, on je između ostalog naveo da u četvrom razredu ima tri učenika koji pohađaju školu po "individualnom obrazovnom planu" 1 (IOP1), što su zapravo učenici sa blažim smetnjama u razvoju. Po jednom odeljenju može biti najviše dva učenika koji pohađaju nastavu po IOP1. Kada se računa ukupan broj učenika, on se uvećava za jedan po svakom učeniku sa smetnjama u razvoju. Tako se u ovom slučaju broj učenika od 29 uvećava za tri i praktično se računa da u četvrom razredu u kuzminskoj školi ima 32 učenika. Bivšem direktoru kuzminske škole se zamera što nije uputio zahtev za saglasnost nadležnoj školskoj upravi za priznanje dva odeljenja u četvrtom razredu. U pismenoj primedbi minustarstvu, Umetić je naveo da nije video potrebu da to uradi jer je, kako navodi, postupio po Stručnom uputstvu za formiranje odeljenja za školsku 2019/2020. godinu u kom piše da se formiranje novih odeljenja u četvrtom i osmom razredu ne preporučuje iz pedagoških razloga. Osim toga, Umetić je naveo da je pre početka ove školske godine nadležnoj Školskoj upravi Novi Sad poslao zahteve za formiranje odeljenja sa manjim brojem učenika od propisanog uz pregled broja učenika po IOP1, te da su tom prilikom dobili saglasnost za formiranje nekih odeljenja sa manjim brojem učenika, ali da u tom odgovoru Uprave "nisu pomenuta odeljenja četvrtih razreda". Nataša Zec i Aleksandar Umetić, inače profesori fizičkog vaspitanja, trebalo bi da se od septembra vrate na pozicije nastavnika ovog predmeta u svojim školama. Bar do okončanja sudskog postupka koji su najavili. Marija Grbić (VOICE)  

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: novosti.rs

Link: https://www.novosti.rs/srbija/vesti/905404/privrednom-zonom-radnih-mesta-lokalni-akcioni-plan-razvoj-prokuplja-opredelio-16-hektara

Autori: @Novostionline

Teme: Javne nabavke

Naslov: PRIVREDNOM ZONOM DO RADNIH MESTA: Lokalni akcioni plan za razvoj Prokuplja opredelio 16 hektara

ISTIČUĆI podatak da su u toku pripreme za izradu Lokalnog akcionog plana za ekonomski razvoj Prokuplja, načelnik Topličkog okruga Milan Aranđelović precizira da je već doneta odluka o raspisivanju javne nabavke za izvođača radova koji će za oko 100 miliona opremiti Privrednu zonu na površini od 16 hektara.Istovremeno, prokupačka lokalna samouprava će konkurisati za dobijanje sertifikata o povoljnom poslovnom okruženju, na osnovu kojeg će privrednici praviti procenu hoće li doći da investiraju u ovaj deo Srbije. - Prva faza radova će započeti odmah po okončanju tendera za izbor izvođača, a podrazumeva uređenje vodne i kanalizacione mreže, te dovođenje struje. Namera nam je da pripremimo ambijent za dolazak privrednika koji će ovde moći da grade svoje proizvodne hale za sve delatnosti, osim za tešku industriju - precizira Aranđelović i napominje da će Privredna zona predstavljati svojevrsni privredni park u ovom gradu. Po završetku infrastrukturnih radova koji bi trebalo da budu započeti do kraja avgusta, potencijalnim investitorima će biti razaslate ponude - uz najavu podsticaja - a, pored vrste delatnosti, presudan će biti broj radnika koje mogu da zaposle. ULICE OSIM planova za razvoj privrede, načelnik Aranđelović ističe i infrastrukturne planove koji su, prvenstveno, vezani za asfaltiranje i izgradnju ulica. Samo za uređenje šest najvažnijih saobraćajnice u gradu i dve na seoskom području, iz budžeta lokalne samouprave u Prokuplju je izdvojeno 35 miliona dinara. - Trenutno nam je najvažnije to što će Privredna zona moći da upošljava i radnike iz okolnih sredina, poput Kuršumlije, Blaca i Žitorađe, koje su od Prokuplja udaljene manje od 30 minuta vožnje. Očekujem da na ovaj način značajno smanjimo nezaposlenost na području čitave Toplice - ističe načelnik Aranđelović i dodaje da je Prokuplje već sada svojevrsni industrijski centar u kojem fabrike "Leoni" i "Bizling" radno angažuju više od 2.500 ljudi, Foto Tanjug Istovremeno, kaže, u privatnom sektoru je zaposleno više od hiljadu radnika, a tu je i razvijana poljoperivreda, prvenstveno voćarstvo. U evidenciji ovdašnje Filijale Nacionalne službe za zapošljavanje je trenutno oko 4.000 ljudi, od kojih nisu baš svi aktivni u traženju radnog mesta. Ipak, u odnosu na broj stanovnika, a u Prokuplju ih je oko 40.000, taj broj je znatno manji nego proteklih godina. Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: Beta

Link: http://www.beta.rs

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Više od 140 potpisa da se neće odustati od borbe za demokratsku i slobodnu Srbiju

Više od 140 potpisa da se neće odustati od borbe za demokratsku i slobodnu SrbijuBEOGRAD, 29. jula 2020. (Beta) - Više od 140 potpisa organizacija civilnog društva, medija i pojedinaca je pod saopštenjem objavljenom na sajtu Građanskih inicijativa u kojem se ukazuje da "Civilno društvo i mediji neće odustati od borbe za demokratsku i slobodnu Srbiju".Povod za to je odluka Uprave Ministarstva finansija za sprečavanje pranja novca da traži uvid u sve bankarske transakcije od početka 2019. godine medijskih radnika, nevladinih organizacija i udruženja gradjana - 20 fizičkih lica i 37 organizacija ili udruženja, "kako bi se utvrdilo da li organizacije i pojedinci sa spiska imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca".U saopštenju na sajtu Građanskih inicijativa piše da "mediji i organizacije civilnog društva zahtevaju od Ministarstva finansija i Uprave za sprečavanje pranja novca da bez odlaganja predoče osnove sumnje zbog kojih su naložili vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka".Član zakona na koji se pozvao direktor Uprave za sprečavanje pranja novca nalaže da se ovakva provera vrši isključivo za organizacije za koje postoje osnovi sumnje da su umešane u finansiranje terorizma."Pošto su na spisku brojne organizacije i pojedinci koji se bave istraživačkim novinarstvom, zaštitom ljudskih prava, transparentnošću, filmskom produkcijom, razvojem demokratije, vladavine prava i dobročinstva, nameće se zaključak da je u pitanju politička zloupotreba institucija i opasan pokušaj daljeg urušavanja vladavine prava u Srbiji", upozorava se u saopštenju."Zloupotreba zakonskih mehanizama i institucija radi nezakonitog pritiska na medije i organizacije civilnog društva predstavlja drastičan napad na slobodu udruživanja i slobodu informisanja", piše u tekstu i konstatuje se da je "vlast u Srbiji već godinama suočena sa ozbiljnim kritikama i međunarodnih i domaćih organizacija u vezi sa ugrožavanjem ove dve važne slobode".Dalje se kaže da je "ovakav napad na organizacije koje se zalažu za izgradnju Srbije kao pravne države, poštovanje zakona i istinsku borbu protiv korupcije dodatni argument da su ove vrednosti ozbiljno ugrožene u Srbiji"."Organizacije, mediji i građani neće odustati od borbe za slobodnu i demokratsku državu, bez obzira na pretnje i pritiske. Ovakvi i slični potezi vlasti samo nas dodatno motivišu da kao građani istrajemo u odbrani sopstvene države", piše u saopštenju.Ukazuje se da će mediji i organizacije preduzeti "sve odgovarajuće pravne radnje protiv umešanih u ovu zloupotrebu, uključujući i krivični progon odgovornih, ali pre svega će insistirati na potpunim i jasnim odgovorima kako je do ovoga moglo da dođe".U saopštenju na sajtu Građanskih inicijativa podseća se javnost da su "organizacije i mediji sa spiska izloženi različitim vrstama redovne državne kontrole, uključujući i inspekcijski nadzor i rigorozne provere finansijskog poslovanja kako od poreske uprave i Narodne banke Srbije, tako i od sopstvenih donatora"."Svaka zakonita provera rada organizacija je dobrodošla i uvek ćemo je podržati. Sa druge strane, žestoko ćemo se suprotstaviti zloupotrebi institucija i procedura, jer to jeste naša misija – borba za demokratsku i pravno uređenju državu", piše u saopštenju.Medju više od 140 potpisnika tog saopštenja su i: Evropski pokret u Srbiji, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija - ANEM, Autonomni ženski centar, Beogradska otvorena škola, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beogradski centar za ljudska prava, Beogradski fond za političku izuzetnost.Potpisnici su i BIRN, BIRODI, Centar za evropske politike, Centar za regionalizam - Novi Sad, Centar za ženske studije, CINS, CRTA, Danas, Fond B92, Fondacija Ana i Vlade Divac, Helsinški odbor za ljudska prava, Inicijativa mladih za ljudska prava, Institut za evropske poslove.Potpisali su i: Transparentnost Srbija, ISAC Fond, Južne vesti, Koalicija reUgovor, Komitet pravnika za ljudska prava- YUCOM, KRIK, Lokal press, Ne davimo Beograd, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Nova Ekonomija, Novosadska novinarska škola, NUNS.Saopštenje su izmedju ostalih potpisali i Regionalna informativna agencija JUGpress, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda, Slavko Ćuruvija Fondacija, Trag fondacija, Viktimološko društvo Srbije, Vojvođanski građanski centar, Žene u crnom, Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, Peščanik, Centar modernih veština.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: vecerasudijaspori.com

Link: https://www.vecerasudijaspori.com/oko-sokolovo-paravan-za-punjenje-dzepova-naprednjaka-ostoje-mijailovica/

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: "Oko sokolovo" paravan za punjenje džepova naprednjaka Ostoje Mijailovića

Javna nabavka beogradskog Parking servisa za kupovinu džipova "Range Rover", raspisana je sa ciljem kako bi posao dobila firma "British Motors", čiji je vlasnik član Glavnog odbora Srpske napredne stranke, Ostoja Mijailović, navode sagovornici portala Nova.rs. Sistem elektronske kontrole nepropisnog parkiranja, pod nazivom "Oko skolovo", podrazumeva korišćenje specijalno opremljenih vozila marke "Range Rover", a njihovu upotrebu zamenik gradonačelnika Goran Vesić, obrazložio je potrebom da komunalni policajci pokažu "autoritet države". Ipak, pored skupocenog dokazivanja autoriteta i "pokazivanja mišića", nabavka ovih džipova problematična je i zbog toga što se, prema konkursnoj dokumentaciji, nedvosmisleno može utvrditi da je uslove za njihovu nabavku jedino mogla da ispuni firma "British Motors", na čijem čelu je član Glavnog odobra SNS i predsednik Košarkaškog kluba "Partizan" Ostoja Mijailović. Prema rečima Nemanje Nenadića iz organizacije "Transparentnost Srbija", gotovo je izve.. Javna nabavka beogradskog Parking servisa za kupovinu džipova "Range Rover", raspisana je sa ciljem kako bi posao dobila firma "British Motors", čiji je vlasnik član Glavnog odbora Srpske napredne stranke, Ostoja Mijailović, navode sagovornici portala Nova.rs.Sistem elektronske kontrole nepropisnog parkiranja, pod nazivom "Oko skolovo", podrazumeva korišćenje specijalno opremljenih vozila marke "Range Rover", a njihovu upotrebu zamenik gradonačelnika Goran Vesić, obrazložio je potrebom da komunalni policajci pokažu "autoritet države".Ipak, pored skupocenog dokazivanja autoriteta i "pokazivanja mišića", nabavka ovih džipova problematična je i zbog toga što se, prema konkursnoj dokumentaciji, nedvosmisleno može utvrditi da je uslove za njihovu nabavku jedino mogla da ispuni firma "British Motors", na čijem čelu je član Glavnog odobra SNS i predsednik Košarkaškog kluba "Partizan" Ostoja Mijailović.Prema rečima Nemanje Nenadića iz organizacije "Transparentnost Srbija", gotovo je izvesno da je beogradski Parking servis raspisao pomenutu nabavku sa namerom da kupi upravo određeni tip džipova firme "Range Rover", koji jedino Mijailović može da im proda.- Kad se ima u vidu da ove automobile u Srbiji prodaje samo jedna firma, "British Motors", sudeći po onome što je objavljeno na sajtu (https://www.landrover.rs/dealer-locator), to ujedno znači da je javna nabavka raspisana sa ciljem da posao dobije upravo taj ponuđač - navodi on.Kako kaže Nenadić, ove sumnje najbolje potvrđuje činjenica da je podneta samo jedna ponuda i da se u konzorcijumu koji je dobio posao nalazi upravo ova firma.- Sa stanovišta načela javnih nabavki, a pre svega principa nediskriminacije i konkurencije, očigledno je da je naručilac postupio nepravilno kada je kreirao konkursnu dokumentaciju. Ključ problema leži u definisanju uslova, odnosno traženih karakteristika vozila. Nije neophodno imati veliko stručno znanje pa da se zaključi da za vozila koja će Parking servis koristiti u kontroli parkiranja po ulicama grada Beograda, nije neophodno imati vozilo sa pogonom na sva četiri točka, kakva se koriste za brdsko-planinske krajeve, da imaju određenu visinu i širinu gepeka ili aluminijumske felne - objašnjava Nenadić i dodaje da je simptomatično kako ni jedna od firmi koje prodaju potencijalno konkurentska vozila, odnosno automobile na čiji krov je moguće postaviti i omogućiti funkcionisanje četiri kamere veličine 30x30mm, nije izjavila zahtev za zaštitu prava.- Štaviše, potencijalni ponuđači nisu postavili ni pitanje u vezi sa mogućnošću da se konkursna dokumentacija izmeni. Da je zahtev za zaštitu prava uložen, javna nabavka bi nesumnjivo bila poništena i pre podnošenja ponuda. To ukazuje da su i konkurenti pošli od pretpostavke da je dobitnik posla predodređen i da im se ne isplati da ulaze u postupak i da se zameraju vlastima, možda se nadajući da će i oni dobiti neki drugi posao, koji će biti predodređen za njih - kazao je Nenadić.Nebojša Stojković, aktivista Inicijative Ne davimo Beograd, ističe za Nova.rs da se na osnovu dostupne dokumentacije može ustanoviti da je firma British Motors u Srbiji u delimičnoj blokadi i da je namera prestoničkih vlasti verovatno bila da pomognu svom stranačkom kolegi.- Ko će kome, ako ne svoj svome. Oni su sve napravili tako da bi on mogao da dobije tu javnu nabavku. Niko drugi, osim njega, ne može da ponudi Range Rover, model Discovery - ističe Stojković, dodajući da nije bilo razloga da se nabavljaju tako skupoceni džipovi.- To je mogao da bude Fiat 500L, koji se proizvodi u Kragujevcu. Kupovinom domaćeg proizvoda bi, u tom slučaju, pomogli ovdašnjeg radnika. Umesto toga se pomažu, pretpostavljam, britanski radnici i Ostoja Mijailović - rekao je on, dodajući da je pomenuta nabavka očigledan primer kako su partijski interesi iznad državnih.- Ostaje sumnja da je već postojao dogovor da se uzme ovo vozilo, a ono što još podgreva tu sumnju jeste to što je kompanija British Motors, koja je zastupnik Range Rovera u Srbiji, u vlasništvu Ostoje Mijailovića. Po našim nezvaničnim saznanjima, ista osoba je vlasik i ostalih firmi koje se pojavljuju u grupaciji sa kojom je potpisan ugovor - navodi on.Šta je sve nabavljeno?Stojković objašnjava da je beogradski Parking servis, sa grupom ponuđača, zaključio ugovor o lizingu vozila, 12 manjih putničkih vozila marke Citroen, i 18 vozila za kontrolu parkiranja marke Range Rover.Kako ističe, ugovor o lizingu je potpisan na 48 meseci, što po vozilu iznosi nešto preko 700 € mesečno:- Grad, odnosno Parking servis, je sa grupom ponuđača zaključio ugovor o lizingu ovih vozila na 48 meseci. Vozila su modifikovana tako da na krovnom nosaču nose aluminijumsko kućište sa opremom za snimanje, ali iz dokumentacije nije jasno da li je i ta oprema deo predmetne nabavke ili ne. Kako god, potpisan je sporazum vredan, po današnjem srednjem kursu, 610.169 evra".Prema mišljenju Nenadića, informacije da je vlasnik jedne od firmi iz konzorcijuma član stranke koja je na vlasti u Beogradu, ukazuju na motiv zbog čega je javna nabavka kreirana upravo na način koji je opisan.- Međutim, po Zakonu o javnim nabavkama iz 2012, koji je bio na snazi prošle godine, kad je ova nabavka vršena, ne predstavlja osnov za isključenje firme u vlasništvu partijskog funkcionera iz postupka javne nabavke. Po zakonskim odredbama predviđeno je isključenje firmi koje su povezane sa rukovodiocima i zaposlenima u Parking servisu koji su pripremali ili sprovodili ovu javnu nabavku, po osnovu vlasništva ili rada u preduzeću, a ne i po drugim osnovima. Naravno, to ne znači da pripremu ove nabavke ne bi trebalo ispitati, zbog kršenja principa javnih nabavki kod upravljanja javnim resursima - poručuje programski direktor Transparentnosti Srbije.Oko sokolovo od danas nadgleda ulice Beograda, ako vas snimi kazna i do 25.000 dinaraThe post appeared first on Luftika.Original Article                    

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: autonomija.info

Link: https://www.autonomija.info/voice-yucom-o-smeni-direktora-skola-u-kuzminu-i-lacarku-ministar-prosvete-nije-nadlezan-da-odlucuje-o-sukobu-insteresa.html

Autori: admin

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: (VOICE) Yucom o smeni direktora škola u Kuzminu i Laćarku: Ministar prosvete nije nadležan da odlučuje o sukobu insteresa

"Negde je gorelo da ministar u tenhičkom mandatu smenjuje direktore" 29. jul 2020 Nakon što je ministar prosvete Mladen Šarčević za portal Nova.rs izjavio da su direktori škola u Kuzminu i Laćarku - Nataša Zec i Aleksandar Umetić - smenjeni zbog "sukoba interesa" jer su istovremeno direktori i "kandidati za političku funkciju", iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) za VOICE kažu da odlučivanje o sukobu interesa nije u nadležnosti Ministarstva prosvete, nego isključivo Agencije za borbu protiv korupcije. Osim toga, iz ove organizacije ističu da je čak i takva odluka ministra "preuranjena" jer pomenuti direktori još uvek nisu formalno stupili na mesto odbornika. Direktori smatraju da je njihova smena nezakonita i politički instruisana od strane ministra poljoprivrede, predsednika Gradskog odbora SNS-a u Sremskoj Mitrovici i nekadašnjeg gradonačelnika ovog grada Branislava Nedimovića, a najavili su i tužbe protiv Ministarstva prosvete i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje. Nakon što je na izborima održanim 21. juna opoziciona grupa građana "Grad za sve nas" osvojila 11 mandata u lokalnoj skupštini u Sremskoj Mitrovici, članovi ove grupe i budući odbornici Nataša Zec i Aleksandar Umetić, smenjeni su sa mesta direktora osnovnih škola u Laćarku i Kuzminu. Njihova smena došla je direktno iz Ministarstva prosvete, nakon vanrednog nadzora republičke inspekcije, zaobilazeći gradske i pokrajinske prosvetne inspektore. Osim toga, u ovom slučaju nisu ispoštovane ni zakonske procedure jer su, nakon dostavljanja zapisnika o inspekcijskom nadzoru u koje je VOICE imao uvid, direktori imali rok od pet radnih dana da odgovore na primedbe, ali je rešenje o smeni iz ministarstva stiglo već posle tri dana. Škola u Kuzminu Dok direktori tvrde da je njihova smena "bez osnova", mimo procedura i zapravo "politički instruisana", ministar prosvete Mladen Šarčević je za portal Nova rs. izjavio da je u ovom slučaju reč o sukobu interesa, ali i da su "inspekcijski razlozi dovoljni". "Ja se nikad nisam kandidovao za političku funkciju i bio istovremeno direktor državne škole. Razlozi inspekcije su veoma dovoljni ako poznajete zakon i struku. Nema kraduckanja", izjavio je Šarčević. Jedino nadlažna da daje mišljenje o sukobu interesa jeste Agencija za borbu protiv korupcije, odgovara za VOICE Dragiša Ćalić, pravni savetnik u Yucom-u. "Potrebno je sačekati stav Agencije za borbu protiv korupcije, kao jedinog organa nadležnog da daje mišljenje o ovom pitanju. S obzirom na to da u momentu razrešenja direktori škola nisu i formalno postali odbornici, te da ih Zakon obavezuje da u roku od tri dana od dana stupanja na funkciju podnesu zahtev Ageniciji, ocene ministra prosvete o sukobu interesa u ovom slučaju, pored toga što nisu njegova nadležnost, su i preuranjene, jer postojanje eventualnog sukoba ocenjuje Agencija, a ne ministarstvo", kaže Ćalić. On objašnjava da Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ne prepoznaje "sukob interesa" kao razlog za smenu direktora jer je to u nadležnosti Agencije. Dodaje da funkcioner može da vrši samo jednu javnu funkciju, a drugu "izuzetno", uz prethodnu saglasnost Agencije. Dragiša Ćalić (Foto: Yucom) Funkcioner je dužan da u roku od tri dana od izbora na funkciju zatraži mišljenje Agencije, a ona ima rok od 15 dana da odgovori. Bivša direktorka laćaračke škole "Triva Vitasović Lebarnik" Nataša Zec kaže za VOICE da je obavestila Agenciju za borbu protiv korupcije još drugog jula iako potvrda odborničkih mandata u sremskomitrovačkoj skupštini tek treba da usledi, ali da do sada nije dobila nikakav odgovor. "Ali pitanje je kako ministar Šarčević uopšte zna ko su Nataša Zec i Aleksandar Umetić. Kako on zna da ćemo biti odbornici? Neko mu je očigledno rekao. I ovde je zapravo pitanje kako nas optužuje za sukob interesa kada još uvek nismo formalno odbornici", pita se Zec. Ministarstvo prosvete nije odgovorilo na pitanja VOICE-a u vezi sa ovim slučajem. Pritisci pa odmazda za nelojalne? Bivši direktori škola u Laćarku i Kuzminu za VOICE svedoče da su se tokom mandata suočavali sa pritiscima i imali česte inspekcije "na vratima", jer su odbijali da postanu "lojalni" odnosno članovi Srpske napredne stranke (SNS). Nakon što je Grupa građana "Grad za sve nas" na čelu sa nekadašnjim gradonačelnikom Sremske Mitrovice Vladimirom Petkovićem predala listu i najavila izlazak na lokalne izbore, Nataša Zec kaže da su pritisci postali intenzivniji. Ona tvrdi da je ministar poljoprivrede, predsednik Gradskog odbora SNS u Sremskoj Mitrovici i nekadašnji gradonačelnik ovog grada Branislav Nedimović "došao do spiska ljudi" koji su potpisali za listu"Grad za sve nas", a da je onda usledilo "pozivanje telefonom tih ljudi i objašnjavanje da to nije pametna odluka". Aleksandar Umetić i Nataša Zec Ona dodaje da je ova lokalna grupa građana "poljuljala apsulutnu vlast SNS-a" u Sremskoj Mitrovici i "poremetila planove ministru Nedimoviću" koji su išli u pravcu premijerskog mesta. Stoga Zec i Umetić smatraju da je njihova smena "politička odmazda", a da je njen "nalagodavac" ministar Branislav Nedimović. Ministar Nedimović nije odgovorio na pitanja VOICE-a u vezi sa ovim optužbama. Zec i Umetić za VOICE kažu da će tužiti Ministarstvo prosvete, kao i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje koje je dalo saglasnost za njihovu smenu. Pokrajinski sekretarijat takođe je ostao nem na pitanja VOICE-a, kao i gradska prosvetna inspekcija. Čelnik grupe građana "Grad za sve nas", bivši gradonačelnik Sremske Mitrovice, advokat Unije sindikata prosvete Sremske Mitrovice i ujedno advokat ovih direktora u budućem sporu Vladimir Petković kratko je za VOICE rekao da je smena direktora "nezakonita" i politički instruisana, a da "svi znaju od koga". "Rešenje ministra je skaradno, bez argumenata. Ministar u ovim slučajevima nije mogao da razreši direktore. Po meni je rešenje nezakonito i politički instruisano. Mi ćemo o tome govoriti na sudu. Ako postoji i zrno objektivnosti u našem pravosuđu, mi ćemo tu tužbu dobiti", rekao je Petković. Vladimir Petković (Foto: Facebook) Zec: Ne postoji više ni jedan direktor koji ne iskazuje podršku režimu Sled formalnih događaja koji su rezultirali smenom direktora desio se početkom jula kada je na vrata laćaračke i kuzminske škole "zakucala" inspekcija Ministarstva prosvete. Zec kaže da je inspekcija bila vrlo korektna, ali da joj je bilo čudno što u jednu vojvođansku školu dolazi inspekcija direktno iz ministarstva. Uz to, ona dodaje da ni samoj inspekciji nije bilo jasno zašto su uopše poslati, pogotovo ako se uzme u obzir da je pokrajinska inspekcija u toj školi bila pre samo šest meseci. U zapisniku o nadzoru u laćaračkoj školi u koji je VOICE imao uvid, navodi se da u laćaračkoj školi nije evidentirano prisustvo predstavnika učeničkog parlamenta i predstavnika sindikata, da u nekim odeljenima nema evidencije o izboru članova saveta roditelja za Savet roditelja škole, te da nema evidencije o održanim roditeljskim sastancima na početku školske godine. Stavke za koje se tereti, "neka druga inspekcija ne bi ni stavila u zapisnik", smatra Zec koja je na čelu laćaračke škole bila skoro 11 godina. Škola u Laćarku "Zato što prisustvo učenika na Školskom odboru nije obavezno, samo se pozivaju, kao i predsednik Sindikata. Jasno smo pokazali da su đaci bili prisutni kada je bio izbor direktora, kada se raspravljalo o bezbednosti učenika. Što se tiče stavke Savet roditelja u ES dnevniku -nastavnik nije upisao ime roditelja koji je izabran za Savet, već je samo napisao da je izabran. Pokazali smo tabelu ogromnu na oglasnoj tabli gde su odeljenjske starešine upisale svako svog roditelja. To nikako nije prekršaj za razrešenje, već za meru da se ispravi i tako su inspektori i napisali", rekla je Zec za VOICE. Ona takođe ističe da smenom nje i Umetića "ne postoji više ni jedan direktor koji u manjoj ili većoj meri ne iskazuje podršku ovom režimu". Zvonimir Jović: Ministar nikada nije bio tako ekspeditivan Predsednik vojvođanskog dela Unije prosvetnih radnika Zvonimir Jović kaže da "ministar nikada nije bio tako ekspeditivan" i da se ne seća da nekada nije ispoštovan rok za odgovor direktora. Dodaje da do sada "nije čuo" da je neki direktor smenjen zbog nepravilnosti koje se bivšoj direktorici laćaračke škole stavljaju na teret. "Inspekcija u takvim slučajevima obično daje nalog sa određenim rokom da se uočeni propusti otklone. Ovo će verovtno rešavati Upravni sud i verovatno u korist direktora", rekao je Jović za VOICE. On dodaje da je ovde pre svega upitno zašto inspekcijski nadzor nisu vršile gradske i pokrajinske inspekcije. "Kada smo se god žalili na rad pojedinih direktora u Vojvodini odgovor iz ministrastva je bio da je za te slučajeve nadležna pokrajinska inspekcija", kaže Jović. Škola "Triva Vitasović Lebarnik" i bivša direktorica Zec na poslednjoj eksternoj evaluaciji Školske uprave Novi Sad dobili su ocenu tri, što je ekvivalent vrlo dobrom radu, jer je za ovakve evaluacije najviše ocena četiri. Zec je i u dva mandata bila predsednica Aktiva direktora osnovnih škola u Sremskoj Mitrovici, te se pita zašto je dobijala dobre ocene i birana od stane kolega ako nije radila dobro. Dobre ocene beleži i škola u Kuzminu "Branko Radičević". Na poslednjoj i jedinoj eksternoj evaluaciji pre tri godine, ova škola i njen direktor Aleksandar Umetić, dobili su najvišu ocenu. U tom izveštaju u koji je VOICE imao uvid, između ostalog, navodi se da je "direktor posvećen unapređenju rada škole" , te da "efikasno i efektivno" upravlja školskim timovima. Međutim, Aleksandra Umetića, koji je 14 godina bio direktor škole u Kuzminu, sačekala je ista sudbina, po istoj proceduri kao i koleginicu Zec. Isti inspektori, istog dana bili su i ovoj školi. "U ovom slučaju, mimo svih pravila preskočena je gradska i pokrajnska inspekcija i došla republička po nalogu pomoćnika ministra. Negde je gorelo da ministar u tenhičkom mandatu smenjuje direktore. Po zapisniku nema osnova za razrešenje, a nije ispoštovan ni rok za moj prigovor na zapisnik od pet radnih dana, već je trećeg dana od prijema istog stiglo razrešenje od ministra", rekao je Umetić za VOICE. U zapisniku o nadzoru u njegovom slučaju, navodi se da nije evidentirano "ni prisustvo ni odsustvo" predstavnika Učeničkog parlamenta i predstavnika sindikata na sednicama Školskog odbora, da parlament nije izabrao dva predstanika koji učestvuju u radu Odbora, te da zapisnici nekih školskih timova nemaju delovodni broj. Osim toga, Umetiću se stavlja na teret da neka odeljenja u školskoj 2019/2020. nije formirao po Stručnom uputstvu o formiranju odeljenja. Reč je o tome da je u četvtom razredu formirano dva odeljenja, iako, kako piše inspekcija, nema dovoljno učenika za dva razreda. Naime, u četvrtom razredu u oba odeljenja ima 29 učenika - u jednom 14, u drugom 15. Ukupno je neophodan 31 učenik da bi se formirala dva razreda. Zvonimir Jović kaže da je ministar već u nekoliko navrata smenjivao direktore zbog nepravilnosti u formiranju odeljenja. Zvonimir Jović (Foto: Youtube) Međutim, Umetić je kao fizičko lice, budući da je razrešen, ministarstvu uputio objašnjenje na ovu primedbu i tako, kako kaže, jasno dokazao da je poštovao pravilnike o formiranju odeljenja. U "primedbi na zapisnik inspekcije", u koju je VOICE imao uvid, on je između ostalog naveo da u četvrom razredu ima tri učenika koji pohađaju školu po "individualnom obrazovnom planu" 1 (IOP1), što su zapravo učenici sa blažim smetnjama u razvoju. Po jednom odeljenju može biti najviše dva učenika koji pohađaju nastavu po IOP1. Kada se računa ukupan broj učenika, on se uvećava za jedan po svakom učeniku sa smetnjama u razvoju. Tako se u ovom slučaju broj učenika od 29 uvećava za tri i praktično se računa da u četvrom razredu u kuzminskoj školi ima 32 učenika. Bivšem direktoru kuzminske škole se zamera što nije uputio zahtev za saglasnost nadležnoj školskoj upravi za priznanje dva odeljenja u četvrtom razredu. U pismenoj primedbi minustarstvu, Umetić je naveo da nije video potrebu da to uradi jer je, kako navodi, postupio po Stručnom uputstvu za formiranje odeljenja za školsku 2019/2020. godinu u kom piše da se formiranje novih odeljenja u četvrtom i osmom razredu ne preporučuje iz pedagoških razloga. Osim toga, Umetić je naveo da je pre početka ove školske godine nadležnoj Školskoj upravi Novi Sad poslao zahteve za formiranje odeljenja sa manjim brojem učenika od propisanog uz pregled broja učenika po IOP1, te da su tom prilikom dobili saglasnost za formiranje nekih odeljenja sa manjim brojem učenika, ali da u tom odgovoru Uprave "nisu pomenuta odeljenja četvrtih razreda". Nataša Zec i Aleksandar Umetić, inače profesori fizičkog vaspitanja, trebalo bi da se od septembra vrate na pozicije nastavnika ovog predmeta u svojim školama. Bar do okončanja sudskog postupka koji su najavili. Marija Grbić (VOICE, naslovna fotografija: Pixabay)Podelite ovu stranicu!  

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Vesti/a624438/Potpisi-protiv-cesljanja-novinara-i-NVO-Ne-odustajemo-od-demokratske-Srbije.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Potpisi protiv "češljanja" novinara i NVO: Ne odustajemo od demokratske Srbije

Autor:BetaViše od 140 potpisa organizacija civilnog društva, medija i pojedinaca je pod saopštenjem objavljenom na sajtu Građanskih inicijativa u kojem se ukazuje da "Civilno društvo i mediji neće odustati od borbe za demokratsku i slobodnu Srbiju", nakon zahteva upućenom bankama Uprave za sprečavanje pranja novca da im dostavi podatke o transakcijama novinara, nevladinih organizacija i udruženja.Podsetimo, Uprava Ministarstva finansija za sprečavanje pranja novca odlučila je da traži uvid u sve bankarske transakcije od početka 2019. godine medijskih radnika, nevladinih organizacija i udruženja građana - 20 fizičkih lica i 37 organizacija ili udruženja, "kako bi se utvrdilo da li organizacije i pojedinci sa spiska imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca".U saopštenju na sajtu Građanskih inicijativa piše da "mediji i organizacije civilnog društva zahtevaju od Ministarstva finansija i Uprave za sprečavanje pranja novca da bez odlaganja predoče osnove sumnje zbog kojih su naložili vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka".Član zakona na koji se pozvao direktor Uprave za sprečavanje pranja novca nalaže da se ovakva provera vrši isključivo za organizacije za koje postoje osnovi sumnje da su umešane u finansiranje terorizma."Pošto su na spisku brojne organizacije i pojedinci koji se bave istraživačkim novinarstvom, zaštitom ljudskih prava, transparentnošću, filmskom produkcijom, razvojem demokratije, vladavine prava i dobročinstva, nameće se zaključak da je u pitanju politička zloupotreba institucija i opasan pokušaj daljeg urušavanja vladavine prava u Srbiji", upozorava se u saopštenju."Zloupotreba zakonskih mehanizama i institucija radi nezakonitog pritiska na medije i organizacije civilnog društva predstavlja drastičan napad na slobodu udruživanja i slobodu informisanja", piše u tekstu i konstatuje se da je "vlast u Srbiji već godinama suočena sa ozbiljnim kritikama i međunarodnih i domaćih organizacija u vezi sa ugrožavanjem ove dve važne slobode".Dalje se kaže da je "ovakav napad na organizacije koje se zalažu za izgradnju Srbije kao pravne države, poštovanje zakona i istinsku borbu protiv korupcije dodatni argument da su ove vrednosti ozbiljno ugrožene u Srbiji"."Organizacije, mediji i građani neće odustati od borbe za slobodnu i demokratsku državu, bez obzira na pretnje i pritiske. Ovakvi i slični potezi vlasti samo nas dodatno motivišu da kao građani istrajemo u odbrani sopstvene države", piše u saopštenju.Ukazuje se da će mediji i organizacije preduzeti "sve odgovarajuće pravne radnje protiv umešanih u ovu zloupotrebu, uključujući i krivični progon odgovornih, ali pre svega će insistirati na potpunim i jasnim odgovorima kako je do ovoga moglo da dođe".U saopštenju na sajtu Građanskih inicijativa podseća se javnost da su "organizacije i mediji sa spiska izloženi različitim vrstama redovne državne kontrole, uključujući i inspekcijski nadzor i rigorozne provere finansijskog poslovanja kako od poreske uprave i Narodne banke Srbije, tako i od sopstvenih donatora"."Svaka zakonita provera rada organizacija je dobrodošla i uvek ćemo je podržati. Sa druge strane, žestoko ćemo se suprotstaviti zloupotrebi institucija i procedura, jer to jeste naša misija - borba za demokratsku i pravno uređenju državu", piše u saopštenju.Među više od 140 potpisnika tog saopštenja su i: Evropski pokret u Srbiji, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija - ANEM, Autonomni ženski centar, Beogradska otvorena škola, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beogradski centar za ljudska prava, Beogradski fond za političku izuzetnost. Potpisnici su i BIRN, BIRODI, Centar za evropske politike, Centar za regionalizam - Novi Sad, Centar za ženske studije, CINS, CRTA, Danas, Fond B92, Fondacija Ana i Vlade Divac, Helsinški odbor za ljudska prava, Inicijativa mladih za ljudska prava, Institut za evropske poslove.Potpisali su i: Transparentnost Srbija, ISAC Fond, Južne vesti, Koalicija reUgovor, Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), KRIK, Lokal press, Ne davimo Beograd, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Nova Ekonomija, Novosadska novinarska škola, NUNS.Saopštenje su, između ostalih, potpisali i Regionalna informativna agencija JUGpress, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda, Slavko Ćuruvija Fondacija, Trag fondacija, Viktimološko društvo Srbije, Vojvođanski građanski centar, Žene u crnom, Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, Peščanik, Centar modernih veština.              

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: ozonpress.net

Link: https://www.ozonpress.net/drustvo/ne-odustajemo-od-demokratske-srbije/

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Ne odustajemo od demokratske Srbije - Ozonpress :: internet portal

Više od 140 potpisa organizacija civilnog društva, medija i pojedinaca je pod saopštenjem objavljenom na sajtu Građanskih inicijativa u kojem se ukazuje da "Civilno društvo i mediji neće odustati od borbe za demokratsku i slobodnu Srbiju", nakon zahteva upućenom bankama Uprave za sprečavanje pranja novca da im dostavi podatke o transakcijama novinara, nevladinih organizacija i udruženja. Podsetimo, Uprava Ministarstva finansija za sprečavanje pranja novca odlučila je da traži uvid u sve bankarske transakcije od početka 2019. godine medijskih radnika, nevladinih organizacija i udruženja građana - 20 fizičkih lica i 37 organizacija ili udruženja, "kako bi se utvrdilo da li organizacije i pojedinci sa spiska imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca". U saopštenju na sajtu Građanskih inicijativa piše da "mediji i organizacije civilnog društva zahtevaju od Ministarstva finansija i Uprave za sprečavanje pranja novca da bez odlaganja predoče osnove sumnje zbog kojih su naložili vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka". Član zakona na koji se pozvao direktor Uprave za sprečavanje pranja novca nalaže da se ovakva provera vrši isključivo za organizacije za koje postoje osnovi sumnje da su umešane u finansiranje terorizma. "Pošto su na spisku brojne organizacije i pojedinci koji se bave istraživačkim novinarstvom, zaštitom ljudskih prava, transparentnošću, filmskom produkcijom, razvojem demokratije, vladavine prava i dobročinstva, nameće se zaključak da je u pitanju politička zloupotreba institucija i opasan pokušaj daljeg urušavanja vladavine prava u Srbiji", upozorava se u saopštenju. "Zloupotreba zakonskih mehanizama i institucija radi nezakonitog pritiska na medije i organizacije civilnog društva predstavlja drastičan napad na slobodu udruživanja i slobodu informisanja", piše u tekstu i konstatuje se da je "vlast u Srbiji već godinama suočena sa ozbiljnim kritikama i međunarodnih i domaćih organizacija u vezi sa ugrožavanjem ove dve važne slobode". Dalje se kaže da je "ovakav napad na organizacije koje se zalažu za izgradnju Srbije kao pravne države, poštovanje zakona i istinsku borbu protiv korupcije dodatni argument da su ove vrednosti ozbiljno ugrožene u Srbiji". "Organizacije, mediji i građani neće odustati od borbe za slobodnu i demokratsku državu, bez obzira na pretnje i pritiske. Ovakvi i slični potezi vlasti samo nas dodatno motivišu da kao građani istrajemo u odbrani sopstvene države", piše u saopštenju. Ukazuje se da će mediji i organizacije preduzeti "sve odgovarajuće pravne radnje protiv umešanih u ovu zloupotrebu, uključujući i krivični progon odgovornih, ali pre svega će insistirati na potpunim i jasnim odgovorima kako je do ovoga moglo da dođe". U saopštenju na sajtu Građanskih inicijativa podseća se javnost da su "organizacije i mediji sa spiska izloženi različitim vrstama redovne državne kontrole, uključujući i inspekcijski nadzor i rigorozne provere finansijskog poslovanja kako od poreske uprave i Narodne banke Srbije, tako i od sopstvenih donatora". "Svaka zakonita provera rada organizacija je dobrodošla i uvek ćemo je podržati. Sa druge strane, žestoko ćemo se suprotstaviti zloupotrebi institucija i procedura, jer to jeste naša misija - borba za demokratsku i pravno uređenju državu", piše u saopštenju. Među više od 140 potpisnika tog saopštenja su i: Evropski pokret u Srbiji, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija - ANEM, Autonomni ženski centar, Beogradska otvorena škola, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beogradski centar za ljudska prava, Beogradski fond za političku izuzetnost. Potpisnici su i BIRN, BIRODI, Centar za evropske politike, Centar za regionalizam - Novi Sad, Centar za ženske studije, CINS, CRTA, Danas, Fond B92, Fondacija Ana i Vlade Divac, Helsinški odbor za ljudska prava, Inicijativa mladih za ljudska prava, Institut za evropske poslove. Potpisali su i: Transparentnost Srbija, ISAC Fond, Južne vesti, Koalicija reUgovor, Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), KRIK, Lokal press, Ne davimo Beograd, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Nova Ekonomija, Novosadska novinarska škola, NUNS. Saopštenje su, između ostalih, potpisali i Regionalna informativna agencija JUGpress, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda, Slavko Ćuruvija Fondacija, Trag fondacija, Viktimološko društvo Srbije, Vojvođanski građanski centar, Žene u crnom, Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, Peščanik, Centar modernih veština. Više od 140 potpisa organizacija civilnog društva, medija i pojedinaca je pod saopštenjem objavljenom na sajtu Građanskih inicijativa u kojem se ukazuje da "Civilno društvo i mediji neće odustati od borbe za demokratsku i slobodnu Srbiju", nakon zahteva upućenom bankama Uprave za sprečavanje pranja novca da im dostavi podatke o transakcijama novinara, nevladinih organizacija i udruženja. Podsetimo, Uprava Ministarstva finansija za sprečavanje pranja novca odlučila je da traži uvid u sve bankarske transakcije od početka 2019. godine medijskih radnika, nevladinih organizacija i udruženja građana - 20 fizičkih lica i 37 organizacija ili udruženja, "kako bi se utvrdilo da li organizacije i pojedinci sa spiska imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca".U saopštenju na sajtu Građanskih inicijativa piše da "mediji i organizacije civilnog društva zahtevaju od Ministarstva finansija i Uprave za sprečavanje pranja novca da bez odlaganja predoče osnove sumnje zbog kojih su naložili vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka".Član zakona na koji se pozvao direktor Uprave za sprečavanje pranja novca nalaže da se ovakva provera vrši isključivo za organizacije za koje postoje osnovi sumnje da su umešane u finansiranje terorizma."Pošto su na spisku brojne organizacije i pojedinci koji se bave istraživačkim novinarstvom, zaštitom ljudskih prava, transparentnošću, filmskom produkcijom, razvojem demokratije, vladavine prava i dobročinstva, nameće se zaključak da je u pitanju politička zloupotreba institucija i opasan pokušaj daljeg urušavanja vladavine prava u Srbiji", upozorava se u saopštenju."Zloupotreba zakonskih mehanizama i institucija radi nezakonitog pritiska na medije i organizacije civilnog društva predstavlja drastičan napad na slobodu udruživanja i slobodu informisanja", piše u tekstu i konstatuje se da je "vlast u Srbiji već godinama suočena sa ozbiljnim kritikama i međunarodnih i domaćih organizacija u vezi sa ugrožavanjem ove dve važne slobode".Dalje se kaže da je "ovakav napad na organizacije koje se zalažu za izgradnju Srbije kao pravne države, poštovanje zakona i istinsku borbu protiv korupcije dodatni argument da su ove vrednosti ozbiljno ugrožene u Srbiji"."Organizacije, mediji i građani neće odustati od borbe za slobodnu i demokratsku državu, bez obzira na pretnje i pritiske. Ovakvi i slični potezi vlasti samo nas dodatno motivišu da kao građani istrajemo u odbrani sopstvene države", piše u saopštenju.Ukazuje se da će mediji i organizacije preduzeti "sve odgovarajuće pravne radnje protiv umešanih u ovu zloupotrebu, uključujući i krivični progon odgovornih, ali pre svega će insistirati na potpunim i jasnim odgovorima kako je do ovoga moglo da dođe".U saopštenju na sajtu Građanskih inicijativa podseća se javnost da su "organizacije i mediji sa spiska izloženi različitim vrstama redovne državne kontrole, uključujući i inspekcijski nadzor i rigorozne provere finansijskog poslovanja kako od poreske uprave i Narodne banke Srbije, tako i od sopstvenih donatora"."Svaka zakonita provera rada organizacija je dobrodošla i uvek ćemo je podržati. Sa druge strane, žestoko ćemo se suprotstaviti zloupotrebi institucija i procedura, jer to jeste naša misija - borba za demokratsku i pravno uređenju državu", piše u saopštenju.Među više od 140 potpisnika tog saopštenja su i: Evropski pokret u Srbiji, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija - ANEM, Autonomni ženski centar, Beogradska otvorena škola, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beogradski centar za ljudska prava, Beogradski fond za političku izuzetnost. Potpisnici su i BIRN, BIRODI, Centar za evropske politike, Centar za regionalizam - Novi Sad, Centar za ženske studije, CINS, CRTA, Danas, Fond B92, Fondacija Ana i Vlade Divac, Helsinški odbor za ljudska prava, Inicijativa mladih za ljudska prava, Institut za evropske poslove.Potpisali su i: Transparentnost Srbija, ISAC Fond, Južne vesti, Koalicija reUgovor, Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), KRIK, Lokal press, Ne davimo Beograd, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Nova Ekonomija, Novosadska novinarska škola, NUNS.Saopštenje su, između ostalih, potpisali i Regionalna informativna agencija JUGpress, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda, Slavko Ćuruvija Fondacija, Trag fondacija, Viktimološko društvo Srbije, Vojvođanski građanski centar, Žene u crnom, Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, Peščanik, Centar modernih veština.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/drustvo/vise-od-140-potpisa-protiv-cesljanja-novinara-i-nvo/

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Više od 140 potpisa protiv "češljanja" novinara i NVO

Foto: Printscreen N1 Više od 140 potpisa organizacija civilnog društva, medija i pojedinaca je pod saopštenjem objavljenom na sajtu Građanskih inicijativa u kojem se ukazuje da "Civilno društvo i mediji neće odustati od borbe za demokratsku i slobodnu Srbiju", nakon zahteva upućenom bankama Uprave za sprečavanje pranja novca da im dostavi podatke o transakcijama novinara, nevladinih organizacija i udruženja.Podsetimo, Uprava Ministarstva finansija za sprečavanje pranja novca odlučila je da traži uvid u sve bankarske transakcije od početka 2019. godine medijskih radnika, nevladinih organizacija i udruženja građana - 20 fizičkih lica i 37 organizacija ili udruženja, "kako bi se utvrdilo da li organizacije i pojedinci sa spiska imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca".U saopštenju na sajtu Građanskih inicijativa piše da "mediji i organizacije civilnog društva zahtevaju od Ministarstva finansija i Uprave za sprečavanje pranja novca da bez odlaganja predoče osnove sumnje zbog kojih su naložili vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka".Član zakona na koji se pozvao direktor Uprave za sprečavanje pranja novca nalaže da se ovakva provera vrši isključivo za organizacije za koje postoje osnovi sumnje da su umešane u finansiranje terorizma."Pošto su na spisku brojne organizacije i pojedinci koji se bave istraživačkim novinarstvom, zaštitom ljudskih prava, transparentnošću, filmskom produkcijom, razvojem demokratije, vladavine prava i dobročinstva, nameće se zaključak da je u pitanju politička zloupotreba institucija i opasan pokušaj daljeg urušavanja vladavine prava u Srbiji", upozorava se u saopštenju."Zloupotreba zakonskih mehanizama i institucija radi nezakonitog pritiska na medije i organizacije civilnog društva predstavlja drastičan napad na slobodu udruživanja i slobodu informisanja", piše u tekstu i konstatuje se da je "vlast u Srbiji već godinama suočena sa ozbiljnim kritikama i međunarodnih i domaćih organizacija u vezi sa ugrožavanjem ove dve važne slobode".Dalje se kaže da je "ovakav napad na organizacije koje se zalažu za izgradnju Srbije kao pravne države, poštovanje zakona i istinsku borbu protiv korupcije dodatni argument da su ove vrednosti ozbiljno ugrožene u Srbiji"."Organizacije, mediji i građani neće odustati od borbe za slobodnu i demokratsku državu, bez obzira na pretnje i pritiske. Ovakvi i slični potezi vlasti samo nas dodatno motivišu da kao građani istrajemo u odbrani sopstvene države", piše u saopštenju.Ukazuje se da će mediji i organizacije preduzeti "sve odgovarajuće pravne radnje protiv umešanih u ovu zloupotrebu, uključujući i krivični progon odgovornih, ali pre svega će insistirati na potpunim i jasnim odgovorima kako je do ovoga moglo da dođe".U saopštenju na sajtu Građanskih inicijativa podseća se javnost da su "organizacije i mediji sa spiska izloženi različitim vrstama redovne državne kontrole, uključujući i inspekcijski nadzor i rigorozne provere finansijskog poslovanja kako od poreske uprave i Narodne banke Srbije, tako i od sopstvenih donatora"."Svaka zakonita provera rada organizacija je dobrodošla i uvek ćemo je podržati. Sa druge strane, žestoko ćemo se suprotstaviti zloupotrebi institucija i procedura, jer to jeste naša misija - borba za demokratsku i pravno uređenju državu", piše u saopštenju.Među više od 140 potpisnika tog saopštenja su i: Evropski pokret u Srbiji, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija - ANEM, Autonomni ženski centar, Beogradska otvorena škola, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beogradski centar za ljudska prava, Beogradski fond za političku izuzetnost. Potpisnici su i BIRN, BIRODI, Centar za evropske politike, Centar za regionalizam - Novi Sad, Centar za ženske studije, CINS, CRTA, Danas, Fond B92, Fondacija Ana i Vlade Divac, Helsinški odbor za ljudska prava, Inicijativa mladih za ljudska prava, Institut za evropske poslove.Potpisali su i: Transparentnost Srbija, ISAC Fond, Južne vesti, Koalicija reUgovor, Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), KRIK, Lokal press, Ne davimo Beograd, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Nova Ekonomija, Novosadska novinarska škola, NUNS.Saopštenje su, između ostalih, potpisali i Regionalna informativna agencija JUGpress, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda, Slavko Ćuruvija Fondacija, Trag fondacija, Viktimološko društvo Srbije, Vojvođanski građanski centar, Žene u crnom, Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, Peščanik, Centar modernih veština.          

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: direktno.rs

Link: https://direktno.rs/vesti/drustvo-i-ekonomija/291346/vlade-i-ana-divac-u-borbi-za-slobodnu-i-demokratsku-srbiju.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Vlade i Ana Divac u borbi za slobodnu i demokratsku Srbiju

Povod za to je odluka Uprave Ministarstva finansija za sprečavanje pranja novca da traži uvid u sve bankarske transakcije od početka 2019. godine medijskih radnika, nevladinih organizacija i udruženja građana - 20 fizičkih lica i 37 organizacija ili udruženja, "kako bi se utvrdilo da li organizacije i pojedinci sa spiska imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca". U saopštenju na sajtu https://www.gradjanske.org/civilno-drustvo-i-mediji-nece-odustati-od-borbe-za-demokratsku-i-slobodnu-srbiju/ piše da "mediji i organizacije civilnog društva zahtevaju od Ministarstva finansija i Uprave za sprečavanje pranja novca da bez odlaganja predoče osnove sumnje zbog kojih su naložili vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka".Član zakona na koji se pozvao direktor Uprave za sprečavanje pranja novca nalaže da se ovakva provera vrši isključivo za organizacije za koje postoje osnovi sumnje da su umešane u finansiranje terorizma.- Pošto su na spisku brojne organizacije i pojedinci koji se bave istraživačkim novinarstvom, zaštitom ljudskih prava, transparentnošću, filmskom produkcijom, razvojem demokratije, vladavine prava i dobročinstva, nameće se zaključak da je u pitanju politička zloupotreba institucija i opasan pokušaj daljeg urušavanja vladavine prava u Srbiji - upozorava se u saopštenju. - Organizacije, mediji i građani neće odustati od borbe za slobodnu i demokratsku državu, bez obzira na pretnje i pritiske. Ovakvi i slični potezi vlasti samo nas dodatno motivišu da kao građani istrajemo u odbrani sopstvene države. Ukazuje se da će mediji i organizacije preduzeti "sve odgovarajuće pravne radnje protiv umešanih u ovu zloupotrebu, uključujući i krivični progon odgovornih, ali pre svega će insistirati na potpunim i jasnim odgovorima kako je do ovoga moglo da dođe".U saopštenju na sajtu Građanskih inicijativa podseća se javnost da su "organizacije i mediji sa spiska izloženi različitim vrstama redovne državne kontrole, uključujući i inspekcijski nadzor i rigorozne provere finansijskog poslovanja kako od poreske uprave i Narodne banke Srbije, tako i od sopstvenih donatora". Medju više od 140 potpisnika tog saopštenja su i: Evropski pokret u Srbiji, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija - ANEM, Autonomni ženski centar, Beogradska otvorena škola, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beogradski centar za ljudska prava, Beogradski fond za političku izuzetnost.Potpisnici su i BIRN, BIRODI, Centar za evropske politike, Centar za regionalizam - Novi Sad, Centar za ženske studije, CINS, CRTA, Danas, Fond B92, Fondacija Ana i Vlade Divac, Helsinški odbor za ljudska prava, Inicijativa mladih za ljudska prava, Institut za evropske poslove. Potpisali su i: Transparentnost Srbija, ISAC Fond, Južne vesti, Koalicija reUgovor, Komitet pravnika za ljudska prava- YUCOM, KRIK, Lokal press, Ne davimo Beograd, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Nova Ekonomija, Novosadska novinarska škola, NUNS.Saopštenje su između ostalih potpisali i Regionalna informativna agencija JUGpress, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda, Slavko Ćuruvija Fondacija, Trag fondacija, Viktimološko društvo Srbije, Vojvođanski građanski centar, Žene u crnom, Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, Peščanik, Centar modernih veština.Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.    

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: palo.rs

Link: http://www.palo.rs/a/%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%B5-%D0%BE%D0%B4-140-%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0-%D0%B4%D0%B0-%D1%81%D0%B5-%D0%BD%D0%B5%D1%9B%D0%B5-%D0%BE%D0%B4%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8-%D0%BE%D0%B4-%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B1%D0%B5-

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Više od 140 potpisa da se neće odustati od borbe za demokratsku i slobodnu Srbiju

Potpisali su i: Transparentnost Srbija, ISAC Fond, Južne vesti, Koalicija reUgovor,Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM, KRIK, Lokal press, Ne davimo Beograd,Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Nova Ekonomija, Novosadska novinarska škola,NUNS.Član zakona na koji se pozvao direktor Uprave za sprečavanje pranja novca nalaže da se ovakva provera vrši isključivo za organizacije za koje postoje osnovi sumnje da su umešane u finansiranje terorizma.Dalje se kaže da je ovakav napad na organizacije koje se zalažu za izgradnju Srbije kao pravne države, poštovanje zakona i istinsku borbu protiv korupcije dodatni argument da su ove vrednosti ozbiljno ugrožene u Srbiji.Organizacije, mediji i građani neće odustati od borbe za slobodnu i demokratsku državu, bez obzira na pretnje i pritiske.palo.rs palo.rs      

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/drustvo/oko-sokolovo-uhvaceno-nepropisno-parkirano/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: "Oko sokolovo" uhvaćeno nepropisno parkirano

Foto: Printscreen/Twitter/Ne davimo Beograd Automobil sistema "Oko sokolovo", koji je najavljen kao novi način borbe vlasti Beograda protiv nepropisnog parkiranja, snimljen je nekoliko dana posle početka rada i to upravo nepropisno parkiran. Kako je objavila organizacija "Ne davimo Beograd, građani su svojim fotoaparatima uhvatili jedno "Oko sokolovo" u kršenju propisa. "Skupoceno vozilo komunalne milicije #OkoSokolovo prvih dana svog rada se koristi da krši propise i da se parkira nepropisno. Hvala dobrim ljudima koji nam šalju snimke besmisla u koji nas je uvukla korumpirana i nesposobna gradska vlast", objavila je organizacija "Ne davimo Beograd" na svom tviter nalogu. Skupoceno vozilo komunalne milicije #OkoSokolovo prvih dana svog rada se koristi da krši propise i da se parkira nepropisno. Hvala dobrim ljudima koji nam šalju snimke besmisla u koji nas je uvukla korumpirana i nesposobna gradska vlast. pic.twitter.com/tq6XeptQCl- Ne davimo Beograd (@nedavimobgd) July 28, 2020 Novi sistem za kontrolu parkiranja "Oko sokolovo" predstavljen je u ponedeljak. Vozila beogradske komunalne policije opremljena novim sistemom ove nedelje će samo snimati, dok bi sledeće trebalo da šalju opomene, a od 10. avgusta i kazne zbog nepropisnog parkiranja. Planirano je da 18 vozila, opremljenih sistemom za nadgledanje parkiranja "Oko sokolovo", nadgleda više od 90 beogradskih ulica.Sistem elektronske kontrole nepropisnog parkiranja, pod nazivom "Oko skolovo", podrazumeva korišćenje specijalno opremljenih vozila marke "Range Rover", a njihovu upotrebu zamenik gradonačelnika Goran Vesić, obrazložio je potrebom da komunalni policajci pokažu "autoritet države".Kako je objavila Nova.rs, javna nabavka beogradskog Parking servisa za kupovinu džipova "Range Rover", raspisana je sa ciljem kako bi posao dobila firma "British Motors", čiji je vlasnik član Glavnog odbora Srpske napredne stranke, Ostoja Mijailović.  

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: uns.org.rs

Link: http://uns.org.rs/desk/vesti-iz-medija/101881/vise-od-140-potpisa-da-se-nece-odustati-od-borbe-za-demokratsku-i-slobodnu-srbiju.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Više od 140 potpisa da se neće odustati od borbe za demokratsku i slobodnu Srbiju

  1. 07. 2020. Autor: Beta Izvor: Beta Više od 140 potpisa organizacija civilnog društva, medija i pojedinaca je pod saopštenjem objavljenom na sajtu Građanskih inicijativa u kojem se ukazuje da "Civilno društvo i mediji neće odustati od borbe za demokratsku i slobodnu Srbiju" Povod za to je odluka Uprave Ministarstva finansija za sprečavanje pranja novca da traži uvid u sve bankarske transakcije od početka 2019. godine medijskih radnika, nevladinih organizacija i udruženja gradjana 20 fizičkih lica i 37 organizacija ili udruženja, "kako bi se utvrdilo da li organizacije i pojedinci sa spiska imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca". U saopštenju na sajtu Građanskih inicijativa piše da "mediji i organizacije civilnog društva zahtevaju od Ministarstva finansija i Uprave za sprečavanje pranja novca da bez odlaganja predoče osnove sumnje zbog kojih su naložili vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka". Član zakona na koji se pozvao direktor Uprave za sprečavanje pranja novca nalaže da se ovakva provera vrši isključivo za organizacije za koje postoje osnovi sumnje da su umešane u finansiranje terorizma. "Pošto su na spisku brojne organizacije i pojedinci koji se bave istraživačkim novinarstvom, zaštitom ljudskih prava, transparentnošću, filmskom produkcijom, razvojem demokratije, vladavine prava i dobročinstva, nameće se zaključak da je u pitanju politička zloupotreba institucija i opasan pokušaj daljeg urušavanja vladavine prava u Srbiji", upozorava se u saopštenju. "Zloupotreba zakonskih mehanizama i institucija radi nezakonitog pritiska na medije i organizacije civilnog društva predstavlja drastičan napad na slobodu udruživanja i slobodu informisanja", piše u tekstu i konstatuje se da je "vlast u Srbiji već godinama suočena sa ozbiljnim kritikama i međunarodnih i domaćih organizacija u vezi sa ugrožavanjem ove dve važne slobode". Dalje se kaže da je "ovakav napad na organizacije koje se zalažu za izgradnju Srbije kao pravne države, poštovanje zakona i istinsku borbu protiv korupcije dodatni argument da su ove vrednosti ozbiljno ugrožene u Srbiji". "Organizacije, mediji i građani neće odustati od borbe za slobodnu i demokratsku državu, bez obzira na pretnje i pritiske. Ovakvi i slični potezi vlasti samo nas dodatno motivišu da kao građani istrajemo u odbrani sopstvene države", piše u saopštenju. Ukazuje se da će mediji i organizacije preduzeti "sve odgovarajuće pravne radnje protiv umešanih u ovu zloupotrebu, uključujući i krivični progon odgovornih, ali pre svega će insistirati na potpunim i jasnim odgovorima kako je do ovoga moglo da dođe". U saopštenju na sajtu Građanskih inicijativa podseća se javnost da su "organizacije i mediji sa spiska izloženi različitim vrstama redovne državne kontrole, uključujući i inspekcijski nadzor i rigorozne provere finansijskog poslovanja kako od poreske uprave i Narodne banke Srbije, tako i od sopstvenih donatora". "Svaka zakonita provera rada organizacija je dobrodošla i uvek ćemo je podržati. Sa druge strane, žestoko ćemo se suprotstaviti zloupotrebi institucija i procedura, jer to jeste naša misija - borba za demokratsku i pravno uređenju državu", piše u saopštenju. Medju više od 140 potpisnika tog saopštenja su i: Evropski pokret u Srbiji, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija ANEM, Autonomni ženski centar, Beogradska otvorena škola, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beogradski centar za ljudska prava, Beogradski fond za političku izuzetnost. Potpisnici su i BIRN, BIRODI, Centar za evropske politike, Centar za regionalizam Novi Sad, Centar za ženske studije, CINS, CRTA, Danas, Fond B92, Fondacija Ana i Vlade Divac, Helsinški odbor za ljudska prava, Inicijativa mladih za ljudska prava, Institut za evropske poslove. Potpisali su i: Transparentnost Srbija, ISAC Fond, Južne vesti, Koalicija reUgovor, Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM, KRIK, Lokal press, Ne davimo Beograd, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Nova Ekonomija, Novosadska novinarska škola, NUNS. Saopštenje su izmedju ostalih potpisali i Regionalna informativna agencija JUGpress, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda, Slavko Ćuruvija Fondacija, Trag fondacija, Viktimološko društvo Srbije, Vojvođanski građanski centar, Žene u crnom, Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, Peščanik, Centar modernih veština.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: republika.rs

Link: https://www.republika.rs/vesti/srbija/221092/ust-proveriti-finansiranje-nvo-pravosudju

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: UST: Proveriti finansiranje NVO u pravosuđu

Udruženje sudija i tužilaca Srbije (UST) u potpunosti podržava akciju Uprave za pranje novca pri Ministarstvu finansija, nalazeći da se prevashodno radi o ispunjavanju preuzetih međunarodnih obaveza u oblasti sprečavanja terorizma i pranja novca, kao i da su novčani tokovi jasni i nedvosmisleni dokazi, koje je gotovo nemoguće sakriti, izmeniti ili falsifikovati, zbog čega ne stoji ocena da se nevladine organizacije zastrašuju proverama koje su u toku.AUTOR: Republika sreda, 29. 7. 2020.| 10:39 0UST poziva Upravu za pranje novca da bez odlaganja izvrši provere novčanih transakcija strukovnih udruženja koja okupljaju sudije i tužioce, počevši upravo od UST, uključujući Društvo sudija Srbije, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, CEPRIS, Alumni klub Pravosudne akademije i Forum sudija Srbije, budući da su finansijsko-projektne aktivnosti i donacije postale uobičajen način finansiranja određenih strukovnih udruženja u pravosuđu.Imajući u vidu da su navedeni vidovi finansiranja često baziraju na diskrecionim odlukama fondacija, organizacija i pojedinaca koji raspolažu novčanim sredstvima, UST smatra da je potrebno utvrditi da li postoje skriveni motivi zbog kojih se gotovo svi projekti u pravosuđu realiziju preko istih strukovih udruženja decenijama unazad, kao i ukupni iznosi donacija i motivi za doniranje novca udruženjima čiji su članovi sudije i tužioci. UST takođe ponavlja svoj zahtev da se oblast finansiranja nevladinih organizacija u oblasti pravosuđa uredi posebnim zakonom.UST uočava da su nevladine organizacije, čije transakcije proverava Uprava za pranje novca, mahom članice Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za poglavlje 23 i 24, zbog čega smatra da je logično da se provere bez odlaganja prošire i na strukovna udruženja sudija i tužilaca, budući da su u pitanju udruženja koja deluju u oblasti pravosuđa i vladavine prava. Takođe, UST očekuje da se Agencija za borbu protiv korupcije aktivnije uključi u pogledu rešavanja sukoba interesa u pravosuđu.  

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: insajder.net

Link: https://insajder.net/sr/sajt/vazno/19782/

Autori: Insajder

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Zahtev više od 140 organizacija, medija i pojedinaca: Ministarstvo da predoči osnove sumnje za kontrolu finansija novinara, medija i NVO

Objavljeno: 29.07.2020 Tweet Više od 140 organizacija civilnog društva, medija, grupa građana i pojedinaca su potpisnici saopštenja objavljenog na sajtu Građanskih inicijativa u kojem se ukazuje da "Civilno društvo i mediji neće odustati od borbe za demokratsku i slobodnu Srbiju". Povod za to je odluka Uprave Ministarstva finansija za sprečavanje pranja novca da traži uvid u sve bankarske transakcije od početka 2019. godine medijskih radnika, nevladinih organizacija i udruženja građana - 20 fizičkih lica i 37 organizacija ili udruženja, "kako bi se utvrdilo da li organizacije i pojedinci sa spiska imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca". U saopštenju na sajtu Građanskih inicijativa piše da "mediji i organizacije civilnog društva zahtevaju od Ministarstva finansija i Uprave za sprečavanje pranja novca da bez odlaganja predoče osnove sumnje zbog kojih su naložili vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka". Član zakona na koji se pozvao direktor Uprave za sprečavanje pranja novca nalaže da se ovakva provera vrši isključivo za organizacije za koje postoje osnovi sumnje da su umešane u finansiranje terorizma. "Pošto su na spisku brojne organizacije i pojedinci koji se bave istraživačkim novinarstvom, zaštitom ljudskih prava, transparentnošću, filmskom produkcijom, razvojem demokratije, vladavine prava i dobročinstva, nameće se zaključak da je u pitanju politička zloupotreba institucija i opasan pokušaj daljeg urušavanja vladavine prava u Srbiji", upozorava se u saopštenju. "Zloupotreba zakonskih mehanizama i institucija radi nezakonitog pritiska na medije i organizacije civilnog društva predstavlja drastičan napad na slobodu udruživanja i slobodu informisanja", piše u tekstu i konstatuje se da je "vlast u Srbiji već godinama suočena sa ozbiljnim kritikama i međunarodnih i domaćih organizacija u vezi sa ugrožavanjem ove dve važne slobode". Dalje se kaže da je "ovakav napad na organizacije koje se zalažu za izgradnju Srbije kao pravne države, poštovanje zakona i istinsku borbu protiv korupcije dodatni argument da su ove vrednosti ozbiljno ugrožene u Srbiji". "Organizacije, mediji i građani neće odustati od borbe za slobodnu i demokratsku državu, bez obzira na pretnje i pritiske. Ovakvi i slični potezi vlasti samo nas dodatno motivišu da kao građani istrajemo u odbrani sopstvene države", piše u saopštenju. Ukazuje se da će mediji i organizacije preduzeti "sve odgovarajuće pravne radnje protiv umešanih u ovu zloupotrebu, uključujući i krivični progon odgovornih, ali pre svega će insistirati na potpunim i jasnim odgovorima kako je do ovoga moglo da dođe". U saopštenju na sajtu Građanskih inicijativa podseća se javnost da su "organizacije i mediji sa spiska izloženi različitim vrstama redovne državne kontrole, uključujući i inspekcijski nadzor i rigorozne provere finansijskog poslovanja kako od poreske uprave i Narodne banke Srbije, tako i od sopstvenih donatora". "Svaka zakonita provera rada organizacija je dobrodošla i uvek ćemo je podržati. Sa druge strane, žestoko ćemo se suprotstaviti zloupotrebi institucija i procedura, jer to jeste naša misija - borba za demokratsku i pravno uređenju državu", piše u saopštenju. Među više od 140 potpisnika tog saopštenja su i: Evropski pokret u Srbiji, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija - ANEM, Autonomni ženski centar, Beogradska otvorena škola, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beogradski centar za ljudska prava, Beogradski fond za političku izuzetnost. Potpisnici su i BIRN, BIRODI, Centar za evropske politike, Centar za regionalizam - Novi Sad, Centar za ženske studije, CINS, CRTA, Danas, Fond B92, Fondacija Ana i Vlade Divac, Helsinški odbor za ljudska prava, Inicijativa mladih za ljudska prava, Institut za evropske poslove. Potpisali su i: Transparentnost Srbija, ISAC Fond, Južne vesti, Koalicija reUgovor, Komitet pravnika za ljudska prava- YUCOM, KRIK, Lokal press, Ne davimo Beograd, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Nova Ekonomija, Novosadska novinarska škola, NUNS. Saopštenje su između ostalih potpisali i Regionalna informativna agencija JUGpress, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda, Slavko Ćuruvija Fondacija, Trag fondacija, Viktimološko društvo Srbije, Vojvođanski građanski centar, Žene u crnom, Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, Peščanik, Centar modernih veština. Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: pink.rs

Link: https://pink.rs/drustvo/224741/udruzenje-sudija-i-tuzilaca-srbije-proveriti-finansiranje-nvo-u-pravosudju

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Udruženje sudija i tužilaca Srbije: PROVERITI FINANSIRANJE NVO U PRAVOSUĐU

UST poziva Upravu za pranje novca da bez odlaganja izvrši provere novčanih transakcija i ističe da su novčani tokovi jasni dokazi koje je nemoguće sakriti, pa ne stoji ocena da se nevladine organizacije zastrašuju proverama koje su u toku. Udruženje sudija i tužilaca Srbije (UST) u potpunosti podržava akciju Uprave za pranje novca pri Ministarstvu finansija, nalazeći da se prevashodno radi o ispunjavanju preuzetih međunarodnih obaveza u oblasti sprečavanja terorizma i pranja novca, kao i da su novčani tokovi jasni i nedvosmisleni dokazi, koje je gotovo nemoguće sakriti, izmeniti ili falsifikovati, zbog čega ne stoji ocena da se nevladine organizacije zastrašuju proverama koje su u toku, navodi se u saopštenju. UST poziva Upravu za pranje novca da bez odlaganja izvrši provere novčanih transakcija strukovnih udruženja koja okupljaju sudije i tužioce, počevši upravo od UST, uključujući Društvo sudija Srbije, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, CEPRIS, Alumni klub Pravosudne akademije i Forum sudija Srbije, budući da su finansijsko-projektne aktivnosti i donacije postale uobičajen način finansiranja određenih strukovnih udruženja u pravosuđu.  Imajući u vidu da su navedeni vidovi finansiranja često baziraju na diskrecionim odlukama fondacija, organizacija i pojedinaca koji raspolažu novčanim sredstvima, UST smatra da je potrebno utvrditi da li postoje skriveni motivi zbog kojih se gotovo svi projekti u pravosuđu realiziju preko istih strukovih udruženja decenijama unazad, kao i ukupni iznosi donacija i motivi za doniranje novca udruženjima čiji su članovi sudije i tužioci. UST takođe ponavlja svoj zahtev da se oblast finansiranja nevladinih organizacija u oblasti pravosuđa uredi posebnim zakonom. UST uočava da su nevladine organizacije, čije transakcije proverava Uprava za pranje novca, mahom članice Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za poglavlje 23 i 24, zbog čega smatra da je logično da se provere bez odlaganja prošire i na strukovna udruženja sudija i tužilaca, budući da su u pitanju udruženja koja deluju u oblasti pravosuđa i vladavine prava. Takođe, UST očekuje da se Agencija za borbu protiv korupcije aktivnije uključi u pogledu rešavanja sukoba interesa u pravosuđu. #Udruženje sudija i tužilaca Srbije

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: informer.rs

Link: http://informer.rs/vesti/politika/537636/ust-proveriti-finansiranje-nvo-pravosudju

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: UST: Proveriti finansiranje NVO u pravosuđu

Informer 11:27 29. 07. 2020.Udruženje sudija i tužilaca Srbije (UST) u potpunosti podržava akciju Uprave za pranje novca pri Ministarstvu finansija, nalazeći da se prevashodno radi o ispunjavanju preuzetih međunarodnih obaveza u oblasti sprečavanja terorizma i pranja novca, kao i da su novčani tokovi jasni i nedvosmisleni dokazi, koje je gotovo nemoguće sakriti, izmeniti ili falsifikovati, zbog čega ne stoji ocena da se nevladine organizacije zastrašuju proverama koje su u tokuUST poziva Upravu za pranje novca da bez odlaganja izvrši provere novčanih transakcija strukovnih udruženja koja okupljaju sudije i tužioce, počevši upravo od UST, uključujući Društvo sudija Srbije, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, CEPRIS, Alumni klub Pravosudne akademije i Forum sudija Srbije, budući da su finansijsko-projektne aktivnosti i donacije postale uobičajen način finansiranja određenih strukovnih udruženja u pravosuđu. Imajući u vidu da su navedeni vidovi finansiranja često baziraju na diskrecionim odlukama fondacija, organizacija i pojedinaca koji raspolažu novčanim sredstvima, UST smatra da je potrebno utvrditi da li postoje skriveni motivi zbog kojih se gotovo svi projekti u pravosuđu realiziju preko istih strukovih udruženja decenijama unazad, kao i ukupni iznosi donacija i motivi za doniranje novca udruženjima čiji su članovi sudije i tužioci. UST takođe ponavlja svoj zahtev da se oblast finansiranja nevladinih organizacija u oblasti pravosuđa uredi posebnim zakonom.UST uočava da su nevladine organizacije, čije transakcije proverava Uprava za pranje novca, mahom članice Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za poglavlje 23 i 24, zbog čega smatra da je logično da se provere bez odlaganja prošire i na strukovna udruženja sudija i tužilaca, budući da su u pitanju udruženja koja deluju u oblasti pravosuđa i vladavine prava. Takođe, UST očekuje da se Agencija za borbu protiv korupcije aktivnije uključi u pogledu rešavanja sukoba interesa u pravosuđu.Shutterstock/printscreen      

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/vesti/beograd/nezadovoljni-radnici-blokirali-garazu-autobusi-iz-panceva-voze-samo-za-beograd/kjz89wk

Autori: A.J.K.

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Nezadovoljni radnici blokirali garažu, autobusi iz Pančeva voze SAMO ZA BEOGRAD

Zbog blokade garaže na koju su se odlučili nezadovoljni radnici ATP-a, autobusi Pantransporta, novog prevoznika, saobraćaju iz Pančeva samo prema Beogradu. Ostatak saobraćaja je obustavljen.Kako smo saznali u Pantransportu, svega četiri autobusa su ostala van garaže i oni su trenutno jedina vozila koja firma može da koristi.U pančevačkom gradskom prevozniku ne znaju dokle će saobraćaj biti obustavljen.Radnici koji su noćas blokirali garažu ATP kažu da su planovi da za sada ostanu tu i održe blokadu.Polovinom juna Pantrasport je kroz javno privatno partnerstvo sa gradom Pančevo preuzeo posao ATP-a, a više od 180 radnika ostalo je kao višak - bez posla.Oni su i dalje radnici ATP-a koji ne radi, čekaju otpremnine za koje su predstavnici grada Pančeva rekli da nema dovoljno novca.    

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/drustvo/spisak-clanova-kriznog-staba-gde-je-darija-kisic/

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Spisak članova Kriznog štaba: Gde je Darija Kisić

Foto:Goran Srdanov/Nova.rs Vlada Srbije objavila je spisak članova Kriznog štaba za suzbijanje kovida 19, koji je osnovan 13. marta u skladu sa Zakonom o vladi. Interesantno je da u ovom dokumentu koji je na sajtu Vlade okačen u ponedeljak, nema nekih imena pojedinih lekara za koje se u javnosti podrazumeva da su članovi štaba, kao što je Darija Kisić Tepavčević. Korukovodioci Kriznog štaba su: premijerka Ana Brnabić, ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar, dr Sanja Radojević Škodrić, v.d. direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i pokrajinski sekretar za zadravstvo - dr Zoran Gojković.Među članovima Kriznog štaba je još jedanaest lekara. To su dr Goran Stevanović, načelnik Klinike za infektivne bolesti u Beogradu, dr Verica Jovanović, v.d. direktora Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", dečji pulmolog dr Branislav Nestorović. Zatim, direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine dr Vladimir Petrović, pa dr Mijomir Pelemiš, bivši načelnik Klinike za infektivne i tropske bolesti u Beogradu. Na listi je i dr Branislav Tiodorović, bivši direktor Instituta za javno zdravlje u Nišu, dr Predrag Kon, iz Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, dr Snežana Jovanović, direktor Službe za mikrobiologiju Kliničkog centra Srbije, kao i Tanja Jovanović, prodekan Medicinskog fakulteta u Beogradu.Još dvoje lekara su spisku članova Kriznog štaba - jedan u svojstvu gradonačelnika Grada Beograda - dr Zoran Radojičić, druga je ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku dr Slavica Đukić Dejanović .Ostali članovi Kriznog štaba su ministri u Vladi Srbije i predstavnici Vojske Srbije, MUP…Interesantno je da među članovima - lekarima nema dr Darije Kisić Tepavčević, koja se u ime Kriznog štaba najčešće i obraća javnosti, čak je neki doživljavaju kao nezvaničnu portparolku tog tela.Darija Kisić Tepavčević Foto:Vesna Lalic/Nova.rs Pokušali smo da u Vladi Srbije dobijemo odgovor na pitanje da li postoji neki noviji dokument na osnovu koga je ona postala članica Kriznog štaba, ali do momenta objave ovog teksta nismo dobili odgovor.Dr Darija Kisić Tepavčević, inače, je zamenica Dr Verice Jovanović, v.d. direktorke Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", koja je članica Kriznog štaba.Ukoliko nastupa u svojstvu njene zamenice interesantno je da se mnogo češće pojavljuje u javnosti od svoje šefice, same članice Kriznog štaba dr Verice Jovanović. U Kriznom štabu, pored navedenih lekara su i: ministar rada Zoran Đorđević, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, ministar kulture Vladan Vukosavljević, ministar sporta Vanja Udovičić, ministar prosvete Mladen Šarčević,. Zatim, državni sekretar u Ministarstvu prosvete dr Vladimir Popović, državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić. Tu je i Predrag Marić, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Sektora za vanredne situacije, kao i Željko Petrović, brigadni general, načelnik Uprave za obuku i doktrinu Vojske Srbije.Članovi kriznog štaba su i šef kabineta predsednika Vlade Miloš Popović, zamenik generalnog sekretara Vlade Tamara Stojčević, pomoćnik generalnog sekretara Vlade Petar Janjić, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija u Ministarstvu pravde Dejan Carević i Željko Ćurguz iz Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.Podsetimo, Transparentnost Srbija nedavno je objavila je da Krizni štab ne poseduje nikakva zakonska ovlašćenja, jer nije zakonom uređeno telo, već je savetodavno telo Vlade Srbije.U saopštenju Transparentnosti Srbija navodi se da zbog toga Krizni štab ne može da donese obavezujući akt, već samo da daje preporuke Vladi kako dalje postupati u vezi sa epidemiološkom situacijom."Nepoznato je zašto se Vlada odlučila da ga formira, umesto da su obrazovana tela koja su predviđena Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama", ističe se u saopštenju ove organizacije.Upravo je Transparentnost Srbije ukazala da odluka o formiranju štaba nije objavljena ni na sajtu Vlade Srbije, ni u Službenom glasniku. Ova organiizacija je, kako se dodaje, tražila tražila pristup odluci o formiranju još početkom aprila, ali odgovor - nisu dobili. Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram              

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2961218/ekspo-centar-u-nisu-imace-vise-od-40000-m2-i-gradice-se

Autori: @ekapija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Ekspo centar u Nišu imaće više od 40.000 m2 i gradiće se fazno - Raspisan tender za projektante

(Pobedničko idejno rešenje budućeg Ekspo centra) Nakon što je u martu predstavljeno pobedničko idejno rešenje budućeg Ekspo centra u Nišu, Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj i projekte Grada Niša raspisala je javnu nabavku za izradu projektno-tehničke dokumentacije za izgradnjuPlanirano je da se objekat gradi na parceli površine 37.400 m2, koja je u potpunosti opremljena adekvatnom infrastrukturom, a predviđena površina budućeg Ekspo centra je nešto više od 40.000 m2. Sam objekat gradiće se fazno, najpre kongresni, a potom i multifunkcionalni deo.Predviđena je mogućnost i da se centar fazno širi kako budu rasle potrebe grada. Kompleks Ekspo centra predviđeno je da se gradi u tri faze koje su funkcionalno nezavisne celine prema sledećem redosledu:- Prva faza: Kongresni deo sastoji od velike plenarne sale i više manjih sala, foajea, administrativnog dela, restorana, tehničkih prostorija i magacina eksponata. U okviru prve faze bili bi izgrađeni i svi koridori (hodnici), multifunkcionalni hol, otvoreni prostor za izlaganje, podzemna garaža... Tri unutrašnja dvorišta (severoistčno, jugoistočno i jugozapadno) ostala bi ne izgrađena kao unutrašnja dvorišta i privremeno bi se koristila za manifestacije, izložbe... do izgradnje druge faze. Prva faza obuhvata i izgradnju kompletnog spoljašnjeg uređenja oko objekta, unutrašnje ulice za snabdevanje, parkinge, ogradu, kompletnu infrastrukturu... Prostor za izgradnju treće faze - hotela ostao bi kao zelena površina.- Druga faza: Multifunkcionalna - sajamska hala (faza 2a) bila bi izgrađena u severoistočnom unutrašnjem dvorišu. Preostale dve multifunkcionalne - sajamske hale gradile bi se prema potrebi u preostala dva unutrašnja dvorišta: jugozapadno faza 2b, jugoistočno faza 2v.- Treća faza: Hotel koji bi se gradio u trenutku pojave komercijalnog investitora.  

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/drustvo/na-pomolu-peta-zgrada-za-mlade-nastavnike-naucnike-i-umetnike-29-07-2020

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Na pomolu peta zgrada za mlade nastavnike, naučnike i umetnike

Za mlade naučnike i umetnike koji su rešili da svoje karijere ostvare ili nastave u Novom Sadu stigla je dobra vest.U narednom periodu, trebalo bi za godinu dana, mogli bi da pod povoljnijim uslovima od tržišnih, dođu do svog krova nad glavom. Za one koji budu konkurisali i ispune uslove, bliži se početak izgradnje pete ovakve stambene zgrade u Novom Sadu, u Ulici Stanoja Stanojevića, na novosadskom Novom naselju, a u aranžmanu Fondacije za rešavanje stambenih potreba mladih nastavnih i naučnih radnika i umetnika Univerziteta u Novom Sadu (FONDUNS). Kako sazanajemo iz FONDUNS, juče je bio poslednji rok za završetak postupka javne nabavke male vrednosti za izradu projektno-tehničke dokumenatcije, na osnovu koje će se uslediti dobijanje građevinske dozvole, kao i javne nabavke za geodetske usluge.- Fondacija je tokom 2019. godine od Gradske uprave za građevinsko zemljište i investicije, na osnovu sprovedene javne licitacije, otkupila zemljište - kaže upravitelj Fondacije prof. dr Radovan Pejanović. - Do sada je, pored nabavke zemljišta, sproveden niz koraka, od kojih su najznačajniji pribavljanje informacije o lokaciji, izrada idejnog rešenja, kao i pribavljanje lokacijskih uslova od Gradske uprave za urbanizam i građevinske poslove 21. jula. Nakon dobijanja građevinske dozvole pokrenuće se i javna nabavka za izbor izvođača radova na izgradnji ovog stambenog objekta, kao i sve prateće aktivosti koje su neophodne za završetak izgradnje i sprovođenje javnog konkursa za ove stanove.Po rečima prof. Pejanovića, ova zgrada, kao i prethodne koje je Fondacija izgradila, pored prizemlja imaće tri sprata i potkrovlje, s ukupno 25 stanova. Ukupna kvadratura objekta biće oko 1.590 m2.Juče je bio poslednji rok za završetak postupka javne nabavke za izradu projektno-tehničke dokumenatcije, na osnovu koje će se uslediti dobijanje građevinske dozvole-U nedavno sprovedenoj anketi, oko 130 mladih nastavnih i naučnih radnika i umetnika Univerziteta u Novom Sadu izrazilo je želju da svoje stambeno pitanje reši uz pomoć naše Fondacije - navodi prof. Pejanović.Podsećamo, Fondaciju za rešavanje stambenih potreba mladih nastavnih i naučnih radnika i umetnika osnovao je Univerzitet u Novom Sadu i Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj Vlade AP Vojvodine, a s aktivnim radom počela je 2006. godine, u nameri da se zaustavi "odliv mozgova".-Fondacija je do sada izgradila četiri stambene zgrade u Novom Sadu. Sve četiri zgrade su useljene nakon sprovedenih konkursa za raspodelu stanova. U pitanju su izuzetno kvalitetni mladi naučnici, nastavnici i umetnici s visokim naučno-istraživačkim i nastavničko-umetničkim referencama. Među naučnicima koji su svoje stambeno pitanje rešili uz pomoć Fondacije ima dobitnika nagrade "Dr Zoran Đinđić", dobitnika Nagrade za najbolju tehnološku inovaciju Ministarstva prosvete i nauke RS, naučnika čiji su patenti prihvaćeni u svetu, najbolji astrofizičari, asistenti i docenti koji su doktorirali u inostranstvu, kao i istaknutih umetnika koji imaju veliki broj izložbi i nastupa u zemlji i širom sveta - kaže prof. Pejanović i ističe da je u okviru ove četiri zgrade stambeno pitanje je rešilo oko 120 mladih nastavnih i naučnih radnika i umetnika UNS-a, a rođeno je i oko 150 beba.Hronologija konkretnog delovanja Fondacije seže u 2007. godinu, kada je kupila građevinsku parcelu za izgradnju prve stambene zgrade za mlade nastavne, naučne radnike i umetnike. Izgradnja je počela 29. avgusta 2007. godine i u oktobru 2008. izvršen je tehnički pregled zgrade, a nakon toga je izdata upotrebna dozvola. Na konkurs za 27 stanova u ovoj zgradi aplicirala su 104 mlada nastavnika, naučnika i umetnika. Početkom juna 2009. godine, na osnovu konkursa, zgrada je useljena. Zgrada ima prizemlje, tri sprata i potkrovlje, a poseduje i lift. Nalazi se u Ulici Stanoja Stanojevića br. 16, u Novom Sadu. Ukupna površina zgrade je 1.296 m2.Za drugu zgradu Fondacija je početkom 2008. kupila građevinsku parcelu za izgradnju druge po redu stambene zgrade, u neposrednoj blizini prve. Izgradnja je počela 15. decembra 2007. a u julu 2010. izvršen je tehnički pregled zgrade, na osnovu kojeg je potom izdata i upotrebna dozvola. Na konkurs za 25 stanova u ovoj zgradi aplicirao je 101 mladi nastavnik, naučnik i umetnik. Početkom jula 2010. godine, nakon završetka konkursa, počelo je useljavanje zgrade. Zgrada ima prizemlje, tri sprata i potkrovlje, a poseduje sklonište i lift. Zgrada ukupne površine od 1.283m2 nalazi se u ulici Stanoja Stanojevića br. 18.Avgusta 2008. godine kupljena je građevinska parcela za izgradnju i treće po redu stambene zgrade u Novom Sadu, u neposrednoj blizini prve dve zgrade koje je Fondacija izgradila. Krajem septembra 2010. godine Gradska uprava za urbanističke i stambene poslove izdala je građevinsku dozvolu, nakon čega je počela gradnja. U julu 2011. godine izvršen je tehnički pregled zgrade, a potom je izdata i upotrebna dozvola. Na konkurs za 26 stanova u ovoj stambenoj zgradi apliciralo je 80 mladih nastavnih i naučnih radnika i umetnika. Useljena je početkom 2012. godine, po završetku konkursa. Zgrada ima prizemlje, tri sprata, potkrovlje, sklonište i lift. Zgrada se nalazi u ulici Stanoja Stanojevića br. 20. Ukupna površina zgrade je 1269 m2.U istoj ulici gde su izgradnje tri prethodne zgrade koje je Fondacija izgradila, u martu 2012. godine Fondacija je kupila građevinsku parcelu za izgradnju četvrte stambene zgrade. Radovi na izgradnji počeli su krajem marta 2014. godine. Mogućnost za useljenje u 24 stana u ovoj zgradi mladi nastavni i naučni radnici i umetnici ostvarili su nakon učešća na konkursu koji je raspisan 27. marta 2014. godine i na osnovu Odluke o raspodeli stanova. Tehnički prijem zgrade je izvršen 16. jula 2015. godine, a useljavanje je počelo tokom septembra meseca 2015. godine. Zgrada je iste spratnosti kao i tri prethodne: prizemlje, tri sprata i potkrovlje, a poseduje i lift. Zgrada ukupne površine od 1300 m2 nalazi se u istoj ulici, samo na broju 17, a ukupna površina zgrade je 1.300 m2.V. Crnjanski          

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: insajder.net

Link: https://insajder.net/sr/sajt/vazno/19784/

Autori: Insajder

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Početkom naredne nedelje ističe rok za konstituisanje Skupštine Srbije: Među poslanicima i 96 iz prethodnog saziva

Konačne rezulltate izbora održanih 21. jula, Republička izborna komisija utvrdila je 5. jula - tada je počeo da teče Ustavom propisan rok od 30 dana za konstituisanje Skupštine Srbije. To znači da bi konstitutivna sednica trebalo da bude održana najkasnije početkom naredne nedelje, a u Informativnoj službi parlamenta i dalje ne znaju kada će sednica biti i sazvana i gde će ona biti održana. Objavljeno: 29.07.2020 Tweet Konačne rezulltate izbora održanih 21. jula, Republička izborna komisija utvrdila je 5. jula - tada je počeo da teče Ustavom propisan  rok od 30 dana za konstituisanje Skupštine Srbije. To znači da bi konstitutivna sednica trebalo da bude održana najkasnije početkom naredne nedelje, a u Informativnoj službi parlamenta i dalje ne znaju kada će sednica biti i sazvana i gde će ona biti održana. Skupština Srbije / Foto: Srđan Ilić Nije poznato ni gde će ni po kojim epidemiološkim pravilima biti održana sednica. Zbog mera zaštite od korone, konstitutivna sednica Skupštine Vojvodine zakazana za petak, 31. juli biće održana u Kongresnoj sali Master centra Novosadskog sajma, dok je sednica Skupštine Beograda zakazana za sutra u Sava centru iako su na snazi pravila o zabrani okupljanja više od 10 osoba. Epidemiološkinja Darija Kisić Tepavčević, zamenica direktora Instituta Batut, je na konferenciji za novinare na pitanje da li sednica Skupštine može uopšte da se održi u situaciji kada se u Srbiji i dalje dnevno registruje veliki broj zaraženih od koronavirusa i dok je na snazi zabrana okupljanja više od 10 osoba, odgovorila pitanjem: "Koliko sad ima osoba u prostoriji?", aludirajući na veliki broj novinara i učesnika konferencije za medije koja je održana u zatvorenoj prostoriji. Ona je navela i da je kod bilo kakvog skupa, bilo na otvorenom ili zatvorenom, sprovođenje preventivnih mera kako bi se sprečilo prenošenje infekcije "apsolutan imperative". "Situacija sa početka epidemije i sada se razlikuje, kako sa kliničkog tako i sa epidemiološkog aspekta, i mora se uzeti u obzir i funkcionisanje državnog sistema i ekonomije", rekla je Kisić Tepavčević. A na početku epidemije situacija je bila takva da se poslanici zbog zabrane okupljanja nisu sastali ni zbog uvođenja vanrednog stanja. Zbog zabrane okupljanja ljudi u zatvorenom prostoru iskorišćena je Ustavna mogućnost da se vanredno stanje na predlog ministra odbrane uvede potpisima predsednika, premijerke i predsednice Narodne skupštine. Sve odluke u vanrednom stanju donosila je Vlada bez Skupštine koja ih je nakanadno na zasedanju održanom krajem aprila, potvrdila. Tek od održavanja konstitutivne sednice sednice počinju da teku i rokovi za formiranje Vlade Srbije - za to je, prema zakonu, maksimalni rok 90 dana od potvrđivanja mandata dve trećine poslanika novog parlamenta - dakle - početak novembra. Skupština i Vlada izabrane su na četiri godine što je isteklo 3. juna, ali prema tumačenju pravnika obe institucije mogu da rade u punom kapacitetu jer su izbori bili redovni i predsednik nije raspuštao parlament, već je samo raspisao redovne izbore. Na prvoj sednici parlamenta  biće potvrđeni mandate 250 narodnih poslanika među kojima je i mnogo onih koji su bili u skupštinskim klupama i u prethodnom sazivu - takvih je, prema podacima Otvorenog parlamenta - u SNS 75 od 188, a u SPS 14 od 32. "Starih poslanika" biće i u redovima Zukorlićeve stranke i to najmanje dva od četiri poslanika, a svoja četiri poslanika neće menjati SVM, dok je SDA zadržati jednog od sadašnja tri poslanika. Pogledajte koliko je poslanika iz prošlog saziva dobilo mandate, prema odluci RIK-a. ? pic.twitter.com/2F7D9FkjgH - Otvoreni Parlament (@O_Parlament) July 27, 2020   Sednicu bi trebalo da zakaže predsednica Skupštine iz prethodnog saziva Maja Gojkković, a njoj će predsedvati najstariji poslanik u novom sazivu, Smilja Tišma, pravnica rođena 1929, koja je izabrana sa liste kandidata SPS-a. Ako je suditi po najavljenim rokovima, uprkos ubedljivoj većini koju je osvojila Srpska napredna stranka, Srbija neće uskoro dobiti Vladu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić održao je prvi krug konsultacija o njenom formiranju. "Naše predviđanje je da ćemo početkom septembra ili do kraja avgusta imati izabranu vladu, koja će biti vlada kontinuiteta u smislu politike definisane kroz projekat "Srbija: 20 - 25", infrastrukturne projekte", rekao je Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada (SNS), nakon konsultacija. Sve i da Vlada bude formirana krajem avgusta, to će ipak biti znatno duži period nego u okruženju, naročito s obzirom na činjenicu da je u Srbiji SNS ostvarila ubedljivu većinu. Tako su, na primer, izbori u Hrvatskoj održani 5. jula, skupština je konstituisana 22. jula, a Vladu je Hrvatska dobila 23. jula. U Srbiji, međutim odluke idalje donosi stara vlada, a pravnici navode da po zakonu ona na to ima pravo do konstituisanja nove Skupštine, a zatim i Vlade. Milan Antonijević izvršni direktor Fondacija za otvoreno društvo kaže za Insajder da trenutni saziv Skupštine Srbije ima pun mandat do potvrđivanja dve trećine mandata narodnih poslanika novog saziva. "Samo skraćivanjem mandata koje bi predsednik uradio i raspisivanjem izbora bi i Narodna skupština bila raspuštena", kaže Antonijević i dodaje da je u ovom slučaju skupština u punom mandatu, te da može zasedati i obavljati sve funkcije. Samim tim, kako navodi, i Vlada je po Zakonu o vladi u punom mandatu. "Vlada sada nije u tehničkom mandatu već u punom mandatu, jer nije skraćan mandat kao tokom prethodnih izbora kada je predsednik raspuštao Skupštinu i na osnovu toga raspisivao izbore. Ovde su izbori raspisani na osnovu samog isteka proteklog mandata i smatra se da je Skupština u punom sazivu i samim tim je i Vlada u punom mandatu i može donositi sve odluke", objašnjava Antonijević. Nemanja Nenadić iz Transparentnost Srbija navodi da u prilog takvom tumačenju ide član 44. Zakona o Narodnoj skupštini i član 101 Ustava Republike Srbije u kojima se navodi da narodnom poslaniku mandat prestaje potvrđivanjem mandata dve trećine narodnih poslanika narednog saziva Narodne skupštine. Stav da dosadašnje institucije mogu da odlučuju do izbora novih zastupa i Katarina Golubović iz Jukoma. "Mogu i moraju da odlučuju, u pitanjima za koja su nadležni, sve dok se ne formira nova Vlada i Narodna skupština", smatra Golubović. Izvor: Insajder Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: slobodnaevropa.org

Link: https://www.slobodnaevropa.org/a/30754941.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Srbija: Ombudsman kontroliše postupak Uprave za sprečavanje pranja novca

Ombdusman za zaštitu građana Srbije Zoran Pašalić najavio je da će izvršiti kontrolu povodom informacije da je Uprava za spečavanje pranja novca napravila spisak novinara i udruženja i od banaka tražila uvid u njihove transakcije i da će javnosti saopštiti da li je kontrola urađena na osnovu...Ombdusman za zaštitu građana Srbije Zoran Pašalić najavio je da će izvršiti kontrolu povodom informacije da je Uprava za spečavanje pranja novca napravila spisak novinara i udruženja i od banaka tražila uvid u njihove transakcije i da će javnosti saopštiti da li je kontrola urađena na osnovu zakona. "Zaštitnik građana nije upoznat sa razlogom zbog kojih je Uprava za sprečavanje pranja novca izabrala baš navedene medijske radnike, nevladine organizacije i udruženja građana ali će u okviru svojih nadležnosti pratiti ceo postupak", naveo je ombudsman u saopštenju. Zaštitnik građana je rekao da posledice koje mogu da imaju kontrolisani zavise od toga šta će Uprava za sprečavanje pranja novca prilikom kontrole utvrditi. Uprava za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija,kako je 28. jula preneo portal Newsmax Adria, napravila je spisak medijskih radnika, nevladinih organizacija i udruženja građana i od banaka zatražila uvid u sve njihove transakcije od 1. januara 2019. do danas. Na tom spisku, nazivom organizacije ili ličnim imenom i prezimenom i matičnim brojem nalazi se 20 ljudi i 37 organizacija ili udruženja, a sa obrazloženjem da bi se utvrdilo da li te organizacije i pojedinci "imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca". Reakcija Delegacije EU u Srbiji "Obavešteni smo o zahtevu Uprave za sprečavanje pranja novca za dobijanje informacija o finansijskom toku i drugim detaljima za više medija i NVO, između ostali, rečeno je 28. jula agenciji FoNet u Delegaciji EU. "Razmatramo dodatne informacije i činjenice kako bismo u potpunosti razumeli događaje, uključujući vremenske odrednice i procedure", objašnjavaju u Delegaciji EU, ali ističu da "NVO i mediji imaju ključnu ulogu u srpskom društvu i oni treba da rade slobodno, bez neprimerenog pritiska". "Iako se zalažemo za punu transparentnost, neopravdane istrage ne bi trebalo da se sprovode", poručili su iz Delegacije EU u Srbiji. Svaku neopravdanu istragu rada nevladinih organizacija, medija i pojedinaca trebalo bi smatrati pritiskom, ocenila je istog dana i Tanja Fajon, šefica Delegacije Evropskog parlamenta za saradnju sa Srbijom. "Većina NVO, medija i pojedinaca, koji su pod istragom Vlade Srbije za pranje para, spadaju među primarne zagovornike pro-EU reformi i vrednosti vrednosti Evropske unije u Srbiji", napisala je Fajon na svom tviter nalogu. Uprava: Nevladine grupe nisu 'svete krave' Ministarstvo finansija je negiralo da je istraga kojom se traži pristup podacima banaka o tim grupama i pojedincima, ciljani napad na kritičare vlasti, rekavši da je to deo redovnih postupaka. "To su redovne aktivnosti da se proceni rizik od finansiranja terorizma", rekao je 28. jula za TV Pink Željko Radovanović, vršilac dužnosti direktora Uprave za suzbijanje pranja novca. Radovanović je tom prilikom kazao da nevladine grupe ne treba tretirati kao "svete krave", da je isti nadzor vršen i prošle godine, kao i da su četiri ministra bili pod tom vrstom nadzora. Više od 140 potpisa da se neće odustati od borbe za demokratsku Srbiju Civilni sektor od Ministarstva finansija i Uprave za sprečavanje pranja novca da bez odlaganja predoče koji su osnovi sumnje zbog kojih su naložili vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka, navodi se u saopštenju, objavljenom na sajtu nvo Građanske inicijative, koje je do sada potpisalo 140 udruženja, medija i pojedinaca. Kako se u saopštenju navodi, član zakona na koji se pozvao direktor Uprave za sprečavanje pranja novca nalaže da se ovakva provera vrši isključivo za organizacije za koje postoje osnovi sumnje da su umešane u finansiranje terorizma. "Pošto su na spisku brojne organizacije i pojedinci koji se bave istraživačkim novinarstvom, zaštitom ljudskih prava, transparentnošću, filmskom produkcijom, razvojem demokratije, vladavine prava i dobročinstva, nameće se zaključak da je u pitanju politička zloupotreba institucija i opasan pokušaj daljeg urušavanja vladavine prava u Srbiji", upozorava se u saopštenju. "Zloupotreba zakonskih mehanizama i institucija radi nezakonitog pritiska na medije i organizacije civilnog društva predstavlja drastičan napad na slobodu udruživanja i slobodu informisanja", piše u tekstu i konstatuje se da je "vlast u Srbiji već godinama suočena sa ozbiljnim kritikama i međunarodnih i domaćih organizacija u vezi sa ugrožavanjem ove dve važne slobode". Dalje se kaže da je "ovakav napad na organizacije koje se zalažu za izgradnju Srbije kao pravne države, poštovanje zakona i istinsku borbu protiv korupcije dodatni argument da su ove vrednosti ozbiljno ugrožene u Srbiji". "Organizacije, mediji i građani neće odustati od borbe za slobodnu i demokratsku državu, bez obzira na pretnje i pritiske. Ovakvi i slični potezi vlasti samo nas dodatno motivišu da kao građani istrajemo u odbrani sopstvene države", piše u saopštenju. Ukazuje se da će mediji i organizacije preduzeti "sve odgovarajuće pravne radnje protiv umešanih u ovu zloupotrebu, uključujući i krivični progon odgovornih, ali pre svega će insistirati na potpunim i jasnim odgovorima kako je do ovoga moglo da dođe". U saopštenju na sajtu Građanskih inicijativa podseća se javnost da su "organizacije i mediji sa spiska izloženi različitim vrstama redovne državne kontrole, uključujući i inspekcijski nadzor i rigorozne provere finansijskog poslovanja kako od poreske uprave i Narodne banke Srbije, tako i od sopstvenih donatora". "Svaka zakonita provera rada organizacija je dobrodošla i uvek ćemo je podržati. Sa druge strane, žestoko ćemo se suprotstaviti zloupotrebi institucija i procedura, jer to jeste naša misija - borba za demokratsku i pravno uređenju državu", piše u saopštenju. Među više od 140 potpisnika tog saopštenja su i: Evropski pokret u Srbiji, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija - ANEM, Autonomni ženski centar, Beogradska otvorena škola, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beogradski centar za ljudska prava, Beogradski fond za političku izuzetnost. Potpisnici su i BIRN, BIRODI, Centar za evropske politike, Centar za regionalizam - Novi Sad, Centar za ženske studije, CINS, CRTA, Danas, Fond B92, Fondacija Ana i Vlade Divac, Helsinški odbor za ljudska prava, Inicijativa mladih za ljudska prava, Institut za evropske poslove. Potpisali su i Transparentnost Srbija, ISAC Fond, Južne vesti, Koalicija reUgovor, Komitet pravnika za ljudska prava- YUCOM, KRIK, Lokal press, Ne davimo Beograd, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Nova Ekonomija, Novosadska novinarska škola, NUNS. Saopštenje su između ostalih potpisali i Regionalna informativna agencija JUGpress, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda, Slavko Ćuruvija Fondacija, Trag fondacija, Viktimološko društvo Srbije, Vojvođanski građanski centar, Žene u crnom, Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, Peščanik, Centar modernih veština. Ministarstvo finansija Srbije je istragu mogućeg pranja novca i finansiranja terorizma povelo protiv desetina organizacija za zaštitu prava, nezavisnih novinara i opozicionih političara koji kritikuju navodnu korupciju vlasti i njenu antidemokratsku politiku, izvestila je i američka novinska agencija AP. Ministarstvo je negiralo da je istraga kojom se traži pristup podacima privatnih banaka o tim grupama i pojedincima, ciljani napad na kritičare, rekavši da je to deo redovnih postupaka, piše AP. Američka agencija je navela da "Srbija, koja formalno želi da uđe u Evropsku uniju, stvara bliske političke, vojne i ekonomske veze sa Rusijom i Kinom", dodavši da "kritičari kažu da Vučić vodi tu balkansku državu ka autoritarnoj vladavini u stilu ruskog predsednika Vladimira Putina". U svom poslednjem izveštaju, "Fridom haus" koji nadzire poštovanje ljudskih prava, ocenio je Srbiju kao "hibridni režim", a ne demokratiju "zbog pada standarda u vladavini, pravosuđu, na izborima i u medijskim slobodama", zaključuje AP.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: autonomija.info

Link: https://www.autonomija.info/vise-od-140-potpisa-da-se-nece-odustati-od-borbe-za-demokratsku-i-slobodnu-srbiju.html

Autori: admin1

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Više od 140 potpisa da se neće odustati od borbe za demokratsku i slobodnu Srbiju

"Drastičan napad na slobodu udruživanja i slobodu informisanja" 29. jul 2020 Više od 140 potpisa organizacija civilnog društva, medija i pojedinaca je potpisalo saopštenje objavljeno na sajtu Građanskih inicijativa u kojem se ukazuje da "Civilno društvo i mediji neće odustati od borbe za demokratsku i slobodnu Srbiju". Povod za to je odluka Uprave Ministarstva finansija za sprečavanje pranja novca da traži uvid u sve bankarske transakcije od početka 2019. godine medijskih radnika, nevladinih organizacija i udruženja građana - 20 fizičkih lica i 37 organizacija ili udruženja, "kako bi se utvrdilo da li organizacije i pojedinci sa spiska imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca". U saopštenju na sajtu Građanskih inicijativa piše da "mediji i organizacije civilnog društva zahtevaju od Ministarstva finansija i Uprave za sprečavanje pranja novca da bez odlaganja predoče osnove sumnje zbog kojih su naložili vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka". Član zakona na koji se pozvao direktor Uprave za sprečavanje pranja novca nalaže da se ovakva provera vrši isključivo za organizacije za koje postoje osnovi sumnje da su umešane u finansiranje terorizma. "Pošto su na spisku brojne organizacije i pojedinci koji se bave istraživačkim novinarstvom, zaštitom ljudskih prava, transparentnošću, filmskom produkcijom, razvojem demokratije, vladavine prava i dobročinstva, nameće se zaključak da je u pitanju politička zloupotreba institucija i opasan pokušaj daljeg urušavanja vladavine prava u Srbiji", upozorava se u saopštenju. "Zloupotreba zakonskih mehanizama i institucija radi nezakonitog pritiska na medije i organizacije civilnog društva predstavlja drastičan napad na slobodu udruživanja i slobodu informisanja", piše u tekstu i konstatuje se da je "vlast u Srbiji već godinama suočena sa ozbiljnim kritikama i međunarodnih i domaćih organizacija u vezi sa ugrožavanjem ove dve važne slobode". Dalje se kaže da je "ovakav napad na organizacije koje se zalažu za izgradnju Srbije kao pravne države, poštovanje zakona i istinsku borbu protiv korupcije dodatni argument da su ove vrednosti ozbiljno ugrožene u Srbiji". "Organizacije, mediji i građani neće odustati od borbe za slobodnu i demokratsku državu, bez obzira na pretnje i pritiske. Ovakvi i slični potezi vlasti samo nas dodatno motivišu da kao građani istrajemo u odbrani sopstvene države", piše u saopštenju. Ukazuje se da će mediji i organizacije preduzeti "sve odgovarajuće pravne radnje protiv umešanih u ovu zloupotrebu, uključujući i krivični progon odgovornih, ali pre svega će insistirati na potpunim i jasnim odgovorima kako je do ovoga moglo da dođe". U saopštenju na sajtu Građanskih inicijativa podseća se javnost da su "organizacije i mediji sa spiska izloženi različitim vrstama redovne državne kontrole, uključujući i inspekcijski nadzor i rigorozne provere finansijskog poslovanja kako od poreske uprave i Narodne banke Srbije, tako i od sopstvenih donatora". "Svaka zakonita provera rada organizacija je dobrodošla i uvek ćemo je podržati. Sa druge strane, žestoko ćemo se suprotstaviti zloupotrebi institucija i procedura, jer to jeste naša misija - borba za demokratsku i pravno uređenu državu", piše u saopštenju. Među više od 140 potpisnika tog saopštenja su i: Evropski pokret u Srbiji, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija - ANEM, Autonomni ženski centar, Beogradska otvorena škola, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beogradski centar za ljudska prava, Beogradski fond za političku izuzetnost. Potpisnici su i BIRN, BIRODI, Centar za evropske politike, Centar za regionalizam - Novi Sad, Centar za ženske studije, CINS, CRTA, Danas, Fond B92, Fondacija Ana i Vlade Divac, Helsinški odbor za ljudska prava, Inicijativa mladih za ljudska prava, Institut za evropske poslove. Potpisali su i: Transparentnost Srbija, ISAC Fond, Južne vesti, Koalicija reUgovor, Komitet pravnika za ljudska prava- YUCOM, KRIK, Lokal press, Ne davimo Beograd, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Nova Ekonomija, Novosadska novinarska škola, NUNS. Saopštenje su između ostalih potpisali i Regionalna informativna agencija JUGpress, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda, Slavko Ćuruvija Fondacija, Trag fondacija, Viktimološko društvo Srbije, Vojvođanski građanski centar, Žene u crnom, Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, Peščanik, Centar modernih veština. (Beta)Podelite ovu stranicu!

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: srbin.info

Link: https://srbin.info/drustvo/spisak-clanova-kriznog-staba-gde-je-darija-kisic/

Autori: https://srbin.info

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Spisak članova Kriznog štaba: Gde je Darija Kisić

Vlada Srbije objavila je spisak članova Kriznog štaba za suzbijanje kovida 19, koji je osnovan 13. marta u skladu sa Zakonom o vladi. Interesantno je da u ovom dokumentu koji je na sajtu Vlade okačen u ponedeljak, nema nekih imena pojedinih lekara za koje se u javnosti podrazumeva da su članovi štaba, kao što je Darija Kisić Tepavčević. Korukovodioci Kriznog štaba su: premijerka Ana Brnabić, ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar, dr Sanja Radojević Škodrić, v.d. direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i pokrajinski sekretar za zadravstvo - dr Zoran Gojković. Među članovima Kriznog štaba je još jedanaest lekara. To su dr Goran Stevanović, načelnik Klinike za infektivne bolesti u Beogradu, dr Verica Jovanović, v.d. direktora Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", dečji pulmolog dr Branislav Nestorović. Zatim, direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine dr Vladimir Petrović, pa dr Mijomir Pelemiš, bivši načelnik Klinike za infektivne i tropske bolesti u Beogradu. Na listi je i dr Branislav Tiodorović, bivši direktor Instituta za javno zdravlje u Nišu, dr Predrag Kon, iz Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, dr Snežana Jovanović, direktor Službe za mikrobiologiju Kliničkog centra Srbije, kao i Tanja Jovanović, prodekan Medicinskog fakulteta u Beogradu. Još dvoje lekara su na spisku članova Kriznog štaba - jedan u svojstvu gradonačelnika Grada Beograda - dr Zoran Radojičić, druga je ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku dr Slavica Đukić Dejanović . Ostali članovi Kriznog štaba su ministri u Vladi Srbije i predstavnici Vojske Srbije, MUP… Interesantno je da među članovima - lekarima nema dr Darije Kisić Tepavčević, koja se u ime Kriznog štaba najčešće i obraća javnosti, čak je neki doživljavaju kao nezvaničnu portparolku tog tela. Pokušali smo da u Vladi Srbije dobijemo odgovor na pitanje da li postoji neki noviji dokument na osnovu koga je ona postala članica Kriznog štaba, ali do momenta objave ovog teksta nismo dobili odgovor. Dr Darija Kisić Tepavčević, inače, je zamenica Dr Verice Jovanović, v.d. direktorke Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", koja je članica Kriznog štaba. Ukoliko nastupa u svojstvu njene zamenice interesantno je da se mnogo češće pojavljuje u javnosti od svoje šefice, same članice Kriznog štaba dr Verice Jovanović. https://t.co/dPJ2p81Nvn - SRBIN info (@srbininfo) July 29, 2020 Na spisku članova nema ni imunologa dr Srđe Jankovića, koji se znatno ređe pojavljuje na konferencijama za novinare Kriznog štaba. U Kriznom štabu, pored navedenih lekara su i: ministar rada Zoran Đorđević, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, ministar kulture Vladan Vukosavljević, ministar sporta Vanja Udovičić, ministar prosvete Mladen Šarčević. Zatim, državni sekretar u Ministarstvu prosvete dr Vladimir Popović, državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić. Tu je i Predrag Marić, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Sektora za vanredne situacije, kao i Željko Petrović, brigadni general, načelnik Uprave za obuku i doktrinu Vojske Srbije. Članovi kriznog štaba su i šef kabineta predsednika Vlade Miloš Popović, zamenik generalnog sekretara Vlade Tamara Stojčević, pomoćnik generalnog sekretara Vlade Petar Janjić, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija u Ministarstvu pravde Dejan Carević i Željko Ćurguz iz Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo. Podsetimo, Transparentnost Srbija nedavno je objavila je da Krizni štab ne poseduje nikakva zakonska ovlašćenja, jer nije zakonom uređeno telo, već je savetodavno telo Vlade Srbije. U saopštenju Transparentnosti Srbija navodi se da zbog toga Krizni štab ne može da donese obavezujući akt, već samo da daje preporuke Vladi kako dalje postupati u vezi sa epidemiološkom situacijom. https://t.co/VvsLhRLFjf - SRBIN info (@srbininfo) July 29, 2020 "Nepoznato je zašto se Vlada odlučila da ga formira, umesto da su obrazovana tela koja su predviđena Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama", ističe se u saopštenju ove organizacije. Upravo je Transparentnost Srbije ukazala da odluka o formiranju štaba nije objavljena ni na sajtu Vlade Srbije, ni u Službenom glasniku. Ova organiizacija je, kako se dodaje, tražila pristup odluci o formiranju još početkom aprila, ali odgovor - nisu dobili. UKOLIKO IMATE ŽELJU DA PODRŽITE RAD PRODUKCIJE "CENTAR" I RAD PORTALA "SRBIN.INFO", DONACIJE MOŽETE UPLATITI PUTEM SLEDEĆIH LINKOVA: 5€ 10€ 20€ 50€ 100€ PayPal PostNet HVALA I BOG VAS BLAGOSLOVIO! Izvor: nova.rs Oznake: Darija Kisić, krizni štab, spisak lekara

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/ekonomija/novakovic-savetnik-gradonacelnika-novog-sada-postao-najveci-investitor/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Novaković: Savetnik gradonačelnika Novog Sada postao najveći investitor

Potpredsednik Narodne stranke i bivši novosadski gradonačelnik Borislav Novaković rekao je danas da je firma "Es kapital 2013 d.o.o.", koja u Novom Sadu podiže ukupno 17 zgrada, u formalnom vlasništvu Biljane Milić, supruge Slobodana Milića, savetnika gradonačelnika Miloša Vučevića.Foto: R. Balać "Na jednom od najvećih gradilišta u Novom Sadu firma "Es kapital 2013 d.o.o." užurbano podiže 17 dvoetažnih manjih zgrada. Gradilište je ograđeno, ali sem naziva budućeg naselja "Grande Telepska dolina" nema gradilišne table sa podacima o investitoru, projektantu, izvođaču radova, nadzornom organu, površini objekata, broju građevinske dozvole, vremenu početka i kraja radova", ističe Novaković. Novaković otkriva da je pomenuta firma, pa i gradilište, u formalnom vlasništvu Biljane Milić, supruge Slobodana Milića, savetnika gradonačelnika Miloša Vučevića. "Ovo je jedino gradilište u Novom Sadu na kom ne postoji nikakva tabla", naglašava Novaković. On kaže da se postavlja pitanje zašto Milići kriju podatke o gradilištu iako imaju potrebne dozvole. "Mislim da se odgovor krije u slici (Slobodan Milić stoji između Andreja Vučića i Miloša Vučevića) na kojoj se vidi anatomija uticaja i snaga moći u SNS. Milić posreduje između Andreja Vučića i Miloša Vučevića i urbanističke mafije. On obavlja prljave poslove za SNS, menja spratnost, ispod žita predlaže promenu regulacinih planova i uz saglasnost pomenute dvojice pogoduje investitorima širom grada", tvrdi Novaković. On ukazuje da je ovo jedno od više gradilišta firme "Es kapital 2013. d.o.o., a naselje u ulici Marije Bursać ima 70 placeva. Prema njegovim rečima, ta firma, uvidom u podatke RGZ, ima u Novom Sadu preko 300 placeva, a okvirna vrednost objekata kojima upravlja firma Biljane i Slobodana Milića je, prema proceni Novakovića, 40 miliona evra. "Moje pitanje gradonačelniku Vučeviću glasi - odakle tvom najblišem saradniku i savetniku 40 miliona evra da investira u Novom Sadu", ističe Novaković. On podseća i da je firma "Es kapital 2013 d.o.o. osnovana sa skromnim kapitalom pre sedam godina, godinu dana pošto je SNS preuzela vlast, ali se razvijala fantastičnom progresijom, naročito nakon što je pre nekoliko godina Milić za 157 miliona dinara preprodao gradu kao građevinsko zemljište nekoliko hektara poljoprivrednog zemljišta uz put prema Zrenjaninu. Novaković kaže da je Svetska organizacija za borbu protiv pranja novca, koja prati tokove prljavog novca mafije svrstala Novi Sad na svoju mapu i istakla tri razloga zašto je to učinila: Novi Sad je postao veliko čvorište za distribuciju droge, u Novom Sadu se preko stanogradnje peru "prljavi novci" mafije i treće - da su Novi Sad i Vojvodina mesto gde organizovani kriminal kupuje velike količine poljoprivrednog zemljišta. On smatra da je krajnje vreme da reaguje tužilaštvo i pozabavi se slučajem Milića i korupcijom u gradu i dodaje da je odavno trebalo da reaguje inspekcija i naloži da se istakne tabla ili zatvori gradilište. Novaković poziva i Agenciju za borbu protiv korupcije da proveri da li je Slobodan Milić kao gradski funkcioner prijavio povećanje imovine i način kako je do toga došlo. Borislav Novaković, Građevinski investitori, Miloš VučevićNovi Sad Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas. Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.   Učlani se

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/drustvo/vlada-odgovorila-koja-je-zaista-funkcija-dr-kisic-u-stabu/

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Vlada odgovorila koja je zaista funkcija dr Kisić u Štabu

Foto: TANJUG/ VLADA REPUBLIKE SRBIJE/ SLOBODAN MILJEVIC/ nr U Kriznom štabu za borbu protiv epidemije koronavirusa postoje izabrani i angažovani članovi, a dr Darija Kisić Tepavčević je među angažovanim stručnim licima, navodi iz Vlade Srbije u odgovoru na pitanje Nova.rs zašto se u zvaničnom vladinom dokumentu koji sadaži spisak članova ovog tela ne nalazi ime Darije Kisić Tepavčević, jedne od najeksponiranijih članica Kriznog štaba. "Svako radno telo Vlade Srbije, po poslovniku Vlade, može angažovati stručna lica radi pomoći u ostvarivanju zadataka zbog kojih je osnovano" navode iz Vlade. U ovom slučaju, kako se dodaje, među angažovanim licima su lekari dr Berislav Vekić, državni sekretar Ministarstva zdravlja, Svetlana Filipović u ime Instituta "Torlak", dr Darija Kisić Tepavčević iz Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", imunolog Srđan Janković iz Univerzitetske dečije klinike "Tiršova",Vesna Mijucić iz Institut za transfuziju krvi, Dragana Despot iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju, direktor Instituta za javno zdravlje Niš Miodrag Stojanović i dr Tatjana Pekmezović, prodekanka Medicinskog fakulteta."Vlada Srbije i ovom prilikom poziva sve zdravstvene radnike i sve pojedince koji mogu da doprinesu borbi protiv Covid 19 da se uključe u rad Kriznog štaba jer je ovo zajednička borba svih nas" navodi se na kraju dopisa.Foto: TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC/ nrNova.rs prenela je spisak članova Kriznog štaba za suzbijanje kovida 19, koji je osnovan 13. marta u skladu sa Zakonom o vladi, a koji se nalazi na zvaničnoj prezentaciji Vlade Srbije. U ovom dokumentu koji je na sajtu Vlade okačen u ponedeljak, među članovima štaba nije navedena dr Darija Kisić Tepavčević. Na tom spisku su od lekara navedeni dr Goran Stevanović, načelnik Klinike za infektivne bolesti u Beogradu, dr Verica Jovanović, v.d. direktora Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", dečji pulmolog dr Branislav Nestorović, zatim direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine dr Vladimir Petrović, pa dr Mijomir Pelemiš, bivši načelnik Klinike za infektivne i tropske bolesti u Beogradu. Na listi je i dr Branislav Tiodorović, bivši direktor Instituta za javno zdravlje u Nišu, dr Predrag Kon, iz Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, dr Snežana Jovanović, direktor Službe za mikrobiologiju Kliničkog centra Srbije, kao i Tanja Jovanović, prodekanka Medicinskog fakulteta u Beogradu.Dr Darija Kisić Tepavčević, inače, je zamenica Dr Verice Jovanović, v.d. direktorke Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", koja je članica Kriznog štaba.Podsetimo, Transparentnost Srbija nedavno je objavila je da Krizni štab ne poseduje nikakva zakonska ovlašćenja, jer nije zakonom uređeno telo, već je savetodavno telo Vlade Srbije. Upravo je Transparentnost Srbije ukazala da odluka o formiranju štaba nije objavljena ni na sajtu Vlade Srbije, ni u Službenom glasniku.Vlada je u ponedeljak objavila na svom sajtu dokument iz marta kojim je osnovan Krizni štab.    

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: novaekonomija.rs

Link: https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/mediji-i-nvo-tra%C5%BEe-obja%C5%A1njenje-za%C5%A1to-su-pod-istragom-za-pranje-novca

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Mediji i NVO traže objašnjenje zašto su pod istragom za pranje novca

Mediji i NVO traže objašnjenje zašto su pod istragom za pranje novcaMinistar finansija Siniša Mali, FOTO: Ministarstvo finansija pre 18 sati 19:57 Saopštenje 0 komentaraMediji i organizacije civilnog društva zahtevaju od Ministarstva finansija i Uprave za sprečavanje pranja novca da bez odlaganja predoče osnove sumnje zbog kojih su naložili vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka.Podsećamo, na listi za istragu je i matična firma Nove ekonomije i glavna i odgovorna urednica Biljana Stepanović.Član zakona na koji se pozvao direktor Uprave za sprečavanje pranja novca nalaže da se ovakva provera vrši isključivo za organizacije za koje postoje osnovi sumnje da su umešane u finansiranje terorizma. Pošto su na spisku brojne organizacije i pojedinci koji se bave istraživačkim novinarstvom, zaštitom ljudskih prava, transparentnošću, filmskom produkcijom, razvojem demokratije, vladavine prava i dobročinstva nameće se zaključak da je u pitanju politička zloupotreba institucija i opasan pokušaj daljeg urušavanja vladavine prava u Srbiji.Zloupotreba zakonskih mehanizama i institucija radi nezakonitog pritiska na medije i organizacije civilnog društva predstavlja drastičan napad na slobodu udruživanja i slobodu informisanja. Vlast u Srbiji već godinama je suočena sa ozbiljnim kritikama i međunarodnih i domaćih organizacija u vezi sa ugrožavanjem ove dve važne slobode. Ovakav napad na organizacije koje se zalažu za izgradnju Srbije kao pravne države, poštovanje zakona i istinsku borbu protiv korupcije dodatni je argument da su ove vrednosti ozbiljno ugrožene u Srbiji. Organizacije, mediji i građani neće odustati od borbe za slobodnu i demokratsku državu, bez obzira na pretnje i pritiske. Ovakvi i slični potezi vlasti samo nas dodatno motivišu da kao građani istrajemo u odbrani sopstvene države.Mediji i organizacije preduzeće sve odgovarajuće pravne radnje protiv umešanih u ovu zloupotrebu, uključujući i krivični progon odgovornih, ali pre svega će insistirati na potpunim i jasnim odgovorima kako je do ovoga moglo da dođe. Podsećamo javnost da su organizacije i mediji sa spiska izložene različitim vrstama redovne državne kontrole, uključujući i inspekcijski nadzor i rigorozne provere finansijskog poslovanja kako od poreske uprave i Narodne banke Srbije, tako i od sopstvenih donatora. Svaka zakonita provera rada organizacija je dobrodošla i uvek ćemo je podržati. Sa druge strane, žestoko ćemo se suprotstaviti zloupotrebi institucija i procedura, jer to jeste naša misija – borba za demokratsku i pravno uređenju državu.Potpisnici saopštenja:1. A1 Novi Pazar2. Akademija ženskog liderstva3. Amb. Dr Srećko Djukić, Forum za medjunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji (FMO)4. Anja Anđušić, FM5. AS - Centar za osnaživanje mladih osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om6. Asocijacija nezavisnih elektronskih medija - ANEM7. Asocijacija online medija8. ASTRA, Beograd9. Autonomni ženski centar10. BeFem11. Beogradska otvorena škola12. Beogradski centar za bezbednosnu politiku13. Beogradski centar za ljudska prava14. Beogradski fond za političku izuzetnost15. BIRN16. BIRODI17. Boom9318. CANVAS19. Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije20. Centar za evropske politike21. Centar za nenasilnu akciju22. Centar za praktičnu politiku23. Centar za razvoj lokalnih medija24. Centar za regionalizam Novi Sad25. Centar za unapređenje društva26. Centar za ženske studije27. CINS28. City radio29. Civil Rights Defenders30. CK1331. CRTA32. Daca Jović, aktivistkinja33. Dajana Đedović, Forum za kulturu Evropskog pokreta u Srbiji (FzK)34. Danas35. Dijalog. net Valjevo36. Djordje Popović, FMO37. Dr Aleksandra Bosnić Đurić, kulturološkinja38. Dr Milorad Đurić, politikolog39. Dr Sonja Avlijaš, FzK40. Dragan Srećković41. Društvo za obrazovanje odraslih42. Evropski pokret u Srbiji43. Evropski pokret Valjevo (Slavica i Vladimir Pantić)44. Evropskog pokreta u Srbiji45. Fond B9246. Fond za humanitarno pravo47. Fondacija Ana i Vlade Divac48. Fondacija Catalyst Balkans49. Fondacija Pons Niš50. Fondacija Propulsion fond51. Fondacija za slobodu štampe- Senta52. Goran Cetinic, član FMO53. Građanske inicijative54. Građanski stav55. Hartefakt Fond56. Helsinški odbor za ljudska prava57. Humani centar Mitrovica58. Impuls - Tutin59. Inicijativa A1160. Inicijativa mladih za ljudska prava61. Institut za evropske poslove62. InTER63. Internet portal "Medijska kutija", Niš64. Transparentnost Srbija65. ISAC Fond66. Ivana Jovanović, Forum mladih Evropskog pokreta u Srbiji (FM)67. Južne vesti68. Koalicija PreUgovor69. Kolubarske.rs70. Komitet pravnika za ljudska prava- YUCOM71. Konsultacije za lezbejke72. KRIK73. Libek74. Link plus75. Lokal press76. Milivoj Bešlin, FMO77. MillenniuM78. Mreža Nove solidarnosti79. Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS80. Ne davimo Beograd81. Nedim Sejdinović, novinar82. Nenad Šebek, Konsultant za medije i OCD83. Nezavisno društvo novinara Vojvodine84. NON-ALIGNED FILMS85. Nova Ekonomija86. Novi optimizam87. Novosadska novinarska škola88. Novosadski humanitarni centar89. NUNS90. NVO Aktiv91. Odbor za ljudska prava Negotin92. Odbor za ljudska prava Niš93. PATOS, Smederevo94. Podrinjski Antikorupcijski Tim Pakt95. Proaktiv96. Protecta97. Radio Zlatousti98. Regionalna informativna agencija JUGpress99. Rekonstrukcija Ženski fond100. Re-Kraft101. Remark DPCM102. Res Publuca Kragujevac103. Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda104. Sanja Ivačić, FMO105. Slavica Stojanović106. Slavko Ćuruvija Fondacija107. Slobodan Georgiev108. Smart kolektiv109. Students for Liberty – Srbija110. Timočki omladinski centar - TOC, Zaječar111. Trag fondacija112. Udruženje "Kutija", Niš113. Udruženje Fenomena114. Udruženje građana AIM Centar115. Udruženje građana za borbu protiv trgovina i svih oblika nasilja nad ženama “Atina”116. Udruženje građana"NE-BO" , Negotin117. Pakt Loznica118. Bečejsko Udruženje Mladih119. Udruženje žena Peščanik Kruševac120. UG Centar gradjanskih vrednosti iz Subotice121. Urban In - Novi Pazar122. Viktimološko društvo Srbije123. Vojvodina recommended124. Vojvođanski građanski centar125. Vukašin Obradović126. Zaječarska inicijativa127. Žene u crnom

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/mediji-i-organizacije-civilnog-drustva-zahtevaju-od-uprave-za-pranje-novca-da-objasni-zasto-je-doslo-do-istrage/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Mediji i organizacije civilnog društva zahtevaju od Uprave za pranje novca da objasni zašto je došlo do istrage

Mediji i organizacije civilnog društva zahtevaju od Ministarstva finansija i Uprave za sprečavanje pranja novca da bez odlaganja predoče osnove sumnje zbog kojih su naložili vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka.Foto: FoNet/ Velimir Ilic Potpisnici u saopštenju ističu da, s obzirom na to koje organizacije i pojedinci se nalaze na spisku Uprave za pranje novca, smatraju da je ceo postupak zapravo povreda političkih institucija i pokušaj urušavanja vladavine prava. "Član zakona na koji se pozvao direktor Uprave za sprečavanje pranja novca nalaže da se ovakva provera vrši isključivo za organizacije za koje postoje osnovi sumnje da su umešane u finansiranje terorizma. Pošto su na spisku brojne organizacije i pojedinci koji se bave istraživačkim novinarstvom, zaštitom ljudskih prava, transparentnošću, filmskom produkcijom, razvojem demokratije, vladavine prava i dobročinstva nameće se zaključak da je u pitanju politička zloupotreba institucija i opasan pokušaj daljeg  urušavanja vladavine prava u Srbiji", piše u saopštenju. Navode da ovakva zloupotreba zakonskih mehanizama i institucija radi nezakonitog pritiska na medije i organizacije civilnog društva predstavlja drastičan napad na slobodu udruživanja i slobodu informisanja. "Ovakav napad na organizacije koje se zalažu za izgradnju Srbije kao pravne države, poštovanje zakona i istinsku borbu protiv korupcije dodatni je argument da su ove vrednosti ozbiljno ugrožene u Srbiji. Organizacije, mediji i građani neće odustati od borbe za slobodnu i demokratsku državu, bez obzira na pretnje i pritiske. Ovakvi i slični potezi vlasti samo nas dodatno motivišu da kao građani istrajemo u odbrani sopstvene države", naglašeno je u saopštenju. Potpisnici saopštenja kažu da će mediji i organizacije preduzeti sve odgovarajuće pravne radnje protiv umešanih u ovu zloupotrebu, uključujući i krivični progon odgovornih, ali pre svega će insistirati na potpunim i jasnim odgovorima kako je do ovoga moglo da dođe. "Podsećamo javnost da su organizacije i mediji  sa spiska izložene različitim vrstama redovne državne kontrole, uključujući i inspekcijski nadzor i rigorozne provere finansijskog poslovanja kako od  poreske uprave i Narodne banke Srbije, tako i od sopstvenih donatora. Svaka zakonita provera rada organizacija je dobrodošla i uvek ćemo je podržati. Sa druge strane, žestoko ćemo se suprotstaviti zloupotrebi institucija i procedura, jer to jeste naša misija - borba za demokratsku i pravno uređenu državu", zaključeno je u saopštenju. Potpisnici saopštenja su: A1 Novi Pazar Akademija ženskog liderstva Dr Srećko Djukić, Forum za medjunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji (FMO) Anja Anđušić, FM AS - Centar za osnaživanje mladih osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om Asocijacija nezavisnih elektronskih medija - ANEM Asocijacija online medija ASTRA, Beograd Autonomni ženski centar BeFem Beogradska otvorena škola Beogradski centar za bezbednosnu politiku Beogradski centar za ljudska prava Beogradski fond za političku izuzetnost BIRN BIRODI Boom93 CANVAS Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije Centar za evropske politike Centar za nenasilnu akciju Centar za praktičnu politiku Centar za razvoj lokalnih medija Centar za regionalizam Novi Sad Centar za unapređenje društva Centar za ženske studije CINS City radio Civil Rights Defenders CK13 CRTA Daca Jović, aktivistkinja Dajana Đedović, Forum za kulturu Evropskog pokreta u Srbiji (FzK) Danas net Valjevo Djordje Popović, FMO Dr Aleksandra Bosnić Đurić, kulturološkinja Dr Milorad Đurić, politikolog Dr Sonja Avlijaš, FzK Dragan Srećković Društvo za obrazovanje odraslih Evropski pokret u Srbiji Evropski pokret Valjevo (Slavica i Vladimir Pantić) Mreža Evropskog pokreta u Srbiji Fond B92 Fond za humanitarno pravo Fondacija Ana i Vlade Divac Fondacija Catalyst Balkans Fondacija Pons Niš Fondacija Propulsion fond Fondacija za slobodu štampe- Senta Goran Cetinic, član FMO Građanske inicijative Građanski stav Hartefakt Fond Helsinški odbor za ljudska prava Humani centar Mitrovica Impuls - Tutin Inicijativa A11 Inicijativa mladih za ljudska prava Institut za evropske poslove InTER Internet portal "Medijska kutija", Niš Transparentnost Srbija ISAC Fond Ivana Jovanović, Forum mladih Evropskog pokreta u Srbiji (FM) Južne vesti Koalicija PreUgovor rs Komitet pravnika za ljudska prava- YUCOM Konsultacije za lezbejke KRIK Libek Link plus Lokal press Milivoj Bešlin, FMO Media i reform centar Niš MillenniuM Mreža Nove solidarnosti Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS Ne davimo Beograd Nedim Sejdinović, novinar Nenad Šebek, Konsultant za medije i OCD Nezavisno društvo novinara Vojvodine NON-ALIGNED FILMS Nova Ekonomija Novi optimizam Novosadska novinarska škola Novosadski humanitarni centar NUNS NVO Aktiv Odbor za ljudska prava Negotin Odbor za ljudska prava Niš PATOS, Smederevo Podrinjski Antikorupcijski Tim Pakt Proaktiv Protecta Radio Zlatousti Regionalna informativna agencija JUGpress Rekonstrukcija Ženski fond Re-Kraft Remark DPCM Res Publuca Kragujevac Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda Sanja Ivačić, FMO Slavica Stojanović Slavko Ćuruvija Fondacija Slobodan Georgiev Smart kolektiv Students for Liberty - Srbija Timočki omladinski centar - TOC, Zaječar Trag fondacija Udruženje "Kutija", Niš Udruženje Fenomena Udruženje građana AIM Centar Udruženje građana za borbu protiv trgovina i svih oblika nasilja nad ženama "Atina" Udruženje građana"NE-BO" , Negotin Pakt Loznica Bečejsko Udruženje Mladih Udruženje žena Peščanik Kruševac UG Centar gradjanskih vrednosti iz Subotice Urban In - Novi Pazar Viktimološko društvo Srbije Vojvodina recommended Vojvođanski građanski centar Vukašin Obradović Zaječarska inicijativa Žene u crnom Žene za mir Leskovac Mediji, Ministarstvo finansija, organizacije civilnog drustva, uprava za pranje novcaBeograd Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas. Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.   Učlani se

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/politika/vucevicev-savetnik-gradi-naselje-od-40-miliona-evra/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Vučevićev savetnik gradi naselje od 40 miliona evra

Foto: Ana Lalić/Nova.rs Pored Telepske doline, Novi Sad uskoro dobija još jedan kompleks luksuznih stambenih zgrada u koji će biti uloženo desetine miliona evra, a investira ih firma u vlasništvu supruge savetnika novosadskog gradonačelnika Miloša Vučevića, Slobodana Milića Bocare. Poverenik Narodne stranke Borislav Novaković optužio je Milića da je "direktna spona između Andreja Vučića, Vučevića i građevinske i arhitektionske mafije" u Novom Sadu. PROČITAJTE JOŠ... On je održao konferenciju za novinare na gradilištu "Telepska dolina Grande" na kom firma S Kapital doo, koja je u vlasništvu Milićeve supruge, gradi stambeni kompleks od 41 zgrade. Do sada, u Telepskoj dolini Grande već je sazidano 17 zgrada, a stanovi se već nalaze u predprodaji. Prema podacima iz katastra, S kapital doo u svom posedu ima ukupno 300 parcela na teritoriji grada Novog Sada, a ukupna vrednost izgradnje novih stambenih naselja doseže do 40 miliona evra."Milić Bocara je posrednik između Andreja Vučića i Miloša Vučevića sa jedne strane i urbanističke građevinske mafije sa druge. On radi uz njihovu saglasnost. On obavlja prljave poslove, menja spratnost, predlaže promenu regulacionih planova i pogoduje investotrima širom novog sada", rekao je Novaković, tvrdeći da ovo nije prvi primer.Foto: Ana Lalić/Nova.rs"Niklo je već celo neselje "Telepska dolina" na Adicama, u produžetku ulice Desanke Maksimović. Ovde smo u ulici Marije Bursać i ovo naselje, koje trenutno ima 17 zgrada, se zove "Telepska dolina Grande". U neposrednoj blizini ove lokacije firka S kapital doo ima 70 placeva. Uvidom u RGz to nisu jedini placevi, već ih ima preko 300 na teritoriji celog grada", kaže Novaković, tvrdeći da je okvirna vrednost svega oko 40 miliona evra."Pitam Miloša Vučevića odakle njegovom savetniku 40 miliona evra? Kako je firma osnovana 2013. godine sa početnim kapitalom od 1.000 dinara došla do 40 miliona? Kako je to moguće?", pita Novaković, napominjući da je ovo već razrađen sistem "posredovanja" između države, grada i "građevinske mafije".Na pomenutom gradilištu, uprkos jasnim pravilima, nije istaknuta niejdna tabla na kojoj se može videti ko je investitor, projektant, niti koja je spratnost zgrada. Prema Novakoviu, ovo je još samo jedan dokaz da gradski čelnici žele da sakriju da iza ovih radova stoji firma S kapital, uprkos tome što imaju sve potrebne dozvole za izgradnju.On je takođe istakao da će od Agencije za borbu protiv korupcije tražiti da proveri imovinu Milića, kao i njegove supruge, koaj je formalni vlasnik S kapitala.Foto: Ana Lalić/Nova.rsOvo nije prvi put da Novaković skreće pažnju javnosti na spregu Milića i grada. Krajem prošle godine Novaković je obelodanio da je neimenovani uzbunjivač iz Gradske kuće tada podneo prijavu Tužilaštvu u kojoj su otkriveni "koruptivni poslovi gradonačelnika".Prema navodima iz prijave, savetnik gradonačelnika i njegova supruga kupuju zemljišne parcele u trenutku kada one nemaju veliku vrednost. Zatim Milić, koristeći svoj uticaj i, kako se navodi, uz podršku gradonačelnika, izdejstvuje izmene planskih dokumenata i time parcelama, koje potom otkupljuje Grad, višestruko povećava vrednost.        

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: Fonet

Link: http://www.fonet.rs

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: UPRAVA DA KAŽE NA ŠTA SUMNJA

×p290720.067SRB-CITIZEN-ORGANIZACIJEUPRAVA DA KAŽE NA ŠTA SUMNJAMesto:NIŠDatum:29.07.2020Izvor:FoNetMediji i organizacije civilnog društva zahtevaju od Ministarstva finansija i Uprave za sprečavanje pranja novca da bez odlaganja predoče osnove sumnje zbog kojih su naložili vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima kod banaka, navodi se u saopštenju koje je potpisalo 130 pojedinaca i organizacija.Član zakona na koji se pozvao direktor Uprave za sprečavanje pranja novca nalaže da se ovakva provera vrši isključivo za organizacije za koje postoje osnovi sumnje da su umešane u finansiranje terorizma.Pošto su na spisku brojne organizacije i pojedinci koji se bave istraživačkim novinarstvom, zaštitom ljudskih prava, transparentnošću, filmskom produkcijom, razvojem demokratije, vladavine prava i dobročinstva nameće se zaključak da je u pitanju politička zloupotreba institucija i opasan pokušaj daljeg urušavanja vladavine prava u Srbiji, navodi se u saopštenju."Ovakav napad na organizacije koje se zalažu za izgradnju Srbije kao pravne države, poštovanje zakona i istinsku borbu protiv korupcije dodatni je argument da su ove vrednosti ozbiljno ugrožene u Srbiji", navodi se u saopštenju.Organizacije, mediji i građani neće odustati od borbe za slobodnu i demokratsku državu, bez obzira na pretnje i pritiske, naglašeno je u saopštenju.Mediji i organizacije će, kako se navodi, preduzeti sve odgovarajuće pravne radnje protiv umešanih u ovu zloupotrebu, uključujući i krivični progon odgovornih, ali pre svega će insistirati na potpunim i jasnim odgovorima kako je do ovoga moglo da dođe. (kraj) vip/and

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: UST: Da se provere i transakcije pravosudnih udruženja

UST: Da se provere i transakcije pravosudnih udruženjaBEOGRAD, 29. jula (Tanjug) - Udruženje sudija i tužilaca Srbije (UST) pozdravilo je akciju Uprave za pranje novca za proveru transakcija pojedinih medijskih radnika, nevladinih organizacija i udruženja građana, od 1. januara 2019. godine, i pozvalo je da bez odlaganja isto učini i u odnosu na pravosudna udruženja, počev od UST.UST ovu akciju vidi kao ispunjavanje preuzetih međunarodnih obaveza u oblasti sprečavanja terorizma i pranja novca, ističući da su novčani tokovi jasni i nedvosmisleni dokazi, koje je gotovo nemoguće sakriti, izmeniti ili falsifikovati.Zbog toga, kako ističe u saopštenju, ne stoje ocene da se nevladine organizacije zastrašuju proverama koje su u toku.Ovo strukovno udruženje je pozvalo Upravu za pranje novca da bez odlaganja izvrši provere novčanih transakcija udruženja koja okupljaju sudije i tužioce, počev od njega, uključujući Društvo sudija Srbije, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, CEPRIS, Alumni klub Pravosudne akademije i Forum sudija Srbije.Ukazuje da su finansijsko-projektne aktivnosti i donacije postale uobičajen način finansiranja određenih strukovnih udruženja u pravosuđu, te da se ovi vidovi finansiranja često baziraju na diskrecionim odlukama fondacija, organizacija i pojedinaca koji raspolažu novčanim sredstvima.UST smatra da je potrebno utvrditi da li postoje skriveni motivi zbog kojih se gotovo svi projekti u pravosuđu realiziju preko istih strukovih udruženja decenijama unazad, kao i ukupni iznosi donacija i motivi za doniranje novca udruženjima čiji su članovi sudije i tužioci.Nevladine organizacije, čije transakcije proverava Uprava za pranje novca, kako navodu UST, su mahom članice Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za poglavlja 23 i 24, zbog čega smatra da je potrebno da se provere bez odlaganja prošire i na strukovna udruženja sudija i tužilaca, jer su u pitanju udruženja koja deluju u oblasti pravosuđa i vladavine prava.Takođe očekuje da se Agencija za borbu protiv korupcije aktivnije uključi u pogledu rešavanja sukoba interesa u pravosuđu.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/hronika/ust-da-se-provere-i-transakcije-pravosudnih-udruzena-29-07-2020

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: UST: Da se provere i transakcije pravosudnih udruženja

BEOGRAD: Udruženje sudija i tužilaca Srbije (UST) pozdravilo je akciju Uprave za pranje novca za proveru transakcija pojedinih medijskih radnika, nevladinih organizacija i udruženja građana, od 1. januara 2019. godineUST je pozvalo da bez odlaganja isto učini i u odnosu na pravosudna udruženja, počev od UST.UST ovu akciju vidi kao ispunjavanje preuzetih međunarodnih obaveza u oblasti sprečavanja terorizma i pranja novca, ističući da su novčani tokovi jasni i nedvosmisleni dokazi, koje je gotovo nemoguće sakriti, izmeniti ili falsifikovati.Zbog toga, kako ističe u saopštenju, ne stoje ocene da se nevladine organizacije zastrašuju proverama koje su u toku.Ovo strukovno udruženje je pozvalo Upravu za pranje novca da bez odlaganja izvrši provere novčanih transakcija udruženja koja okupljaju sudije i tužioce, počev od njega, uključujući Društvo sudija Srbije, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, CEPRIS, Alumni klub Pravosudne akademije i Forum sudija Srbije.Ukazuje da su finansijsko-projektne aktivnosti i donacije postale uobičajen način finansiranja određenih strukovnih udruženja u pravosuđu, te da se ovi vidovi finansiranja često baziraju na diskrecionim odlukama fondacija, organizacija i pojedinaca koji raspolažu novčanim sredstvima.UST smatra da je potrebno utvrditi da li postoje skriveni motivi zbog kojih se gotovo svi projekti u pravosuđu realiziju preko istih strukovih udruženja decenijama unazad, kao i ukupni iznosi donacija i motivi za doniranje novca udruženjima čiji su članovi sudije i tužioci.Nevladine organizacije, čije transakcije proverava Uprava za pranje novca, kako navodu UST, su mahom članice Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za poglavlja 23 i 24, zbog čega smatra da je potrebno da se provere bez odlaganja prošire i na strukovna udruženja sudija i tužilaca, jer su u pitanju udruženja koja deluju u oblasti pravosuđa i vladavine prava.Takođe očekuje da se Agencija za borbu protiv korupcije aktivnije uključi u pogledu rešavanja sukoba interesa u pravosuđu.        

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/kolumna/gordana-susa/drugi-tip-vladavine/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javne nabavke

Naslov: Drugi tip vladavine

Da li su građani Srbije ikada saznali pod kojim uslovima je aerodrom "Nikola Tesla" ustupljen francuskom Vansiju!?Jedino što znaju i što im je usađeno u pamćenje je da je bio skup i finansijski neodrživ, pa je inostrani vlasnik došao kao spasilac na određeno vreme. A onda su polako počele da izbijaju na nepotpuno videlo i neki nerazumni uslovi koje je stranac zahtevao - totalno uništavanje malog profitabilnog niškog aerodroma u usponu! I nikom ništa! I nikom ništa kada predsednik Srbije, kao da deli lične pare iz sopstvenog šteka, obeća neisplativu investiciju Republici Srpskoj - izgradnju aerodroma kod Trebinja! I to u danu kada mu je Dodik izjavio vrlo uslovnu ljubav, obećanjem da dok je Kosovo u Srbiji i RS će biti u Bosni i Hercegovini! Ovaj primer aerodromskog muljanja, začinjen politikom ucene postao je paradigma naprednjačke vlasti jer sve što radi radi netransparentno, od javnih nabavki, investicija, subvencija, državne pomoći, zamena i regulacije planova, do, što je najvažnije netransparentmog trošenja budžeta, čiji završni račun već godinama naprednjaci uskraćuju građanima Srbije, da bi mogli da "trangefrangišu" i peru pare, po nekoliko puta…. Pošto su devastirali i potpuno uništili institucije, opoziciju, održali najneregularnije izbore od početka višestranačja izvršili neviđenu manipulaciju statistikom ne samo izbornog procesa već i pandemije kovida 19, što je izazivalo izuzetno nezadovoljstvo, proteste i nepoverenje građana, sedam nevladinih organizacija u otvorenom pismu upozorava EU na krizu demokratije u Srbiji i nesposobnost vlade da pokrene društveni dijalog. Takođe, parafraziram, ukazuju na brutalno policijsko nasilje protiv demonstranata u Beogradu, što uznemirujuće podseća na događaje u Srbiji devedesetih godina i ne pripada demokratskoj zemlji koja teži članstvu u EU! I citiram: "Postoje ozbiljne indikacije o umešanosti dela bezbednosnih službi i organizacija bliskih vladajućim političkim strankama u izazivanju nasilja." Pošto Vučić svojom politikom sve više podseća na psa koji juri sopstveni rep, što je znak pseće frustracije i teskobe, moglo se očekivati da uzvrati udarac i u svom već poznatom maniru za sve ono za šta je najdirektnije odgovoran optuži druge, a koga nego organizacije civilnog društva, medije i novinare baš one koji su mu višegodišnja vreća za udaranje i blaćenje! Tako je Uprava za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija, otkriva Newsmax Adria, napravila spisak od 37 nevladinih organizacija i medija, 20 pojedinaca i od banaka traži sve njihove transakcije kako bi se utvrdilo da li imaju veze sa finansiranjem terorizma i pranja novca! Ne zna se na osnovu čijeg naloga, a trebalo bi da postoji nalog tužilaštva i u nalogu za svakog ponaosob istaknut osnov sumnje, da bi Uprava uopšte mogla da počne da istražuje ko od tih organizacija i pojedinaca finansira terorizam. Ukoliko nema naloga tužilaštva i jasnog osnova sumnje u tom nalogu, duplo se krši zakon i postaje veoma opasno poigravanje sa čitavim sistemom i sudbinama ljudi, medija i civilnog sektora. A reč je o istraživačkim redakcijama i novinarima, dobitnicima mnogobrojnih domaćih i međunarodnih priznanja, kao i o izuzetno značajnim veoma relevantnim nevladinim organizacijama koje su svojim radom stekle ugled u zemlji i svetu! Zajednička im je karakteristika da otvoreno i argumentovano kritikuju vlast! Pa su kritikovali i aktuelnog ministra finansija čije su brojne afere o of-šor firmama, apartmanima u Bugarskoj, 24 bankovna računa i rušenju u Hercegovačkoj, ostale neprocesuirane!! Pravi kuriozitet je da veb-sajt Uprave koja ničim nije sprečila ministra da se bavi pranjem novca, delimično finansira Evropska unija kroz projekat "Unapređenje kvaliteta i efikasnost izveštavanja o sumnjivim transakcijama i ključnih funkcija uprave za sprečavanje pranja novca". Doduše EU se u nastavku teksta ograđuje od sadržaja na vebu ali se zato Vučić ugrađuje svestan da mu, za sada, niko ne može ništa, dok sve ne devastira i uništi! Da ne pominjem trgovinu oružjem najunosniji privatni posao pod okriljem vlasti o čemu duboka država ćuti i totalno razara društvenu i demokratsku supstancu a bogami i spoljnu politiku zemlje. Ko god je do sada imao nedoumicu oko karaktera i smera Vučićeve vlasti, posle ovoga mu je, valjda, sve jasnije! A ako nije možda će mu ponešto rasvetliti i citat cenjenog Karla Rejmunda Popera: "Možemo da razlikujemo dva glavna tipa vladavine. Prvi tip sačinjavaju vlade kojih možemo da se oslobodimo bez krvoprolića - na primer, opštim izborima, znači društvene institucije obezbeđuju sredstva kojima oni kojima se vlada mogu da smene vladare… Drugi tip sačinjavaju vlade kojih se oni kojima se vlada ne mogu osloboditi osim uspešnom revolucijom - to jest u najvećem broju nikako. Predlažem termin demokratija kao stenografsku oznaku za vladavinu prvog tipa i termin, tiranija ili diktatura za drugi tip."

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: n2.rs

Link: https://n2.rs/vesti/pocetkom-naredne-nedelje-istice-rok-za-konstituisanje-skupstine-srbije/

Autori: @n2vesti

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Početkom naredne nedelje ističe rok za konstituisanje Skupštine Srbije - Pravi izbor za vesti

To znači da bi konstitutivna sednica trebalo da bude održana najkasnije početkom naredne nedelje, a u Informativnoj službi parlamenta i dalje ne znaju kada će sednica biti sazvana i gde će ona biti održana. Nije poznato ni gde će, ni po kojim epidemiološkim pravilima biti održana sednica. Zbog mera zaštite od korone, konstitutivna sednica Skupštine Vojvodine zakazana za petak, 31. jul biće održana u Kongresnoj sali Master centra Novosadskog sajma, dok je sednica Skupštine Beograda zakazana za sutra u Sava centru, iako su na snazi pravila o zabrani okupljanja više od 10 osoba. Epidemiološkinja Darija Kisić Tepavčević, zamenica direktora Instituta Batut, je na konferenciji za novinare na pitanje da li sednica Skupštine može uopšte da se održi u situaciji kada se u Srbiji i dalje dnevno registruje veliki broj zaraženih od koronavirusa i dok je na snazi zabrana okupljanja više od 10 osoba, odgovorila pitanjem: "Koliko sad ima osoba u prostoriji?", aludirajući na veliki broj novinara i učesnika konferencije za medije koja je održana u zatvorenoj prostoriji. Ona je navela i da je kod bilo kakvog skupa, bilo na otvorenom ili zatvorenom, sprovođenje preventivnih mera kako bi se sprečilo prenošenje infekcije "apsolutan imperativ". "Situacija sa početka epidemije i sada se razlikuje, kako sa kliničkog tako i sa epidemiološkog aspekta, i mora se uzeti u obzir i funkcionisanje državnog sistema i ekonomije", rekla je Kisić Tepavčević. A na početku epidemije situacija je bila takva da se poslanici zbog zabrane okupljanja nisu sastali ni zbog uvođenja vanrednog stanja. Zbog zabrane okupljanja ljudi u zatvorenom prostoru iskorišćena je Ustavna mogućnost da se vanredno stanje na predlog ministra odbrane uvede potpisima predsednika, premijerke i predsednice Narodne skupštine. Sve odluke u vanrednom stanju donosila je Vlada bez Skupštine koja ih je naknadno na zasedanju održanom krajem aprila, potvrdila. Tek od održavanja konstitutivne sednice, sednice počinju da teku i rokovi za formiranje Vlade Srbije - za to je, prema zakonu, maksimalni rok 90 dana od potvrđivanja mandata dve trećine poslanika novog parlamenta - dakle - početak novembra. Skupština i Vlada izabrane su na četiri godine što je isteklo 3. juna, ali prema tumačenju pravnika, obe institucije mogu da rade u punom kapacitetu jer su izbori bili redovni i predsednik nije raspuštao parlament, već je samo raspisao redovne izbore. Na prvoj sednici parlamenta biće potvrđeni mandati 250 narodnih poslanika među kojima je i mnogo onih koji su bili u skupštinskim klupama i u prethodnom sazivu - takvih je, prema podacima Otvorenog parlamenta - u SNS 75 od 188, a u SPS 14 od 32. "Starih poslanika" biće i u redovima Zukorlićeve stranke i to najmanje dva od četiri poslanika, a svoja četiri poslanika neće menjati SVM, dok je SDA zadržati jednog od sadašnja tri poslanika. Sednicu bi trebalo da zakaže predsednica Skupštine iz prethodnog saziva Maja Gojkković, a njoj će predsedvati najstariji poslanik u novom sazivu, Smilja Tišma, pravnica rođena 1929, koja je izabrana sa liste kandidata SPS-a. Ako je suditi po najavljenim rokovima, uprkos ubedljivoj većini koju je osvojila Srpska napredna stranka, Srbija neće uskoro dobiti Vladu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić održao je prvi krug konsultacija o njenom formiranju. "Naše predviđanje je da ćemo početkom septembra ili do kraja avgusta imati izabranu Vladu, koja će biti Vlada kontinuiteta u smislu politike definisane kroz projekat 'Srbija: 20-25', infrastrukturne projekte", rekao je Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada (SNS), nakon konsultacija. Sve i da Vlada bude formirana krajem avgusta, to će ipak biti znatno duži period nego u okruženju, naročito s obzirom na činjenicu da je u Srbiji SNS ostvarila ubedljivu većinu. Tako su, na primer, izbori u Hrvatskoj održani 5. jula, skupština je konstituisana 22. jula, a Vladu je Hrvatska dobila 23. jula. U Srbiji, međutim odluke i dalje donosi stara Vlada, a pravnici navode da po zakonu ona na to ima pravo do konstituisanja nove Skupštine, a zatim i Vlade. Milan Antonijević izvršni direktor Fondacija za otvoreno društvo kaže za Insajder da trenutni saziv Skupštine Srbije ima pun mandat do potvrđivanja dve trećine mandata narodnih poslanika novog saziva. "Samo skraćivanjem mandata koje bi predsednik uradio i raspisivanjem izbora bi i Narodna skupština bila raspuštena", kaže Antonijević i dodaje da je u ovom slučaju Skupština u punom mandatu, te da može zasedati i obavljati sve funkcije. Samim tim, kako navodi, i Vlada je po Zakonu o vladi u punom mandatu. "Vlada sada nije u tehničkom mandatu već u punom mandatu, jer nije skraćen mandat kao tokom prethodnih izbora kada je predsednik raspuštao Skupštinu i na osnovu toga raspisivao izbore. Ovde su izbori raspisani na osnovu samog isteka proteklog mandata i smatra se da je Skupština u punom sazivu i samim tim je i Vlada u punom mandatu i može donositi sve odluke", objašnjava Antonijević. Nemanja Nenadić iz Transparentnost Srbija navodi da u prilog takvom tumačenju ide član 44. Zakona o Narodnoj skupštini i član 101 Ustava Republike Srbije u kojima se navodi da narodnom poslaniku mandat prestaje potvrđivanjem mandata dve trećine narodnih poslanika narednog saziva Narodne skupštine. Stav da dosadašnje institucije mogu da odlučuju do izbora novih zastupa i Katarina Golubović iz Jukoma. "Mogu i moraju da odlučuju, u pitanjima za koja su nadležni, sve dok se ne formira nova Vlada i Narodna skupština", smatra Golubović.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: novimagazin.rs

Link: http://novimagazin.rs/vesti/eu-uplatila-kosovu-99-miliona-evra-za-podrsku-budzetu

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: EU uplatila Kosovu 9.9 miliona evra za podršku budžetu

Podrška EU reformi javne uprave i upravljanja javnim finansijama usledila je za napredak koji je vlada ostvarila u primeni sopstvenih strategija i postizanju ciljeva koji su dogovoreni sa EU, piše u saopštenju.EU radi sa kosovskom vladom na tim reformama od decembra 2017. godine."Polazeći od ovoga, vlada sada mora da ubrza tempo reformi. Posebno Komisija očekuje da vlada održi svoju posvećenost primeni zakonodavnog paketa u sklopu reforme javne uprave i da napravi korake koji su potrebni za povećanje odgovornosti nezavisnih agencija, da održi makroekonomsku politiku usredsređenu na stabilnost i da poveća transparentnost, posebno u vezi sa korišćenjem budžetskih sredstava i postupkom javne nabavke", kaže se u saopštenju.Takođe se ističe da će ta podrška EU pomoći Kosovu i u pravcu suzbijanja pandemije korona virusa i njenih uticaja na ekonomiju i javne finansije.  

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/politika/eu-uplatila-kosovu-9-9-miliona-evra-za-podrsku-budzetu/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: EU uplatila Kosovu 9.9 miliona evra za podršku budžetu

Avdulah Hoti Foto:EPA-EFE/YVES HERMAN Kancelarija Evropske unije na Kosovu saopštila je da je trezoru Kosova uplaćen iznos od 9,9 miliona evra od sredstava pomoći za podršku budžetu i da se ona odnosi na usaglašene kriterijume u vezi sa reformom javne uprave i upravljanja javnim finansijama.Podrška EU reformi javne uprave i upravljanja javnim finansijama usledila je za napredak koji je vlada ostvarila u primeni sopstvenih strategija i postizanju ciljeva koji su dogovoreni sa EU, piše u saopštenju.EU radi sa kosovskom vladom na tim reformama od decembra 2017. godine. Politika 27. Jul. 2020 "Polazeći od ovoga, vlada sada mora da ubrza tempo reformi. Posebno Komisija očekuje da vlada održi svoju posvećenost primeni zakonodavnog paketa u sklopu reforme javne uprave i da napravi korake koji su potrebni za povećanje odgovornosti nezavisnih agencija, da održi makroekonomsku politiku usredsređenu na stabilnost i da poveća transparentnost, posebno u vezi sa korišćenjem budžetskih sredstava i postupkom javne nabavke", kaže se u saopštenju.Takođe se ističe da će ta podrška EU pomoći Kosovu i u pravcu suzbijanja pandemije korona virusa i njenih uticaja na ekonomiju i javne finansije.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram    

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: slobodnaevropa.org

Link: https://www.slobodnaevropa.org/a/30755273.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Vijeće ministara BiH smijenilo direktora Agencije za javne nabavke

Vijeće ministara BiH na sjednici 29.jula razriješilo je Dženana Salčina dužnosti direktora Agencije za javne nabavke BiH i za v. d. direktora imenovalo Muamera Bandića, a na period od tri mjeseca.Riječ je o Agenciji koja je proteklih mjeseci bila u centru pažnje javnosti zbog afere o kupovini...Vijeće ministara BiH na sjednici 29.jula razriješilo je Dženana Salčina dužnosti direktora Agencije za javne nabavke BiH i za v. d. direktora imenovalo Muamera Bandića, a na period od tri mjeseca. Riječ je o Agenciji koja je proteklih mjeseci bila u centru pažnje javnosti zbog afere o kupovini respiratora u oba entiteta o čemu mjesecima istragu provodi Tužiteljstvo BiH. Odbijen prijedlog Tužiteljstva: Novalić, Solak i Hodžić branit će se sa slobode Prethodno je Vijeće ministara BiH upoznato sa Mišljenjem Agencije za državnu službu BiH, koja je provela javni konkurs za direktora Agencije za javne nabavke BiH te jednoglasno odbacilo prijedlog da se za direktora ove agencije imenuje Kenan Vehabović. Kenan Vehabović je do sada obnašao dužnost sekretara Službe za zajedničke poslove Parlamenta BiH. Milijarde eura pojele javne nabavke u BiH Vijeće ministara BiH naložilo je Agenciji za državnu službu BiH da raspiše novi konkurs za direktora Agencije za javne nabavke BiH. Vijeće ministara BiH razriješilo je Muamera Bandića dosadašnje dužnosti direktora Agencije za rad i zapošljavanje BiH.  

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: noizz.rs

Link: https://noizz.rs/noizz-news/ministarstvo-finansija-sumnjici-novinare-i-nvo-za-pranje-novca/llleqs1

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Novinari i nevladine organizacije na meti istrage vlasti, sumnjiče se za pranje novca

Facebook Twitter Uprava Ministarstva finansija za sprečavanje pranja novca odlučila je da traži uvid u sve bankarske transakcije od početka 2019. godine medijskih radnika, nevladinih organizacija i udruženja građana - 20 fizičkih lica i 37 organizacija ili udruženja, "kako bi se utvrdilo da li organizacije i pojedinci sa spiska imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca", piše Beta. Pod istragom su Fond za humanitarno pravo, Helsinški odbor za ljudska prava, JUKOM, Fondacija Trag, i sam Evropski pokret u Srbiji i mnogi drugi. Od istraživačkih medija na spisku su BIRN, CINS, KRIK, kao i Biznis info grup, a svima je zajedničko što su objavili nešto što srpskoj vlasti u određenom momentu nije koristilo. Oni koji su na spisku vlasti ne planiraju da odustanu od borbe za demokratiju i nastavljuju da se bore protiv istraga režima koje su pokrenute sumnjivim povodima. Više od 140 potpisa organizacija civilnog društva, medija i pojedinaca je pod saopštenjem objavljenom na sajtu Građanskih inicijativa u kojem se ukazuje da "Civilno društvo i mediji neće odustati od borbe za demokratsku i slobodnu Srbiju", nakon zahteva upućenom bankama Uprave za sprečavanje pranja novca da im dostavi podatke o transakcijama novinara, nevladinih organizacija i udruženja. U saopštenju na sajtu Građanskih inicijativa piše da "mediji i organizacije civilnog društva zahtevaju od Ministarstva finansija i Uprave za sprečavanje pranja novca da bez odlaganja predoče osnove sumnje zbog kojih su naložili vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka". Član zakona na koji se pozvao direktor Uprave za sprečavanje pranja novca nalaže da se ovakva provera vrši isključivo za organizacije za koje postoje osnovi sumnje da su umešane u finansiranje terorizma. "Pošto su na spisku brojne organizacije i pojedinci koji se bave istraživačkim novinarstvom, zaštitom ljudskih prava, transparentnošću, filmskom produkcijom, razvojem demokratije, vladavine prava i dobročinstva, nameće se zaključak da je u pitanju politička zloupotreba institucija i opasan pokušaj daljeg urušavanja vladavine prava u Srbiji", upozorava se u saopštenju. "Zloupotreba zakonskih mehanizama i institucija radi nezakonitog pritiska na medije i organizacije civilnog društva predstavlja drastičan napad na slobodu udruživanja i slobodu informisanja", piše u tekstu i konstatuje se da je "vlast u Srbiji već godinama suočena sa ozbiljnim kritikama i međunarodnih i domaćih organizacija u vezi sa ugrožavanjem ove dve važne slobode". Dalje se kaže da je "ovakav napad na organizacije koje se zalažu za izgradnju Srbije kao pravne države, poštovanje zakona i istinsku borbu protiv korupcije dodatni argument da su ove vrednosti ozbiljno ugrožene u Srbiji". "Organizacije, mediji i građani neće odustati od borbe za slobodnu i demokratsku državu, bez obzira na pretnje i pritiske. Ovakvi i slični potezi vlasti samo nas dodatno motivišu da kao građani istrajemo u odbrani sopstvene države", piše u saopštenju. Ukazuje se da će mediji i organizacije preduzeti "sve odgovarajuće pravne radnje protiv umešanih u ovu zloupotrebu, uključujući i krivični progon odgovornih, ali pre svega će insistirati na potpunim i jasnim odgovorima kako je do ovoga moglo da dođe". U saopštenju na sajtu Građanskih inicijativa podseća se javnost da su "organizacije i mediji sa spiska izloženi različitim vrstama redovne državne kontrole, uključujući i inspekcijski nadzor i rigorozne provere finansijskog poslovanja kako od poreske uprave i Narodne banke Srbije, tako i od sopstvenih donatora". "Svaka zakonita provera rada organizacija je dobrodošla i uvek ćemo je podržati. Sa druge strane, žestoko ćemo se suprotstaviti zloupotrebi institucija i procedura, jer to jeste naša misija - borba za demokratsku i pravno uređenju državu", piše u saopštenju. Među više od 140 potpisnika tog saopštenja su i: Evropski pokret u Srbiji, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija - ANEM, Autonomni ženski centar, Beogradska otvorena škola, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beogradski centar za ljudska prava, Beogradski fond za političku izuzetnost. Potpisnici su i BIRN, BIRODI, Centar za evropske politike, Centar za regionalizam - Novi Sad, Centar za ženske studije, CINS, CRTA, Danas, Fond B92, Fondacija Ana i Vlade Divac, Helsinški odbor za ljudska prava, Inicijativa mladih za ljudska prava, Institut za evropske poslove. Potpisali su i: Transparentnost Srbija, ISAC Fond, Južne vesti, Koalicija reUgovor, Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), KRIK, Lokal press, Ne davimo Beograd, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Nova Ekonomija, Novosadska novinarska škola, NUNS. Saopštenje su, između ostalih, potpisali i Regionalna informativna agencija JUGpress, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda, Slavko Ćuruvija Fondacija, Trag fondacija, Viktimološko društvo Srbije, Vojvođanski građanski centar, Žene u crnom, Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, Peščanik, Centar modernih veština. Izvor: Noizz.rs

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Biznis/a624616/EU-podrzala-budzet-Kosova-sa-9-9-miliona-evra.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: EU podržala budžet Kosova sa 9,9 miliona evra, očekuje ubrzavanje reformi

Autor:BetaKancelarija Evropske unije na Kosovu saopštila je da je trezoru Kosova uplaćen iznos od 9,9 miliona evra od sredstava pomoći za podršku budžetu i da se ona odnosi na usaglašene kriterijume u vezi sa reformom javne uprave i upravljanja javnim finansijama.Podrška EU reformi javne uprave i upravljanja javnim finansijama usledila je za napredak koji je vlada ostvarila u primeni sopstvenih strategija i postizanju ciljeva koji su dogovoreni sa EU, piše u saopštenju. EU radi sa kosovskom vladom na tim reformama od decembra 2017. godine. "Polazeći od ovoga, vlada sada mora da ubrza tempo reformi. Posebno Komisija očekuje da vlada održi svoju posvećenost primeni zakonodavnog paketa u sklopu reforme javne uprave i da napravi korake koji su potrebni za povećanje odgovornosti nezavisnih agencija, da održi makroekonomsku politiku usredsredjenu na stabilnost i da poveća transparentnost, posebno u vezi sa korišćenjem budžetskih sredstava i postupkom javne nabavke", kaže se u saopštenju.Takodje se ističe da će ta podrška EU pomoći Kosovu i u pravcu suzbijanja pandemije korona virusa i njenih uticaja na ekonomiju i javne finansije.      

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: slobodnaevropa.org

Link: https://www.slobodnaevropa.org/a/uprava-finansije-nvo-mediji/30755081.html

Autori: Ognjen Zorić

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: EU i Amnesty traže detalje o proveri finansija novinara i NVO u Srbiji

Nakon što je u javnost procureo dokument iz kojeg se vidi da država traži uvid u finansijske transakcije novinara i NVO u Srbiji, stigle su oštre reakcije iz međunarodne zajednice"Targetiranje novinara i nevladinih organizacija (NVO) apsurdnim optužbama za pranje novca i finansiranje terorizma, nesumnjiv je čin zastrašivanja i poslednje je u aktuelnoj u kampanji gušenja kritike od strane vlasti Srbije", izjavio je direktor međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesty International (AI) za Evropu, Nils Muižnieks (Nils Muiznieks). U pisanoj izjavi, Muižnieks je naveo da takva vrsta istrage, za koju je rekao da je usmerena isključivo na one koji imaju kritički odnos prema vlasti, "umanjuje pravo na slobodu izražavanja i ugrožava slobodu medija". "Ova istraga mora biti prekinuta", naveo je Muiznieks. Uprava za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija Srbije od banaka je zatražila uvid u finansijske transakcije dela medijskih radnika, nevladinih organizacija i udruženja građana iz Srbije od 1. januara 2019. godine. Na spisku, koji je 27. jula objavio informativni program Newsmax Adria (čiji se direktor Slobodan Georgijev takođe nalazi na njemu) ukupno je 37 organizacija ili udruženja i 20 pojedinaca koji su predmet interesovanja Uprave. Većina njih se - kako su pojedini i sami istakli u prvim reakcijama - finansira putem apliciranja za projekte, mahom od institucija ili država - članica Evropske unije. Ministar finansija Srbije Siniša Mali izjavio je 29. jula da "Uprava za pranje novca radi svoj posao" i da je neverovatno, kako se izrazio, "političko divljanje" pojedinih nevladinih organizacija i političara, nakon što je od banaka zatražen uvid u sve njihove transakcije. "Ne vidim zašto bi uvid u transakcije pojedinaca ili nevladinih organizacija bio problem, ukoliko se nešto ne krije", izjavio je Mali za TV Pink. Siniša Mali: Uprava za pranje novca radi svoj posao EU očekuje detaljne informacije "Evropska komisija (EK) prati sa posebnom pažnjom informacije o spisku medijskih radnika, nevladinih organizacija i udruženja građana od strane Uprave za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija Srbije", rekla je u sredu Ana Pisonero, portparolka EK koja je potvrdila da su institucije u Briselu zatražile dodatne informacije oko ovog pitanja od nadležnih organa. "Borba protiv pranja novca važan je stub integracije Srbije u EU, a istovremeno, jasno je da je osnaženo civilno društvo presudna komponenta svakog demokratskog sistema sto kao takvo mora da bude prepoznato i poštovano od strane državnih institucija", poručila je Pisonero. Potvrdila je da se od nadležnih u Beogradu traži i da objasne kriterijume za selekciju. "Organizacije civilnog društva i borci za ljudska prava imaju ključnu ulogu u podizanju svesti o građanskim i političkim pravima i mora im se omogućiti da slobodno rade", podvukla je portparolka EK Ana Pisonero. Pročitajte i ovo: EK prati postojanje spiska sa licima iz nevladinog sektora u Srbiji NVO se u ranijim izveštajima ne navode kao pretnja Dok zvaničnici Srbije uveravaju da je zahtev za uvid u finansijske transakcije pojedinaca i nevladinih organizacija deo redovnih aktivnosti države, dokumenti govore o tome da nevladin sektor nije rizična kategorija. U kopiji zahteva upućenom bankama, a u koji je javnost imala uvid, Uprava se poziva na član 73 Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, u kome se navodi da podatke o transakcijama ili novcu mogu da zahtevaju ukoliko "ocene da u vezi sa određenim transakcijama ili licima postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma". Upravo ta formulacija bila je povod za zabrinutost većine onih koji su se na spisku našli. Direktor Uprave za pranje novca Željko Radovanović je za informativni program Newsmax Adria u ponedeljak međutim naveo da se radi o "redovnim aktivnostima", objasnivši da je "cilj procena rizika od finansiranja terorizma, a ne sprovođenje bilo kakve istrage ili svrstavanje organizacija u red kriminalnih grupa". Izrada procene rizika od finansiranja terorizma (koju direktor Uprave ističe kao cilj zahteva upućenog bankama), jedan je od zahteva međunarodne Radne grupe za finansijske mere protiv pranja novca i finansiranja terorizma (FATF) prema Srbiji. "Na osnovu takve procene, država treba da primeni pristup zasnovan na proceni rizika kako bi obezbedila da su mere za sprečavanje ili ublažavanje pranja novca i finansiranja terorizma srazmerne identifikovanim rizicima", stoji u objašnjenju na sajtu Uprave. Infographic: Ko je sve na listi Uprave za sprečavanje pranja novca? Poslednji dostupan izveštaj je iz jula 2018. godine. U tom dokumentu, objavljenom na internet stranici Uprave, navodi se da su pretnji od pranja novca najizloženiji sektori nekretnina, organizovanja igara na sreću i bankarski sektor, a da ih slede sektor menjača, kazina i računovođa. Nevladin sektor se u izveštaju ne navodi kao pretnja. Takođe, u izveštaju Uprave iz 2018. godine piše i da je, na osnovu analiziranih podataka iz procesuiranih predmeta, prema obliku organizovanja najviše "prljavog novca" prošlo preko "privrednih subjekata u formi društva sa ograničenom odgovornošću". "Analiza procesuiranih predmeta, ukazuje da su najugroženija mala privredna društva i da je pretnja od pranja novca po njih daleko veća nego kod drugih oblika organizovanja", navode iz Uprave u pomenutom izveštaju. Kada je u pitanju raniji period (od 2013. do 2017. godine), Uprava je navela da su 24,61 odsto od ukupnog broja procesuiranih zbog izvršenja predikatnih i krivičnog dela pranja novca bili pripadnici organizovanih kriminalnih grupa. "Imajući u vidu brojnost radnji koje se preduzimaju u okviru organizovanih kriminalnih grupa, težinu krivičnih dela koja vrše, uključujući i krivična dela procenjena visokim stepenom pretnje od pranja novca, kao i visinu protivpravne imovinske koristi koju organizovane kriminalne grupe pribavljaju, smatramo da krivična dela organizovanog kriminala predstavljaju krivična dela visokog stepena pretnje za pranje novca", piše u zaključku Uprave. Burne reakcije U zajedničkom saopštenju koje potpisuje više od 140 pojedinaca i predstavnika organizacija civilnog sektora i medija u Srbiji, postavlja se pitanje zašto se direktor Uprave pozvao upravo na član zakona koji nalaže da se "ovakva provera vrši za organizacije za koje postoje osnovi sumnje da su umešane u finansiranje terorizma". "Pošto su na spisku brojne organizacije i pojedinci koji se bave istraživačkim novinarstvom, zaštitom ljudskih prava, transparentnošću, filmskom produkcijom, razvojem demokratije, vladavine prava i dobročinstva, nameće se zaključak da je u pitanju politička zloupotreba institucija i opasan pokušaj daljeg urušavanja vladavine prava u Srbiji", upozorava se u saopštenju koje zajedno potpisuje "Civilno društvo i mediji neće odustati od borbe za demokratsku i slobodnu Srbiju", naglašava se u ovom saopštenju objavljenom 29. jula. I sva veća novinarska udruženja - Nezavisno udruženje novinara Srbije, Udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija tražila su da se "objasni osnov" za takvo postupanje Uprave. Kritike da se radi o "pokušaju diskreditacije" i "odmazde", iznelo je i više opozicionih političkih partija, koje su zatražile da se javnosti dostave dokazi za sumnju na osnovu koje je podnet zahtev za proveru računa uz pozivanje na Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma. 'Proveravani su i ministri' Ministar finansija Republike Srbije Siniša Mali, odbacuje kritike. "To je normalna aktivnost bez ikakve političke pozadine", rekao je Mali dodavši da se na isti način prate tokovi novca i u Francuskoj i Nemačkoj. Govoreći za privatnu TV Pink, ministar Siniša Mali je rekao i da je Srbija pre nekoliko godina bila na sivoj listi FATF-a i da je tada bilo pitanje zašto je Srbija na toj listi. "U međuvremenu, u protekle dve godine, mnogo toga smo uradili u sprečavanju pranja novca i borbi protiv terorizma", rekao je ministar. On je naveo da Srbija radi sve što rade razvijene zemlje sveta kako bi se sprečilo pranje novca, kako bi se kontrolisali tokove novca i sprečilo finansiranje terorizma. Pročitajte i ovo: Srbija skinuta sa liste zemalja u riziku od pranja novca i finansiranja terorizma Potpredsednik Skupštine Srbije u dosadašnjem sazivu, poslanik Socijalističke partije Srbije Đorđe Milićević, naveo je 28. jula u pisanoj izjavi koju je prenela agencija Tanjug, da je Uprava za sprečavanje pranja novca kontrolisala finansijske transakcije i ministre u vladi, što je, kako je rekao, bilo normalno. "Pred zakonom su svi jednaki, a institucije sistema su ustrojene na osnovu zakona", naveo je Milićević u pisanoj izjavi. Podsetimo i da je jedan od medija koji se našao na spisku Uprave, portal KRIK, u više navrata pisao da su Agencija za borbu protiv korupcije i Uprava za sprečavanje pranja novca ranije ukazivale na "više problematičnih novčanih transakcija aktuelnog ministra finansija Siniše Malog". Svi postupci koji su bili pokrenuti protiv ministra Malog, koji je ranije bio i gradonačelnik Beograda, u međuvremenu su obustavljeni i protiv njega se ne vodi nijedna istraga. Pročitajte i ovo: Akter koruptivnih afera u borbi protiv korupcije Ombudsman kontroliše postupak Uprave Ombdusman za zaštitu građana Srbije Zoran Pašalić najavio je 29. jula da će izvršiti kontrolu povodom informacije da je Uprava za spečavanje pranja novca napravila spisak novinara i udruženja i od banaka tražila uvid u njihove transakcije i da će javnosti saopštiti da li je kontrola urađena na osnovu zakona. "Zaštitnik građana nije upoznat sa razlogom zbog kojih je Uprava za sprečavanje pranja novca izabrala baš navedene medijske radnike, nevladine organizacije i udruženja građana ali će u okviru svojih nadležnosti pratiti ceo postupak", naveo je ombudsman u saopštenju. Srbija: Ombudsman kontroliše postupak Uprave za sprečavanje pranja novca Zaštitnik građana je rekao da posledice koje mogu da imaju kontrolisani zavise od toga šta će Uprava za sprečavanje pranja novca prilikom kontrole utvrditi. Pitanja bez odgovora Radio Slobodna Evropa je Upravi i Ministarstvu u utorak 28. jula uputio pitanja šta je bio povod da se bankama uputi zahtev za uvid u transakcije više organizacija i pojedinaca, kao i da li je ovo prvi put da se proveravaju ljudi i organizacije koji su navedeni u zahtevu. Novinari RSE su takođe pitali na osnovu čega se biraju subjekti tih provera i kako nadležni u tim institucijama komentarišu kritike koje su iznete o motivima za slanje zahteva. Odgovor do trenutka objavljivanja ovog teksta nije stigao. Ognjen Zorić Novinar biroa Radija Slobodna Evropa u Beogradu. Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Pratite autora Maja Živanović Šefica biroa Radija Slobodna Evropa u Beogradu.  Pratite autora Facebook Forum

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: moravainfo.rs

Link: http://moravainfo.rs/kako-oko-sokolovo-puni-dzepove-naprednjaka-mijailovica/

Autori: superweb

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Kako "Oko sokolovo" puni džepove naprednjaka Ostoje Mijailovića

Moravainfo - Čačanski internet Portal | Najnovije vesti Moravičkog okruga: Dragačevo, Gornji Milanovac, Ivanjica | Vesti iz politike, sporta, društva, ekonomije, kuluture... Javna nabavka beogradskog Parking servisa za kupovinu džipova "Range Rover", raspisana je sa ciljem kako bi posao dobila firma "British Motors", čiji je vlasnik član Glavnog odbora Srpske napredne stranke Ostoja Mijailović, navode sagovornici portala Nova.rs.Foto: Betaphoto/Branislav BožićSistem elektronske kontrole nepropisnog parkiranja, pod nazivom "Oko skolovo", podrazumeva korišćenje specijalno opremljenih vozila marke "Range Rover", a njihovu upotrebu zamenik gradonačelnika Goran Vesić, obrazložio je potrebom da komunalni policajci pokažu "autoritet države".Ipak, pored skupocenog dokazivanja autoriteta i "pokazivanja mišića", nabavka ovih džipova problematična je i zbog toga što se, prema konkursnoj dokumentaciji, nedvosmisleno može utvrditi da je uslove za njihovu nabavku jedino mogla da ispuni firma "British Motors", na čijem čelu je član Glavnog odobra SNS i predsednik Košarkaškog kluba "Partizan" Ostoja Mijailović.Prema rečima Nemanje Nenadića iz organizacije "Transparentnost Srbija", gotovo je izvesno da je beogradski Parking servis raspisao pomenutu nabavku sa namerom da kupi upravo određeni tip džipova firme "Range Rover", koji jedino Mijailović može da im proda.- Kad se ima u vidu da ove automobile u Srbiji prodaje samo jedna firma, "British Motors", sudeći po onome što je objavljeno na sajtu, to ujedno znači da je javna nabavka raspisana sa ciljem da posao dobije upravo taj ponuđač - navodi on.Kako kaže Nenadić, ove sumnje najbolje potvrđuje činjenica da je podneta samo jedna ponuda i da se u konzorcijumu koji je dobio posao nalazi upravo ova firma.- Sa stanovišta načela javnih nabavki, a pre svega principa nediskriminacije i konkurencije, očigledno je da je naručilac postupio nepravilno kada je kreirao konkursnu dokumentaciju. Ključ problema leži u definisanju uslova, odnosno traženih karakteristika vozila. Nije neophodno imati veliko stručno znanje pa da se zaključi da za vozila koja će Parking servis koristiti u kontroli parkiranja po ulicama grada Beograda, nije neophodno imati vozilo sa pogonom na sva četiri točka, kakva se koriste za brdsko-planinske krajeve, da imaju određenu visinu i širinu gepeka ili aluminijumske felne - objašnjava Nenadić.On dodaje da je simptomatično kako ni jedna od firmi koje prodaju potencijalno konkurentska vozila, odnosno automobile na čiji krov je moguće postaviti i omogućiti funkcionisanje četiri kamere veličine 30x30mm, nije izjavila zahtev za zaštitu prava.- Štaviše, potencijalni ponuđači nisu postavili ni pitanje u vezi sa mogućnošću da se konkursna dokumentacija izmeni. Da je zahtev za zaštitu prava uložen, javna nabavka bi nesumnjivo bila poništena i pre podnošenja ponuda. To ukazuje da su i konkurenti pošli od pretpostavke da je dobitnik posla predodređen i da im se ne isplati da ulaze u postupak i da se zameraju vlastima, možda se nadajući da će i oni dobiti neki drugi posao, koji će biti predodređen za njih - kazao je Nenadić.Ostoja MijailovićNebojša Stojković, aktivista Inicijative Ne davimo Beograd, ističe za Nova.rs da se na osnovu dostupne dokumentacije može ustanoviti da je firma British Motors u Srbiji u delimičnoj blokadi i da je namera prestoničkih vlasti verovatno bila da pomognu svom stranačkom kolegi.- Ko će kome, ako ne svoj svome. Oni su sve napravili tako da bi on mogao da dobije tu javnu nabavku. Niko drugi, osim njega, ne može da ponudi Range Rover, model Discovery - ističe Stojković.On dodaje da nije bilo razloga da se nabavljaju tako skupoceni džipovi.- To je mogao da bude "fijat 500L", koji se proizvodi u Kragujevcu. Kupovinom domaćeg proizvoda bi, u tom slučaju, pomogli ovdašnjeg radnika. Umesto toga se pomažu, pretpostavljam, britanski radnici i Ostoja Mijailović - rekao je on.Prema njegovim rečima, pomenuta nabavka očigledan primer kako su partijski interesi iznad državnih.- Ostaje sumnja da je već postojao dogovor da se uzme ovo vozilo, a ono što još podgreva tu sumnju jeste to što je kompanija British Motors, koja je zastupnik Range Rovera u Srbiji, u vlasništvu Ostoje Mijailovića. Po našim nezvaničnim saznanjima, ista osoba je vlasik i ostalih firmi koje se pojavljuju u grupaciji sa kojom je potpisan ugovor - navodi on.Izvor: Nova.rs                

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: mediareform.rs

Link: https://mediareform.rs/civilno-drustvo-i-mediji-nece-odustati-od-borbe-za-demokratsku-i-slobodnu-srbiju/

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Civilno društvo i mediji neće odustati od borbe za demokratsku i slobodnu Srbiju

Mediji i organizacije civilnog društva zahtevaju od Ministarstva finansija i Uprave za sprečavanje pranja novca da bez odlaganja predoče osnove sumnje zbog kojih su naložili vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka. Kako Građanske inicijative ističu u svom saopštenju, član zakona na koji se pozvao direktor Uprave za sprečavanje pranja novca nalaže da se ovakva provera vrši isključivo za organizacije za koje postoje osnovi sumnje da su umešane u finansiranje terorizma. Pošto su na spisku brojne organizacije i pojedinci koji se bave istraživačkim novinarstvom, zaštitom ljudskih prava, transparentnošću, filmskom produkcijom, razvojem demokratije, vladavine prava i dobročinstva nameće se, kako kažu, zaključak da je u pitanju politička zloupotreba institucija i opasan pokušaj daljeg urušavanja vladavine prava u Srbiji. "Zloupotreba zakonskih mehanizama i institucija radi nezakonitog pritiska na medije i organizacije civilnog društva predstavlja drastičan napad na slobodu udruživanja i slobodu informisanja. Vlast u Srbiji već godinama je suočena sa ozbiljnim kritikama i međunarodnih i domaćih organizacija u vezi sa ugrožavanjem ove dve važne slobode. Ovakav napad na organizacije koje se zalažu za izgradnju Srbije kao pravne države, poštovanje zakona i istinsku borbu protiv korupcije dodatni je argument da su ove vrednosti ozbiljno ugrožene u Srbiji. Organizacije, mediji i građani neće odustati od borbe za slobodnu i demokratsku državu, bez obzira na pretnje i pritiske. Ovakvi i slični potezi vlasti samo nas dodatno motivišu da kao građani istrajemo u odbrani sopstvene države", nalazi se u saopštenju Građanskih inicijativa. Oni ističu da će mediji i organizacije preduzeti sve odgovarajuće pravne radnje protiv umešanih u ovu zloupotrebu, uključujući i krivični progon odgovornih, ali pre svega će insistirati na potpunim i jasnim odgovorima kako je do ovoga moglo da dođe. Podsećaju javnost da su organizacije i mediji sa spiska izložene različitim vrstama redovne državne kontrole, uključujući i inspekcijski nadzor i rigorozne provere finansijskog poslovanja kako od poreske uprave i Narodne banke Srbije, tako i od sopstvenih donatora. Svaka zakonita provera rada organizacija je dobrodošla i uvek ćemo je podržati, kažu iz Građanskih inicijativa. Sa druge strane, kažu da će se žestoko suprotstaviti zloupotrebi institucija i procedura, jer to jeste naša misija - borba za demokratsku i pravno uređenju državu. U tekstu možete pogledati sve potpisnike saopštenja Građanskih inicijativa: Potpisnici saopštenja: 1. A1 Novi Pazar 2. Akademija ženskog liderstva 3. Amb. Dr Srećko Djukić, Forum za medjunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji (FMO) 4. Anja Anđušić, FM 5. AS - Centar za osnaživanje mladih osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om 6. Asocijacija nezavisnih elektronskih medija - ANEM 7. Asocijacija online medija 8. ASTRA, Beograd 9. Autonomni ženski centar 10. BeFem 11. Beogradska otvorena škola 12. Beogradski centar za bezbednosnu politiku 13. Beogradski centar za ljudska prava 14. Beogradski fond za političku izuzetnost 15. BIRN 16. BIRODI 17. Boom93 18. CANVAS 19. Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije 20. Centar za evropske politike 21. Centar za nenasilnu akciju 22. Centar za praktičnu politiku 23. Centar za razvoj lokalnih medija 24. Centar za regionalizam Novi Sad 25. Centar za unapređenje društva 26. Centar za ženske studije 27. CINS 28. City radio 29. Civil Rights Defenders 30. CK13 31. CRTA 32. Daca Jović, aktivistkinja 33. Dajana Đedović, Forum za kulturu Evropskog pokreta u Srbiji (FzK) 34. Danas 35. Dijalog. net Valjevo 36. Djordje Popović, FMO 37. Dr Aleksandra Bosnić Đurić, kulturološkinja 38. Dr Milorad Đurić, politikolog 39. Dr Sonja Avlijaš, FzK 40. Dragan Srećković 41. Društvo za obrazovanje odraslih 42. Evropski pokret u Srbiji 43. Evropski pokret Valjevo (Slavica i Vladimir Pantić) 44. Mreža Evropskog pokreta u Srbiji 45. Fond B92 46. Fond za humanitarno pravo 47. Fondacija Ana i Vlade Divac 48. Fondacija Catalyst Balkans 49. Fondacija Pons Niš 50. Fondacija Propulsion fond 51. Fondacija za slobodu štampe- Senta 52. Goran Cetinic, član FMO 53. Građanske inicijative 54. Građanski stav 55. Hartefakt Fond 56. Helsinški odbor za ljudska prava 57. Humani centar Mitrovica 58. Impuls - Tutin 59. Inicijativa A11 60. Inicijativa mladih za ljudska prava 61. Institut za evropske poslove 62. InTER 63. Internet portal "Medijska kutija", Niš 64. Transparentnost Srbija 65. ISAC Fond 66. Ivana Jovanović, Forum mladih Evropskog pokreta u Srbiji (FM) 67. Južne vesti 68. Koalicija PreUgovor 69. Kolubarske.rs 70. Komitet pravnika za ljudska prava- YUCOM 71. Konsultacije za lezbejke 72. KRIK 73. Libek 74. Link plus 75. Lokal press 76. Milivoj Bešlin, FMO 77. Media i reform centar Niš 78. MillenniuM 79. Mreža Nove solidarnosti 80. Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS 81. Ne davimo Beograd 82. Nedim Sejdinović, novinar 83. Nenad Šebek, Konsultant za medije i OCD 84. Nezavisno društvo novinara Vojvodine 85. NON-ALIGNED FILMS 86. Nova Ekonomija 87. Novi optimizam 88. Novosadska novinarska škola 89. Novosadski humanitarni centar 90. NUNS 91. NVO Aktiv 92. Odbor za ljudska prava Negotin 93. Odbor za ljudska prava Niš 94. PATOS, Smederevo 95. Podrinjski Antikorupcijski Tim Pakt 96. Proaktiv 97. Protecta 98. Radio Zlatousti 99. Regionalna informativna agencija JUGpress 100. Rekonstrukcija Ženski fond 101. Re-Kraft 102. Remark DPCM 103. Res Publuca Kragujevac 104. Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda 105. Sanja Ivačić, FMO 106. Slavica Stojanović 107. Slavko Ćuruvija Fondacija 108. Slobodan Georgiev 109. Smart kolektiv 110. Students for Liberty - Srbija 111. Timočki omladinski centar - TOC, Zaječar 112. Trag fondacija 113. Udruženje "Kutija", Niš 114. Udruženje Fenomena 115. Udruženje građana AIM Centar 116. Udruženje građana za borbu protiv trgovina i svih oblika nasilja nad ženama "Atina" 117. Udruženje građana"NE-BO" , Negotin 118. Pakt Loznica 119. Bečejsko Udruženje Mladih 120. Udruženje žena Peščanik Kruševac 121. UG Centar gradjanskih vrednosti iz Subotice 122. Urban In - Novi Pazar 123. Viktimološko društvo Srbije 124. Vojvodina recommended 125. Vojvođanski građanski centar 126. Vukašin Obradović 127. Zaječarska inicijativa 128. Žene u crnom 129. Žene za mir Leskovac

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: poslovnojutro.com

Link: http://www.poslovnojutro.com/tekst/aktuelno/smijenjen-denan-salcin-direktor-agencije-za-javne-nabavke-bih-135453

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Smijenjen Đenan Salčin, direktor Agencije za javne nabavke BiH - Aktuelno - Bosna i Hercegovina

Vijeće ministara BiH imenovalo je danas Đemila Hajrića za direktora i Slobodana Dojčinovića za zamjenika direktora Agencije za bezbjednost hrane BiH, kao prv... Bez autora Jul 29 2020 Vijeće ministara BiH imenovalo je danas Đemila Hajrića za direktora i Slobodana Dojčinovića za zamjenika direktora Agencije za bezbjednost hrane BiH, kao prvorangirane kandidate nakon okončane procedure javnog konkursa kojie je provela Agencija za državnu službu. Također, na današnjoj sjednici razriješen je dužnosti Đenan Salčin s mjesta direktora Agencije za javne nabavke BiH. Za v. d. direktora imenovan je Muamar Bandić, na period od tri mjeseca. Prethodno je Vijeće ministara upoznato sa Mišljenjem Agencije za državnu službu BiH, koja je provela javni konkurs za direktora Agencije za javne nabavke BIH te jednoglasno odbacilo prijedlog da se za direktora ove agencije imenuje Kenan Vehabović. Vijeće ministara naložilo je Agenciji za državnu službu BiH da raspiše novi konkurs za direktora Agencije za javne nabavke BiH. VIjeće ministara BiH razriješio je Muamara Bandića dosadašnje dužnosti direktora Agenciej za rad i zapošljavanje BiH.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: cins.rs

Link: https://www.cins.rs/nvo-sa-kosova-postupak-agencije-protiv-rakica-ima-politicku-pozadinu/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: NVO sa Kosova: Postupak Agencije protiv Rakića ima političku pozadinu

Nakon što je Agencija za borbu protiv korupcije pokrenula postupak protiv Gorana Rakića, direktora JKP Standard i ministra administracije i lokalne samouprave u kosovskoj Vladi, reagovao je Savet za zaštitu ljudskih prava i sloboda, nevladina organizacija sa Kosova. U Savetu smatraju da je postupak protiv Rakića mešanje Srbije u unutrašnje nadležnosti Kosova, kao i da je reč o političkoj poruci predsednika Srbije Aleksandra Vučića o suverenitetu Srbije, kao i poruka Rakiću "da ga ima u šaci".Goran Rakić, direktor JKP Standard u Kosovskoj Mitrovici i ministar administracije i lokalne samouprave u Vladi Kosova, odnosno zamenik kosovskog premijera, nije prijavio imovinu i prihode beogradskoj Agenciji za borbu protiv korupcije, pokazalo je ranije istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS). Zbog sumnje da je time prekršio Zakon o Agenciji, ta institucija nedavno je pokrenula postupak protiv ovog i još dva funkcionera koji rade na Kosovu.Iako Rakić nije usamljeni slučaj, jedino je vest o postupku protiv njega proizvela reakcije u Prištini. Naime, Savet za zaštitu ljudskih prava i sloboda (SZLJPS/ KMDLNJ), nevladina organizacija osnovana na Kosovu, ocenila je u saopštenju koje je preneo portal KoSSev da je postupak Agencije za borbu protiv korupcije mešanje Srbije u unutrašnje stvari Kosova. Tom prilikom su pozvali Rakića da se oglasi o ovom pitanju i da, ukoliko prihvati postupak kao legalan, podnese ostavku na funkciju u Vladi Kosova.Izvršni direktor SZLJPS-a Behxhet Sh. Shala za CINS navodi da su se prilikom reagovanja pozivali na svoje izvore te da do sada nisu imali informacije da je Rakić odgovoran i za preduzeće Standard, zbog čega je istraga i pokrenuta. Ipak, u postupku protiv tog funkcionera vidi političke razloge."Aleksandar Vučić šalje jasnu poruku da ima nadležnosti, i zakonske, da potvrdi suverenitet Srbije na teritorijama gde misli da pripadaju ili mogu u budućnosti i zvanično da pripadaju Srbiji, što je po meni i Odboru (Savetu, prim.nov) čisto labudova pesma", izjavio je Shala za CINS.On dodaje da je Vučićeva poruka Rakiću da "bez obzira na visoku poziciju u kosovskoj Vladi, ne sme da zanemari činjenicu da ga ima u šaci i da u svako doba, ako pređe granicu poslušnosti i postane neposlušan prema samom Vučiću i Srbiji, uvek može da se podvrgne konsekvencijama".Kaže da nisu reagovali kako bi stali u odbranu Rakića, već jer smatraju da se Srbija stalno meša u unutrašnje poslove Kosova sa obrazloženjem da ima pravo da se interesuje i stara o interesu Srba sa Kosova. Sa druge strane, Rakića i Srpsku listu označava kao portparole predsednika Srbije Aleksandra Vučića.Shala ne odobrava ni "pristup Srbije koji ignoriše institucije Kosova":"Imali bismo sasvim drugu situaciju u slučaju da Agencija protiv korupcije Srbije traži saradnju od Agencije protiv korupcije Kosova. Međutim, to se nije desilo u slučaju Rakić".Šta je SZLJPS Nevladina organizacija Savet za zaštitu ljudskih prava i sloboda (SZLJPS) osnovana je 1989. godine što je čini najstarijom nevladinom organizacijom na Kosovu, kako se navodi na njihovom portalu. Bave se dokumentovanjem kršenja ljudskih prava, a sarađivali su i sa Haškim tribunalom kom su podneli krivične prijave protiv jugoslovenskih lidera osumnjičenih za ratne zločine na Kosovu. Kako navode, bave se i edukacijom o ljudskim pravima, a učestvovali su u nadgledanju kosovskih izbora u više navrata. Neki smatraju da je organizacija bliska sa prošlom kosovskom Vladom.Podsećamo, nakon što je istraživanje CINS-a pokazalo da funkcioneri koji rukovode srpskim institucijama na Kosovu uglavnom ne prijavljuju svoju imovinu i prihode Agenciji, iako ih zakon na to obavezuje, oglasila se i Agencija sa informacijom da razmatra pokretanje postupka protiv šestorice tamošnjih funkcionera. Protiv trojice je i pokrenula: protiv Rakića, zatim dekana Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje u Leposaviću Veroljuba Stankovića i direktora JKP Vodovod Ibar u Kosovskoj Mitrovici Miodraga Ralića koji, poput Rakića, nisu prijavili koliko zarađuju niti šta sve od imovine poseduju.Ukoliko se utvrdi da su time prekršili zakon, mogu biti kažnjeni novčano u visini od 50 do 150 hiljada dinara, a ako se tokom postupka pokaže da je motiv bio skrivanje imovine i prihoda mogli bi se naći u zatvoru u periodu od šest meseci do pet godina. Međutim, kazna zatvora ne bi išla sama, pratile bi je otkaz i zabrana obavljanja javne službe u narednih 10 godina.CINS je pokušao da dobije komentar od Gorana Rakića, međutim on na pozive i poruke nije odgovarao. Takođe, komentar na postupak protiv Rakića i saopštenje SZLJPS-a zatražili smo i od Kancelarije premijera Kosova Avdulaha Hotija, dok smo komentar na saopštenje kosovske organizacije bez uspeha zatražili i od Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije i Ministarstva spoljnih poslova (MSP). Do objave teksta nismo dobili odgovore, dok nam je u MSP usmeno rečeno da oni za to nisu nadležni.Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/ Povezana istraživanja

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: standard.rs

Link: https://www.standard.rs/2020/07/29/eu-i-amnesti-ocekuju-detaljne-informacije-o-istrazi-nvo-sektora-u-srbiji/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: EU i "Amnesti" očekuju "detaljne informacije" o istrazi NVO sektora

"Evropska komisija prati sa posebnom pažnjom informacije o spisku nevladinih organizacija od strane Uprave za sprečavanje pranja novca". "Evropska komisija prati sa posebnom pažnjom informacije o spisku nevladinih organizacija od strane Uprave za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija""Targetiranje novinara i nevladinih organizacija (NVO) apsurdnim optužbama za pranje novca i finansiranje terorizma, nesumnjiv je čin zastrašivanja i poslednje je u aktuelnoj u kampanji gušenja kritike od strane vlasti Srbije", izjavio je direktor međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenel (AI) za Evropu, Nils Muižnieks.U pisanoj izjavi, Muižnieks je naveo da takva vrsta istrage, za koju je rekao da je usmerena isključivo na one koji imaju kritički odnos prema vlasti, "umanjuje pravo na slobodu izražavanja i ugrožava slobodu medija". "Ova istraga mora biti prekinuta", naveo je Muižnieks.Uprava za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija Srbije od banaka je zatražila uvid u finansijske transakcije dela medijskih radnika, nevladinih organizacija i udruženja građana iz Srbije od 1. januara 2019. godine.Na spisku, koji je 27. jula objavio informativni program Njuzmaks Adrija (čiji se direktor Slobodan Georgijev takođe nalazi na njemu) ukupno je 37 organizacija ili udruženja i 20 pojedinaca koji su predmet interesovanja Uprave. Većina njih se - kako su pojedini i sami istakli u prvim reakcijama - finansira putem apliciranja za projekte, mahom od institucija ili država - članica Evropske unije.Ministar finansija Srbije Siniša Mali izjavio je 29. jula da "Uprava za pranje novca radi svoj posao" i da je neverovatno, kako se izrazio, "političko divljanje" pojedinih nevladinih organizacija i političara, nakon što je od banaka zatražen uvid u sve njihove transakcije."Ne vidim zašto bi uvid u transakcije pojedinaca ili nevladinih organizacija bio problem, ukoliko se nešto ne krije", izjavio je Mali za TV Pink.EU OČEKUJE DETALjNE INFORMACIJE "Evropska komisija (EK) prati sa posebnom pažnjom informacije o spisku medijskih radnika, nevladinih organizacija i udruženja građana od strane Uprave za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija Srbije", rekla je u sredu Ana Pisonero, portparolka EK koja je potvrdila da su institucije u Briselu zatražile dodatne informacije oko ovog pitanja od nadležnih organa."Borba protiv pranja novca važan je stub integracije Srbije u EU, a istovremeno, jasno je da je osnaženo civilno društvo presudna komponenta svakog demokratskog sistema sto kao takvo mora da bude prepoznato i poštovano od strane državnih institucija", poručila je Pisonero.Potvrdila je da se od nadležnih u Beogradu traži i da objasne kriterijume za selekciju."Organizacije civilnog društva i borci za ljudska prava imaju ključnu ulogu u podizanju svesti o građanskim i političkim pravima i mora im se omogućiti da slobodno rade", podvukla je portparolka EK Ana Pisonero.NVO SE U RANIJIM IZVEŠTAJIMA NA NAVODE KAO PRETNjA Dok zvaničnici Srbije uveravaju da je zahtev za uvid u finansijske transakcije pojedinaca i nevladinih organizacija deo redovnih aktivnosti države, dokumenti govore o tome da nevladin sektor nije rizična kategorija.U kopiji zahteva upućenom bankama, a u koji je javnost imala uvid, Uprava se poziva na član 73 Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, u kome se navodi da podatke o transakcijama ili novcu mogu da zahtevaju ukoliko "ocene da u vezi sa određenim transakcijama ili licima postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma".Upravo ta formulacija bila je povod za zabrinutost većine onih koji su se na spisku našli.Direktor Uprave za pranje novca Željko Radovanović je za informativni program Njuzmaks Adrija u ponedeljak međutim naveo da se radi o "redovnim aktivnostima", objasnivši da je "cilj procena rizika od finansiranja terorizma, a ne sprovođenje bilo kakve istrage ili svrstavanje organizacija u red kriminalnih grupa".Izrada procene rizika od finansiranja terorizma (koju direktor Uprave ističe kao cilj zahteva upućenog bankama), jedan je od zahteva međunarodne Radne grupe za finansijske mere protiv pranja novca i finansiranja terorizma (FATF) prema Srbiji."Na osnovu takve procene, država treba da primeni pristup zasnovan na proceni rizika kako bi obezbedila da su mere za sprečavanje ili ublažavanje pranja novca i finansiranja terorizma srazmerne identifikovanim rizicima", stoji u objašnjenju na sajtu Uprave.Poslednji dostupan izveštaj je iz jula 2018. godine. U tom dokumentu, objavljenom na internet stranici Uprave, navodi se da su pretnji od pranja novca najizloženiji sektori nekretnina, organizovanja igara na sreću i bankarski sektor, a da ih slede sektor menjača, kazina i računovođa. Nevladin sektor se u izveštaju ne navodi kao pretnja.Takođe, u izveštaju Uprave iz 2018. godine piše i da je, na osnovu analiziranih podataka iz procesuiranih predmeta, prema obliku organizovanja najviše "prljavog novca" prošlo preko "privrednih subjekata u formi društva sa ograničenom odgovornošću"."Analiza procesuiranih predmeta, ukazuje da su najugroženija mala privredna društva i da je pretnja od pranja novca po njih daleko veća nego kod drugih oblika organizovanja", navode iz Uprave u pomenutom izveštaju.Kada je u pitanju raniji period (od 2013. do 2017. godine), Uprava je navela da su 24,61 odsto od ukupnog broja procesuiranih zbog izvršenja predikatnih i krivičnog dela pranja novca bili pripadnici organizovanih kriminalnih grupa."Imajući u vidu brojnost radnji koje se preduzimaju u okviru organizovanih kriminalnih grupa, težinu krivičnih dela koja vrše, uključujući i krivična dela procenjena visokim stepenom pretnje od pranja novca, kao i visinu protivpravne imovinske koristi koju organizovane kriminalne grupe pribavljaju, smatramo da krivična dela organizovanog kriminala predstavljaju krivična dela visokog stepena pretnje za pranje novca", piše u zaključku Uprave.BURNE REAKCIJE U zajedničkom saopštenju koje potpisuje više od 140 pojedinaca i predstavnika organizacija civilnog sektora i medija u Srbiji, postavlja se pitanje zašto se direktor Uprave pozvao upravo na član zakona koji nalaže da se "ovakva provera vrši za organizacije za koje postoje osnovi sumnje da su umešane u finansiranje terorizma"."Pošto su na spisku brojne organizacije i pojedinci koji se bave istraživačkim novinarstvom, zaštitom ljudskih prava, transparentnošću, filmskom produkcijom, razvojem demokratije, vladavine prava i dobročinstva, nameće se zaključak da je u pitanju politička zloupotreba institucija i opasan pokušaj daljeg urušavanja vladavine prava u Srbiji", upozorava se u saopštenju koje zajedno potpisuje "Civilno društvo i mediji neće odustati od borbe za demokratsku i slobodnu Srbiju", naglašava se u ovom saopštenju objavljenom 29. jula.I sva veća novinarska udruženja - Nezavisno udruženje novinara Srbije, Udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija tražila su da se "objasni osnov" za takvo postupanje Uprave.Kritike da se radi o "pokušaju diskreditacije" i "odmazde", iznelo je i više opozicionih političkih partija, koje su zatražile da se javnosti dostave dokazi za sumnju na osnovu koje je podnet zahtev za proveru računa uz pozivanje na Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma.'PROVERAVANI SU I MINISTRI' Ministar finansija Republike Srbije Siniša Mali, odbacuje kritike."To je normalna aktivnost bez ikakve političke pozadine", rekao je Mali dodavši da se na isti način prate tokovi novca i u Francuskoj i Nemačkoj. Govoreći za privatnu TV Pink, ministar Siniša Mali je rekao i da je Srbija pre nekoliko godina bila na sivoj listi FATF-a i da je tada bilo pitanje zašto je Srbija na toj listi."U međuvremenu, u protekle dve godine, mnogo toga smo uradili u sprečavanju pranja novca i borbi protiv terorizma", rekao je ministar. On je naveo da Srbija radi sve što rade razvijene zemlje sveta kako bi se sprečilo pranje novca, kako bi se kontrolisali tokove novca i sprečilo finansiranje terorizma.Potpredsednik Skupštine Srbije u dosadašnjem sazivu, poslanik Socijalističke partije Srbije Đorđe Milićević, naveo je 28. jula u pisanoj izjavi koju je prenela agencija Tanjug, da je Uprava za sprečavanje pranja novca kontrolisala finansijske transakcije i ministre u vladi, što je, kako je rekao, bilo normalno. "Pred zakonom su svi jednaki, a institucije sistema su ustrojene na osnovu zakona", naveo je Milićević u pisanoj izjavi.Podsetimo i da je jedan od medija koji se našao na spisku Uprave, portal KRIK, u više navrata pisao da su Agencija za borbu protiv korupcije i Uprava za sprečavanje pranja novca ranije ukazivale na "više problematičnih novčanih transakcija aktuelnog ministra finansija Siniše Malog".Svi postupci koji su bili pokrenuti protiv ministra Malog, koji je ranije bio i gradonačelnik Beograda, u međuvremenu su obustavljeni i protiv njega se ne vodi nijedna istraga.OMBUDSMAN KONTROLIŠE POSTUPAK UPRAVE Ombdusman za zaštitu građana Srbije Zoran Pašalić najavio je 29. jula da će izvršiti kontrolu povodom informacije da je Uprava za spečavanje pranja novca napravila spisak novinara i udruženja i od banaka tražila uvid u njihove transakcije i da će javnosti saopštiti da li je kontrola urađena na osnovu zakona."Zaštitnik građana nije upoznat sa razlogom zbog kojih je Uprava za sprečavanje pranja novca izabrala baš navedene medijske radnike, nevladine organizacije i udruženja građana ali će u okviru svojih nadležnosti pratiti ceo postupak", naveo je ombudsman u saopštenju.Zaštitnik građana je rekao da posledice koje mogu da imaju kontrolisani zavise od toga šta će Uprava za sprečavanje pranja novca prilikom kontrole utvrditi.PITANjA BEZ ODGOVORA Radio Slobodna Evropa je Upravi i Ministarstvu u utorak 28. jula uputio pitanja šta je bio povod da se bankama uputi zahtev za uvid u transakcije više organizacija i pojedinaca, kao i da li je ovo prvi put da se proveravaju ljudi i organizacije koji su navedeni u zahtevu.Novinari RSE su takođe pitali na osnovu čega se biraju subjekti tih provera i kako nadležni u tim institucijama komentarišu kritike koje su iznete o motivima za slanje zahteva.Odgovor do trenutka objavljivanja ovog teksta nije stigao.Autori Ognjen Zorić i Maja ŽivanovićNaslovna fotografija: aesieuropa.euIzvor Radio Slobodna Evropa, 29. jul 2020.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: 24online.info

Link: https://www.24online.info/vozaci-paznja-prati-vas-oko-sokolovo-zabelezena-152-prekrsaja-danas/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Vozači, pažnja! Prati vas Oko sokolovo, zabeležena 152 prekršaja danas

Gradski sekretar za poslove odbrane, vanrednih situacija, komunikacije i koordinacuju odnosa sa građanima Darko Glavaš objasnio je da će se u prvoj nedelji test faze samo detektovati prekšaji, kada će prekršioci biti uslikani i te će se informacije putem medija i društvenih mreža prezentovati građanima, kako bi uvideli kako ne treba da se ponašaju.U drugoj nedelji testiranja, navodi Glavaš, Komunalna milicija, koja je i korisnik ovog sistema, slaće obaveštenja o tome da je vozilo zatečeno u prekršaju, da je sistem u test fazi i da neće biti naplaćena kazna.- Od 10. avgusta automatizovan sistem 'Oko sokolovo' će započeti sa radom i naplatom i važno je napomenuti da je neselektivan i na njega se ne može uticati, u smislu da li će vas uslikati ili ne, precizirao je Glavaš.Kako je saopštio Beoinfo, Glavaš je rekao da trenutno zbog epidemiološke sitacije u delovima oko Urgentnog centra, kovid bolnica i porodilišta vozači neće biti sankcionisani, kao ni taksi vozila.Naveo je da se prvi rezultati primene sistema Oko sokolovo očekuju oko 20. avgusta. Glavaš je gostujući na TV Hepi rekao da je sistem Oko sokolovo razvio Grad Beograd, te da će biti ponuđen i drugim gradovima da ga kupe. Najavio je da će već od 1. septembra javni gradski prevoz biti ubrzan od 10 do 20 odsto."Oko sokolovo" od jutros zabeležio 152 nepropisno parkirana automobilaPet automobila iz sistema "Oko sokolovo" od jutros u pet sati je na ulicama grada i do ovog trenutka, znači do osam časova, zabeležili smo 152 nepropisno parkirana automobila, izjavio je zamenik gradonačelnika Goran Vesić. On je za TV Pink podsetio da se prve dve nedelje putem ovog sistema neće naplaćivati kazne već će se vozači samo upozoravati, dok će Komunalna i Saobraćajna milicija raditi svoj posao. - Ovo je značajan dan za naš grad jer ćemo konačno rešiti problem nepropisnog parkiranja bahatih vozača, te se više neće dešavati da javni prevoz ne može da funkcioniše zato što je neko nepropisno parkirao džip ili mercedes na stajalištu javnog prevoza. Isto tako, neće više biti moguće da majke sa decom u kolicima ne mogu da prođu trotoarom jer ga je neko blokirao, da građani ne mogu da pređu preko pešačkog prelaza, kao i da vozila Hitne pomoći ili vatrogasci ne mogu da priđu nekom objektu. Svi smo svedoci kako izgledaju najprometnije beogradske ulice zbog bahatih vozača koji misle da mogu da rade suprotno zakonu. Cilj sistema nije kažnjavanje ljudi, jer 99 odsto građana poštuje sva pravila, već da očistimo gradske ulice, ubrzamo javni prevoz i da sve gradske službe normalno rade - istakao je Vesić. Objasnio je da ovaj sistem funkcioniše na način da ne postoji mogućnost korupcije i da je to možda i njegova najvažnija karakteristika.- Sada sistem registruje svako vozilo, svi su jednaki, te onaj ko je nepropisno parkirao svoje vozilo neće moći da izbegne kaznu. To je najvažnija karakteristika sistema "Oko sokolovo" jer ćemo uspeti da rešimo ovaj problem tako što nikom neće biti oproštena kazna. Automobili koji će registrovati nepropisno parkirana vozila će ulicama prolaziti svakih dvadesetak minuta, te će i izvesnost kažnjavanja biti veća - naglasio je zamenik gradonačelnika. Vesić je podsetio da je sistem podešen tako da ne kontroliše prostor ispred samih bolnica, domova zdravlja, vrtića, škola i "kovid centara". - Na taj način štitimo ljude koji imaju potrebu da dođu i prekontrolišu svoje zdravlje. Takođe, taksisti koji su na dužnosti i u automobilu, imaju pravo da stanu, ali ako taksista nije u kolima, jer kamera registruje da li je neko za upravljačem ili ne, onda se takvo vozilo tretira kao parkirani automobil. Naravno, i dostavna vozila će prema rešenjima Grada, u ono vreme kada mogu da dostavljaju robu, takođe moći da rade. Sistem jednostavno omogućava da svi mogu normalno da rade, a da istovremeno sačuvamo i zaštitimo naše ulice od bahatih vozača i obezbedimo poštovanje zakona - kazao je Vesić. On je naveo da se međublokovski prostori neće kontrolisati, već je cilj prevashodno da se veliki bulevari oslobode od bahatih vozača. - Po analizama koje smo radili sa Saobraćajnim fakultetom, javni prevoz će se ubrzati za deset do dvadeset odsto samo ako se dvadesetak najvećih bulevara očisti od onih koji se nepropisno parkiraju. Nedopustivo je da ispred nekog restorana brze hrane stoji po desetak automobila koji blokiraju saobraćaj, a njihovi vlasnici hranu jedu na haubama tih istih automobila - rekao je zamenik gradonačelnika. Govoreći o automobilima koji se koriste u sistemu "Oko sokolovo", Vesić je naglasio da se radi o specijalnim terenskim vozilima koja se u istu svrhu koriste u mnogim evropskim gradovima. - Oprema koju oni nose teška je više od 70 kilograma i po zapremini ne može da stane u mala vozila. Vozila će raditi 24 sata dnevno i moraju da budu visokog kvaliteta. Sva vozila nabavljena su u procesu javne nabavke, svako je plaćeno tačno 29.000 evra, što je zaista ispod svake cene, s obzirom na kvalitet tih vozila. Ona nisu kupljena već su iznajmljena i plaćaju se na lizing - kazao je Vesić, podsetivši da su u javnoj nabavci sprovedenoj 5. jula prošle godine mogli svi da učestvuju, kao i da će se novac koji je uložen brzo isplatiti, a Beograd postati grad u kome se zna red, što je interes većine građana Beograda.                             Izvor: Beoinfo                                    

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: slobodnaevropa.org

Link: https://www.slobodnaevropa.org/a/30755499.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Ambasada SAD: Istraga i pritisak na NVO i medije izgledaju selektivni

SAD su zabrinute zbog nečega što deluje kao selektivna istraga o organizacijama civilnog društva i medijskim kućama koje se bave istraživačkim novinarstvom, saopštila je Ambasada SAD u Beogradu povodom odluke Uprave ministarstva finansija Srbije za sprečavanje pranja novca da istraži finansijske...SAD su zabrinute zbog nečega što deluje kao selektivna istraga o organizacijama civilnog društva i medijskim kućama koje se bave istraživačkim novinarstvom, saopštila je Ambasada SAD u Beogradu povodom odluke Uprave ministarstva finansija Srbije za sprečavanje pranja novca da istraži finansijske podatke nekoliko desetina nevladinih organizacija, medija i pojedinaca u Srbiji. Ambasada poziva Vladu Srbije da ispunjava svoju ustavnu i međunarodnu obavezu da štiti osnovne slobode izražavanja, udruživanja i okupljanja, kao i da izbegava selektivnu primenu zakona u cilju pritiska na nezavisne organizacije. "SAD su uvek spremne da pomognu Srbiji na njenom putu ka članstvu u EU. Međutim, utisak da Beograd možda guši civilno društvo ili slobodu medija naškodiće ugledu Srbije i otežati njeno napredovanje ka tom visoko vrednom cilju", zaključuje se u saopštenju. Uprava za sprečavanje pranja novca sačinila je spisak od 20 pojedinaca i 37 nevladinih organizacija ili udruženja i zatražila uvid u njihove bankarske transakcije od 1. januara 2019, pod obrazloženjem da je potrebno utvrditi da li neke od tih organizacija imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca. Ministarstvo finansija je negiralo da je istraga kojom se traži pristup podacima poslovnih banaka o tim grupama i pojedincima, ciljani napad na kritičare vlasti, rekavši da je to deo redovnih postupaka. Više od 140 nevladinih organizacija i pojedinaca potpisalo je zajedničko saopštenje objavljeno na sajtu nevladine organizacije Građanske inicijative, u kojem od Ministarstva finansija i Uprave za sprečavanje pranja novca traže da "bez odlaganja predoče osnove sumnje zbog kojih su naložili vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka". U saopštenju potpisnici navode da "član zakona na koji se pozvao direktor Uprave za sprečavanje pranja novca nalaže da se ovakva provera vrši isključivo za organizacije za koje postoje osnovi sumnje da su umešane u finansiranje terorizma", te da ovakav spisak ukazuje na zaključak da je na delu politička zloupotreba institucija i pokušaj urušavanja vladavine prava u Srbiji. Potpisnici saopštenja navode da je zloupotreba zakonskih mehanizama radi pritiska na medije i civilno društvo napad na slobodu udruživanja i informisanja, i podsećaju da je vlast u Srbiji već kritikovana od strane i domaćih i međunarodnih organizacija zbog ugrožavanja tih sloboda. Mediji i organizacije će, kako se navodi, preduzeti sve odgovarajuće pravne radnje - uključujući i krivični progon, te da će insistirati na objašnjenju kako je došlo do ove istrage. "Svaka zakonita provera rada organizacija je dobrodošla i uvek ćemo je podržati. Sa druge strane, žestoko ćemo se suprotstaviti zloupotrebi institucija i procedura, jer to jeste naša misija - borba za demokratsku i pravno uređenju državu", navodi se u saopštenju. Među potpisnicima ovog zahteva su BIRN, CINS, CRTA, KRIK, Fond za humanitarno pravo, NUNS, Beogradski centar za ljudska prava, BIRODI, Transparentnost Srbija, Fondacija Ana i Vlade Divac, Inicijativa Ne davimo Beograd i druge organizacije i pojedinci. EU i Amnesty traže detalje o proveri finansija novinara i NVO u Srbiji

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: republika.rs

Link: https://www.republika.rs/vesti/beograd/221199/kazne-stizu-vec-avgusta-jutros-samo-sata-sokolovo-snimilo-prekrsaja

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Kazne stižu već 10. avgusta! Jutros za samo 3 sata OO SOKOLOVO snimilo 152 prekršaja

Test faza sistema za detektovanje nepropisnog parkiranja Oko sokolovo, koji je ove nedelje počeo da se primenjuje, trajaće dve nedelje i u tom periodu neće biti kažnjavanja, a od 10. avgusta krenuće naplata kazni, kažu nadležni u Gradu Beogradu.IZVOR: Republika.rs/Tanjug/Beoinfo sreda, 29. 7. 2020.| 18:14 0Gradski sekretar za poslove odbrane, vanrednih situacija, komunikacije i koordinacuju odnosa sa građanima Darko Glavaš objasnio je da će se u prvoj nedelji test faze samo detektovati prekšaji, kada će prekršioci biti uslikani i te će se informacije putem medija i društvenih mreža prezentovati građanima, kako bi uvideli kako ne treba da se ponašaju.U drugoj nedelji testiranja, navodi Glavaš, Komunalna milicija, koja je i korisnik ovog sistema, slaće obaveštenja o tome da je vozilo zatečeno u prekršaju, da je sistem u test fazi i da neće biti naplaćena kazna.- Od 10. avgusta automatizovan sistem 'Oko sokolovo' će započeti sa radom i naplatom i važno je napomenuti da je neselektivan i na njega se ne može uticati, u smislu da li će vas uslikati ili ne, precizirao je Glavaš.Kako je saopštio Beoinfo, Glavaš je rekao da trenutno zbog epidemiološke sitacije u delovima oko Urgentnog centra, kovid bolnica i porodilišta vozači neće biti sankcionisani, kao ni taksi vozila.Naveo je da se prvi rezultati primene sistema Oko sokolovo očekuju oko 20. avgusta. Glavaš je gostujući na TV Hepi rekao da je sistem Oko sokolovo razvio Grad Beograd, te da će biti ponuđen i drugim gradovima da ga kupe. Najavio je da će već od 1. septembra javni gradski prevoz biti ubrzan od 10 do 20 odsto."Oko sokolovo" od jutros zabeležio 152 nepropisno parkirana automobila- Pet automobila iz sistema "Oko sokolovo" od jutros u pet sati je na ulicama grada i do ovog trenutka, znači do osam časova, zabeležili smo 152 nepropisno parkirana automobila - izjavio je zamenik gradonačelnika Goran Vesić.On je za TV Pink podsetio da se prve dve nedelje putem ovog sistema neće naplaćivati kazne već će se vozači samo upozoravati, dok će Komunalna i Saobraćajna milicija raditi svoj posao.- Ovo je značajan dan za naš grad jer ćemo konačno rešiti problem nepropisnog parkiranja bahatih vozača, te se više neće dešavati da javni prevoz ne može da funkcioniše zato što je neko nepropisno parkirao džip ili mercedes na stajalištu javnog prevoza. Isto tako, neće više biti moguće da majke sa decom u kolicima ne mogu da prođu trotoarom jer ga je neko blokirao, da građani ne mogu da pređu preko pešačkog prelaza, kao i da vozila Hitne pomoći ili vatrogasci ne mogu da priđu nekom objektu. Svi smo svedoci kako izgledaju najprometnije beogradske ulice zbog bahatih vozača koji misle da mogu da rade suprotno zakonu. Cilj sistema nije kažnjavanje ljudi, jer 99 odsto građana poštuje sva pravila, već da očistimo gradske ulice, ubrzamo javni prevoz i da sve gradske službe normalno rade - istakao je Vesić.Objasnio je da ovaj sistem funkcioniše na način da ne postoji mogućnost korupcije i da je to možda i njegova najvažnija karakteristika.- Sada sistem registruje svako vozilo, svi su jednaki, te onaj ko je nepropisno parkirao svoje vozilo neće moći da izbegne kaznu. To je najvažnija karakteristika sistema "Oko sokolovo" jer ćemo uspeti da rešimo ovaj problem tako što nikom neće biti oproštena kazna. Automobili koji će registrovati nepropisno parkirana vozila će ulicama prolaziti svakih dvadesetak minuta, te će i izvesnost kažnjavanja biti veća - naglasio je zamenik gradonačelnika.Vesić je podsetio da je sistem podešen tako da ne kontroliše prostor ispred samih bolnica, domova zdravlja, vrtića, škola i "kovid centara".- Na taj način štitimo ljude koji imaju potrebu da dođu i prekontrolišu svoje zdravlje. Takođe, taksisti koji su na dužnosti i u automobilu, imaju pravo da stanu, ali ako taksista nije u kolima, jer kamera registruje da li je neko za upravljačem ili ne, onda se takvo vozilo tretira kao parkirani automobil. Naravno, i dostavna vozila će prema rešenjima Grada, u ono vreme kada mogu da dostavljaju robu, takođe moći da rade. Sistem jednostavno omogućava da svi mogu normalno da rade, a da istovremeno sačuvamo i zaštitimo naše ulice od bahatih vozača i obezbedimo poštovanje zakona - kazao je Vesić.On je naveo da se međublokovski prostori neće kontrolisati, već je cilj prevashodno da se veliki bulevari oslobode od bahatih vozača.- Po analizama koje smo radili sa Saobraćajnim fakultetom, javni prevoz će se ubrzati za deset do dvadeset odsto samo ako se dvadesetak najvećih bulevara očisti od onih koji se nepropisno parkiraju. Nedopustivo je da ispred nekog restorana brze hrane stoji po desetak automobila koji blokiraju saobraćaj, a njihovi vlasnici hranu jedu na haubama tih istih automobila - rekao je zamenik gradonačelnika.Govoreći o automobilima koji se koriste u sistemu "Oko sokolovo", Vesić je naglasio da se radi o specijalnim terenskim vozilima koja se u istu svrhu koriste u mnogim evropskim gradovima. - Oprema koju oni nose teška je više od 70 kilograma i po zapremini ne može da stane u mala vozila. Vozila će raditi 24 sata dnevno i moraju da budu visokog kvaliteta. Sva vozila nabavljena su u procesu javne nabavke, svako je plaćeno tačno 29.000 evra, što je zaista ispod svake cene, s obzirom na kvalitet tih vozila. Ona nisu kupljena već su iznajmljena i plaćaju se na lizing - kazao je Vesić, podsetivši da su u javnoj nabavci sprovedenoj 5. jula prošle godine mogli svi da učestvuju, kao i da će se novac koji je uložen brzo isplatiti, a Beograd postati grad u kome se zna red, što je interes većine građana Beograda.                

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: kurir.rs

Link: https://www.kurir.rs/vesti/srbija/3505907/grad-pancevo-odbio-strabag-na-javnom-konkursu-posao-firmi-skupljoj-za-tri-miliona-evra

Autori: @KurirVesti

Teme: Javne nabavke

Naslov: GRAD PANČEVO ODBIO "ŠTRABAG" NA JAVNOM KONKURSU: Posao firmi skupljoj za tri miliona evra

Grad Pančevo je na izboru za privatnog partnera i dodelu javnog ugovora odbio Štrabag d. o. o. Vojvodinaput Pančevo, firmu koja od 2006. godine u ovom gradu gradi i održava puteve. Iako je dokazao da ima veliko iskustvo i ponudio cenu tri miliona evra nižu ...Foto: Grad PančevoIzbor za privatnog partneraSrbija 29.07.2020. 16:39h 29.07.2020. 18:09hGrad Pančevo je na izboru za privatnog partnera i dodelu javnog ugovora odbio "Štrabag d. o. o. Vojvodinaput Pančevo", firmu koja od 2006. godine u ovom gradu gradi i održava puteve. Iako je dokazao da ima veliko iskustvo i ponudio cenu tri miliona evra nižu od one koju je ponudio pobednik javnog konkursa, "Štrabag" je diskvalifikovan.Na sve to, "Štrabagovu" žalbu odbila je i Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki."Štrabag grupa" u Srbiji je aktivna od 2002. godine i ima oko 1.000 zaposlenih, a reč je o evropskoj kompaniji koja se bavi svim oblastima građevinske industrije. "Vojvodinaput" se nalazi u sastavu ove kompanije, a 17,6 miliona evra je cena koju je "Štrabag" d. o. o. ponudio na javnom konkurs. Umesto toga, ovo partnerstvo je dodeljeno firmi "Baumeister", čija je ponuda bila znatno viša - 20,6 miliona evra.Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki nije se oglasila na pitanja novinara, iako je komisija u obrazloženju navela da je "dokazano da ('Štrabag') ima adekvatno iskustvo jer je dokazao da ima neuporedivo više iskustva nego što je traženo kroz sadržinu dodatnog uslova za učešće". Na pitanje novinara kada ćemo dobiti odgovor, u komisiji nam je rečeno da je naš zahtev prosleđen i da se ne zna kad će stići odgovori iako su pitanja poslata još tokom prošle nedelje.Slično je bilo i sa gradom Pančevom. Uzaludan je bio svaki pokušaj da dođemo da nekog konkretnog objašnjenja zbog čega je "Štrabag" odbijen za javnog partnera ovog grada iako smo mejl sa pitanjima prosledili na nekoliko adresa. Poziv upućen gradonačelniku i PR službi je prebacivan sa jednog na drugi broj da bismo na kraju, tek u ponedeljak dobili kratak odgovor PR Jasmine Radovanović.- Vaša pitanja su prosleđena nadležnima. Kada budemo imali povratnu informaciju, kontaktiraćemo s vama - navela je savetnica za odnose sa javnošću, ali do zaključenja ovog broja niko više nije kontaktirao sa nama.(Kurir.rs / Izvor: Srpski Telegraf)Štrabag, konkurs, održavanje puteva,      

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: nspm.rs

Link: http://www.nspm.rs/hronika/nova-s-vucevicev-savetnik-gradi-naselje-od-40-miliona-evra-u-novom-sadu.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Nova S: Vučevićev savetnik gradi naselje od 40 miliona evra u Novom Sadu

Pored Telepske doline, Novi Sad uskoro dobija još jedan kompleks luksuznih stambenih zgrada u koji će biti uloženo desetine miliona evra, a investira ih firma u vlasništvu supruge savetnika novosadskogHronika sreda, 29. jul 2020. Pored Telepske doline, Novi Sad uskoro dobija još jedan kompleks luksuznih stambenih zgrada u koji će biti uloženo desetine miliona evra, a investira ih firma u vlasništvu supruge savetnika novosadskog gradonačelnika Miloša Vučevića, Slobodana Milića Bocare. Poverenik Narodne stranke Borislav Novaković optužio je Milića da je "direktna spona između Andreja Vučića, Vučevića i građevinske i arhitektionske mafije" u Novom Sadu. On je održao konferenciju za novinare na gradilištu "Telepska dolina Grande" na kom firma S Kapital doo, koja je u vlasništvu Milićeve supruge, gradi stambeni kompleks od 41 zgrade. Do sada, u Telepskoj dolini Grande već je sazidano 17 zgrada, a stanovi se već nalaze u pretprodaji. Prema podacima iz katastra, S kapital doo u svom posedu ima ukupno 300 parcela na teritoriji grada Novog Sada, a ukupna vrednost izgradnje novih stambenih naselja doseže do 40 miliona evra. Milić Bocara je posrednik između Andreja Vučića i Miloša Vučevića sa jedne strane i urbanističke građevinske mafije sa druge. "Milić Bocara je posrednik između Andreja Vučića i Miloša Vučevića sa jedne strane i urbanističke građevinske mafije sa druge. On radi uz njihovu saglasnost. On obavlja prljave poslove, menja spratnost, predlaže promenu regulacionih planova i pogoduje investitorima širom Novog Sada", rekao je Novaković, tvrdeći da ovo nije prvi primer. "Niklo je već celo neselje "Telepska dolina" na Adicama, u produžetku ulice Desanke Maksimović. Ovde smo u ulici Marije Bursać i ovo naselje, koje trenutno ima 17 zgrada, se zove "Telepska dolina Grande". U neposrednoj blizini ove lokacije firka S kapital doo ima 70 placeva. Uvidom u RGz to nisu jedini placevi, već ih ima preko 300 na teritoriji celog grada", kaže Novaković, tvrdeći da je okvirna vrednost svega oko 40 miliona evra. "Pitam Miloša Vučevića odakle njegovom savetniku 40 miliona evra? Kako je firma osnovana 2013. godine sa početnim kapitalom od 1.000 dinara došla do 40 miliona? Kako je to moguće?", pita Novaković, napominjući da je ovo već razrađen sistem "posredovanja" između države, grada i "građevinske mafije". Na pomenutom gradilištu, uprkos jasnim pravilima, nije istaknuta nijedna tabla na kojoj se može videti ko je investitor, projektant, niti koja je spratnost zgrada. Prema Novakoviću, ovo je još samo jedan dokaz da gradski čelnici žele da sakriju da iza ovih radova stoji firma S kapital, uprkos tome što imaju sve potrebne dozvole za izgradnju. Pitam Miloša Vučevića odakle njegovom savetniku 40 miliona evra? On je takođe istakao da će od Agencije za borbu protiv korupcije tražiti da proveri imovinu Milića, kao i njegove supruge, koaj je formalni vlasnik S kapitala. Ovo nije prvi put da Novaković skreće pažnju javnosti na spregu Milića i grada. Krajem prošle godine Novaković je obelodanio da je neimenovani uzbunjivač iz Gradske kuće tada podneo prijavu Tužilaštvu u kojoj su otkriveni "koruptivni poslovi gradonačelnika". Prema navodima iz prijave, savetnik gradonačelnika i njegova supruga kupuju zemljišne parcele u trenutku kada one nemaju veliku vrednost. Zatim Milić, koristeći svoj uticaj i, kako se navodi, uz podršku gradonačelnika, izdejstvuje izmene planskih dokumenata i time parcelama, koje potom otkupljuje Grad, višestruko povećava vrednost. (Nova S)  

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: novinarska-skola.org.rs

Link: https://www.novinarska-skola.org.rs/sr/civilno-drustvo-i-mediji-nece-odustati-od-borbe-za-demokratsku-i-slobodnu-srbiju/

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Civilno društvo i mediji neće odustati od borbe za demokratsku i slobodnu Srbiju - Novosadska

Novosadska Novinarska Škola Saopštenje Civilno društvo i mediji neće odustati od borbe za demokratsku i slobodnu Srbiju Mediji i organizacije civilnog društva zahtevaju od Ministarstva finansija i Uprave za sprečavanje pranja novca da bez odlaganja predoče osnove sumnje zbog kojih su naložili vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka. Član zakona na koji se pozvao direktor Uprave za sprečavanje pranja novca nalaže da se ovakva provera vrši isključivo za organizacije za koje postoje osnovi sumnje da su umešane u finansiranje terorizma. Pošto su na spisku brojne organizacije i pojedinci koji se bave istraživačkim novinarstvom, zaštitom ljudskih prava, transparentnošću, filmskom produkcijom, razvojem demokratije, vladavine prava i dobročinstva nameće se zaključak da je u pitanju politička zloupotreba institucija i opasan pokušaj daljeg urušavanja vladavine prava u Srbiji.Zloupotreba zakonskih mehanizama i institucija radi nezakonitog pritiska na medije i organizacije civilnog društva predstavlja drastičan napad na slobodu udruživanja i slobodu informisanja. Vlast u Srbiji već godinama je suočena sa ozbiljnim kritikama i međunarodnih i domaćih organizacija u vezi sa ugrožavanjem ove dve važne slobode. Ovakav napad na organizacije koje se zalažu za izgradnju Srbije kao pravne države, poštovanje zakona i istinsku borbu protiv korupcije dodatni je argument da su ove vrednosti ozbiljno ugrožene u Srbiji. Organizacije, mediji i građani neće odustati od borbe za slobodnu i demokratsku državu, bez obzira na pretnje i pritiske. Ovakvi i slični potezi vlasti samo nas dodatno motivišu da kao građani istrajemo u odbrani sopstvene države.Mediji i organizacije preduzeće sve odgovarajuće pravne radnje protiv umešanih u ovu zloupotrebu, uključujući i krivični progon odgovornih, ali pre svega će insistirati na potpunim i jasnim odgovorima kako je do ovoga moglo da dođe. Podsećamo javnost da su organizacije i mediji sa spiska izložene različitim vrstama redovne državne kontrole, uključujući i inspekcijski nadzor i rigorozne provere finansijskog poslovanja kako od poreske uprave i Narodne banke Srbije, tako i od sopstvenih donatora. Svaka zakonita provera rada organizacija je dobrodošla i uvek ćemo je podržati. Sa druge strane, žestoko ćemo se suprotstaviti zloupotrebi institucija i procedura, jer to jeste naša misija - borba za demokratsku i pravno uređenju državu.Potpisnici saopštenja: A1 Novi PazarAkademija ženskog liderstvaDr Srećko Djukić, Forum za medjunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji (FMO)Anja Anđušić, FMAS - Centar za osnaživanje mladih osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-omAsocijacija nezavisnih elektronskih medija - ANEMAsocijacija online medijaASTRA, BeogradAutonomni ženski centarBeFemBeogradska otvorena školaBeogradski centar za bezbednosnu politikuBeogradski centar za ljudska pravaBeogradski fond za političku izuzetnostBIRNBIRODIBoom93CANVASCentar za demokratiju i razvoj juga SrbijeCentar za evropske politikeCentar za nenasilnu akcijuCentar za praktičnu politikuCentar za razvoj lokalnih medijaCentar za regionalizam Novi SadCentar za unapređenje društvaCentar za ženske studijeCINSCity radioCivil Rights DefendersCK13CRTADaca Jović, aktivistkinjaDajana Đedović, Forum za kulturu Evropskog pokreta u Srbiji (FzK)DanasDijalognet ValjevoDjordje Popović, FMODr Aleksandra Bosnić Đurić, kulturološkinjaDr Milorad Đurić, politikologDr Sonja Avlijaš, FzKDragan SrećkovićDruštvo za obrazovanje odraslihEvropski pokret u SrbijiEvropski pokret Valjevo (Slavica i Vladimir Pantić)Evropskog pokreta u SrbijiFond B92Fond za humanitarno pravoFondacija Ana i Vlade DivacFondacija Catalyst BalkansFondacija Pons NišFondacija Propulsion fondFondacija za slobodu štampe- SentaGoran Cetinic, član FMOGrađanske inicijativeGrađanski stavHartefakt FondHelsinški odbor za ljudska pravaHumani centar MitrovicaImpuls - TutinInicijativa A11Inicijativa mladih za ljudska pravaInstitut za evropske posloveInTERInternet portal "Medijska kutija", NišTransparentnost SrbijaISAC FondIvana Jovanović, Forum mladih Evropskog pokreta u Srbiji (FM)Južne vestiKoalicija PreUgovorKolubarske.rsKomitet pravnika za ljudska prava- YUCOMKonsultacije za lezbejkeKRIKLibekLink plusLokal pressMilivoj Bešlin, FMOMillenniuMMreža Nove solidarnostiMreža odbora za ljudska prava u Srbiji CHRISNe davimo BeogradNedim Sejdinović, novinarNenad Šebek, Konsultant za medije i OCDNezavisno društvo novinara VojvodineNON-ALIGNED FILMSNova EkonomijaNovi optimizamNovosadska novinarska školaNovosadski humanitarni centarNUNSNVO AktivOdbor za ljudska prava NegotinOdbor za ljudska prava NišPATOS, SmederevoPodrinjski Antikorupcijski Tim PaktProaktivProtectaRadio ZlatoustiRegionalna informativna agencija JUGpressRekonstrukcija Ženski fondRe-KraftRemark DPCMRes Publuca KragujevacSandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i slobodaSanja Ivačić, FMOSlavica StojanovićSlavko Ćuruvija FondacijaSlobodan GeorgievSmart kolektivStudents for Liberty - SrbijaTimočki omladinski centar - TOC, ZaječarTrag fondacijaUdruženje "Kutija", NišUdruženje FenomenaUdruženje građana AIM CentarUdruženje građana za borbu protiv trgovina i svih oblika nasilja nad ženama "Atina"Udruženje građana"NE-BO" , NegotinPakt LoznicaBečejsko Udruženje MladihUdruženje žena Peščanik KruševacUG Centar gradjanskih vrednosti iz SuboticeUrban In - Novi PazarViktimološko društvo SrbijeVojvodina recommendedVojvođanski građanski centarVukašin ObradovićZaječarska inicijativaŽene u crnomŽene za mir LeskovacNacionalni konvent o Evropskoj uniji Centar za istraživanje u politici Argument Mreža za politike prema drogama u jugoističnoj EvropiPartneri SrbijaAlternativni centar za devojkeNacionalna koalicija za decentralizacijuOdbor za ljudska prava ValjevoAsocijacija medijaPeščanikFondacija Jelena ŠantićŽensko udruženje kolubarskog okrugaUG RavangradUG Kreni-PromeniCentar modernih veština                                                                                                                                              

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: novosti.rs

Link: https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/905690/grad-pancevo-odbio-strabag-javnom-konkursu-posao-firmi-skupljoj-tri-miliona-evra

Autori: @Novostionline

Teme: Javne nabavke

Naslov: GRAD PANČEVO ODBIO "ŠTRABAG" NA JAVNOM KONKURSU: Posao firmi skupljoj za tri miliona evra!

GRAD Pančevo je na izboru za privatnog partnera i dodelu javnog ugovora odbio "Štrabag d. o. o. Vojvodinaput Pančevo", firmu koja od 2006. godine u ovom gradu gradi i održava puteve.Iako je dokazao da ima veliko iskustvo i ponudio cenu tri miliona evra nižu od one koju je ponudio pobednik javnog konkursa, "Štrabag" je diskvalifikovan. Na sve to, "Štrabagovu" žalbu odbila je i Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. "Štrabag grupa" u Srbiji je aktivna od 2002. godine i ima oko 1.000 zaposlenih, a reč je o evropskoj kompaniji koja se bavi svim oblastima građevinske industrije. "Vojvodinaput" se nalazi u sastavu ove kompanije, a 17,6 miliona evra je cena koju je "Štrabag" d. o. o. ponudio na javnom konkurs. Umesto toga, ovo partnerstvo je dodeljeno firmi "Baumeister", čija je ponuda bila znatno viša - 20,6 miliona evra. Naš list nije dobio odgovor od Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, iako je komisija u obrazloženju navela da je "dokazano da ('Štrabag') ima adekvatno iskustvo jer je dokazao da ima neuporedivo više iskustva nego što je traženo kroz sadržinu dodatnog uslova za učešće". Na pitanje našeg lista kada ćemo dobiti odgovor, u komisiji nam je rečeno da je naš zahtev prosleđen i da se ne zna kad će stići odgovori iako su pitanja poslata još tokom prošle nedelje. Pitanja bez odgovora 1. Po kojim merilima je "Štrabag" d. o. o. odbijen ako je na javnom konkursu ponudio cenu čak tri miliona evra nižu od pobednika konkursa (konzorcijum "Sremput, Ruma i Baumeister" d. o. o. Beograd)? 2. Zašto je "Štrabag" d. o. o diskvalifikovan iako je komisiji dokazao da ima višestruko više iskustva u izgradnji i održavanju puteva nego što je javnim konkursom propisano? 3. "Štrabag" d. o. o. ponudio je cenu od 17,6 miliona evra, a konzorcijum "Sremput-Baumeister" - 20,6 miliona evra. Zašto je komisija odbila žalbu "Štrabag" d. o. o., za koju i sama komisija u obrazloženju kaže da je "dokazao da ima adekvatno iskustvo jer je dokazao da ima neuporedivo više iskustva nego što je traženo kroz sadržinu dodatnog uslova za učešće? 4.  Zašto je "Štrabag" d. o. o. diskriminisan i pored činjenice da od 2006. godine, otkad je vlasnik "Vojvodinaputa", u gradu Pančevu gradio i održavao puteve po istim uslovima koji su propisani u javnom konkursu? Slično je bilo i sa gradom Pančevom. Uzaludan je bio svaki pokušaj da dođemo da nekog konkretnog objašnjenja zbog čega je "Štrabag" odbijen za javnog partnera ovog grada iako smo mejl sa pitanjima prosledili na nekoliko adresa. Poziv upućen gradonačelniku i PR službi je prebacivan sa jednog na drugi broj da bismo na kraju, tek u ponedeljak dobili kratak odgovor PR Jasmine Radovanović. - Vaša pitanja su prosleđena nadležnima. Kada budemo imali povratnu informaciju, kontaktiraćemo s vama - navela je savetnica za odnose sa javnošću, ali do zaključenja ovog broja niko više nije javljao. Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/politika/najvece-afere-vlade-3-krusik-sverc-i-oruzje-ispod-cene/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Najveće afere Vlade (3): Krušik - šverc i oružje ispod cene

Autor: Slađana Đermanović Mali broj afera uspeo je da uzdrma srpsku javnost, odavno naviknutu na "mutne radnje" onih "u foteljama". Ipak, među onima koje su dobrano potresle Nemanjinu 11, upravo je priča o nelagalnoj trgovini oružja u kojoj je, kako se tvrdi, bio umešan Branko Stefanović, otac odlazećeg ministra policije Nebojše Stefanovića.Da je reč o teškoj temi, o kojoj ministar u prethodnom sazivu Vlade Srbije Nebojša Stefanović nerado govori i koja mu posebno smeta, potvrđuje i njegova nedavna odluka da tuži naš portal zbog teksta u kojem se opisuje na koji način je njegov otac Branko bio povlašćen prilikom trgovine oružja.Informaciju da se Branko Stefanović bavio (pre)prodajom oružja javnost je saznala pre dve godine, zahvaljući pisanju nedeljnika NIN. Kako se navodilo, firma u vlasništvu oca ministra policije "United BG" je dobila dozvolu od Ministartva trgovine i saglasnost Ministarstva unutrašnjih poslova da prodaje oružje. PROČITAJTE JOŠ Od ovakvih tvrdnji ministar Stefanović se branio izjavom kako njegov otac nije prodao nijedan metak, te da njegova firma nije imala ni dinar prometa."Nijedna kompanija moga oca nikada ništa nije proizvela, kupila ili prodala. To vrlo lako može da se vidi. Nijedan jedini metak", poručivao je Stefanović krajem oktobra 2018. godine.Da ovakvo, nemušto, obrazloženje odlazećeg ministra ne bude "tačka na a", pobrinuli su se novinari Balkanske istraživačke mreže(BIRN). Naime, oni su objavili da Branko Stefanović zaista nije prodavao oružje preko svoje kompanije, već da je to činio kao predstavnik fabrike GIM. Kako se navodi, on je posredovao između fabrike Krušik u Valjevu i kupca oružja iz Saudijske Arabije, a ime Branka Stefanovića našlo se i u zvaničnom zahtevu koji je GIM uputio fabrici Kruši radi pregleda robe.Kasnije je BIRN objavio i zvaničan zahtev za dobijanje saudijske vize, upućen ambasadi u Sarajevu u maju 2018. godine. Tu se navodi da je otac ministra policije pravni savetnik firme GIM.Reagujući na ove informacije, ministar Nebojša Stefanović ponovo je odgovorio sa koristeći tezu da je sve "vrlo lako proverljivo" i da njegov otac nema nikakve veze sa GIM-om."Moj otac nije povezan sa GIM-om. Na bilo koji način. Dakle, nikakvu vezu sa GIM-om nema. Ja vam to decidno kažem. To može, na kraju krajeva, vrlo lako da se proveri", poručivao je on. Međunarodni skandalDa se trgovina oružjem iz valjevačke fabrike Krušik nije tema koja je isključivo interesovala ovdašnju javnost, potvrđuje i pisanje specijalizovanog bugarskog portala Arms voč (Arms Watch). Prema njihovim informacija, oružje koje se prodavalo iz fabrike Krušik završilo je u rukama ukrajinske vojske u ratu u Dombasu, ikao Srbija zvanično nema sporazum o trgovini sa Ukrajinom.U pomenutom tekstu prikazana je fotografija na kojoj je, kako se navodi, srpska minobacačka mina mina M73 HE KV, kalibra 60 milimetara, koju su pronašli vojici DNR u Donbasu, a koju je, kako se dodaje, ispalila ukrajinska vojska, ali nije eksplodirala. Prema dokumentaciji do koje je došao Arms voč tokom 2016. godine, tri strane vlade su naručile i nabavile takve mine M73HE od srpske fabrike oružja Krušik - vlade SAD, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata.O trgovini oružjem iz Krušika, govorio je i jedan od najuglednijih ruskih novinara Jevgenij Primakov, član član je Ruske dume iz redova Putinove stranke. Naime, Primakov je u jednoj od svojih autorskih emsija na nacionalnoj televiziji "Rusija 24" govorio da vlasti u Srbiji "izmišljaju aferu sa ruskim agentom", kako bi skrenuli pažnju sa trgovine oružjem u koju su umešani najviši državni funkcioneri Srbije.Ni predsednik Srbije Aleksandar Vučić, iako deluje kao neko ko uvek ima spreman odgovor na svako pitanje, nije umeo da objasni da li je i na koji način otac ministra policije umešan u trgovinu oružjem, a još uvek se pamti njegova izjava s kraja prošle godine, kad je upitao novinara Pinka "šta je to GIM"? Ipak, nešto ranije, predsednik je itekako znao o kojoj firmi je reč. On je u emisiji "Upitnik" na RTS upitan da prokomentariše da li se Branko Stefanović nalazi u sukobu interesa, na šta je odgovorio da je otac ministra policije "samo običan zaposleni" u, gle čuda, tada njemu poznatoj - firmi GIM.Da otac ministra ipak nije samo "obični zaposleni", novinari BIRN-a su nastojali da dokažu i informacijom da je on u maju 2018. posetio italijansku fabriku oružja "Bereta" kao jedan od trojice predstavnika firme GIM. Međutim, on je na taj poslovni put otišao sa članovima visoke delegacije Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), a u toj delegaciji bio je u svojstvu specijalnog savetnika.Agencija negirala sukob interesa, istraga Tužilaštva za organizovani kriminalNakon velikog pritiska javnosti, ovim slučajem bavila se i Agencija za borbu protiv korupcije, zbog mogućeg sukoba interesa ministra Nebojše Stefanovića. Iako su objavljeni dokumenti na kojima se vidi da je Branko Stefanović bio predstavnik GIM-a kada je delagacija te fabrike trebalo da poseti Krušik, kao i da je u svojstvu pravnog savetnika GIM-a 2018. putovao u Saudijsku Arabiju, Agencija je utvrdila da otac ministra "na bilo koji način" nije angažovan u navedenom privrednom društvu.Tužilaštvo za organizovani kriminal od decembra 2019. istražuje medijske navode o privilegovanju privatnih trgovaca oružjem pri kupovini naoružanja od fabrike Krušik. Kako su rekli u tom tužilaštvu, prikupljanje informacija nisu tražili od MUP-a zbog tvrdnji da je u određenim poslovima učestvovao Branko Stefanović, otac ministra policije.Tajno hapšenje Aleksandra ObradovićaZahvaljujući Aleksandaru Obradoviću, zaposlenom u valjevskoj fabrici Krušik, javnost je imala priliku da se upozna sa detaljima kako se vršila trgovina oružjem i kakva je bila uloga oca ministra policije u ovoj aferi.Obradović koji je imao uvid u dokumentaciju računovodstva otikrio je da je Krušik prodao deo svoje proizvodnje firmama bliskim sprskim vlastima, a među njima i oca ministra unutrašnjih poslova Branka Stefanovića. Prema dokumentima koje je Obradović prikupio, nekoliko preduzeća je koristilo vrlo povoljne uslove fabrike u Valjevu. Obradović je o tome obavestio medije, nakon čega je, ekspresnom akcijom policije, uhapšen u krugu fabrike. Za njegovo hapšenje javnost je saznala tek nekoliko dana nakon lišavanja slobode, pa je nakon protesta organizovanog ispred kapije Centralnog zatvora u Beogradu, on prebačen u kućni pritvor, gde je proveo gotovo tri meseca. Obradović je još uvek pod suspenzijom u Krušiku. PROČITAJTE JOŠ Iako, po svemu sudeći, niko neće odgovarati za nelagalnu trgovinu oružjem, čini se da je na ova afera itekako uticala na ministra policije. Ostavku je, kako kaže, nekoliko puta nudio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, ali je on nije prihvatio. Ipak, deluje da je od početka godine, Stefanović skrajnut iz javnosti, a informacije da ga kladionice pred izbore nisu uvrstile među kandidate za ministre u novoj vladi, dodatno su podgrejale sumnje da je Krušik ipak bio ogroman balast za Stefanovićevu političku karijeru. Posebno udaljivo je bilo njegovo odsustvo na mestu "prvog do Vučića", na nedavnoj proslavi izborne pobede SNS. Kad se sve to uzme u obzir, deluje da ćemo epilog Krušik saznati tek konstitusanju novog sastava Vlade Srbije.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram                    

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: vesti-online.com

Link: https://www.vesti-online.com/koja-je-zaista-funkcija-darije-kisic-u-stabu/

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Koja je zaista funkcija Darije Kisić u Štabu?

29.07.2020. 22:15 Nova.rs         Tanjug Darija Kisić Tepavčević U Kriznom štabu za borbu protiv epidemije koronavirusa postoje izabrani i angažovani članovi, a dr Darija Kisić Tepavčević je među angažovanim stručnim licima, navodi se iz Vlade Srbije u odgovoru na pitanje Nova.rs zašto se u zvaničnom vladinom dokumentu koji sadaži spisak članova ovog tela ne nalazi ime Darije Kisić Tepavčević, jedne od najeksponiranijih članica Kriznog štaba. "Svako radno telo Vlade Srbije, po poslovniku Vlade, može angažovati stručna lica radi pomoći u ostvarivanju zadataka zbog kojih je osnovano", navode iz Vlade. Na spisku članova Kriznog štaba za suzbijanje Covid-19, koji je osnovan 13. marta u skladu sa Zakonom o vladi, a koji se nalazi na zvaničnoj prezentaciji Vlade Srbije, među članovima štaba nije navedena dr Darija Kisić Tepavčević. Na tom spisku su od lekara navedeni  dr Goran Stevanović, načelnik Klinike za infektivne bolesti u Beogradu, dr Verica Jovanović, v.d. direktora Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", dečji pulmolog  dr Branislav Nestorović, zatim direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine dr Vladimir Petrović, pa dr Mijomir Pelemiš, bivši načelnik Klinike za infektivne i tropske bolesti u Beogradu. Na listi je i dr Branislav Tiodorović, bivši direktor Instituta za javno zdravlje u Nišu, dr Predrag Kon, iz Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, dr Snežana Jovanović, direktor Službe za mikrobiologiju Kliničkog centra Srbije, kao i Tanja Jovanović, prodekanka Medicinskog fakulteta u Beogradu. Dr Darija Kisić Tepavčević, inače, je zamenica Dr Verice Jovanović, v.d. direktorke Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", koja je članica Kriznog štaba. Podsetimo, Transparentnost Srbija nedavno je objavila je da Krizni štab ne poseduje nikakva zakonska ovlašćenja, jer nije zakonom uređeno telo, već je savetodavno telo Vlade Srbije. Upravo je Transparentnost Srbije ukazala da odluka o formiranju štaba nije objavljena ni na sajtu Vlade Srbije, ni u Službenom glasniku. Vlada je u ponedeljak objavila na svom sajtu dokument iz marta kojim je osnovan Krizni štab.KLJUČNE REČI SRBIJA KORONAVIRUS KORONAVIRUS U SRBIJI COVID-19 DARIJA KISIĆ TEPAVČEVIĆ  

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: ozonpress.net

Link: https://www.ozonpress.net/hronika/oko-sokolovo-palo/

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: "Oko sokolovo" palo - Ozonpress :: internet portal

Čega god se dohvati Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda, to se brže-bolje pretvori u novi skandal. Dugačka bi bila lista svega što je do danas uradio, pa da dangubimo sa podsećanjima. Sve to ne bi bilo tako strašno, kad ono što Vesić radi ne bi bilo o trošku građana Beograda i Srbije. A u pitanju nije mali trošak. Najnovija varijanta kojom se Vesić pohvalio pre dan-dva, a koja je opet ispala veliki skandal, je nabavka skupocenih džipova na koje je montirana skalamerija koja služi za snimanje nepropisno parkiranih automobila na beogradskim ulicama. Nije da je namera gradskih vlasti loša, naprotiv jako je dobra, a bilo bi dobro da i lokalna vlast u Čačku primeni istu tehnologiju, ali na razuman i manje rasipnički način. - Javna nabavka beogradskog Parking servisa za kupovinu džipova "Range Rover", raspisana je sa ciljem kako bi posao dobila firma "British Motors", čiji je vlasnik član Glavnog odbora Srpske napredne stranke, Ostoja Mijailović - objavio je portal Nova.rs. Prema rečima Nemanje Nenadića iz organizacije "Transparentnost Srbija", gotovo je izvesno da je beogradski Parking servis raspisao pomenutu nabavku sa namerom da kupi upravo određeni tip džipova firme "Range Rover", koji jedino Mijailović može da im proda. - Kad se ima u vidu da ove automobile u Srbiji prodaje samo jedna firma, "British Motors", sudeći po onome što je objavljeno na sajtu (https://www.landrover.rs/dealer-locator), to ujedno znači da je javna nabavka raspisana sa ciljem da posao dobije upravo taj ponuđač - kaže Nenadić u izjavi za Nova.rs. Ako se dobro sećamo jedan od glavnih aduta i obećanja u predizbornoj kampanji nakon koje je SNS došla na vlkast bila je priča o sistemu javnih nabavki koji će ta stranka propmeniti kada dođe na vlast i ostvariti uštedu od najmanje 600 miliona evra. Evo danas smo svedoci kako izgleda javna nabavka koju sprovodi vlast SNS-a u Beogradu. - Nije neophodno imati veliko stručno znanje pa da se zaključi da za vozila koja će Parking servis koristiti u kontroli parkiranja po ulicama grada Beograda, nije neophodno imati vozilo sa pogonom na sva četiri točka, kakva se koriste za brdsko-planinske krajeve, da imaju određenu visinu i širinu gepeka ili aluminijumske felne - kaže Nemanja Nenadić. U državama u kojima nosioci vlasti nisu funkcioneri koji sopstvene frustracije leče parama poreskih obveznika, ova vrsta kontrole saobraćajnih propisa vrši se na znatno jefitiniji način kada su pare državnog i gradskih budžeta u pitanju. Pri tome efikasnost kontrole ispravnog parkiranja vozila ničim nije ugrožena. Evo primera iz Holandije.  Skupocena varijanta elektronske kontrole nepropisnog parkiranja u Beogradu ove sedmice biće samo u funkciji opominjanja vlasnika automobila koji se nepropisno parkiraju, a od naredne sedmice počinje i naplata kazni.  Međutim, kako to obično biva u Srbiji, što važi za građane ne važi za vlast, pa je tako "Oko sokolovo" već uhvaćeno u prekršaju za koje je samo nadležno da ga sankcioniše - u nepropisnom parkiranju.  - Skupoceno vozilo komunalne milicije #OkoSokolovo prvih dana svog rada se koristi da krši propise i da se parkira nepropisno. Hvala dobrim ljudima koji nam šalju snimke besmisla u koji nas je uvukla korumpirana i nesposobna gradska vlast - objavila je organizacija "Ne davimo Beograd" na svom tviter nalogu. Sistem elektronske kontrole nepropisnog parkiranja, pod nazivom "Oko skolovo", podrazumeva korišćenje specijalno opremljenih vozila marke "Range Rover", a njihovu upotrebu zamenik gradonačelnika Goran Vesić, obrazložio je potrebom da komunalni policajci pokažu "autoritet države". O tome ko kome i kakav autoritet pokazuje bahatim parkiranjem skupocenog džipa, koji navodno treba da vrši kontrolu nečega što sam krši, Vesić ne kaže ništa.   Kako je objavila Nova.rs, javna nabavka beogradskog Parking servisa za kupovinu džipova "Range Rover", raspisana je sa ciljem kako bi posao dobila firma "British Motors", čiji je vlasnik član Glavnog odbora Srpske napredne stranke, Ostoja Mijailović. Ozon Press / Nova.rs ___________________________________________________________________ Čega god se dohvati Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda, to se brže-bolje pretvori u novi skandal. Dugačka bi bila lista svega što je do danas uradio, pa da dangubimo sa podsećanjima. Sve to ne bi bilo tako strašno, kad ono što Vesić radi ne bi bilo o trošku građana Beograda i Srbije. A u pitanju nije mali trošak.Najnovija varijanta kojom se Vesić pohvalio pre dan-dva, a koja je opet ispala veliki skandal, je nabavka skupocenih džipova na koje je montirana skalamerija koja služi za snimanje nepropisno parkiranih automobila na beogradskim ulicama.Nije da je namera gradskih vlasti loša, naprotiv jako je dobra, a bilo bi dobro da i lokalna vlast u Čačku primeni istu tehnologiju, ali na razuman i manje rasipnički način.- Javna nabavka beogradskog Parking servisa za kupovinu džipova "Range Rover", raspisana je sa ciljem kako bi posao dobila firma "British Motors", čiji je vlasnik član Glavnog odbora Srpske napredne stranke, Ostoja Mijailović - objavio je portal Nova.rs. Goran Vesić i Ostoja MijailovićPrema rečima Nemanje Nenadića iz organizacije "Transparentnost Srbija", gotovo je izvesno da je beogradski Parking servis raspisao pomenutu nabavku sa namerom da kupi upravo određeni tip džipova firme "Range Rover", koji jedino Mijailović može da im proda.- Kad se ima u vidu da ove automobile u Srbiji prodaje samo jedna firma, "British Motors", sudeći po onome što je objavljeno na sajtu (https://www.landrover.rs/dealer-locator), to ujedno znači da je javna nabavka raspisana sa ciljem da posao dobije upravo taj ponuđač - kaže Nenadić u izjavi za Nova.rs.Ako se dobro sećamo jedan od glavnih aduta i obećanja u predizbornoj kampanji nakon koje je SNS došla na vlkast bila je priča o sistemu javnih nabavki koji će ta stranka propmeniti kada dođe na vlast i ostvariti uštedu od najmanje 600 miliona evra.Evo danas smo svedoci kako izgleda javna nabavka koju sprovodi vlast SNS-a u Beogradu. Nemanja Nenadić- Nije neophodno imati veliko stručno znanje pa da se zaključi da za vozila koja će Parking servis koristiti u kontroli parkiranja po ulicama grada Beograda, nije neophodno imati vozilo sa pogonom na sva četiri točka, kakva se koriste za brdsko-planinske krajeve, da imaju određenu visinu i širinu gepeka ili aluminijumske felne - kaže Nemanja Nenadić.U državama u kojima nosioci vlasti nisu funkcioneri koji sopstvene frustracije leče parama poreskih obveznika, ova vrsta kontrole saobraćajnih propisa vrši se na znatno jefitiniji način kada su pare državnog i gradskih budžeta u pitanju. Pri tome efikasnost kontrole ispravnog parkiranja vozila ničim nije ugrožena. Evo primera iz Holandije.  U Beogradu džip od 116.000 evra u Amsterdamu motorcikl od 1.600 evra,m obavljaju isti posao - kontzrolu nepropisnog parkiranjaSkupocena varijanta elektronske kontrole nepropisnog parkiranja u Beogradu ove sedmice biće samo u funkciji opominjanja vlasnika automobila koji se nepropisno parkiraju, a od naredne sedmice počinje i naplata kazni. Međutim, kako to obično biva u Srbiji, što važi za građane ne važi za vlast, pa je tako "Oko sokolovo" već uhvaćeno u prekršaju za koje je samo nadležno da ga sankcioniše - u nepropisnom parkiranju. - Skupoceno vozilo komunalne milicije #OkoSokolovo prvih dana svog rada se koristi da krši propise i da se parkira nepropisno. Hvala dobrim ljudima koji nam šalju snimke besmisla u koji nas je uvukla korumpirana i nesposobna gradska vlast - objavila je organizacija "Ne davimo Beograd" na svom tviter nalogu.Sistem elektronske kontrole nepropisnog parkiranja, pod nazivom "Oko skolovo", podrazumeva korišćenje specijalno opremljenih vozila marke "Range Rover", a njihovu upotrebu zamenik gradonačelnika Goran Vesić, obrazložio je potrebom da komunalni policajci pokažu "autoritet države".O tome ko kome i kakav autoritet pokazuje bahatim parkiranjem skupocenog džipa, koji navodno treba da vrši kontrolu nečega što sam krši, Vesić ne kaže ništa. Kako je objavila Nova.rs, javna nabavka beogradskog Parking servisa za kupovinu džipova "Range Rover", raspisana je sa ciljem kako bi posao dobila firma "British Motors", čiji je vlasnik član Glavnog odbora Srpske napredne stranke, Ostoja Mijailović.Ozon Press / Nova.rs___________________________________________________________________

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: Prva televizija

Rubrika: Jutro/Prva TV

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Pregled štampe

Ultimatum Srbiji iz Evrope. Priznajte Kosovo uz stolicu u Ujedinjenim nacijama. Oporavak od korone traje duže od godinu dana. Oko 60 odsto zaraženih mlađe od 50 godina. Trudnica iz Vranja na respiratoru rodila bebu pa preminula. Ovo su samo neki od naslova u današnjim novinama koje komentarišemo sa Aleksandrom Apostolovskim novinarem "Politike".Aleksandar Apostolovski govori o dijalogu Beograda i Prištine kao i sukob Nemačke i SAD po pitanju rešavanja Kosovskog dijaloga.Sledeća tema o kojoj se govori je preimenovanje ulica u Beogradu kao i izjava Gorana Vesića povodom ovog pitanja.Takođe govori se i o pranju novca u Srbiji dok pod najsumnjivije spadaju medijske kuće,novinari i NVO u Srbiji.Aleksandar Apostolovski je podsetio na probleme novinara Sputnjika i Russia today prilikom rada u Americi.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.07.2020

Medij: Kurir TV

Rubrika: Centralne vesti/Kurir TV

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Sukob interesa

Spiker:Današnji Kurir piše da članica Saveta za borbu protiv korupcije Jelisaveta Vasilić nastavlja da kritikuje rad Telekoma i iznosi negativne ocene o toj državnoj kompaniji a to čini pre nego što je to telo uvojilo izeštaj. Podsećamo da Savet nije usvojio izveštaj jer četiri člana nisu glasala za tako da je vraćen na doradu. Sagovornici Kurira ističu izveštaj zvaničan tek kada ga Savet usvoji da niko nije trebao javno da istupa pre toga. Vasilićeva kaže da se referatom o Telekomu bori za javnu svojinu i za sve nas tvrdeći da se ide ka tome da Telekom postane privatna kompanija mada ona kaže ne zna čija.

----------------------------------------------------------