Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 31.07.2020

Medij: Blic     Strana: 11

Rubrika: Svet

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: DEMONSTRANTI BLOKIRALI SOFIJU

deMonstRanti blokiRali sofiju

Demonstranti u Sofiji su blokirali dve velike raskrsnice u 22. danu protesta protiv vlade Bugarske. Advokat Nikolaj Hadžigenov, jedan od organizatora protesta, izjavio je da će blokada i novih akcija biti svakoga dana sve dok se ne sruši vlada. Demonstranti premijera Bojka Borisova optužuju da nije ništa učinio kako bi zaustavio korupciju u zemlji.

----------------------------------------------------------

Datum: 31.07.2020

Medij: Danas     Strana: 1,16

Rubrika: Ekonomija

Autori: M. N. Stevanović

Teme: Javne nabavke

Naslov: Prema logici predsednika i bandera je gradilište

Prema logici predsednika i bandera je gradilište

Beograd - U Srbiji ovom trenutku ima rekordan broj gradilišta -61.303, što je 16.000 više nego prošle godine, izjavio je juče predsednik Aleksandar Vučić, što zazvučalo prilično impresivno, samo kada ne bi bio u pitanju čitav niz manjih radova i tek 20--ak, 30-ak zaista velikih projekata infrastrukture. Na to upućuju i stručnjaci i zvanična statistika, prema kojoj je u drugom kvartalu sektor građevinarstva zapošljavao 114.341 ljudi, što je za deset odsto više nego u istom periodu prošle godine, ali opet prema statistici, manje od dva radnika po gradilištu.

U daljem razvrstavanju strukture zaposlenih, polovina u tom sektoru, 55.148 radnika, angažovana je u specijalnim građevinskim radovima u koje, prema klasifikaciji delatnosti, spadaju popravke, dogradnja i adaptacija, postavljanje montažnih zgrada ili objekata na gradilištu, kao i građevine privremenog karaktera. U izgradnji zgrada učestvuje 31.778 radnika a njih 27.415 uposleno je na izgradnji infrastrukturnih projekata poput auto-puteva, ulica, mostova, tunela, pruga, vodovodnih i kanalizacionih sistema...

- Činjenica je da se dosta gradi, ali o stvarnoj aktivnosti građevine ne može da se zaključi po broju gradilišta ili izdatih dozvola, jer se to otvara i kada se postavlja bandera, renovira kupatilo, dograđuje porodična zgrada kao i kada se započinje veliki projekat. U našem slučaju, broj od 61.000 i više gradilišta odnosi se uglavnom na manje projekte, ali nije sporno da ima i vrlo značajnih u oblasti infrastrukture, rade se i putevi, mostovi, tuneli, pruge, vodovodne mreže. Međutim, drugo važno pitanje je ko radi. Ako su to naša preduzeća, ona onda zapošljavaju radnike, puni se budžet, ostaje firmama novac da prošire proizvodnju, obrt se vrši u zemlji. Međutim, previše je ovde stranih izvođača koje su doveli takođe strani kreditori, a pitanje je koliko su takvi poslovi isplativi. Oni nam daju kredite, dovode svoje firme koje uzimaju profit od 30 do 50 odsto, a posao završavaju naši podizvođači angažovani za mizerne plate. Od toga se ne puni budžet i pitanje je kako ćemo te kredite da vraćamo, od koje proizvodnje kada svoju gasimo - kaže za Danas Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije.

On dodaje da je i sam porast broja gradilišta dokaz da građevinska industrija, od operative, proizvodnje materijala i projektantskih kuća, može da povuče naviše privredu zemlje. Napominje i da prostora ima mnogo više nego što u ovom trenutku koristimo, jer je i struktura stambenog fonda i infrastrukture takva da je potrebno jako mnogo projekata za rekonstrukciju kako bi se dovela na razvijeniji nivo.

- Ali, ako se za to opet uposle strane firme, bez tendera i javnih poziva kako je u poslednje vreme praksa, onda će se vrlo brzo postaviti pitanje kako servisirate ta sredstva. Međutim, ukoliko bi se angažovala domaća radna snaga i firme, uz dobre i vešte finansijere bilo bi bar tri puta više gradilišta i to onih koji podižu standard stanovništva bez zaduživanja spolja. Ako bi se tako organizovalo, zaduženje zemlje palo bi ispod 40 odsto BDP, naše kompanije dobile bi i neophodne reference za povratak na strana tržišta i ne bismo strepeli da li će od jeseni morati da se smanjuju penzije i plate, da li ćemo se suočiti sa socijalnim problemima kaže Rodić i podseća da je građevinska industrija uz poljoprivredu je generator privrednog rasta jer za sebe vezuje angažovanje na desetine drugih grana.

U poslednjih godinu dana, ako isključimo tradidonalni zimski zastoj u prvom kvartalu koji se produžio i na april i maj zbog epidemije, prema registru koji vodi APR, u proseku se podnosilo između 10.000 i 11.000 zahteva za lokacijsku, građevinsku ili upotrebnu dozvolu ili za prijavu radova a gotovo 80 odsto tih zahteva bilo je usvojeno. Preciznije, na godišnjem nivou izdata je 23.171 građevinska dozvola, 145.665 lokacijskih, 5.287 upotrebnih i prijavljenoje 22.647 radova.

„Mi iz Građevinske komore Srbije pre mesec i po dana imali smo onlajn sastanak sa Austrijom i Nemačkom, odnosno sa Evropskom investicionom bankom i Erste bankom. Oni su spremni da povoljno finansiraju velike projekte, posebno u železnici jer su zainteresovani za obnovu i modernizaciju pruge na liniji Berlin - Atina, koja ide icroz Srbiju, ne žele zastoj na toj deonici. Ali, pitaju šta je sa tenderima i javnim nabavkama, taj se instrument, gotovo više i ne primenjuje. Poslovi vredni i milijarde evra, dele se stranim firmama bezjasnih kriterijuma i objašnjenja, pa ni mi ovde neznamoviše kako suformirane tako visoke cene za kilometar puta kroz ravnicu ili čije su to pare iz kojih se gradi Beograd na vodi ili neki drugi objekti. Nismo sigurni da li se tu možda ne pere novac, a ne kroz račune novinara", kaže Goran Rodič.

  1. N. Stevanović

Po predsednikovoj statistici, na svakom gradilištu radi po manje od dva čoveka

Rodić: Činjenica je da se dosta gradi, ali o stvarnoj aktivnosti građevine ne može da se zaključi po broju gradilišta ili izdatih dozvola, jer se to otvara i kada se postavlja bandera, renovira kupatilo, dograđuje porodična zgrada kao i kada se započinje veliki projekat

----------------------------------------------------------

Datum: 31.07.2020

Medij: Kurir     Strana: 9

Rubrika: TV ekran

Autori: Redakcija

Teme: javne rasprave

Naslov: Psovanje u filmu-skandalozno ili normalno?

Nedavno je na RTSI bio prikazan film Koste

Đorđevića „Reži“ i zbogpsovkije izazvao niz reakcija na društvenim mrežama, kao i u našem Programskom savetu. Tačno, vulgarni rečnik protagonista para uši, ali da li je to u filmu opravdano?

Psovke su deo svakodnevnog govora, (ne)kulture i mentaliteta. Samim tim, ne čudi što su malo-pomalo ušle u domaću kinematografiju. Prva psovka zabeležena u jugoslovenskom filmu bila je u „Maršu na Drinu“ iz 1964. i tada je bila upotrebljena ozbiljno. I pored česte upotrebe, psovke su ujedno tabu, te često služe za prvoloptaške filmske štoseve; pravilno tempirana, psovka ume i da izazove smeh. Sasvim je drugačija situacija u filmovima poput „Reži“; deo je niza modemih filmova o besprizomoj omladini, „Ilipa“, „Varvara" ili „Paname“. Reč je o filmovima koji se bave mladima s margine, bez perspektive, agresivnim, sklonim drogama i nasilju i opsednutim seksom. Takve osobe su deo našeg društva i nabrojani filmovi sa svojim realističnim pristupom odraz su stanja mladih na „sporednom koloseku", nije obrnuto. Oni su deo naše svakodnevice baš kao i gmb rečnik koji koriste. Nisu tim mladima uzori filmovi i filmski junaci, već učesnici nekih dmgačijih vidova televizijskog programa. Hteli mi to Š ne, ti mladi ljudi govore kako govore i ponašaju se kako se ponašaju. Nažalost, povremeno nam privuku pažnju tek u cmim hronikama. Sasvim je legitirrmo da film slobodno prikaže kako takvi mladi ljudi govore, kako se ponašaju i kakve su im preokupacije. Njihovi životi (kako filmski, tako i u stvarnosti) možda jesu bez poente, ali oni je na svoj trapavi način traže, sa većim ili (uglavnom) manjim uspehom. Bilo kakvo ublažavanje njihovog specifičnog jezika i izraza Š romantičniji pristup osobama s ličnim problemima prožetim sa problemima čitavog društva može biti tumačeno kao licememo, ali i kontraproduktivno. Kao primer, moguće je spomenuti i film i seriju „Južni vetar“, svojevrsne medijske fenomene, emitovane na Radio-televiziji Srbije u udamom terminu, gde likovi takođe govore gmbim i prostim rečnikom jer su iz kriminalnog miljea i od njih se bolje i ne očekuje. Kvalitetan film Š serija nema potrebu da presuđuje Š traži opravdanja, dovoljno je da bez ustezanja ispriča svoju priču.

Da li je problem što ostvarenja oštrog rečnika nalaze svoje mesto na Javnom servisu? Dozvoliću sebi lični

osvrt. Otac sam dvoje dece, tinejdžera koji je upisao Matematičku gimnaziju još u sedmom razredu osnovne škole i višestruki je osvajač medalja iz matematike i fizike.

----------------------------------------------------------

Datum: 31.07.2020

Medij: Politika     Strana: 14

Rubrika: Hronika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Sudije i tužioci: nejasni razlozi provere finansiranja

Sudije i tužioci: nejasni razlozi

provere finansiranja

Društvo sudija Srbije, Udruženje javnih tužilaca i zamenikajavnih tužilaca i Centar za pravosudna istraživanja, reagujući na najavu Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, napisali su u zajedničkom saopštenjuda principijelno podržavaju aktivnosti nadležnih državnih organa u cil>u sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, ali su i naveli:

- Ostaje nejasno zašto Uprava za sprečavanje pranja novca nije predočila osnove sumnje zbog kojih je naložila vanredno prikupljanje informacija o organizacijama i pojedincima od strane poslovnih banaka, kako je to propisano članom 73 Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. S obzirom na to da se na spisku nalaze mediji, organizacije i istaknuti pojedinci, koji su ujavnosti prepoznati po zalaganju za unapređenje vladavine prava i ukazivanju na pojavu korupcije, a ova uprava nije javnosti saopštila osnove sumnje zbog kojih je naložila vanredno prikupljanje informacija, upitno je da li je reč o stvarnoj rešenosti države da se obračuna sa pojavom pranja novca i finansiranja terorizma, ili je u pitanju aktivnostusmerena protiv pojedinaca i organizacija koji imaju kritičko mišljenje i ukazuju na negativne pojave u društvu. M. D.

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/nejasni-poslovi-kriznog-staba/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Nejasni poslovi Kriznog štaba

Tek četiri i po meseca nakon što je formiran Krizni štab za borbu protiv kovida, javnost Srbije saznala je ko sve čini ovo telo.Foto: BETAPHOTO/ VLADA SRBIJE SLOBODAN MILJEVIC Ono što pak još uvek nije dato na uvid javnosti jeste sam zaključak o formiranju KŠ, donet 13. marta, iz koga bi se moglo jasno saznati koja su poslovi i dužnosti ovog tela. Pre tri dana Vlada Srbije objavila je na svom sajtu spisak članova Kriznog štaba, među kojima je 11 lekara, dok su preostali učesnici pojedini ministri, državni sekretari, predstavnici Vojske… Pored toga što je objavila imena članova KŠ, Vlada Srbije je i navela da je ovo telo formirano u skladu sa Zakonom o Vladi. Sagovornici Danasa ističu da samo pozivanje na Zakon o vladi pri formiranju KŠ nije sporno, već da je sporna činjenica što javnost ne može da dobije na uvid dokument kojim je određeno obrazovanje kriznog štaba, zbog čega o mnogi pitanjima može samo da se nagađa. Oni takođe navode da je nejasno zašto je Vlada odlučila da formira ad hok telo kada već postoje druga tela koja treba da deluju u kriznim situacijama kao što je pandemija i čiji su posao i nadležnosti već definisani postojećim zakonima. - Vlada može da formira ad hok tela. Međutim, mi već imamo Republičku komisiju za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti i Štab za vanredne situacije, čije je postojanje predviđeno postojećim zakonima, i koji treba da deluju u ovakvim situacijama. Da su se ovi zakoni uzeli u obzir, mi bismo jasno znali ko su članovi tih tela, koja je njihova nadležnost, i zašto su tu postavljeni. Ovako, mi imamo krizni štab čije nadležnosti nisu uređene zakonom. Čini mi se da je odabran personalni pristup, pa su tako određena lica postavljena u krizni štab zbog svog imena i prezimena a druga su birana po funkciji. Radi se o jednoj nedopustivoj improvizaciji u vreme kada nam preti istinska opasnost - kaže Vesna Rakić Vodinelić, profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union u penziji. Ona takođe objašnjava da Krizni štab ne može da donosi odluke već samo preporuke koje vlada dalje usvaja. Na pitanje Danasa, ko je onda zapravo odgovoran za postupanje tokom epidemije - da li Krizni štab, koji donosi preporuke, ili vlada koja ga je formirala i koja te preporuke usvaja ili ne, Rakić Vodinelić odgovara da se može govoriti o odgovornosti svih učesnika. - Odgovornost leži pre svega na premijerki, zatim Vladi, koja je kao celina donela zaključak o formiranju Kriznog štaba, na ministrima zdravlja i policije, jer su oni bili dužni da aktiviraju postojeća tela u borbi protiv epidemije, i na kraju na predsedniku koji se meša u stvari koje nisu njegov posao - kaže Rakić Vodinelić. Kako dodaje, odgovornost samih članova Kriznog štaba leži u njihovoj odluci da prihvate učešće u radu jednog tela čije nadležnosti i ovlašćenja nisu jasni. Istovremeno, programski direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić takođe navodi da nije bilo potrebe za formiranjem kriznog štaba. On podseća da je njegova organizacija još u aprilu tražila od Vlade zaključak o obrazovanju ovog tela a da ga još nije dobila. - Ono što je ovde sporno jeste sama odluka da se ne koriste zakonski mehanizmi koji postoje u drugim propisima. Formiran je krizni štab koji nema niti može imati bilo kakva ovlašćenja u smislu donošenja odluka. On može samo da daje preporuke. Pri tome je u javnosti je stvoren utisak da oni donose odluke, što nije tačno. Na kraju, i sami njegovi članovi javno su govorili da nisu imali pristup nekim informacijama, što je neophodno da bi mogli da daju adekvatne savete - napominje Nenadić. Vlada Srbije formirala je Krizni štab za borbu protiv kovida 19, 13. marta na osnovu Zakona o vladi, koji navodi da vlada može da obrazuje povremena radna tela, radi razmatranja pojedinih pitanja iz svoje nadležnosti i davanja predloga, mišljenja i stručnih obrazloženja. Na drugoj strani, poslovnik o vladi u delu koji se odnosi na privremena tela navodi da se u odluci o njihovom formiranju određuju "poslovi za koje se telo obrazuje, vreme na koje se obrazuje, rokovi u kojima podnosi izveštaj o svom radu i druga pitanja vezana za njegov rad." Takođe se kaže da je "povremeno radno telo dužno da nadležnom odboru dostavi izveštaj o radu najmanje svakih 60 dana, a Vladi najmanje svakih 90 dana". Kisić Tepavčević i Janković konsultanti Prema dokumentu koji je objavila Vlada među članovima Kriznog štaba nalazi se 11 lekara, dok su ostali ministri, državni sekretari, predstavnici vojske. Vesna Rakić Vodinelić kaže da je zagonetno to što ovo telo pored medicinskog dela ima i neke predstavnike države. "Predstavnici vlasti se stalno pozivaju na načela medicinske profesije, odnosno struku, ali u tom kriznom štabu vi vidite dosta ljudi koji nemaju veze sa medicinom. Jasno je da ministar policije i načelnik Sektora za vanredne situacije treba da budu deo ovog tela, međutim nije jasno koja je uloga ostalih", ističe sagovornica Danasa. Na spisku članova Kriznog štaba, inače, nema Darije Kisić Tepavčević i Srđe Jankovića, koji se redovno obraćaju javnosti na konferencijama KŠ. U odgovoru na pitanje portala nova.rs zašto nema ovih lekara na spisku, Vlada je navela da su oni angažovani kao stručna lica koja pomažu Kriznom štabu. Pored njih, na isti način su angažovani lekari dr Berislav Vekić, državni sekretar Ministarstva zdravlja, Svetlana Filipović, u ime Instituta "Torlak", dr Darija Kisić Tepavčević iz Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", imunolog Srđan Janković iz Univerzitetske dečije klinike "Tiršova", Vesna Mijucić iz Instituta za transfuziju krvi, Dragana Despot iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju, direktor Instituta za javno zdravlje Niš Miodrag Stojanović i Tatjana Pekmezović, prodekanka Medicinskog fakulteta, navela je Vlada Srbije. Sastav Kriznog štaba Korukovodioci Kriznog štaba su: Ana Brnabić, premijerka; Zlatibor Lončar, ministar zdravlja; Sanja Radojević Škodrić, v.d. direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje; Zoran Gojković, pokrajinski sekretar za zdravstvo. Članovi su: Goran Stevanović, načelnik Klinike za infektivne i tropske bolesti; Verica Jovanović, v.d. direktora Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut"; Branislav Nestorović, dečji pulmolog; Vladimir Petrović, direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine; Mijomir Pelemiš, bivši načelnik Klinike za infektivne i tropske bolesti; Branislav Tiodorović, bivši direktor Instituta za javno zdravlje u Nišu; Predrag Kon, Gradski zavod za javno zdravlje u Beogradu; Snežana Jovanović, direktorka Službe za mikrobiologiju Kliničkog centra Srbije; Tanja Jovanović, prodekanka Medicinskog fakulteta u Beogradu, Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda; Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja; Nebojša Stefanović, ministar policije; Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja; Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja; Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta; Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; Vladimir Popović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; Radomir Ilić, državni sekretar u Ministarstvu pravde; Predrag Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije; Željko Petrović, brigadni general, načelnik Uprave za obuku i doktrinu Vojske Srbije; Miloš Popović, šef kabineta predsednika Vlade, Tamara Stojčević, zamenik generalnog sekretara Vlade; Petar Janjić, pomoćnik generalnog sekretara Vlade, Dejan Carević, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija; Željko Ćurguz, Republički sekretarijat za zakonodavstvo. Korona virus, Krizni štab za suzbijanje kovida 19Beograd Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas. Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.   Učlani se

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: nin.co.rs

Link: http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=102353994

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Strah od budućnosti

Strah od budućnostiUmorni od korupcije i kriminala, dodatno uplašeni posledicama korone po ekonomiju, građani uporno izlaze na ulice zahtevajući odlazak premijera Borisova i državnog tužiocaHoće li Bojko Borisov, dosadašnji neprikosnoveni vladar bugarske političke scene, uspeti da se održi na mestu premijera do kraja mandata, koji ističe sledeće godine, sasvim je neizvesno. Uprkos veštini koja ga je održala na vlasti poslednjih jedanaest godina, sada je suočen sa najvećim protestima, koji su ušli u treću nedelju, a da nijedan njegov potez ne samo da nije uspeo da ih obuzda, već ih je samo još više podsticao. Nije se to desilo ni nakon što je parlament izglasao poverenje vladi Bojka Borisova.Pokušaj da umiri građane tako što će smeniti neke ministre nije doneo ništa osim što je samo još više razgnevio hiljade onih koji u Borisovu vide samo manipulatora, čoveka željnog vlasti, koji je zemlju premrežio svojim partijskim i kriminalnim vezama i koji je odavno izgubio poverenje glasača.Nadajući se da bi mogao da sačuva pozicije i sa sebe skine odgovornost smenio je, navodno, zbog prekomerne upotrebe sile prema demonstrantima i finansijskih afera, Mladena Marinova, ministra unutrašnjih poslova, Vladislava Goranova, ministra finansija, Emila Karanikolova, ministra ekonomije, Angelinu Angelkovu, ministarku turizma i Kirila Anantjeva, ministra zdravlja. Pri čemu ni te smene nisu bile baš sasvim smene, jer će Anantjev preći na mesto ministra finansija. Ova rekonstrukcija, koja to nije, dobila je prvobitno nekakav aplauz na protestima, da bi ubrzo protesti bili nastavljeni, a rekonstrukcija proglašena lažnom.A počeli su tako što je Hristo Ivanov, nekadašnji ministar pravde u vladi Borisova (2014-2015), koji je dao ostavku na to mesto, motornim čamcem pokušao da uđe na plažu kod crnomorskog grada Burgasa, ali mu to nije bilo dozvoljeno. Tu se naime nalazi vila Ahmeda Dogana, osnivača i počasnog predsednika Pokreta za prava i slobode, partije turske manjine, čoveka koji je mnogo više od političara. Pravi predstavnik onoga što se naziva kontroverznim biznismenom, Dogan je jedan od najmoćnijih, najbogatijih, najuticajnijih ljudi, medijski magnat i mentor nešto mlađeg partijskog kolege Deljana Pevskog. Pevski je pak šetao od mesta načelnika Agencije za nacionalnu bezbednost, što nije uspelo zbog demonstracija, do mesta poslanika u Evropskom parlamentu, za koje je izabran ali ipak nije otišao.. On zapravo sa Doganom kontroliše bugarski medijski prostor.Ispostavilo se da vilu i deo parka čuva državna služba bezbednosti (DANS), čiji su pripadnici vratili Ivanova. On je snimak akcije postavio na Fejsbuk i ubrzo je počelo da kulja nezadovoljstvo.Na to je reagovao i predsednik Rumen Radev, izjavom da Dogan i Pevski nisu osobe kojima pripada zaštita državnih službi. Potom je izvršen pretres prostorija, a dvojica njegovih saradnika su uhapšena. Tako su ljudi izašli na ulice.Borisov je pokušao da odbrani svoje političke partnere objašnjavajući da Dogan zaslužuje zaštitu jer je pre koju godinu na njega izvršen napad i da je važno da se sačuvaju dobri odnosi sa partijom koja predstavlja tursku manjinu. Napad je, međutim, izvršio upravo pripadnik te manjine, lažnim pištoljem, a zbog nezadovoljstva Doganovom zloupotrebom partije, manipulacijama i izostankom stvarne zaštite njihovih prava.Demonstracije se nisu zaustavile apelom Borisova, naprotiv, dobile su zamah i proširile se po drugim gradovima. Umorni od stalnog pritiska, korupcije, kriminala, a dodatno uplašeni posledicama korone po ekonomiju, građani su nastavili da izlaze na ulice zahtevajući ostavku i premijera i državnog tužioca, koji se stavio u službu partije.Borisov (61) upravlja zemljom već treći mandat. Za državne institucije je vezan od početka karijere i imao je dosta vremena da upozna mehanizme koji su mu pomogli i da dođe na vlast i da se tu zadrži.Od početka osamdesetih radio je u Ministarstvu unutrašnjih poslova, da bi devedesete napravio pauzu osnivajući sopstvenu firmu za obezbeđenje, koju je angažovao i sam Todor Živkov, nekadašnji predsednik. Deset godina kasnije, ponovo se vratio u ministarstvo, na mesto generalnog sekretara. Koju godinu kasnije (2005) kandiduje se za gradonačelnika Sofije i pobeđuje. Sledeće godine osniva partiju Građani za evropski razvoj Bugarske (GERB). Borisov je na mestu premijera od 2009. godine i upravo traje njegov treći mandat.Za to vreme Bugarska je uspela da postane najkorumpiranija članica EU, kako ju je ocenio Transparensi internešnal. Uz prećutnu saglasnost evropskih lidera, Borisov je u zemlji radio ono što je hteo, oslabio institucije, premrežio zemlju partijskim kadrovima, uvezao državne i kriminalne strukture. Građani su ostali u ekonomskoj i svakoj drugoj nesigurnosti, iako je u EU primljena još 2007. godine zemlja još nije ispunila standard. Naprotiv, sve je dalja od vladavine prava i slobode medija.„Sada kada je Bugarska izašla na ulice, Evropa nema prava da gleda zatvorenih očiju. Evropi je potrebna demokratska Bugarska, Bugarska u kojoj vlada zakon“, rekao je predsednik Radev.Borisov na napade uglavnom odgovara pozivajući se na evropske integracije, ali magične reči o evropskoj podršci sada su sve manje uverljive, a miljenik francuskih i nemačkih lidera, kako ga naziva štampa, sada se zaista našao u nevolji.„Kada završim mandat, ja ću voditi partiju i organizovati njen rad, jer nas sada napada svako ko hoće“, izjavio je Borisov, poručujući da će dovršiti mandat.Protesti su pak najavljeni do njegove ostavke.Ivana Janković

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: nin.co.rs

Link: http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=102353979

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Jedanaest teza za obnovu demokratije

Gde smo pogrešili i šta nam je činitiJedanaest teza za obnovu demokratijeLažni, nedemokratski izbori su otrov koji razara sve državne institucije. Prelazak na kombinovani (mešoviti) izborni sistem omogućio bi glasanje za kandidate po imenu i prezimenu, a ne samo za zatvorene partijske izborne listePosle tačno 30 godina od obnove višestranačja u Srbiji gledamo kako srpska demokratija umire na naše oči. Tragična je činjenica da za ovo vreme ne samo da nismo napredovali u demokratskoj kulturi, procedurama i institucijama, već smo nazadovali do te mere da se posle tri decenije iznova borimo za elementarne demokratske vrednosti kao što su sloboda medija i pošteni izbori. Gde smo pogrešili i šta nam je sada činiti?Demokratija je krhka biljka i treba je zalivati i negovati, demokratska kultura se stalno uči i praktikuje, demokratske procedure se štite vladavinom zakona, a demokratske institucije uporno prave i čuvaju decenijama.Kada kao bivši narodni poslanik ponovo stupim na stepenište ispred Narodne skupštine, na isto mesto gde sam nedavno 11 dana štrajkovao glađu u cilju odbrane Ustava i osnovnih demokratskih vrednosti, okačiću na ulaz u ovaj najviši državni dom sledećih 11 teza za obnovu srpske demokratije, kao mali doprinos odgovoru na neprestano postavljano pitanje: „Šta i kako umesto Vučića“:1.Bez obnove demokratije nema povratka normalnom političkom životu niti stvaranja društva i države u kojima će vladati sloboda, pravda i sigurnost za sve građane.2. Lažni, nedemokratski izbori su otrov koji potom ulazi i razara sve državne institucije i društvene pore.3. Bez slobode medija nema i ne može biti uslova za slobodne i poštene izbore, kao ni bez nezavisnih državnih institucija poput RTS-a, REM-a, RIK-a, Agencije za borbu protiv korupcije, republičkog javnog tužilaštva, Ustavnog suda Srbije....4. Potrebna nam je neka vrsta srpske demokratske renesanse, odnosno participativne demokratije kao oblika mnogo većeg ličnog uključivanja građana u sve vrste odlučivanja o tome kako ćemo živeti u Srbiji.5. Zalažem se za neposrednu, direktnu demokratiju, što podrazumeva mnogo veći broj referenduma na svim nivoima kao najboljeg načina za narodno izjašnjavanje. Izbori nisu dovoljan oblik demokratije i moraju biti dopunjeni referendumima o ključnim nacionalnim i državnim pitanjima na republičkom nivou i brojnim životnim pitanjima na lokalnom nivou, kao što je – primera radi – tema gde će biti uložena sredstva od poreza na imovinu koji se ubira od građana u lokalnim samoupravama. Lokalne sredine, kroz istinsku decentralizaciju i ostvarivanje mnogo većeg prava na raspolaganje izvornom imovinom i prihodima, to zaista treba i da postanu – lokalne samouprave.6. Predlažem da glasanje u Srbiji bude obavezno i da svi građani preuzmu odgovornost odlučivanja u kakvoj će državi živeti i ko će je voditi. O načinima kako da do toga dođemo možemo polemisati, jer nije stvar u tome da građani koji ne izlaze na izbore budu novčano ili na drugi administrativni način kažnjeni zbog toga, već je cilj da izađu na izbore i preuzmu odgovornost i sudbinu u svoje ruke.7. Predlažem hitnu promenu kompletnog izbornog zakonodavstva i prelazak na kombinovani (mešoviti) izborni sistem koji bi omogućio glasanje i za kandidate po imenu i prezimenu, a ne samo za zatvorene partijske izborne liste.8. Zalažem se i za stepenasti izborni cenzus jer ne može biti isti cenzus za političku organizaciju koja samostalno izlazi na izbore, za one koji izlaze u koaliciji dve političke stranke, i one koji izlaze u koalicijama tri ili više političkih grupacija.9. Obezbediti olakšano pravo glasa svim državljanima Srbije koji žive u inostranstvu (glasanje poštom ili elektronskim putem), kao i garantovana mesta u Narodnoj skupštini za predstavnike Srba u regionu i dijaspori.10. Razmisliti o uvođenju dvodomnog parlamenta ili Senata kao dodatnog kontrolnog mehanizma za nadzor nad radom Narodne skupštine i Vlade.11. Predlažem na kraju i da se otvori javna rasprava o prednostima i manama republikanskog državnog uređenja. Pozivam da se o tome, kao i o monarhiji kao principu vlasti, u demokratskom duhu otvori dijalog, bez ikakvih ideoloških stega koje bi želele da ova tema bude zauvek zatvorena.Ovo su samo moja lična politička razmišljanja, o kojima bi tek trebalo da se izjasne rukovodeći organi Pokreta kome pripadam. Ovo su i predlozi za otvaranje dijaloga sa drugima. Kao početka obnove srpske demokratije.Boško Obradović

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: pravda.rs

Link: https://pravda.rs/2020/7/30/ko-su-izabrani-i-angazovani-clanovi-kriznog-staba-spisak-lekara-ministara-strucnjaka/

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Ko su izabrani i angažovani članovi Kriznog štaba? Spisak lekara, ministara, stručnjaka

Na konferencijama za medije koje od marta meseca, sa manjim prekidima, svakodnevno održava Krizni štab videli smo manji broj članova istog. Krizni štab za suzbijanje epidemije korona virusa obrazovan je 13. marta tekuće godine, nekoliko dana pošto je u Srbiji registrovan prvi slučaj kovida-19. Od tada, pa sve do danas nekoliko članova smenjuje se u različitim medijima te su nam tako poznati dr Branimir Nestorović, Predrag Kon, Goran Stevanović, Srđa Jankovića, Darija Kisić Tepavčević, Branislav Tiodorović, međutim Krizni štab ima čak 25 članova.Međutim, na jučerašnjoj konferenciji dr Zoran Gojković, pokrajinski sekretar za zdravstvo Vojvodine, objasnio je da postoje izabrani i angažovani članovi tog tela. - U formalnom smislu to je radno telo Vlade Republike Srbije, koje po poslovniku Vlade može da angažuje različita stručna lica, to su angažovani članovi kriznog štaba, oni se angažuju kao neko ko će pomoći ostvarivanju zadataka koji se nameću i zbog kojih je vladino telo formirano. Ono što je objavljeno u medijima su izabrani članovi kriznog štaba, ali postoji i veliki broj angažovanih članova kriznog štaba: infektologa, anesteziologa, intenzivista, ali imamo i kolega iz drugih oblasti - kazao je Gojković. Korukovodioci Kriznog štaba su: premijerka Ana Brnabić, ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar, dr Sanja Radojević Škodrić, v.d. direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i pokrajinski sekretar za zadravstvo - dr Zoran Gojković. Među članovima Kriznog štaba je još jedanaest lekara, a spisak objavljen je na sajtu Vlade Republike Srbije. Tačno je da je ceo tim sastavljen od stručnjaka, ali nisu svi lekari. Spisak ljudi koji se od marta sa stručne strane bore sa ovom pošasti od nedavno se nalazi na sajtu Vlade Republike Srbije, a ovo su njihova imena: 1. dr Goran Stevanović, načelnik Klinike za infektivne i tropske bolesti ''Prof. dr Kosta Todorović'' Kliničkog centra Srbije Goran Stevanović od epidemije korona virusa prozvan je i srpski Dr Haus, rođen je 1972. godine u Beogradu. Medicinski fakultet Beogradu završio 1996. sa prosečnom ocenom 9,42, doktorirao 2012, mentor mu je bio prof. dr Mijomir Pelemiš, koji je takođe član Kriznog štaba, a u zvanje docenta na katedri za infektivne bolesti Medicinskog fakulteta izabran 2013. 2. dr Predrag Kon, Gradski zavod za javno zdravlje u Beogradu Rođen je 1955. u Beogradu, a sa samo nekoliko meseci, zbog očeve službe, odlazi u Njujork gde je živeo do sedme godine. Diplomirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1981. godine, a potom 1991. specijalizirao epidemiologiju na Vojnomedicinskoj akademiji. U toj instituciji radio je 15 godina, a bio je i ratni epidemiolog. U dva mandata, od 2002. do 2010. godine, član Komisije za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti. U vreme epidemije SARS-a (2003), postavljen za šefa tima epidemiologa u sklopu iste radne grupe. Učestvovao je u izradi Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti 2004. godine i izradi Pravilnika o imunizaciji i zaštiti lekovima 2006. i 2017. godine. 3. dr Verica Jovanović, v.d. direktora Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" Diplomirala na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1991. godine. Specijalizaciju iz socijalne medicine završila na istom fakultetu 2001. godine, zatim kao stipendista Vlade Italije završila Master program Menadžment zdravstvenim ustanovama u Rimu na Institutu  Universita degli Studii "La Sapienza". Navodi da od 2013. ima zvanje primarijusa, dodeljeno odlukom Ministarstva zdravlja. Doktorske studije završila je i doktorsku tezu odbranila na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu 2017. godine. Članica je Srpskog lekarskog društva, Sekcije socijalne medicine i Lekarske komore Srbije (br. lic. 103 371), kao i Udruženja za javno zdravlje Srbije. 4. prof. dr Branimir Nestorović, dečji pulmolog Najkontraverzniji član Kriznog štaba diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1979. godine. Na istom fakultetu je, kako ističe u biografiji, doktorirao 1985. godine sa temom: "Polenska alergija u dece". Specijalista pedijatar, pulmolog i alergolog. Za asistenta na Medicinskom fakultetu izabran je 1987, a potom 1991; za docenta 1995; vanrednog profesora 2000. godine, a za redovnog profesora na katedri za pedijatriju 2002. godine. Zaposlen je na Univerzitetskoj dečijoj klinici od 1979. godine, kao načelnik odeljenja za alergologiju i pulmologiju, 1997. je bio osnivač udruženja dečijih pulmologa i osnivač fonda YUFEDA. 5. prof. dr Vladimir Petrović, direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine Vladimir Petrović je rođen u Karlovcu 1973. godine. Kao student više puta je nagrađivan, a 1996. dobio je nagradu od Ministarstva prosvete kao jedan od 20 najboljih studenata Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. Već devet godina prof. dr Vladimir Petrović je na čelu Instituta za javno zdravlje Vojvodine. Njegovi saradnici kažu da je njihovoj ustanovi uspeo da obezbedi status Kolaborativnog centra Svetske zdravstvene organizacije i da je zaslužan za izradu i uvođenje javnih elektronskih servisa za prijavljivanje zaraznih bolesti i evidenciju hroničnih bolesnika na teritoriji Vojvodine. U aprilu 2015, a nakon uspešne odbrane magistarske, a potom i doktorske disertacije, izabran je u zvanje vanrednog profesora na novosadskom Medicinskom fakultetu, gde i sada predaje, a studenti kažu da im je profesor Petrović jedan od najomiljenijih. Od prošle godine je i gostujući profesor Univerziteta "Akademia Polonijna" u Čestohovu, u Poljskoj. 6. prof. dr Mijomir Pelemiš, bivši načelnik Klinike za infektivne i tropske bolesti ''Prof. dr Kosta Todorović'' Kliničkog centra Srbije Doktor Mijomir Pelemiš rođen je 1949. godine u Šeheru, u Bosni i Hercegovini. U njegovoj zvaničnoj biografiji navodi se da je osnovnu školu završio sa odličnim uspehom, kao i srednju medicinsku školu u Tuzli. Medicinski fakultet u Beogradu završio je 1976. godine, sa prosečnom ocenom 8,3. Pelemiš se jasno seća kako je izgledao život u Beogradu za vreme epidemije variole vere 1972. godine. On je tada je bio student Medicinskog fakulteta. 7. prof. dr Branislav Tiodorović, bivši direktor Instituta za javno zdravlje u Nišu Dr Branislav Tiodorović je tokom devedesetih bio direktor Kliničkog centra Niš, kao najmlađi lekar u srpskom zdravstvu na tako važnoj funkciji. Kažu, uspešno je obavljao dužnost prvog čoveke te velike zdravstvene kuće. Bio je i dugogodišnji direktor regionalnog Instituta za javno zdravlje u Nišu, usavršavao se na Pasterovom institutu u Parizu, bio je profesor niškog Medicinskog fakulteta i šef Katedre za zarazne bolesti i epidemiologiju. 8. dr Snežana Jovanović, direktor Službe za mikrobiologiju Kliničkog centra Srbije 9. prof. dr Tanja Jovanović, prodekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu 10. prof. dr Zoran Radojičić, gradonačelnik Grada Beograda Rođen je 24. oktobra 1963. u Požarevcu. Završio je Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu 1989. godine i diplomirao sa prosečnom ocenom 9,14. Magistrirao je i doktorirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Profesor je Medicinskog Fakulteta na katedri hirurgije - dečja hirurgija i urologija. Od 1991. je zaposlen na Univerzitetskoj dečjioj klinici gde je radio kao dečji hirurg, a od 1998. je na Odeljenju urologije sa subspecijalizacijom iz urologije. Od marta 2013. do juna 2018. bio je i na poziciji generalnog direktora Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj ulici u Beogradu. U junu 2018. izabran je za gradonačelnika Beograda. 11. Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Rođen je u Beogradu 11. februara 1970. godine. Završio je Školu nacionalne odbrane - Visoke studije bezbednosti i odbrane. U fazi je završetka doktorskih studija iz oblasti ekonomskih nauka, sa usmerenjem na finansijsku kontrolu, upravljanje, izveštavanje i reviziju. 12. Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović je rođen 20. novembra 1976. godine u Beogradu. Devetu gimnaziju "Mihajlo Petrović Alas" završio je u Beogradu, a diplomirao je na Fakultetu za poslovne studije, Megatrend univerziteta. Na parlamentarnim izborima 2014. godine, izabran je za poslanika Narodne skupštine Republike Srbije. Za ministra unutrašnjih poslova Republike Srbije izabran je aprila 2014. godine, a od avgusta 2016. godine ujedno je i potpredsednik Vlade Republike Srbije. 13. prof dr Slavica Đukić Dejanović, ministar bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Osnovnu i srednju školu završila je u Kragujevcu, a diplomirala na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Magistrirala je 1983. i doktorirala 1986. godine. Na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu radi od 1982. godine, gde je bila asistent, zatim docent, od 1992. godine vanredna, a od 1996. redovna profesorka. Nakon što je jula 2012. formiran kabinet Ivice Dačića Slavica Đukić Dejanović je imenovana za ministarku zdravlja. Na toj funkciji bila je do izbora 2014, na kojima je izbrana za poslanicu u Skupštini Srbije. U avgustu 2014. godine imenovana je za direktorku klinike "Dr Laza Lazarević". Na vanrednim parlamentarnim izborima u aprilu 2016. ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.  U avgustu 2016. izabrana je za ministarku bez portfelja. 14. Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja Rođen je 1962. godine u Beogradu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Imao je nekoliko studijskih boravaka u Francuskoj i Nemačkoj. Pohađao je postdiplomski specijalistički kurs na Pravnom fakultetu na temu Međunarodni ugovori. 15. Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta Vanja Udovičić  je bivši srpski vaterpolista koji je karijeru završio u Kragujevačkom Radničkom. Proglašen je za najboljeg igrača sveta 2010. godine po izboru FINE i LEN magazina, od Sportskog saveza Srbije je primio "majsku nagradu". Trenutno je ministar u Vladi Republike Srbije. 16. Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević je trenutni ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Rođen je 1957. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu školu, XII beogradsku gimnaziju i Prirodno-matematički fakultet u Beogradu - odsek geografija. Postdiplomske studije završio je na Centru za multidisciplinarne studije BU - smer zaštita životne sredine. 17. prof. dr Vladimir Popović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja 18. Radomir Ilić, državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić, državni sekretar u Ministarstvu pravde, rođen je 5. juna 1983. u Beogradu. Nakon što je diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu, od 2007. godine prvo radi kao tužilački pripravnik u Petom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu, a pošto je 2010. godine položio pravosudni ispit, postaje tužilački saradnik u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. Početnu obuku za nosioce pravosudnih funkcija na Pravosudnoj akademiji Republike Srbije završio 2013. godine. U avgustu iste godine izabran je za zamenika osnovnog javnog tužioca u Beogradu. Tokom obuke na Pravosudnoj akademiji, stekao je više sertifikata iz oblasti krivičnog prava i prava zaštite deteta. U septembru 2012. postavljen je za posebnog savetnika Ministra pravde, a, pored ostalog,  bio je koordinator radne grupe za izradu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije. Tokom 2013. postaje ekspert UNODC za primenu Konvencije UN za borbu protiv korupcije, potom zamenik šefa pregovaračkog tima za Poglavlje 23. Predstavnik je Republike Srbije u Regionalnoj antikorupcijskoj inicijativi, kao i u Grupi država protiv korupcije (GREKO). 19. Predrag Marić, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Sektora za vanredne situacije Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1990. godine. Završio je specijalističke studije na pravnom fakultetu u Beogradu na temu "Terorizam, organizovani kriminalitet i korupcija". Karijeru u MUP-u Republike Srbije je započeo 1990. godine u Upravi za protivpožarnu i preventivno-tehničku zaštitu.  Jula 2006. raspoređen je na radno mesto savetnika ministra unutrašnjih poslova, a maja 2007. godine imenovan je za pomoćnika ministra unutrašnjih poslova i načelnika Sektora za vanredne situacije. Na sednici Vlade 8. marta 2012. godine, mandat mu je produžen na dodatnih pet godina. Odlikovan je ordenom Nacionalnog reda za posebne zasluge u rangu viteza francuske države za poseban doprinos prilikom izgradnje sistema zaštite i spasavanja i samog Sektora za vanredne situacije. Ukazom predsednika Republike Srbije za svoju predanost radu odlikovan je zlatnom medaljom za revnosnu službu 2011. godine. Ugledna nagrada "Najbeograđanin" uručena mu je 2009. godine. Dobitnik je Prve nagrade povodom Dana Ministarstva unutrašnjih poslova 2004. godine za ostvarene rezultate u radu. 20. Željko Petrović, brigadni general, načelnik Uprave za obuku i doktrinu Vojske Srbije 21. Miloš Popović, šef kabineta predsednika Vlade Rođen je u Beogradu 1986. godine. Diplomirao je 2008. na Beogradskoj bankarskoj akademiji (BBA) - Fakultetu za bankarstvo, osiguranje i finansije, na smeru "Investiciono bankarstvo", sa prosečnom ocenom 9,7, nakon čega je upisao postdiplomske studije na Univerzitetu Reding, Velika Britanija, na prestižnoj školi za finansije "ICMA Centre" - "Henley Business School" gde je u roku položio sve ispite i stekao zvanje - Master of Science in International Securities, Investment and Banking. U njegovoj zvaničnoj biografiji se navodi da je tokom studija u Engleskoj stekao je i diplomu "International Fixed Income and Derivatives" (IFID),, licenciranu od strane ICMA u Cirihu, kao i diplomu  "Chartered Institute for Securities & Investment" (CISI), vodeću globalno priznatu postdiplomsku kvalifikaciju iz finansija koja pokriva oblasti hartija od vrednosti, finansijskih derivata, investicija i korporativnih finansija. 22. Tamara Stojčević, zamenik generalnog sekretara Vlade 23. Petar Janjić, pomoćnik generalnog sekretara Vlade 24. Dejan Carević, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija u Ministarstvu pravde 25. Željko Ćurguz, Republički sekretarijat za zakonodavstvo. Na spisku nema zamenice Instituta "Batut" Darije Kisić Tepavčević i imunologa dr Srđe Jankovića, najprepoznaljivijih lica sa konferencija za medije Kriznog štaba, a koji svakodnevno daju izjave u vezi sa epidemiološkom situacijom u Srbiji. Na pitanje zašto je to tako, iz Vlade Srbije su ranije dopisom za medije odgovorili: - U Kriznom štabu za borbu protiv epidemije koronavirusa postoje izabrani i angažovani članovi, a dr Darija Kisić Tepavčević je među angažovanim stručnim licima. Svako radno telo Vlade Srbije, po poslovniku Vlade, može angažovati stručna lica radi pomoći u ostvarivanju zadataka zbog kojih je osnovano - naveli su. U ovom slučaju, kako se dodaje, među angažovanim licima su lekari dr Berislav Vekić, državni sekretar Ministarstva zdravlja, Svetlana Filipović u ime Instituta "Torlak", dr Darija Kisić Tepavčević iz Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", imunolog Srđan Janković iz Univerzitetske dečije klinike "Tiršova", Vesna Mijucić iz Institut za transfuziju krvi, Dragana Despot iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju, direktor Instituta za javno zdravlje Niš Miodrag Stojanović i dr Tatjana Pekmezović, prodekanka Medicinskog fakulteta. Kina je toliko dominantna da mora doći do sukoba sa SAD! I Rusija će biti učesnik. Više o tome čitajte OVDE. Izvor: Telegraf

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2962444/uredjuje-se-klinika-za-opstruktivne-bolesti-pluca-i-akutne-pneumopatije-u-sremskoj

Autori: @ekapija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Uređuje se Klinika za opstruktivne bolesti pluća i akutne pneumopatije u Sremskoj Kamenici - Raspisan tender za izvođače

Institut za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici raspisao je javnu nabavku za adaptaciju Klinike za opstruktivne bolesti pluća i akutne pneumopatije u Kamenici.Tenderom su predviđeni građevinski, završni građevinski radovi, radovi na građevinskim instalacijama i Institut za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici raspisao je javnu nabavku za adaptaciju Klinike za opstruktivne bolesti pluća i akutne pneumopatije u Kamenici.Tenderom su predviđeni građevinski, završni građevinski radovi, radovi na građevinskim instalacijama i radovi na postavljanju elektro instalacija.Ukupna površina koju je potrebno adaptirati iznosi 1.497,82 m2.Projektom adaptacije, planirana je sanacija unutrašnjih površina-podnih i zidnih obloga, zamena dotrajale unutrašnje stolarije, kao i izrada novog nameštaja. U nekim od zona spušteni su plafoni koji ispunjavaju sve najviše higijenske uslove za medicinske objekte, te se oni zadržavaju. Spoljašnja obrada objekta ogleda se u jednoličnoj, staroj fasadi svetle boje lošeg boniteta. Budući da je građen u različitim vremenskim periodima, objekat nema adekvatnu hidroizolaciju niti termoizolaciju. Zasebnim projektom potrebno je izvršiti termoizolaciju celog Instituta.Neke od pregradnih zidova potrebno je srušiti kako bi se isprojektovali funkcionalniji prostori. Ulazni hol biće pretvoren u čekaonicu. Iz prostora čekaonice moguće je pristupiti glavnom koridoru koji deli prostor u dva bloka, kao i zoni za odmor i socijalizaciju pacijenata. Na glavnom koridoru projektovana je čekaonica sa manjim brojem mesta za sedenje, kartoteka i zona za odlaganje medicinskog materijala. Zidovi unutrašnjih prostorija se gletuju, šmirglaju i kreče u tri ruke. Završna obrada zidova podrazumeva nanošenje JUPOL Latex Matt ekološke visoko perive boje na bazi vodene disperzije modernih polimernih veziva u visini do 150cm. Iznad masne boje, zidove je potrebno okrečiti disperzivnim bojama u tonu po izboru projektanta. Zidove soba za lekare, medicinske sestre, kao i sale za sastanke potrebno je okrečiti disperzivnim bojama celom visinom prostorije.Kao podne obloge na celoj površini osim u sanitarnim čvorovima se postavljaju FORBO Marmoleum Marbled obloge ili slično. U prostorijama koje u sklopu postojećeg stanja imaju podlogu laminat ili keramičke pločice potrebno je skinuti postojeće, a pripremiti podlogu za postavljanje nove obloge. U sanitarnim čvorovima se postavljaju nove neklizajuće keramičke pločice. Izuzetak su terase gde se zadržavaju keramičke pločice.Rok za izvođenje radova je 60 kalendarskih dana od uvođenja u posao, a rok za podnošenje ponuda 28. avgust 2020. godine.Detaljnije o tenderu pogledajte OVDE.      

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2962605/eps-potpisao-ugovore-sa-projektantima-za-dva-teretna-pristanista-u-tent-a

Autori: @ekapija

Teme: Javne nabavke

Naslov: EPS potpisao ugovore sa projektantima za dva teretna pristaništa u TENT A i TENT B

(TENT B) Termoelektrana Nikola Tesla namerava da izgradi nova teretna mehanizovana pristaništa, koja bi služila za sopstvene potrebe TENT A i TENT B, a Elektroprivreda Srbije potpisala je ugovore sa projektantima koji će izraditi projekte za građevinske dozvole.Nosilac posla za izradu oba Termoelektrana Nikola Tesla namerava da izgradi nova teretna mehanizovana pristaništa, koja bi služila za sopstvene potrebe TENT A i TENT B, a Elektroprivreda Srbije potpisala je ugovore sa projektantima koji će izraditi projekte za građevinske dozvole.Nosilac posla za izradu oba projekta je kompanije Ehting iz Beograda, koja je za izradu projekta za TENT A ponudu podnela sa beogradskim firmama Trioprojekt, Utving i Geo-test. Vrendnost ugovora je nešto manje od 40 miliona dinara.Ugovor za projektovanje pristaništa na lokaciji TENT B vredan je skoro 50 miliona dinara, a osim kompanija Ehting, Utving i Geo-test u izradi projekta učestvovaće i Geosistem i Midvej.Kako se navodi u dokumentaciji, koju je EPS objavio prilikom rapisivanja javne nabavke u martu, izgradnjom pristaništa bi se omogućio rečni transport uglja za potrebe termoelektrana, krečnjačkog kamena za odsumporavanje, ali i plasman pepela i gipsa, kao nusprodukte proizvodnog procesa, u komercijalne svrhe.Pristaništa su locirana na desnoj obali reke Save, a u oba pristaništa planira se izgradnja upravnih zgrada, prijavnica, radionica sa skladištem alata, natkrivenih skladišta i trafostanica.Duž cele obale predviđena je izgradnja vertikalnog kejskog zida sa armirano betonskom konstrukcijom.Dokumentacijom je potrebno je predvideti da se pretovar rasutih tereta (krečnjaka i uglja) vrši odgovarajućom portalnom lučkom dizalicom, na šinama.Prilikom projektovanja potrebno je posebnu pažnju obratiti na postojeći sistem bunara i bunarske infrastrukture. Ukoliko dođe do sudaranja sa podzemnim instalacijama, predvideti tehničko rešenje izmeštanja instalacija ili prilagoditi rešenje pristanišnih površina i infrastrukture bunarskoj infrastrukturi.I. M.        

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: nuns.rs

Link: http://nuns.rs/info/news/49496/ambasada-sad-istraga-i-pritisak-na-nvo-i-medije-izgledaju-selektivni.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Ambasada SAD: Istraga i pritisak na NVO i medije izgledaju selektivni

  1. 07. 2020. Izvor: slobodnaevropa.org SAD su zabrinute zbog nečega što deluje kao selektivna istraga o organizacijama civilnog društva i medijskim kućama koje se bave istraživačkim novinarstvom, saopštila je Ambasada SAD u Beogradu povodom odluke Uprave ministarstva finansija Srbije za sprečavanje pranja novca da istraži finansijske podatke nekoliko desetina nevladinih organizacija, medija i pojedinaca u Srbiji Ambasada poziva Vladu Srbije da ispunjava svoju ustavnu i međunarodnu obavezu da štiti osnovne slobode izražavanja, udruživanja i okupljanja, kao i da izbegava selektivnu primenu zakona u cilju pritiska na nezavisne organizacije."SAD su uvek spremne da pomognu Srbiji na njenom putu ka članstvu u EU. Međutim, utisak da Beograd možda guši civilno društvo ili slobodu medija naškodiće ugledu Srbije i otežati njeno napredovanje ka tom visoko vrednom cilju", zaključuje se u saopštenju.Uprava za sprečavanje pranja novca sačinila je spisak od 20 pojedinaca i 37 nevladinih organizacija ili udruženja i zatražila uvid u njihove bankarske transakcije od 1. januara 2019, pod obrazloženjem da je potrebno utvrditi da li neke od tih organizacija imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca. Ministarstvo finansija je negiralo da je istraga kojom se traži pristup podacima poslovnih banaka o tim grupama i pojedincima, ciljani napad na kritičare vlasti, rekavši da je to deo redovnih postupaka.Više od 140 nevladinih organizacija i pojedinaca potpisalo je zajedničko saopštenje objavljeno na sajtu nevladine organizacije Građanske inicijative, u kojem od Ministarstva finansija i Uprave za sprečavanje pranja novca traže da "bez odlaganja predoče osnove sumnje zbog kojih su naložili vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka". U saopštenju potpisnici navode da "član zakona na koji se pozvao direktor Uprave za sprečavanje pranja novca nalaže da se ovakva provera vrši isključivo za organizacije za koje postoje osnovi sumnje da su umešane u finansiranje terorizma", te da ovakav spisak ukazuje na zaključak da je na delu politička zloupotreba institucija i pokušaj urušavanja vladavine prava u Srbiji.Potpisnici saopštenja navode da je zloupotreba zakonskih mehanizama radi pritiska na medije i civilno društvo napad na slobodu udruživanja i informisanja, i podsećaju da je vlast u Srbiji već kritikovana od strane i domaćih i međunarodnih organizacija zbog ugrožavanja tih sloboda. Mediji i organizacije će, kako se navodi, preduzeti sve odgovarajuće pravne radnje - uključujući i krivični progon, te da će insistirati na objašnjenju kako je došlo do ove istrage."Svaka zakonita provera rada organizacija je dobrodošla i uvek ćemo je podržati. Sa druge strane, žestoko ćemo se suprotstaviti zloupotrebi institucija i procedura, jer to jeste naša misija - borba za demokratsku i pravno uređenju državu", navodi se u saopštenju.Među potpisnicima ovog zahteva su BIRN, CINS, CRTA, KRIK, Fond za humanitarno pravo, NUNS, Beogradski centar za ljudska prava, BIRODI, Transparentnost Srbija, Fondacija Ana i Vlade Divac, Inicijativa Ne davimo Beograd i druge organizacije i pojedinci. EU i Amnesty traže detalje o proveri finansija novinara i NVO u Srbiji    

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: cenzolovka.rs

Link: https://www.cenzolovka.rs/pritisci-i-napadi/fridom-haus-spisak-ostavlja-utisak-otvorenog-i-sistematicnog-napada-na-kritiku/

Autori: @Cenzolovka

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Fridom haus: Spisak ostavlja utisak otvorenog i sistematičnog napada na kritiku

Orloski je za Glas Amerike govorila povodom toga što je Uprava za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija Srbije od domaćih banaka zatražila na uvid finansijske transakcije nekih od novinara, nevladinih organizacija i udruženja građana.Lista entiteta, koju je obelodanio medij Njuzmaks Adrija sadrži trideset sedam organizacija i udruženja, kao i dvadeset pojedinaca za čije finansijsko poslovanje je zainteresovana Uprava za sprečavanje pranja novca."Imajući u vidu da objavljena lista sadrži imena poznatih i poštovanih istraživačkih medija, organizacija za zaštitu ljudskih prava, novinara i aktivista, ostavlja se utisak otvorenog i sistematičnog napada na kritiku - pre nego kredibilne istrage izolovanog incidenta", istakla je Orloski u pisanoj izjavi Glasu Amerike.Potez Uprave za sprečavanje pranja novca delimično je objasnio njen direktor Željko Radovanović koji je za program Njuzmaks Adrije rekao da se radi o, kako je naznačio, redovnim aktivnostima."Cilj je procena rizika od finansiranja terorizma, a ne sprovođenje bilo kakve istrage ili svrstavanje organizacija u red kriminalnih grupa", rekao je u utorak Radovanović.Subjekti obuhvaćeni interesovanjem Uprave koju predvodi Radovanović, među kojima su, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Udruženje novinara Srbije (UNS), portali Centar za istraživačko novinarstvo (CINS), Balkanska istraživačka mreža (BIRN), Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK), Evropski pokret u Srbiji, Fond za humanitarno pravo - kao i novinari Slobodan Georgiev, Biljana Stepanović, Branko Čečen, Vukašin Obradović i drugi, potez Uprave - a samim tim i države, ocenili su kao vrstu pritiska na deo javnosti koji ukazuje na korupciju u redovima vlasti, političku torturu ili kršenja ljudskih prava."Korišćenje optužbi za pranje novca ili terorizam protiv nevladinih organizacija i kritičara vlasti nije ništa novo", ukazuje Sofija Orloski iz nevladine organizacije Fridom haus koja se bavi proučavanjem i zagovaranjem demokratije, političkih sloboda i ljudskih prava."To je redovna pojava u evroazijskim totalitarnim državama koje teže da ućutkaju nezavisne posmatrače i oponente - najzastupljenija u Rusiji, ali i Turskoj, Kazahstanu ili Tadžikistanu. Vlasti Srbije su tu navodnu istragu pokrenule protiv grupa i pojedinaca koji su otvoreno ukazivali na izraženu korupciju zvaničnika vlasti i kritikovali nazadovanje Srbije na polju ljudskih prava", podvukla je Orloski.Prema njenim rečima - to je pokazatelj da su vlasti spremne da zloupotrebe značaj transparentnosti i odgovornih institucija kako bi ostvarile svoje političke ciljeve."Štaviše, koristeći se mehanizmom sprečavanja pranja novca za zastrašivanje civilnog društva koje ima važnu ulogu nezavisnog posmatrača - vlasti Srbije iskazuju jasan prezir prema svojoj posvećenosti iskorenjivanja korupcije", ustvrdila je Orloski.Ministar finansija Srbije Siniša Mali, koji u tehničkom mandatu, predvodi resor u čijem sastavu je Uprava za sprečavanje pranja novca, odbacuje kritike pojedinaca i organizacija koje su se našle na listi - i kao da ne haje na reakcije Evropske unije, ambasade Sjedinjenih Država u Srbiji ili međunarodnih nevladinih organizacija poput Amnesti internešnla (Amnesty International)."To je normalna aktivnost bez ikakve političke pozadine", ukazao je Siniša Mali govoreći u sredu za televiziju Pink, čiji vlasnik Željko Mitrović, važi za medijskog mogula bliskog vlastima u Srbiji. Ukazao je da se na sličan način prate tokovi novca u drugim evropskim zemljama - poput Francuske i Nemačke.Sofija Orloski, programska menadžerka Fridom hausa, međutim upozorava vlasti u Srbiji da odmah prekinu sa napadima."Zvaničnici bi potpuno transparentno trebalo da objasne šta je uzrok njihove zabrinutosti u pogledu grupa i pojedinaca koji su se našli na meti provera. Snažan nevladin sektor Srbije može biti važan partner u poboljšanju načina vladanja i poštovanja osnovnih sloboda. Umesto pretnji - vlasti bi trebalo da se uključe u iskreni dijalog", zaključila je Sofija Orloski.Nevladina organizacija Fridom haus je u svom poslednjem izveštaju "Zemlje u tranziciji" zaključile da Srbija i Crna Gora, prvi put od 2003, nisu demokratske države i da su prešle u kategoriju vlada u tranziciji ili hibridnih režima. Vlada Srbije je tim povodom toj organizaciji uputila pismo u kome je osporila zaključke utvrđene u izveštaju.Odgovor Fridom hausa na to bio je da stoji iza zaključaka izveštaja "Zemlje u tranziciji". Siniša Mali bio pod istragom Siniša Mali, ministar finansija u tehničkom mandatu i nekadašnji gradonačelnik Beograda, 2016. godine je i sam bio pod istragom Uprave za sprečavanje pranja novca u postupku koji je pokrenula Agencija za borbu protiv korupcije.Učinila je to reagujući na istraživačke tekstove portala KRIK u kojima je ukazano na sumnje da je Siniša Mali bio umešan u kupovinu 24 apartmana na bugarskom primorju.Više tužilaštvo je u njegovom slučaju donelo odluku da ne pokrene istragu za pranje novca.                

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: uns.org.rs

Link: http://uns.org.rs/desk/vesti-iz-medija/101937/ambasada-sad-istraga-i-pritisak-na-nvo-i-medije-izgledaju-selektivni.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Ambasada SAD: Istraga i pritisak na NVO i medije izgledaju selektivni

  1. 07. 2020. Izvor: slobodnaevropa.org SAD su zabrinute zbog nečega što deluje kao selektivna istraga o organizacijama civilnog društva i medijskim kućama koje se bave istraživačkim novinarstvom, saopštila je Ambasada SAD u Beogradu povodom odluke Uprave ministarstva finansija Srbije za sprečavanje pranja novca da istraži finansijske podatke nekoliko desetina nevladinih organizacija, medija i pojedinaca u Srbiji Ambasada poziva Vladu Srbije da ispunjava svoju ustavnu i međunarodnu obavezu da štiti osnovne slobode izražavanja, udruživanja i okupljanja, kao i da izbegava selektivnu primenu zakona u cilju pritiska na nezavisne organizacije."SAD su uvek spremne da pomognu Srbiji na njenom putu ka članstvu u EU. Međutim, utisak da Beograd možda guši civilno društvo ili slobodu medija naškodiće ugledu Srbije i otežati njeno napredovanje ka tom visoko vrednom cilju", zaključuje se u saopštenju.Uprava za sprečavanje pranja novca sačinila je spisak od 20 pojedinaca i 37 nevladinih organizacija ili udruženja i zatražila uvid u njihove bankarske transakcije od 1. januara 2019, pod obrazloženjem da je potrebno utvrditi da li neke od tih organizacija imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca. Ministarstvo finansija je negiralo da je istraga kojom se traži pristup podacima poslovnih banaka o tim grupama i pojedincima, ciljani napad na kritičare vlasti, rekavši da je to deo redovnih postupaka.Više od 140 nevladinih organizacija i pojedinaca potpisalo je zajedničko saopštenje objavljeno na sajtu nevladine organizacije Građanske inicijative, u kojem od Ministarstva finansija i Uprave za sprečavanje pranja novca traže da "bez odlaganja predoče osnove sumnje zbog kojih su naložili vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka". U saopštenju potpisnici navode da "član zakona na koji se pozvao direktor Uprave za sprečavanje pranja novca nalaže da se ovakva provera vrši isključivo za organizacije za koje postoje osnovi sumnje da su umešane u finansiranje terorizma", te da ovakav spisak ukazuje na zaključak da je na delu politička zloupotreba institucija i pokušaj urušavanja vladavine prava u Srbiji.Potpisnici saopštenja navode da je zloupotreba zakonskih mehanizama radi pritiska na medije i civilno društvo napad na slobodu udruživanja i informisanja, i podsećaju da je vlast u Srbiji već kritikovana od strane i domaćih i međunarodnih organizacija zbog ugrožavanja tih sloboda. Mediji i organizacije će, kako se navodi, preduzeti sve odgovarajuće pravne radnje - uključujući i krivični progon, te da će insistirati na objašnjenju kako je došlo do ove istrage."Svaka zakonita provera rada organizacija je dobrodošla i uvek ćemo je podržati. Sa druge strane, žestoko ćemo se suprotstaviti zloupotrebi institucija i procedura, jer to jeste naša misija - borba za demokratsku i pravno uređenju državu", navodi se u saopštenju.Među potpisnicima ovog zahteva su BIRN, CINS, CRTA, KRIK, Fond za humanitarno pravo, NUNS, Beogradski centar za ljudska prava, BIRODI, Transparentnost Srbija, Fondacija Ana i Vlade Divac, Inicijativa Ne davimo Beograd i druge organizacije i pojedinci. EU i Amnesty traže detalje o proveri finansija novinara i NVO u Srbiji    

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: studiob.rs

Link: https://studiob.rs/sednica-skupstine-grada-7/

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Sednica Skupštine grada

Tanjug, BeoinfoObjavljeno: 25.06.2019. 11:49   Izmenjeno: 25.06.2019. 21:17Gradski odbornici usvojili su na današnjoj sednici Zaključak o dostavljanju informacija o razlozima koji su doveli do plavljenja određenih delova grada, šta je Beograd preduzeo po pitanju vremenskih nepogoda i koje su mere koje će nadležne gradske vlasti ubuduće preduzimati. Usvajanje tog zaključka, kojim je dopunjen dnevni red, predložio je šef odborničke grupe Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Mirković.O ovoj važnoj temi, kako je navedeno na sednici, govorio je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, koji je podsetio da je zbog velike količine kiše došlo do problema u pojedinim delovima grada, naročito na levoj obali Dunava, u naseljima Borča, Ovča, Krnjača i Kotež. Ovo je, naveo je Vesić, velika katastrofa, palo je 104 litra kiše po kvadratnom metru u kratkom vremenskom periodu, dok je u vreme velikih poplava 2014. godine u Obrenovcu za tri dana palo između 180 i 190 litara kiše.- To je prirodna nepogoda sa kojom moramo da se nosimo i od koje nema potpune odbrane. Za razliku od leve obale Dunava, kada je građen Novi Beograd nasipano je oko šest metara podloge pre nego što su postavljani temelji i zbog toga je Novi Beograd iznad nivoa reke. Nažalost, kompletna leva obala Dunava nalazi se ispod nivoa reke. Kada se tome dodaju podzemne vode, jasno je da zemlja u tom delu Beograda ne može da "primi" veliku količinu vode posle obilnih padavina. Na levoj obali Dunava živi oko 200.000 ljudi. Zbog toga završavamo dogovor sa Evropskom investicionom bankom o kreditu od 35 miliona evra, na koji će Grad Beograd dodati 13 miliona, kako bismo krenuli sa izgradnjom kanalizacione mreže na levoj obali Dunava. Tu, pre svega, pričamo o fekalnoj kanalizaciji. Dakle, za 50 miliona evra biće u potpunosti rešen problem fekalne kanalizacije u ovim naseljima - pojasnio je Vesić.Govoreći o stanju na terenu, Vesić je ukazao da nivo vode u kanalima opada, što će omogućiti nastavak ispumpavanja vode iz dvorišta, i da trenutno 70 potisnih pumpi rade na levoj obali Dunava, kao i tri velike pumpe.- Prepumpavanje vode u kanale nije imalo smisla dok nivo u kanalima nije počeo da opada, jer voda nije imala gde da otiče. Problem sa levom obalom Dunava je što prirodno nijedna kap vode ne može da stigne u Dunav, s obzirom na to da sve mora da se radi prepumpavanjem. Zbog toga je projekat izgradnje kanalizacije u tom delu grada izuzetno skup - istakao je Vesić.Prema njegovim rečima, ipak će i dalje postojati problem kišne kanalizacije čiji će deo moći da prihvati novoizgrađeni sistem, ali imajući u vidu visok nivo podzemnih voda, problem će i dalje postojati kada dođe do obilnih padavina. - Danas i sutra ćemo uspeti da prepumpamo svu vodu, nakon čega će Zavod za biocide i medicinsku ekologiju, zajedno sa Gradskim zavodom za javno zdravlje, vršiti hemijski tretman zbog fekalija koje su se izlile, dok su građanima juče deljene kapsule larvicida koje se stavljaju u septičke jame i uništavaju larve komaraca u trajanju od 30 dana. Juče je podeljeno više od 2.500 kapsula i podela će biti nastavljena i danas - naglasio je zamenik gradonačelnika.On je dodao da je juče Grad Beograd doneo odluku da 24 aviona od četvrtka budu u funkciji zaprašivanja komaraca.- Ove godine smo vanredno morali da "podignemo" avione, što je slučaj bio i u Hrvatskoj i nekim drugim zemljama, jer se zbog visokog nivoa voda nije moglo doći do pojedinih lokacija poput Velikog ratnog ostrva i ritova koji su poplavljeni. Apelujem na građane da preuzmu kapsule i na taj način daju doprinos u borbi protiv komaraca - kazao je Vesić.Naši prethodnici nisu uopšte ulagali u kanalizacione crpne stanice, istakao je on, i dodao da je sadašnja gradska vlast uložila 422 miliona dinara. - U pitanju su stanice Dorćol, Reva, Galovica, Karađorđeva, Gazela, Staro sajmište i Retenzija. To su stanice koje bi trebalo da izvlače kišnu kanalizaciju. Crpna stanica na Savskom trgu biće u potpunosti rekonstruisana prilikom rekonstrukcije Savskog trga i još ćemo uraditi dve pumpe na crpnoj stanici Karađorđeva. Trenutno na levoj obali Dunava imamo 136 vozila grada, Sektora za vanredne situacije MUP-a, "Srbijavoda", kao i drugih republičkih i gradskih institucija. Čeka nas i ozbiljno rešavanje problema kanala - rekao je Vesić i dodao da u celoj Evropi ima poplava. On je podsetio da su od 2008. godine do 2013. uložena 894 miliona dinara u kišnu kanalizaciju, a od 2014. do 2019. godine više od 1,3 milijarde dinara.Usvojeni planovi detaljne regulacije važni za ravnomeran razvoja gradaNa današnjoj sednici Skupštine grada usvojene su dve izmene i dopune plana detaljne regulacije, i to kompleksa Autobuske i Železničke stanice u Bloku 42 i privredne zone Gornji Zemun, zona 1 i 2, za blok između saobrćajnica S6, novosadski auto-put S10 i S11.Usvojeno je i osam planova detaljne regulacije, i to za blok između ulica 27. marta, Đušine, Dalmatinske i Dr Dragoslava Popovića u opštini Palilula, zatim groblja Stubica u opštini Lazarevac, te za izgradnju dela objekta ostružničkog kanalizacionog sistema - postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda PPOV "Ostružnica" sa fekalnim kolektorom od PPOV do naselja Ostružnica, područje uz Vinogradsku ulicu sa saobraćajnom vezom do autoputske obilaznice, opštine Novi Beograd i Surčin prva faza, područja uz Vinogradsku ulicu sa saobraćajnom vezom do autoputske obilaznice, opštine Novi Beograd i Surčin druga faza, za kompleks Novog groblja, opština Zvezdara, za kompleks BIP-a, opština Savski venac, kao i Zaključak o ispravci tehničke greške u Planu detaljne regulacije Mesne zajednice "Julino brdo"u Žarkovu.Glavni gradski urbanista Marko Stojčić rekao je da se, shodno najavama koje su date, ide ka tome da se čitava teritorija grada "pokrije" planovima detaljne regulacije, kako bi se cela teritorija grada ravnomerno razvijala.- Jedan od najvažnijih je svakako plan koji se tiče izgradnje ostružničkog kanalizacionog sistema. Više naselja, poput Umke i delova Sremčice, pripadaće ovom slivu, dok je sa saobraćajne tačke gledišta najvažniji plan koji se tiče proširenja prve i druge faze Vinogradske ulice, što je najvažnija saobraćajna infrastruktura koju razvijamo u tom delu grada, od Novog Beograda ka Surčinu. Plan detaljne regulacije centra Banovog brda je "skinut" sa dnevnog reda zbog inicijative velikog broja građana koji žive u tom delu grada. Taj plan će se u narednom periodu sigurno naći pred odbornicima, ali kada bude pretrpeo određenu vrstu revizije - pojasnio je Stojčić.Zamenik gradonačelnika Goran Vesić podsetio je da je plan koji se tiče izgradnje nove autobuske stanice na Novom Beogradu usvojen mnogo ranije, dok se današnjim izmenama omogućuje izgradnja dodatnog sprata sa komercijalnim sadržajima.- Kada je usvojen plan detaljne regulacije, saobraćajnu studiju je radio Saobraćajni fakultet. Još tada je predviđeno proširenje svih ulica oko nove autobuske stanice i mi smo za sledeću godinu planirali upravo te radove. Čekali smo da počnu radovi na izgradnji autobuske stanice, koji su počeli u maju, pa će u septembru moći da se vide prvi obrisi nove stanice. Kao što je poznato, stanica se radi u saradnji sa Beogradskom autobuskom stanicom, kroz javno-privatno partnerstvo. Grad ne gradi stanicu već je obezbedio zemljište, a projekat je vredan oko 25 miliona evra - pojasnio je Vesić.Kako je naveo, proširenje okolnih ulica planirano je upravo zbog pojačanog saobraćaja koji će uslediti po otvaranju nove stanice.- Tačno je da su potrebne autobuske stanice i na obodima grada, pa će shodno tome postojati i jedan od terminala na Makiškom polju, na lokaciji gde će počinjati metro. Tu će biti prijem celokupnog autobuskog saobraćaja iz Obrenovca, Železnika, Barajeva, Uba… Metro bi jednostavno trebalo da bude integrisan sa ostalim vidovima saobraćaja. Vrednost investicije proširenja svih ulica oko nove autobuske stanice trebalo bi da iznosi oko 45 miliona evra - naveo je Vesić.Donete je Odluka o izradi plana detaljne regulacije obostranih odmorišta sa stanicama za snabdevanje gorivom Belo polje 1 i 2 na auto-putu E-763 Beograd - Južni Jadran, deonica Obrenovac - Ub, opština Obrenovac, Izmena i dopuna Plana detaljne regulacije prostorne celine između ulica Gospodara Vučića, Grčića Milenka i Ustaničke, opština Voždovac, za blokove 2A i 19V, Izmena i dopuna Plana detaljne regulacije za prostorno kulturno-istorijsku celinu Topčider prva faza - Radnička ulica, opština Čukarica, za deo između ulica Radničke, Kirovljeve i Visoke, Plan detaljne regulacije za kompleks socijalnog stanovanja u naselju Ovča, opština Palilula i Plan detaljne regulacije centra za upravljanje komunalnim otpadom - transfer stanice u Mladenovcu.Beograd dobija spomenik despotu Stefanu LazarevićuBeograd će dobiti spomenik despotu Stefanu Lazreviću koji će se nalaziti na prostoru između ulica Gundulićev venac, Drinčićeve i Palmotićeve ulice, odlučeno je danas na sednici Skupštine grada.Inicijativu za podizanje tog spomenika pokrenuo je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, u svojstvu građanina.Odbornici su usvojili i rešenje o obrazovanju odbora za podizanje ovog spomenika.Despot Stefan Lazarević je bio sin i naslednik srpskog kneza Lazara Hrebeljanovića, koji je poginuo u bici sa Turcima na Kosovu 1389. godine, i knjeginje Milice.Na početku svoje vladavine, 1393. godine, Stefan je nosio titulu kneza, a kada je napunio 16 godina majka mu je predala državu na upravljanje. Srpski despot je postao 1402. godine.U svojoj zadužbini, manastiru Resava (sada Manasija), organizovao je Resavsku prepisivačku školu, a osim biografskih, pisao je i književne radove.Od mađarskog kralja dobio je na upravljanje Beograd, koji je proglasio glavnim gradom Srbije. Umro je 1427. godine.Ulica na Vračaru poneće ime Velimira Bate ŽivojinovićaBojanska ulica na Vračaru ubuduće će nositi ime slavnog srpskog i jugoslovenskog glumca Ulica Velimira Bate Živojinovića, odlučeno je na sednici Skupštine grada Beograda.Zamenica predsednika Skupštine grada Beograda i predsednica Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica Andrea Radulović izrazila je zadovoljstvo što će jedna ulica na Crvenom krstu poneti ime velike glumačke legende."Povodom obeležavanja tri godine od smrti slavnog glumca Velimira Bate Živojinovića, Kompanija Borba, magazin Bazar i Goran Vesić, kao građanin gradske opštine Vračar, pokrenuli su inicijativu da jedna od ulica u opštini Vračar dobije naziv po Velimiru Bati Živojinoviću", rekla je ona. Istakla je da je Velimir Bata Živojinović svojim umetničkim i kulturnim doprinosom obeležio jednu zlatnu eru srpske, jugoslovenske i svetske kinematografije.Beograd dobija spomenik Nikolaju KrasnovuU Beogradu će biti podignut spomenik Nikolaju Krasnovu, jednom od najznačajnijih ruskih arhitekata koji je svojim stvaralaštvom ostavio neizbrisiv trag u arhitekturi glavnog grada, odlučeno je danas na sednici Skupštine grada.Kako se navodi u obrazloženju odluke, spomenik će se nalaziti na Malom Tašmajdanu, neposredno naspram glavnog ulaza u zgradu Arhiva Srbije koja je jedno od znamenitih dela ruskog arhitekte.Među delima koji se mogu svrstati u istoriju srpske arhitekture, a koja je projektovao Krasnov su zgrada Ministarstva finansija, a bio je angažovan i na obnovi crkve Ružice na Kalemgdanu, unutrašnjeg uređenja Doma Narodne Skupštine Srbije i drugim značajnim građevinama.Spomenik Miloju Mići Orloviću u BeograduU Beogradu će biti podignut spomenik istaknutom televizijskom voditelju i novinaru Miloju Mići Orloviću. Spomenik će biti podignut na inicijativu Radio televizije Srbije, a nalaziće se ispred zgrade javnog servisa u Takovskoj 10, navodi se u obrazloženju odluke. Miloje Mića Orlović bio je televizijski voditelj, novinar i urednik koji je karijeru počeo kao student u radiju Studentski grad, a nastavio u Televiziji Beograd gde je postao jedan od najpoznatijih televizijskih voditelja.Usvojeno više planova detaljne regulacijeNa sednici Skupštine grada Beograda  je usvojeno više planova detaljne regulacije, među kojima i plan koji se tiče izgradnje ostružničkog kanalizacionog sistema.Glavni gradski urbanista Marko Stojčić rekao je da se ide ka tome da se čitava teritorija grada "pokrije" planovima detaljne regulacije, kako bi se cela teritorija grada ravnomerno razvijala."Jedan od najvažnijih je svakako plan koji se tiče izgradnje ostružničkog kanalizacionog sistema. Više naselja, poput Umke i delova Sremčice, pripadaće ovom slivu, dok je sa saobraćajnog gledišta najvažniji plan koji se tiče proširenja prve i druge faze Vinogradske ulice, što je najvažnija saobraćajna infrastruktura koju razvijamo u tom delu grada, od Novog Beograda ka Surčinu", rekao je Stojčić.On je naveo da je plan detaljne regulacije centra Banovog brda skinut sa dnevnog reda zbog inicijative velikog broja građana koji žive u tom delu grada."Taj plan će se u narednom periodu sigurno naći pred odbornicima, ali kada bude pretrpeo određenu vrstu revizije", dodao je Stojčić.                                       

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: topvesti.org

Link: http://www.topvesti.org/2020/07/30/koja-je-zaista-funkcija-darije-kisic-u-stabu/

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Koja je zaista funkcija Darije Kisić u Štabu?

U Kriznom štabu za borbu protiv epidemije koronavirusa postoje izabrani i angažovani članovi, a dr Darija Kisić Tepavčević je među angažovanim stručnim licima, navodi se iz Vlade Srbije u odgovoru na pitanje Nova.rs zašto se u zvaničnom vladinom dokumentu koji sadaži spisak članova ovog tela ne nalazi ime Darije Kisić Tepavčević, jedne od najeksponiranijih članica Kriznog štaba. "Svako radno telo Vlade Srbije, po poslovniku Vlade, može angažovati stručna lica radi pomoći u ostvarivanju zadataka zbog kojih je osnovano", navode iz Vlade.Na spisku članova Kriznog štaba za suzbijanje Covid-19, koji je osnovan 13. marta u skladu sa Zakonom o vladi, a koji se nalazi na zvaničnoj prezentaciji Vlade Srbije, među članovima štaba nije navedena dr Darija Kisić Tepavčević.Na tom spisku su od lekara navedeni dr Goran Stevanović, načelnik Klinike za infektivne bolesti u Beogradu, dr Verica Jovanović, v.d. direktora Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", dečji pulmolog dr Branislav Nestorović, zatim direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine dr Vladimir Petrović, pa dr Mijomir Pelemiš, bivši načelnik Klinike za infektivne i tropske bolesti u Beogradu. Na listi je i dr Branislav Tiodorović, bivši direktor Instituta za javno zdravlje u Nišu, dr Predrag Kon, iz Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, dr Snežana Jovanović, direktor Službe za mikrobiologiju Kliničkog centra Srbije, kao i Tanja Jovanović, prodekanka Medicinskog fakulteta u Beogradu. Dr Darija Kisić Tepavčević, inače, je zamenica Dr Verice Jovanović, v.d. direktorke Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", koja je članica Kriznog štaba.Podsetimo, Transparentnost Srbija nedavno je objavila je da Krizni štab ne poseduje nikakva zakonska ovlašćenja, jer nije zakonom uređeno telo, već je savetodavno telo Vlade Srbije. Upravo je Transparentnost Srbije ukazala da odluka o formiranju štaba nije objavljena ni na sajtu Vlade Srbije, ni u Službenom glasniku. Vlada je u ponedeljak objavila na svom sajtu dokument iz marta kojim je osnovan Krizni štab.Izvor: Nova.rs  

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/kontrola-ispravnosti-bunara-u-pozarevackim-selima/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javne nabavke

Naslov: Kontrola ispravnosti bunara u požarevačkim selima

Gradska uprava Požarevca raspisala je javnu nabavku za poslove sagledavanja zdravstvene ispravnosti vode za piće u seoskim naseljima.Foto: Pixabay/Rawpixel Procenjena vrednost nabavke iznosi dva miliona dinara, bez uračunatog poreza. Obaveza ponuđača biće obavljanje analize  zdravstvene ispravnosti vode u 17 seoskih naselja, u kojima će se kontrolisati po 20 bunara. Ovi poslovi obavljaće se u tekućoj i narednoj, 2021. godini. Glavni kriterijum za izbor ponuđača biće najniža ponuđena cena. Konkurs, VodaPožarevac Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas. Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.   Učlani se

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: ozonpress.net

Link: https://www.ozonpress.net/drustvo/osveta-sinise-malog-zbog-pisanja-o-pranju-novca/

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Osveta Siniše Malog zbog pisanja o pranju novca? - Ozonpress :: internet portal

Spisak novinara, medijskih i nevladinih organizacija čije bankovne račune Uprava za sprečavanje pranja novca namerava da kontroliše, nikako nije slučajan niti rutinski, kako to iz Uprave objašnjavaju. Ono što je ključno što navodi na sumnju da iza ove "provere" stoje nečije tendenciozne namere jeste činjenica da ne postoji objašnjenje, odnosno opravdana sumnja da bilo ko sa spiska pere novac ili finansira teroriste. Takođe, sve navedene organizacije i pojedinci uglavnom su kritičari aktuelnog režima, te su zbog ovog spiska reagovala brojna ne samo domaća već i međunarodna udruženja pozivajući vlast da prekine sa pritiscima i odmazdom, ili da bar da logično objašnjenje za šta se ko sumnjiči. Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić objašnjava za Danas da Uprava za sprečavanje pranja novca, na osnovu međunarodnih standarda u toj oblasti, može imati legitimne razloge da kontroliše rad nevladinih organizacija, ukoliko je cilj tih mera sprečavanje finansiranja terorizma, odnosno ispitivanje sumnji da se sredstva koriste za finansiranje terorizma. - Međutim, sudeći po spisku koji je objavljen i čija je tačnost indirektno potvrđena od strane v.d. direktora Uprave, te kontrole se preduzimaju kod brojnih organizacija koje finansiraju poznati i nesumnjivi donatori, i koje taj novac troše na projekte koji očigledno nemaju nikakve veze sa terorizmom. Zbog toga je već i samo preduzimanje ove kontrole sporno. Nju ne treba mešati sa redovnim kontrolama poreskih organa kojima podležu sva pravna lica, jer se preduzimaju iz drugih razloga - ističe Nenadić. Na spisku Uprave za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija nalazi se 20 ljudi i 37 organizacija ili udruženja. U zahtevu za uvid u njihove transakcije koji je Uprava uputila bankama podaci se traže kako bi se utvrdilo da li organizacije i pojedinci sa spiska imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca. Mnogi novinari i medijska udruženja bavila su se sumnjivim poslovima ministra finansija Siniše Malog pa sada ovu "akciju" Uprave vide kao njegovu osvetu. Među njima je predsednik UNS-a Vladimir Radomirović (i UNS je na spisku) koji je istovremeno i urednik portala Pištaljka. - Nije jasno zašto su se sve ove organizacije našle na tom spisku. Ako postoji rizik da mediji, novinari i organizacije peru novac, onda bi trebalo da Uprava i Ministarstvo finansija objave dokument o proceni rizika, pa da se kaže da je na osnovu toga upućen zahtev bankama, rekao je Radomirović gostujući na N1. On je podsetio da je Pištaljka svojevremeno pisala o sumnji da je Siniša Mali učestvovao u pranju novca, a da je ministar finansija bio akter u tekstovima i drugih medija koji su se našli na spisku Uprave, i pita da li se možda radi o odmazdi. Oko 130 pojedinaca i organizacija potpisalo je zahtev kojim se od Uprave, odnosno Ministarstva finansija traži da predoči osnove sumnje zbog kojih je naloženo vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka. "Zloupotreba zakonskih mehanizama i institucija radi nezakonitog pritiska na medije i organizacije civilnog društva predstavlja drastičan napad na slobodu udruživanja i slobodu informisanja. Vlast u Srbiji već godinama je suočena sa ozbiljnim kritikama i međunarodnih i domaćih organizacija u vezi sa ugrožavanjem ove dve važne slobode. Ovakav napad na organizacije koje se zalažu za izgradnju Srbije kao pravne države, poštovanje zakona i istinsku borbu protiv korupcije dodatni je argument da su ove vrednosti ozbiljno ugrožene u Srbiji. Organizacije, mediji i građani neće odustati od borbe za slobodnu i demokratsku državu, bez obzira na pretnje i pritiske", navodi se u zahtevu i dodaje da će mediji i organizacije preduzeti sve odgovarajuće pravne radnje protiv umešanih u ovu zloupotrebu, uključujući i krivični progon odgovornih, ali pre svega će insistirati na potpunim i jasnim odgovorima kako je do ovoga moglo da dođe. Evropska komisija: Civilno društvo ključ demokratije - Snažno civilno društvo je ključna komponenta svakog demokratskog sistema i državne institucije bi to trebalo da prepoznaju i tako ga tretiraju, poručila je portparolka Evropske komisije Ana Pisonero na pitanje portala European Western Balkans o zahtevu Uprave za sprečavanje pranja novca za informacije o transakcijama novinara i nevladinih organizacija. "Organizacije civilnog društva i branitelji ljudskih prava igraju ključnu ulogu u podizanju svesti o građanskim i političkim pravima i moraju biti u mogućnosti da slobodno rade", rekla je Pisonero. AI: Akcija zastrašivanja kritičara vlasti Direktor za Evropu Amnesti Internationala Nils Muižnieks ocenio je da je targetiranje novinara i nevladinih organizacija apsurdnim optužbama o pranju novca i finansiranju terorizma čin zastrašivanja i poslednja akcija koju su sprovele vlasti u Srbiji kako bi ućutkale kritičare. "Ovakva vrsta proizvoljne istrage koja posebno cilja one koji su kritični prema vlasti narušava pravo na slobodu izražavanja i ugrožava slobodu štampe. Te istrage moraju biti odbačene", istakao je Muižnieks. Šabić: Ovakva sumnja u domenu naučne fantastike Beograd - U bilo kom kontekstu iza ovakve akcije i traženja ovakve količine i ove vrste podataka morala bi da postoji nekakva sumnja da se subjekti sa spiska bave pranjem novca ili još gore finansiranjem terorizma što je za svakog objektivnog u sferi "naučne fantastike" a ne realnosti. Uprava javnosti duguje objašnjenje o kakvim se sumnjama radi - ocenjuje za Danas advokat i nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, upitan da prokomentariše opravdanost zahteva Uprave za sprečavanje prava novca da ispita novčane transakcije brojnih nezavisnih novinara i organizacija. Naš sagovornik podseća da su na spisku oba nacionalna udruženja novinara, novinarske ekipe koje su dobitnici najprestižnijih međunarodnih priznanja, NVO sa velikim autoritetom u međunarodnim relacijama i jedan broj ljudi, odgovornih lica u tim subjektima. - Jedino što ih povezuje to nije nikakvo pranje novca ili terorizam već je činjenica da se bave argumentovanom kritikom aktuelne vlasti. Štaviše, dobar broj njih bavio se upravo razotkrivanjem situacija u kojima se reagovanje Uprave za sprečavanje pranja novca neuporedivo više osnova moglo i moralo očekivati ali je po pravilu izostajalo, ističe Šabić. On dodaje da je izjava v.d.direktora Uprave da nema selektivnog pristupa i da su "kontrolisali i ministre" zvuči cinično i to dvostruko. - Prvo, nije nikakvo čudo već je savršeno normalno da ako postoji sumnja kontrolišu ministre i druge funkcionere a u slučajevima ministra finansija i ministra odbrane je stvarno […] Spisak novinara, medijskih i nevladinih organizacija čije bankovne račune Uprava za sprečavanje pranja novca namerava da kontroliše, nikako nije slučajan niti rutinski, kako to iz Uprave objašnjavaju.Ono što je ključno što navodi na sumnju da iza ove "provere" stoje nečije tendenciozne namere jeste činjenica da ne postoji objašnjenje, odnosno opravdana sumnja da bilo ko sa spiska pere novac ili finansira teroriste. Takođe, sve navedene organizacije i pojedinci uglavnom su kritičari aktuelnog režima, te su zbog ovog spiska reagovala brojna ne samo domaća već i međunarodna udruženja pozivajući vlast da prekine sa pritiscima i odmazdom, ili da bar da logično objašnjenje za šta se ko sumnjiči.Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić objašnjava za Danas da Uprava za sprečavanje pranja novca, na osnovu međunarodnih standarda u toj oblasti, može imati legitimne razloge da kontroliše rad nevladinih organizacija, ukoliko je cilj tih mera sprečavanje finansiranja terorizma, odnosno ispitivanje sumnji da se sredstva koriste za finansiranje terorizma.- Međutim, sudeći po spisku koji je objavljen i čija je tačnost indirektno potvrđena od strane v.d. direktora Uprave, te kontrole se preduzimaju kod brojnih organizacija koje finansiraju poznati i nesumnjivi donatori, i koje taj novac troše na projekte koji očigledno nemaju nikakve veze sa terorizmom. Zbog toga je već i samo preduzimanje ove kontrole sporno. Nju ne treba mešati sa redovnim kontrolama poreskih organa kojima podležu sva pravna lica, jer se preduzimaju iz drugih razloga - ističe Nenadić.Na spisku Uprave za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija nalazi se 20 ljudi i 37 organizacija ili udruženja.U zahtevu za uvid u njihove transakcije koji je Uprava uputila bankama podaci se traže kako bi se utvrdilo da li organizacije i pojedinci sa spiska imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca.Mnogi novinari i medijska udruženja bavila su se sumnjivim poslovima ministra finansija Siniše Malog pa sada ovu "akciju" Uprave vide kao njegovu osvetu. Među njima je predsednik UNS-a Vladimir Radomirović (i UNS je na spisku) koji je istovremeno i urednik portala Pištaljka.- Nije jasno zašto su se sve ove organizacije našle na tom spisku. Ako postoji rizik da mediji, novinari i organizacije peru novac, onda bi trebalo da Uprava i Ministarstvo finansija objave dokument o proceni rizika, pa da se kaže da je na osnovu toga upućen zahtev bankama, rekao je Radomirović gostujući na N1. On je podsetio da je Pištaljka svojevremeno pisala o sumnji da je Siniša Mali učestvovao u pranju novca, a da je ministar finansija bio akter u tekstovima i drugih medija koji su se našli na spisku Uprave, i pita da li se možda radi o odmazdi.Oko 130 pojedinaca i organizacija potpisalo je zahtev kojim se od Uprave, odnosno Ministarstva finansija traži da predoči osnove sumnje zbog kojih je naloženo vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka."Zloupotreba zakonskih mehanizama i institucija radi nezakonitog pritiska na medije i organizacije civilnog društva predstavlja drastičan napad na slobodu udruživanja i slobodu informisanja. Vlast u Srbiji već godinama je suočena sa ozbiljnim kritikama i međunarodnih i domaćih organizacija u vezi sa ugrožavanjem ove dve važne slobode. Ovakav napad na organizacije koje se zalažu za izgradnju Srbije kao pravne države, poštovanje zakona i istinsku borbu protiv korupcije dodatni je argument da su ove vrednosti ozbiljno ugrožene u Srbiji. Organizacije, mediji i građani neće odustati od borbe za slobodnu i demokratsku državu, bez obzira na pretnje i pritiske", navodi se u zahtevu i dodaje da će mediji i organizacije preduzeti sve odgovarajuće pravne radnje protiv umešanih u ovu zloupotrebu, uključujući i krivični progon odgovornih, ali pre svega će insistirati na potpunim i jasnim odgovorima kako je do ovoga moglo da dođe.Evropska komisija: Civilno društvo ključ demokratije- Snažno civilno društvo je ključna komponenta svakog demokratskog sistema i državne institucije bi to trebalo da prepoznaju i tako ga tretiraju, poručila je portparolka Evropske komisije Ana Pisonero na pitanje portala European Western Balkans o zahtevu Uprave za sprečavanje pranja novca za informacije o transakcijama novinara i nevladinih organizacija."Organizacije civilnog društva i branitelji ljudskih prava igraju ključnu ulogu u podizanju svesti o građanskim i političkim pravima i moraju biti u mogućnosti da slobodno rade", rekla je Pisonero.AI: Akcija zastrašivanja kritičara vlastiDirektor za Evropu Amnesti Internationala Nils Muižnieks ocenio je da je targetiranje novinara i nevladinih organizacija apsurdnim optužbama o pranju novca i finansiranju terorizma čin zastrašivanja i poslednja akcija koju su sprovele vlasti u Srbiji kako bi ućutkale kritičare. "Ovakva vrsta proizvoljne istrage koja posebno cilja one koji su kritični prema vlasti narušava pravo na slobodu izražavanja i ugrožava slobodu štampe. Te istrage moraju biti odbačene", istakao je Muižnieks.Šabić: Ovakva sumnja u domenu naučne fantastikeBeograd - U bilo kom kontekstu iza ovakve akcije i traženja ovakve količine i ove vrste podataka morala bi da postoji nekakva sumnja da se subjekti sa spiska bave pranjem novca ili još gore finansiranjem terorizma što je za svakog objektivnog u sferi "naučne fantastike" a ne realnosti. Uprava javnosti duguje objašnjenje o kakvim se sumnjama radi - ocenjuje za Danas advokat i nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, upitan da prokomentariše opravdanost zahteva Uprave za sprečavanje prava novca da ispita novčane transakcije brojnih nezavisnih novinara i organizacija.Naš sagovornik podseća da su na spisku oba nacionalna udruženja novinara, novinarske ekipe koje su dobitnici najprestižnijih međunarodnih priznanja, NVO sa velikim autoritetom u međunarodnim relacijama i jedan broj ljudi, odgovornih lica u tim subjektima.- Jedino što ih povezuje to nije nikakvo pranje novca ili terorizam već je činjenica da se bave argumentovanom kritikom aktuelne vlasti. Štaviše, dobar broj njih bavio se upravo razotkrivanjem situacija u kojima se reagovanje Uprave za sprečavanje pranja novca neuporedivo više osnova moglo i moralo očekivati ali je po pravilu izostajalo, ističe Šabić. On dodaje da je izjava v.d.direktora Uprave da nema selektivnog pristupa i da su "kontrolisali i ministre" zvuči cinično i to dvostruko.- Prvo, nije nikakvo čudo već je savršeno normalno da ako postoji sumnja kontrolišu ministre i druge funkcionere a u slučajevima ministra finansija i ministra odbrane je stvarno postojala - na sumnjive transakcije ukazale su banke. Od "kontrole" nije bilo nikakvih efekata. Ako dakle "tetke" ili neimenovani "prijatelji iz inostranstva" ili "bugarski grafolozi"mogu da otklone sumnju, deluje karikaturalno, ovakvo detaljno proveravanje poslovanja subjekata sa spiska jer su finansirani kroz legalne tokove, od poznatih finansijera, najčešće istih onih koji finansiraju i projekte Vlade Srbije, pa je akcija uprave i za njih uvredljiva - ukazuje Šabić.Indikativno je, dodaje, i da "kontrolom NVO" nisu obuhvaćene neke za koje je odavno poznato da posluju netransparentno, godinama ne podnose čak ni po zakonu obavezne izveštaje "a ako tome dodamo da Uprava za sprečavanje nije nikakav nezavisni organ već je u sastavu ministarstva na čijem čelu je jedan od pomenutih ministara cela stvar deluje gotovo kao groteska".- Uveren sam da rezultat kontrole neće biti nikakav problem za kontrolisane, da će isključiti svaku sumnju u pranje novca pa će jedini efekat biti dalja, dodatna kompromitacija kod nas u floskulu pretvorenog principa - pustimo institucije da rade svoj posao. A izvesno i doprineti daljem srozavanju ugleda zemlje u vezi s pranjem novca. Podsetiću da smo do nedavno bili jedina evropska zemlja kojoj je "uspelo" da bude na crnoj listi FATF. A i bez toga mora biti razlog za brigu što su trajno ostale u senci mnoge transakcije koje bi sa stanovišta borbe protiv pranja novca morale biti zanimljive, od npr. ugovora o upravljanju Železarom s HPK Inženjering pa do Beograda na vodi. Popravljanju lošeg imidža sasvim sigurno ne mogu biti doprineti akcije protiv novinara i NVO - zaključuje Šabić.

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: sinos.rs

Link: http://www.sinos.rs/srpski/dijalog/13/2020/07/30/6065/ambasada-sad_-istraga-i-pritisak-na-nvo-i-medije-izgledaju-selektivni.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Ambasada SAD: Istraga i pritisak na NVO i medije izgledaju selektivni

SAD su zabrinute zbog nečega što deluje kao selektivna istraga o organizacijama civilnog društva i medijskim kućama koje se bave istraživačkim novinarstvom, saopštila je Ambasada SAD u Beogradu povodom odluke Uprave ministarstva finansija Srbije za sprečavanje pranja novca da istraži finansijske podatke nekoliko desetina nevladinih organizacija, medija i pojedinaca u Srbiji Ambasada poziva Vladu Srbije da ispunjava svoju ustavnu i međunarodnu obavezu da štiti osnovne slobode izražavanja, udruživanja i okupljanja, kao i da izbegava selektivnu primenu zakona u cilju pritiska na nezavisne organizacije."SAD su uvek spremne da pomognu Srbiji na njenom putu ka članstvu u EU. Međutim, utisak da Beograd možda guši civilno društvo ili slobodu medija naškodiće ugledu Srbije i otežati njeno napredovanje ka tom visoko vrednom cilju", zaključuje se u saopštenju.Uprava za sprečavanje pranja novca sačinila je spisak od 20 pojedinaca i 37 nevladinih organizacija ili udruženja i zatražila uvid u njihove bankarske transakcije od 1. januara 2019, pod obrazloženjem da je potrebno utvrditi da li neke od tih organizacija imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca. Ministarstvo finansija je negiralo da je istraga kojom se traži pristup podacima poslovnih banaka o tim grupama i pojedincima, ciljani napad na kritičare vlasti, rekavši da je to deo redovnih postupaka.Više od 140 nevladinih organizacija i pojedinaca potpisalo je zajedničko saopštenje objavljeno na sajtu nevladine organizacije Građanske inicijative, u kojem od Ministarstva finansija i Uprave za sprečavanje pranja novca traže da "bez odlaganja predoče osnove sumnje zbog kojih su naložili vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka". U saopštenju potpisnici navode da "član zakona na koji se pozvao direktor Uprave za sprečavanje pranja novca nalaže da se ovakva provera vrši isključivo za organizacije za koje postoje osnovi sumnje da su umešane u finansiranje terorizma", te da ovakav spisak ukazuje na zaključak da je na delu politička zloupotreba institucija i pokušaj urušavanja vladavine prava u Srbiji.Potpisnici saopštenja navode da je zloupotreba zakonskih mehanizama radi pritiska na medije i civilno društvo napad na slobodu udruživanja i informisanja, i podsećaju da je vlast u Srbiji već kritikovana od strane i domaćih i međunarodnih organizacija zbog ugrožavanja tih sloboda. Mediji i organizacije će, kako se navodi, preduzeti sve odgovarajuće pravne radnje - uključujući i krivični progon, te da će insistirati na objašnjenju kako je došlo do ove istrage."Svaka zakonita provera rada organizacija je dobrodošla i uvek ćemo je podržati. Sa druge strane, žestoko ćemo se suprotstaviti zloupotrebi institucija i procedura, jer to jeste naša misija - borba za demokratsku i pravno uređenju državu", navodi se u saopštenju.Među potpisnicima ovog zahteva su BIRN, CINS, CRTA, KRIK, Fond za humanitarno pravo, NUNS, Beogradski centar za ljudska prava, BIRODI, Transparentnost Srbija, Fondacija Ana i Vlade Divac, Inicijativa Ne davimo Beograd i druge organizacije i pojedinci. EU i Amnesty traže detalje o proveri finansija novinara i NVO u Srbiji IZVOR: "Slobodna Evropa"    

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/civilno-drustvo-i-mediji-nece-odustati-od-borbe-za-demokratsku-i-slobodnu-srbiju/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Civilno društvo i mediji neće odustati od borbe za demokratsku i slobodnu Srbiju

Mediji i organizacije civilnog društva zahtevaju od Ministarstva finansija i Uprave za sprečavanje pranja novca da bez odlaganja predoče osnove sumnje zbog kojih su naložili vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka.Foto: Beta/Miloš Miškov Član zakona na koji se pozvao direktor Uprave za sprečavanje pranja novca nalaže da se ovakva provera vrši isključivo za organizacije za koje postoje osnovi sumnje da su umešane u finansiranje terorizma, navodi se u zajedničkom saopštenju medija i organizacija civilnog društva. Pošto su na spisku brojne organizacije i pojedinci koji se bave istraživačkim novinarstvom, zaštitom ljudskih prava, transparentnošću, filmskom produkcijom, razvojem demokratije, vladavine prava i dobročinstva nameće se zaključak da je u pitanju politička zloupotreba institucija i opasan pokušaj daljeg  urušavanja vladavine prava u Srbiji. Zloupotreba zakonskih mehanizama i institucija radi nezakonitog pritiska na medije i organizacije civilnog društva predstavlja drastičan napad na slobodu udruživanja i slobodu informisanja, dodaje se u saopštenju. "Vlast u Srbiji već godinama je suočena sa ozbiljnim kritikama i međunarodnih i domaćih organizacija u vezi sa ugrožavanjem ove dve važne slobode. Ovakav napad na organizacije koje se zalažu za izgradnju Srbije kao pravne države, poštovanje zakona i istinsku borbu protiv korupcije dodatni je argument da su ove vrednosti ozbiljno ugrožene u Srbiji. Organizacije, mediji i građani neće odustati od borbe za slobodnu i demokratsku državu, bez obzira na pretnje i pritiske. Ovakvi i slični potezi vlasti samo nas dodatno motivišu da kao građani istrajemo u odbrani sopstvene države", ističu potpisnici saopštenja. Mediji i organizacije preduzeće sve odgovarajuće pravne radnje protiv umešanih u ovu zloupotrebu, uključujući i krivični progon odgovornih, ali pre svega će insistirati na potpunim i jasnim odgovorima kako je do ovoga moglo da dođe. Oni podsećaju javnost da su organizacije i mediji sa spiska izloženi različitim vrstama redovne državne kontrole, uključujući i inspekcijski nadzor i rigorozne provere finansijskog poslovanja kako od  poreske uprave i Narodne banke Srbije, tako i od sopstvenih donatora. Svaka zakonita provera rada organizacija je dobrodošla i uvek ćemo je podržati. Sa druge strane, žestoko ćemo se suprotstaviti zloupotrebi institucija i procedura, jer to jeste naša misija - borba za demokratsku i pravno uređenju državu. Potpisnici saopštenja: (lista se redovno ažurira novim potpisima) A1 Novi Pazar Akademija ženskog liderstva Alternativni centar za devojke Anđa Jočić Anja Anđušić, FM AS - Centar za osnaživanje mladih osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om Asocijacija Duga Asocijacija medija Asocijacija nezavisnih elektronskih medija - ANEM Asocijacija online medija ASTRA-Akcija protiv trgovine ljudima Autonomni ženski centar Bečejsko Udruženje Mladih BeFem Beogradska otvorena škola Beogradski centar za bezbednosnu politiku Beogradski centar za ljudska prava Beogradski fond za političku izuzetnost Biljana Stepanović BIRN BIRODI Boom93 Borivoj Stajić Branko Vučković, novinar iz Kragujevca Business Info Group CANVAS Centar "Srce", Novi Sad Centar "Zvezda", Beograd Centar modernih veština Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije Centar za evropske politike Centar za integritet, Niš CENTAR za istraživanje javnih politika Centar za istraživanje u politici Argument Centar za mame, Beograd Centar za nenasilnu akciju Centar za nove medije org, Novi Sad Centar za praktičnu politiku Centar za prava deteta Centar za razvoj lokalnih medija Centar za razvoj Srbije Centar za regionalizam Novi Sad Centar za samostalni život OSI Srbije Centar za socijalnu politiku, Beograd Centar za vladavinu prava Centar za unapređenje društva Centar za zaštitu, edukaciju i osnaživanje izbeglica Info park Centar za ženske studije Centar Živeti uspravno CeSID CINS City radio Civil Rights Defenders CK13 CRTA Da se zna! Daca Jović, aktivistkinja Dajana Đedović, Forum za kulturu Evropskog pokreta u Srbiji (FzK) Danas Dijalog.net Valjevo Dr Aleksandra Bosnić Đurić, kulturološkinja Dr Ljubomir Jacić Dr Milorad Đurić, politikolog Dr Sonja Avlijaš, FzK Dr Srećko Djukić, Forum za medjunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji (FMO) Dragan Srećković Društvo za obrazovanje odraslih Đorđe Popović, FMO Edukativni centar Kruševac EPuS Leskovac Evrokontakt, Kruševac Evropski pokret u Srbiji Evropski pokret Valjevo (Slavica i Vladimir Pantić) FemPlatz Fond B92 Fond za humanitarno pravo Fondacija "Mesečina", Subotica Fondacija Ana i Vlade Divac Fondacija Catalyst Balkans Fondacija Centar za demokratiju Fondacija Jelena Šantić Fondacija Pons Niš Fondacija Propulsion fond Fondacija Tijana Jurić Fondacija za mlade Obrenovca Fondacija za otvoreno društvo Fondacija za slobodu štampe- Senta Forca Požega Goran Cetinic, član FMO Građanska akcija Pančevo Građanske inicijative Građanski Savet Grada Kraljeva Građanski stav Grupa Izađi Grupa za konceptualnu politiku iz Novog Sada Hartefakt Fond Helsinški odbor za ljudska prava Humani centar Mitrovica Igor Mihaljević, novinar Impuls - Tutin Inicijativa A11 Inicijativa mladih za ljudska prava Inicijativa za Požegu Institut za evropske poslove InTER Internet portal "Medijska kutija", Niš Inženjeri zaštite životne sredine ISAC Fond Ivan Medenica, FzK Ivan Ninić Ivana Jovanović, Forum mladih Evropskog pokreta u Srbiji (FM) Iz kruga - Vojvodina Jasmina Borojević Jelena Erdeljan FzK Južne vesti KC Grad, Beograd Klub za osnaživanje mladih 018 Koalicija PreUgovor Koalicija za razvoj solidarne ekonomije Kolubarske.rs Komitet pravnika za ljudska prava- YUCOM Konsultacije za lezbejke Kragujevačke novine KRIK Krovna organizacija mladih Srbije Libek Link plus Media i reform centar Nis Milan Antonijević Milena Dragićević Šešić (FzK) Milena Stefanovic Evropski fond za Balkan Milivoj Bešlin, FMO MillenniuM Mladi istraživači Srbije Mreža Evropskog pokreta u Srbiji Mreža Nove solidarnosti Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS Mreža za politike prema drogama u jugoističnoj Evropi Nacionalna koalicija za decentralizaciju Nacionalni konvent o Evropskoj uniji Narodni parlament Leskovac Ne davimo Beograd Nedim Sejdinović, novinar Neformalno udruženje "Za naš kej", Beograd Nenad Šebek, Konsultant za medije i OCD Nezavisna kulturna scena Srbije - NKSS Nezavisno društvo novinara Vojvodine NON-ALIGNED FILMS Nova Ekonomija Novi optimizam Novinska agencija Beta Novosadska novinarska škola Novosadski humanitarni centar NUNS NVO Aktiv NVO Centar za razvoj liberalizma Odbor za ljudska prava Negotin Odbor za ljudska prava Niš Odbor za ljudska prava Valjevo Optimist, Bosilegrad Otvoreni klub Novi Sad Pakt Loznica Partneri Srbija PATOS, Smederevo Peščanik Podrinjski Antikorupcijski Tim Pakt Pokret gorana Novog Sada Portal za kulturu SEEcult.org Poslovno udruženje asocijacije lokalnih i nezavisnih medija "Lokal pres" Proaktiv Prof dr Vojin Rakić Protecta Radio Sto Plus Novi Pazar Radio Zlatousti Regionalna informativna agencija JUGpress Rekonstrukcija Ženski fond Re-Kraft Remark DPCM RERI Res Publica Kragujevac Resurs centar Majdanpek Roma Centar Kragujevac Roma World, Niš Romani Cikna Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda Sanja Ivačić, FMO Slavica Milojević Slavica Ranisavljev Kovačev, Novi Sad Slavica Stojanović Slavko Ćuruvija Fondacija Slobodan Georgiev Smart kolektiv SOinfo.org SOS Ženski centar Novi Sad Students for Liberty - Srbija Tamara Spasojević Timočki omladinski centar - TOC, Zaječar Trag fondacija Transparentnost Srbija Udruženi sindikati Srbije Sloga Udruženja Film klub Prokuplje Udruženje "Kutija", Niš Udruženje Fenomena Udruženje Glas građana Šumadije, Kragujevac Udruženje građana AIM Centar Udruženje građana Institut za istraživanje korupcije Pančevo Udruženje građana za borbu protiv trgovina i svih oblika nasilja nad ženama "Atina" Udruženje građana"NE-BO" , Negotin Udruženje Nepušački EDukativni Centar _ RP Udruženje roditelja i dece Brodić Parkić Udruženje Stara planina Pirot Udruženje žena Peščanik Kruševac UG Centar gradjanskih vrednosti iz Subotice UG Kreni-Promeni UG Ravangrad Ulice za bicikliste, Beograd Urban In - Novi Pazar Užički centar za demokratiju i ljudska prava Užički centar za prava deteta Vesna Perić Viktimološko društvo Srbije Vladan Jovanović - nezavisni regionalni konsultant u oblasti socijalne zaštite, prava deteta, ljudskih i manjinskih prava Vojvodina recommended Vojvođanski građanski centar Vukašin Obradović Zaječarska inicijativa Zelena mreža Vojvodine Žene u crnom Žene za mir Leskovac Žensko udruženje kolubarskog okruga Mediji, Ministarstvo finansija, nvo, Uprava za sprečavanje pranja novca Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas. Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.   Učlani se

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/vesti/republika-srpska/deonica-duga-70-kilometara-vlada-srpske-za-auto-put-vukosavlje-brcko-priprema-300/7rg4myp

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: DEONICA DUGA 70 KILOMETARA Vlada Srpske za auto-put Vukosavlje -Brčko priprema 300 MILIONA EVRA

Vlada Republike Srpske donela je odluku o finansiranju, projektovanju i izgradnji deonice auto-puta Vukosavlje-Brčko, a procenjena vrednost kapitalne investicije je 300 miliona evra. Vlada je saglasna da se finansiranje, projektovanje i izgradnja ove deonice realizuje posredstvom takmičarskog dijaloga u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama, tokom kojeg će biti definisani svi aspekti ovog kapitalnog projekta.Akcionim planom izgradnje auto-puteva određeno je da će deonica auto-puta Vukosavlje-Brčko-Bijeljina-granica sa Srbijom, u dužini od oko 70 kilometara, biti realizovana kroz izgradnju dve dionice, i to Vukosavlje-Modriča-Brčko, u dužini od 33 kilometra, te Brčko-Bijeljina-granica sa Srbijom u dužini od 37 kilometara, piše Srna.

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: voice.org.rs

Link: http://voice.org.rs/subotica-u-gradu-niko-nije-nadlezan-za-informacije-o-virusu-korona/

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Subotica: U gradu niko nije nadležan za informacije o virusu korona

"Skrivanje podataka izrazito šteti suzbijanju zaraze"U Subotici ne postoji nikakva dvosmerna komunikacija između nadležnih institucija, zdravstvenih ustanova, gradskog Štaba za vanredne situacije, pa ni većine lekara, kada su u pitanju informacije koje se tiču virusa korona. Novinari se o epidemiološkoj situaciji informišu putem zvaničnih kanala, na sajtu Opšte bolnice Subotica ili putem povremenih saopštenja Štaba za vanredne situacije. Vezano za informacije o broju zaraženih u subotičkom Gerontološkom centru, Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) nije dobio ni jedan odgovor od lokalnih, ni državnih institucija. Dok se u javnosti licitira sa mogućim brojkama, šire se dezinformacije, a građani na lokalnom nivou ostaju uskraćeni za informacije od javnog značaja koje se tiču javnog zdravlja. Sagovornici VOICE-a rekli su da je centralizacija podataka i uskraćivanje svih relevantnih informacija medijima nerazumno i da se time stvara nepoverenje u vlast i uznemirenost kod građana, posebno na lokalnom nivou. Otvoreno pismo koje je potpisao veliki broj medicinskih radnika ukazuje na svojevrsni bunt do kojeg su dovele upravo manipulacije medicinom i istinom. Prema informacijama Štaba za vanredne situacije u Subotici od 20. jula, u Gerontološkom centru je povrđeno 11 pozitivnih korisnika na virus korona sa lakšom kliničkom slikom koji su su stabilnog stanja, kao i tri zaposlena radnika koja su u kućnoj izolaciji. Gerontološki centar u Subotici VOICE se za dodatne informacije obratio Opštoj bolnici Subotica, koja na svom sajtu svakodnevno objavljuje podatke o broju zaraženih, hospitalizovanih i otpuštenih. Međutim, odgovore nismo dobili ni o tome, koliko je u proteklom periodu ukupno korisnika Gerontološkog centra hospitalizovano u Opštoj bolnici u Suboticai, niti kakvo je njihovo zdravstveno stanje, da li ima eventualno smrtnih ishoda i ima li među njima i hospitalizovanih radnika iz Gerontološkog centra. VOICE je pitanja uputio i Štabu za vanredne situacije u Subotici o tome koliko je ukupno korisnika Gerontološkog centra zaraženo i da li se oni nalaze u Domu ili su hospitalizovani u Opštu bolnicu Subotica ili u neke druge ustanove; kakvo je njihovo zdravstveno stanje, da li eventualno ima smrtnih ishoda; koliko je ukupno zaposlenih u Gerontološkom centru zaraženo, gde se oni nalaze i u kakvom su zdravstvenom stanju; da li su svi korisnici Doma i zaposleni testirani na virus; na koji način je virus "ušao" u Gerontološki centar; kakve su dodatne mere preduzete u ovom Centru, kao i kome od medicinskih radnika, lekara, novinari mogu da se obrate za izjave vezano za epidemiološku situaciju u Subotici. Odgovore nismo dobili. Sa istim pitanjima novinarka VOICE-a obratila i direktoru Gerontološkog centra u Subotici, koji uvek daje izjave svim medijima, međutim, ovaj put nam je rečeno da mu je zabranjeno da daje izjave i da se obratimo nadležnom ministarstvu za odgovore "koje je jedino nadležno da informiše javnost". VOICE se pismenim putem obratio i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i zatražio odgovore na pomenuta pitanja, kao i zbog čega direktor Gerontološkog centra ne može da daje izjave novinarima kao i ranije i zašto tu funkciju umesto nadležnih u ovom Centru obavlja nadležno ministarstvo. U odgovoru ministarstva upućeni smo na link sa objašnjenjem da se preko njega možemo informisati u vezi sa temom kojom se bavimo. S obzirom da link vesti koji smo dobili ne sadrži ni jedan odgovor na naša pitanja, zatražili smo da nam odgovore na sva prethodno postavljena pitanja. Odgovore nismo dobili. Prema nezvaničnim izvorima do kojih je došao VOICE od pojedinih zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, broj zaraženih u Gerontološkom centru je minimum duplo veći u odnosu na poslednje objavljene informacije gde se navodi broj od 11 zaraženih. Dostupne zbirne informacije o broju zaraženih u staračkim domovima U ustanovama socijalne zaštite i domovima za smeštaj starih i odraslih osoba potvrđeno je prisustvo virusa korona kod 162 korisnika i 94 zaposlena, saopštilo je u utorak, 27. jula, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Prisustvo virusa potvrđeno je u gerontološkim centrima u Mataruškoj Banji, Rumi, Beogradu (na Voždovcu), u Mladenovcu, Knjaževcu, Subotici i Novom Sadu, Ustanovi za odrasle i starije u Leskovcu, Domu za smeštaj starih u Surdulici i domu za stare u Kuli. Do sada je izlečeno 644 korisnika socijalne zaštite i 242 zaposlena. Na osnovu poslednjeg izveštaja od 28. jula, na sajtu Opšte bolnice Subotica navedeno je da je u poslednja 24 sata u Kovid respiratornoj ambulanti Opšte bolnice Subotica obavljeno 37 pregleda, od toga je šest pacijenata zadržano na bolničkom lečenju. Istovremene, na dalju kućnu izolaciju otpušteno je 12 pacijenata u oporavljenom stanju. Trenutno se na bolničkom lečenju u Kovid delu bolnice (Kovid infektivno odeljenje, Kovid centar, Kovid jedinica intenzivnog lečenja) nalazi ukupno 98 pacijenata, od kojih je 11 u Kovid jedinici intenzivnog lečenja, a sedam na mehaničkoj ventilaciji. Uskraćivanje informacija stvaraju uznemirenost i nepoverenje Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić podsetio je za VOICE da je uveden jedinstveni informacioni sistem za celu zemlju, koji vodi "Batut", gde bi trebalo da se slivaju svi podaci o testiranim, zaraženim, lečenim i preminulim osobama iz svih zdravstvenih ustanova i da bi iz tog sistema trebalo da bude vidljivo kakva je situacija u svakoj lokalnoj samoupravi. "Međutim, ti podaci nisu ažurirani za svaki dan po svakoj opštini, pa je to stvorilo utisak da se nešto krije. Bilo bi dobro i primerno situaciji da pored davanja saopštenja o situaciji Štab za vanredne situacije i lokalne zdravstvene ustanove daju i dodatne informacije na pitanja novinara", smatra Nenadić. Nemanja Nenadić (Foto: Medija centar Beograd) Dodao je da ne postoji zakonom uređena obaveza da se odgovara na novinarska pitanja, mada bi to trebalo da bude normalno u demokratskom društvu, pa stoga nema pravne zaštite ukoliko lokalna vlast nije otvorena prema građanima. "I mediji i građani imaju drugu pravnu mogućnost - da u vezi sa ovim pitanjima postavljaju zahteve za pristup informacijama. Pošto je reč o informacijama koje se tiču javnog zdravlja, rok za odgovor na takve zahteve je 48 sati", ističe Nenadić. Prema njegovim rečima, građani bi putem medija trebalo da imaju mogućnost da dobiju odgovor na sva otvorena pitanja, jer saopštenja mogu biti nejasna ili nepotpuna. "Ukoliko lokalne samouprave i ustanove ne žele da pruže dodatne informacije, to će biti na štetu jačanja poverenja između vlasti i građana, da stvori uznemirenost ili nepoverenje i da se u krajnjoj liniji odrazi loše na borbu protiv pandemije", kaže Nenadić. Dr Miroslav Ilić iz Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici kaže za VOICE da totalitarna država koja teži da sve vodi centralizovano ima nameru da građanima pokaže da jedino ona ima pravo da brine o njima, a da bi joj bili zahvalni, kao i da opravda enormne izdatke za koje niko ne zna koliki su, a napravljeni su u vreme "vanrednog stanja" (respiratori, maske, lekovi, "Vatreno oko", i drugo). "Zato ne sme biti 'decentralizacije' podataka, da niko ne sme ništa da pita", smatra Ilić. Pismo lekara: Bunt zbog manipulacija medicinom i istinom On je naveo da je uzrok otvorenog pisma lekara o smeni Kriznog štaba koje je do sada potpisalo više od 2.700 zdravstvenih radnika reakcija na manipulacije medicinom i istinom. "Kada se tome doda i neumerenost (sve)vlasti u osionosti obraćanja na konferencijama za medije u kojima se izbegava objektivna odgovornost onih koji su rukovodili ponašanjem građana, a sva krivica prebacije na 'unutrašnje neprijatelje' i same građane, uz stalne pretnje 'policijskim časom' - rezultat je bunt samomislećih ljudi", smatra dr Ilić. Miroslav Ilić (Foto: Medija centar Beograd) "Takođe, estradno nastupanje epidemiologa koji nisu ispunili jedini svoj zadatak, a to je da brinu o tačnim brojkama obolelih i umrlih, nasuprot potpune marginalizacije svih drugih lekara koji direktno leče najteže obolele pacijente i stavljaju svoj život na kocku, zajedno sa medicinskim sestrama i drugim osobljem, dovodi do velikog nezadovoljstva", kaže Ilić i dodaje da se ni aktuelni ministri zdravlja nisu najbolje snašli, tako da je i to razlog za otklon od politike prema "struci", to jest, istinitom i časnom lekarstvu. Nemanja Nenadić takođe smatra da se svi postupci vlasti koji se mogu tumačiti kao manipulacija ili skrivanje podataka izrazito štetni za suzbijanje zaraze jer narušavaju poverenje koje je neophodno da postoji u ovakvim vanrednim situacijama. "S druge strane, potpuno je normalno i očekivano da postoji nesnalaženje i da se mogu javiti neusaglašenosti u podacima, jer je situacija nova, jer se podaci popunjavaju na mnogo mesta i jer ih možda ne unose svi na jednak način. Vlast može imati kratkoročne interese da se podaci štimuju tako da izgleda kao da je situacija bolja nego što jeste u nekom trenutku, na primer u onim nedeljama koje su prethodile junskim izborima", kaže Nenadić. On navodi da, ukoliko se pokaže da su podaci iz baze zaista "filtrirani" kako bi pokazali bolju sliku u tom periodu, "takvo postupanje čini se nerazumnim". "Naime, mi već nekoliko godina imamo situaciju na političkoj sceni u kojoj je vladajuća stranka neprikosnovena pa njihova nadmoćna pobeda na izborima svakako ne bi bila dovedena u pitanje ni da su građani znali da je ukupan broj zaraženih i preminulih npr. duplo veći nego što je saopštavano, ili da su i u predizbornom periodu ostale na snazi neke od restriktivnih mera umesto što je prerano proglašena 'pobeda nad Koronom' i što je to korišćeno u kampanji", objašnjava Nenadić. Prema njegovim rečima, sada bi trebalo omogućiti potpun uvid u bazu podataka iz informacionog sistema COVID-19 i raditi na tome da se poljuljano poverenje povrati. Očekuje nas duga borba sa Kovid-19 Dr Miroslav Ilić savetuje građanima da izbegavaju sve zatvorene prostore i da u njima nose masku, da izbegavaju boravak među velikim brojem ljudi i da vode brigu o svakoj prehladi ili bilo kom svom oboljenju, da ne bi bili dostupni virusu. "Bojim se da će Kovid-19, kao bolest sa kojom se još upoznajemo i koja je vrlo opaka morati još dugo da se borimo. Možda i čitavu jednu generaciju svetske populacije", upozorava Ilić. Foto: Pixabay On je podsetio da se PCR testovi centralizovano nabavljaju u Kini, zbog čega je i kupljeno "Vatreno oko", a da sve nabavke idu preko države i njenih organa, "pa i ambasadora, što smo videli na dočeku kineskih stručnjaka". "Tačnost kineskih PCR testova je veoma upitna. Zato ne sme niti jedan drugi proizvođač ili sertifikovana laboratorija da ima 'kontrolu' nad kineskim testovima", smatra dr Ilić. Bez PCR testova u Subotici Subotičanka koja je govorila za VOICE, a koja je želela da ostane anonimna, kaže da nije uspela da se tokom jučerašnjeg dana testira na korona virus, zato što u Zavodu za javno zdravlje nema testova. "Sledeće nedelje moram u Budimpeštu, međutim, u Zavodu se niko ne javlja na telefon, a ja bih da pitam da li rade PCR test. Kada ih zovem preko centrale, spuštaju mi telefon. Već dve nedelje zovem taj broj, pa sam otišla lično da proverim", kaže naša sagovornica. Dodala je da joj je žena sa termometrom ispred ulaza u Zavod objasnila da već oko četiri nedelje ne rade PCR testove, već samo one na antitela. "Mada, na ulazu stoji ispisano da je PCR testiranje 6.000 dinara, i naveden je i račun za uplatu. E sad, zašto ne skinu taj papir? Rečeno mi je da se PCR testiranje radi u Novom Sadu i da njih treba da zovem. Testiranje i put u Novi Sad pa u Budimpeštu će me skupo koštati. Smrt fašizmu, a narod šta izabere - što kaže Dubioza kolektiv", poručuje ova Subotičanka. Natalija Jakovljević (VOICE)  

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: autonomija.info

Link: https://www.autonomija.info/voice-subotica-u-gradu-niko-nije-nadlezan-za-informacije-o-virusu-korona.html

Autori: admin

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: (VOICE) Subotica: U gradu niko nije nadležan za informacije o virusu korona

"Skrivanje podataka izrazito šteti suzbijanju zaraze" 30. jul 2020 U Subotici ne postoji nikakva dvosmerna komunikacija između nadležnih institucija, zdravstvenih ustanova, gradskog Štaba za vanredne situacije, pa ni većine lekara, kada su u pitanju informacije koje se tiču virusa korona. Novinari se o epidemiološkoj situaciji informišu putem zvaničnih kanala, na sajtu Opšte bolnice Subotica ili putem povremenih saopštenja Štaba za vanredne situacije. Vezano za informacije o broju zaraženih u subotičkom Gerontološkom centru, Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) nije dobio ni jedan odgovor od lokalnih, ni državnih institucija. Dok se u javnosti licitira sa mogućim brojkama, šire se dezinformacije, a građani na lokalnom nivou ostaju uskraćeni za informacije od javnog značaja koje se tiču javnog zdravlja. Sagovornici VOICE-a rekli su da je centralizacija podataka i uskraćivanje svih relevantnih informacija medijima nerazumno i da se time stvara nepoverenje u vlast i uznemirenost kod građana, posebno na lokalnom nivou. Otvoreno pismo koje je potpisao veliki broj medicinskih radnika ukazuje na svojevrsni bunt do kojeg su dovele upravo manipulacije medicinom i istinom. Prema informacijama Štaba za vanredne situacije u Subotici od 20. jula, u Gerontološkom centru je povrđeno 11 pozitivnih korisnika na virus korona sa lakšom kliničkom slikom koji su su stabilnog stanja, kao i tri zaposlena radnika koja su u kućnoj izolaciji. Gerontološki centar u Subotici VOICE se za dodatne informacije obratio Opštoj bolnici Subotica, koja na svom sajtu svakodnevno objavljuje podatke o broju zaraženih, hospitalizovanih i otpuštenih. Međutim, odgovore nismo dobili ni o tome, koliko je u proteklom periodu ukupno korisnika Gerontološkog centra hospitalizovano u Opštoj bolnici u Suboticai, niti kakvo je njihovo zdravstveno stanje, da li ima eventualno smrtnih ishoda i ima li među njima i hospitalizovanih radnika iz Gerontološkog centra. VOICE je pitanja uputio i Štabu za vanredne situacije u Subotici o tome koliko je ukupno korisnika Gerontološkog centra zaraženo i da li se oni nalaze u Domu ili su hospitalizovani u Opštu bolnicu Subotica ili u neke druge ustanove; kakvo je njihovo zdravstveno stanje, da li eventualno ima smrtnih ishoda; koliko je ukupno zaposlenih u Gerontološkom centru zaraženo, gde se oni nalaze i u kakvom su zdravstvenom stanju; da li su svi korisnici Doma i zaposleni testirani na virus; na koji način je virus "ušao" u Gerontološki centar; kakve su dodatne mere preduzete u ovom Centru, kao i kome od medicinskih radnika, lekara, novinari mogu da se obrate za izjave vezano za epidemiološku situaciju u Subotici. Odgovore nismo dobili. Sa istim pitanjima novinarka VOICE-a obratila i direktoru Gerontološkog centra u Subotici, koji uvek daje izjave svim medijima, međutim, ovaj put nam je rečeno da mu je zabranjeno da daje izjave i da se obratimo nadležnom ministarstvu za odgovore "koje je jedino nadležno da informiše javnost". VOICE se pismenim putem obratio i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i zatražio odgovore na pomenuta pitanja, kao i zbog čega direktor Gerontološkog centra ne može da daje izjave novinarima kao i ranije i zašto tu funkciju umesto nadležnih u ovom Centru obavlja nadležno ministarstvo. U odgovoru ministarstva upućeni smo na link sa objašnjenjem da se preko njega možemo informisati u vezi sa temom kojom se bavimo. S obzirom da link vesti koji smo dobili ne sadrži ni jedan odgovor na naša pitanja, zatražili smo da nam odgovore na sva prethodno postavljena pitanja. Odgovore nismo dobili. Prema nezvaničnim izvorima do kojih je došao VOICE od pojedinih zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, broj zaraženih u Gerontološkom centru je minimum duplo veći u odnosu na poslednje objavljene informacije gde se navodi broj od 11 zaraženih. Dostupne zbirne informacije o broju zaraženih u staračkim domovima U ustanovama socijalne zaštite i domovima za smeštaj starih i odraslih osoba potvrđeno je prisustvo virusa korona kod 162 korisnika i 94 zaposlena, saopštilo je u utorak, 27. jula, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Prisustvo virusa potvrđeno je u gerontološkim centrima u Mataruškoj Banji, Rumi, Beogradu (na Voždovcu), u Mladenovcu, Knjaževcu, Subotici i Novom Sadu, Ustanovi za odrasle i starije u Leskovcu, Domu za smeštaj starih u Surdulici i domu za stare u Kuli. Do sada je izlečeno 644 korisnika socijalne zaštite i 242 zaposlena. Na osnovu poslednjeg izveštaja od 28. jula, na sajtu Opšte bolnice Subotica navedeno je da je u poslednja 24 sata u Kovid respiratornoj ambulanti Opšte bolnice Subotica obavljeno 37 pregleda, od toga je šest pacijenata zadržano na bolničkom lečenju. Istovremene, na dalju kućnu izolaciju otpušteno je 12 pacijenata u oporavljenom stanju. Trenutno se na bolničkom lečenju u Kovid delu bolnice (Kovid infektivno odeljenje, Kovid centar, Kovid jedinica intenzivnog lečenja) nalazi ukupno 98 pacijenata, od kojih je 11 u Kovid jedinici intenzivnog lečenja, a sedam na mehaničkoj ventilaciji. Uskraćivanje informacija stvaraju uznemirenost i nepoverenje Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić podsetio je za VOICE da je uveden jedinstveni informacioni sistem za celu zemlju, koji vodi "Batut", gde bi trebalo da se slivaju svi podaci o testiranim, zaraženim, lečenim i preminulim osobama iz svih zdravstvenih ustanova i da bi iz tog sistema trebalo da bude vidljivo kakva je situacija u svakoj lokalnoj samoupravi. "Međutim, ti podaci nisu ažurirani za svaki dan po svakoj opštini, pa je to stvorilo utisak da se nešto krije. Bilo bi dobro i primerno situaciji da pored davanja saopštenja o situaciji Štab za vanredne situacije i lokalne zdravstvene ustanove daju i dodatne informacije na pitanja novinara", smatra Nenadić. Nemanja Nenadić (Foto: Medija centar Beograd) Dodao je da ne postoji zakonom uređena obaveza da se odgovara na novinarska pitanja, mada bi to trebalo da bude normalno u demokratskom društvu, pa stoga nema pravne zaštite ukoliko lokalna vlast nije otvorena prema građanima. "I mediji i građani imaju drugu pravnu mogućnost - da u vezi sa ovim pitanjima postavljaju zahteve za pristup informacijama. Pošto je reč o informacijama koje se tiču javnog zdravlja, rok za odgovor na takve zahteve je 48 sati", ističe Nenadić. Prema njegovim rečima, građani bi putem medija trebalo da imaju mogućnost da dobiju odgovor na sva otvorena pitanja, jer saopštenja mogu biti nejasna ili nepotpuna. "Ukoliko lokalne samouprave i ustanove ne žele da pruže dodatne informacije, to će biti na štetu jačanja poverenja između vlasti i građana, da stvori uznemirenost ili nepoverenje i da se u krajnjoj liniji odrazi loše na borbu protiv pandemije", kaže Nenadić. Dr Miroslav Ilić iz Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici kaže za VOICE da totalitarna država koja teži da sve vodi centralizovano ima nameru da građanima pokaže da jedino ona ima pravo da brine o njima, a da bi joj bili zahvalni, kao i da opravda enormne izdatke za koje niko ne zna koliki su, a napravljeni su u vreme "vanrednog stanja" (respiratori, maske, lekovi, "Vatreno oko", i drugo). "Zato ne sme biti 'decentralizacije' podataka, da niko ne sme ništa da pita", smatra Ilić. Pismo lekara: Bunt zbog manipulacija medicinom i istinom On je naveo da je uzrok otvorenog pisma lekara o smeni Kriznog štaba koje je do sada potpisalo više od 2.700 zdravstvenih radnika reakcija na manipulacije medicinom i istinom. "Kada se tome doda i neumerenost (sve)vlasti u osionosti obraćanja na konferencijama za medije u kojima se izbegava objektivna odgovornost onih koji su rukovodili ponašanjem građana, a sva krivica prebacije na 'unutrašnje neprijatelje' i same građane, uz stalne pretnje 'policijskim časom' - rezultat je bunt samomislećih ljudi", smatra dr Ilić. Miroslav Ilić (Foto: Medija centar Beograd) "Takođe, estradno nastupanje epidemiologa koji nisu ispunili jedini svoj zadatak, a to je da brinu o tačnim brojkama obolelih i umrlih, nasuprot potpune marginalizacije svih drugih lekara koji direktno leče najteže obolele pacijente i stavljaju svoj život na kocku, zajedno sa medicinskim sestrama i drugim osobljem, dovodi do velikog nezadovoljstva", kaže Ilić i dodaje da se ni aktuelni ministri zdravlja nisu najbolje snašli, tako da je i to razlog za otklon od politike prema "struci", to jest, istinitom i časnom lekarstvu. Nemanja Nenadić takođe smatra da se svi postupci vlasti koji se mogu tumačiti kao manipulacija ili skrivanje podataka izrazito štetni za suzbijanje zaraze jer narušavaju poverenje koje je neophodno da postoji u ovakvim vanrednim situacijama. "S druge strane, potpuno je normalno i očekivano da postoji nesnalaženje i da se mogu javiti neusaglašenosti u podacima, jer je situacija nova, jer se podaci popunjavaju na mnogo mesta i jer ih možda ne unose svi na jednak način. Vlast može imati kratkoročne interese da se podaci štimuju tako da izgleda kao da je situacija bolja nego što jeste u nekom trenutku, na primer u onim nedeljama koje su prethodile junskim izborima", kaže Nenadić. On navodi da, ukoliko se pokaže da su podaci iz baze zaista "filtrirani" kako bi pokazali bolju sliku u tom periodu, "takvo postupanje čini se nerazumnim". "Naime, mi već nekoliko godina imamo situaciju na političkoj sceni u kojoj je vladajuća stranka neprikosnovena pa njihova nadmoćna pobeda na izborima svakako ne bi bila dovedena u pitanje ni da su građani znali da je ukupan broj zaraženih i preminulih npr. duplo veći nego što je saopštavano, ili da su i u predizbornom periodu ostale na snazi neke od restriktivnih mera umesto što je prerano proglašena 'pobeda nad Koronom' i što je to korišćeno u kampanji", objašnjava Nenadić. Prema njegovim rečima, sada bi trebalo omogućiti potpun uvid u bazu podataka iz informacionog sistema COVID-19 i raditi na tome da se poljuljano poverenje povrati. Očekuje nas duga borba sa Kovid-19 Dr Miroslav Ilić savetuje građanima da izbegavaju sve zatvorene prostore i da u njima nose masku, da izbegavaju boravak među velikim brojem ljudi i da vode brigu o svakoj prehladi ili bilo kom svom oboljenju, da ne bi bili dostupni virusu. "Bojim se da će Kovid-19, kao bolest sa kojom se još upoznajemo i koja je vrlo opaka morati još dugo da se borimo. Možda i čitavu jednu generaciju svetske populacije", upozorava Ilić. Foto: Pixabay On je podsetio da se PCR testovi centralizovano nabavljaju u Kini, zbog čega je i kupljeno "Vatreno oko", a da sve nabavke idu preko države i njenih organa, "pa i ambasadora, što smo videli na dočeku kineskih stručnjaka". "Tačnost kineskih PCR testova je veoma upitna. Zato ne sme niti jedan drugi proizvođač ili sertifikovana laboratorija da ima 'kontrolu' nad kineskim testovima", smatra dr Ilić. Bez PCR testova u Subotici Subotičanka koja je govorila za VOICE, a koja je želela da ostane anonimna, kaže da nije uspela da se tokom jučerašnjeg dana testira na korona virus, zato što u Zavodu za javno zdravlje nema testova. "Sledeće nedelje moram u Budimpeštu, međutim, u Zavodu se niko ne javlja na telefon, a ja bih da pitam da li rade PCR test. Kada ih zovem preko centrale, spuštaju mi telefon. Već dve nedelje zovem taj broj, pa sam otišla lično da proverim", kaže naša sagovornica. Dodala je da joj je žena sa termometrom ispred ulaza u Zavod objasnila da već oko četiri nedelje ne rade PCR testove, već samo one na antitela. "Mada, na ulazu stoji ispisano da je PCR testiranje 6.000 dinara, i naveden je i račun za uplatu. E sad, zašto ne skinu taj papir? Rečeno mi je da se PCR testiranje radi u Novom Sadu i da njih treba da zovem. Testiranje i put u Novi Sad pa u Budimpeštu će me skupo koštati. Smrt fašizmu, a narod šta izabere - što kaže Dubioza kolektiv", poručuje ova Subotičanka. Natalija Jakovljević (VOICE)Podelite ovu stranicu!

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: maglocistac.rs

Link: https://maglocistac.rs/subotica-u-gradu-niko-nije-nadlezan-za-informacije-o-virusu-korona/

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Subotica: U gradu niko nije nadležan za informacije o virusu korona

Početna Društvo U Subotici ne postoji nikakva dvosmerna komunikacija između nadležnih institucija, zdravstvenih ustanova, gradskog Štaba za vanredne situacije, pa ni većine lekara, kada su u pitanju informacije koje se tiču virusa korona. Novinari se o epidemiološkoj situaciji informišu putem zvaničnih kanala, na sajtu Opšte bolnice Subotica ili putem povremenih saopštenja Štaba za vanredne situacije. Vezano za informacije o broju zaraženih u subotičkom Gerontološkom centru, Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) nije dobio ni jedan odgovor od lokalnih, ni državnih institucija. Dok se u javnosti licitira sa mogućim brojkama, šire se dezinformacije, a građani na lokalnom nivou ostaju uskraćeni za informacije od javnog značaja koje se tiču javnog zdravlja.Sagovornici VOICE-a rekli su da je centralizacija podataka i uskraćivanje svih relevantnih informacija medijima nerazumno i da se time stvara nepoverenje u vlast i uznemirenost kod građana, posebno na lokalnom nivou. Otvoreno pismo koje je potpisao veliki broj medicinskih radnika ukazuje na svojevrsni bunt do kojeg su dovele upravo manipulacije medicinom i istinom.Prema informacijama Štaba za vanredne situacije u Subotici od 20. jula, u Gerontološkom centru je povrđeno 11 pozitivnih korisnika na virus korona sa lakšom kliničkom slikom koji su su stabilnog stanja, kao i tri zaposlena radnika koja su u kućnoj izolaciji.Gerontološki centar Subotica, foto: Natalija JakovljevićVOICE se za dodatne informacije obratio Opštoj bolnici Subotica, koja na svom sajtu svakodnevno objavljuje podatke o broju zaraženih, hospitalizovanih i otpuštenih. Međutim, odgovore nismo dobili ni o tome, koliko je u proteklom periodu ukupno korisnika Gerontološkog centra hospitalizovano u Opštoj bolnici u Suboticai, niti kakvo je njihovo zdravstveno stanje, da li ima eventualno smrtnih ishoda i ima li među njima i hospitalizovanih radnika iz Gerontološkog centra.VOICE je pitanja uputio i Štabu za vanredne situacije u Subotici o tome koliko je ukupno korisnika Gerontološkog centra zaraženo i da li se oni nalaze u Domu ili su hospitalizovani u Opštu bolnicu Subotica ili u neke druge ustanove; kakvo je njihovo zdravstveno stanje, da li eventualno ima smrtnih ishoda; koliko je ukupno zaposlenih u Gerontološkom centru zaraženo, gde se oni nalaze i u kakvom su zdravstvenom stanju; da li su svi korisnici Doma i zaposleni testirani na virus; na koji način je virus "ušao" u Gerontološki centar; kakve su dodatne mere preduzete u ovom Centru, kao i kome od medicinskih radnika, lekara, novinari mogu da se obrate za izjave vezano za epidemiološku situaciju u Subotici. Odgovore nismo dobili.Sa istim pitanjima novinarka VOICE-a obratila i direktoru Gerontološkog centra u Subotici, koji uvek daje izjave svim medijima, međutim, ovaj put nam je rečeno da mu je zabranjeno da daje izjave i da se obratimo nadležnom ministarstvu za odgovore "koje je jedino nadležno da informiše javnost".VOICE se pismenim putem obratio i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i zatražio odgovore na pomenuta pitanja, kao i zbog čega direktor Gerontološkog centra ne može da daje izjave novinarima kao i ranije i zašto tu funkciju umesto nadležnih u ovom Centru obavlja nadležno ministarstvo. U odgovoru ministarstva upućeni smo na link sa objašnjenjem da se preko njega možemo informisati u vezi sa temom kojom se bavimo. S obzirom da link vesti koji smo dobili ne sadrži ni jedan odgovor na naša pitanja, zatražili smo da nam odgovore na sva prethodno postavljena pitanja. Odgovore nismo dobili.Prema nezvaničnim izvorima do kojih je došao VOICE od pojedinih zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, broj zaraženih u Gerontološkom centru je minimum duplo veći u odnosu na poslednje objavljene informacije gde se navodi broj od 11 zaraženih. Dostupne zbirne informacije o broju zaraženih u staračkim domovimaU ustanovama socijalne zaštite i domovima za smeštaj starih i odraslih osoba potvrđeno je prisustvo virusa korona kod 162 korisnika i 94 zaposlena, saopštilo je u utorak, 27. jula, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.Prisustvo virusa potvrđeno je u gerontološkim centrima u Mataruškoj Banji, Rumi, Beogradu (na Voždovcu), u Mladenovcu, Knjaževcu, Subotici i Novom Sadu, Ustanovi za odrasle i starije u Leskovcu, Domu za smeštaj starih u Surdulici i domu za stare u Kuli. Do sada je izlečeno 644 korisnika socijalne zaštite i 242 zaposlena.Na osnovu poslednjeg izveštaja od 28. jula, na sajtu Opšte bolnice Subotica navedeno je da je u poslednja 24 sata u Kovid respiratornoj ambulanti Opšte bolnice Subotica obavljeno 37 pregleda, od toga je šest pacijenata zadržano na bolničkom lečenju. Istovremene, na dalju kućnu izolaciju otpušteno je 12 pacijenata u oporavljenom stanju.Trenutno se na bolničkom lečenju u Kovid delu bolnice (Kovid infektivno odeljenje, Kovid centar, Kovid jedinica intenzivnog lečenja) nalazi ukupno 98 pacijenata, od kojih je 11 u Kovid jedinici intenzivnog lečenja, a sedam na mehaničkoj ventilaciji. Uskraćivanje informacija stvaraju uznemirenost i nepoverenjeProgramski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić podsetio je za VOICE da je uveden jedinstveni informacioni sistem za celu zemlju, koji vodi "Batut", gde bi trebalo da se slivaju svi podaci o testiranim, zaraženim, lečenim i preminulim osobama iz svih zdravstvenih ustanova i da bi iz tog sistema trebalo da bude vidljivo kakva je situacija u svakoj lokalnoj samoupravi."Međutim, ti podaci nisu ažurirani za svaki dan po svakoj opštini, pa je to stvorilo utisak da se nešto krije. Bilo bi dobro i primerno situaciji da pored davanja saopštenja o situaciji Štab za vanredne situacije i lokalne zdravstvene ustanove daju i dodatne informacije na pitanja novinara", smatra Nenadić.Nemanja Nenadić (Foto: Medija centar Beograd)Dodao je da ne postoji zakonom uređena obaveza da se odgovara na novinarska pitanja, mada bi to trebalo da bude normalno u demokratskom društvu, pa stoga nema pravne zaštite ukoliko lokalna vlast nije otvorena prema građanima."I mediji i građani imaju drugu pravnu mogućnost - da u vezi sa ovim pitanjima postavljaju zahteve za pristup informacijama. Pošto je reč o informacijama koje se tiču javnog zdravlja, rok za odgovor na takve zahteve je 48 sati", ističe Nenadić.Prema njegovim rečima, građani bi putem medija trebalo da imaju mogućnost da dobiju odgovor na sva otvorena pitanja, jer saopštenja mogu biti nejasna ili nepotpuna."Ukoliko lokalne samouprave i ustanove ne žele da pruže dodatne informacije, to će biti na štetu jačanja poverenja između vlasti i građana, da stvori uznemirenost ili nepoverenje i da se u krajnjoj liniji odrazi loše na borbu protiv pandemije", kaže Nenadić.Dr Miroslav Ilić iz Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici kaže za VOICE da totalitarna država koja teži da sve vodi centralizovano ima nameru da građanima pokaže da jedino ona ima pravo da brine o njima, a da bi joj bili zahvalni, kao i da opravda enormne izdatke za koje niko ne zna koliki su, a napravljeni su u vreme "vanrednog stanja" (respiratori, maske, lekovi, "Vatreno oko", i drugo)."Zato ne sme biti 'decentralizacije' podataka, da niko ne sme ništa da pita", smatra Ilić.Pismo lekara: Bunt zbog manipulacija medicinom i istinomOn je naveo da je uzrok otvorenog pisma lekara o smeni Kriznog štaba koje je do sada potpisalo više od 2.700 zdravstvenih radnika reakcija na manipulacije medicinom i istinom."Kada se tome doda i neumerenost (sve)vlasti u osionosti obraćanja na konferencijama za medije u kojima se izbegava objektivna odgovornost onih koji su rukovodili ponašanjem građana, a sva krivica prebacije na 'unutrašnje neprijatelje' i same građane, uz stalne pretnje 'policijskim časom' - rezultat je bunt samomislećih ljudi", smatra dr Ilić.Miroslav Ilić (Foto: Medija centar Beograd)"Takođe, estradno nastupanje epidemiologa koji nisu ispunili jedini svoj zadatak, a to je da brinu o tačnim brojkama obolelih i umrlih, nasuprot potpune marginalizacije svih drugih lekara koji direktno leče najteže obolele pacijente i stavljaju svoj život na kocku, zajedno sa medicinskim sestrama i drugim osobljem, dovodi do velikog nezadovoljstva", kaže Ilić i dodaje da se ni aktuelni ministri zdravlja nisu najbolje snašli, tako da je i to razlog za otklon od politike prema "struci", to jest, istinitom i časnom lekarstvu.Nemanja Nenadić takođe smatra da se svi postupci vlasti koji se mogu tumačiti kao manipulacija ili skrivanje podataka izrazito štetni za suzbijanje zaraze jer narušavaju poverenje koje je neophodno da postoji u ovakvim vanrednim situacijama."S druge strane, potpuno je normalno i očekivano da postoji nesnalaženje i da se mogu javiti neusaglašenosti u podacima, jer je situacija nova, jer se podaci popunjavaju na mnogo mesta i jer ih možda ne unose svi na jednak način. Vlast može imati kratkoročne interese da se podaci štimuju tako da izgleda kao da je situacija bolja nego što jeste u nekom trenutku, na primer u onim nedeljama koje su prethodile junskim izborima", kaže Nenadić.On navodi da, ukoliko se pokaže da su podaci iz baze zaista "filtrirani" kako bi pokazali bolju sliku u tom periodu, "takvo postupanje čini se nerazumnim"."Naime, mi već nekoliko godina imamo situaciju na političkoj sceni u kojoj je vladajuća stranka neprikosnovena pa njihova nadmoćna pobeda na izborima svakako ne bi bila dovedena u pitanje ni da su građani znali da je ukupan broj zaraženih i preminulih npr. duplo veći nego što je saopštavano, ili da su i u predizbornom periodu ostale na snazi neke od restriktivnih mera umesto što je prerano proglašena 'pobeda nad Koronom' i što je to korišćeno u kampanji", objašnjava Nenadić.Prema njegovim rečima, sada bi trebalo omogućiti potpun uvid u bazu podataka iz informacionog sistema COVID-19 i raditi na tome da se poljuljano poverenje povrati.Očekuje nas duga borba sa Kovid-19Dr Miroslav Ilić savetuje građanima da izbegavaju sve zatvorene prostore i da u njima nose masku, da izbegavaju boravak među velikim brojem ljudi i da vode brigu o svakoj prehladi ili bilo kom svom oboljenju, da ne bi bili dostupni virusu.Foto: Pixabay"Bojim se da će Kovid-19, kao bolest sa kojom se još upoznajemo i koja je vrlo opaka morati još dugo da se borimo. Možda i čitavu jednu generaciju svetske populacije", upozorava Ilić.On je podsetio da se PCR testovi centralizovano nabavljaju u Kini, zbog čega je i kupljeno "Vatreno oko", a da sve nabavke idu preko države i njenih organa, "pa i ambasadora, što smo videli na dočeku kineskih stručnjaka"."Tačnost kineskih PCR testova je veoma upitna. Zato ne sme niti jedan drugi proizvođač ili sertifikovana laboratorija da ima 'kontrolu' nad kineskim testovima", smatra dr Ilić.Bez PCR testova u SuboticiSubotičanka koja je govorila za VOICE, a koja je želela da ostane anonimna, kaže da nije uspela da se tokom jučerašnjeg dana testira na korona virus, zato što u Zavodu za javno zdravlje nema testova."Sledeće nedelje moram u Budimpeštu, međutim, u Zavodu se niko ne javlja na telefon, a ja bih da pitam da li rade PCR test. Kada ih zovem preko centrale, spuštaju mi telefon. Već dve nedelje zovem taj broj, pa sam otišla lično da proverim", kaže naša sagovornica.Dodala je da joj je žena sa termometrom ispred ulaza u Zavod objasnila da već oko četiri nedelje ne rade PCR testove, već samo one na antitela."Mada, na ulazu stoji ispisano da je PCR testiranje 6.000 dinara, i naveden je i račun za uplatu. E sad, zašto ne skinu taj papir? Rečeno mi je da se PCR testiranje radi u Novom Sadu i da njih treba da zovem. Testiranje i put u Novi Sad pa u Budimpeštu će me skupo koštati. Smrt fašizmu, a narod šta izabere - što kaže Dubioza kolektiv", poručuje ova Subotičanka.Natalija Jakovljević (VOICE)                                          

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: europeanwesternbalkans.rs

Link: https://europeanwesternbalkans.rs/ne-prestaju-reakcije-na-oduku-vlade-za-uvid-u-transakcije-medija-ocd/

Autori: EWB

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Ne prestaju reakcije na oduku Vlade za uvid u transakcije medija i OCD

Ana Brnabić i Siniša Mali; Foto: Tanjug BEOGRAD - Uprava za sprečavanje pranja novca oglasila se povodom spiska novinara, organizacija civilnog društva i medijskih udruženja čije bankovne račune namerava da kontroliše. Direktor Uprave Željko Radovanović naveo je za program Njuzmaks Adrija da se radi o "redovnim aktivnostima".Ministar finansija Srbije Siniša Mali, koji u tehničkom mandatu predvodi resor u čijem sastavu je Uprava za sprečavanje pranja novca, odbacuje kritike pojedinaca i organizacija koje su se našle na listi, ali i ignoriše reakcije Evropske unije, ambasade Sjedinjenih Država u Srbiji ili međunarodnih nevladinih organizacija poput Amnesti internešnal."To je normalna aktivnost bez ikakve političke pozadine", ukazao je Siniša Mali govoreći u sredu za televiziju Pink, čiji vlasnik Željko Mitrović važi za medijskog mogula bliskog vlastima u Srbiji. Ukazao je da se na sličan način prate tokovi novca u drugim evropskim zemljama - poput Francuske i Nemačke."Cilj je procena rizika od finansiranja terorizma, a ne sprovođenje bilo kakve istrage ili svrstavanje organizacija u red kriminalnih grupa", rekao je u utorak Radovanović.Programski direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić objašnjava za Danas da Uprava za sprečavanje pranja novca, na osnovu međunarodnih standarda u toj oblasti, može imati legitimne razloge da kontroliše rad nevladinih organizacija, ukoliko je cilj tih mera sprečavanje finansiranja terorizma."Međutim, sudeći po spisku koji je objavljen i čija je tačnost indirektno potvrđena od strane v.d. direktora Uprave, te kontrole se preduzimaju kod brojnih organizacija koje finansiraju poznati i nesumnjivi donatori, i koje taj novac troše na projekte koji očigledno nemaju veze sa terorizmom", rekao je Nenadić.On je naglasio da ovu kontrolu ne bi trebalo mešati sa redovnim kontrolama poreskih organa kojima podležu sva pravna lica, jer se preduzimaju iz drugih razloga.Fridom haus: Spisak ostavlja utisak otvorenog i sistematičnog napada na kritikuSofija Orloski, programska menadžerka Fridom hausa (FH) za Evropu i Evroaziju istakla je da je FH duboko zabrinut zbog događaja u Srbiji, posebno što su im prethodile godine progona nezavisnih medija i OCD, prenosi Glas Amerike. "Imajući u vidu da objavljena lista sadrži imena poznatih i poštovanih istraživačkih medija, organizacija za zaštitu ljudskih prava, novinara i aktivista, ostavlja se utisak otvorenog i sistematičnog napada na kritiku - pre nego kredibilne istrage izolovanog incidenta", rekla je Orloski.Ona je istakla da korišćenje optužbi za pranje novca ili terorizma protiv nevladinih organizacije i kritičara vlasti nije novina."To je redovna pojava u evroazijskim totalitarnim državama koje teže da ućutkaju nezavisne posmatrače i oponente - najzastupljenija u Rusiji, ali i Turskoj, Kazahstanu ili Tadžikistanu", objašnjava Orloski.Prema njenim rečima to je pokazatelj da su vlasti spremne da zloupotrebe značaj transparentnosti i odgovornosti institucija kako bi ostvarile svoje političke ciljeve.Zaštitnik građana najavljuje kontrolu postupka UpraveZaštitnik građana Zoran Pašalić najavio je da će izvršiti kontrolu povodom informacije da je Uprava za sprečavanje pranja novca napravila spisak novinara i udruženja i od banaka tražila uvid u njihove transakcije i da će javnosti saopštiti da li je kontrola urađena po zakonu, prenosi N1. "Zaštitnik građana nije upoznat sa razlogom zbog kojeg je Uprava za sprečavanja pranja novca izabrala baš navedene medijske radnike, nevladine organizacije i udruženja građana, ali će u okviru svojih nadležnosti pratiti ceo postupak", naveo je Pašalić u saopštenju.On je dodao da posledice koje mogu da imaju kontrolisani zavise od toga šta će Uprava za sprečavanje pranja novca prilikom kontrole utvrditi.Šabić: Sumnja Uprave u domenu naučne fantastikeU bilo kom kontekstu iza ovakve akcije i traženja ovakve količine i ove vrste podataka morala bi da postoji nekakva sumnja da se subjekti sa spiska bave pranjem novca ili još gore finansiranjem terorizma što je za svakog objektivnog u sferi "naučne fantastike" a ne realnosti, rekao je za Danas advokat Rodoljub Šabić, nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja.On je istakao da Uprava javnosti duguje objašnjenje o kakvim se sumnjama radi.Šabić podseća da su na spisku oba nacionalna udruženja novinara, novinarske ekipe koje su dobitnici najprestižnijih međunarodnih priznanja, OCD sa velikim autoritetom u međunarodnim relacijama i jedan broj ljudi, odgovornih lica u tim subjektima."Jedino što ih povezuje to nije nikakvo pranje novca ili terorizam već je činjenica da se bave argumentovanom kritikom aktuelne vlasti. Štaviše, dobar broj njih bavio se upravo razotkrivanjem situacija u kojima se reagovanje Uprave za sprečavanje pranja novca sa neuporedivo više osnova moglo i moralo očekivati ali je po pravilu izostajalo", ističe Šabić.On dodaje da je izjava v.d. direktora Uprave da nema selektivnog pristupa i da su "kontrolisali i ministre" zvuči cinično i to dvostruko."Prvo, nije nikakvo čudo već je savršeno normalno da ako postoji sumnja kontrolišu ministre i druge funkcionere, a u slučajevima ministra finansija i ministra odbrane je stvarno postojala - na sumnjive transakcije ukazale su banke. Od "kontrole" nije bilo nikakvih efekata. Ako dakle "tetke" ili neimenovani "prijatelji iz inostranstva" ili "bugarski grafolozi" mogu da otklone sumnju, deluje karikaturalno, ovakvo detaljno proveravanje poslovanja subjekata sa spiska jer su finansirani kroz legalne tokove, od poznatih finansijera, najčešće istih onih koji finansiraju i projekte Vlade Srbije, pa je akcija Uprave i za njih uvredljiva", rekao je Šabić.                    

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/biznis/bungalovi-restoran-i-bazen-na-jugu-srbije-nice-novi-turisticki-kompleks/3w5sbkm

Autori: M.A.

Teme: Javne nabavke

Naslov: BUNGALOVI, RESTORAN I BAZEN Na jugu Srbije niče novi turistički kompleks

U Gadžinom Hanu planira se izgradnja turističkog kompleksa sa bungalovima za odmor, restoranom i bazenom na otvorenom, a opština je potpisala ugovor sa projektantima, piše poslovni portal eKapija.Projekat je vredan 720.000 dinara, a Opština Gadžin Han raspisala je u junu javnu nabavku za izradu tehničke dokumentacije-projekta za izvođenje radova za izgradnju bungalova za odmor, restorana i bazena na otvorenom sa barom.Kompleks se nalazi lokaciji Donji Dušnik i reč je o građevinskoj parceli na kojoj je omogućena izgradnja kompleksa sa bazenom, restoranom i bungalovima za odmor.Idejnim rešenjem predviđa se izgradnja pet bungalova, restorana, kao i bazena na otvorenom sa pratećim objektom-barom i tehničkim prostorijama za bazensku tehniku. Uz severnu granicu parcele, a blizu samog ulaza na parcelu, predviđeno je 10 parking mesta za korisnike bazena i restorana, dok se u drugom kraju parcele, uz zapadnu granicu parcele predviđa šest parking mesta za goste koji će boraviti u bungalovima.Pešački i kolski pristupi kompleksu i objektima na parceli su omogućeni sa zapadne strane preko potencijalne novoprojektovane pristupne saobraćajnice.    

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: srbin.info

Link: https://srbin.info/politika/osveta-sinise-malog-zbog-pisanja-o-pranju-novca/

Autori: https://srbin.info

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Osveta Siniše Malog zbog pisanja o pranju novca?

Spisak novinara, medijskih i nevladinih organizacija čije bankovne račune Uprava za sprečavanje pranja novca namerava da kontroliše, nikako nije slučajan niti rutinski, kako to iz Uprave objašnjavaju. Ono što je ključno što navodi na sumnju da iza ove "provere" stoje nečije tendenciozne namere jeste činjenica da ne postoji objašnjenje, odnosno opravdana sumnja da bilo ko sa spiska pere novac ili finansira teroriste. FOTO: N.S Takođe, sve navedene organizacije i pojedinci uglavnom su kritičari aktuelnog režima, te su zbog ovog spiska reagovala brojna ne samo domaća već i međunarodna udruženja pozivajući vlast da prekine sa pritiscima i odmazdom, ili da bar da logično objašnjenje za šta se ko sumnjiči. Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić objašnjava za Danas da Uprava za sprečavanje pranja novca, na osnovu međunarodnih standarda u toj oblasti, može imati legitimne razloge da kontroliše rad nevladinih organizacija, ukoliko je cilj tih mera sprečavanje finansiranja terorizma, odnosno ispitivanje sumnji da se sredstva koriste za finansiranje terorizma. - Međutim, sudeći po spisku koji je objavljen i čija je tačnost indirektno potvrđena od strane v.d. direktora Uprave, te kontrole se preduzimaju kod brojnih organizacija koje finansiraju poznati i nesumnjivi donatori, i koje taj novac troše na projekte koji očigledno nemaju nikakve veze sa terorizmom. Zbog toga je već i samo preduzimanje ove kontrole sporno. Nju ne treba mešati sa redovnim kontrolama poreskih organa kojima podležu sva pravna lica, jer se preduzimaju iz drugih razloga - ističe Nenadić. Na spisku Uprave za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija nalazi se 20 ljudi i 37 organizacija ili udruženja. U zahtevu za uvid u njihove transakcije koji je Uprava uputila bankama podaci se traže kako bi se utvrdilo da li organizacije i pojedinci sa spiska imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca. Mnogi novinari i medijska udruženja bavila su se sumnjivim poslovima ministra finansija Siniše Malog pa sada ovu "akciju" Uprave vide kao njegovu osvetu. Među njima je predsednik UNS-a Vladimir Radomirović (i UNS je na spisku) koji je istovremeno i urednik portala Pištaljka. - Nije jasno zašto su se sve ove organizacije našle na tom spisku. Ako postoji rizik da mediji, novinari i organizacije peru novac, onda bi trebalo da Uprava i Ministarstvo finansija objave dokument o proceni rizika, pa da se kaže da je na osnovu toga upućen zahtev bankama, rekao je Radomirović gostujući na N1. On je podsetio da je Pištaljka svojevremeno pisala o sumnji da je Siniša Mali učestvovao u pranju novca, a da je ministar finansija bio akter u tekstovima i drugih medija koji su se našli na spisku Uprave, i pita da li se možda radi o odmazdi. Oko 130 pojedinaca i organizacija potpisalo je zahtev kojim se od Uprave, odnosno Ministarstva finansija traži da predoči osnove sumnje zbog kojih je naloženo vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka. "Zloupotreba zakonskih mehanizama i institucija radi nezakonitog pritiska na medije i organizacije civilnog društva predstavlja drastičan napad na slobodu udruživanja i slobodu informisanja. Vlast u Srbiji već godinama je suočena sa ozbiljnim kritikama i međunarodnih i domaćih organizacija u vezi sa ugrožavanjem ove dve važne slobode. Ovakav napad na organizacije koje se zalažu za izgradnju Srbije kao pravne države, poštovanje zakona i istinsku borbu protiv korupcije dodatni je argument da su ove vrednosti ozbiljno ugrožene u Srbiji. Organizacije, mediji i građani neće odustati od borbe za slobodnu i demokratsku državu, bez obzira na pretnje i pritiske", navodi se u zahtevu i dodaje da će mediji i organizacije preduzeti sve odgovarajuće pravne radnje protiv umešanih u ovu zloupotrebu, uključujući i krivični progon odgovornih, ali pre svega će insistirati na potpunim i jasnim odgovorima kako je do ovoga moglo da dođe. Evropska komisija: Civilno društvo ključ demokratije - Snažno civilno društvo je ključna komponenta svakog demokratskog sistema i državne institucije bi to trebalo da prepoznaju i tako ga tretiraju, poručila je portparolka Evropske komisije Ana Pisonero na pitanje portala European Western Balkans o zahtevu Uprave za sprečavanje pranja novca za informacije o transakcijama novinara i nevladinih organizacija. "Organizacije civilnog društva i branitelji ljudskih prava igraju ključnu ulogu u podizanju svesti o građanskim i političkim pravima i moraju biti u mogućnosti da slobodno rade", rekla je Pisonero. AI: Akcija zastrašivanja kritičara vlasti Direktor za Evropu Amnesti Internationala Nils Muižnieks ocenio je da je targetiranje novinara i nevladinih organizacija apsurdnim optužbama o pranju novca i finansiranju terorizma čin zastrašivanja i poslednja akcija koju su sprovele vlasti u Srbiji kako bi ućutkale kritičare. "Ovakva vrsta proizvoljne istrage koja posebno cilja one koji su kritični prema vlasti narušava pravo na slobodu izražavanja i ugrožava slobodu štampe. Te istrage moraju biti odbačene", istakao je Muižnieks. Šabić: Ovakva sumnja u domenu naučne fantastike Beograd - U bilo kom kontekstu iza ovakve akcije i traženja ovakve količine i ove vrste podataka morala bi da postoji nekakva sumnja da se subjekti sa spiska bave pranjem novca ili još gore finansiranjem terorizma što je za svakog objektivnog u sferi "naučne fantastike" a ne realnosti. Uprava javnosti duguje objašnjenje o kakvim se sumnjama radi - ocenjuje za Danas advokat i nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, upitan da prokomentariše opravdanost zahteva Uprave za sprečavanje prava novca da ispita novčane transakcije brojnih nezavisnih novinara i organizacija. Naš sagovornik podseća da su na spisku oba nacionalna udruženja novinara, novinarske ekipe koje su dobitnici najprestižnijih međunarodnih priznanja, NVO sa velikim autoritetom u međunarodnim relacijama i jedan broj ljudi, odgovornih lica u tim subjektima. - Jedino što ih povezuje to nije nikakvo pranje novca ili terorizam već je činjenica da se bave argumentovanom kritikom aktuelne vlasti. Štaviše, dobar broj njih bavio se upravo razotkrivanjem situacija u kojima se reagovanje Uprave za sprečavanje pranja novca neuporedivo više osnova moglo i moralo očekivati ali je po pravilu izostajalo, ističe Šabić. On dodaje da je izjava v.d.direktora Uprave da nema selektivnog pristupa i da su "kontrolisali i ministre" zvuči cinično i to dvostruko. - Prvo, nije nikakvo čudo već je savršeno normalno da ako postoji sumnja kontrolišu ministre i druge funkcionere a u slučajevima ministra finansija i ministra odbrane je stvarno postojala - na sumnjive transakcije ukazale su banke. Od "kontrole" nije bilo nikakvih efekata. Ako dakle "tetke" ili neimenovani "prijatelji iz inostranstva" ili "bugarski grafolozi"mogu da otklone sumnju, deluje karikaturalno, ovakvo detaljno proveravanje poslovanja subjekata sa spiska jer su finansirani kroz legalne tokove, od poznatih finansijera, najčešće istih onih koji finansiraju i projekte Vlade Srbije, pa je akcija uprave i za njih uvredljiva - ukazuje Šabić. Indikativno je, dodaje, i da "kontrolom NVO" nisu obuhvaćene neke za koje je odavno poznato da posluju netransparentno, godinama ne podnose čak ni po zakonu obavezne izveštaje "a ako tome dodamo da Uprava za sprečavanje nije nikakav nezavisni organ već je u sastavu ministarstva na čijem čelu je jedan od pomenutih ministara cela stvar deluje gotovo kao groteska". - Uveren sam da rezultat kontrole neće biti nikakav problem za kontrolisane, da će isključiti svaku sumnju u pranje novca pa će jedini efekat biti dalja, dodatna kompromitacija kod nas u floskulu pretvorenog principa - pustimo institucije da rade svoj posao. A izvesno i doprineti daljem srozavanju ugleda zemlje u vezi s pranjem novca. Podsetiću da smo do nedavno bili jedina evropska zemlja kojoj je "uspelo" da bude na crnoj listi FATF. A i bez toga mora biti razlog za brigu što su trajno ostale u senci mnoge transakcije koje bi sa stanovišta borbe protiv pranja novca morale biti zanimljive, od npr. ugovora o upravljanju Železarom s HPK Inženjering pa do Beograda na vodi. Popravljanju lošeg imidža sasvim sigurno ne mogu biti doprineti akcije protiv novinara i NVO - zaključuje Šabić. K. Živanović UKOLIKO IMATE ŽELJU DA PODRŽITE RAD PRODUKCIJE "CENTAR" I RAD PORTALA "SRBIN.INFO", DONACIJE MOŽETE UPLATITI PUTEM SLEDEĆIH LINKOVA: 5€ 10€ 20€ 50€ 100€ PayPal PostNet HVALA I BOG VAS BLAGOSLOVIO! Izvor: danas.rs Oznake: osveta, pranje novca, Siniša Mali

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: standard.rs

Link: https://www.standard.rs/2020/07/30/fridom-haus-i-ambasada-sad-zabrinjava-istraga-protiv-nvo-u-srbiji/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcijeSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Fridom haus i ambasada SAD: Zabrinjava istraga protiv NVO u Srbiji

Sofija Orloski, programska menadžerka Fridom hausa, upozorava vlasti u Srbiji da odmah prekinu sa napadima. Sofija Orloski, programska menadžerka Fridom hausa, upozorava vlasti u Srbiji da odmah prekinu sa napadima na NVO sektor"Fridom haus je duboko zabrinut zbog događaja u Srbiji - pogotovo što su im prethodile godine progona nezavisnih medija i nevladinih organizacija koje su sprovodile vlasti Srbije", kaže za Glas Amerike Sofija Orloski - programska menadžerka za Evropu i Evroaziju te nevladine organizacije sa sedištem u Vašingtonu.Orloski je za Glas Amerike govorila povodom toga što je Uprava za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija Srbije od domaćih banaka zatražila na uvid finansijske transakcije nekih od novinara, nevladinih organizacija i udruženja građana.Lista entiteta, koju je obelodanio medij Njuzmaks Adrija sadrži trideset sedam organizacija i udruženja, kao i dvadeset pojedinaca za čije finansijsko poslovanje je zainteresovana Uprava za sprečavanje pranja novca."Imajući u vidu da objavljena lista sadrži imena poznatih i poštovanih istraživačkih medija, organizacija za zaštitu ljudskih prava, novinara i aktivista, ostavlja se utisak otvorenog i sistematičnog napada na kritiku - pre nego kredibilne istrage izolovanog incidenta", istakla je Orloski u pisanoj izjavi Glasu Amerike.Potez Uprave za sprečavanje pranja novca delimično je objasnio njen direktor Željko Radovanović koji je za program Njuzmaks Adrije rekao da se radi o, kako je naznačio, redovnim aktivnostima."Cilj je procena rizika od finansiranja terorizma, a ne sprovođenje bilo kakve istrage ili svrstavanje organizacija u red kriminalnih grupa", rekao je u utorak Radovanović.Subjekti obuhvaćeni interesovanjem Uprave koju predvodi Radovanović, među kojima su, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Udruženje novinara Srbije (UNS), portali Centar za istraživačko novinarstvo (CINS), Balkanska istraživačka mreža (BIRN), Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK), Evropski pokret u Srbiji, Fond za humanitarno pravo - kao i novinari Slobodan Georgiev, Biljana Stepanović, Branko Čečen, Vukašin Obradović i drugi, potez Uprave - a samim tim i države, ocenili su kao vrstu pritiska na deo javnosti koji ukazuje na korupciju u redovima vlasti, političku torturu ili kršenja ljudskih prava."Korišćenje optužbi za pranje novca ili terorizam protiv nevladinih organizacija i kritičara vlasti nije ništa novo", ukazuje Sofija Orloski iz nevladine organizacije Fridom haus koja se bavi proučavanjem i zagovaranjem demokratije, političkih sloboda i ljudskih prava."To je redovna pojava u evroazijskim totalitarnim državama koje teže da ućutkaju nezavisne posmatrače i oponente - najzastupljenija u Rusiji, ali i Turskoj, Kazahstanu ili Tadžikistanu. Vlasti Srbije su tu navodnu istragu pokrenule protiv grupa i pojedinaca koji su otvoreno ukazivali na izraženu korupciju zvaničnika vlasti i kritikovali nazadovanje Srbije na polju ljudskih prava", podvukla je Orloski.Prema njenim rečima - to je pokazatelj da su vlasti spremne da zloupotrebe značaj transparentnosti i odgovornih institucija kako bi ostvarile svoje političke ciljeve."Štaviše, koristeći se mehanizmom sprečavanja pranja novca za zastrašivanje civilnog društva koje ima važnu ulogu nezavisnog posmatrača - vlasti Srbije iskazuju jasan prezir prema svojoj posvećenosti iskorenjivanja korupcije", ustvrdila je Orloski.Ministar finansija Srbije Siniša Mali, koji u tehničkom mandatu, predvodi resor u čijem sastavu je Uprava za sprečavanje pranja novca, odbacuje kritike pojedinaca i organizacija koje su se našle na listi - i kao da ne haje na reakcije Evropske unije, ambasade Sjedinjenih Država u Srbiji ili međunarodnih nevladinih organizacija poput Amnesti internešnla."To je normalna aktivnost bez ikakve političke pozadine", ukazao je Siniša Mali govoreći u sredu za televiziju Pink, čiji vlasnik Željko Mitrović, važi za medijskog mogula bliskog vlastima u Srbiji. Ukazao je da se na sličan način prate tokovi novca u drugim evropskim zemljama - poput Francuske i Nemačke.Sofija Orloski, programska menadžerka Fridom hausa, međutim upozorava vlasti u Srbiji da odmah prekinu sa napadima."Zvaničnici bi potpuno transparentno trebalo da objasne šta je uzrok njihove zabrinutosti u pogledu grupa i pojedinaca koji su se našli na meti provera. Snažan nevladin sektor Srbije može biti važan partner u poboljšanju načina vladanja i poštovanja osnovnih sloboda. Umesto pretnji - vlasti bi trebalo da se uključe u iskreni dijalog", zaključila je Sofija Orloski.Nevladina organizacija Fridom haus je u svom poslednjem izveštaju "Zemlje u tranziciji" zaključile da Srbija i Crna Gora, prvi put od 2003, nisu demokratske države i da su prešle u kategoriju vlada u tranziciji ili hibridnih režima. Vlada Srbije je tim povodom toj organizaciji uputila pismo u kome je osporila zaključke utvrđene u izveštaju. Odgovor Fridom hausa na to bio je da stoji iza zaključaka izveštaja "Zemlje u tranziciji".ŠTA SU NADLEŽNOSTI UPRAVE? Nadležnosti Uprave za sprečavanje pranja novca definisane su Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.U skladu sa tim Uprava prikuplja, obrađuje, analizira i prosleđuje nadležnim organima informacije, podatke i dokumentaciju koju pribavlja u skladu sa zakonom i vrši druge poslove koji se odnose na sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma.SINIŠA MALI BIO POD ISTRAGOM Siniša Mali, ministar finansija u tehničkom mandatu i nekadašnji gradonačelnik Beograda, 2016. godine je i sam bio pod istragom Uprave za sprečavanje pranja novca u postupku koji je pokrenula Agencija za borbu protiv korupcije.Učinila je to reagujući na istraživačke tekstove portala KRIK u kojima je ukazano na sumnje da je Siniša Mali bio umešan u kupovinu 24 apartmana na bugarskom primorju. Više tužilaštvo je u njegovom slučaju donelo odluku da ne pokrene istragu za pranje novca.Autor Milan NešićIzvor Glas Amerike, 29. jul 2020.AMBASADA SAD: ISTRAGA DELUJE SELEKTIVNO SAD su zabrinute zbog nečega što deluje kao selektivna istraga o organizacijama civilnog društva i medijskim kućama koje se bave istraživačkim novinarstvom, saopštila je Ambasada SAD u Beogradu povodom odluke Uprave ministarstva finansija Srbije za sprečavanje pranja novca da istraži finansijske podatke nekoliko desetina nevladinih organizacija, medija i pojedinaca u Srbiji.Ambasada poziva Vladu Srbije da ispunjava svoju ustavnu i međunarodnu obavezu da štiti osnovne slobode izražavanja, udruživanja i okupljanja, kao i da izbegava selektivnu primenu zakona u cilju pritiska na nezavisne organizacije."SAD su uvek spremne da pomognu Srbiji na njenom putu ka članstvu u EU. Međutim, utisak da Beograd možda guši civilno društvo ili slobodu medija naškodiće ugledu Srbije i otežati njeno napredovanje ka tom visoko vrednom cilju", zaključuje se u saopštenju.Uprava za sprečavanje pranja novca sačinila je spisak od 20 pojedinaca i 37 nevladinih organizacija ili udruženja i zatražila uvid u njihove bankarske transakcije od 1. januara 2019, pod obrazloženjem da je potrebno utvrditi da li neke od tih organizacija imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca.Ministarstvo finansija je negiralo da je istraga kojom se traži pristup podacima poslovnih banaka o tim grupama i pojedincima, ciljani napad na kritičare vlasti, rekavši da je to deo redovnih postupaka.Više od 140 nevladinih organizacija i pojedinaca potpisalo je zajedničko saopštenje objavljeno na sajtu nevladine organizacije Građanske inicijative, u kojem od Ministarstva finansija i Uprave za sprečavanje pranja novca traže da "bez odlaganja predoče osnove sumnje zbog kojih su naložili vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka".U saopštenju potpisnici navode da "član zakona na koji se pozvao direktor Uprave za sprečavanje pranja novca nalaže da se ovakva provera vrši isključivo za organizacije za koje postoje osnovi sumnje da su umešane u finansiranje terorizma", te da ovakav spisak ukazuje na zaključak da je na delu politička zloupotreba institucija i pokušaj urušavanja vladavine prava u Srbiji.Potpisnici saopštenja navode da je zloupotreba zakonskih mehanizama radi pritiska na medije i civilno društvo napad na slobodu udruživanja i informisanja, i podsećaju da je vlast u Srbiji već kritikovana od strane i domaćih i međunarodnih organizacija zbog ugrožavanja tih sloboda. Mediji i organizacije će, kako se navodi, preduzeti sve odgovarajuće pravne radnje - uključujući i krivični progon, te da će insistirati na objašnjenju kako je došlo do ove istrage."Svaka zakonita provera rada organizacija je dobrodošla i uvek ćemo je podržati. Sa druge strane, žestoko ćemo se suprotstaviti zloupotrebi institucija i procedura, jer to jeste naša misija - borba za demokratsku i pravno uređenju državu", navodi se u saopštenju.Među potpisnicima ovog zahteva su BIRN, CINS, CRTA, KRIK, Fond za humanitarno pravo, NUNS, Beogradski centar za ljudska prava, BIRODI, Transparentnost Srbija, Fondacija Ana i Vlade Divac, Inicijativa Ne davimo Beograd i druge organizacije i pojedinci.Naslovna fotografija: AP Photo/Carolyn KasterIzvor Radio Slobodna Evropa, 29. jul 2020.

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: republika.rs

Link: https://www.republika.rs/vesti/drustvo/221403/djilasovi-mediji-sire-lazne-informacije-vozilima-nabavljenim-sistem-oko-sokolovo-parking-servisa-podnosi-tuzbu

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Đilasovi mediji šire lažne informacije o vozilima nabavljenim za sistem "Oko sokolovo"! "Parking servisa" podnosi tužbu

Povodom natpisa Đilasovog portala Nova.rs da su vozila koja su nabavljena za sistem "Oko sokolovo" polovna, JKP "Parking servis" izdalo je saopštenje koje prenosimo u celosti.AUTOR: Republika četvrtak, 30. 7. 2020.| 17:44 0- Povodom natpisa portala Nova.rs da su vozila koja su nabavljena za sistem "Oko sokolovo" polovna, želimo da ukažemo da se radi o netačnim i zlonamernim informacijama. Naime, sve što je izneto u tom članku ne odgovara istini, vec isključivo služi da se ukalja ugled "Parking servisa" i svih učesnika u ovoj nabavci, sa ciljem da se sakupe jeftini politički poeni.Nije tačna informacija da su kupljena polovna vozila, već su u pitanji nova vozila proizvedena 2019. godine. Ugovor je zaključen 10.09.2019., a nova vozila su isporučena u decembru prošle godine.Kupljena su u postupku javne nabavke po izuzetno povoljnim cenama od 26.666 evra, bez ijedne primedbe na sam postupak. I sama kompanija British Motors je saopštila da je je obezbeđen popust od skoro 30%.- Reč je o specijalnom namenskom vozilu koje je imalo zahtevanu visinu, nadogradnju i opremu. U cenu je uračunato i kompletno održavanje vozila, kao i održavanje nadgradnje sa sken uređajima.Vrednost svakog od ovih vozila sa porezom iznosi više od 40.000 eura. Sistem "Oko sokolovo" radi uz pomoć najpouzdanijeg vozila sa specijalnom nadogradnjom. Sastoji se od prednjeg dela gde sedi komunanlni milicionar, dok se u zadnjem delu nalazi računarska oprema.Vozilo i dodatna oprema mogu da izdrže ekstremne vremenske uslove od minus 40 do plus 70 stepeni celzijusovih i veoma su pouzdana u radu, snimaju ulice tokom 24 sata, rade u tri smene i praktično se ne gase. U jednom satu svako vozilo može da ima 2000 opažaja, te da snimi svaki prekršaj, a dnevno može da pređe 240 kilometara što je blizu 90.000 km godišnje. Gepek automobila je odgovarajućih dimenzija kako bi mogao da prihvati samostojeći REK (neophodnu računarsku opremu koja podržava rad tehničkog sistema). U vozilo je ugrađen pojačani alternator od minimalno 180 ampera, kako bi osim napajanja vozila, obezbedio i 24-časovno napajanje opreme koja je sastavni deo vozila. Oslanjanje vozila je takvo da omogućava rad izuzetno osetljive računarske opreme u uslovima neravnina na kolovozu, čestih kočenja i slično. Vozilo je pouzdano u radu (minimalan broj otkaza u režimu rada od 24 sata dnevno, 365 dana u godini).JKP "Parking servis" ce podneti tužbu sudu protiv medija i pojedinaca koji lažima žele da uruše ugled i nanesu štetu Preduzeću - stoji u saopštenju Parking servisa.      

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/ekonomija/lend-roveri-ne-pokazuju-autoritet-nego-bahatost-drzave/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Lend roveri ne pokazuju autoritet nego bahatost države

Nabavka 18 luksuznih lend rovera diskaveri za Komunalnu miliciju kako bi snimala nepropisno parkirane automobile u Beogradu, tzv. "oko sokolovo", izazvala je lavinu nezadovoljstva kod građana koja se može uporediti sa čuvenim nabavkama novogodišnje rasvete ili gradnjom fontane na trgu Slavija.Foto: BETAPHOTO/ BRANISLAV BOZIC Naime, ovi džipovi koji koštaju po 29.000 evra plus 4.000 evra koliko košta specijalizovana oprema za snimanje, prema mišljenju sagovornika Danasa potpuno su nepotrebni kada bi taj posao mogli obaviti mnogo jeftiniji modeli automobila, a pre svega domaći fijat 500l. Izjava načelnika Komunalne milicije Ivana Divca da u automobilu ima mnogo osetljive opreme koja "ne trpi jako drmusanje", samo ukazuje prema rečima Bože Draškovića, saradnika Instituta ekonomskih nauka i nekadašnjeg člana Agencije za borbu protiv korupcije, da se radi o lošoj opremi. U drugim evropskim gradovima, pokazuje internet pretraga, ovo rade mnogo manji automobili, a u Holandiji je postojao čak i pilot-projekat gde su kamere ugrađene na motocikle. Druga dimenzija ovog poslovnog poduhvata grada Beograda je to što se prošle godine na tender javio samo jedan ponuđač, konzorcijum predvođen Britiš motorsom, uvoznikom lend rovera koji je u vlasništvu Čačanina Ostoje Mijailovića, člana Glavnog odbora Srpske napredne stranke. Upućeni ističu da je tenderska dokumentacija kao pravljena upravo za lend rover diskaveri koji uvozi upravo ova kompanija. Nebojša Atanacković, privrednik koji se između ostalog bavi i automobilizmom, ističe da se za ove potrebe mogla dobiti bar 50 odsto bolja ponuda. "Gradu nije potreban pogon na sva četiri točka. Neće ih voziti po njivama nego po centralnim gradskim ulicama, a ovaj automobil se pravi za safarije. Ja kao Beograđanin sam ponosan što imamo takva vozila za tu svrhu, ali ima vozila odgovarajuće zapremine sa pogonom na jednoj osovini koja bi bila dosta jeftinija. Da sam ja sebi nabavljao, gledao bih da bude što jeftinije, a da obavi posao", ocenjuje Atanacković ističući da u vreme kada kriza tek počinje moramo da promenimo način razmišljanja. Argument kako će se to ulaganje vratiti za mesec dana kroz naplaćene kazne nije nikakav argument jer bi se sa jeftinijim automobilima investicija vratila još brže. "Investicija je opravdana, ali je neopravdano ići na skupe projekte. Ovo šalje poruku 'ima se može se', ali privatnici gledaju cenu, dok ovi na budžetu i u javnom sektoru imaju drugačiji pogled", kaže Atanacković. Pomoćnik gradonačelnika Goran Vesić, koji je najviše promovisao ovaj projekat, odgovorio je na kritike rečima da je najveći broj vozila koja se bahato parkiraju džipovi, audiji i beemvei. "Nećemo na njih da idemo trotinetima, nego ćemo lepo da idemo na njih vozilima koja će pokazati kolika je snaga države!", poručio je Vesić. "Ovim se pokazuje moć vlasti. Deluje primitivno, ali skupo. Ne možemo mi kupovati najskuplje džipove da zasenimo prostotu, a s druge strane ne možemo da nahranimo gladne i izlečimo bolesne. Sve to ide iz istog ćupa i mora se u državi postaviti redosled nužnosti", smatra bivši član Saveta za borbu protiv korupcije Danilo Šuković, dodajući da je posebna dimenzija politička povezanost vlasnika uvoznika vozila koje je grad kupio sa vladajućom strankom, što otvara prostor za sukob interesa i sumnju na korupciju. Božo Drašković smatra da nabavka skupih automobila u siromašnom društvu ukazuje na bahatost i nemanje mere, a ne na autoritet države. "Sve više država ne izgleda kao serviser građana, već poseže za represijom. Postavljaju se dva pitanja, da li država treba da se bahati u vreme kada treba da se štedi i kada su velike potrebe za zdravstvom i socijalnom pomoći i da li treba da se ponaša represivno ili da rešava dugoročno problem tako što će praviti parking mesta i uvesti red u urbanizam", ističe on uz napomenu da je nesporno da treba uvesti red u saobraćaj u Beogradu. Takođe, "umesto preskupih automobila, bolje da su kupili neki jeftiniji, recimo fijat 500l koji se proizvodi u Srbiji i na njega ugradili opremu", poručuje Drašković. Dileme u vezi "Oka sokolovog" Sistem snimanja nepropisno parkiranih vozila i kako je objašnjeno automatskog slanja slike i kazne poštom prekršiocu bez mogućnosti ljudske greške, iako deluje moderno i efikasno, mogao bi izazvati probleme u primeni. Milan Vujanić, profesor na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, ističe da kada je sve tako automatski i objektivno, onda neće biti prostora za žalbu, a u praksi bi moglo biti razloga za to. "Nisam protiv toga, bahati vozači zaista prave probleme, taj program pišu programeri, a nisam siguran da oni koji su im opisivali probleme to znaju tako dobro. Drugim rečima, voleo bih da to pogledaju stručnjaci koji se dobro razumeju u saobraćajne propise", kaže Vujanić. A saobraćajni propisi i pravilnici su po svemu sudeći nepoznanica i građanima i nadležnima. Recimo, Vujanić ističe da čak 95 odsto saobraćajnih znakova u Beogradu nije ispravno po pravilniku, te ne proizvodi pravno dejstvo. Takođe, u mnogim slučajevima saobraćajni znaci nisu dobro postavljeni. komunalna policija, Oko sokolovo, parkiranjeBeograd Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas. Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.   Učlani se

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Vesti/a625020/Krizni-stab-preko-noci-o-clanovima-posle-meseci-cutanja-ko-donosi-odluke.html

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Krizni štab - da li odluke o epidemiji donosi struka ili politika

Autor:Jelena MirkovićPosle četiri meseca od osnivanja, Vlada Srbije je objavila spisak članova kriznog štaba. Međutim, izostao je zaključak o obrazovanju, tako da je ostalo nejasno koju su poslovi i dužnosti tog tela. Za to vreme iz Transparentnosti Srbija poručuju da Krizni štab ne poseduje nikakva zakonska ovlašćenja i da zbog toga ne može da donosi obavezujeće oduke. To otvara pitanja - da li odluke o epidemiji donosi struka ili politika?Formiranje kriznog štaba, ali "preko noći". Uprkos tome, mesecima se čekalo da se obelodani ko se u njemu nalazi. Posle četiri meseca ćutanja, Vlada Srbije je objavila spisak imena među kojima ima 11 lekara, dok ostala mesta uglavnom zauzimaju političari i predstavnici države. Iz Transparentnosti Srbija kažu, da se zbog toga, odluke o epidemiji ne donose u štabu. "Kad je reč o kriznom štabu, treba reći da je reč o telu koje je savetodavnog karaktera i koje ne može da donosi odluke, tako da sva odgovornost leži na Vladi i Ministartsvu zdravlja, odnosno lokalnim samoupravama koje su mogle da donose odluke", kaže Nemanja Nenadić, iz Transparentnosti Srbije.Inače, javnosti još uvek nije predstavljen dokument o formiranju Kriznog štaba koji je donet 13. marta, a koji ukazuje na to kojim poslom se štab bavi. Nejasno ostaje i zbog čega se javnosti gotovo svakodnevno obraćaju oni koji nisu članovi kriznog štaba, već stručnjaci koji pomažu. Među njima se recimo nalaze doktorka Darija Kisić Tepavčević i imunolog Srđa Janković."Za vreme svih sastanaka sve odluke koje smo donosili kao produkt jedne stručne diskusije, praktično su uvek bile jednoglasne, tako da u tom smislu ne postoji nikakva razlika i opet napominjem svi dajemo svoj maskimalan doprinos bez obzira kakvo je trenutno formalno pravni status bilo koga od nas", rekla je Darija Kisić Tepavčević, iz Instituta Batut."Imali smo brojne izjave članova Kriznog štaba ili kako se sad ispostavilo neki nisu članovi, već angažovani konsultanti koji su rekli da nisu imali potpun pristup podacima kojie se vode unutar državnog informacionog sistema, tako da ima dosta nedoumica koje su se javile", kaže Nenadić.Profesorka u penziji Vesna Rakić Vodinelić za dnevni list Danas ocenila je da je upitno i zbog čega je Vlada odlučila da formira štab kada već postoje druga tela koja treba da deluju u kriznim situacijama."Mi već imamo Republičku komisiju za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti i Štab za vanredne situacije, čije je postojanje predviđeno postojećim zakonima, i koji treba da deluju u ovakvim situacijama. Da su se ovi zakoni uzeli u obzir, mi bismo jasno znali ko su članovi tih tela i zašto su tu postavljeni. Ovako, imamo Krizni štab čije nadležnosti nisu uređene zakonom. Čini mi se da je odabran personalni pristup, pa su tako određena lica postavljena u Krizni štab zbog svog imena i prezimena, a druga su birana po funkciji", kaže Rakić Vodinelić.A da radom državnog Kriznog štaba nisu zadovoljni, nedavno su poručili i pojedini medicinski radnici. Do sada je više od 2.700 lekara potpisalo otvoreno pismo kojim se traži smena članova zbog odgovora na pandemiju.          

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Parking servis negira da su vozila za "oko sokolovo" polovna

Parking servis negira da su vozila za "oko sokolovo" polovnaBEOGRAD, 30. jula (Tanjug) - Preduzeće "Parking servis" negira da su vozila koja su nabavljena za sistem "Oko sokolovo" polovna, te navodi da se takve informacije plasiraju putem medija kako bi se ukaljao ugled tog javnog preduzeća."Nije tačna informacija da su kupljena polovna vozila, već su u pitanju nova vozila, proizvedena 2019. godine. Ugovor je zaključen 10.09.2019, a nova vozila su isporučena u decembru prošle godine", navodi se u saopštenju i dodaje da su vozila kupljena u postupku javne nabavke, po izuzetno povoljnim cenama od 26.666 evra, "bez ijedne primedbe na sam postupak".Reč je o specijalnom namenskom vozilu koje je imalo zahtevanu visinu, nadogradnju i opremu, a u cenu je uračunato i kompletno održavanje vozila, kao i održavanje nadgradnje sa sken uređajima.Vrednost svakog od ovih vozila sa porezom iznosi više od 40.000 eura, navedeno je u saopštenju koje je usledilo kao reakcija na tekst portala nova.rs, a Parking servis najavio je tužbu protiv medija i pojedinaca koji "lažima žele da uruše ugled i nanesu štetu tom preduzeću".

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: infovranjske.rs

Link: https://www.infovranjske.rs/info/civilno-dru%C5%A1tvo-i-mediji-ne%C4%87e-odustati-od-borbe-za-demokratsku-i-slobodnu-srbiju

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Civilno društvo i mediji neće odustati od borbe za demokratsku i slobodnu Srbiju

Mediji i organizacije civilnog društva zahtevaju od Ministarstva finansija i Uprave za sprečavanje pranja novca da bez odlaganja predoče osnove sumnje zbog kojih su naložili vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka. Član zakona na koji se pozvao direktor Uprave za sprečavanje pranja novca nalaže da se ovakva provera vrši isključivo za organizacije za koje postoje osnovi sumnje da su umešane u finansiranje terorizma. Pošto su na spisku brojne organizacije i pojedinci koji se bave istraživačkim novinarstvom, zaštitom ljudskih prava, transparentnošću, filmskom produkcijom, razvojem demokratije, vladavine prava i dobročinstva nameće se zaključak da je u pitanju politička zloupotreba institucija i opasan pokušaj daljeg urušavanja vladavine prava u Srbiji.Zloupotreba zakonskih mehanizama i institucija radi nezakonitog pritiska na medije i organizacije civilnog društva predstavlja drastičan napad na slobodu udruživanja i slobodu informisanja. Vlast u Srbiji već godinama je suočena sa ozbiljnim kritikama i međunarodnih i domaćih organizacija u vezi sa ugrožavanjem ove dve važne slobode. Ovakav napad na organizacije koje se zalažu za izgradnju Srbije kao pravne države, poštovanje zakona i istinsku borbu protiv korupcije dodatni je argument da su ove vrednosti ozbiljno ugrožene u Srbiji. Organizacije, mediji i građani neće odustati od borbe za slobodnu i demokratsku državu, bez obzira na pretnje i pritiske. Ovakvi i slični potezi vlasti samo nas dodatno motivišu da kao građani istrajemo u odbrani sopstvene države.Mediji i organizacije preduzeće sve odgovarajuće pravne radnje protiv umešanih u ovu zloupotrebu, uključujući i krivični progon odgovornih, ali pre svega će insistirati na potpunim i jasnim odgovorima kako je do ovoga moglo da dođe. Podsećamo javnost da su organizacije i mediji sa spiska izložene različitim vrstama redovne državne kontrole, uključujući i inspekcijski nadzor i rigorozne provere finansijskog poslovanja kako od poreske uprave i Narodne banke Srbije, tako i od sopstvenih donatora. Svaka zakonita provera rada organizacija je dobrodošla i uvek ćemo je podržati. Sa druge strane, žestoko ćemo se suprotstaviti zloupotrebi institucija i procedura, jer to jeste naša misija - borba za demokratsku i pravno uređenju državu.Potpisnici saopštenja:(lista se redovno ažurira novim potpisima)1. A1 Novi Pazar2. Aida Ćorović, aktivistkinja za ljudska prava3. Akademija ženskog liderstva4. Alternativni centar za devojke5. Anđa Jočić6. Anja Anđušić, FM7. AS - Centar za osnaživanje mladih osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om8. Asocijacija Duga9. Asocijacija medija10. Asocijacija nezavisnih elektronskih medija - ANEM11. Asocijacija online medija12. ASTRA-Akcija protiv trgovine ljudima13. Autonomni ženski centar14. BalkanIDEA Novi Sad15. Bečejsko Udruženje Mladih16. BeFem17. Beograd Prajd18. Beogradska otvorena škola19. Beogradski centar za bezbednosnu politiku20. Beogradski centar za ljudska prava21. Beogradski fond za političku izuzetnost22. Biber tim23. Biljana Stepanović24. BIRN25. BIRODI26. Boom9327. Borivoj Stajić28. Branko Vučković, novinar iz Kragujevca29. Business Info Group30. CANVAS31. Centar "Srce", Novi Sad32. Centar "Zvezda", Beograd33. Centar modernih veština34. Centar savremene politike35. Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije36. Centar za društveni dijalog i regionalne inicijative- CDDRI37. Centar za evropske politike38. Centar za integritet, Niš39. CENTAR za istraživanje javnih politika40. Centar za istraživanje u politici Argument41. Centar za mame, Beograd42. Centar za monitoring i aktivizam - CEMA43. Centar za nenasilnu akciju44. Centar za nove medije kuda.org, Novi Sad45. Centar za praktičnu politiku46. Centar za prava deteta47. Centar za primenjenu psihologiju48. Centar za razvoj lokalnih medija49. Centar za razvoj Srbije50. Centar za regionalizam Novi Sad51. Centar za samostalni život OSI Srbije52. Centar za socijalnu politiku, Beograd53. Centar za unapređenje društva54. Centar za vladavinu prava55. Centar za zaštitu, edukaciju i osnaživanje izbeglica Info park56. Centar za ženske studije57. Centar Živeti uspravno58. CeSID59. CINS60. City radio61. Civil Rights Defenders62. CK1363. CRTA64. Da se zna!65. Daca Jović, aktivistkinja66. Dajana Đedović, Forum za kulturu Evropskog pokreta u Srbiji (FzK)67. Danas68. Dijalog.net Valjevo69. Đorđe Popović, FMO70. Dr Aleksandra Bosnić Đurić, kulturološkinja71. Dr Ljubomir Jacić72. Dr Milorad Đurić, politikolog73. Dr Sonja Avlijaš, FzK74. Dr Srećko Djukić, Forum za medjunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji (FMO)75. Dragan Srećković76. Društvo za obrazovanje odraslih77. Džedajski pokret, Niš78. Edukativni centar Kruševac79. EPuS Leskovac80. Evrokontakt, Kruševac81. Evropski pokret u Srbiji82. Evropski pokret Valjevo (Slavica i Vladimir Pantić)83. FemPlatz84. Fond B9285. Fond za humanitarno pravo86. Fondacija "Mesečina", Subotica87. Fondacija Ana i Vlade Divac88. Fondacija Catalyst Balkans89. Fondacija Centar za demokratiju90. Fondacija Jelena Šantić91. Fondacija Pons Niš92. Fondacija Propulsion fond93. Fondacija Tijana Jurić94. Fondacija za mlade Obrenovca95. Fondacija za otvoreno društvo96. Fondacija za slobodu štampe- Senta97. Forca Požega98. Goran Cetinic, član FMO99. Građanska akcija Pančevo100. Građanske inicijative101. Građanski Savet Grada Kraljeva102. Građanski stav103. Grupa Izađi104. Grupa za konceptualnu politiku iz Novog Sada105. Hartefakt Fond106. Helsinški odbor za ljudska prava107. Humani centar Mitrovica108. Igor Mihaljević, novinar109. Impuls - Tutin110. InfoVranjske111. Inicijativa A11112. Inicijativa mladih za ljudska prava113. Inicijativa za Požegu114. Institut za evropske poslove115. InTER116. Internet portal "Medijska kutija", Niš117. Inženjeri zaštite životne sredine118. ISAC Fond119. Ivan Medenica, FzK120. Ivan Ninić121. Ivana Jovanović, Forum mladih Evropskog pokreta u Srbiji (FM)122. Iz kruga - Vojvodina123. Jasmina Borojević124. Jelena Erdeljan FzK125. Južne vesti126. KC Grad, Beograd127. Klub za osnaživanje mladih 018128. Koalicija PreUgovor129. Koalicija za razvoj solidarne ekonomije130. Kolubarske.rs131. Komitet pravnika za ljudska prava- YUCOM132. Konsultacije za lezbejke133. Kragujevačke novine134. KRIK135. Krovna organizacija mladih Srbije136. Libek137. Link plus138. Media i reform centar Nis139. Milan Antonijević140. Milena Dragićević Šešić (FzK)141. Milena Stefanovic Evropski fond za Balkan142. Milivoj Bešlin, FMO143. MillenniuM144. Mladi istraživači Srbije145. Mreža Evropskog pokreta u Srbiji146. Mreža Nove solidarnosti147. Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS148. Mreža za politike prema drogama u jugoističnoj Evropi149. Nacionalna koalicija za decentralizaciju150. Nacionalni konvent o Evropskoj uniji151. Narodni parlament Leskovac152. Ne davimo Beograd153. Nedim Sejdinović, novinar154. Neformalno udruženje "Za naš kej", Beograd155. Nenad Šebek, Konsultant za medije i OCD156. New Social Initiative - NSI157. Nezavisna kulturna scena Srbije - NKSS158. Nezavisno društvo novinara Vojvodine159. NON-ALIGNED FILMS160. Nova Ekonomija161. Novi optimizam162. Novine "Grad" , Kruševac163. Novinska agencija Beta164. Novosadska novinarska škola165. Novosadski humanitarni centar166. NUNS167. NVO Aktiv168. NVO Centar za razvoj liberalizma169. Odbor za ljudska prava Negotin170. Odbor za ljudska prava Niš171. Odbor za ljudska prava Valjevo172. Optimist, Bosilegrad173. Organizacija za poštovanje i brigu o životinjama - ORCA174. Otvoreni klub Novi Sad175. Pakt Loznica176. Partneri Srbija177. PATOS, Smederevo178. Peščanik179. Podrinjski Antikorupcijski Tim Pakt180. 'Podrinske" Šabac181. Pokret gorana Novog Sada182. Portal Kruševacgrad183. Portal za kulturu SEEcult.org184. Poslovno udruženje asocijacije lokalnih i nezavisnih medija "Lokal pres"185. Proaktiv186. Prof. dr. Vojin Rakić187. Protecta188. Radio Sto Plus Novi Pazar189. Radio Zlatousti190. Regionalna informativna agencija JUGpress191. Rekonstrukcija Ženski fond192. Re-Kraft193. Remark DPCM194. RERI195. Res Publica Kragujevac196. Resurs centar Majdanpek197. Roma Centar Kragujevac198. Roma World, Niš199. Romani Cikna200. Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda201. Sanja Ivačić, FMO202. Slavica Milojević203. Slavica Ranisavljev Kovačev, Novi Sad204. Slavica Stojanović205. Slavko Ćuruvija Fondacija206. Slobodan Georgiev207. Smart kolektiv208. SOinfo.org209. SOS Ženski centar Novi Sad210. Strahinja Brajušković, Senior konsultant i član RG NKEU za Poglavlje 23211. Students for Liberty - Srbija212. Tamara Spasojević213. Tim za razvoj i integracije Vranje214. Timočki omladinski centar - TOC, Zaječar215. Trag fondacija216. Transparentnost Srbija217. Udruženi sindikati Srbije Sloga218. Udruženja Film klub Prokuplje219. Udruženje "Kutija", Niš220. Udruženje Ekogeneza221. Udruženje Fenomena222. Udruženje Glas građana Šumadije, Kragujevac223. Udruženje građana AIM Centar224. Udruženje građana Institut za istraživanje korupcije Pančevo225. Udruženje građana za borbu protiv trgovina i svih oblika nasilja nad ženama "Atina"226. Udruženje građana"NE-BO" , Negotin227. Udruženje Naš svet, naša pravila228. Udruženje Nepušački EDukativni Centar _ RP229. Udruženje roditelja i dece Brodić Parkić230. Udruženje Stara planina Pirot231. Udruženje za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama "Biser" opštine Srbobran232. Udruženje za zaštitu prava potrošača "Prosperitet" - Novi Sad233. Udruženje žena Peščanik Kruševac234. UG Centar gradjanskih vrednosti iz Subotice235. UG Kreni-Promeni236. UG Ravangrad237. Ulice za bicikliste, Beograd238. Urban In - Novi Pazar239. USOP - Unija organizacija Srbije koje se bave zaštitom osoba koje žive sa HIV/AIDS-om240. Užički centar za demokratiju i ljudska prava241. Užički centar za prava deteta242. Vega omladinski centar243. Vesna Perić244. Viktimološko društvo Srbije245. Vladan Jovanović - nezavisni regionalni konsultant u oblasti socijalne zaštite, prava deteta, ljudskih i manjinskih prava246. Vojvođanski građanski centar247. Vojvodina recommended248. Vukašin Obradović249. Zaječarska inicijativa250. Zelena mreža Vojvodine251. Žene u crnom252. Žene za mir Leskovac253. Žensko udruženje kolubarskog okruga

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/politika/dezurni-krivci-jesu-li-ova-cetiri-ministra-pod-istragom/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Dežurni "krivci": Jesu li ova četiri ministra pod istragom?

Ilustracija:Slađana Đermanović/Nova.rs Četvoro ministara nalazi se pod istragom Uprave za pranje para, rekao je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić i prećutao njihova imena. Aktuelne i stare afere u kojima su se spominjale mahinacije sa novcem vode ka četiri imena, za koje je najrealnije pretpostaviti da se nalaze u fioci Uprave: Siniša Mali, Aleksandar Vulin, Nela Kuburović i Nenad Popović. Ipak, ovo su samo nagađanja i pretpostavke, jer je javnost opet uskraćena za ono što bi morala da zna, koji ministri su doveli pod znak pitanja svoj rad i integritet. Predsednik države rekao je jutros da na spisku za istragu Uprave za sprečavanje pranja novca nalazi i četvoro ministara. "U pitanju su najobičnije provere. Veoma je važno da civilni sektor bude jak i da postoji odnos poštovanja sa državom, ali da je veoma važno i da zakoni važe za sve i da niko ne sme da bude iznad zakona. Nije reč o bilo čemu posebnom, nego o najobičnijim proverama. Ali uvek je politika u pitanju. Da dignemo dreku kako smo ugroženi pa ćemo da dobijemo nešto više para od donatora. I to je tako 30 godina", rekao je Vučić aludirajući na to što se veliki broj medijskih i nevladinih organizacija našao pod istragom Uprave za pranje novca, a što je izazvalo veoma burne reakcije prethodnih dana.U pokušaju da saznamo koji su se ministri našli pod lupom, redakcija Nova.rs poslala je poruke svim članovima Vlade Srbije. Odgovor je stigao samo od dva ministra, koji izgleda jedini u smislu finansijskih marifetluka nemaju šta da kriju. To su potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja Zorana Mihajlović i ministar prosvete Mladen Šarčević.FOTO TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC/ bsMihajlovićeva je poručila da je sigurna da su ministri pod mnogim proverama."Ja mislim da su provere jednake za sve i da svako od nas jeste pod mnogim proverama. Zakon važi za sve i isti je za sve. Od Vlade, vladinih istitucija do nevladinog sektora", rekla je Mihajlović.Foto: Zoran LončarevićŠarčević je siguran u svoj čist obraz. I račun."Nisam taj. Ja sam ušao u vladu kao situiran i ostvaren čovek", rekao je Šarčević, a na pitanje kako uopšte komentariše to što su pojedini ministri pod istragom kaže:"Ne komentarišem. Svako odgovara za svoje ponašanje". Kad se krene u analizu dela i nedela ministara, čije se ime provlačilo kroz finansijske afere put vodi ka četiri člana Vlade: ministar finansija Siniša Mali, ministar odbrane Aleksandar Vulin, ministarka pravde Nela Mihajlović i ministar zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović.Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rsSiniša Mali i 24 stana u BugarskojZa ime ministra finansija Siniše Malog vezuju se mnoge afere, od nelegalnog rušenja u beogradskom kvartu Savamala 2016. godine zarad projekta "Beograd na vodi" u vreme kada je bio gradonačelnik Beograda, plagiranja doktorata, kupovina 24 apartmana u luksuznom bugarskom turističkom kompleksu tokom 2012. i 2013. godine… Jedan je kupio na svoje ime, a ostale kao zastupnik dve ofšor kompanije sa Britanskih Devičanskih Ostrva. Izveštaj Uprave za sprečavanje pranja novca iz novembra 2016. takođe je naveo više sumnjivih novčanih transkacija u kojima je učestvovao Mali, izmešu ostalog, da je imao najmanje 45 računa u različitim bankama u Srbiji, od čega 17 na svoje ime, najmanje jedan se vodio na njegovu konsultansku firmu, 21 račun imala je njegova bivša supruga i najmanje tri računa vodila su se na njihovu maloletnu decu. Mali je uplaćivao desetine hiljada evra nepoznatog porekla na svoj, račun svoje supruge, ali i račune dece. Osim toga, novac je na račune stizao i iz ofšor zona - Britanskih Devičanskih Ostrva, Lihtejnštajna, Švajcarske i Hong Konga. Jednim fiktivnim poslom, Mali je sebi uplatio 525.000 evra sa računa u švajcarskoj banci na račun u Srbiji.Iako je ovo biografija koja svakako budi sumnju, zanimljivo bi bilo da Mali sam sebe istražuje, jer se nalazi na mestu predsednika Koordinacionog tela za sprečavanje pranja novca i terorizma. A postavljen je na ovu funkciju, Iako je bio pod sumnjom za pranje novca?! Aleksandar Vulin i tetka iz KanadeSledeći ministar koji bi mogao da se nađe na spisku Uprave za pranje para bio bi Aleksandar Vulin, zbog više nego sumnjive kupovine stana u Beogradu. I dan danas ostalo je neistraženo kako je Aleksandar Vulin nabavio 205.000 evra za kupovinu stana na Vračaru. Prema njegovim rečim anovac je u gotovini dobio n apozajmicu od tetke njegove supruge iz Kanade, međutim, ne postoji nikakav pisani trag kako je taj novac ušao u zemlju. Nema izvoda iz banke, niti potvrde carinika da je novac Vulin uneo u zemlju u kešu, imaginarna tetka nikada nije ispitana o ovom slučaju i prijava Agencije za borbu protiv korupcije je odbačena.Foto: N1Nela Kuburović i suprug i bratNa spisku bi se mogla naći i ministarka pravde Nela Kuburović, zbog više nego sumnjivih informacija da je firma na čijem čelu se nalazi njen suprug i brat članice Kriznog štaba doktorke Darije Kisić Tepavčević potpisala unosne ugovore sa javnim preduzećima i ministarstvima u vrednosti od oko 26,8 miliona evra. Kompanije bliske Bojanu Kisiću, dobile su čak 27 ugovora sa javnim preduzećima i ministarstvima u vrednosti od oko 26,8 miliona evra, uključujući i tender od tri miliona evra za održavanje zdravstvenog informacionog sistema. Ministarka je 1. maja saopštila da ona "ni na koji način" nije povezana sa firmom u kojoj radi njen suprug Bojan Kisić, "niti je u mogućnosti da utiče na poslovanje jedne multinacionalne kompanije koja posluje širom sveta", međutim, možda je neko drugi sada zaključio da je situacija drugačija.Nenad Popović / Foto: Ministarstvo za inovacije i tehnološki razvojNenad Popović i rajski papiriPoslednji, ali ne manje važan, bio bi Nenad Popović, zbog afere Rajski papiri, kada se njegovo ime našlo među 120 svetskih političara koji se optužuju za skrivanje imovine. Popović je prea ovim dokumentima u vreme kada je bio potpredsednik Skupštine, kontaktirao jednu agenciju za ofšor usluge, jer je hteo da napravi novu strukturu ofšor kompanija koje poseduje i da ih preseli na ostrvo Man i trast u Hongkongu. Iz agencije su onda zatražili njegov pasoš i krenuli su da ga istražuju, i otkrili kontroverzne poslove koje je radio u Rusiji. Procenjena vrednost imovine Popovićevih kompanija je 75 miliona dolara, a njihova tržišna vrednost 100 miliona dolara, ali se te vrednosti ne mogu videti u imovinskoj karti ministra u Agenciji za borbu protiv korupcije, jer je u nju upisana samo nominalna vrednost pomenutih kompanija, ali ne i vrednost njihove imovine.Momentalna ostavkaI prema proceni Zorana Gavrilovića iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) ova četiri ministra mogla bi biti na udaru.Foto: Medija centar Beograd"Mi možemo samo da naslućujemo ko su ti ministri. Ako sudimo na osnovu afera ta četvorka bi mogla da glasi ovako: Siniša Mali, Aleksandar Vulin, Nenad Popović i Nela Kuburović. Mogao bi tu da se nađe i Zlatibor Lončar zbog vrlo problematične kupovine stana od pripadnika zemunskog klana. Ovo jesu najsumnjiviji ministri, međutim, mi ne znamo šta se sve nalazi u Vučićevim fiokama i da li je ovo sve deo igre oko Vlade. Da ti ministri ne budu u novom sazivu. Zaista bi bio skandal da ministri koji su pod istragom, ponovo budu izabrani", kaže Gavrilović za Nova.rs. PROČITAJTE JOŠ... On smatra i da je Vučić morao reći imena tih ministara."Mene interesuje zašto Vučić nije objavio njihova imena. Javnost ima pravo to da zna, jer ako su pod istragom ne bi smeli da budu više na funkciji. Čim su pod istragom, to dovodi u pitanje njihovo postupanje i integritet. Zapravo, sa ovim informacijama u javnost je trebalo da izađe premijerka Ana Brnabić, da kaže njihova imena i da traži momentalnu ostavku", zaključuje Gavrilović.                      

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Video/Info/a625062/Krizni-stab-preko-noci-o-clanovima-posle-meseci-cutanja-ko-donosi-odluke.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Krizni štab preko noći, o članovima posle meseci ćutanja - ko donosi odluke

Posle četiri meseca od osnivanja, Vlada Srbije je objavila spisak članova kriznog štaba. Međutim, izostao je zaključak o obrazovanju, tako da je ostalo nejasno koju su poslovi i dužnosti tog tela. Za to vreme iz Transparentnosti Srbija poručuju da Krizni štab ne poseduje nikakva zakonska ovlašćenja i da zbog toga ne može da donosi obavezujeće oduke. To otvara pitanja - da li odluke o epidemiji donosi struka ili politika?

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: srbijadanas.com

Link: https://www.srbijadanas.com/vesti/beograd/parking-servis-demantovao-glasine-i-najavio-tuzbe-nije-tacno-da-su-za-ooko-sokolovo-kupljena-polovna-2020-07-30

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: PARKING SERVIS DEMANTOVAO GLASINE I NAJAVIO TUŽBE: "Nije tačno da su za Oko sokolovo kupljena polovna vozila"

Vrednost svakog od ovih vozila sa porezom iznosi više od 40.000 eura. Najnovije vesti iz Srbije - Online vesti, novosti Srbija Danas.TanjugPreduzeće "Parking servis" negira da su vozila koja su nabavljena za sistem "Oko sokolovo" polovna, te navodi da se takve informacije plasiraju putem medija kako bi se ukaljao ugled tog javnog preduzeća.- Nije tačna informacija da su kupljena polovna vozila, već su u pitanju nova vozila, proizvedena 2019. godine. Ugovor je zaključen 10.09.2019, a nova vozila su isporučena u decembru prošle godine - navodi se u saopštenju i dodaje da su vozila kupljena u postupku javne nabavke, po izuzetno povoljnim cenama od 26.666 evra, "bez ijedne primedbe na sam postupak".Reč je o specijalnom namenskom vozilu koje je imalo zahtevanu visinu, nadogradnju i opremu, a u cenu je uračunato i kompletno održavanje vozila, kao i održavanje nadgradnje sa sken uređajima.Vrednost svakog od ovih vozila sa porezom iznosi više od 40.000 eura, navedeno je u saopštenju koje je usledilo kao reakcija na tekst portala nova.rs, a Parking servis najavio je tužbu protiv medija i pojedinaca koji "lažima žele da uruše ugled i nanesu štetu tom preduzeću".    

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: nspm.rs

Link: http://www.nspm.rs/hronika/parking-servis-negira-da-su-vozila-za-oko-sokolovo-polovna.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Parking servis negira da su vozila za "oko sokolovo" polovna

BEOGRAD - Preduzeće 'Parking servis' negira da su vozila koja su nabavljena za sistem 'Oko sokolovo' polovna, te navodi da se takve informacije plasiraju putem medija kako bi se ukaljao ugled tog javnog preduzeća. 'NijeHronika četvrtak, 30. jul 2020. BEOGRAD - Preduzeće "Parking servis" negira da su vozila koja su nabavljena za sistem "Oko sokolovo" polovna, te navodi da se takve informacije plasiraju putem medija kako bi se ukaljao ugled tog javnog preduzeća. "Nije tačna informacija da su kupljena polovna vozila, već su u pitanju nova vozila, proizvedena 2019. godine. Ugovor je zaključen 10.09.2019, a nova vozila su isporučena u decembru prošle godine", navodi se u saopštenju i dodaje da su vozila kupljena u postupku javne nabavke, po izuzetno povoljnim cenama od 26.666 evra, "bez ijedne primedbe na sam postupak". (Tanjug)   

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: cenzolovka.rs

Link: https://www.cenzolovka.rs/pritisci-i-napadi/osveta-sinise-malog-zbog-pisanja-o-pranju-novca/

Autori: @Cenzolovka

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Osveta Siniše Malog zbog pisanja o pranju novca?

Ono što je ključno što navodi na sumnju da iza ove "provere" stoje nečije tendenciozne namere jeste činjenica da ne postoji objašnjenje, odnosno opravdana sumnja da bilo ko sa spiska pere novac ili finansira teroriste. T Ono što je ključno što navodi na sumnju da iza ove "provere" stoje nečije tendenciozne namere jeste činjenica da ne postoji objašnjenje, odnosno opravdana sumnja da bilo ko sa spiska pere novac ili finansira teroriste.Takođe, sve navedene organizacije i pojedinci uglavnom su kritičari aktuelnog režima, te su zbog ovog spiska reagovala brojna ne samo domaća već i međunarodna udruženja pozivajući vlast da prekine sa pritiscima i odmazdom, ili da bar da logično objašnjenje za šta se ko sumnjiči.Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić objašnjava za Danas da Uprava za sprečavanje pranja novca, na osnovu međunarodnih standarda u toj oblasti, može imati legitimne razloge da kontroliše rad nevladinih organizacija, ukoliko je cilj tih mera sprečavanje finansiranja terorizma, odnosno ispitivanje sumnji da se sredstva koriste za finansiranje terorizma.- Međutim, sudeći po spisku koji je objavljen i čija je tačnost indirektno potvrđena od strane v.d. direktora Uprave, te kontrole se preduzimaju kod brojnih organizacija koje finansiraju poznati i nesumnjivi donatori, i koje taj novac troše na projekte koji očigledno nemaju nikakve veze sa terorizmom. Zbog toga je već i samo preduzimanje ove kontrole sporno. Nju ne treba mešati sa redovnim kontrolama poreskih organa kojima podležu sva pravna lica, jer se preduzimaju iz drugih razloga - ističe Nenadić.Na spisku Uprave za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija nalazi se 20 ljudi i 37 organizacija ili udruženja.U zahtevu za uvid u njihove transakcije koji je Uprava uputila bankama podaci se traže kako bi se utvrdilo da li organizacije i pojedinci sa spiska imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca.Mnogi novinari i medijska udruženja bavila su se sumnjivim poslovima ministra finansija Siniše Malog pa sada ovu "akciju" Uprave vide kao njegovu osvetu. Među njima je predsednik UNS-a Vladimir Radomirović (i UNS je na spisku) koji je istovremeno i urednik portala Pištaljka.- Nije jasno zašto su se sve ove organizacije našle na tom spisku. Ako postoji rizik da mediji, novinari i organizacije peru novac, onda bi trebalo da Uprava i Ministarstvo finansija objave dokument o proceni rizika, pa da se kaže da je na osnovu toga upućen zahtev bankama, rekao je Radomirović gostujući na N1. On je podsetio da je Pištaljka svojevremeno pisala o sumnji da je Siniša Mali učestvovao u pranju novca, a da je ministar finansija bio akter u tekstovima i drugih medija koji su se našli na spisku Uprave, i pita da li se možda radi o odmazdi.Oko 130 pojedinaca i organizacija potpisalo je zahtev kojim se od Uprave, odnosno Ministarstva finansija traži da predoči osnove sumnje zbog kojih je naloženo vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka."Zloupotreba zakonskih mehanizama i institucija radi nezakonitog pritiska na medije i organizacije civilnog društva predstavlja drastičan napad na slobodu udruživanja i slobodu informisanja. Vlast u Srbiji već godinama je suočena sa ozbiljnim kritikama i međunarodnih i domaćih organizacija u vezi sa ugrožavanjem ove dve važne slobode. Ovakav napad na organizacije koje se zalažu za izgradnju Srbije kao pravne države, poštovanje zakona i istinsku borbu protiv korupcije dodatni je argument da su ove vrednosti ozbiljno ugrožene u Srbiji. Organizacije, mediji i građani neće odustati od borbe za slobodnu i demokratsku državu, bez obzira na pretnje i pritiske", navodi se u zahtevu i dodaje da će mediji i organizacije preduzeti sve odgovarajuće pravne radnje protiv umešanih u ovu zloupotrebu, uključujući i krivični progon odgovornih, ali pre svega će insistirati na potpunim i jasnim odgovorima kako je do ovoga moglo da dođe. Evropska komisija: Civilno društvo ključ demokratije - Snažno civilno društvo je ključna komponenta svakog demokratskog sistema i državne institucije bi to trebalo da prepoznaju i tako ga tretiraju, poručila je portparolka Evropske komisije Ana Pisonero na pitanje portala European Western Balkans o zahtevu Uprave za sprečavanje pranja novca za informacije o transakcijama novinara i nevladinih organizacija."Organizacije civilnog društva i branitelji ljudskih prava igraju ključnu ulogu u podizanju svesti o građanskim i političkim pravima i moraju biti u mogućnosti da slobodno rade", rekla je Pisonero. AI: Akcija zastrašivanja kritičara vlasti Direktor za Evropu Amnesti Internationala Nils Muižnieks ocenio je da je targetiranje novinara i nevladinih organizacija apsurdnim optužbama o pranju novca i finansiranju terorizma čin zastrašivanja i poslednja akcija koju su sprovele vlasti u Srbiji kako bi ućutkale kritičare. "Ovakva vrsta proizvoljne istrage koja posebno cilja one koji su kritični prema vlasti narušava pravo na slobodu izražavanja i ugrožava slobodu štampe. Te istrage moraju biti odbačene", istakao je Muižnieks. Šabić: Ovakva sumnja u domenu naučne fantastikeBeograd - U bilo kom kontekstu iza ovakve akcije i traženja ovakve količine i ove vrste podataka morala bi da postoji nekakva sumnja da se subjekti sa spiska bave pranjem novca ili još gore finansiranjem terorizma što je za svakog objektivnog u sferi "naučne fantastike" a ne realnosti. Uprava javnosti duguje objašnjenje o kakvim se sumnjama radi - ocenjuje za Danas advokat i nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, upitan da prokomentariše opravdanost zahteva Uprave za sprečavanje prava novca da ispita novčane transakcije brojnih nezavisnih novinara i organizacija.Naš sagovornik podseća da su na spisku oba nacionalna udruženja novinara, novinarske ekipe koje su dobitnici najprestižnijih međunarodnih priznanja, NVO sa velikim autoritetom u međunarodnim relacijama i jedan broj ljudi, odgovornih lica u tim subjektima.- Jedino što ih povezuje to nije nikakvo pranje novca ili terorizam već je činjenica da se bave argumentovanom kritikom aktuelne vlasti. Štaviše, dobar broj njih bavio se upravo razotkrivanjem situacija u kojima se reagovanje Uprave za sprečavanje pranja novca neuporedivo više osnova moglo i moralo očekivati ali je po pravilu izostajalo, ističe Šabić. On dodaje da je izjava v.d.direktora Uprave da nema selektivnog pristupa i da su "kontrolisali i ministre" zvuči cinično i to dvostruko.- Prvo, nije nikakvo čudo već je savršeno normalno da ako postoji sumnja kontrolišu ministre i druge funkcionere a u slučajevima ministra finansija i ministra odbrane je stvarno postojala - na sumnjive transakcije ukazale su banke. Od "kontrole" nije bilo nikakvih efekata. Ako dakle "tetke" ili neimenovani "prijatelji iz inostranstva" ili "bugarski grafolozi"mogu da otklone sumnju, deluje karikaturalno, ovakvo detaljno proveravanje poslovanja subjekata sa spiska jer su finansirani kroz legalne tokove, od poznatih finansijera, najčešće istih onih koji finansiraju i projekte Vlade Srbije, pa je akcija uprave i za njih uvredljiva - ukazuje Šabić.Indikativno je, dodaje, i da "kontrolom NVO" nisu obuhvaćene neke za koje je odavno poznato da posluju netransparentno, godinama ne podnose čak ni po zakonu obavezne izveštaje "a ako tome dodamo da Uprava za sprečavanje nije nikakav nezavisni organ već je u sastavu ministarstva na čijem čelu je jedan od pomenutih ministara cela stvar deluje gotovo kao groteska".- Uveren sam da rezultat kontrole neće biti nikakav problem za kontrolisane, da će isključiti svaku sumnju u pranje novca pa će jedini efekat biti dalja, dodatna kompromitacija kod nas u floskulu pretvorenog principa - pustimo institucije da rade svoj posao. A izvesno i doprineti daljem srozavanju ugleda zemlje u vezi s pranjem novca. Podsetiću da smo do nedavno bili jedina evropska zemlja kojoj je "uspelo" da bude na crnoj listi FATF. A i bez toga mora biti razlog za brigu što su trajno ostale u senci mnoge transakcije koje bi sa stanovišta borbe protiv pranja novca morale biti zanimljive, od npr. ugovora o upravljanju Železarom s HPK Inženjering pa do Beograda na vodi. Popravljanju lošeg imidža sasvim sigurno ne mogu biti doprineti akcije protiv novinara i NVO - zaključuje Šabić.                

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: cenzolovka.rs

Link: https://www.cenzolovka.rs/pritisci-i-napadi/subotica-u-gradu-niko-nije-nadlezan-za-informacije-o-virusu-korona/

Autori: @Cenzolovka

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Subotica: U gradu niko nije nadležan za informacije o virusu korona

Foto: Julian Nyča U Subotici ne postoji nikakva dvosmerna komunikacija između nadležnih institucija, zdravstvenih ustanova, gradskog Štaba za vanredne situacije, pa ni većine lekara, kada su u pitanju informacije koje se Foto: Julian NyčaU Subotici ne postoji nikakva dvosmerna komunikacija između nadležnih institucija, zdravstvenih ustanova, gradskog Štaba za vanredne situacije, pa ni većine lekara, kada su u pitanju informacije koje se tiču virusa korona. Novinari se o epidemiološkoj situaciji informišu putem zvaničnih kanala, na sajtu Opšte bolnice Subotica ili putem povremenih saopštenja Štaba za vanredne situacije. Vezano za informacije o broju zaraženih u subotičkom Gerontološkom centru, Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) nije dobio ni jedan odgovor od lokalnih, ni državnih institucija. Dok se u javnosti licitira sa mogućim brojkama, šire se dezinformacije, a građani na lokalnom nivou ostaju uskraćeni za informacije od javnog značaja koje se tiču javnog zdravlja.Sagovornici VOICE-a rekli su da je centralizacija podataka i uskraćivanje svih relevantnih informacija medijima nerazumno i da se time stvara nepoverenje u vlast i uznemirenost kod građana, posebno na lokalnom nivou. Otvoreno pismo koje je potpisao veliki broj medicinskih radnika ukazuje na svojevrsni bunt do kojeg su dovele upravo manipulacije medicinom i istinom.Prema informacijama Štaba za vanredne situacije u Subotici od 20. jula, u Gerontološkom centru je povrđeno 11 pozitivnih korisnika na virus korona sa lakšom kliničkom slikom koji su su stabilnog stanja, kao i tri zaposlena radnika koja su u kućnoj izolaciji.VOICE se za dodatne informacije obratio Opštoj bolnici Subotica, koja na svom sajtu svakodnevno objavljuje podatke o broju zaraženih, hospitalizovanih i otpuštenih. Međutim, odgovore nismo dobili ni o tome, koliko je u proteklom periodu ukupno korisnika Gerontološkog centra hospitalizovano u Opštoj bolnici u Suboticai, niti kakvo je njihovo zdravstveno stanje, da li ima eventualno smrtnih ishoda i ima li među njima i hospitalizovanih radnika iz Gerontološkog centra.VOICE je pitanja uputio i Štabu za vanredne situacije u Subotici o tome koliko je ukupno korisnika Gerontološkog centra zaraženo i da li se oni nalaze u Domu ili su hospitalizovani u Opštu bolnicu Subotica ili u neke druge ustanove; kakvo je njihovo zdravstveno stanje, da li eventualno ima smrtnih ishoda; koliko je ukupno zaposlenih u Gerontološkom centru zaraženo, gde se oni nalaze i u kakvom su zdravstvenom stanju; da li su svi korisnici Doma i zaposleni testirani na virus; na koji način je virus "ušao" u Gerontološki centar; kakve su dodatne mere preduzete u ovom Centru, kao i kome od medicinskih radnika, lekara, novinari mogu da se obrate za izjave vezano za epidemiološku situaciju u Subotici. Odgovore nismo dobili.Sa istim pitanjima novinarka VOICE-a obratila i direktoru Gerontološkog centra u Subotici, koji uvek daje izjave svim medijima, međutim, ovaj put nam je rečeno da mu je zabranjeno da daje izjave i da se obratimo nadležnom ministarstvu za odgovore "koje je jedino nadležno da informiše javnost".VOICE se pismenim putem obratio i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i zatražio odgovore na pomenuta pitanja, kao i zbog čega direktor Gerontološkog centra ne može da daje izjave novinarima kao i ranije i zašto tu funkciju umesto nadležnih u ovom Centru obavlja nadležno ministarstvo. U odgovoru ministarstva upućeni smo na link sa objašnjenjem da se preko njega možemo informisati u vezi sa temom kojom se bavimo. S obzirom da link vesti koji smo dobili ne sadrži ni jedan odgovor na naša pitanja, zatražili smo da nam odgovore na sva prethodno postavljena pitanja. Odgovore nismo dobili.Prema nezvaničnim izvorima do kojih je došao VOICE od pojedinih zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, broj zaraženih u Gerontološkom centru je minimum duplo veći u odnosu na poslednje objavljene informacije gde se navodi broj od 11 zaraženih. Dostupne zbirne informacije o broju zaraženih u staračkim domovima U ustanovama socijalne zaštite i domovima za smeštaj starih i odraslih osoba potvrđeno je prisustvo virusa korona kod 162 korisnika i 94 zaposlena, saopštilo je u utorak, 27. jula, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.Prisustvo virusa potvrđeno je u gerontološkim centrima u Mataruškoj Banji, Rumi, Beogradu (na Voždovcu), u Mladenovcu, Knjaževcu, Subotici i Novom Sadu, Ustanovi za odrasle i starije u Leskovcu, Domu za smeštaj starih u Surdulici i domu za stare u Kuli. Do sada je izlečeno 644 korisnika socijalne zaštite i 242 zaposlena.Na osnovu poslednjeg izveštaja od 28. jula, na sajtu Opšte bolnice Subotica navedeno je da je u poslednja 24 sata u Kovid respiratornoj ambulanti Opšte bolnice Subotica obavljeno 37 pregleda, od toga je šest pacijenata zadržano na bolničkom lečenju. Istovremene, na dalju kućnu izolaciju otpušteno je 12 pacijenata u oporavljenom stanju.Trenutno se na bolničkom lečenju u Kovid delu bolnice (Kovid infektivno odeljenje, Kovid centar, Kovid jedinica intenzivnog lečenja) nalazi ukupno 98 pacijenata, od kojih je 11 u Kovid jedinici intenzivnog lečenja, a sedam na mehaničkoj ventilaciji. Uskraćivanje informacija stvaraju uznemirenost i nepoverenjeProgramski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić podsetio je za VOICE da je uveden jedinstveni informacioni sistem za celu zemlju, koji vodi "Batut", gde bi trebalo da se slivaju svi podaci o testiranim, zaraženim, lečenim i preminulim osobama iz svih zdravstvenih ustanova i da bi iz tog sistema trebalo da bude vidljivo kakva je situacija u svakoj lokalnoj samoupravi."Međutim, ti podaci nisu ažurirani za svaki dan po svakoj opštini, pa je to stvorilo utisak da se nešto krije. Bilo bi dobro i primerno situaciji da pored davanja saopštenja o situaciji Štab za vanredne situacije i lokalne zdravstvene ustanove daju i dodatne informacije na pitanja novinara", smatra Nenadić.Dodao je da ne postoji zakonom uređena obaveza da se odgovara na novinarska pitanja, mada bi to trebalo da bude normalno u demokratskom društvu, pa stoga nema pravne zaštite ukoliko lokalna vlast nije otvorena prema građanima."I mediji i građani imaju drugu pravnu mogućnost - da u vezi sa ovim pitanjima postavljaju zahteve za pristup informacijama. Pošto je reč o informacijama koje se tiču javnog zdravlja, rok za odgovor na takve zahteve je 48 sati", ističe Nenadić.Prema njegovim rečima, građani bi putem medija trebalo da imaju mogućnost da dobiju odgovor na sva otvorena pitanja, jer saopštenja mogu biti nejasna ili nepotpuna."Ukoliko lokalne samouprave i ustanove ne žele da pruže dodatne informacije, to će biti na štetu jačanja poverenja između vlasti i građana, da stvori uznemirenost ili nepoverenje i da se u krajnjoj liniji odrazi loše na borbu protiv pandemije", kaže Nenadić.Dr Miroslav Ilić iz Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici kaže za VOICE da totalitarna država koja teži da sve vodi centralizovano ima nameru da građanima pokaže da jedino ona ima pravo da brine o njima, a da bi joj bili zahvalni, kao i da opravda enormne izdatke za koje niko ne zna koliki su, a napravljeni su u vreme "vanrednog stanja" (respiratori, maske, lekovi, "Vatreno oko", i drugo)."Zato ne sme biti 'decentralizacije' podataka, da niko ne sme ništa da pita", smatra Ilić.Pismo lekara: Bunt zbog manipulacija medicinom i istinomOn je naveo da je uzrok otvorenog pisma lekara o smeni Kriznog štaba koje je do sada potpisalo više od 2.700 zdravstvenih radnika reakcija na manipulacije medicinom i istinom."Kada se tome doda i neumerenost (sve)vlasti u osionosti obraćanja na konferencijama za medije u kojima se izbegava objektivna odgovornost onih koji su rukovodili ponašanjem građana, a sva krivica prebacije na 'unutrašnje neprijatelje' i same građane, uz stalne pretnje 'policijskim časom' - rezultat je bunt samomislećih ljudi", smatra dr Ilić."Takođe, estradno nastupanje epidemiologa koji nisu ispunili jedini svoj zadatak, a to je da brinu o tačnim brojkama obolelih i umrlih, nasuprot potpune marginalizacije svih drugih lekara koji direktno leče najteže obolele pacijente i stavljaju svoj život na kocku, zajedno sa medicinskim sestrama i drugim osobljem, dovodi do velikog nezadovoljstva", kaže Ilić i dodaje da se ni aktuelni ministri zdravlja nisu najbolje snašli, tako da je i to razlog za otklon od politike prema "struci", to jest, istinitom i časnom lekarstvu.Nemanja Nenadić takođe smatra da se svi postupci vlasti koji se mogu tumačiti kao manipulacija ili skrivanje podataka izrazito štetni za suzbijanje zaraze jer narušavaju poverenje koje je neophodno da postoji u ovakvim vanrednim situacijama."S druge strane, potpuno je normalno i očekivano da postoji nesnalaženje i da se mogu javiti neusaglašenosti u podacima, jer je situacija nova, jer se podaci popunjavaju na mnogo mesta i jer ih možda ne unose svi na jednak način. Vlast može imati kratkoročne interese da se podaci štimuju tako da izgleda kao da je situacija bolja nego što jeste u nekom trenutku, na primer u onim nedeljama koje su prethodile junskim izborima", kaže Nenadić.On navodi da, ukoliko se pokaže da su podaci iz baze zaista "filtrirani" kako bi pokazali bolju sliku u tom periodu, "takvo postupanje čini se nerazumnim"."Naime, mi već nekoliko godina imamo situaciju na političkoj sceni u kojoj je vladajuća stranka neprikosnovena pa njihova nadmoćna pobeda na izborima svakako ne bi bila dovedena u pitanje ni da su građani znali da je ukupan broj zaraženih i preminulih npr. duplo veći nego što je saopštavano, ili da su i u predizbornom periodu ostale na snazi neke od restriktivnih mera umesto što je prerano proglašena 'pobeda nad Koronom' i što je to korišćeno u kampanji", objašnjava Nenadić.Prema njegovim rečima, sada bi trebalo omogućiti potpun uvid u bazu podataka iz informacionog sistema COVID-19 i raditi na tome da se poljuljano poverenje povrati.Očekuje nas duga borba sa Kovid-19Dr Miroslav Ilić savetuje građanima da izbegavaju sve zatvorene prostore i da u njima nose masku, da izbegavaju boravak među velikim brojem ljudi i da vode brigu o svakoj prehladi ili bilo kom svom oboljenju, da ne bi bili dostupni virusu."Bojim se da će Kovid-19, kao bolest sa kojom se još upoznajemo i koja je vrlo opaka morati još dugo da se borimo. Možda i čitavu jednu generaciju svetske populacije", upozorava Ilić.On je podsetio da se PCR testovi centralizovano nabavljaju u Kini, zbog čega je i kupljeno "Vatreno oko", a da sve nabavke idu preko države i njenih organa, "pa i ambasadora, što smo videli na dočeku kineskih stručnjaka"."Tačnost kineskih PCR testova je veoma upitna. Zato ne sme niti jedan drugi proizvođač ili sertifikovana laboratorija da ima 'kontrolu' nad kineskim testovima", smatra dr Ilić.Bez PCR testova u SuboticiSubotičanka koja je govorila za VOICE, a koja je želela da ostane anonimna, kaže da nije uspela da se tokom jučerašnjeg dana testira na korona virus, zato što u Zavodu za javno zdravlje nema testova."Sledeće nedelje moram u Budimpeštu, međutim, u Zavodu se niko ne javlja na telefon, a ja bih da pitam da li rade PCR test. Kada ih zovem preko centrale, spuštaju mi telefon. Već dve nedelje zovem taj broj, pa sam otišla lično da proverim", kaže naša sagovornica.Dodala je da joj je žena sa termometrom ispred ulaza u Zavod objasnila da već oko četiri nedelje ne rade PCR testove, već samo one na antitela."Mada, na ulazu stoji ispisano da je PCR testiranje 6.000 dinara, i naveden je i račun za uplatu. E sad, zašto ne skinu taj papir? Rečeno mi je da se PCR testiranje radi u Novom Sadu i da njih treba da zovem. Testiranje i put u Novi Sad pa u Budimpeštu će me skupo koštati. Smrt fašizmu, a narod šta izabere - što kaže Dubioza kolektiv", poručuje ova Subotičanka.                                      

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/politika/najvece-afere-vlade-4-tetka-iz-kanade-otkud-pare-vulinu/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Najveće afere Vlade (4): Tetka iz Kanade - otkud pare Vulinu

Ilustracija:Slađana Đermanović/Nova.rs Kada je reč o aferama koje su jedna za drugom izazivale seizmičke potrese bivše Vlade, svakako prednjači ona oko kupovine stana ministra vojnog Aleksandra Vulina. Od pitanja odakle mu 205.000 evra u gotovini za kupovinu nekretnine na Zvezdari, preko identiteta misteriozne tetke iz Kanade koja ispod dušeka drži ovoliki novac i olako ga daje u pozajmicu, do toga kako je Vulin uopšte uneo novac u Srbiju, a da o tome ne postoji nikakav pisani trag i dan danas je velika misterija. I ovog puta od sudskih organa potpuno zapostavljena i zaboravljena. Afera koja se u javnom žargonu odomaćila pod imenom "Tetka iz Kanade", krenula je onog trenutka kada je Aleksandar Vulin postao poslanik, dakle u maju 2012. godine, a o njenom toku javnost je uredno izveštavao KRIK. PROČITAJTE JOŠ... Vulin i njegova supruga u julu 2012. godine zvanično postaju vlasnici stana na Zvezdari, koji su kupili od investitora Momčila Filipovića. Cena stana iznosila je 229.620 evra, plus parking mesto u istoj zgradi u vrednosti od 15.000 evra, dakle, ukupno 244.620 evra. U ugovoru koji su tada potpisali kupac i prodavac navedeno je i da je bračni par Vulin prvu ratu u iznosu od 40.000 evra uplatio 22. oktobra 2011. godine, te da se obavezuju da će ostatak isplatiti do 30. septembra iduće godine. U julu 2012, Ugovor o kupovini stana zvanično je overen u Prvom osnovnom sudu u Beogradu.Menjanje iskazaKada je dve godine kasnije Agencija za borbu protiv korupcije pokrenula pitanje porekla Vulinove imovine, tadašnji poslanik, a sada ministar, rekao je da je dan nakon overe ugovora, njegova supruga Nataša pozajmila 205.000 evra od svoje tetke Mire Milić iz Kanade, te da su oni istog dana novac isplatili prodavcu. Ministrova supruga Nataša kasnije je ispričala da je novac dala Filipoviću na ruke u prostorijama njegove firme.U periodu od avgusta 2012. do septembra 2013, Vulin je najpre postavljen za direktora Kancelarije za Kosovo i Meohiju, a zatim i za ministra bez portfelja zaduženog za Kosovo u tadašnjoj Vladi Srbije. Naredne godine postaje i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Nedugo nakon ovog postavljenja Agencija za borbu protiv korupcije počinje da se bavi slučajem Vulinovog stana. Vulin je u nekoliko navrata menjao iskaz. Na početku je tvrdio da je stan platio od prodaje imovine, a novinari KRIK-a otkrili su da je jedinu nekretninu koju je posedovao, jednosoban stan u Novom Sadu, Vulin dobio na poklon, a potom ga prodao bratu za 38.000 evra.Kako ova suma nije činila ni šestinu novca koji je Vulin dao za kupovinu stana, bio je prinuđen da menja iskaz. Tada je u priču uključena tetka iz Kanade. Kao dokaz da je 205.000 evra pozajmio od tetke svoje supruge, Vulin dostavlja i priznanicu sa potpisom Nataše Vulin, na kojoj je pisalo da je primila novac i da je rok za vraćanje deset godina. Simptomatično, ali tetkinog potpisa na ovom papiru nije bilo.Unosio malo po maloTada se cela stvar dalje komplikuje, jer nije bilo nikakvog pisanog traga oko toka ovog novca. Uprava za sprečavanje pranja novca nije pronašla da je 205.000 evra leglo na račun bilo Aleksandra Vulina, njegove supruge Nataše, bilo prodavca Momčila Filipovića. Da je ministar novac u zemlju uneo u gotovini, morao je da ga prijavi carini, međutim, ni to se nije desilo.Vulin je zatim naveo da je stan isplatio dan nakon overe ugovora i dostavio još jednu priznanicu sa potpisom prodavca stana i adresom u Marbelji u Španiji. Ovaj put nedostajao je broj računa na koji je Vulin uplatio novac.Na insistiranje novinara da objasni na koji način je uneo u zemlju 205.000 evra, Vulin je rekao nešto što će se svakako dugo pamtiti.Foto: TANJUG/MINISTARSTVO ODBRANE/bs"Ko vam kaže da je uneto u jednom komadu? Ko vam kaže da nije preneto 9.000 po 9.000 po zakonu?", rekao je tada ministar i samo se još dublje zakopao u živo blato.Da je ovo tačno, to bi praktično značilo da je čak 23 puta morao da putuje iz Kanade u Srbiju i donosi novac malo po malo. Osim što je nemoguće, ova izjava nije u skladu ni sa ostalim prikupljenim dokazima, jer je Vulin prijavio da je sumu za stan prodavcu uplatio kao celinu, a ne u delovima.Zakazala tri tužilaštvaOpšta zavrzlama dalje se nastavlja u decembru 2015. godine kada je Agencija za borbu protv korupcije izveštaj o kontroli Vulinove imovine poslala Tužilaštvu za organizovani kriminal. PROČITAJTE JOŠ... U junu 2017, Tužilaštvo za organizovani kriminal obustavilo je postupak protiv Vulina. Slučaj je godinu i po dana bio u tužilaštvu.Službena beleška tužilaštva otkrila je neverovatne stvari, da na razgovor nije bio pozvan ni ministar Vulin, ni misteriozna tetka koja mu je navodno pozajmila novac. Policija i tužilaštvo ispitali su njegovu suprugu Natašu, investitora Momčila Filipovića i njegovog sina koji su potvrdili Vulinovu priču.Tužiteljka Tamara Ristić koja je vodila slučaj utvrdila je da ministar nije zloupotrebio položaj i primio mito. Navela je i da je utvrđeno na koji način su Aleksandar i Nataša Vulin pribavili novac, iako oni nisu ponudili nijedan dokaz za to.Na posletku, Tužilaštvo za organizovani kriminal se proglasilo nenadležnim tvrdeći da Vulin u trenutku kupovine stana nije bio funkcioner.Da je to ključni dokaz za odbacivanje slučaja Vulin, moglo se naslutiti i posle izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića o ovoj stvari."Važan detalj je da je Vulin stan dobio u junu mesecu 2012. godine, a da je vlada formirana u avgustu 2012. godine. Dakle, mi smo ovim ustanovili da Vulin kao predstavnik vlasti nije ukrao ništa, ako su ove činjenice koje sam ja izneo precizne", rekao je Vučić.U julu 2017. slučaj je prosleđen Prvom osnovnom tužilaštvu koje je proveravalo samo da li je Vulin prijavio stan, a pošto jeste i oni su obustavili postupak. U avgustu 2017. Agencija za borbu protiv korupcije izveštaj je poslala i Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, koje je takođe odlučilo da ne pokrene istragu.Slučaj "Tetka iz Kanade" ovim je zvanično završen. Nikom ništa.                  

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: glasamerike.net

Link: https://www.glasamerike.net/a/uprava-kontrola-finansije-/5523871.html

Autori: Milan Nešić

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: "Potez vlasti nas nije uplašio - već razgnevio"

"Nameru Uprave za sprečavanje pranja novca da kontroliše finansije novinara, nevladinih organizacija i udruženja građana tumačimo kao opasnu tendenciju već iskazanu u zemljama poput Mađarske, Rusije i Turske", ukazuje u razgovoru za Glas Amerike Dragana Žarković Obradović, direktorka Balkanske...BEOGRAD, VAŠINGTON - "Nameru Uprave za sprečavanje pranja novca da kontroliše finansije novinara, nevladinih organizacija i udruženja građana tumačimo kao opasnu tendenciju već iskazanu u zemljama poput Mađarske, Rusije i Turske", ukazuje u razgovoru za Glas Amerike Dragana Žarković Obradović, direktorka Balkanske istraživačke mreže (BIRN), čija se organizacija našla među trideset sedam organizacija i udruženja, kao i dvadeset pojedinaca za čije finansijsko poslovanje je zainteresovana Uprava za sprečavanje pranja novca koja radi pod okriljem Minisarstva finansija Srbije - što je obelodanio medij Njuzmaks Adrija. Embed share No media source currently available 0:00 0:00:41 0:00 Ta informacija prvobitno je izazvala burnu reakciju većine entiteta koji su se našli na spisku, poput Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), Udruženja novinara Srbije (UNS), portala Centar za istraživačko novinarstvo (CINS), Balkanske istraživačke mreže (BIRN), Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) i drugih, kao i predstavnika civilnog sektora koji su zajednički ocenili da se radi o pritisku na deo javnosti koji ukazuje na korupciju u redovima vlasti, političku torturu ili kršenja ljudskih prava. Šta su nadležnosti Uprave?Nadležnosti Uprave za sprečavanje pranja novca definisane su Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.U skladu sa tim Uprava prikuplja, obrađuje, analizira i prosleđuje nadležnim organima informacije, podatke i dokumentaciju koju pribavlja u skladu sa zakonom i vrši druge poslove koji se odnose na sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma. Evropska unija i Sjedinjene Države zatražile su od srpskih vlasti razjašnjenja o proveri koju je najavila Uprava - a Fridom haus, nevladina organizacija sa sedištem u Vašingtonu, upozorila je da postojanje spiska ostavlja utisak otvorenog i sistematičnog napada na kritiku."Imajući u vidu da objavljena lista sadrži imena poznatih i poštovanih istraživačkih medija, organizacija za zaštitu ljudskih prava, novinara i aktivista, ostavlja se utisak otvorenog i sistematičnog napada na kritiku - pre nego kredibilne istrage izolovanog incidenta", navela je Sofija Orlovski, programska menadžerka za Evropu i Evroaziju Fridom hausa, u pisanoj izjavi Glasu Amerike.Tri dana pošto je lista obelodanjena - predsednik Srbije Aleksandar Vučić ustvrdio je u četvrtak da inicijativa Uprave za sprečavanje pranja novca, kako je rekao, predstavlja najobičniju proveru, kao i da se ne radi ni o kakvom pritisku na civilni sektor i medije."Nije reč o bilo čemu posebnom. Ali uvek je politika u pitanju. Da dignemo dreku kako smo ugroženi pa ćemo da dobijemo nešto više para od donatora. I to je tako trideset godina", rekao je Vučić.Pre njega obrazloženje je ponudio Siniša Mali, ministar finansija u tehničkom mandatu, koji predvodi resor u čijem sastavu je Uprava za sprečavanje pranja novca."To je normalna aktivnost bez ikakve političke pozadine", ukazao je Siniša Mali govoreći u sredu za televiziju Pink, čiji vlasnik Željko Mitrović, važi za medijskog mogula bliskog vlastima u Srbiji. Ukazao je da se na sličan način prate tokovi novca u drugim evropskim zemljama - poput Francuske i Nemačke.Inače, Mali je 2016. godine, dok je bio na funkciji gradonačelnika Beograda, i sam bio pod istragom Uprave za sprečavanje pranja novca u postupku koji je pokrenula Agencija za borbu protiv korupcije. Učinila je to reagujući na istraživačke tekstove portala KRIK (medija koji se našao na listi Uprave) u kojima je ukazano na sumnje da je Siniša Mali bio umešan u kupovinu 24 apartmana na bugarskom primorju. Više tužilaštvo je u njegovom slučaju donelo odluku da ne pokrene istragu za pranje novca."Nisam iznenađen što smo se našli na spisku Uprave za sprečavanje pranja novca jer smo se i godinama ranije, kao i druge naše kolege, nalazili na meti različitih državnih institucija koje su korišćene za vršenje pritiska na novinare", kaže za Glas Amerike Stevan Dojčinović, urednik Mreže za istraživanje kriminala i korupcije i višestruko nagrađivani istraživački novinar. Embed share No media source currently available 0:00 0:00:47 0:00 Ono što ga, međutim kako kaže zbunjuje, je to što su se KRIK i ostali našli pod istragom Uprave za sprečavanje pranja novca."Ne mogu da nađem nikakvu vezu sa poslom koji radimo, kao i ostalih organizacija koje su na spisku, sa predmetom rada Uprave. Teško da je bilo koja od njih mogla biti upletena u pranje novca - još manje u finansiranjen terorizma", ukazuje Dojčinović urednik medija koji je od nastanka objavio na desetine tekstova u kojima je ukazivano na ozbiljne koruptivne sumnje povezane sa čak nekoliko aktuelnih državnih funkcionera.Osim istraživanja o mogućim nepravilnostima u kupovini dvadeset četiri stana na bugarskom primoriju - priči čiji je jedan od glavnih aktera bio političar Siniša Mali - KRIK se bavio i metodama kojima se 2017. Aleksandar Vulin, ministar odbrane u tehničkoj vladi Srbije, koristio prilikom unosa u Srbiju 205.000 evra, pošto je prema sopstvenom priznanju toliku količinu novca dobio na poklon od tetke koja živi u Kanadi - koje je iskoristio za kupovinu stanaInače, prema tada važećem zakonu, 10.000 evra bila je najveća novčana suma koju je bilo moguće unetu u Srbiju - bez obaveze prijave nadležnima."Korišćenje optužbi za pranje novca ili terorizam protiv nevladinih organizacija i kritičara vlasti nije ništa novo", ukazala je Sofija Orloski iz nevladine Fridom hausa - nevladine organizacije koja se bavi proučavanjem i zagovaranjem demokratije, političkih sloboda i ljudskih prava."To je redovna pojava u evroazijskim totalitarnim državama koje teže da ućutkaju nezavisne posmatrače i oponente - najzastupljenija u Rusiji, ali i Turskoj, Kazahstanu ili Tadžikistanu. Vlasti Srbije su tu navodnu istragu pokrenule protiv grupa i pojedinaca koji su otvoreno ukazivali na izraženu korupciju zvaničnika vlasti i kritikovali nazadovanje Srbije na polju ljudskih prava", podvukla je za Glas Amerike Orloski.Time, kako navodi, vlasti Srbije jasno ukazuju na poziciju koju zastupaju."Koristeći se mehanizmom sprečavanja pranja novca za zastrašivanje civilnog društva koje ima važnu ulogu nezavisnog posmatrača - vlasti Srbije iskazuju jasan prezir prema svojoj posvećenosti iskorenjivanja korupcije", smatra ova nevladina aktivstkinja.U korpusu entiteta na listi nalaze se i one organizacije koje su decenijama unazad, ali i tokom ratnih sukoba na području bivše Jugoslavije, pozivale političare u Srbiji na mir, suočavanje sa prošlošću i zadovoljenje tranzicione pravde.To su, uz razvoj demokratije i građansko obrazovanje, ciljevi koje od svog nastanka 1996. zastupaju i promovišu Građanske inicijative."Iz svih zvaničnih obraćanja, što vršioca dužnosti Uprave, ministra finansija, nismo dobili odgovor zbog čega postoje osnovi sumnje koji nas povezuju sa pranjem novca i finansiranjem terorizma. Sa tim u vezi iskoristićemo sva pravna sredstva koja su nam na raspolaganju da to saznamo u nekim zvaničnim postupcima. Trenutno se u vezi sa tim konstultujemo sa našim advokatskim timom i predstavnicima drugih organizacija", izjavila je za Glas Amerike Bojana Selaković - programska direktorka Građanskih inicijativa. Embed share No media source currently available 0:00 0:00:27 0:00 Ona podvlači da je poslovanje nevladinog i neprofitnog sektora u Srbiji pod redovnim godišnjim nadzorom nadležnih u Srbiji - ističući da aktuelna inicijativa Uprave za sprečavanje pranja novca nema nikakve veze sa tim."To podrazumeva direktnu kontrolu Poreske inspekcije i Upravne inspekcije na osnovu matrice rizika i kriterijuma koji sužavaju izbor organizacija koje će se kontrolisati. To ne podrazumeva tajno prikupljanje podataka mimo znanja organizacija - već direktnu komunikaciju i dolazak inspektora u prostorije", objašnjava Bojana Selaković.Sa čestim posetama i proverama poreskih inspektora suočavao se u bliskoj prošlosti deo medija i nevladinih organizacija u Srbiji - poput lokalnog portala "Južne vesti" ili pak nedeljnika "Vranjske"."Južne vesti" su posle više meseci prisustva poreskih inspektora u svojim prostorijama uspele da dokažu da je njihovo poslovanje u skladu sa zakonom."Vranjske" su, međutim, tokom perioda kontrole napustili sponzori, troškova je bilo sve više - a novca sve manje. Nedeljnik sa dvadesetogodišnjom tradicijom ugašen je 2017. Scenario pritisaka i pojačanih kontrola, međutim, ne zabrinjava Draganu Žarković Obradović - direktorku Balkanske istraživačke mreže."Apsolutno ne mislim da bi postupak Uprave mogao da otupi kritičku oštricu medija i nevladinog sektora u Srbiji. U ime BIRN-a mogu da kažem da to definitivno neće dovesti do toga da počnemo da se preispitujemo da li ćemo i dalje otkrivati afere vlasti i ljudi povezanih sa njima", podvlači Obradović Žarković.Stevan Dojčinović, sa druge strane primećuje, da je najava kontrole finansijskog poslovanja dela medija i nevladinih organizacija izazvala kontraefekat."Ovo je još više razbesnelo ceo nevladin sektor. Mislim da se jako dobro reagovalo. Obratili smo se donatorima, Evropskoj uniji, reagovala je ambasada SAD-a i korpus međunarodnih nevladinih organizacija. Deluje mi da sada i predsednik i Uprava malo spuštaju gard u vezi sa ovom pričom. Mislim da ovo nije nešto što može uspešno da izvrši pritisak na nas", ukazuje Stevan Dojčinović.On, međutim, nije optimista da bi se situacija nastala najavom Uprave za sprečavanje pranja novca mogla ispraviti."Ovo će se završiti i verovatno će za nekoliko meseci neka druga državna institucija biti angažovana da se bavi nama. Moguće je da će uskoro biti završen ovaj konkretan slučaj - ali će Srbija nastaviti da ide putem sve značajnijeg učvršćivanja vlasti jednog čoveka", zaključuje urednik KRIK-a.Sa nešto više optimizma na situaciju gleda Sofija Orloski, programska menadžerka Fridom hausa, koja poziva vlasti Srbije da prekinu sa ovakvom praksom."Zvaničnici bi potpuno transparentno trebalo da objasne šta je uzrok njihove zabrinutosti u pogledu grupa i pojedinaca koji su se našli na meti provera. Snažan nevladin sektor Srbije može biti važan partner u poboljšanju načina vladanja i poštovanja osnovnih sloboda. Umesto pretnji - vlasti bi trebalo da se uključe u iskreni dijalog", podvlači u izjavi Glasu Amerike Sofija Orloski.Iz godine u godinu - Srbija prema parametrima međunarodnih institucija, poput Evropske komisije, ali i nezavisnih posmatrača stagnira i tone na polju fundamentalnih vrednosti: demokratičnosti, zaštite ljudskih prava ili slobode izražavanja. Pokazuju to, kako polugodišnji izveštaji Evropske komisije, tako i zaključci organizacija poput Fridom hausa, Reportera bez granica, Hjuman rajts voča ili Amnesti internešenela.                                

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/nejasni-poslovi-kriznog-staba/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Nejasni poslovi Kriznog štaba

Tek četiri i po meseca nakon što je formiran Krizni štab za borbu protiv kovida, javnost Srbije saznala je ko sve čini ovo telo.Foto: BETAPHOTO/ VLADA SRBIJE SLOBODAN MILJEVIC Ono što pak još uvek nije dato na uvid javnosti jeste sam zaključak o formiranju KŠ, donet 13. marta, iz koga bi se moglo jasno saznati koja su poslovi i dužnosti ovog tela. Pre tri dana Vlada Srbije objavila je na svom sajtu spisak članova Kriznog štaba, među kojima je 11 lekara, dok su preostali učesnici pojedini ministri, državni sekretari, predstavnici Vojske… Pored toga što je objavila imena članova KŠ, Vlada Srbije je i navela da je ovo telo formirano u skladu sa Zakonom o Vladi. Sagovornici Danasa ističu da samo pozivanje na Zakon o vladi pri formiranju KŠ nije sporno, već da je sporna činjenica što javnost ne može da dobije na uvid dokument kojim je određeno obrazovanje kriznog štaba, zbog čega o mnogi pitanjima može samo da se nagađa. Oni takođe navode da je nejasno zašto je Vlada odlučila da formira ad hok telo kada već postoje druga tela koja treba da deluju u kriznim situacijama kao što je pandemija i čiji su posao i nadležnosti već definisani postojećim zakonima. - Vlada može da formira ad hok tela. Međutim, mi već imamo Republičku komisiju za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti i Štab za vanredne situacije, čije je postojanje predviđeno postojećim zakonima, i koji treba da deluju u ovakvim situacijama. Da su se ovi zakoni uzeli u obzir, mi bismo jasno znali ko su članovi tih tela, koja je njihova nadležnost, i zašto su tu postavljeni. Ovako, mi imamo krizni štab čije nadležnosti nisu uređene zakonom. Čini mi se da je odabran personalni pristup, pa su tako određena lica postavljena u krizni štab zbog svog imena i prezimena a druga su birana po funkciji. Radi se o jednoj nedopustivoj improvizaciji u vreme kada nam preti istinska opasnost - kaže Vesna Rakić Vodinelić, profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union u penziji. Ona takođe objašnjava da Krizni štab ne može da donosi odluke već samo preporuke koje vlada dalje usvaja. Na pitanje Danasa, ko je onda zapravo odgovoran za postupanje tokom epidemije - da li Krizni štab, koji donosi preporuke, ili vlada koja ga je formirala i koja te preporuke usvaja ili ne, Rakić Vodinelić odgovara da se može govoriti o odgovornosti svih učesnika. - Odgovornost leži pre svega na premijerki, zatim Vladi, koja je kao celina donela zaključak o formiranju Kriznog štaba, na ministrima zdravlja i policije, jer su oni bili dužni da aktiviraju postojeća tela u borbi protiv epidemije, i na kraju na predsedniku koji se meša u stvari koje nisu njegov posao - kaže Rakić Vodinelić. Kako dodaje, odgovornost samih članova Kriznog štaba leži u njihovoj odluci da prihvate učešće u radu jednog tela čije nadležnosti i ovlašćenja nisu jasni. Istovremeno, programski direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić takođe navodi da nije bilo potrebe za formiranjem kriznog štaba. On podseća da je njegova organizacija još u aprilu tražila od Vlade zaključak o obrazovanju ovog tela a da ga još nije dobila. - Ono što je ovde sporno jeste sama odluka da se ne koriste zakonski mehanizmi koji postoje u drugim propisima. Formiran je krizni štab koji nema niti može imati bilo kakva ovlašćenja u smislu donošenja odluka. On može samo da daje preporuke. Pri tome je u javnosti je stvoren utisak da oni donose odluke, što nije tačno. Na kraju, i sami njegovi članovi javno su govorili da nisu imali pristup nekim informacijama, što je neophodno da bi mogli da daju adekvatne savete - napominje Nenadić. Vlada Srbije formirala je Krizni štab za borbu protiv kovida 19, 13. marta na osnovu Zakona o vladi, koji navodi da vlada može da obrazuje povremena radna tela, radi razmatranja pojedinih pitanja iz svoje nadležnosti i davanja predloga, mišljenja i stručnih obrazloženja. Na drugoj strani, poslovnik o vladi u delu koji se odnosi na privremena tela navodi da se u odluci o njihovom formiranju određuju "poslovi za koje se telo obrazuje, vreme na koje se obrazuje, rokovi u kojima podnosi izveštaj o svom radu i druga pitanja vezana za njegov rad." Takođe se kaže da je "povremeno radno telo dužno da nadležnom odboru dostavi izveštaj o radu najmanje svakih 60 dana, a Vladi najmanje svakih 90 dana". Kisić Tepavčević i Janković konsultanti Prema dokumentu koji je objavila Vlada među članovima Kriznog štaba nalazi se 11 lekara, dok su ostali ministri, državni sekretari, predstavnici vojske. Vesna Rakić Vodinelić kaže da je zagonetno to što ovo telo pored medicinskog dela ima i neke predstavnike države. "Predstavnici vlasti se stalno pozivaju na načela medicinske profesije, odnosno struku, ali u tom kriznom štabu vi vidite dosta ljudi koji nemaju veze sa medicinom. Jasno je da ministar policije i načelnik Sektora za vanredne situacije treba da budu deo ovog tela, međutim nije jasno koja je uloga ostalih", ističe sagovornica Danasa. Na spisku članova Kriznog štaba, inače, nema Darije Kisić Tepavčević i Srđe Jankovića, koji se redovno obraćaju javnosti na konferencijama KŠ. U odgovoru na pitanje portala nova.rs zašto nema ovih lekara na spisku, Vlada je navela da su oni angažovani kao stručna lica koja pomažu Kriznom štabu. Pored njih, na isti način su angažovani lekari dr Berislav Vekić, državni sekretar Ministarstva zdravlja, Svetlana Filipović, u ime Instituta "Torlak", dr Darija Kisić Tepavčević iz Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", imunolog Srđan Janković iz Univerzitetske dečije klinike "Tiršova", Vesna Mijucić iz Instituta za transfuziju krvi, Dragana Despot iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju, direktor Instituta za javno zdravlje Niš Miodrag Stojanović i Tatjana Pekmezović, prodekanka Medicinskog fakulteta, navela je Vlada Srbije. Sastav Kriznog štaba Korukovodioci Kriznog štaba su: Ana Brnabić, premijerka; Zlatibor Lončar, ministar zdravlja; Sanja Radojević Škodrić, v.d. direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje; Zoran Gojković, pokrajinski sekretar za zdravstvo. Članovi su: Goran Stevanović, načelnik Klinike za infektivne i tropske bolesti; Verica Jovanović, v.d. direktora Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut"; Branislav Nestorović, dečji pulmolog; Vladimir Petrović, direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine; Mijomir Pelemiš, bivši načelnik Klinike za infektivne i tropske bolesti; Branislav Tiodorović, bivši direktor Instituta za javno zdravlje u Nišu; Predrag Kon, Gradski zavod za javno zdravlje u Beogradu; Snežana Jovanović, direktorka Službe za mikrobiologiju Kliničkog centra Srbije; Tanja Jovanović, prodekanka Medicinskog fakulteta u Beogradu, Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda; Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja; Nebojša Stefanović, ministar policije; Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja; Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja; Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta; Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; Vladimir Popović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; Radomir Ilić, državni sekretar u Ministarstvu pravde; Predrag Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije; Željko Petrović, brigadni general, načelnik Uprave za obuku i doktrinu Vojske Srbije; Miloš Popović, šef kabineta predsednika Vlade, Tamara Stojčević, zamenik generalnog sekretara Vlade; Petar Janjić, pomoćnik generalnog sekretara Vlade, Dejan Carević, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija; Željko Ćurguz, Republički sekretarijat za zakonodavstvo. Korona virus, Krizni štab za suzbijanje kovida 19Beograd Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas. Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.   Učlani se

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: nin.co.rs

Link: http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=102353994

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Strah od budućnosti

Strah od budućnostiUmorni od korupcije i kriminala, dodatno uplašeni posledicama korone po ekonomiju, građani uporno izlaze na ulice zahtevajući odlazak premijera Borisova i državnog tužiocaHoće li Bojko Borisov, dosadašnji neprikosnoveni vladar bugarske političke scene, uspeti da se održi na mestu premijera do kraja mandata, koji ističe sledeće godine, sasvim je neizvesno. Uprkos veštini koja ga je održala na vlasti poslednjih jedanaest godina, sada je suočen sa najvećim protestima, koji su ušli u treću nedelju, a da nijedan njegov potez ne samo da nije uspeo da ih obuzda, već ih je samo još više podsticao. Nije se to desilo ni nakon što je parlament izglasao poverenje vladi Bojka Borisova.Pokušaj da umiri građane tako što će smeniti neke ministre nije doneo ništa osim što je samo još više razgnevio hiljade onih koji u Borisovu vide samo manipulatora, čoveka željnog vlasti, koji je zemlju premrežio svojim partijskim i kriminalnim vezama i koji je odavno izgubio poverenje glasača.Nadajući se da bi mogao da sačuva pozicije i sa sebe skine odgovornost smenio je, navodno, zbog prekomerne upotrebe sile prema demonstrantima i finansijskih afera, Mladena Marinova, ministra unutrašnjih poslova, Vladislava Goranova, ministra finansija, Emila Karanikolova, ministra ekonomije, Angelinu Angelkovu, ministarku turizma i Kirila Anantjeva, ministra zdravlja. Pri čemu ni te smene nisu bile baš sasvim smene, jer će Anantjev preći na mesto ministra finansija. Ova rekonstrukcija, koja to nije, dobila je prvobitno nekakav aplauz na protestima, da bi ubrzo protesti bili nastavljeni, a rekonstrukcija proglašena lažnom.A počeli su tako što je Hristo Ivanov, nekadašnji ministar pravde u vladi Borisova (2014-2015), koji je dao ostavku na to mesto, motornim čamcem pokušao da uđe na plažu kod crnomorskog grada Burgasa, ali mu to nije bilo dozvoljeno. Tu se naime nalazi vila Ahmeda Dogana, osnivača i počasnog predsednika Pokreta za prava i slobode, partije turske manjine, čoveka koji je mnogo više od političara. Pravi predstavnik onoga što se naziva kontroverznim biznismenom, Dogan je jedan od najmoćnijih, najbogatijih, najuticajnijih ljudi, medijski magnat i mentor nešto mlađeg partijskog kolege Deljana Pevskog. Pevski je pak šetao od mesta načelnika Agencije za nacionalnu bezbednost, što nije uspelo zbog demonstracija, do mesta poslanika u Evropskom parlamentu, za koje je izabran ali ipak nije otišao.. On zapravo sa Doganom kontroliše bugarski medijski prostor.Ispostavilo se da vilu i deo parka čuva državna služba bezbednosti (DANS), čiji su pripadnici vratili Ivanova. On je snimak akcije postavio na Fejsbuk i ubrzo je počelo da kulja nezadovoljstvo.Na to je reagovao i predsednik Rumen Radev, izjavom da Dogan i Pevski nisu osobe kojima pripada zaštita državnih službi. Potom je izvršen pretres prostorija, a dvojica njegovih saradnika su uhapšena. Tako su ljudi izašli na ulice.Borisov je pokušao da odbrani svoje političke partnere objašnjavajući da Dogan zaslužuje zaštitu jer je pre koju godinu na njega izvršen napad i da je važno da se sačuvaju dobri odnosi sa partijom koja predstavlja tursku manjinu. Napad je, međutim, izvršio upravo pripadnik te manjine, lažnim pištoljem, a zbog nezadovoljstva Doganovom zloupotrebom partije, manipulacijama i izostankom stvarne zaštite njihovih prava.Demonstracije se nisu zaustavile apelom Borisova, naprotiv, dobile su zamah i proširile se po drugim gradovima. Umorni od stalnog pritiska, korupcije, kriminala, a dodatno uplašeni posledicama korone po ekonomiju, građani su nastavili da izlaze na ulice zahtevajući ostavku i premijera i državnog tužioca, koji se stavio u službu partije.Borisov (61) upravlja zemljom već treći mandat. Za državne institucije je vezan od početka karijere i imao je dosta vremena da upozna mehanizme koji su mu pomogli i da dođe na vlast i da se tu zadrži.Od početka osamdesetih radio je u Ministarstvu unutrašnjih poslova, da bi devedesete napravio pauzu osnivajući sopstvenu firmu za obezbeđenje, koju je angažovao i sam Todor Živkov, nekadašnji predsednik. Deset godina kasnije, ponovo se vratio u ministarstvo, na mesto generalnog sekretara. Koju godinu kasnije (2005) kandiduje se za gradonačelnika Sofije i pobeđuje. Sledeće godine osniva partiju Građani za evropski razvoj Bugarske (GERB). Borisov je na mestu premijera od 2009. godine i upravo traje njegov treći mandat.Za to vreme Bugarska je uspela da postane najkorumpiranija članica EU, kako ju je ocenio Transparensi internešnal. Uz prećutnu saglasnost evropskih lidera, Borisov je u zemlji radio ono što je hteo, oslabio institucije, premrežio zemlju partijskim kadrovima, uvezao državne i kriminalne strukture. Građani su ostali u ekonomskoj i svakoj drugoj nesigurnosti, iako je u EU primljena još 2007. godine zemlja još nije ispunila standard. Naprotiv, sve je dalja od vladavine prava i slobode medija.„Sada kada je Bugarska izašla na ulice, Evropa nema prava da gleda zatvorenih očiju. Evropi je potrebna demokratska Bugarska, Bugarska u kojoj vlada zakon“, rekao je predsednik Radev.Borisov na napade uglavnom odgovara pozivajući se na evropske integracije, ali magične reči o evropskoj podršci sada su sve manje uverljive, a miljenik francuskih i nemačkih lidera, kako ga naziva štampa, sada se zaista našao u nevolji.„Kada završim mandat, ja ću voditi partiju i organizovati njen rad, jer nas sada napada svako ko hoće“, izjavio je Borisov, poručujući da će dovršiti mandat.Protesti su pak najavljeni do njegove ostavke.Ivana Janković

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: nin.co.rs

Link: http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=102353979

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Jedanaest teza za obnovu demokratije

Gde smo pogrešili i šta nam je činitiJedanaest teza za obnovu demokratijeLažni, nedemokratski izbori su otrov koji razara sve državne institucije. Prelazak na kombinovani (mešoviti) izborni sistem omogućio bi glasanje za kandidate po imenu i prezimenu, a ne samo za zatvorene partijske izborne listePosle tačno 30 godina od obnove višestranačja u Srbiji gledamo kako srpska demokratija umire na naše oči. Tragična je činjenica da za ovo vreme ne samo da nismo napredovali u demokratskoj kulturi, procedurama i institucijama, već smo nazadovali do te mere da se posle tri decenije iznova borimo za elementarne demokratske vrednosti kao što su sloboda medija i pošteni izbori. Gde smo pogrešili i šta nam je sada činiti?Demokratija je krhka biljka i treba je zalivati i negovati, demokratska kultura se stalno uči i praktikuje, demokratske procedure se štite vladavinom zakona, a demokratske institucije uporno prave i čuvaju decenijama.Kada kao bivši narodni poslanik ponovo stupim na stepenište ispred Narodne skupštine, na isto mesto gde sam nedavno 11 dana štrajkovao glađu u cilju odbrane Ustava i osnovnih demokratskih vrednosti, okačiću na ulaz u ovaj najviši državni dom sledećih 11 teza za obnovu srpske demokratije, kao mali doprinos odgovoru na neprestano postavljano pitanje: „Šta i kako umesto Vučića“:1.Bez obnove demokratije nema povratka normalnom političkom životu niti stvaranja društva i države u kojima će vladati sloboda, pravda i sigurnost za sve građane.2. Lažni, nedemokratski izbori su otrov koji potom ulazi i razara sve državne institucije i društvene pore.3. Bez slobode medija nema i ne može biti uslova za slobodne i poštene izbore, kao ni bez nezavisnih državnih institucija poput RTS-a, REM-a, RIK-a, Agencije za borbu protiv korupcije, republičkog javnog tužilaštva, Ustavnog suda Srbije....4. Potrebna nam je neka vrsta srpske demokratske renesanse, odnosno participativne demokratije kao oblika mnogo većeg ličnog uključivanja građana u sve vrste odlučivanja o tome kako ćemo živeti u Srbiji.5. Zalažem se za neposrednu, direktnu demokratiju, što podrazumeva mnogo veći broj referenduma na svim nivoima kao najboljeg načina za narodno izjašnjavanje. Izbori nisu dovoljan oblik demokratije i moraju biti dopunjeni referendumima o ključnim nacionalnim i državnim pitanjima na republičkom nivou i brojnim životnim pitanjima na lokalnom nivou, kao što je – primera radi – tema gde će biti uložena sredstva od poreza na imovinu koji se ubira od građana u lokalnim samoupravama. Lokalne sredine, kroz istinsku decentralizaciju i ostvarivanje mnogo većeg prava na raspolaganje izvornom imovinom i prihodima, to zaista treba i da postanu – lokalne samouprave.6. Predlažem da glasanje u Srbiji bude obavezno i da svi građani preuzmu odgovornost odlučivanja u kakvoj će državi živeti i ko će je voditi. O načinima kako da do toga dođemo možemo polemisati, jer nije stvar u tome da građani koji ne izlaze na izbore budu novčano ili na drugi administrativni način kažnjeni zbog toga, već je cilj da izađu na izbore i preuzmu odgovornost i sudbinu u svoje ruke.7. Predlažem hitnu promenu kompletnog izbornog zakonodavstva i prelazak na kombinovani (mešoviti) izborni sistem koji bi omogućio glasanje i za kandidate po imenu i prezimenu, a ne samo za zatvorene partijske izborne liste.8. Zalažem se i za stepenasti izborni cenzus jer ne može biti isti cenzus za političku organizaciju koja samostalno izlazi na izbore, za one koji izlaze u koaliciji dve političke stranke, i one koji izlaze u koalicijama tri ili više političkih grupacija.9. Obezbediti olakšano pravo glasa svim državljanima Srbije koji žive u inostranstvu (glasanje poštom ili elektronskim putem), kao i garantovana mesta u Narodnoj skupštini za predstavnike Srba u regionu i dijaspori.10. Razmisliti o uvođenju dvodomnog parlamenta ili Senata kao dodatnog kontrolnog mehanizma za nadzor nad radom Narodne skupštine i Vlade.11. Predlažem na kraju i da se otvori javna rasprava o prednostima i manama republikanskog državnog uređenja. Pozivam da se o tome, kao i o monarhiji kao principu vlasti, u demokratskom duhu otvori dijalog, bez ikakvih ideoloških stega koje bi želele da ova tema bude zauvek zatvorena.Ovo su samo moja lična politička razmišljanja, o kojima bi tek trebalo da se izjasne rukovodeći organi Pokreta kome pripadam. Ovo su i predlozi za otvaranje dijaloga sa drugima. Kao početka obnove srpske demokratije.Boško Obradović

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: pravda.rs

Link: https://pravda.rs/2020/7/30/ko-su-izabrani-i-angazovani-clanovi-kriznog-staba-spisak-lekara-ministara-strucnjaka/

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Ko su izabrani i angažovani članovi Kriznog štaba? Spisak lekara, ministara, stručnjaka

Na konferencijama za medije koje od marta meseca, sa manjim prekidima, svakodnevno održava Krizni štab videli smo manji broj članova istog. Krizni štab za suzbijanje epidemije korona virusa obrazovan je 13. marta tekuće godine, nekoliko dana pošto je u Srbiji registrovan prvi slučaj kovida-19. Od tada, pa sve do danas nekoliko članova smenjuje se u različitim medijima te su nam tako poznati dr Branimir Nestorović, Predrag Kon, Goran Stevanović, Srđa Jankovića, Darija Kisić Tepavčević, Branislav Tiodorović, međutim Krizni štab ima čak 25 članova.Međutim, na jučerašnjoj konferenciji dr Zoran Gojković, pokrajinski sekretar za zdravstvo Vojvodine, objasnio je da postoje izabrani i angažovani članovi tog tela. - U formalnom smislu to je radno telo Vlade Republike Srbije, koje po poslovniku Vlade može da angažuje različita stručna lica, to su angažovani članovi kriznog štaba, oni se angažuju kao neko ko će pomoći ostvarivanju zadataka koji se nameću i zbog kojih je vladino telo formirano. Ono što je objavljeno u medijima su izabrani članovi kriznog štaba, ali postoji i veliki broj angažovanih članova kriznog štaba: infektologa, anesteziologa, intenzivista, ali imamo i kolega iz drugih oblasti - kazao je Gojković. Korukovodioci Kriznog štaba su: premijerka Ana Brnabić, ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar, dr Sanja Radojević Škodrić, v.d. direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i pokrajinski sekretar za zadravstvo - dr Zoran Gojković. Među članovima Kriznog štaba je još jedanaest lekara, a spisak objavljen je na sajtu Vlade Republike Srbije. Tačno je da je ceo tim sastavljen od stručnjaka, ali nisu svi lekari. Spisak ljudi koji se od marta sa stručne strane bore sa ovom pošasti od nedavno se nalazi na sajtu Vlade Republike Srbije, a ovo su njihova imena: 1. dr Goran Stevanović, načelnik Klinike za infektivne i tropske bolesti ''Prof. dr Kosta Todorović'' Kliničkog centra Srbije Goran Stevanović od epidemije korona virusa prozvan je i srpski Dr Haus, rođen je 1972. godine u Beogradu. Medicinski fakultet Beogradu završio 1996. sa prosečnom ocenom 9,42, doktorirao 2012, mentor mu je bio prof. dr Mijomir Pelemiš, koji je takođe član Kriznog štaba, a u zvanje docenta na katedri za infektivne bolesti Medicinskog fakulteta izabran 2013. 2. dr Predrag Kon, Gradski zavod za javno zdravlje u Beogradu Rođen je 1955. u Beogradu, a sa samo nekoliko meseci, zbog očeve službe, odlazi u Njujork gde je živeo do sedme godine. Diplomirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1981. godine, a potom 1991. specijalizirao epidemiologiju na Vojnomedicinskoj akademiji. U toj instituciji radio je 15 godina, a bio je i ratni epidemiolog. U dva mandata, od 2002. do 2010. godine, član Komisije za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti. U vreme epidemije SARS-a (2003), postavljen za šefa tima epidemiologa u sklopu iste radne grupe. Učestvovao je u izradi Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti 2004. godine i izradi Pravilnika o imunizaciji i zaštiti lekovima 2006. i 2017. godine. 3. dr Verica Jovanović, v.d. direktora Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" Diplomirala na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1991. godine. Specijalizaciju iz socijalne medicine završila na istom fakultetu 2001. godine, zatim kao stipendista Vlade Italije završila Master program Menadžment zdravstvenim ustanovama u Rimu na Institutu  Universita degli Studii "La Sapienza". Navodi da od 2013. ima zvanje primarijusa, dodeljeno odlukom Ministarstva zdravlja. Doktorske studije završila je i doktorsku tezu odbranila na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu 2017. godine. Članica je Srpskog lekarskog društva, Sekcije socijalne medicine i Lekarske komore Srbije (br. lic. 103 371), kao i Udruženja za javno zdravlje Srbije. 4. prof. dr Branimir Nestorović, dečji pulmolog Najkontraverzniji član Kriznog štaba diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1979. godine. Na istom fakultetu je, kako ističe u biografiji, doktorirao 1985. godine sa temom: "Polenska alergija u dece". Specijalista pedijatar, pulmolog i alergolog. Za asistenta na Medicinskom fakultetu izabran je 1987, a potom 1991; za docenta 1995; vanrednog profesora 2000. godine, a za redovnog profesora na katedri za pedijatriju 2002. godine. Zaposlen je na Univerzitetskoj dečijoj klinici od 1979. godine, kao načelnik odeljenja za alergologiju i pulmologiju, 1997. je bio osnivač udruženja dečijih pulmologa i osnivač fonda YUFEDA. 5. prof. dr Vladimir Petrović, direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine Vladimir Petrović je rođen u Karlovcu 1973. godine. Kao student više puta je nagrađivan, a 1996. dobio je nagradu od Ministarstva prosvete kao jedan od 20 najboljih studenata Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. Već devet godina prof. dr Vladimir Petrović je na čelu Instituta za javno zdravlje Vojvodine. Njegovi saradnici kažu da je njihovoj ustanovi uspeo da obezbedi status Kolaborativnog centra Svetske zdravstvene organizacije i da je zaslužan za izradu i uvođenje javnih elektronskih servisa za prijavljivanje zaraznih bolesti i evidenciju hroničnih bolesnika na teritoriji Vojvodine. U aprilu 2015, a nakon uspešne odbrane magistarske, a potom i doktorske disertacije, izabran je u zvanje vanrednog profesora na novosadskom Medicinskom fakultetu, gde i sada predaje, a studenti kažu da im je profesor Petrović jedan od najomiljenijih. Od prošle godine je i gostujući profesor Univerziteta "Akademia Polonijna" u Čestohovu, u Poljskoj. 6. prof. dr Mijomir Pelemiš, bivši načelnik Klinike za infektivne i tropske bolesti ''Prof. dr Kosta Todorović'' Kliničkog centra Srbije Doktor Mijomir Pelemiš rođen je 1949. godine u Šeheru, u Bosni i Hercegovini. U njegovoj zvaničnoj biografiji navodi se da je osnovnu školu završio sa odličnim uspehom, kao i srednju medicinsku školu u Tuzli. Medicinski fakultet u Beogradu završio je 1976. godine, sa prosečnom ocenom 8,3. Pelemiš se jasno seća kako je izgledao život u Beogradu za vreme epidemije variole vere 1972. godine. On je tada je bio student Medicinskog fakulteta. 7. prof. dr Branislav Tiodorović, bivši direktor Instituta za javno zdravlje u Nišu Dr Branislav Tiodorović je tokom devedesetih bio direktor Kliničkog centra Niš, kao najmlađi lekar u srpskom zdravstvu na tako važnoj funkciji. Kažu, uspešno je obavljao dužnost prvog čoveke te velike zdravstvene kuće. Bio je i dugogodišnji direktor regionalnog Instituta za javno zdravlje u Nišu, usavršavao se na Pasterovom institutu u Parizu, bio je profesor niškog Medicinskog fakulteta i šef Katedre za zarazne bolesti i epidemiologiju. 8. dr Snežana Jovanović, direktor Službe za mikrobiologiju Kliničkog centra Srbije 9. prof. dr Tanja Jovanović, prodekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu 10. prof. dr Zoran Radojičić, gradonačelnik Grada Beograda Rođen je 24. oktobra 1963. u Požarevcu. Završio je Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu 1989. godine i diplomirao sa prosečnom ocenom 9,14. Magistrirao je i doktorirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Profesor je Medicinskog Fakulteta na katedri hirurgije - dečja hirurgija i urologija. Od 1991. je zaposlen na Univerzitetskoj dečjioj klinici gde je radio kao dečji hirurg, a od 1998. je na Odeljenju urologije sa subspecijalizacijom iz urologije. Od marta 2013. do juna 2018. bio je i na poziciji generalnog direktora Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj ulici u Beogradu. U junu 2018. izabran je za gradonačelnika Beograda. 11. Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Rođen je u Beogradu 11. februara 1970. godine. Završio je Školu nacionalne odbrane - Visoke studije bezbednosti i odbrane. U fazi je završetka doktorskih studija iz oblasti ekonomskih nauka, sa usmerenjem na finansijsku kontrolu, upravljanje, izveštavanje i reviziju. 12. Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović je rođen 20. novembra 1976. godine u Beogradu. Devetu gimnaziju "Mihajlo Petrović Alas" završio je u Beogradu, a diplomirao je na Fakultetu za poslovne studije, Megatrend univerziteta. Na parlamentarnim izborima 2014. godine, izabran je za poslanika Narodne skupštine Republike Srbije. Za ministra unutrašnjih poslova Republike Srbije izabran je aprila 2014. godine, a od avgusta 2016. godine ujedno je i potpredsednik Vlade Republike Srbije. 13. prof dr Slavica Đukić Dejanović, ministar bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Osnovnu i srednju školu završila je u Kragujevcu, a diplomirala na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Magistrirala je 1983. i doktorirala 1986. godine. Na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu radi od 1982. godine, gde je bila asistent, zatim docent, od 1992. godine vanredna, a od 1996. redovna profesorka. Nakon što je jula 2012. formiran kabinet Ivice Dačića Slavica Đukić Dejanović je imenovana za ministarku zdravlja. Na toj funkciji bila je do izbora 2014, na kojima je izbrana za poslanicu u Skupštini Srbije. U avgustu 2014. godine imenovana je za direktorku klinike "Dr Laza Lazarević". Na vanrednim parlamentarnim izborima u aprilu 2016. ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.  U avgustu 2016. izabrana je za ministarku bez portfelja. 14. Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja Rođen je 1962. godine u Beogradu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Imao je nekoliko studijskih boravaka u Francuskoj i Nemačkoj. Pohađao je postdiplomski specijalistički kurs na Pravnom fakultetu na temu Međunarodni ugovori. 15. Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta Vanja Udovičić  je bivši srpski vaterpolista koji je karijeru završio u Kragujevačkom Radničkom. Proglašen je za najboljeg igrača sveta 2010. godine po izboru FINE i LEN magazina, od Sportskog saveza Srbije je primio "majsku nagradu". Trenutno je ministar u Vladi Republike Srbije. 16. Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević je trenutni ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Rođen je 1957. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu školu, XII beogradsku gimnaziju i Prirodno-matematički fakultet u Beogradu - odsek geografija. Postdiplomske studije završio je na Centru za multidisciplinarne studije BU - smer zaštita životne sredine. 17. prof. dr Vladimir Popović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja 18. Radomir Ilić, državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić, državni sekretar u Ministarstvu pravde, rođen je 5. juna 1983. u Beogradu. Nakon što je diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu, od 2007. godine prvo radi kao tužilački pripravnik u Petom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu, a pošto je 2010. godine položio pravosudni ispit, postaje tužilački saradnik u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. Početnu obuku za nosioce pravosudnih funkcija na Pravosudnoj akademiji Republike Srbije završio 2013. godine. U avgustu iste godine izabran je za zamenika osnovnog javnog tužioca u Beogradu. Tokom obuke na Pravosudnoj akademiji, stekao je više sertifikata iz oblasti krivičnog prava i prava zaštite deteta. U septembru 2012. postavljen je za posebnog savetnika Ministra pravde, a, pored ostalog,  bio je koordinator radne grupe za izradu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije. Tokom 2013. postaje ekspert UNODC za primenu Konvencije UN za borbu protiv korupcije, potom zamenik šefa pregovaračkog tima za Poglavlje 23. Predstavnik je Republike Srbije u Regionalnoj antikorupcijskoj inicijativi, kao i u Grupi država protiv korupcije (GREKO). 19. Predrag Marić, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Sektora za vanredne situacije Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1990. godine. Završio je specijalističke studije na pravnom fakultetu u Beogradu na temu "Terorizam, organizovani kriminalitet i korupcija". Karijeru u MUP-u Republike Srbije je započeo 1990. godine u Upravi za protivpožarnu i preventivno-tehničku zaštitu.  Jula 2006. raspoređen je na radno mesto savetnika ministra unutrašnjih poslova, a maja 2007. godine imenovan je za pomoćnika ministra unutrašnjih poslova i načelnika Sektora za vanredne situacije. Na sednici Vlade 8. marta 2012. godine, mandat mu je produžen na dodatnih pet godina. Odlikovan je ordenom Nacionalnog reda za posebne zasluge u rangu viteza francuske države za poseban doprinos prilikom izgradnje sistema zaštite i spasavanja i samog Sektora za vanredne situacije. Ukazom predsednika Republike Srbije za svoju predanost radu odlikovan je zlatnom medaljom za revnosnu službu 2011. godine. Ugledna nagrada "Najbeograđanin" uručena mu je 2009. godine. Dobitnik je Prve nagrade povodom Dana Ministarstva unutrašnjih poslova 2004. godine za ostvarene rezultate u radu. 20. Željko Petrović, brigadni general, načelnik Uprave za obuku i doktrinu Vojske Srbije 21. Miloš Popović, šef kabineta predsednika Vlade Rođen je u Beogradu 1986. godine. Diplomirao je 2008. na Beogradskoj bankarskoj akademiji (BBA) - Fakultetu za bankarstvo, osiguranje i finansije, na smeru "Investiciono bankarstvo", sa prosečnom ocenom 9,7, nakon čega je upisao postdiplomske studije na Univerzitetu Reding, Velika Britanija, na prestižnoj školi za finansije "ICMA Centre" - "Henley Business School" gde je u roku položio sve ispite i stekao zvanje - Master of Science in International Securities, Investment and Banking. U njegovoj zvaničnoj biografiji se navodi da je tokom studija u Engleskoj stekao je i diplomu "International Fixed Income and Derivatives" (IFID),, licenciranu od strane ICMA u Cirihu, kao i diplomu  "Chartered Institute for Securities & Investment" (CISI), vodeću globalno priznatu postdiplomsku kvalifikaciju iz finansija koja pokriva oblasti hartija od vrednosti, finansijskih derivata, investicija i korporativnih finansija. 22. Tamara Stojčević, zamenik generalnog sekretara Vlade 23. Petar Janjić, pomoćnik generalnog sekretara Vlade 24. Dejan Carević, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija u Ministarstvu pravde 25. Željko Ćurguz, Republički sekretarijat za zakonodavstvo. Na spisku nema zamenice Instituta "Batut" Darije Kisić Tepavčević i imunologa dr Srđe Jankovića, najprepoznaljivijih lica sa konferencija za medije Kriznog štaba, a koji svakodnevno daju izjave u vezi sa epidemiološkom situacijom u Srbiji. Na pitanje zašto je to tako, iz Vlade Srbije su ranije dopisom za medije odgovorili: - U Kriznom štabu za borbu protiv epidemije koronavirusa postoje izabrani i angažovani članovi, a dr Darija Kisić Tepavčević je među angažovanim stručnim licima. Svako radno telo Vlade Srbije, po poslovniku Vlade, može angažovati stručna lica radi pomoći u ostvarivanju zadataka zbog kojih je osnovano - naveli su. U ovom slučaju, kako se dodaje, među angažovanim licima su lekari dr Berislav Vekić, državni sekretar Ministarstva zdravlja, Svetlana Filipović u ime Instituta "Torlak", dr Darija Kisić Tepavčević iz Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", imunolog Srđan Janković iz Univerzitetske dečije klinike "Tiršova", Vesna Mijucić iz Institut za transfuziju krvi, Dragana Despot iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju, direktor Instituta za javno zdravlje Niš Miodrag Stojanović i dr Tatjana Pekmezović, prodekanka Medicinskog fakulteta. Kina je toliko dominantna da mora doći do sukoba sa SAD! I Rusija će biti učesnik. Više o tome čitajte OVDE. Izvor: Telegraf

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2962444/uredjuje-se-klinika-za-opstruktivne-bolesti-pluca-i-akutne-pneumopatije-u-sremskoj

Autori: @ekapija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Uređuje se Klinika za opstruktivne bolesti pluća i akutne pneumopatije u Sremskoj Kamenici - Raspisan tender za izvođače

Institut za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici raspisao je javnu nabavku za adaptaciju Klinike za opstruktivne bolesti pluća i akutne pneumopatije u Kamenici.Tenderom su predviđeni građevinski, završni građevinski radovi, radovi na građevinskim instalacijama i Institut za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici raspisao je javnu nabavku za adaptaciju Klinike za opstruktivne bolesti pluća i akutne pneumopatije u Kamenici.Tenderom su predviđeni građevinski, završni građevinski radovi, radovi na građevinskim instalacijama i radovi na postavljanju elektro instalacija.Ukupna površina koju je potrebno adaptirati iznosi 1.497,82 m2.Projektom adaptacije, planirana je sanacija unutrašnjih površina-podnih i zidnih obloga, zamena dotrajale unutrašnje stolarije, kao i izrada novog nameštaja. U nekim od zona spušteni su plafoni koji ispunjavaju sve najviše higijenske uslove za medicinske objekte, te se oni zadržavaju. Spoljašnja obrada objekta ogleda se u jednoličnoj, staroj fasadi svetle boje lošeg boniteta. Budući da je građen u različitim vremenskim periodima, objekat nema adekvatnu hidroizolaciju niti termoizolaciju. Zasebnim projektom potrebno je izvršiti termoizolaciju celog Instituta.Neke od pregradnih zidova potrebno je srušiti kako bi se isprojektovali funkcionalniji prostori. Ulazni hol biće pretvoren u čekaonicu. Iz prostora čekaonice moguće je pristupiti glavnom koridoru koji deli prostor u dva bloka, kao i zoni za odmor i socijalizaciju pacijenata. Na glavnom koridoru projektovana je čekaonica sa manjim brojem mesta za sedenje, kartoteka i zona za odlaganje medicinskog materijala. Zidovi unutrašnjih prostorija se gletuju, šmirglaju i kreče u tri ruke. Završna obrada zidova podrazumeva nanošenje JUPOL Latex Matt ekološke visoko perive boje na bazi vodene disperzije modernih polimernih veziva u visini do 150cm. Iznad masne boje, zidove je potrebno okrečiti disperzivnim bojama u tonu po izboru projektanta. Zidove soba za lekare, medicinske sestre, kao i sale za sastanke potrebno je okrečiti disperzivnim bojama celom visinom prostorije.Kao podne obloge na celoj površini osim u sanitarnim čvorovima se postavljaju FORBO Marmoleum Marbled obloge ili slično. U prostorijama koje u sklopu postojećeg stanja imaju podlogu laminat ili keramičke pločice potrebno je skinuti postojeće, a pripremiti podlogu za postavljanje nove obloge. U sanitarnim čvorovima se postavljaju nove neklizajuće keramičke pločice. Izuzetak su terase gde se zadržavaju keramičke pločice.Rok za izvođenje radova je 60 kalendarskih dana od uvođenja u posao, a rok za podnošenje ponuda 28. avgust 2020. godine.Detaljnije o tenderu pogledajte OVDE.      

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2962605/eps-potpisao-ugovore-sa-projektantima-za-dva-teretna-pristanista-u-tent-a

Autori: @ekapija

Teme: Javne nabavke

Naslov: EPS potpisao ugovore sa projektantima za dva teretna pristaništa u TENT A i TENT B

(TENT B) Termoelektrana Nikola Tesla namerava da izgradi nova teretna mehanizovana pristaništa, koja bi služila za sopstvene potrebe TENT A i TENT B, a Elektroprivreda Srbije potpisala je ugovore sa projektantima koji će izraditi projekte za građevinske dozvole.Nosilac posla za izradu oba Termoelektrana Nikola Tesla namerava da izgradi nova teretna mehanizovana pristaništa, koja bi služila za sopstvene potrebe TENT A i TENT B, a Elektroprivreda Srbije potpisala je ugovore sa projektantima koji će izraditi projekte za građevinske dozvole.Nosilac posla za izradu oba projekta je kompanije Ehting iz Beograda, koja je za izradu projekta za TENT A ponudu podnela sa beogradskim firmama Trioprojekt, Utving i Geo-test. Vrendnost ugovora je nešto manje od 40 miliona dinara.Ugovor za projektovanje pristaništa na lokaciji TENT B vredan je skoro 50 miliona dinara, a osim kompanija Ehting, Utving i Geo-test u izradi projekta učestvovaće i Geosistem i Midvej.Kako se navodi u dokumentaciji, koju je EPS objavio prilikom rapisivanja javne nabavke u martu, izgradnjom pristaništa bi se omogućio rečni transport uglja za potrebe termoelektrana, krečnjačkog kamena za odsumporavanje, ali i plasman pepela i gipsa, kao nusprodukte proizvodnog procesa, u komercijalne svrhe.Pristaništa su locirana na desnoj obali reke Save, a u oba pristaništa planira se izgradnja upravnih zgrada, prijavnica, radionica sa skladištem alata, natkrivenih skladišta i trafostanica.Duž cele obale predviđena je izgradnja vertikalnog kejskog zida sa armirano betonskom konstrukcijom.Dokumentacijom je potrebno je predvideti da se pretovar rasutih tereta (krečnjaka i uglja) vrši odgovarajućom portalnom lučkom dizalicom, na šinama.Prilikom projektovanja potrebno je posebnu pažnju obratiti na postojeći sistem bunara i bunarske infrastrukture. Ukoliko dođe do sudaranja sa podzemnim instalacijama, predvideti tehničko rešenje izmeštanja instalacija ili prilagoditi rešenje pristanišnih površina i infrastrukture bunarskoj infrastrukturi.I. M.        

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: nuns.rs

Link: http://nuns.rs/info/news/49496/ambasada-sad-istraga-i-pritisak-na-nvo-i-medije-izgledaju-selektivni.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Ambasada SAD: Istraga i pritisak na NVO i medije izgledaju selektivni

  1. 07. 2020. Izvor: slobodnaevropa.org SAD su zabrinute zbog nečega što deluje kao selektivna istraga o organizacijama civilnog društva i medijskim kućama koje se bave istraživačkim novinarstvom, saopštila je Ambasada SAD u Beogradu povodom odluke Uprave ministarstva finansija Srbije za sprečavanje pranja novca da istraži finansijske podatke nekoliko desetina nevladinih organizacija, medija i pojedinaca u Srbiji Ambasada poziva Vladu Srbije da ispunjava svoju ustavnu i međunarodnu obavezu da štiti osnovne slobode izražavanja, udruživanja i okupljanja, kao i da izbegava selektivnu primenu zakona u cilju pritiska na nezavisne organizacije."SAD su uvek spremne da pomognu Srbiji na njenom putu ka članstvu u EU. Međutim, utisak da Beograd možda guši civilno društvo ili slobodu medija naškodiće ugledu Srbije i otežati njeno napredovanje ka tom visoko vrednom cilju", zaključuje se u saopštenju.Uprava za sprečavanje pranja novca sačinila je spisak od 20 pojedinaca i 37 nevladinih organizacija ili udruženja i zatražila uvid u njihove bankarske transakcije od 1. januara 2019, pod obrazloženjem da je potrebno utvrditi da li neke od tih organizacija imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca. Ministarstvo finansija je negiralo da je istraga kojom se traži pristup podacima poslovnih banaka o tim grupama i pojedincima, ciljani napad na kritičare vlasti, rekavši da je to deo redovnih postupaka.Više od 140 nevladinih organizacija i pojedinaca potpisalo je zajedničko saopštenje objavljeno na sajtu nevladine organizacije Građanske inicijative, u kojem od Ministarstva finansija i Uprave za sprečavanje pranja novca traže da "bez odlaganja predoče osnove sumnje zbog kojih su naložili vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka". U saopštenju potpisnici navode da "član zakona na koji se pozvao direktor Uprave za sprečavanje pranja novca nalaže da se ovakva provera vrši isključivo za organizacije za koje postoje osnovi sumnje da su umešane u finansiranje terorizma", te da ovakav spisak ukazuje na zaključak da je na delu politička zloupotreba institucija i pokušaj urušavanja vladavine prava u Srbiji.Potpisnici saopštenja navode da je zloupotreba zakonskih mehanizama radi pritiska na medije i civilno društvo napad na slobodu udruživanja i informisanja, i podsećaju da je vlast u Srbiji već kritikovana od strane i domaćih i međunarodnih organizacija zbog ugrožavanja tih sloboda. Mediji i organizacije će, kako se navodi, preduzeti sve odgovarajuće pravne radnje - uključujući i krivični progon, te da će insistirati na objašnjenju kako je došlo do ove istrage."Svaka zakonita provera rada organizacija je dobrodošla i uvek ćemo je podržati. Sa druge strane, žestoko ćemo se suprotstaviti zloupotrebi institucija i procedura, jer to jeste naša misija - borba za demokratsku i pravno uređenju državu", navodi se u saopštenju.Među potpisnicima ovog zahteva su BIRN, CINS, CRTA, KRIK, Fond za humanitarno pravo, NUNS, Beogradski centar za ljudska prava, BIRODI, Transparentnost Srbija, Fondacija Ana i Vlade Divac, Inicijativa Ne davimo Beograd i druge organizacije i pojedinci. EU i Amnesty traže detalje o proveri finansija novinara i NVO u Srbiji      

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: cenzolovka.rs

Link: https://www.cenzolovka.rs/pritisci-i-napadi/fridom-haus-spisak-ostavlja-utisak-otvorenog-i-sistematicnog-napada-na-kritiku/

Autori: @Cenzolovka

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Fridom haus: Spisak ostavlja utisak otvorenog i sistematičnog napada na kritiku

Orloski je za Glas Amerike govorila povodom toga što je Uprava za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija Srbije od domaćih banaka zatražila na uvid finansijske transakcije nekih od novinara, nevladinih organizacija i udruženja građana.Lista entiteta, koju je obelodanio medij Njuzmaks Adrija sadrži trideset sedam organizacija i udruženja, kao i dvadeset pojedinaca za čije finansijsko poslovanje je zainteresovana Uprava za sprečavanje pranja novca."Imajući u vidu da objavljena lista sadrži imena poznatih i poštovanih istraživačkih medija, organizacija za zaštitu ljudskih prava, novinara i aktivista, ostavlja se utisak otvorenog i sistematičnog napada na kritiku - pre nego kredibilne istrage izolovanog incidenta", istakla je Orloski u pisanoj izjavi Glasu Amerike.Potez Uprave za sprečavanje pranja novca delimično je objasnio njen direktor Željko Radovanović koji je za program Njuzmaks Adrije rekao da se radi o, kako je naznačio, redovnim aktivnostima."Cilj je procena rizika od finansiranja terorizma, a ne sprovođenje bilo kakve istrage ili svrstavanje organizacija u red kriminalnih grupa", rekao je u utorak Radovanović.Subjekti obuhvaćeni interesovanjem Uprave koju predvodi Radovanović, među kojima su, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Udruženje novinara Srbije (UNS), portali Centar za istraživačko novinarstvo (CINS), Balkanska istraživačka mreža (BIRN), Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK), Evropski pokret u Srbiji, Fond za humanitarno pravo - kao i novinari Slobodan Georgiev, Biljana Stepanović, Branko Čečen, Vukašin Obradović i drugi, potez Uprave - a samim tim i države, ocenili su kao vrstu pritiska na deo javnosti koji ukazuje na korupciju u redovima vlasti, političku torturu ili kršenja ljudskih prava."Korišćenje optužbi za pranje novca ili terorizam protiv nevladinih organizacija i kritičara vlasti nije ništa novo", ukazuje Sofija Orloski iz nevladine organizacije Fridom haus koja se bavi proučavanjem i zagovaranjem demokratije, političkih sloboda i ljudskih prava."To je redovna pojava u evroazijskim totalitarnim državama koje teže da ućutkaju nezavisne posmatrače i oponente - najzastupljenija u Rusiji, ali i Turskoj, Kazahstanu ili Tadžikistanu. Vlasti Srbije su tu navodnu istragu pokrenule protiv grupa i pojedinaca koji su otvoreno ukazivali na izraženu korupciju zvaničnika vlasti i kritikovali nazadovanje Srbije na polju ljudskih prava", podvukla je Orloski.Prema njenim rečima - to je pokazatelj da su vlasti spremne da zloupotrebe značaj transparentnosti i odgovornih institucija kako bi ostvarile svoje političke ciljeve."Štaviše, koristeći se mehanizmom sprečavanja pranja novca za zastrašivanje civilnog društva koje ima važnu ulogu nezavisnog posmatrača - vlasti Srbije iskazuju jasan prezir prema svojoj posvećenosti iskorenjivanja korupcije", ustvrdila je Orloski.Ministar finansija Srbije Siniša Mali, koji u tehničkom mandatu, predvodi resor u čijem sastavu je Uprava za sprečavanje pranja novca, odbacuje kritike pojedinaca i organizacija koje su se našle na listi - i kao da ne haje na reakcije Evropske unije, ambasade Sjedinjenih Država u Srbiji ili međunarodnih nevladinih organizacija poput Amnesti internešnla (Amnesty International)."To je normalna aktivnost bez ikakve političke pozadine", ukazao je Siniša Mali govoreći u sredu za televiziju Pink, čiji vlasnik Željko Mitrović, važi za medijskog mogula bliskog vlastima u Srbiji. Ukazao je da se na sličan način prate tokovi novca u drugim evropskim zemljama - poput Francuske i Nemačke.Sofija Orloski, programska menadžerka Fridom hausa, međutim upozorava vlasti u Srbiji da odmah prekinu sa napadima."Zvaničnici bi potpuno transparentno trebalo da objasne šta je uzrok njihove zabrinutosti u pogledu grupa i pojedinaca koji su se našli na meti provera. Snažan nevladin sektor Srbije može biti važan partner u poboljšanju načina vladanja i poštovanja osnovnih sloboda. Umesto pretnji - vlasti bi trebalo da se uključe u iskreni dijalog", zaključila je Sofija Orloski.Nevladina organizacija Fridom haus je u svom poslednjem izveštaju "Zemlje u tranziciji" zaključile da Srbija i Crna Gora, prvi put od 2003, nisu demokratske države i da su prešle u kategoriju vlada u tranziciji ili hibridnih režima. Vlada Srbije je tim povodom toj organizaciji uputila pismo u kome je osporila zaključke utvrđene u izveštaju.Odgovor Fridom hausa na to bio je da stoji iza zaključaka izveštaja "Zemlje u tranziciji". Siniša Mali bio pod istragom Siniša Mali, ministar finansija u tehničkom mandatu i nekadašnji gradonačelnik Beograda, 2016. godine je i sam bio pod istragom Uprave za sprečavanje pranja novca u postupku koji je pokrenula Agencija za borbu protiv korupcije.Učinila je to reagujući na istraživačke tekstove portala KRIK u kojima je ukazano na sumnje da je Siniša Mali bio umešan u kupovinu 24 apartmana na bugarskom primorju.Više tužilaštvo je u njegovom slučaju donelo odluku da ne pokrene istragu za pranje novca.                

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: uns.org.rs

Link: http://uns.org.rs/desk/vesti-iz-medija/101937/ambasada-sad-istraga-i-pritisak-na-nvo-i-medije-izgledaju-selektivni.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Ambasada SAD: Istraga i pritisak na NVO i medije izgledaju selektivni

  1. 07. 2020. Izvor: slobodnaevropa.org SAD su zabrinute zbog nečega što deluje kao selektivna istraga o organizacijama civilnog društva i medijskim kućama koje se bave istraživačkim novinarstvom, saopštila je Ambasada SAD u Beogradu povodom odluke Uprave ministarstva finansija Srbije za sprečavanje pranja novca da istraži finansijske podatke nekoliko desetina nevladinih organizacija, medija i pojedinaca u Srbiji Ambasada poziva Vladu Srbije da ispunjava svoju ustavnu i međunarodnu obavezu da štiti osnovne slobode izražavanja, udruživanja i okupljanja, kao i da izbegava selektivnu primenu zakona u cilju pritiska na nezavisne organizacije."SAD su uvek spremne da pomognu Srbiji na njenom putu ka članstvu u EU. Međutim, utisak da Beograd možda guši civilno društvo ili slobodu medija naškodiće ugledu Srbije i otežati njeno napredovanje ka tom visoko vrednom cilju", zaključuje se u saopštenju.Uprava za sprečavanje pranja novca sačinila je spisak od 20 pojedinaca i 37 nevladinih organizacija ili udruženja i zatražila uvid u njihove bankarske transakcije od 1. januara 2019, pod obrazloženjem da je potrebno utvrditi da li neke od tih organizacija imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca. Ministarstvo finansija je negiralo da je istraga kojom se traži pristup podacima poslovnih banaka o tim grupama i pojedincima, ciljani napad na kritičare vlasti, rekavši da je to deo redovnih postupaka.Više od 140 nevladinih organizacija i pojedinaca potpisalo je zajedničko saopštenje objavljeno na sajtu nevladine organizacije Građanske inicijative, u kojem od Ministarstva finansija i Uprave za sprečavanje pranja novca traže da "bez odlaganja predoče osnove sumnje zbog kojih su naložili vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka". U saopštenju potpisnici navode da "član zakona na koji se pozvao direktor Uprave za sprečavanje pranja novca nalaže da se ovakva provera vrši isključivo za organizacije za koje postoje osnovi sumnje da su umešane u finansiranje terorizma", te da ovakav spisak ukazuje na zaključak da je na delu politička zloupotreba institucija i pokušaj urušavanja vladavine prava u Srbiji.Potpisnici saopštenja navode da je zloupotreba zakonskih mehanizama radi pritiska na medije i civilno društvo napad na slobodu udruživanja i informisanja, i podsećaju da je vlast u Srbiji već kritikovana od strane i domaćih i međunarodnih organizacija zbog ugrožavanja tih sloboda. Mediji i organizacije će, kako se navodi, preduzeti sve odgovarajuće pravne radnje - uključujući i krivični progon, te da će insistirati na objašnjenju kako je došlo do ove istrage."Svaka zakonita provera rada organizacija je dobrodošla i uvek ćemo je podržati. Sa druge strane, žestoko ćemo se suprotstaviti zloupotrebi institucija i procedura, jer to jeste naša misija - borba za demokratsku i pravno uređenju državu", navodi se u saopštenju.Među potpisnicima ovog zahteva su BIRN, CINS, CRTA, KRIK, Fond za humanitarno pravo, NUNS, Beogradski centar za ljudska prava, BIRODI, Transparentnost Srbija, Fondacija Ana i Vlade Divac, Inicijativa Ne davimo Beograd i druge organizacije i pojedinci. EU i Amnesty traže detalje o proveri finansija novinara i NVO u Srbiji    

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: studiob.rs

Link: https://studiob.rs/sednica-skupstine-grada-7/

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Sednica Skupštine grada

Tanjug, BeoinfoObjavljeno: 25.06.2019. 11:49   Izmenjeno: 25.06.2019. 21:17Gradski odbornici usvojili su na današnjoj sednici Zaključak o dostavljanju informacija o razlozima koji su doveli do plavljenja određenih delova grada, šta je Beograd preduzeo po pitanju vremenskih nepogoda i koje su mere koje će nadležne gradske vlasti ubuduće preduzimati. Usvajanje tog zaključka, kojim je dopunjen dnevni red, predložio je šef odborničke grupe Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Mirković.O ovoj važnoj temi, kako je navedeno na sednici, govorio je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, koji je podsetio da je zbog velike količine kiše došlo do problema u pojedinim delovima grada, naročito na levoj obali Dunava, u naseljima Borča, Ovča, Krnjača i Kotež. Ovo je, naveo je Vesić, velika katastrofa, palo je 104 litra kiše po kvadratnom metru u kratkom vremenskom periodu, dok je u vreme velikih poplava 2014. godine u Obrenovcu za tri dana palo između 180 i 190 litara kiše.- To je prirodna nepogoda sa kojom moramo da se nosimo i od koje nema potpune odbrane. Za razliku od leve obale Dunava, kada je građen Novi Beograd nasipano je oko šest metara podloge pre nego što su postavljani temelji i zbog toga je Novi Beograd iznad nivoa reke. Nažalost, kompletna leva obala Dunava nalazi se ispod nivoa reke. Kada se tome dodaju podzemne vode, jasno je da zemlja u tom delu Beograda ne može da "primi" veliku količinu vode posle obilnih padavina. Na levoj obali Dunava živi oko 200.000 ljudi. Zbog toga završavamo dogovor sa Evropskom investicionom bankom o kreditu od 35 miliona evra, na koji će Grad Beograd dodati 13 miliona, kako bismo krenuli sa izgradnjom kanalizacione mreže na levoj obali Dunava. Tu, pre svega, pričamo o fekalnoj kanalizaciji. Dakle, za 50 miliona evra biće u potpunosti rešen problem fekalne kanalizacije u ovim naseljima - pojasnio je Vesić.Govoreći o stanju na terenu, Vesić je ukazao da nivo vode u kanalima opada, što će omogućiti nastavak ispumpavanja vode iz dvorišta, i da trenutno 70 potisnih pumpi rade na levoj obali Dunava, kao i tri velike pumpe.- Prepumpavanje vode u kanale nije imalo smisla dok nivo u kanalima nije počeo da opada, jer voda nije imala gde da otiče. Problem sa levom obalom Dunava je što prirodno nijedna kap vode ne može da stigne u Dunav, s obzirom na to da sve mora da se radi prepumpavanjem. Zbog toga je projekat izgradnje kanalizacije u tom delu grada izuzetno skup - istakao je Vesić.Prema njegovim rečima, ipak će i dalje postojati problem kišne kanalizacije čiji će deo moći da prihvati novoizgrađeni sistem, ali imajući u vidu visok nivo podzemnih voda, problem će i dalje postojati kada dođe do obilnih padavina. - Danas i sutra ćemo uspeti da prepumpamo svu vodu, nakon čega će Zavod za biocide i medicinsku ekologiju, zajedno sa Gradskim zavodom za javno zdravlje, vršiti hemijski tretman zbog fekalija koje su se izlile, dok su građanima juče deljene kapsule larvicida koje se stavljaju u septičke jame i uništavaju larve komaraca u trajanju od 30 dana. Juče je podeljeno više od 2.500 kapsula i podela će biti nastavljena i danas - naglasio je zamenik gradonačelnika.On je dodao da je juče Grad Beograd doneo odluku da 24 aviona od četvrtka budu u funkciji zaprašivanja komaraca.- Ove godine smo vanredno morali da "podignemo" avione, što je slučaj bio i u Hrvatskoj i nekim drugim zemljama, jer se zbog visokog nivoa voda nije moglo doći do pojedinih lokacija poput Velikog ratnog ostrva i ritova koji su poplavljeni. Apelujem na građane da preuzmu kapsule i na taj način daju doprinos u borbi protiv komaraca - kazao je Vesić.Naši prethodnici nisu uopšte ulagali u kanalizacione crpne stanice, istakao je on, i dodao da je sadašnja gradska vlast uložila 422 miliona dinara. - U pitanju su stanice Dorćol, Reva, Galovica, Karađorđeva, Gazela, Staro sajmište i Retenzija. To su stanice koje bi trebalo da izvlače kišnu kanalizaciju. Crpna stanica na Savskom trgu biće u potpunosti rekonstruisana prilikom rekonstrukcije Savskog trga i još ćemo uraditi dve pumpe na crpnoj stanici Karađorđeva. Trenutno na levoj obali Dunava imamo 136 vozila grada, Sektora za vanredne situacije MUP-a, "Srbijavoda", kao i drugih republičkih i gradskih institucija. Čeka nas i ozbiljno rešavanje problema kanala - rekao je Vesić i dodao da u celoj Evropi ima poplava. On je podsetio da su od 2008. godine do 2013. uložena 894 miliona dinara u kišnu kanalizaciju, a od 2014. do 2019. godine više od 1,3 milijarde dinara.Usvojeni planovi detaljne regulacije važni za ravnomeran razvoja gradaNa današnjoj sednici Skupštine grada usvojene su dve izmene i dopune plana detaljne regulacije, i to kompleksa Autobuske i Železničke stanice u Bloku 42 i privredne zone Gornji Zemun, zona 1 i 2, za blok između saobrćajnica S6, novosadski auto-put S10 i S11.Usvojeno je i osam planova detaljne regulacije, i to za blok između ulica 27. marta, Đušine, Dalmatinske i Dr Dragoslava Popovića u opštini Palilula, zatim groblja Stubica u opštini Lazarevac, te za izgradnju dela objekta ostružničkog kanalizacionog sistema - postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda PPOV "Ostružnica" sa fekalnim kolektorom od PPOV do naselja Ostružnica, područje uz Vinogradsku ulicu sa saobraćajnom vezom do autoputske obilaznice, opštine Novi Beograd i Surčin prva faza, područja uz Vinogradsku ulicu sa saobraćajnom vezom do autoputske obilaznice, opštine Novi Beograd i Surčin druga faza, za kompleks Novog groblja, opština Zvezdara, za kompleks BIP-a, opština Savski venac, kao i Zaključak o ispravci tehničke greške u Planu detaljne regulacije Mesne zajednice "Julino brdo"u Žarkovu.Glavni gradski urbanista Marko Stojčić rekao je da se, shodno najavama koje su date, ide ka tome da se čitava teritorija grada "pokrije" planovima detaljne regulacije, kako bi se cela teritorija grada ravnomerno razvijala.- Jedan od najvažnijih je svakako plan koji se tiče izgradnje ostružničkog kanalizacionog sistema. Više naselja, poput Umke i delova Sremčice, pripadaće ovom slivu, dok je sa saobraćajne tačke gledišta najvažniji plan koji se tiče proširenja prve i druge faze Vinogradske ulice, što je najvažnija saobraćajna infrastruktura koju razvijamo u tom delu grada, od Novog Beograda ka Surčinu. Plan detaljne regulacije centra Banovog brda je "skinut" sa dnevnog reda zbog inicijative velikog broja građana koji žive u tom delu grada. Taj plan će se u narednom periodu sigurno naći pred odbornicima, ali kada bude pretrpeo određenu vrstu revizije - pojasnio je Stojčić.Zamenik gradonačelnika Goran Vesić podsetio je da je plan koji se tiče izgradnje nove autobuske stanice na Novom Beogradu usvojen mnogo ranije, dok se današnjim izmenama omogućuje izgradnja dodatnog sprata sa komercijalnim sadržajima.- Kada je usvojen plan detaljne regulacije, saobraćajnu studiju je radio Saobraćajni fakultet. Još tada je predviđeno proširenje svih ulica oko nove autobuske stanice i mi smo za sledeću godinu planirali upravo te radove. Čekali smo da počnu radovi na izgradnji autobuske stanice, koji su počeli u maju, pa će u septembru moći da se vide prvi obrisi nove stanice. Kao što je poznato, stanica se radi u saradnji sa Beogradskom autobuskom stanicom, kroz javno-privatno partnerstvo. Grad ne gradi stanicu već je obezbedio zemljište, a projekat je vredan oko 25 miliona evra - pojasnio je Vesić.Kako je naveo, proširenje okolnih ulica planirano je upravo zbog pojačanog saobraćaja koji će uslediti po otvaranju nove stanice.- Tačno je da su potrebne autobuske stanice i na obodima grada, pa će shodno tome postojati i jedan od terminala na Makiškom polju, na lokaciji gde će počinjati metro. Tu će biti prijem celokupnog autobuskog saobraćaja iz Obrenovca, Železnika, Barajeva, Uba… Metro bi jednostavno trebalo da bude integrisan sa ostalim vidovima saobraćaja. Vrednost investicije proširenja svih ulica oko nove autobuske stanice trebalo bi da iznosi oko 45 miliona evra - naveo je Vesić.Donete je Odluka o izradi plana detaljne regulacije obostranih odmorišta sa stanicama za snabdevanje gorivom Belo polje 1 i 2 na auto-putu E-763 Beograd - Južni Jadran, deonica Obrenovac - Ub, opština Obrenovac, Izmena i dopuna Plana detaljne regulacije prostorne celine između ulica Gospodara Vučića, Grčića Milenka i Ustaničke, opština Voždovac, za blokove 2A i 19V, Izmena i dopuna Plana detaljne regulacije za prostorno kulturno-istorijsku celinu Topčider prva faza - Radnička ulica, opština Čukarica, za deo između ulica Radničke, Kirovljeve i Visoke, Plan detaljne regulacije za kompleks socijalnog stanovanja u naselju Ovča, opština Palilula i Plan detaljne regulacije centra za upravljanje komunalnim otpadom - transfer stanice u Mladenovcu.Beograd dobija spomenik despotu Stefanu LazarevićuBeograd će dobiti spomenik despotu Stefanu Lazreviću koji će se nalaziti na prostoru između ulica Gundulićev venac, Drinčićeve i Palmotićeve ulice, odlučeno je danas na sednici Skupštine grada.Inicijativu za podizanje tog spomenika pokrenuo je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, u svojstvu građanina.Odbornici su usvojili i rešenje o obrazovanju odbora za podizanje ovog spomenika.Despot Stefan Lazarević je bio sin i naslednik srpskog kneza Lazara Hrebeljanovića, koji je poginuo u bici sa Turcima na Kosovu 1389. godine, i knjeginje Milice.Na početku svoje vladavine, 1393. godine, Stefan je nosio titulu kneza, a kada je napunio 16 godina majka mu je predala državu na upravljanje. Srpski despot je postao 1402. godine.U svojoj zadužbini, manastiru Resava (sada Manasija), organizovao je Resavsku prepisivačku školu, a osim biografskih, pisao je i književne radove.Od mađarskog kralja dobio je na upravljanje Beograd, koji je proglasio glavnim gradom Srbije. Umro je 1427. godine.Ulica na Vračaru poneće ime Velimira Bate ŽivojinovićaBojanska ulica na Vračaru ubuduće će nositi ime slavnog srpskog i jugoslovenskog glumca Ulica Velimira Bate Živojinovića, odlučeno je na sednici Skupštine grada Beograda.Zamenica predsednika Skupštine grada Beograda i predsednica Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica Andrea Radulović izrazila je zadovoljstvo što će jedna ulica na Crvenom krstu poneti ime velike glumačke legende."Povodom obeležavanja tri godine od smrti slavnog glumca Velimira Bate Živojinovića, Kompanija Borba, magazin Bazar i Goran Vesić, kao građanin gradske opštine Vračar, pokrenuli su inicijativu da jedna od ulica u opštini Vračar dobije naziv po Velimiru Bati Živojinoviću", rekla je ona. Istakla je da je Velimir Bata Živojinović svojim umetničkim i kulturnim doprinosom obeležio jednu zlatnu eru srpske, jugoslovenske i svetske kinematografije.Beograd dobija spomenik Nikolaju KrasnovuU Beogradu će biti podignut spomenik Nikolaju Krasnovu, jednom od najznačajnijih ruskih arhitekata koji je svojim stvaralaštvom ostavio neizbrisiv trag u arhitekturi glavnog grada, odlučeno je danas na sednici Skupštine grada.Kako se navodi u obrazloženju odluke, spomenik će se nalaziti na Malom Tašmajdanu, neposredno naspram glavnog ulaza u zgradu Arhiva Srbije koja je jedno od znamenitih dela ruskog arhitekte.Među delima koji se mogu svrstati u istoriju srpske arhitekture, a koja je projektovao Krasnov su zgrada Ministarstva finansija, a bio je angažovan i na obnovi crkve Ružice na Kalemgdanu, unutrašnjeg uređenja Doma Narodne Skupštine Srbije i drugim značajnim građevinama.Spomenik Miloju Mići Orloviću u BeograduU Beogradu će biti podignut spomenik istaknutom televizijskom voditelju i novinaru Miloju Mići Orloviću. Spomenik će biti podignut na inicijativu Radio televizije Srbije, a nalaziće se ispred zgrade javnog servisa u Takovskoj 10, navodi se u obrazloženju odluke. Miloje Mića Orlović bio je televizijski voditelj, novinar i urednik koji je karijeru počeo kao student u radiju Studentski grad, a nastavio u Televiziji Beograd gde je postao jedan od najpoznatijih televizijskih voditelja.Usvojeno više planova detaljne regulacijeNa sednici Skupštine grada Beograda  je usvojeno više planova detaljne regulacije, među kojima i plan koji se tiče izgradnje ostružničkog kanalizacionog sistema.Glavni gradski urbanista Marko Stojčić rekao je da se ide ka tome da se čitava teritorija grada "pokrije" planovima detaljne regulacije, kako bi se cela teritorija grada ravnomerno razvijala."Jedan od najvažnijih je svakako plan koji se tiče izgradnje ostružničkog kanalizacionog sistema. Više naselja, poput Umke i delova Sremčice, pripadaće ovom slivu, dok je sa saobraćajnog gledišta najvažniji plan koji se tiče proširenja prve i druge faze Vinogradske ulice, što je najvažnija saobraćajna infrastruktura koju razvijamo u tom delu grada, od Novog Beograda ka Surčinu", rekao je Stojčić.On je naveo da je plan detaljne regulacije centra Banovog brda skinut sa dnevnog reda zbog inicijative velikog broja građana koji žive u tom delu grada."Taj plan će se u narednom periodu sigurno naći pred odbornicima, ali kada bude pretrpeo određenu vrstu revizije", dodao je Stojčić.                                       

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: topvesti.org

Link: http://www.topvesti.org/2020/07/30/koja-je-zaista-funkcija-darije-kisic-u-stabu/

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Koja je zaista funkcija Darije Kisić u Štabu?

U Kriznom štabu za borbu protiv epidemije koronavirusa postoje izabrani i angažovani članovi, a dr Darija Kisić Tepavčević je među angažovanim stručnim licima, navodi se iz Vlade Srbije u odgovoru na pitanje Nova.rs zašto se u zvaničnom vladinom dokumentu koji sadaži spisak članova ovog tela ne nalazi ime Darije Kisić Tepavčević, jedne od najeksponiranijih članica Kriznog štaba. "Svako radno telo Vlade Srbije, po poslovniku Vlade, može angažovati stručna lica radi pomoći u ostvarivanju zadataka zbog kojih je osnovano", navode iz Vlade.Na spisku članova Kriznog štaba za suzbijanje Covid-19, koji je osnovan 13. marta u skladu sa Zakonom o vladi, a koji se nalazi na zvaničnoj prezentaciji Vlade Srbije, među članovima štaba nije navedena dr Darija Kisić Tepavčević.Na tom spisku su od lekara navedeni dr Goran Stevanović, načelnik Klinike za infektivne bolesti u Beogradu, dr Verica Jovanović, v.d. direktora Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", dečji pulmolog dr Branislav Nestorović, zatim direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine dr Vladimir Petrović, pa dr Mijomir Pelemiš, bivši načelnik Klinike za infektivne i tropske bolesti u Beogradu. Na listi je i dr Branislav Tiodorović, bivši direktor Instituta za javno zdravlje u Nišu, dr Predrag Kon, iz Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, dr Snežana Jovanović, direktor Službe za mikrobiologiju Kliničkog centra Srbije, kao i Tanja Jovanović, prodekanka Medicinskog fakulteta u Beogradu. Dr Darija Kisić Tepavčević, inače, je zamenica Dr Verice Jovanović, v.d. direktorke Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", koja je članica Kriznog štaba.Podsetimo, Transparentnost Srbija nedavno je objavila je da Krizni štab ne poseduje nikakva zakonska ovlašćenja, jer nije zakonom uređeno telo, već je savetodavno telo Vlade Srbije. Upravo je Transparentnost Srbije ukazala da odluka o formiranju štaba nije objavljena ni na sajtu Vlade Srbije, ni u Službenom glasniku. Vlada je u ponedeljak objavila na svom sajtu dokument iz marta kojim je osnovan Krizni štab.Izvor: Nova.rs  

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/kontrola-ispravnosti-bunara-u-pozarevackim-selima/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javne nabavke

Naslov: Kontrola ispravnosti bunara u požarevačkim selima

Gradska uprava Požarevca raspisala je javnu nabavku za poslove sagledavanja zdravstvene ispravnosti vode za piće u seoskim naseljima.Foto: Pixabay/Rawpixel Procenjena vrednost nabavke iznosi dva miliona dinara, bez uračunatog poreza. Obaveza ponuđača biće obavljanje analize  zdravstvene ispravnosti vode u 17 seoskih naselja, u kojima će se kontrolisati po 20 bunara. Ovi poslovi obavljaće se u tekućoj i narednoj, 2021. godini. Glavni kriterijum za izbor ponuđača biće najniža ponuđena cena. Konkurs, VodaPožarevac Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas. Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.   Učlani se

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: ozonpress.net

Link: https://www.ozonpress.net/drustvo/osveta-sinise-malog-zbog-pisanja-o-pranju-novca/

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Osveta Siniše Malog zbog pisanja o pranju novca? - Ozonpress :: internet portal

Spisak novinara, medijskih i nevladinih organizacija čije bankovne račune Uprava za sprečavanje pranja novca namerava da kontroliše, nikako nije slučajan niti rutinski, kako to iz Uprave objašnjavaju. Ono što je ključno što navodi na sumnju da iza ove "provere" stoje nečije tendenciozne namere jeste činjenica da ne postoji objašnjenje, odnosno opravdana sumnja da bilo ko sa spiska pere novac ili finansira teroriste. Takođe, sve navedene organizacije i pojedinci uglavnom su kritičari aktuelnog režima, te su zbog ovog spiska reagovala brojna ne samo domaća već i međunarodna udruženja pozivajući vlast da prekine sa pritiscima i odmazdom, ili da bar da logično objašnjenje za šta se ko sumnjiči. Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić objašnjava za Danas da Uprava za sprečavanje pranja novca, na osnovu međunarodnih standarda u toj oblasti, može imati legitimne razloge da kontroliše rad nevladinih organizacija, ukoliko je cilj tih mera sprečavanje finansiranja terorizma, odnosno ispitivanje sumnji da se sredstva koriste za finansiranje terorizma. - Međutim, sudeći po spisku koji je objavljen i čija je tačnost indirektno potvrđena od strane v.d. direktora Uprave, te kontrole se preduzimaju kod brojnih organizacija koje finansiraju poznati i nesumnjivi donatori, i koje taj novac troše na projekte koji očigledno nemaju nikakve veze sa terorizmom. Zbog toga je već i samo preduzimanje ove kontrole sporno. Nju ne treba mešati sa redovnim kontrolama poreskih organa kojima podležu sva pravna lica, jer se preduzimaju iz drugih razloga - ističe Nenadić. Na spisku Uprave za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija nalazi se 20 ljudi i 37 organizacija ili udruženja. U zahtevu za uvid u njihove transakcije koji je Uprava uputila bankama podaci se traže kako bi se utvrdilo da li organizacije i pojedinci sa spiska imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca. Mnogi novinari i medijska udruženja bavila su se sumnjivim poslovima ministra finansija Siniše Malog pa sada ovu "akciju" Uprave vide kao njegovu osvetu. Među njima je predsednik UNS-a Vladimir Radomirović (i UNS je na spisku) koji je istovremeno i urednik portala Pištaljka. - Nije jasno zašto su se sve ove organizacije našle na tom spisku. Ako postoji rizik da mediji, novinari i organizacije peru novac, onda bi trebalo da Uprava i Ministarstvo finansija objave dokument o proceni rizika, pa da se kaže da je na osnovu toga upućen zahtev bankama, rekao je Radomirović gostujući na N1. On je podsetio da je Pištaljka svojevremeno pisala o sumnji da je Siniša Mali učestvovao u pranju novca, a da je ministar finansija bio akter u tekstovima i drugih medija koji su se našli na spisku Uprave, i pita da li se možda radi o odmazdi. Oko 130 pojedinaca i organizacija potpisalo je zahtev kojim se od Uprave, odnosno Ministarstva finansija traži da predoči osnove sumnje zbog kojih je naloženo vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka. "Zloupotreba zakonskih mehanizama i institucija radi nezakonitog pritiska na medije i organizacije civilnog društva predstavlja drastičan napad na slobodu udruživanja i slobodu informisanja. Vlast u Srbiji već godinama je suočena sa ozbiljnim kritikama i međunarodnih i domaćih organizacija u vezi sa ugrožavanjem ove dve važne slobode. Ovakav napad na organizacije koje se zalažu za izgradnju Srbije kao pravne države, poštovanje zakona i istinsku borbu protiv korupcije dodatni je argument da su ove vrednosti ozbiljno ugrožene u Srbiji. Organizacije, mediji i građani neće odustati od borbe za slobodnu i demokratsku državu, bez obzira na pretnje i pritiske", navodi se u zahtevu i dodaje da će mediji i organizacije preduzeti sve odgovarajuće pravne radnje protiv umešanih u ovu zloupotrebu, uključujući i krivični progon odgovornih, ali pre svega će insistirati na potpunim i jasnim odgovorima kako je do ovoga moglo da dođe. Evropska komisija: Civilno društvo ključ demokratije - Snažno civilno društvo je ključna komponenta svakog demokratskog sistema i državne institucije bi to trebalo da prepoznaju i tako ga tretiraju, poručila je portparolka Evropske komisije Ana Pisonero na pitanje portala European Western Balkans o zahtevu Uprave za sprečavanje pranja novca za informacije o transakcijama novinara i nevladinih organizacija. "Organizacije civilnog društva i branitelji ljudskih prava igraju ključnu ulogu u podizanju svesti o građanskim i političkim pravima i moraju biti u mogućnosti da slobodno rade", rekla je Pisonero. AI: Akcija zastrašivanja kritičara vlasti Direktor za Evropu Amnesti Internationala Nils Muižnieks ocenio je da je targetiranje novinara i nevladinih organizacija apsurdnim optužbama o pranju novca i finansiranju terorizma čin zastrašivanja i poslednja akcija koju su sprovele vlasti u Srbiji kako bi ućutkale kritičare. "Ovakva vrsta proizvoljne istrage koja posebno cilja one koji su kritični prema vlasti narušava pravo na slobodu izražavanja i ugrožava slobodu štampe. Te istrage moraju biti odbačene", istakao je Muižnieks. Šabić: Ovakva sumnja u domenu naučne fantastike Beograd - U bilo kom kontekstu iza ovakve akcije i traženja ovakve količine i ove vrste podataka morala bi da postoji nekakva sumnja da se subjekti sa spiska bave pranjem novca ili još gore finansiranjem terorizma što je za svakog objektivnog u sferi "naučne fantastike" a ne realnosti. Uprava javnosti duguje objašnjenje o kakvim se sumnjama radi - ocenjuje za Danas advokat i nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, upitan da prokomentariše opravdanost zahteva Uprave za sprečavanje prava novca da ispita novčane transakcije brojnih nezavisnih novinara i organizacija. Naš sagovornik podseća da su na spisku oba nacionalna udruženja novinara, novinarske ekipe koje su dobitnici najprestižnijih međunarodnih priznanja, NVO sa velikim autoritetom u međunarodnim relacijama i jedan broj ljudi, odgovornih lica u tim subjektima. - Jedino što ih povezuje to nije nikakvo pranje novca ili terorizam već je činjenica da se bave argumentovanom kritikom aktuelne vlasti. Štaviše, dobar broj njih bavio se upravo razotkrivanjem situacija u kojima se reagovanje Uprave za sprečavanje pranja novca neuporedivo više osnova moglo i moralo očekivati ali je po pravilu izostajalo, ističe Šabić. On dodaje da je izjava v.d.direktora Uprave da nema selektivnog pristupa i da su "kontrolisali i ministre" zvuči cinično i to dvostruko. - Prvo, nije nikakvo čudo već je savršeno normalno da ako postoji sumnja kontrolišu ministre i druge funkcionere a u slučajevima ministra finansija i ministra odbrane je stvarno […] Spisak novinara, medijskih i nevladinih organizacija čije bankovne račune Uprava za sprečavanje pranja novca namerava da kontroliše, nikako nije slučajan niti rutinski, kako to iz Uprave objašnjavaju.Ono što je ključno što navodi na sumnju da iza ove "provere" stoje nečije tendenciozne namere jeste činjenica da ne postoji objašnjenje, odnosno opravdana sumnja da bilo ko sa spiska pere novac ili finansira teroriste. Takođe, sve navedene organizacije i pojedinci uglavnom su kritičari aktuelnog režima, te su zbog ovog spiska reagovala brojna ne samo domaća već i međunarodna udruženja pozivajući vlast da prekine sa pritiscima i odmazdom, ili da bar da logično objašnjenje za šta se ko sumnjiči.Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić objašnjava za Danas da Uprava za sprečavanje pranja novca, na osnovu međunarodnih standarda u toj oblasti, može imati legitimne razloge da kontroliše rad nevladinih organizacija, ukoliko je cilj tih mera sprečavanje finansiranja terorizma, odnosno ispitivanje sumnji da se sredstva koriste za finansiranje terorizma.- Međutim, sudeći po spisku koji je objavljen i čija je tačnost indirektno potvrđena od strane v.d. direktora Uprave, te kontrole se preduzimaju kod brojnih organizacija koje finansiraju poznati i nesumnjivi donatori, i koje taj novac troše na projekte koji očigledno nemaju nikakve veze sa terorizmom. Zbog toga je već i samo preduzimanje ove kontrole sporno. Nju ne treba mešati sa redovnim kontrolama poreskih organa kojima podležu sva pravna lica, jer se preduzimaju iz drugih razloga - ističe Nenadić.Na spisku Uprave za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija nalazi se 20 ljudi i 37 organizacija ili udruženja.U zahtevu za uvid u njihove transakcije koji je Uprava uputila bankama podaci se traže kako bi se utvrdilo da li organizacije i pojedinci sa spiska imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca.Mnogi novinari i medijska udruženja bavila su se sumnjivim poslovima ministra finansija Siniše Malog pa sada ovu "akciju" Uprave vide kao njegovu osvetu. Među njima je predsednik UNS-a Vladimir Radomirović (i UNS je na spisku) koji je istovremeno i urednik portala Pištaljka.- Nije jasno zašto su se sve ove organizacije našle na tom spisku. Ako postoji rizik da mediji, novinari i organizacije peru novac, onda bi trebalo da Uprava i Ministarstvo finansija objave dokument o proceni rizika, pa da se kaže da je na osnovu toga upućen zahtev bankama, rekao je Radomirović gostujući na N1. On je podsetio da je Pištaljka svojevremeno pisala o sumnji da je Siniša Mali učestvovao u pranju novca, a da je ministar finansija bio akter u tekstovima i drugih medija koji su se našli na spisku Uprave, i pita da li se možda radi o odmazdi.Oko 130 pojedinaca i organizacija potpisalo je zahtev kojim se od Uprave, odnosno Ministarstva finansija traži da predoči osnove sumnje zbog kojih je naloženo vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka."Zloupotreba zakonskih mehanizama i institucija radi nezakonitog pritiska na medije i organizacije civilnog društva predstavlja drastičan napad na slobodu udruživanja i slobodu informisanja. Vlast u Srbiji već godinama je suočena sa ozbiljnim kritikama i međunarodnih i domaćih organizacija u vezi sa ugrožavanjem ove dve važne slobode. Ovakav napad na organizacije koje se zalažu za izgradnju Srbije kao pravne države, poštovanje zakona i istinsku borbu protiv korupcije dodatni je argument da su ove vrednosti ozbiljno ugrožene u Srbiji. Organizacije, mediji i građani neće odustati od borbe za slobodnu i demokratsku državu, bez obzira na pretnje i pritiske", navodi se u zahtevu i dodaje da će mediji i organizacije preduzeti sve odgovarajuće pravne radnje protiv umešanih u ovu zloupotrebu, uključujući i krivični progon odgovornih, ali pre svega će insistirati na potpunim i jasnim odgovorima kako je do ovoga moglo da dođe.Evropska komisija: Civilno društvo ključ demokratije- Snažno civilno društvo je ključna komponenta svakog demokratskog sistema i državne institucije bi to trebalo da prepoznaju i tako ga tretiraju, poručila je portparolka Evropske komisije Ana Pisonero na pitanje portala European Western Balkans o zahtevu Uprave za sprečavanje pranja novca za informacije o transakcijama novinara i nevladinih organizacija."Organizacije civilnog društva i branitelji ljudskih prava igraju ključnu ulogu u podizanju svesti o građanskim i političkim pravima i moraju biti u mogućnosti da slobodno rade", rekla je Pisonero.AI: Akcija zastrašivanja kritičara vlastiDirektor za Evropu Amnesti Internationala Nils Muižnieks ocenio je da je targetiranje novinara i nevladinih organizacija apsurdnim optužbama o pranju novca i finansiranju terorizma čin zastrašivanja i poslednja akcija koju su sprovele vlasti u Srbiji kako bi ućutkale kritičare. "Ovakva vrsta proizvoljne istrage koja posebno cilja one koji su kritični prema vlasti narušava pravo na slobodu izražavanja i ugrožava slobodu štampe. Te istrage moraju biti odbačene", istakao je Muižnieks.Šabić: Ovakva sumnja u domenu naučne fantastikeBeograd - U bilo kom kontekstu iza ovakve akcije i traženja ovakve količine i ove vrste podataka morala bi da postoji nekakva sumnja da se subjekti sa spiska bave pranjem novca ili još gore finansiranjem terorizma što je za svakog objektivnog u sferi "naučne fantastike" a ne realnosti. Uprava javnosti duguje objašnjenje o kakvim se sumnjama radi - ocenjuje za Danas advokat i nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, upitan da prokomentariše opravdanost zahteva Uprave za sprečavanje prava novca da ispita novčane transakcije brojnih nezavisnih novinara i organizacija.Naš sagovornik podseća da su na spisku oba nacionalna udruženja novinara, novinarske ekipe koje su dobitnici najprestižnijih međunarodnih priznanja, NVO sa velikim autoritetom u međunarodnim relacijama i jedan broj ljudi, odgovornih lica u tim subjektima.- Jedino što ih povezuje to nije nikakvo pranje novca ili terorizam već je činjenica da se bave argumentovanom kritikom aktuelne vlasti. Štaviše, dobar broj njih bavio se upravo razotkrivanjem situacija u kojima se reagovanje Uprave za sprečavanje pranja novca neuporedivo više osnova moglo i moralo očekivati ali je po pravilu izostajalo, ističe Šabić. On dodaje da je izjava v.d.direktora Uprave da nema selektivnog pristupa i da su "kontrolisali i ministre" zvuči cinično i to dvostruko.- Prvo, nije nikakvo čudo već je savršeno normalno da ako postoji sumnja kontrolišu ministre i druge funkcionere a u slučajevima ministra finansija i ministra odbrane je stvarno postojala - na sumnjive transakcije ukazale su banke. Od "kontrole" nije bilo nikakvih efekata. Ako dakle "tetke" ili neimenovani "prijatelji iz inostranstva" ili "bugarski grafolozi"mogu da otklone sumnju, deluje karikaturalno, ovakvo detaljno proveravanje poslovanja subjekata sa spiska jer su finansirani kroz legalne tokove, od poznatih finansijera, najčešće istih onih koji finansiraju i projekte Vlade Srbije, pa je akcija uprave i za njih uvredljiva - ukazuje Šabić.Indikativno je, dodaje, i da "kontrolom NVO" nisu obuhvaćene neke za koje je odavno poznato da posluju netransparentno, godinama ne podnose čak ni po zakonu obavezne izveštaje "a ako tome dodamo da Uprava za sprečavanje nije nikakav nezavisni organ već je u sastavu ministarstva na čijem čelu je jedan od pomenutih ministara cela stvar deluje gotovo kao groteska".- Uveren sam da rezultat kontrole neće biti nikakav problem za kontrolisane, da će isključiti svaku sumnju u pranje novca pa će jedini efekat biti dalja, dodatna kompromitacija kod nas u floskulu pretvorenog principa - pustimo institucije da rade svoj posao. A izvesno i doprineti daljem srozavanju ugleda zemlje u vezi s pranjem novca. Podsetiću da smo do nedavno bili jedina evropska zemlja kojoj je "uspelo" da bude na crnoj listi FATF. A i bez toga mora biti razlog za brigu što su trajno ostale u senci mnoge transakcije koje bi sa stanovišta borbe protiv pranja novca morale biti zanimljive, od npr. ugovora o upravljanju Železarom s HPK Inženjering pa do Beograda na vodi. Popravljanju lošeg imidža sasvim sigurno ne mogu biti doprineti akcije protiv novinara i NVO - zaključuje Šabić.

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: sinos.rs

Link: http://www.sinos.rs/srpski/dijalog/13/2020/07/30/6065/ambasada-sad_-istraga-i-pritisak-na-nvo-i-medije-izgledaju-selektivni.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Ambasada SAD: Istraga i pritisak na NVO i medije izgledaju selektivni

SAD su zabrinute zbog nečega što deluje kao selektivna istraga o organizacijama civilnog društva i medijskim kućama koje se bave istraživačkim novinarstvom, saopštila je Ambasada SAD u Beogradu povodom odluke Uprave ministarstva finansija Srbije za sprečavanje pranja novca da istraži finansijske podatke nekoliko desetina nevladinih organizacija, medija i pojedinaca u Srbiji Ambasada poziva Vladu Srbije da ispunjava svoju ustavnu i međunarodnu obavezu da štiti osnovne slobode izražavanja, udruživanja i okupljanja, kao i da izbegava selektivnu primenu zakona u cilju pritiska na nezavisne organizacije."SAD su uvek spremne da pomognu Srbiji na njenom putu ka članstvu u EU. Međutim, utisak da Beograd možda guši civilno društvo ili slobodu medija naškodiće ugledu Srbije i otežati njeno napredovanje ka tom visoko vrednom cilju", zaključuje se u saopštenju.Uprava za sprečavanje pranja novca sačinila je spisak od 20 pojedinaca i 37 nevladinih organizacija ili udruženja i zatražila uvid u njihove bankarske transakcije od 1. januara 2019, pod obrazloženjem da je potrebno utvrditi da li neke od tih organizacija imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca. Ministarstvo finansija je negiralo da je istraga kojom se traži pristup podacima poslovnih banaka o tim grupama i pojedincima, ciljani napad na kritičare vlasti, rekavši da je to deo redovnih postupaka.Više od 140 nevladinih organizacija i pojedinaca potpisalo je zajedničko saopštenje objavljeno na sajtu nevladine organizacije Građanske inicijative, u kojem od Ministarstva finansija i Uprave za sprečavanje pranja novca traže da "bez odlaganja predoče osnove sumnje zbog kojih su naložili vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka". U saopštenju potpisnici navode da "član zakona na koji se pozvao direktor Uprave za sprečavanje pranja novca nalaže da se ovakva provera vrši isključivo za organizacije za koje postoje osnovi sumnje da su umešane u finansiranje terorizma", te da ovakav spisak ukazuje na zaključak da je na delu politička zloupotreba institucija i pokušaj urušavanja vladavine prava u Srbiji.Potpisnici saopštenja navode da je zloupotreba zakonskih mehanizama radi pritiska na medije i civilno društvo napad na slobodu udruživanja i informisanja, i podsećaju da je vlast u Srbiji već kritikovana od strane i domaćih i međunarodnih organizacija zbog ugrožavanja tih sloboda. Mediji i organizacije će, kako se navodi, preduzeti sve odgovarajuće pravne radnje - uključujući i krivični progon, te da će insistirati na objašnjenju kako je došlo do ove istrage."Svaka zakonita provera rada organizacija je dobrodošla i uvek ćemo je podržati. Sa druge strane, žestoko ćemo se suprotstaviti zloupotrebi institucija i procedura, jer to jeste naša misija - borba za demokratsku i pravno uređenju državu", navodi se u saopštenju.Među potpisnicima ovog zahteva su BIRN, CINS, CRTA, KRIK, Fond za humanitarno pravo, NUNS, Beogradski centar za ljudska prava, BIRODI, Transparentnost Srbija, Fondacija Ana i Vlade Divac, Inicijativa Ne davimo Beograd i druge organizacije i pojedinci. EU i Amnesty traže detalje o proveri finansija novinara i NVO u Srbiji IZVOR: "Slobodna Evropa"    

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/civilno-drustvo-i-mediji-nece-odustati-od-borbe-za-demokratsku-i-slobodnu-srbiju/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Civilno društvo i mediji neće odustati od borbe za demokratsku i slobodnu Srbiju

Mediji i organizacije civilnog društva zahtevaju od Ministarstva finansija i Uprave za sprečavanje pranja novca da bez odlaganja predoče osnove sumnje zbog kojih su naložili vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka.Foto: Beta/Miloš Miškov Član zakona na koji se pozvao direktor Uprave za sprečavanje pranja novca nalaže da se ovakva provera vrši isključivo za organizacije za koje postoje osnovi sumnje da su umešane u finansiranje terorizma, navodi se u zajedničkom saopštenju medija i organizacija civilnog društva. Pošto su na spisku brojne organizacije i pojedinci koji se bave istraživačkim novinarstvom, zaštitom ljudskih prava, transparentnošću, filmskom produkcijom, razvojem demokratije, vladavine prava i dobročinstva nameće se zaključak da je u pitanju politička zloupotreba institucija i opasan pokušaj daljeg  urušavanja vladavine prava u Srbiji. Zloupotreba zakonskih mehanizama i institucija radi nezakonitog pritiska na medije i organizacije civilnog društva predstavlja drastičan napad na slobodu udruživanja i slobodu informisanja, dodaje se u saopštenju. "Vlast u Srbiji već godinama je suočena sa ozbiljnim kritikama i međunarodnih i domaćih organizacija u vezi sa ugrožavanjem ove dve važne slobode. Ovakav napad na organizacije koje se zalažu za izgradnju Srbije kao pravne države, poštovanje zakona i istinsku borbu protiv korupcije dodatni je argument da su ove vrednosti ozbiljno ugrožene u Srbiji. Organizacije, mediji i građani neće odustati od borbe za slobodnu i demokratsku državu, bez obzira na pretnje i pritiske. Ovakvi i slični potezi vlasti samo nas dodatno motivišu da kao građani istrajemo u odbrani sopstvene države", ističu potpisnici saopštenja. Mediji i organizacije preduzeće sve odgovarajuće pravne radnje protiv umešanih u ovu zloupotrebu, uključujući i krivični progon odgovornih, ali pre svega će insistirati na potpunim i jasnim odgovorima kako je do ovoga moglo da dođe. Oni podsećaju javnost da su organizacije i mediji sa spiska izloženi različitim vrstama redovne državne kontrole, uključujući i inspekcijski nadzor i rigorozne provere finansijskog poslovanja kako od  poreske uprave i Narodne banke Srbije, tako i od sopstvenih donatora. Svaka zakonita provera rada organizacija je dobrodošla i uvek ćemo je podržati. Sa druge strane, žestoko ćemo se suprotstaviti zloupotrebi institucija i procedura, jer to jeste naša misija - borba za demokratsku i pravno uređenju državu. Potpisnici saopštenja: (lista se redovno ažurira novim potpisima) A1 Novi Pazar Akademija ženskog liderstva Alternativni centar za devojke Anđa Jočić Anja Anđušić, FM AS - Centar za osnaživanje mladih osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om Asocijacija Duga Asocijacija medija Asocijacija nezavisnih elektronskih medija - ANEM Asocijacija online medija ASTRA-Akcija protiv trgovine ljudima Autonomni ženski centar Bečejsko Udruženje Mladih BeFem Beogradska otvorena škola Beogradski centar za bezbednosnu politiku Beogradski centar za ljudska prava Beogradski fond za političku izuzetnost Biljana Stepanović BIRN BIRODI Boom93 Borivoj Stajić Branko Vučković, novinar iz Kragujevca Business Info Group CANVAS Centar "Srce", Novi Sad Centar "Zvezda", Beograd Centar modernih veština Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije Centar za evropske politike Centar za integritet, Niš CENTAR za istraživanje javnih politika Centar za istraživanje u politici Argument Centar za mame, Beograd Centar za nenasilnu akciju Centar za nove medije org, Novi Sad Centar za praktičnu politiku Centar za prava deteta Centar za razvoj lokalnih medija Centar za razvoj Srbije Centar za regionalizam Novi Sad Centar za samostalni život OSI Srbije Centar za socijalnu politiku, Beograd Centar za vladavinu prava Centar za unapređenje društva Centar za zaštitu, edukaciju i osnaživanje izbeglica Info park Centar za ženske studije Centar Živeti uspravno CeSID CINS City radio Civil Rights Defenders CK13 CRTA Da se zna! Daca Jović, aktivistkinja Dajana Đedović, Forum za kulturu Evropskog pokreta u Srbiji (FzK) Danas Dijalog.net Valjevo Dr Aleksandra Bosnić Đurić, kulturološkinja Dr Ljubomir Jacić Dr Milorad Đurić, politikolog Dr Sonja Avlijaš, FzK Dr Srećko Djukić, Forum za medjunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji (FMO) Dragan Srećković Društvo za obrazovanje odraslih Đorđe Popović, FMO Edukativni centar Kruševac EPuS Leskovac Evrokontakt, Kruševac Evropski pokret u Srbiji Evropski pokret Valjevo (Slavica i Vladimir Pantić) FemPlatz Fond B92 Fond za humanitarno pravo Fondacija "Mesečina", Subotica Fondacija Ana i Vlade Divac Fondacija Catalyst Balkans Fondacija Centar za demokratiju Fondacija Jelena Šantić Fondacija Pons Niš Fondacija Propulsion fond Fondacija Tijana Jurić Fondacija za mlade Obrenovca Fondacija za otvoreno društvo Fondacija za slobodu štampe- Senta Forca Požega Goran Cetinic, član FMO Građanska akcija Pančevo Građanske inicijative Građanski Savet Grada Kraljeva Građanski stav Grupa Izađi Grupa za konceptualnu politiku iz Novog Sada Hartefakt Fond Helsinški odbor za ljudska prava Humani centar Mitrovica Igor Mihaljević, novinar Impuls - Tutin Inicijativa A11 Inicijativa mladih za ljudska prava Inicijativa za Požegu Institut za evropske poslove InTER Internet portal "Medijska kutija", Niš Inženjeri zaštite životne sredine ISAC Fond Ivan Medenica, FzK Ivan Ninić Ivana Jovanović, Forum mladih Evropskog pokreta u Srbiji (FM) Iz kruga - Vojvodina Jasmina Borojević Jelena Erdeljan FzK Južne vesti KC Grad, Beograd Klub za osnaživanje mladih 018 Koalicija PreUgovor Koalicija za razvoj solidarne ekonomije Kolubarske.rs Komitet pravnika za ljudska prava- YUCOM Konsultacije za lezbejke Kragujevačke novine KRIK Krovna organizacija mladih Srbije Libek Link plus Media i reform centar Nis Milan Antonijević Milena Dragićević Šešić (FzK) Milena Stefanovic Evropski fond za Balkan Milivoj Bešlin, FMO MillenniuM Mladi istraživači Srbije Mreža Evropskog pokreta u Srbiji Mreža Nove solidarnosti Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS Mreža za politike prema drogama u jugoističnoj Evropi Nacionalna koalicija za decentralizaciju Nacionalni konvent o Evropskoj uniji Narodni parlament Leskovac Ne davimo Beograd Nedim Sejdinović, novinar Neformalno udruženje "Za naš kej", Beograd Nenad Šebek, Konsultant za medije i OCD Nezavisna kulturna scena Srbije - NKSS Nezavisno društvo novinara Vojvodine NON-ALIGNED FILMS Nova Ekonomija Novi optimizam Novinska agencija Beta Novosadska novinarska škola Novosadski humanitarni centar NUNS NVO Aktiv NVO Centar za razvoj liberalizma Odbor za ljudska prava Negotin Odbor za ljudska prava Niš Odbor za ljudska prava Valjevo Optimist, Bosilegrad Otvoreni klub Novi Sad Pakt Loznica Partneri Srbija PATOS, Smederevo Peščanik Podrinjski Antikorupcijski Tim Pakt Pokret gorana Novog Sada Portal za kulturu SEEcult.org Poslovno udruženje asocijacije lokalnih i nezavisnih medija "Lokal pres" Proaktiv Prof dr Vojin Rakić Protecta Radio Sto Plus Novi Pazar Radio Zlatousti Regionalna informativna agencija JUGpress Rekonstrukcija Ženski fond Re-Kraft Remark DPCM RERI Res Publica Kragujevac Resurs centar Majdanpek Roma Centar Kragujevac Roma World, Niš Romani Cikna Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda Sanja Ivačić, FMO Slavica Milojević Slavica Ranisavljev Kovačev, Novi Sad Slavica Stojanović Slavko Ćuruvija Fondacija Slobodan Georgiev Smart kolektiv SOinfo.org SOS Ženski centar Novi Sad Students for Liberty - Srbija Tamara Spasojević Timočki omladinski centar - TOC, Zaječar Trag fondacija Transparentnost Srbija Udruženi sindikati Srbije Sloga Udruženja Film klub Prokuplje Udruženje "Kutija", Niš Udruženje Fenomena Udruženje Glas građana Šumadije, Kragujevac Udruženje građana AIM Centar Udruženje građana Institut za istraživanje korupcije Pančevo Udruženje građana za borbu protiv trgovina i svih oblika nasilja nad ženama "Atina" Udruženje građana"NE-BO" , Negotin Udruženje Nepušački EDukativni Centar _ RP Udruženje roditelja i dece Brodić Parkić Udruženje Stara planina Pirot Udruženje žena Peščanik Kruševac UG Centar gradjanskih vrednosti iz Subotice UG Kreni-Promeni UG Ravangrad Ulice za bicikliste, Beograd Urban In - Novi Pazar Užički centar za demokratiju i ljudska prava Užički centar za prava deteta Vesna Perić Viktimološko društvo Srbije Vladan Jovanović - nezavisni regionalni konsultant u oblasti socijalne zaštite, prava deteta, ljudskih i manjinskih prava Vojvodina recommended Vojvođanski građanski centar Vukašin Obradović Zaječarska inicijativa Zelena mreža Vojvodine Žene u crnom Žene za mir Leskovac Žensko udruženje kolubarskog okruga Mediji, Ministarstvo finansija, nvo, Uprava za sprečavanje pranja novca Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas. Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.   Učlani se

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/vesti/republika-srpska/deonica-duga-70-kilometara-vlada-srpske-za-auto-put-vukosavlje-brcko-priprema-300/7rg4myp

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: DEONICA DUGA 70 KILOMETARA Vlada Srpske za auto-put Vukosavlje -Brčko priprema 300 MILIONA EVRA

Vlada Republike Srpske donela je odluku o finansiranju, projektovanju i izgradnji deonice auto-puta Vukosavlje-Brčko, a procenjena vrednost kapitalne investicije je 300 miliona evra. Vlada je saglasna da se finansiranje, projektovanje i izgradnja ove deonice realizuje posredstvom takmičarskog dijaloga u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama, tokom kojeg će biti definisani svi aspekti ovog kapitalnog projekta.Akcionim planom izgradnje auto-puteva određeno je da će deonica auto-puta Vukosavlje-Brčko-Bijeljina-granica sa Srbijom, u dužini od oko 70 kilometara, biti realizovana kroz izgradnju dve dionice, i to Vukosavlje-Modriča-Brčko, u dužini od 33 kilometra, te Brčko-Bijeljina-granica sa Srbijom u dužini od 37 kilometara, piše Srna.

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: voice.org.rs

Link: http://voice.org.rs/subotica-u-gradu-niko-nije-nadlezan-za-informacije-o-virusu-korona/

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Subotica: U gradu niko nije nadležan za informacije o virusu korona

"Skrivanje podataka izrazito šteti suzbijanju zaraze"U Subotici ne postoji nikakva dvosmerna komunikacija između nadležnih institucija, zdravstvenih ustanova, gradskog Štaba za vanredne situacije, pa ni većine lekara, kada su u pitanju informacije koje se tiču virusa korona. Novinari se o epidemiološkoj situaciji informišu putem zvaničnih kanala, na sajtu Opšte bolnice Subotica ili putem povremenih saopštenja Štaba za vanredne situacije. Vezano za informacije o broju zaraženih u subotičkom Gerontološkom centru, Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) nije dobio ni jedan odgovor od lokalnih, ni državnih institucija. Dok se u javnosti licitira sa mogućim brojkama, šire se dezinformacije, a građani na lokalnom nivou ostaju uskraćeni za informacije od javnog značaja koje se tiču javnog zdravlja. Sagovornici VOICE-a rekli su da je centralizacija podataka i uskraćivanje svih relevantnih informacija medijima nerazumno i da se time stvara nepoverenje u vlast i uznemirenost kod građana, posebno na lokalnom nivou. Otvoreno pismo koje je potpisao veliki broj medicinskih radnika ukazuje na svojevrsni bunt do kojeg su dovele upravo manipulacije medicinom i istinom. Prema informacijama Štaba za vanredne situacije u Subotici od 20. jula, u Gerontološkom centru je povrđeno 11 pozitivnih korisnika na virus korona sa lakšom kliničkom slikom koji su su stabilnog stanja, kao i tri zaposlena radnika koja su u kućnoj izolaciji. Gerontološki centar u Subotici VOICE se za dodatne informacije obratio Opštoj bolnici Subotica, koja na svom sajtu svakodnevno objavljuje podatke o broju zaraženih, hospitalizovanih i otpuštenih. Međutim, odgovore nismo dobili ni o tome, koliko je u proteklom periodu ukupno korisnika Gerontološkog centra hospitalizovano u Opštoj bolnici u Suboticai, niti kakvo je njihovo zdravstveno stanje, da li ima eventualno smrtnih ishoda i ima li među njima i hospitalizovanih radnika iz Gerontološkog centra. VOICE je pitanja uputio i Štabu za vanredne situacije u Subotici o tome koliko je ukupno korisnika Gerontološkog centra zaraženo i da li se oni nalaze u Domu ili su hospitalizovani u Opštu bolnicu Subotica ili u neke druge ustanove; kakvo je njihovo zdravstveno stanje, da li eventualno ima smrtnih ishoda; koliko je ukupno zaposlenih u Gerontološkom centru zaraženo, gde se oni nalaze i u kakvom su zdravstvenom stanju; da li su svi korisnici Doma i zaposleni testirani na virus; na koji način je virus "ušao" u Gerontološki centar; kakve su dodatne mere preduzete u ovom Centru, kao i kome od medicinskih radnika, lekara, novinari mogu da se obrate za izjave vezano za epidemiološku situaciju u Subotici. Odgovore nismo dobili. Sa istim pitanjima novinarka VOICE-a obratila i direktoru Gerontološkog centra u Subotici, koji uvek daje izjave svim medijima, međutim, ovaj put nam je rečeno da mu je zabranjeno da daje izjave i da se obratimo nadležnom ministarstvu za odgovore "koje je jedino nadležno da informiše javnost". VOICE se pismenim putem obratio i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i zatražio odgovore na pomenuta pitanja, kao i zbog čega direktor Gerontološkog centra ne može da daje izjave novinarima kao i ranije i zašto tu funkciju umesto nadležnih u ovom Centru obavlja nadležno ministarstvo. U odgovoru ministarstva upućeni smo na link sa objašnjenjem da se preko njega možemo informisati u vezi sa temom kojom se bavimo. S obzirom da link vesti koji smo dobili ne sadrži ni jedan odgovor na naša pitanja, zatražili smo da nam odgovore na sva prethodno postavljena pitanja. Odgovore nismo dobili. Prema nezvaničnim izvorima do kojih je došao VOICE od pojedinih zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, broj zaraženih u Gerontološkom centru je minimum duplo veći u odnosu na poslednje objavljene informacije gde se navodi broj od 11 zaraženih. Dostupne zbirne informacije o broju zaraženih u staračkim domovima U ustanovama socijalne zaštite i domovima za smeštaj starih i odraslih osoba potvrđeno je prisustvo virusa korona kod 162 korisnika i 94 zaposlena, saopštilo je u utorak, 27. jula, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Prisustvo virusa potvrđeno je u gerontološkim centrima u Mataruškoj Banji, Rumi, Beogradu (na Voždovcu), u Mladenovcu, Knjaževcu, Subotici i Novom Sadu, Ustanovi za odrasle i starije u Leskovcu, Domu za smeštaj starih u Surdulici i domu za stare u Kuli. Do sada je izlečeno 644 korisnika socijalne zaštite i 242 zaposlena. Na osnovu poslednjeg izveštaja od 28. jula, na sajtu Opšte bolnice Subotica navedeno je da je u poslednja 24 sata u Kovid respiratornoj ambulanti Opšte bolnice Subotica obavljeno 37 pregleda, od toga je šest pacijenata zadržano na bolničkom lečenju. Istovremene, na dalju kućnu izolaciju otpušteno je 12 pacijenata u oporavljenom stanju. Trenutno se na bolničkom lečenju u Kovid delu bolnice (Kovid infektivno odeljenje, Kovid centar, Kovid jedinica intenzivnog lečenja) nalazi ukupno 98 pacijenata, od kojih je 11 u Kovid jedinici intenzivnog lečenja, a sedam na mehaničkoj ventilaciji. Uskraćivanje informacija stvaraju uznemirenost i nepoverenje Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić podsetio je za VOICE da je uveden jedinstveni informacioni sistem za celu zemlju, koji vodi "Batut", gde bi trebalo da se slivaju svi podaci o testiranim, zaraženim, lečenim i preminulim osobama iz svih zdravstvenih ustanova i da bi iz tog sistema trebalo da bude vidljivo kakva je situacija u svakoj lokalnoj samoupravi. "Međutim, ti podaci nisu ažurirani za svaki dan po svakoj opštini, pa je to stvorilo utisak da se nešto krije. Bilo bi dobro i primerno situaciji da pored davanja saopštenja o situaciji Štab za vanredne situacije i lokalne zdravstvene ustanove daju i dodatne informacije na pitanja novinara", smatra Nenadić. Nemanja Nenadić (Foto: Medija centar Beograd) Dodao je da ne postoji zakonom uređena obaveza da se odgovara na novinarska pitanja, mada bi to trebalo da bude normalno u demokratskom društvu, pa stoga nema pravne zaštite ukoliko lokalna vlast nije otvorena prema građanima. "I mediji i građani imaju drugu pravnu mogućnost - da u vezi sa ovim pitanjima postavljaju zahteve za pristup informacijama. Pošto je reč o informacijama koje se tiču javnog zdravlja, rok za odgovor na takve zahteve je 48 sati", ističe Nenadić. Prema njegovim rečima, građani bi putem medija trebalo da imaju mogućnost da dobiju odgovor na sva otvorena pitanja, jer saopštenja mogu biti nejasna ili nepotpuna. "Ukoliko lokalne samouprave i ustanove ne žele da pruže dodatne informacije, to će biti na štetu jačanja poverenja između vlasti i građana, da stvori uznemirenost ili nepoverenje i da se u krajnjoj liniji odrazi loše na borbu protiv pandemije", kaže Nenadić. Dr Miroslav Ilić iz Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici kaže za VOICE da totalitarna država koja teži da sve vodi centralizovano ima nameru da građanima pokaže da jedino ona ima pravo da brine o njima, a da bi joj bili zahvalni, kao i da opravda enormne izdatke za koje niko ne zna koliki su, a napravljeni su u vreme "vanrednog stanja" (respiratori, maske, lekovi, "Vatreno oko", i drugo). "Zato ne sme biti 'decentralizacije' podataka, da niko ne sme ništa da pita", smatra Ilić. Pismo lekara: Bunt zbog manipulacija medicinom i istinom On je naveo da je uzrok otvorenog pisma lekara o smeni Kriznog štaba koje je do sada potpisalo više od 2.700 zdravstvenih radnika reakcija na manipulacije medicinom i istinom. "Kada se tome doda i neumerenost (sve)vlasti u osionosti obraćanja na konferencijama za medije u kojima se izbegava objektivna odgovornost onih koji su rukovodili ponašanjem građana, a sva krivica prebacije na 'unutrašnje neprijatelje' i same građane, uz stalne pretnje 'policijskim časom' - rezultat je bunt samomislećih ljudi", smatra dr Ilić. Miroslav Ilić (Foto: Medija centar Beograd) "Takođe, estradno nastupanje epidemiologa koji nisu ispunili jedini svoj zadatak, a to je da brinu o tačnim brojkama obolelih i umrlih, nasuprot potpune marginalizacije svih drugih lekara koji direktno leče najteže obolele pacijente i stavljaju svoj život na kocku, zajedno sa medicinskim sestrama i drugim osobljem, dovodi do velikog nezadovoljstva", kaže Ilić i dodaje da se ni aktuelni ministri zdravlja nisu najbolje snašli, tako da je i to razlog za otklon od politike prema "struci", to jest, istinitom i časnom lekarstvu. Nemanja Nenadić takođe smatra da se svi postupci vlasti koji se mogu tumačiti kao manipulacija ili skrivanje podataka izrazito štetni za suzbijanje zaraze jer narušavaju poverenje koje je neophodno da postoji u ovakvim vanrednim situacijama. "S druge strane, potpuno je normalno i očekivano da postoji nesnalaženje i da se mogu javiti neusaglašenosti u podacima, jer je situacija nova, jer se podaci popunjavaju na mnogo mesta i jer ih možda ne unose svi na jednak način. Vlast može imati kratkoročne interese da se podaci štimuju tako da izgleda kao da je situacija bolja nego što jeste u nekom trenutku, na primer u onim nedeljama koje su prethodile junskim izborima", kaže Nenadić. On navodi da, ukoliko se pokaže da su podaci iz baze zaista "filtrirani" kako bi pokazali bolju sliku u tom periodu, "takvo postupanje čini se nerazumnim". "Naime, mi već nekoliko godina imamo situaciju na političkoj sceni u kojoj je vladajuća stranka neprikosnovena pa njihova nadmoćna pobeda na izborima svakako ne bi bila dovedena u pitanje ni da su građani znali da je ukupan broj zaraženih i preminulih npr. duplo veći nego što je saopštavano, ili da su i u predizbornom periodu ostale na snazi neke od restriktivnih mera umesto što je prerano proglašena 'pobeda nad Koronom' i što je to korišćeno u kampanji", objašnjava Nenadić. Prema njegovim rečima, sada bi trebalo omogućiti potpun uvid u bazu podataka iz informacionog sistema COVID-19 i raditi na tome da se poljuljano poverenje povrati. Očekuje nas duga borba sa Kovid-19 Dr Miroslav Ilić savetuje građanima da izbegavaju sve zatvorene prostore i da u njima nose masku, da izbegavaju boravak među velikim brojem ljudi i da vode brigu o svakoj prehladi ili bilo kom svom oboljenju, da ne bi bili dostupni virusu. "Bojim se da će Kovid-19, kao bolest sa kojom se još upoznajemo i koja je vrlo opaka morati još dugo da se borimo. Možda i čitavu jednu generaciju svetske populacije", upozorava Ilić. Foto: Pixabay On je podsetio da se PCR testovi centralizovano nabavljaju u Kini, zbog čega je i kupljeno "Vatreno oko", a da sve nabavke idu preko države i njenih organa, "pa i ambasadora, što smo videli na dočeku kineskih stručnjaka". "Tačnost kineskih PCR testova je veoma upitna. Zato ne sme niti jedan drugi proizvođač ili sertifikovana laboratorija da ima 'kontrolu' nad kineskim testovima", smatra dr Ilić. Bez PCR testova u Subotici Subotičanka koja je govorila za VOICE, a koja je želela da ostane anonimna, kaže da nije uspela da se tokom jučerašnjeg dana testira na korona virus, zato što u Zavodu za javno zdravlje nema testova. "Sledeće nedelje moram u Budimpeštu, međutim, u Zavodu se niko ne javlja na telefon, a ja bih da pitam da li rade PCR test. Kada ih zovem preko centrale, spuštaju mi telefon. Već dve nedelje zovem taj broj, pa sam otišla lično da proverim", kaže naša sagovornica. Dodala je da joj je žena sa termometrom ispred ulaza u Zavod objasnila da već oko četiri nedelje ne rade PCR testove, već samo one na antitela. "Mada, na ulazu stoji ispisano da je PCR testiranje 6.000 dinara, i naveden je i račun za uplatu. E sad, zašto ne skinu taj papir? Rečeno mi je da se PCR testiranje radi u Novom Sadu i da njih treba da zovem. Testiranje i put u Novi Sad pa u Budimpeštu će me skupo koštati. Smrt fašizmu, a narod šta izabere - što kaže Dubioza kolektiv", poručuje ova Subotičanka. Natalija Jakovljević (VOICE)  

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: autonomija.info

Link: https://www.autonomija.info/voice-subotica-u-gradu-niko-nije-nadlezan-za-informacije-o-virusu-korona.html

Autori: admin

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: (VOICE) Subotica: U gradu niko nije nadležan za informacije o virusu korona

"Skrivanje podataka izrazito šteti suzbijanju zaraze" 30. jul 2020 U Subotici ne postoji nikakva dvosmerna komunikacija između nadležnih institucija, zdravstvenih ustanova, gradskog Štaba za vanredne situacije, pa ni većine lekara, kada su u pitanju informacije koje se tiču virusa korona. Novinari se o epidemiološkoj situaciji informišu putem zvaničnih kanala, na sajtu Opšte bolnice Subotica ili putem povremenih saopštenja Štaba za vanredne situacije. Vezano za informacije o broju zaraženih u subotičkom Gerontološkom centru, Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) nije dobio ni jedan odgovor od lokalnih, ni državnih institucija. Dok se u javnosti licitira sa mogućim brojkama, šire se dezinformacije, a građani na lokalnom nivou ostaju uskraćeni za informacije od javnog značaja koje se tiču javnog zdravlja. Sagovornici VOICE-a rekli su da je centralizacija podataka i uskraćivanje svih relevantnih informacija medijima nerazumno i da se time stvara nepoverenje u vlast i uznemirenost kod građana, posebno na lokalnom nivou. Otvoreno pismo koje je potpisao veliki broj medicinskih radnika ukazuje na svojevrsni bunt do kojeg su dovele upravo manipulacije medicinom i istinom. Prema informacijama Štaba za vanredne situacije u Subotici od 20. jula, u Gerontološkom centru je povrđeno 11 pozitivnih korisnika na virus korona sa lakšom kliničkom slikom koji su su stabilnog stanja, kao i tri zaposlena radnika koja su u kućnoj izolaciji. Gerontološki centar u Subotici VOICE se za dodatne informacije obratio Opštoj bolnici Subotica, koja na svom sajtu svakodnevno objavljuje podatke o broju zaraženih, hospitalizovanih i otpuštenih. Međutim, odgovore nismo dobili ni o tome, koliko je u proteklom periodu ukupno korisnika Gerontološkog centra hospitalizovano u Opštoj bolnici u Suboticai, niti kakvo je njihovo zdravstveno stanje, da li ima eventualno smrtnih ishoda i ima li među njima i hospitalizovanih radnika iz Gerontološkog centra. VOICE je pitanja uputio i Štabu za vanredne situacije u Subotici o tome koliko je ukupno korisnika Gerontološkog centra zaraženo i da li se oni nalaze u Domu ili su hospitalizovani u Opštu bolnicu Subotica ili u neke druge ustanove; kakvo je njihovo zdravstveno stanje, da li eventualno ima smrtnih ishoda; koliko je ukupno zaposlenih u Gerontološkom centru zaraženo, gde se oni nalaze i u kakvom su zdravstvenom stanju; da li su svi korisnici Doma i zaposleni testirani na virus; na koji način je virus "ušao" u Gerontološki centar; kakve su dodatne mere preduzete u ovom Centru, kao i kome od medicinskih radnika, lekara, novinari mogu da se obrate za izjave vezano za epidemiološku situaciju u Subotici. Odgovore nismo dobili. Sa istim pitanjima novinarka VOICE-a obratila i direktoru Gerontološkog centra u Subotici, koji uvek daje izjave svim medijima, međutim, ovaj put nam je rečeno da mu je zabranjeno da daje izjave i da se obratimo nadležnom ministarstvu za odgovore "koje je jedino nadležno da informiše javnost". VOICE se pismenim putem obratio i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i zatražio odgovore na pomenuta pitanja, kao i zbog čega direktor Gerontološkog centra ne može da daje izjave novinarima kao i ranije i zašto tu funkciju umesto nadležnih u ovom Centru obavlja nadležno ministarstvo. U odgovoru ministarstva upućeni smo na link sa objašnjenjem da se preko njega možemo informisati u vezi sa temom kojom se bavimo. S obzirom da link vesti koji smo dobili ne sadrži ni jedan odgovor na naša pitanja, zatražili smo da nam odgovore na sva prethodno postavljena pitanja. Odgovore nismo dobili. Prema nezvaničnim izvorima do kojih je došao VOICE od pojedinih zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, broj zaraženih u Gerontološkom centru je minimum duplo veći u odnosu na poslednje objavljene informacije gde se navodi broj od 11 zaraženih. Dostupne zbirne informacije o broju zaraženih u staračkim domovima U ustanovama socijalne zaštite i domovima za smeštaj starih i odraslih osoba potvrđeno je prisustvo virusa korona kod 162 korisnika i 94 zaposlena, saopštilo je u utorak, 27. jula, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Prisustvo virusa potvrđeno je u gerontološkim centrima u Mataruškoj Banji, Rumi, Beogradu (na Voždovcu), u Mladenovcu, Knjaževcu, Subotici i Novom Sadu, Ustanovi za odrasle i starije u Leskovcu, Domu za smeštaj starih u Surdulici i domu za stare u Kuli. Do sada je izlečeno 644 korisnika socijalne zaštite i 242 zaposlena. Na osnovu poslednjeg izveštaja od 28. jula, na sajtu Opšte bolnice Subotica navedeno je da je u poslednja 24 sata u Kovid respiratornoj ambulanti Opšte bolnice Subotica obavljeno 37 pregleda, od toga je šest pacijenata zadržano na bolničkom lečenju. Istovremene, na dalju kućnu izolaciju otpušteno je 12 pacijenata u oporavljenom stanju. Trenutno se na bolničkom lečenju u Kovid delu bolnice (Kovid infektivno odeljenje, Kovid centar, Kovid jedinica intenzivnog lečenja) nalazi ukupno 98 pacijenata, od kojih je 11 u Kovid jedinici intenzivnog lečenja, a sedam na mehaničkoj ventilaciji. Uskraćivanje informacija stvaraju uznemirenost i nepoverenje Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić podsetio je za VOICE da je uveden jedinstveni informacioni sistem za celu zemlju, koji vodi "Batut", gde bi trebalo da se slivaju svi podaci o testiranim, zaraženim, lečenim i preminulim osobama iz svih zdravstvenih ustanova i da bi iz tog sistema trebalo da bude vidljivo kakva je situacija u svakoj lokalnoj samoupravi. "Međutim, ti podaci nisu ažurirani za svaki dan po svakoj opštini, pa je to stvorilo utisak da se nešto krije. Bilo bi dobro i primerno situaciji da pored davanja saopštenja o situaciji Štab za vanredne situacije i lokalne zdravstvene ustanove daju i dodatne informacije na pitanja novinara", smatra Nenadić. Nemanja Nenadić (Foto: Medija centar Beograd) Dodao je da ne postoji zakonom uređena obaveza da se odgovara na novinarska pitanja, mada bi to trebalo da bude normalno u demokratskom društvu, pa stoga nema pravne zaštite ukoliko lokalna vlast nije otvorena prema građanima. "I mediji i građani imaju drugu pravnu mogućnost - da u vezi sa ovim pitanjima postavljaju zahteve za pristup informacijama. Pošto je reč o informacijama koje se tiču javnog zdravlja, rok za odgovor na takve zahteve je 48 sati", ističe Nenadić. Prema njegovim rečima, građani bi putem medija trebalo da imaju mogućnost da dobiju odgovor na sva otvorena pitanja, jer saopštenja mogu biti nejasna ili nepotpuna. "Ukoliko lokalne samouprave i ustanove ne žele da pruže dodatne informacije, to će biti na štetu jačanja poverenja između vlasti i građana, da stvori uznemirenost ili nepoverenje i da se u krajnjoj liniji odrazi loše na borbu protiv pandemije", kaže Nenadić. Dr Miroslav Ilić iz Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici kaže za VOICE da totalitarna država koja teži da sve vodi centralizovano ima nameru da građanima pokaže da jedino ona ima pravo da brine o njima, a da bi joj bili zahvalni, kao i da opravda enormne izdatke za koje niko ne zna koliki su, a napravljeni su u vreme "vanrednog stanja" (respiratori, maske, lekovi, "Vatreno oko", i drugo). "Zato ne sme biti 'decentralizacije' podataka, da niko ne sme ništa da pita", smatra Ilić. Pismo lekara: Bunt zbog manipulacija medicinom i istinom On je naveo da je uzrok otvorenog pisma lekara o smeni Kriznog štaba koje je do sada potpisalo više od 2.700 zdravstvenih radnika reakcija na manipulacije medicinom i istinom. "Kada se tome doda i neumerenost (sve)vlasti u osionosti obraćanja na konferencijama za medije u kojima se izbegava objektivna odgovornost onih koji su rukovodili ponašanjem građana, a sva krivica prebacije na 'unutrašnje neprijatelje' i same građane, uz stalne pretnje 'policijskim časom' - rezultat je bunt samomislećih ljudi", smatra dr Ilić. Miroslav Ilić (Foto: Medija centar Beograd) "Takođe, estradno nastupanje epidemiologa koji nisu ispunili jedini svoj zadatak, a to je da brinu o tačnim brojkama obolelih i umrlih, nasuprot potpune marginalizacije svih drugih lekara koji direktno leče najteže obolele pacijente i stavljaju svoj život na kocku, zajedno sa medicinskim sestrama i drugim osobljem, dovodi do velikog nezadovoljstva", kaže Ilić i dodaje da se ni aktuelni ministri zdravlja nisu najbolje snašli, tako da je i to razlog za otklon od politike prema "struci", to jest, istinitom i časnom lekarstvu. Nemanja Nenadić takođe smatra da se svi postupci vlasti koji se mogu tumačiti kao manipulacija ili skrivanje podataka izrazito štetni za suzbijanje zaraze jer narušavaju poverenje koje je neophodno da postoji u ovakvim vanrednim situacijama. "S druge strane, potpuno je normalno i očekivano da postoji nesnalaženje i da se mogu javiti neusaglašenosti u podacima, jer je situacija nova, jer se podaci popunjavaju na mnogo mesta i jer ih možda ne unose svi na jednak način. Vlast može imati kratkoročne interese da se podaci štimuju tako da izgleda kao da je situacija bolja nego što jeste u nekom trenutku, na primer u onim nedeljama koje su prethodile junskim izborima", kaže Nenadić. On navodi da, ukoliko se pokaže da su podaci iz baze zaista "filtrirani" kako bi pokazali bolju sliku u tom periodu, "takvo postupanje čini se nerazumnim". "Naime, mi već nekoliko godina imamo situaciju na političkoj sceni u kojoj je vladajuća stranka neprikosnovena pa njihova nadmoćna pobeda na izborima svakako ne bi bila dovedena u pitanje ni da su građani znali da je ukupan broj zaraženih i preminulih npr. duplo veći nego što je saopštavano, ili da su i u predizbornom periodu ostale na snazi neke od restriktivnih mera umesto što je prerano proglašena 'pobeda nad Koronom' i što je to korišćeno u kampanji", objašnjava Nenadić. Prema njegovim rečima, sada bi trebalo omogućiti potpun uvid u bazu podataka iz informacionog sistema COVID-19 i raditi na tome da se poljuljano poverenje povrati. Očekuje nas duga borba sa Kovid-19 Dr Miroslav Ilić savetuje građanima da izbegavaju sve zatvorene prostore i da u njima nose masku, da izbegavaju boravak među velikim brojem ljudi i da vode brigu o svakoj prehladi ili bilo kom svom oboljenju, da ne bi bili dostupni virusu. "Bojim se da će Kovid-19, kao bolest sa kojom se još upoznajemo i koja je vrlo opaka morati još dugo da se borimo. Možda i čitavu jednu generaciju svetske populacije", upozorava Ilić. Foto: Pixabay On je podsetio da se PCR testovi centralizovano nabavljaju u Kini, zbog čega je i kupljeno "Vatreno oko", a da sve nabavke idu preko države i njenih organa, "pa i ambasadora, što smo videli na dočeku kineskih stručnjaka". "Tačnost kineskih PCR testova je veoma upitna. Zato ne sme niti jedan drugi proizvođač ili sertifikovana laboratorija da ima 'kontrolu' nad kineskim testovima", smatra dr Ilić. Bez PCR testova u Subotici Subotičanka koja je govorila za VOICE, a koja je želela da ostane anonimna, kaže da nije uspela da se tokom jučerašnjeg dana testira na korona virus, zato što u Zavodu za javno zdravlje nema testova. "Sledeće nedelje moram u Budimpeštu, međutim, u Zavodu se niko ne javlja na telefon, a ja bih da pitam da li rade PCR test. Kada ih zovem preko centrale, spuštaju mi telefon. Već dve nedelje zovem taj broj, pa sam otišla lično da proverim", kaže naša sagovornica. Dodala je da joj je žena sa termometrom ispred ulaza u Zavod objasnila da već oko četiri nedelje ne rade PCR testove, već samo one na antitela. "Mada, na ulazu stoji ispisano da je PCR testiranje 6.000 dinara, i naveden je i račun za uplatu. E sad, zašto ne skinu taj papir? Rečeno mi je da se PCR testiranje radi u Novom Sadu i da njih treba da zovem. Testiranje i put u Novi Sad pa u Budimpeštu će me skupo koštati. Smrt fašizmu, a narod šta izabere - što kaže Dubioza kolektiv", poručuje ova Subotičanka. Natalija Jakovljević (VOICE)Podelite ovu stranicu!

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: maglocistac.rs

Link: https://maglocistac.rs/subotica-u-gradu-niko-nije-nadlezan-za-informacije-o-virusu-korona/

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Subotica: U gradu niko nije nadležan za informacije o virusu korona

Početna Društvo U Subotici ne postoji nikakva dvosmerna komunikacija između nadležnih institucija, zdravstvenih ustanova, gradskog Štaba za vanredne situacije, pa ni većine lekara, kada su u pitanju informacije koje se tiču virusa korona. Novinari se o epidemiološkoj situaciji informišu putem zvaničnih kanala, na sajtu Opšte bolnice Subotica ili putem povremenih saopštenja Štaba za vanredne situacije. Vezano za informacije o broju zaraženih u subotičkom Gerontološkom centru, Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) nije dobio ni jedan odgovor od lokalnih, ni državnih institucija. Dok se u javnosti licitira sa mogućim brojkama, šire se dezinformacije, a građani na lokalnom nivou ostaju uskraćeni za informacije od javnog značaja koje se tiču javnog zdravlja.Sagovornici VOICE-a rekli su da je centralizacija podataka i uskraćivanje svih relevantnih informacija medijima nerazumno i da se time stvara nepoverenje u vlast i uznemirenost kod građana, posebno na lokalnom nivou. Otvoreno pismo koje je potpisao veliki broj medicinskih radnika ukazuje na svojevrsni bunt do kojeg su dovele upravo manipulacije medicinom i istinom.Prema informacijama Štaba za vanredne situacije u Subotici od 20. jula, u Gerontološkom centru je povrđeno 11 pozitivnih korisnika na virus korona sa lakšom kliničkom slikom koji su su stabilnog stanja, kao i tri zaposlena radnika koja su u kućnoj izolaciji.Gerontološki centar Subotica, foto: Natalija JakovljevićVOICE se za dodatne informacije obratio Opštoj bolnici Subotica, koja na svom sajtu svakodnevno objavljuje podatke o broju zaraženih, hospitalizovanih i otpuštenih. Međutim, odgovore nismo dobili ni o tome, koliko je u proteklom periodu ukupno korisnika Gerontološkog centra hospitalizovano u Opštoj bolnici u Suboticai, niti kakvo je njihovo zdravstveno stanje, da li ima eventualno smrtnih ishoda i ima li među njima i hospitalizovanih radnika iz Gerontološkog centra.VOICE je pitanja uputio i Štabu za vanredne situacije u Subotici o tome koliko je ukupno korisnika Gerontološkog centra zaraženo i da li se oni nalaze u Domu ili su hospitalizovani u Opštu bolnicu Subotica ili u neke druge ustanove; kakvo je njihovo zdravstveno stanje, da li eventualno ima smrtnih ishoda; koliko je ukupno zaposlenih u Gerontološkom centru zaraženo, gde se oni nalaze i u kakvom su zdravstvenom stanju; da li su svi korisnici Doma i zaposleni testirani na virus; na koji način je virus "ušao" u Gerontološki centar; kakve su dodatne mere preduzete u ovom Centru, kao i kome od medicinskih radnika, lekara, novinari mogu da se obrate za izjave vezano za epidemiološku situaciju u Subotici. Odgovore nismo dobili.Sa istim pitanjima novinarka VOICE-a obratila i direktoru Gerontološkog centra u Subotici, koji uvek daje izjave svim medijima, međutim, ovaj put nam je rečeno da mu je zabranjeno da daje izjave i da se obratimo nadležnom ministarstvu za odgovore "koje je jedino nadležno da informiše javnost".VOICE se pismenim putem obratio i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i zatražio odgovore na pomenuta pitanja, kao i zbog čega direktor Gerontološkog centra ne može da daje izjave novinarima kao i ranije i zašto tu funkciju umesto nadležnih u ovom Centru obavlja nadležno ministarstvo. U odgovoru ministarstva upućeni smo na link sa objašnjenjem da se preko njega možemo informisati u vezi sa temom kojom se bavimo. S obzirom da link vesti koji smo dobili ne sadrži ni jedan odgovor na naša pitanja, zatražili smo da nam odgovore na sva prethodno postavljena pitanja. Odgovore nismo dobili.Prema nezvaničnim izvorima do kojih je došao VOICE od pojedinih zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, broj zaraženih u Gerontološkom centru je minimum duplo veći u odnosu na poslednje objavljene informacije gde se navodi broj od 11 zaraženih. Dostupne zbirne informacije o broju zaraženih u staračkim domovimaU ustanovama socijalne zaštite i domovima za smeštaj starih i odraslih osoba potvrđeno je prisustvo virusa korona kod 162 korisnika i 94 zaposlena, saopštilo je u utorak, 27. jula, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.Prisustvo virusa potvrđeno je u gerontološkim centrima u Mataruškoj Banji, Rumi, Beogradu (na Voždovcu), u Mladenovcu, Knjaževcu, Subotici i Novom Sadu, Ustanovi za odrasle i starije u Leskovcu, Domu za smeštaj starih u Surdulici i domu za stare u Kuli. Do sada je izlečeno 644 korisnika socijalne zaštite i 242 zaposlena.Na osnovu poslednjeg izveštaja od 28. jula, na sajtu Opšte bolnice Subotica navedeno je da je u poslednja 24 sata u Kovid respiratornoj ambulanti Opšte bolnice Subotica obavljeno 37 pregleda, od toga je šest pacijenata zadržano na bolničkom lečenju. Istovremene, na dalju kućnu izolaciju otpušteno je 12 pacijenata u oporavljenom stanju.Trenutno se na bolničkom lečenju u Kovid delu bolnice (Kovid infektivno odeljenje, Kovid centar, Kovid jedinica intenzivnog lečenja) nalazi ukupno 98 pacijenata, od kojih je 11 u Kovid jedinici intenzivnog lečenja, a sedam na mehaničkoj ventilaciji. Uskraćivanje informacija stvaraju uznemirenost i nepoverenjeProgramski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić podsetio je za VOICE da je uveden jedinstveni informacioni sistem za celu zemlju, koji vodi "Batut", gde bi trebalo da se slivaju svi podaci o testiranim, zaraženim, lečenim i preminulim osobama iz svih zdravstvenih ustanova i da bi iz tog sistema trebalo da bude vidljivo kakva je situacija u svakoj lokalnoj samoupravi."Međutim, ti podaci nisu ažurirani za svaki dan po svakoj opštini, pa je to stvorilo utisak da se nešto krije. Bilo bi dobro i primerno situaciji da pored davanja saopštenja o situaciji Štab za vanredne situacije i lokalne zdravstvene ustanove daju i dodatne informacije na pitanja novinara", smatra Nenadić.Nemanja Nenadić (Foto: Medija centar Beograd)Dodao je da ne postoji zakonom uređena obaveza da se odgovara na novinarska pitanja, mada bi to trebalo da bude normalno u demokratskom društvu, pa stoga nema pravne zaštite ukoliko lokalna vlast nije otvorena prema građanima."I mediji i građani imaju drugu pravnu mogućnost - da u vezi sa ovim pitanjima postavljaju zahteve za pristup informacijama. Pošto je reč o informacijama koje se tiču javnog zdravlja, rok za odgovor na takve zahteve je 48 sati", ističe Nenadić.Prema njegovim rečima, građani bi putem medija trebalo da imaju mogućnost da dobiju odgovor na sva otvorena pitanja, jer saopštenja mogu biti nejasna ili nepotpuna."Ukoliko lokalne samouprave i ustanove ne žele da pruže dodatne informacije, to će biti na štetu jačanja poverenja između vlasti i građana, da stvori uznemirenost ili nepoverenje i da se u krajnjoj liniji odrazi loše na borbu protiv pandemije", kaže Nenadić.Dr Miroslav Ilić iz Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici kaže za VOICE da totalitarna država koja teži da sve vodi centralizovano ima nameru da građanima pokaže da jedino ona ima pravo da brine o njima, a da bi joj bili zahvalni, kao i da opravda enormne izdatke za koje niko ne zna koliki su, a napravljeni su u vreme "vanrednog stanja" (respiratori, maske, lekovi, "Vatreno oko", i drugo)."Zato ne sme biti 'decentralizacije' podataka, da niko ne sme ništa da pita", smatra Ilić.Pismo lekara: Bunt zbog manipulacija medicinom i istinomOn je naveo da je uzrok otvorenog pisma lekara o smeni Kriznog štaba koje je do sada potpisalo više od 2.700 zdravstvenih radnika reakcija na manipulacije medicinom i istinom."Kada se tome doda i neumerenost (sve)vlasti u osionosti obraćanja na konferencijama za medije u kojima se izbegava objektivna odgovornost onih koji su rukovodili ponašanjem građana, a sva krivica prebacije na 'unutrašnje neprijatelje' i same građane, uz stalne pretnje 'policijskim časom' - rezultat je bunt samomislećih ljudi", smatra dr Ilić.Miroslav Ilić (Foto: Medija centar Beograd)"Takođe, estradno nastupanje epidemiologa koji nisu ispunili jedini svoj zadatak, a to je da brinu o tačnim brojkama obolelih i umrlih, nasuprot potpune marginalizacije svih drugih lekara koji direktno leče najteže obolele pacijente i stavljaju svoj život na kocku, zajedno sa medicinskim sestrama i drugim osobljem, dovodi do velikog nezadovoljstva", kaže Ilić i dodaje da se ni aktuelni ministri zdravlja nisu najbolje snašli, tako da je i to razlog za otklon od politike prema "struci", to jest, istinitom i časnom lekarstvu.Nemanja Nenadić takođe smatra da se svi postupci vlasti koji se mogu tumačiti kao manipulacija ili skrivanje podataka izrazito štetni za suzbijanje zaraze jer narušavaju poverenje koje je neophodno da postoji u ovakvim vanrednim situacijama."S druge strane, potpuno je normalno i očekivano da postoji nesnalaženje i da se mogu javiti neusaglašenosti u podacima, jer je situacija nova, jer se podaci popunjavaju na mnogo mesta i jer ih možda ne unose svi na jednak način. Vlast može imati kratkoročne interese da se podaci štimuju tako da izgleda kao da je situacija bolja nego što jeste u nekom trenutku, na primer u onim nedeljama koje su prethodile junskim izborima", kaže Nenadić.On navodi da, ukoliko se pokaže da su podaci iz baze zaista "filtrirani" kako bi pokazali bolju sliku u tom periodu, "takvo postupanje čini se nerazumnim"."Naime, mi već nekoliko godina imamo situaciju na političkoj sceni u kojoj je vladajuća stranka neprikosnovena pa njihova nadmoćna pobeda na izborima svakako ne bi bila dovedena u pitanje ni da su građani znali da je ukupan broj zaraženih i preminulih npr. duplo veći nego što je saopštavano, ili da su i u predizbornom periodu ostale na snazi neke od restriktivnih mera umesto što je prerano proglašena 'pobeda nad Koronom' i što je to korišćeno u kampanji", objašnjava Nenadić.Prema njegovim rečima, sada bi trebalo omogućiti potpun uvid u bazu podataka iz informacionog sistema COVID-19 i raditi na tome da se poljuljano poverenje povrati.Očekuje nas duga borba sa Kovid-19Dr Miroslav Ilić savetuje građanima da izbegavaju sve zatvorene prostore i da u njima nose masku, da izbegavaju boravak među velikim brojem ljudi i da vode brigu o svakoj prehladi ili bilo kom svom oboljenju, da ne bi bili dostupni virusu.Foto: Pixabay"Bojim se da će Kovid-19, kao bolest sa kojom se još upoznajemo i koja je vrlo opaka morati još dugo da se borimo. Možda i čitavu jednu generaciju svetske populacije", upozorava Ilić.On je podsetio da se PCR testovi centralizovano nabavljaju u Kini, zbog čega je i kupljeno "Vatreno oko", a da sve nabavke idu preko države i njenih organa, "pa i ambasadora, što smo videli na dočeku kineskih stručnjaka"."Tačnost kineskih PCR testova je veoma upitna. Zato ne sme niti jedan drugi proizvođač ili sertifikovana laboratorija da ima 'kontrolu' nad kineskim testovima", smatra dr Ilić.Bez PCR testova u SuboticiSubotičanka koja je govorila za VOICE, a koja je želela da ostane anonimna, kaže da nije uspela da se tokom jučerašnjeg dana testira na korona virus, zato što u Zavodu za javno zdravlje nema testova."Sledeće nedelje moram u Budimpeštu, međutim, u Zavodu se niko ne javlja na telefon, a ja bih da pitam da li rade PCR test. Kada ih zovem preko centrale, spuštaju mi telefon. Već dve nedelje zovem taj broj, pa sam otišla lično da proverim", kaže naša sagovornica.Dodala je da joj je žena sa termometrom ispred ulaza u Zavod objasnila da već oko četiri nedelje ne rade PCR testove, već samo one na antitela."Mada, na ulazu stoji ispisano da je PCR testiranje 6.000 dinara, i naveden je i račun za uplatu. E sad, zašto ne skinu taj papir? Rečeno mi je da se PCR testiranje radi u Novom Sadu i da njih treba da zovem. Testiranje i put u Novi Sad pa u Budimpeštu će me skupo koštati. Smrt fašizmu, a narod šta izabere - što kaže Dubioza kolektiv", poručuje ova Subotičanka.Natalija Jakovljević (VOICE)                                          

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: europeanwesternbalkans.rs

Link: https://europeanwesternbalkans.rs/ne-prestaju-reakcije-na-oduku-vlade-za-uvid-u-transakcije-medija-ocd/

Autori: EWB

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Ne prestaju reakcije na oduku Vlade za uvid u transakcije medija i OCD

Ana Brnabić i Siniša Mali; Foto: Tanjug BEOGRAD - Uprava za sprečavanje pranja novca oglasila se povodom spiska novinara, organizacija civilnog društva i medijskih udruženja čije bankovne račune namerava da kontroliše. Direktor Uprave Željko Radovanović naveo je za program Njuzmaks Adrija da se radi o "redovnim aktivnostima".Ministar finansija Srbije Siniša Mali, koji u tehničkom mandatu predvodi resor u čijem sastavu je Uprava za sprečavanje pranja novca, odbacuje kritike pojedinaca i organizacija koje su se našle na listi, ali i ignoriše reakcije Evropske unije, ambasade Sjedinjenih Država u Srbiji ili međunarodnih nevladinih organizacija poput Amnesti internešnal."To je normalna aktivnost bez ikakve političke pozadine", ukazao je Siniša Mali govoreći u sredu za televiziju Pink, čiji vlasnik Željko Mitrović važi za medijskog mogula bliskog vlastima u Srbiji. Ukazao je da se na sličan način prate tokovi novca u drugim evropskim zemljama - poput Francuske i Nemačke."Cilj je procena rizika od finansiranja terorizma, a ne sprovođenje bilo kakve istrage ili svrstavanje organizacija u red kriminalnih grupa", rekao je u utorak Radovanović.Programski direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić objašnjava za Danas da Uprava za sprečavanje pranja novca, na osnovu međunarodnih standarda u toj oblasti, može imati legitimne razloge da kontroliše rad nevladinih organizacija, ukoliko je cilj tih mera sprečavanje finansiranja terorizma."Međutim, sudeći po spisku koji je objavljen i čija je tačnost indirektno potvrđena od strane v.d. direktora Uprave, te kontrole se preduzimaju kod brojnih organizacija koje finansiraju poznati i nesumnjivi donatori, i koje taj novac troše na projekte koji očigledno nemaju veze sa terorizmom", rekao je Nenadić.On je naglasio da ovu kontrolu ne bi trebalo mešati sa redovnim kontrolama poreskih organa kojima podležu sva pravna lica, jer se preduzimaju iz drugih razloga.Fridom haus: Spisak ostavlja utisak otvorenog i sistematičnog napada na kritikuSofija Orloski, programska menadžerka Fridom hausa (FH) za Evropu i Evroaziju istakla je da je FH duboko zabrinut zbog događaja u Srbiji, posebno što su im prethodile godine progona nezavisnih medija i OCD, prenosi Glas Amerike. "Imajući u vidu da objavljena lista sadrži imena poznatih i poštovanih istraživačkih medija, organizacija za zaštitu ljudskih prava, novinara i aktivista, ostavlja se utisak otvorenog i sistematičnog napada na kritiku - pre nego kredibilne istrage izolovanog incidenta", rekla je Orloski.Ona je istakla da korišćenje optužbi za pranje novca ili terorizma protiv nevladinih organizacije i kritičara vlasti nije novina."To je redovna pojava u evroazijskim totalitarnim državama koje teže da ućutkaju nezavisne posmatrače i oponente - najzastupljenija u Rusiji, ali i Turskoj, Kazahstanu ili Tadžikistanu", objašnjava Orloski.Prema njenim rečima to je pokazatelj da su vlasti spremne da zloupotrebe značaj transparentnosti i odgovornosti institucija kako bi ostvarile svoje političke ciljeve.Zaštitnik građana najavljuje kontrolu postupka UpraveZaštitnik građana Zoran Pašalić najavio je da će izvršiti kontrolu povodom informacije da je Uprava za sprečavanje pranja novca napravila spisak novinara i udruženja i od banaka tražila uvid u njihove transakcije i da će javnosti saopštiti da li je kontrola urađena po zakonu, prenosi N1. "Zaštitnik građana nije upoznat sa razlogom zbog kojeg je Uprava za sprečavanja pranja novca izabrala baš navedene medijske radnike, nevladine organizacije i udruženja građana, ali će u okviru svojih nadležnosti pratiti ceo postupak", naveo je Pašalić u saopštenju.On je dodao da posledice koje mogu da imaju kontrolisani zavise od toga šta će Uprava za sprečavanje pranja novca prilikom kontrole utvrditi.Šabić: Sumnja Uprave u domenu naučne fantastikeU bilo kom kontekstu iza ovakve akcije i traženja ovakve količine i ove vrste podataka morala bi da postoji nekakva sumnja da se subjekti sa spiska bave pranjem novca ili još gore finansiranjem terorizma što je za svakog objektivnog u sferi "naučne fantastike" a ne realnosti, rekao je za Danas advokat Rodoljub Šabić, nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja.On je istakao da Uprava javnosti duguje objašnjenje o kakvim se sumnjama radi.Šabić podseća da su na spisku oba nacionalna udruženja novinara, novinarske ekipe koje su dobitnici najprestižnijih međunarodnih priznanja, OCD sa velikim autoritetom u međunarodnim relacijama i jedan broj ljudi, odgovornih lica u tim subjektima."Jedino što ih povezuje to nije nikakvo pranje novca ili terorizam već je činjenica da se bave argumentovanom kritikom aktuelne vlasti. Štaviše, dobar broj njih bavio se upravo razotkrivanjem situacija u kojima se reagovanje Uprave za sprečavanje pranja novca sa neuporedivo više osnova moglo i moralo očekivati ali je po pravilu izostajalo", ističe Šabić.On dodaje da je izjava v.d. direktora Uprave da nema selektivnog pristupa i da su "kontrolisali i ministre" zvuči cinično i to dvostruko."Prvo, nije nikakvo čudo već je savršeno normalno da ako postoji sumnja kontrolišu ministre i druge funkcionere, a u slučajevima ministra finansija i ministra odbrane je stvarno postojala - na sumnjive transakcije ukazale su banke. Od "kontrole" nije bilo nikakvih efekata. Ako dakle "tetke" ili neimenovani "prijatelji iz inostranstva" ili "bugarski grafolozi" mogu da otklone sumnju, deluje karikaturalno, ovakvo detaljno proveravanje poslovanja subjekata sa spiska jer su finansirani kroz legalne tokove, od poznatih finansijera, najčešće istih onih koji finansiraju i projekte Vlade Srbije, pa je akcija Uprave i za njih uvredljiva", rekao je Šabić.                    

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/biznis/bungalovi-restoran-i-bazen-na-jugu-srbije-nice-novi-turisticki-kompleks/3w5sbkm

Autori: M.A.

Teme: Javne nabavke

Naslov: BUNGALOVI, RESTORAN I BAZEN Na jugu Srbije niče novi turistički kompleks

U Gadžinom Hanu planira se izgradnja turističkog kompleksa sa bungalovima za odmor, restoranom i bazenom na otvorenom, a opština je potpisala ugovor sa projektantima, piše poslovni portal eKapija.Projekat je vredan 720.000 dinara, a Opština Gadžin Han raspisala je u junu javnu nabavku za izradu tehničke dokumentacije-projekta za izvođenje radova za izgradnju bungalova za odmor, restorana i bazena na otvorenom sa barom.Kompleks se nalazi lokaciji Donji Dušnik i reč je o građevinskoj parceli na kojoj je omogućena izgradnja kompleksa sa bazenom, restoranom i bungalovima za odmor.Idejnim rešenjem predviđa se izgradnja pet bungalova, restorana, kao i bazena na otvorenom sa pratećim objektom-barom i tehničkim prostorijama za bazensku tehniku. Uz severnu granicu parcele, a blizu samog ulaza na parcelu, predviđeno je 10 parking mesta za korisnike bazena i restorana, dok se u drugom kraju parcele, uz zapadnu granicu parcele predviđa šest parking mesta za goste koji će boraviti u bungalovima.Pešački i kolski pristupi kompleksu i objektima na parceli su omogućeni sa zapadne strane preko potencijalne novoprojektovane pristupne saobraćajnice.    

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: srbin.info

Link: https://srbin.info/politika/osveta-sinise-malog-zbog-pisanja-o-pranju-novca/

Autori: https://srbin.info

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Osveta Siniše Malog zbog pisanja o pranju novca?

Spisak novinara, medijskih i nevladinih organizacija čije bankovne račune Uprava za sprečavanje pranja novca namerava da kontroliše, nikako nije slučajan niti rutinski, kako to iz Uprave objašnjavaju. Ono što je ključno što navodi na sumnju da iza ove "provere" stoje nečije tendenciozne namere jeste činjenica da ne postoji objašnjenje, odnosno opravdana sumnja da bilo ko sa spiska pere novac ili finansira teroriste. FOTO: N.S Takođe, sve navedene organizacije i pojedinci uglavnom su kritičari aktuelnog režima, te su zbog ovog spiska reagovala brojna ne samo domaća već i međunarodna udruženja pozivajući vlast da prekine sa pritiscima i odmazdom, ili da bar da logično objašnjenje za šta se ko sumnjiči. Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić objašnjava za Danas da Uprava za sprečavanje pranja novca, na osnovu međunarodnih standarda u toj oblasti, može imati legitimne razloge da kontroliše rad nevladinih organizacija, ukoliko je cilj tih mera sprečavanje finansiranja terorizma, odnosno ispitivanje sumnji da se sredstva koriste za finansiranje terorizma. - Međutim, sudeći po spisku koji je objavljen i čija je tačnost indirektno potvrđena od strane v.d. direktora Uprave, te kontrole se preduzimaju kod brojnih organizacija koje finansiraju poznati i nesumnjivi donatori, i koje taj novac troše na projekte koji očigledno nemaju nikakve veze sa terorizmom. Zbog toga je već i samo preduzimanje ove kontrole sporno. Nju ne treba mešati sa redovnim kontrolama poreskih organa kojima podležu sva pravna lica, jer se preduzimaju iz drugih razloga - ističe Nenadić. Na spisku Uprave za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija nalazi se 20 ljudi i 37 organizacija ili udruženja. U zahtevu za uvid u njihove transakcije koji je Uprava uputila bankama podaci se traže kako bi se utvrdilo da li organizacije i pojedinci sa spiska imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca. Mnogi novinari i medijska udruženja bavila su se sumnjivim poslovima ministra finansija Siniše Malog pa sada ovu "akciju" Uprave vide kao njegovu osvetu. Među njima je predsednik UNS-a Vladimir Radomirović (i UNS je na spisku) koji je istovremeno i urednik portala Pištaljka. - Nije jasno zašto su se sve ove organizacije našle na tom spisku. Ako postoji rizik da mediji, novinari i organizacije peru novac, onda bi trebalo da Uprava i Ministarstvo finansija objave dokument o proceni rizika, pa da se kaže da je na osnovu toga upućen zahtev bankama, rekao je Radomirović gostujući na N1. On je podsetio da je Pištaljka svojevremeno pisala o sumnji da je Siniša Mali učestvovao u pranju novca, a da je ministar finansija bio akter u tekstovima i drugih medija koji su se našli na spisku Uprave, i pita da li se možda radi o odmazdi. Oko 130 pojedinaca i organizacija potpisalo je zahtev kojim se od Uprave, odnosno Ministarstva finansija traži da predoči osnove sumnje zbog kojih je naloženo vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka. "Zloupotreba zakonskih mehanizama i institucija radi nezakonitog pritiska na medije i organizacije civilnog društva predstavlja drastičan napad na slobodu udruživanja i slobodu informisanja. Vlast u Srbiji već godinama je suočena sa ozbiljnim kritikama i međunarodnih i domaćih organizacija u vezi sa ugrožavanjem ove dve važne slobode. Ovakav napad na organizacije koje se zalažu za izgradnju Srbije kao pravne države, poštovanje zakona i istinsku borbu protiv korupcije dodatni je argument da su ove vrednosti ozbiljno ugrožene u Srbiji. Organizacije, mediji i građani neće odustati od borbe za slobodnu i demokratsku državu, bez obzira na pretnje i pritiske", navodi se u zahtevu i dodaje da će mediji i organizacije preduzeti sve odgovarajuće pravne radnje protiv umešanih u ovu zloupotrebu, uključujući i krivični progon odgovornih, ali pre svega će insistirati na potpunim i jasnim odgovorima kako je do ovoga moglo da dođe. Evropska komisija: Civilno društvo ključ demokratije - Snažno civilno društvo je ključna komponenta svakog demokratskog sistema i državne institucije bi to trebalo da prepoznaju i tako ga tretiraju, poručila je portparolka Evropske komisije Ana Pisonero na pitanje portala European Western Balkans o zahtevu Uprave za sprečavanje pranja novca za informacije o transakcijama novinara i nevladinih organizacija. "Organizacije civilnog društva i branitelji ljudskih prava igraju ključnu ulogu u podizanju svesti o građanskim i političkim pravima i moraju biti u mogućnosti da slobodno rade", rekla je Pisonero. AI: Akcija zastrašivanja kritičara vlasti Direktor za Evropu Amnesti Internationala Nils Muižnieks ocenio je da je targetiranje novinara i nevladinih organizacija apsurdnim optužbama o pranju novca i finansiranju terorizma čin zastrašivanja i poslednja akcija koju su sprovele vlasti u Srbiji kako bi ućutkale kritičare. "Ovakva vrsta proizvoljne istrage koja posebno cilja one koji su kritični prema vlasti narušava pravo na slobodu izražavanja i ugrožava slobodu štampe. Te istrage moraju biti odbačene", istakao je Muižnieks. Šabić: Ovakva sumnja u domenu naučne fantastike Beograd - U bilo kom kontekstu iza ovakve akcije i traženja ovakve količine i ove vrste podataka morala bi da postoji nekakva sumnja da se subjekti sa spiska bave pranjem novca ili još gore finansiranjem terorizma što je za svakog objektivnog u sferi "naučne fantastike" a ne realnosti. Uprava javnosti duguje objašnjenje o kakvim se sumnjama radi - ocenjuje za Danas advokat i nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, upitan da prokomentariše opravdanost zahteva Uprave za sprečavanje prava novca da ispita novčane transakcije brojnih nezavisnih novinara i organizacija. Naš sagovornik podseća da su na spisku oba nacionalna udruženja novinara, novinarske ekipe koje su dobitnici najprestižnijih međunarodnih priznanja, NVO sa velikim autoritetom u međunarodnim relacijama i jedan broj ljudi, odgovornih lica u tim subjektima. - Jedino što ih povezuje to nije nikakvo pranje novca ili terorizam već je činjenica da se bave argumentovanom kritikom aktuelne vlasti. Štaviše, dobar broj njih bavio se upravo razotkrivanjem situacija u kojima se reagovanje Uprave za sprečavanje pranja novca neuporedivo više osnova moglo i moralo očekivati ali je po pravilu izostajalo, ističe Šabić. On dodaje da je izjava v.d.direktora Uprave da nema selektivnog pristupa i da su "kontrolisali i ministre" zvuči cinično i to dvostruko. - Prvo, nije nikakvo čudo već je savršeno normalno da ako postoji sumnja kontrolišu ministre i druge funkcionere a u slučajevima ministra finansija i ministra odbrane je stvarno postojala - na sumnjive transakcije ukazale su banke. Od "kontrole" nije bilo nikakvih efekata. Ako dakle "tetke" ili neimenovani "prijatelji iz inostranstva" ili "bugarski grafolozi"mogu da otklone sumnju, deluje karikaturalno, ovakvo detaljno proveravanje poslovanja subjekata sa spiska jer su finansirani kroz legalne tokove, od poznatih finansijera, najčešće istih onih koji finansiraju i projekte Vlade Srbije, pa je akcija uprave i za njih uvredljiva - ukazuje Šabić. Indikativno je, dodaje, i da "kontrolom NVO" nisu obuhvaćene neke za koje je odavno poznato da posluju netransparentno, godinama ne podnose čak ni po zakonu obavezne izveštaje "a ako tome dodamo da Uprava za sprečavanje nije nikakav nezavisni organ već je u sastavu ministarstva na čijem čelu je jedan od pomenutih ministara cela stvar deluje gotovo kao groteska". - Uveren sam da rezultat kontrole neće biti nikakav problem za kontrolisane, da će isključiti svaku sumnju u pranje novca pa će jedini efekat biti dalja, dodatna kompromitacija kod nas u floskulu pretvorenog principa - pustimo institucije da rade svoj posao. A izvesno i doprineti daljem srozavanju ugleda zemlje u vezi s pranjem novca. Podsetiću da smo do nedavno bili jedina evropska zemlja kojoj je "uspelo" da bude na crnoj listi FATF. A i bez toga mora biti razlog za brigu što su trajno ostale u senci mnoge transakcije koje bi sa stanovišta borbe protiv pranja novca morale biti zanimljive, od npr. ugovora o upravljanju Železarom s HPK Inženjering pa do Beograda na vodi. Popravljanju lošeg imidža sasvim sigurno ne mogu biti doprineti akcije protiv novinara i NVO - zaključuje Šabić. K. Živanović UKOLIKO IMATE ŽELJU DA PODRŽITE RAD PRODUKCIJE "CENTAR" I RAD PORTALA "SRBIN.INFO", DONACIJE MOŽETE UPLATITI PUTEM SLEDEĆIH LINKOVA: 5€ 10€ 20€ 50€ 100€ PayPal PostNet HVALA I BOG VAS BLAGOSLOVIO! Izvor: danas.rs Oznake: osveta, pranje novca, Siniša Mali

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: standard.rs

Link: https://www.standard.rs/2020/07/30/fridom-haus-i-ambasada-sad-zabrinjava-istraga-protiv-nvo-u-srbiji/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcijeSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Fridom haus i ambasada SAD: Zabrinjava istraga protiv NVO u Srbiji

Sofija Orloski, programska menadžerka Fridom hausa, upozorava vlasti u Srbiji da odmah prekinu sa napadima. Sofija Orloski, programska menadžerka Fridom hausa, upozorava vlasti u Srbiji da odmah prekinu sa napadima na NVO sektor"Fridom haus je duboko zabrinut zbog događaja u Srbiji - pogotovo što su im prethodile godine progona nezavisnih medija i nevladinih organizacija koje su sprovodile vlasti Srbije", kaže za Glas Amerike Sofija Orloski - programska menadžerka za Evropu i Evroaziju te nevladine organizacije sa sedištem u Vašingtonu.Orloski je za Glas Amerike govorila povodom toga što je Uprava za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija Srbije od domaćih banaka zatražila na uvid finansijske transakcije nekih od novinara, nevladinih organizacija i udruženja građana.Lista entiteta, koju je obelodanio medij Njuzmaks Adrija sadrži trideset sedam organizacija i udruženja, kao i dvadeset pojedinaca za čije finansijsko poslovanje je zainteresovana Uprava za sprečavanje pranja novca."Imajući u vidu da objavljena lista sadrži imena poznatih i poštovanih istraživačkih medija, organizacija za zaštitu ljudskih prava, novinara i aktivista, ostavlja se utisak otvorenog i sistematičnog napada na kritiku - pre nego kredibilne istrage izolovanog incidenta", istakla je Orloski u pisanoj izjavi Glasu Amerike.Potez Uprave za sprečavanje pranja novca delimično je objasnio njen direktor Željko Radovanović koji je za program Njuzmaks Adrije rekao da se radi o, kako je naznačio, redovnim aktivnostima."Cilj je procena rizika od finansiranja terorizma, a ne sprovođenje bilo kakve istrage ili svrstavanje organizacija u red kriminalnih grupa", rekao je u utorak Radovanović.Subjekti obuhvaćeni interesovanjem Uprave koju predvodi Radovanović, među kojima su, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Udruženje novinara Srbije (UNS), portali Centar za istraživačko novinarstvo (CINS), Balkanska istraživačka mreža (BIRN), Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK), Evropski pokret u Srbiji, Fond za humanitarno pravo - kao i novinari Slobodan Georgiev, Biljana Stepanović, Branko Čečen, Vukašin Obradović i drugi, potez Uprave - a samim tim i države, ocenili su kao vrstu pritiska na deo javnosti koji ukazuje na korupciju u redovima vlasti, političku torturu ili kršenja ljudskih prava."Korišćenje optužbi za pranje novca ili terorizam protiv nevladinih organizacija i kritičara vlasti nije ništa novo", ukazuje Sofija Orloski iz nevladine organizacije Fridom haus koja se bavi proučavanjem i zagovaranjem demokratije, političkih sloboda i ljudskih prava."To je redovna pojava u evroazijskim totalitarnim državama koje teže da ućutkaju nezavisne posmatrače i oponente - najzastupljenija u Rusiji, ali i Turskoj, Kazahstanu ili Tadžikistanu. Vlasti Srbije su tu navodnu istragu pokrenule protiv grupa i pojedinaca koji su otvoreno ukazivali na izraženu korupciju zvaničnika vlasti i kritikovali nazadovanje Srbije na polju ljudskih prava", podvukla je Orloski.Prema njenim rečima - to je pokazatelj da su vlasti spremne da zloupotrebe značaj transparentnosti i odgovornih institucija kako bi ostvarile svoje političke ciljeve."Štaviše, koristeći se mehanizmom sprečavanja pranja novca za zastrašivanje civilnog društva koje ima važnu ulogu nezavisnog posmatrača - vlasti Srbije iskazuju jasan prezir prema svojoj posvećenosti iskorenjivanja korupcije", ustvrdila je Orloski.Ministar finansija Srbije Siniša Mali, koji u tehničkom mandatu, predvodi resor u čijem sastavu je Uprava za sprečavanje pranja novca, odbacuje kritike pojedinaca i organizacija koje su se našle na listi - i kao da ne haje na reakcije Evropske unije, ambasade Sjedinjenih Država u Srbiji ili međunarodnih nevladinih organizacija poput Amnesti internešnla."To je normalna aktivnost bez ikakve političke pozadine", ukazao je Siniša Mali govoreći u sredu za televiziju Pink, čiji vlasnik Željko Mitrović, važi za medijskog mogula bliskog vlastima u Srbiji. Ukazao je da se na sličan način prate tokovi novca u drugim evropskim zemljama - poput Francuske i Nemačke.Sofija Orloski, programska menadžerka Fridom hausa, međutim upozorava vlasti u Srbiji da odmah prekinu sa napadima."Zvaničnici bi potpuno transparentno trebalo da objasne šta je uzrok njihove zabrinutosti u pogledu grupa i pojedinaca koji su se našli na meti provera. Snažan nevladin sektor Srbije može biti važan partner u poboljšanju načina vladanja i poštovanja osnovnih sloboda. Umesto pretnji - vlasti bi trebalo da se uključe u iskreni dijalog", zaključila je Sofija Orloski.Nevladina organizacija Fridom haus je u svom poslednjem izveštaju "Zemlje u tranziciji" zaključile da Srbija i Crna Gora, prvi put od 2003, nisu demokratske države i da su prešle u kategoriju vlada u tranziciji ili hibridnih režima. Vlada Srbije je tim povodom toj organizaciji uputila pismo u kome je osporila zaključke utvrđene u izveštaju. Odgovor Fridom hausa na to bio je da stoji iza zaključaka izveštaja "Zemlje u tranziciji".ŠTA SU NADLEŽNOSTI UPRAVE? Nadležnosti Uprave za sprečavanje pranja novca definisane su Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.U skladu sa tim Uprava prikuplja, obrađuje, analizira i prosleđuje nadležnim organima informacije, podatke i dokumentaciju koju pribavlja u skladu sa zakonom i vrši druge poslove koji se odnose na sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma.SINIŠA MALI BIO POD ISTRAGOM Siniša Mali, ministar finansija u tehničkom mandatu i nekadašnji gradonačelnik Beograda, 2016. godine je i sam bio pod istragom Uprave za sprečavanje pranja novca u postupku koji je pokrenula Agencija za borbu protiv korupcije.Učinila je to reagujući na istraživačke tekstove portala KRIK u kojima je ukazano na sumnje da je Siniša Mali bio umešan u kupovinu 24 apartmana na bugarskom primorju. Više tužilaštvo je u njegovom slučaju donelo odluku da ne pokrene istragu za pranje novca.Autor Milan NešićIzvor Glas Amerike, 29. jul 2020.AMBASADA SAD: ISTRAGA DELUJE SELEKTIVNO SAD su zabrinute zbog nečega što deluje kao selektivna istraga o organizacijama civilnog društva i medijskim kućama koje se bave istraživačkim novinarstvom, saopštila je Ambasada SAD u Beogradu povodom odluke Uprave ministarstva finansija Srbije za sprečavanje pranja novca da istraži finansijske podatke nekoliko desetina nevladinih organizacija, medija i pojedinaca u Srbiji.Ambasada poziva Vladu Srbije da ispunjava svoju ustavnu i međunarodnu obavezu da štiti osnovne slobode izražavanja, udruživanja i okupljanja, kao i da izbegava selektivnu primenu zakona u cilju pritiska na nezavisne organizacije."SAD su uvek spremne da pomognu Srbiji na njenom putu ka članstvu u EU. Međutim, utisak da Beograd možda guši civilno društvo ili slobodu medija naškodiće ugledu Srbije i otežati njeno napredovanje ka tom visoko vrednom cilju", zaključuje se u saopštenju.Uprava za sprečavanje pranja novca sačinila je spisak od 20 pojedinaca i 37 nevladinih organizacija ili udruženja i zatražila uvid u njihove bankarske transakcije od 1. januara 2019, pod obrazloženjem da je potrebno utvrditi da li neke od tih organizacija imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca.Ministarstvo finansija je negiralo da je istraga kojom se traži pristup podacima poslovnih banaka o tim grupama i pojedincima, ciljani napad na kritičare vlasti, rekavši da je to deo redovnih postupaka.Više od 140 nevladinih organizacija i pojedinaca potpisalo je zajedničko saopštenje objavljeno na sajtu nevladine organizacije Građanske inicijative, u kojem od Ministarstva finansija i Uprave za sprečavanje pranja novca traže da "bez odlaganja predoče osnove sumnje zbog kojih su naložili vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka".U saopštenju potpisnici navode da "član zakona na koji se pozvao direktor Uprave za sprečavanje pranja novca nalaže da se ovakva provera vrši isključivo za organizacije za koje postoje osnovi sumnje da su umešane u finansiranje terorizma", te da ovakav spisak ukazuje na zaključak da je na delu politička zloupotreba institucija i pokušaj urušavanja vladavine prava u Srbiji.Potpisnici saopštenja navode da je zloupotreba zakonskih mehanizama radi pritiska na medije i civilno društvo napad na slobodu udruživanja i informisanja, i podsećaju da je vlast u Srbiji već kritikovana od strane i domaćih i međunarodnih organizacija zbog ugrožavanja tih sloboda. Mediji i organizacije će, kako se navodi, preduzeti sve odgovarajuće pravne radnje - uključujući i krivični progon, te da će insistirati na objašnjenju kako je došlo do ove istrage."Svaka zakonita provera rada organizacija je dobrodošla i uvek ćemo je podržati. Sa druge strane, žestoko ćemo se suprotstaviti zloupotrebi institucija i procedura, jer to jeste naša misija - borba za demokratsku i pravno uređenju državu", navodi se u saopštenju.Među potpisnicima ovog zahteva su BIRN, CINS, CRTA, KRIK, Fond za humanitarno pravo, NUNS, Beogradski centar za ljudska prava, BIRODI, Transparentnost Srbija, Fondacija Ana i Vlade Divac, Inicijativa Ne davimo Beograd i druge organizacije i pojedinci.Naslovna fotografija: AP Photo/Carolyn KasterIzvor Radio Slobodna Evropa, 29. jul 2020.

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: republika.rs

Link: https://www.republika.rs/vesti/drustvo/221403/djilasovi-mediji-sire-lazne-informacije-vozilima-nabavljenim-sistem-oko-sokolovo-parking-servisa-podnosi-tuzbu

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Đilasovi mediji šire lažne informacije o vozilima nabavljenim za sistem "Oko sokolovo"! "Parking servisa" podnosi tužbu

Povodom natpisa Đilasovog portala Nova.rs da su vozila koja su nabavljena za sistem "Oko sokolovo" polovna, JKP "Parking servis" izdalo je saopštenje koje prenosimo u celosti.AUTOR: Republika četvrtak, 30. 7. 2020.| 17:44 0- Povodom natpisa portala Nova.rs da su vozila koja su nabavljena za sistem "Oko sokolovo" polovna, želimo da ukažemo da se radi o netačnim i zlonamernim informacijama. Naime, sve što je izneto u tom članku ne odgovara istini, vec isključivo služi da se ukalja ugled "Parking servisa" i svih učesnika u ovoj nabavci, sa ciljem da se sakupe jeftini politički poeni.Nije tačna informacija da su kupljena polovna vozila, već su u pitanji nova vozila proizvedena 2019. godine. Ugovor je zaključen 10.09.2019., a nova vozila su isporučena u decembru prošle godine.Kupljena su u postupku javne nabavke po izuzetno povoljnim cenama od 26.666 evra, bez ijedne primedbe na sam postupak. I sama kompanija British Motors je saopštila da je je obezbeđen popust od skoro 30%.- Reč je o specijalnom namenskom vozilu koje je imalo zahtevanu visinu, nadogradnju i opremu. U cenu je uračunato i kompletno održavanje vozila, kao i održavanje nadgradnje sa sken uređajima.Vrednost svakog od ovih vozila sa porezom iznosi više od 40.000 eura. Sistem "Oko sokolovo" radi uz pomoć najpouzdanijeg vozila sa specijalnom nadogradnjom. Sastoji se od prednjeg dela gde sedi komunanlni milicionar, dok se u zadnjem delu nalazi računarska oprema.Vozilo i dodatna oprema mogu da izdrže ekstremne vremenske uslove od minus 40 do plus 70 stepeni celzijusovih i veoma su pouzdana u radu, snimaju ulice tokom 24 sata, rade u tri smene i praktično se ne gase. U jednom satu svako vozilo može da ima 2000 opažaja, te da snimi svaki prekršaj, a dnevno može da pređe 240 kilometara što je blizu 90.000 km godišnje. Gepek automobila je odgovarajućih dimenzija kako bi mogao da prihvati samostojeći REK (neophodnu računarsku opremu koja podržava rad tehničkog sistema). U vozilo je ugrađen pojačani alternator od minimalno 180 ampera, kako bi osim napajanja vozila, obezbedio i 24-časovno napajanje opreme koja je sastavni deo vozila. Oslanjanje vozila je takvo da omogućava rad izuzetno osetljive računarske opreme u uslovima neravnina na kolovozu, čestih kočenja i slično. Vozilo je pouzdano u radu (minimalan broj otkaza u režimu rada od 24 sata dnevno, 365 dana u godini).JKP "Parking servis" ce podneti tužbu sudu protiv medija i pojedinaca koji lažima žele da uruše ugled i nanesu štetu Preduzeću - stoji u saopštenju Parking servisa.      

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/ekonomija/lend-roveri-ne-pokazuju-autoritet-nego-bahatost-drzave/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Lend roveri ne pokazuju autoritet nego bahatost države

Nabavka 18 luksuznih lend rovera diskaveri za Komunalnu miliciju kako bi snimala nepropisno parkirane automobile u Beogradu, tzv. "oko sokolovo", izazvala je lavinu nezadovoljstva kod građana koja se može uporediti sa čuvenim nabavkama novogodišnje rasvete ili gradnjom fontane na trgu Slavija.Foto: BETAPHOTO/ BRANISLAV BOZIC Naime, ovi džipovi koji koštaju po 29.000 evra plus 4.000 evra koliko košta specijalizovana oprema za snimanje, prema mišljenju sagovornika Danasa potpuno su nepotrebni kada bi taj posao mogli obaviti mnogo jeftiniji modeli automobila, a pre svega domaći fijat 500l. Izjava načelnika Komunalne milicije Ivana Divca da u automobilu ima mnogo osetljive opreme koja "ne trpi jako drmusanje", samo ukazuje prema rečima Bože Draškovića, saradnika Instituta ekonomskih nauka i nekadašnjeg člana Agencije za borbu protiv korupcije, da se radi o lošoj opremi. U drugim evropskim gradovima, pokazuje internet pretraga, ovo rade mnogo manji automobili, a u Holandiji je postojao čak i pilot-projekat gde su kamere ugrađene na motocikle. Druga dimenzija ovog poslovnog poduhvata grada Beograda je to što se prošle godine na tender javio samo jedan ponuđač, konzorcijum predvođen Britiš motorsom, uvoznikom lend rovera koji je u vlasništvu Čačanina Ostoje Mijailovića, člana Glavnog odbora Srpske napredne stranke. Upućeni ističu da je tenderska dokumentacija kao pravljena upravo za lend rover diskaveri koji uvozi upravo ova kompanija. Nebojša Atanacković, privrednik koji se između ostalog bavi i automobilizmom, ističe da se za ove potrebe mogla dobiti bar 50 odsto bolja ponuda. "Gradu nije potreban pogon na sva četiri točka. Neće ih voziti po njivama nego po centralnim gradskim ulicama, a ovaj automobil se pravi za safarije. Ja kao Beograđanin sam ponosan što imamo takva vozila za tu svrhu, ali ima vozila odgovarajuće zapremine sa pogonom na jednoj osovini koja bi bila dosta jeftinija. Da sam ja sebi nabavljao, gledao bih da bude što jeftinije, a da obavi posao", ocenjuje Atanacković ističući da u vreme kada kriza tek počinje moramo da promenimo način razmišljanja. Argument kako će se to ulaganje vratiti za mesec dana kroz naplaćene kazne nije nikakav argument jer bi se sa jeftinijim automobilima investicija vratila još brže. "Investicija je opravdana, ali je neopravdano ići na skupe projekte. Ovo šalje poruku 'ima se može se', ali privatnici gledaju cenu, dok ovi na budžetu i u javnom sektoru imaju drugačiji pogled", kaže Atanacković. Pomoćnik gradonačelnika Goran Vesić, koji je najviše promovisao ovaj projekat, odgovorio je na kritike rečima da je najveći broj vozila koja se bahato parkiraju džipovi, audiji i beemvei. "Nećemo na njih da idemo trotinetima, nego ćemo lepo da idemo na njih vozilima koja će pokazati kolika je snaga države!", poručio je Vesić. "Ovim se pokazuje moć vlasti. Deluje primitivno, ali skupo. Ne možemo mi kupovati najskuplje džipove da zasenimo prostotu, a s druge strane ne možemo da nahranimo gladne i izlečimo bolesne. Sve to ide iz istog ćupa i mora se u državi postaviti redosled nužnosti", smatra bivši član Saveta za borbu protiv korupcije Danilo Šuković, dodajući da je posebna dimenzija politička povezanost vlasnika uvoznika vozila koje je grad kupio sa vladajućom strankom, što otvara prostor za sukob interesa i sumnju na korupciju. Božo Drašković smatra da nabavka skupih automobila u siromašnom društvu ukazuje na bahatost i nemanje mere, a ne na autoritet države. "Sve više država ne izgleda kao serviser građana, već poseže za represijom. Postavljaju se dva pitanja, da li država treba da se bahati u vreme kada treba da se štedi i kada su velike potrebe za zdravstvom i socijalnom pomoći i da li treba da se ponaša represivno ili da rešava dugoročno problem tako što će praviti parking mesta i uvesti red u urbanizam", ističe on uz napomenu da je nesporno da treba uvesti red u saobraćaj u Beogradu. Takođe, "umesto preskupih automobila, bolje da su kupili neki jeftiniji, recimo fijat 500l koji se proizvodi u Srbiji i na njega ugradili opremu", poručuje Drašković. Dileme u vezi "Oka sokolovog" Sistem snimanja nepropisno parkiranih vozila i kako je objašnjeno automatskog slanja slike i kazne poštom prekršiocu bez mogućnosti ljudske greške, iako deluje moderno i efikasno, mogao bi izazvati probleme u primeni. Milan Vujanić, profesor na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, ističe da kada je sve tako automatski i objektivno, onda neće biti prostora za žalbu, a u praksi bi moglo biti razloga za to. "Nisam protiv toga, bahati vozači zaista prave probleme, taj program pišu programeri, a nisam siguran da oni koji su im opisivali probleme to znaju tako dobro. Drugim rečima, voleo bih da to pogledaju stručnjaci koji se dobro razumeju u saobraćajne propise", kaže Vujanić. A saobraćajni propisi i pravilnici su po svemu sudeći nepoznanica i građanima i nadležnima. Recimo, Vujanić ističe da čak 95 odsto saobraćajnih znakova u Beogradu nije ispravno po pravilniku, te ne proizvodi pravno dejstvo. Takođe, u mnogim slučajevima saobraćajni znaci nisu dobro postavljeni. komunalna policija, Oko sokolovo, parkiranjeBeograd Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas. Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.   Učlani se

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Vesti/a625020/Krizni-stab-preko-noci-o-clanovima-posle-meseci-cutanja-ko-donosi-odluke.html

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Krizni štab - da li odluke o epidemiji donosi struka ili politika

Autor:Jelena MirkovićPosle četiri meseca od osnivanja, Vlada Srbije je objavila spisak članova kriznog štaba. Međutim, izostao je zaključak o obrazovanju, tako da je ostalo nejasno koju su poslovi i dužnosti tog tela. Za to vreme iz Transparentnosti Srbija poručuju da Krizni štab ne poseduje nikakva zakonska ovlašćenja i da zbog toga ne može da donosi obavezujeće oduke. To otvara pitanja - da li odluke o epidemiji donosi struka ili politika?Formiranje kriznog štaba, ali "preko noći". Uprkos tome, mesecima se čekalo da se obelodani ko se u njemu nalazi. Posle četiri meseca ćutanja, Vlada Srbije je objavila spisak imena među kojima ima 11 lekara, dok ostala mesta uglavnom zauzimaju političari i predstavnici države. Iz Transparentnosti Srbija kažu, da se zbog toga, odluke o epidemiji ne donose u štabu. "Kad je reč o kriznom štabu, treba reći da je reč o telu koje je savetodavnog karaktera i koje ne može da donosi odluke, tako da sva odgovornost leži na Vladi i Ministartsvu zdravlja, odnosno lokalnim samoupravama koje su mogle da donose odluke", kaže Nemanja Nenadić, iz Transparentnosti Srbije.Inače, javnosti još uvek nije predstavljen dokument o formiranju Kriznog štaba koji je donet 13. marta, a koji ukazuje na to kojim poslom se štab bavi. Nejasno ostaje i zbog čega se javnosti gotovo svakodnevno obraćaju oni koji nisu članovi kriznog štaba, već stručnjaci koji pomažu. Među njima se recimo nalaze doktorka Darija Kisić Tepavčević i imunolog Srđa Janković."Za vreme svih sastanaka sve odluke koje smo donosili kao produkt jedne stručne diskusije, praktično su uvek bile jednoglasne, tako da u tom smislu ne postoji nikakva razlika i opet napominjem svi dajemo svoj maskimalan doprinos bez obzira kakvo je trenutno formalno pravni status bilo koga od nas", rekla je Darija Kisić Tepavčević, iz Instituta Batut."Imali smo brojne izjave članova Kriznog štaba ili kako se sad ispostavilo neki nisu članovi, već angažovani konsultanti koji su rekli da nisu imali potpun pristup podacima kojie se vode unutar državnog informacionog sistema, tako da ima dosta nedoumica koje su se javile", kaže Nenadić.Profesorka u penziji Vesna Rakić Vodinelić za dnevni list Danas ocenila je da je upitno i zbog čega je Vlada odlučila da formira štab kada već postoje druga tela koja treba da deluju u kriznim situacijama."Mi već imamo Republičku komisiju za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti i Štab za vanredne situacije, čije je postojanje predviđeno postojećim zakonima, i koji treba da deluju u ovakvim situacijama. Da su se ovi zakoni uzeli u obzir, mi bismo jasno znali ko su članovi tih tela i zašto su tu postavljeni. Ovako, imamo Krizni štab čije nadležnosti nisu uređene zakonom. Čini mi se da je odabran personalni pristup, pa su tako određena lica postavljena u Krizni štab zbog svog imena i prezimena, a druga su birana po funkciji", kaže Rakić Vodinelić.A da radom državnog Kriznog štaba nisu zadovoljni, nedavno su poručili i pojedini medicinski radnici. Do sada je više od 2.700 lekara potpisalo otvoreno pismo kojim se traži smena članova zbog odgovora na pandemiju.          

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Parking servis negira da su vozila za "oko sokolovo" polovna

Parking servis negira da su vozila za "oko sokolovo" polovnaBEOGRAD, 30. jula (Tanjug) - Preduzeće "Parking servis" negira da su vozila koja su nabavljena za sistem "Oko sokolovo" polovna, te navodi da se takve informacije plasiraju putem medija kako bi se ukaljao ugled tog javnog preduzeća."Nije tačna informacija da su kupljena polovna vozila, već su u pitanju nova vozila, proizvedena 2019. godine. Ugovor je zaključen 10.09.2019, a nova vozila su isporučena u decembru prošle godine", navodi se u saopštenju i dodaje da su vozila kupljena u postupku javne nabavke, po izuzetno povoljnim cenama od 26.666 evra, "bez ijedne primedbe na sam postupak".Reč je o specijalnom namenskom vozilu koje je imalo zahtevanu visinu, nadogradnju i opremu, a u cenu je uračunato i kompletno održavanje vozila, kao i održavanje nadgradnje sa sken uređajima.Vrednost svakog od ovih vozila sa porezom iznosi više od 40.000 eura, navedeno je u saopštenju koje je usledilo kao reakcija na tekst portala nova.rs, a Parking servis najavio je tužbu protiv medija i pojedinaca koji "lažima žele da uruše ugled i nanesu štetu tom preduzeću".

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: infovranjske.rs

Link: https://www.infovranjske.rs/info/civilno-dru%C5%A1tvo-i-mediji-ne%C4%87e-odustati-od-borbe-za-demokratsku-i-slobodnu-srbiju

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Civilno društvo i mediji neće odustati od borbe za demokratsku i slobodnu Srbiju

Mediji i organizacije civilnog društva zahtevaju od Ministarstva finansija i Uprave za sprečavanje pranja novca da bez odlaganja predoče osnove sumnje zbog kojih su naložili vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka. Član zakona na koji se pozvao direktor Uprave za sprečavanje pranja novca nalaže da se ovakva provera vrši isključivo za organizacije za koje postoje osnovi sumnje da su umešane u finansiranje terorizma. Pošto su na spisku brojne organizacije i pojedinci koji se bave istraživačkim novinarstvom, zaštitom ljudskih prava, transparentnošću, filmskom produkcijom, razvojem demokratije, vladavine prava i dobročinstva nameće se zaključak da je u pitanju politička zloupotreba institucija i opasan pokušaj daljeg urušavanja vladavine prava u Srbiji.Zloupotreba zakonskih mehanizama i institucija radi nezakonitog pritiska na medije i organizacije civilnog društva predstavlja drastičan napad na slobodu udruživanja i slobodu informisanja. Vlast u Srbiji već godinama je suočena sa ozbiljnim kritikama i međunarodnih i domaćih organizacija u vezi sa ugrožavanjem ove dve važne slobode. Ovakav napad na organizacije koje se zalažu za izgradnju Srbije kao pravne države, poštovanje zakona i istinsku borbu protiv korupcije dodatni je argument da su ove vrednosti ozbiljno ugrožene u Srbiji. Organizacije, mediji i građani neće odustati od borbe za slobodnu i demokratsku državu, bez obzira na pretnje i pritiske. Ovakvi i slični potezi vlasti samo nas dodatno motivišu da kao građani istrajemo u odbrani sopstvene države.Mediji i organizacije preduzeće sve odgovarajuće pravne radnje protiv umešanih u ovu zloupotrebu, uključujući i krivični progon odgovornih, ali pre svega će insistirati na potpunim i jasnim odgovorima kako je do ovoga moglo da dođe. Podsećamo javnost da su organizacije i mediji sa spiska izložene različitim vrstama redovne državne kontrole, uključujući i inspekcijski nadzor i rigorozne provere finansijskog poslovanja kako od poreske uprave i Narodne banke Srbije, tako i od sopstvenih donatora. Svaka zakonita provera rada organizacija je dobrodošla i uvek ćemo je podržati. Sa druge strane, žestoko ćemo se suprotstaviti zloupotrebi institucija i procedura, jer to jeste naša misija - borba za demokratsku i pravno uređenju državu.Potpisnici saopštenja:(lista se redovno ažurira novim potpisima)1. A1 Novi Pazar2. Aida Ćorović, aktivistkinja za ljudska prava3. Akademija ženskog liderstva4. Alternativni centar za devojke5. Anđa Jočić6. Anja Anđušić, FM7. AS - Centar za osnaživanje mladih osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om8. Asocijacija Duga9. Asocijacija medija10. Asocijacija nezavisnih elektronskih medija - ANEM11. Asocijacija online medija12. ASTRA-Akcija protiv trgovine ljudima13. Autonomni ženski centar14. BalkanIDEA Novi Sad15. Bečejsko Udruženje Mladih16. BeFem17. Beograd Prajd18. Beogradska otvorena škola19. Beogradski centar za bezbednosnu politiku20. Beogradski centar za ljudska prava21. Beogradski fond za političku izuzetnost22. Biber tim23. Biljana Stepanović24. BIRN25. BIRODI26. Boom9327. Borivoj Stajić28. Branko Vučković, novinar iz Kragujevca29. Business Info Group30. CANVAS31. Centar "Srce", Novi Sad32. Centar "Zvezda", Beograd33. Centar modernih veština34. Centar savremene politike35. Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije36. Centar za društveni dijalog i regionalne inicijative- CDDRI37. Centar za evropske politike38. Centar za integritet, Niš39. CENTAR za istraživanje javnih politika40. Centar za istraživanje u politici Argument41. Centar za mame, Beograd42. Centar za monitoring i aktivizam - CEMA43. Centar za nenasilnu akciju44. Centar za nove medije kuda.org, Novi Sad45. Centar za praktičnu politiku46. Centar za prava deteta47. Centar za primenjenu psihologiju48. Centar za razvoj lokalnih medija49. Centar za razvoj Srbije50. Centar za regionalizam Novi Sad51. Centar za samostalni život OSI Srbije52. Centar za socijalnu politiku, Beograd53. Centar za unapređenje društva54. Centar za vladavinu prava55. Centar za zaštitu, edukaciju i osnaživanje izbeglica Info park56. Centar za ženske studije57. Centar Živeti uspravno58. CeSID59. CINS60. City radio61. Civil Rights Defenders62. CK1363. CRTA64. Da se zna!65. Daca Jović, aktivistkinja66. Dajana Đedović, Forum za kulturu Evropskog pokreta u Srbiji (FzK)67. Danas68. Dijalog.net Valjevo69. Đorđe Popović, FMO70. Dr Aleksandra Bosnić Đurić, kulturološkinja71. Dr Ljubomir Jacić72. Dr Milorad Đurić, politikolog73. Dr Sonja Avlijaš, FzK74. Dr Srećko Djukić, Forum za medjunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji (FMO)75. Dragan Srećković76. Društvo za obrazovanje odraslih77. Džedajski pokret, Niš78. Edukativni centar Kruševac79. EPuS Leskovac80. Evrokontakt, Kruševac81. Evropski pokret u Srbiji82. Evropski pokret Valjevo (Slavica i Vladimir Pantić)83. FemPlatz84. Fond B9285. Fond za humanitarno pravo86. Fondacija "Mesečina", Subotica87. Fondacija Ana i Vlade Divac88. Fondacija Catalyst Balkans89. Fondacija Centar za demokratiju90. Fondacija Jelena Šantić91. Fondacija Pons Niš92. Fondacija Propulsion fond93. Fondacija Tijana Jurić94. Fondacija za mlade Obrenovca95. Fondacija za otvoreno društvo96. Fondacija za slobodu štampe- Senta97. Forca Požega98. Goran Cetinic, član FMO99. Građanska akcija Pančevo100. Građanske inicijative101. Građanski Savet Grada Kraljeva102. Građanski stav103. Grupa Izađi104. Grupa za konceptualnu politiku iz Novog Sada105. Hartefakt Fond106. Helsinški odbor za ljudska prava107. Humani centar Mitrovica108. Igor Mihaljević, novinar109. Impuls - Tutin110. InfoVranjske111. Inicijativa A11112. Inicijativa mladih za ljudska prava113. Inicijativa za Požegu114. Institut za evropske poslove115. InTER116. Internet portal "Medijska kutija", Niš117. Inženjeri zaštite životne sredine118. ISAC Fond119. Ivan Medenica, FzK120. Ivan Ninić121. Ivana Jovanović, Forum mladih Evropskog pokreta u Srbiji (FM)122. Iz kruga - Vojvodina123. Jasmina Borojević124. Jelena Erdeljan FzK125. Južne vesti126. KC Grad, Beograd127. Klub za osnaživanje mladih 018128. Koalicija PreUgovor129. Koalicija za razvoj solidarne ekonomije130. Kolubarske.rs131. Komitet pravnika za ljudska prava- YUCOM132. Konsultacije za lezbejke133. Kragujevačke novine134. KRIK135. Krovna organizacija mladih Srbije136. Libek137. Link plus138. Media i reform centar Nis139. Milan Antonijević140. Milena Dragićević Šešić (FzK)141. Milena Stefanovic Evropski fond za Balkan142. Milivoj Bešlin, FMO143. MillenniuM144. Mladi istraživači Srbije145. Mreža Evropskog pokreta u Srbiji146. Mreža Nove solidarnosti147. Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS148. Mreža za politike prema drogama u jugoističnoj Evropi149. Nacionalna koalicija za decentralizaciju150. Nacionalni konvent o Evropskoj uniji151. Narodni parlament Leskovac152. Ne davimo Beograd153. Nedim Sejdinović, novinar154. Neformalno udruženje "Za naš kej", Beograd155. Nenad Šebek, Konsultant za medije i OCD156. New Social Initiative - NSI157. Nezavisna kulturna scena Srbije - NKSS158. Nezavisno društvo novinara Vojvodine159. NON-ALIGNED FILMS160. Nova Ekonomija161. Novi optimizam162. Novine "Grad" , Kruševac163. Novinska agencija Beta164. Novosadska novinarska škola165. Novosadski humanitarni centar166. NUNS167. NVO Aktiv168. NVO Centar za razvoj liberalizma169. Odbor za ljudska prava Negotin170. Odbor za ljudska prava Niš171. Odbor za ljudska prava Valjevo172. Optimist, Bosilegrad173. Organizacija za poštovanje i brigu o životinjama - ORCA174. Otvoreni klub Novi Sad175. Pakt Loznica176. Partneri Srbija177. PATOS, Smederevo178. Peščanik179. Podrinjski Antikorupcijski Tim Pakt180. 'Podrinske" Šabac181. Pokret gorana Novog Sada182. Portal Kruševacgrad183. Portal za kulturu SEEcult.org184. Poslovno udruženje asocijacije lokalnih i nezavisnih medija "Lokal pres"185. Proaktiv186. Prof. dr. Vojin Rakić187. Protecta188. Radio Sto Plus Novi Pazar189. Radio Zlatousti190. Regionalna informativna agencija JUGpress191. Rekonstrukcija Ženski fond192. Re-Kraft193. Remark DPCM194. RERI195. Res Publica Kragujevac196. Resurs centar Majdanpek197. Roma Centar Kragujevac198. Roma World, Niš199. Romani Cikna200. Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda201. Sanja Ivačić, FMO202. Slavica Milojević203. Slavica Ranisavljev Kovačev, Novi Sad204. Slavica Stojanović205. Slavko Ćuruvija Fondacija206. Slobodan Georgiev207. Smart kolektiv208. SOinfo.org209. SOS Ženski centar Novi Sad210. Strahinja Brajušković, Senior konsultant i član RG NKEU za Poglavlje 23211. Students for Liberty - Srbija212. Tamara Spasojević213. Tim za razvoj i integracije Vranje214. Timočki omladinski centar - TOC, Zaječar215. Trag fondacija216. Transparentnost Srbija217. Udruženi sindikati Srbije Sloga218. Udruženja Film klub Prokuplje219. Udruženje "Kutija", Niš220. Udruženje Ekogeneza221. Udruženje Fenomena222. Udruženje Glas građana Šumadije, Kragujevac223. Udruženje građana AIM Centar224. Udruženje građana Institut za istraživanje korupcije Pančevo225. Udruženje građana za borbu protiv trgovina i svih oblika nasilja nad ženama "Atina"226. Udruženje građana"NE-BO" , Negotin227. Udruženje Naš svet, naša pravila228. Udruženje Nepušački EDukativni Centar _ RP229. Udruženje roditelja i dece Brodić Parkić230. Udruženje Stara planina Pirot231. Udruženje za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama "Biser" opštine Srbobran232. Udruženje za zaštitu prava potrošača "Prosperitet" - Novi Sad233. Udruženje žena Peščanik Kruševac234. UG Centar gradjanskih vrednosti iz Subotice235. UG Kreni-Promeni236. UG Ravangrad237. Ulice za bicikliste, Beograd238. Urban In - Novi Pazar239. USOP - Unija organizacija Srbije koje se bave zaštitom osoba koje žive sa HIV/AIDS-om240. Užički centar za demokratiju i ljudska prava241. Užički centar za prava deteta242. Vega omladinski centar243. Vesna Perić244. Viktimološko društvo Srbije245. Vladan Jovanović - nezavisni regionalni konsultant u oblasti socijalne zaštite, prava deteta, ljudskih i manjinskih prava246. Vojvođanski građanski centar247. Vojvodina recommended248. Vukašin Obradović249. Zaječarska inicijativa250. Zelena mreža Vojvodine251. Žene u crnom252. Žene za mir Leskovac253. Žensko udruženje kolubarskog okruga

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/politika/dezurni-krivci-jesu-li-ova-cetiri-ministra-pod-istragom/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Dežurni "krivci": Jesu li ova četiri ministra pod istragom?

Ilustracija:Slađana Đermanović/Nova.rs Četvoro ministara nalazi se pod istragom Uprave za pranje para, rekao je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić i prećutao njihova imena. Aktuelne i stare afere u kojima su se spominjale mahinacije sa novcem vode ka četiri imena, za koje je najrealnije pretpostaviti da se nalaze u fioci Uprave: Siniša Mali, Aleksandar Vulin, Nela Kuburović i Nenad Popović. Ipak, ovo su samo nagađanja i pretpostavke, jer je javnost opet uskraćena za ono što bi morala da zna, koji ministri su doveli pod znak pitanja svoj rad i integritet. Predsednik države rekao je jutros da na spisku za istragu Uprave za sprečavanje pranja novca nalazi i četvoro ministara. "U pitanju su najobičnije provere. Veoma je važno da civilni sektor bude jak i da postoji odnos poštovanja sa državom, ali da je veoma važno i da zakoni važe za sve i da niko ne sme da bude iznad zakona. Nije reč o bilo čemu posebnom, nego o najobičnijim proverama. Ali uvek je politika u pitanju. Da dignemo dreku kako smo ugroženi pa ćemo da dobijemo nešto više para od donatora. I to je tako 30 godina", rekao je Vučić aludirajući na to što se veliki broj medijskih i nevladinih organizacija našao pod istragom Uprave za pranje novca, a što je izazvalo veoma burne reakcije prethodnih dana.U pokušaju da saznamo koji su se ministri našli pod lupom, redakcija Nova.rs poslala je poruke svim članovima Vlade Srbije. Odgovor je stigao samo od dva ministra, koji izgleda jedini u smislu finansijskih marifetluka nemaju šta da kriju. To su potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja Zorana Mihajlović i ministar prosvete Mladen Šarčević.FOTO TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC/ bsMihajlovićeva je poručila da je sigurna da su ministri pod mnogim proverama."Ja mislim da su provere jednake za sve i da svako od nas jeste pod mnogim proverama. Zakon važi za sve i isti je za sve. Od Vlade, vladinih istitucija do nevladinog sektora", rekla je Mihajlović.Foto: Zoran LončarevićŠarčević je siguran u svoj čist obraz. I račun."Nisam taj. Ja sam ušao u vladu kao situiran i ostvaren čovek", rekao je Šarčević, a na pitanje kako uopšte komentariše to što su pojedini ministri pod istragom kaže:"Ne komentarišem. Svako odgovara za svoje ponašanje". Kad se krene u analizu dela i nedela ministara, čije se ime provlačilo kroz finansijske afere put vodi ka četiri člana Vlade: ministar finansija Siniša Mali, ministar odbrane Aleksandar Vulin, ministarka pravde Nela Mihajlović i ministar zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović.Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rsSiniša Mali i 24 stana u BugarskojZa ime ministra finansija Siniše Malog vezuju se mnoge afere, od nelegalnog rušenja u beogradskom kvartu Savamala 2016. godine zarad projekta "Beograd na vodi" u vreme kada je bio gradonačelnik Beograda, plagiranja doktorata, kupovina 24 apartmana u luksuznom bugarskom turističkom kompleksu tokom 2012. i 2013. godine… Jedan je kupio na svoje ime, a ostale kao zastupnik dve ofšor kompanije sa Britanskih Devičanskih Ostrva. Izveštaj Uprave za sprečavanje pranja novca iz novembra 2016. takođe je naveo više sumnjivih novčanih transkacija u kojima je učestvovao Mali, izmešu ostalog, da je imao najmanje 45 računa u različitim bankama u Srbiji, od čega 17 na svoje ime, najmanje jedan se vodio na njegovu konsultansku firmu, 21 račun imala je njegova bivša supruga i najmanje tri računa vodila su se na njihovu maloletnu decu. Mali je uplaćivao desetine hiljada evra nepoznatog porekla na svoj, račun svoje supruge, ali i račune dece. Osim toga, novac je na račune stizao i iz ofšor zona - Britanskih Devičanskih Ostrva, Lihtejnštajna, Švajcarske i Hong Konga. Jednim fiktivnim poslom, Mali je sebi uplatio 525.000 evra sa računa u švajcarskoj banci na račun u Srbiji.Iako je ovo biografija koja svakako budi sumnju, zanimljivo bi bilo da Mali sam sebe istražuje, jer se nalazi na mestu predsednika Koordinacionog tela za sprečavanje pranja novca i terorizma. A postavljen je na ovu funkciju, Iako je bio pod sumnjom za pranje novca?! Aleksandar Vulin i tetka iz KanadeSledeći ministar koji bi mogao da se nađe na spisku Uprave za pranje para bio bi Aleksandar Vulin, zbog više nego sumnjive kupovine stana u Beogradu. I dan danas ostalo je neistraženo kako je Aleksandar Vulin nabavio 205.000 evra za kupovinu stana na Vračaru. Prema njegovim rečim anovac je u gotovini dobio n apozajmicu od tetke njegove supruge iz Kanade, međutim, ne postoji nikakav pisani trag kako je taj novac ušao u zemlju. Nema izvoda iz banke, niti potvrde carinika da je novac Vulin uneo u zemlju u kešu, imaginarna tetka nikada nije ispitana o ovom slučaju i prijava Agencije za borbu protiv korupcije je odbačena.Foto: N1Nela Kuburović i suprug i bratNa spisku bi se mogla naći i ministarka pravde Nela Kuburović, zbog više nego sumnjivih informacija da je firma na čijem čelu se nalazi njen suprug i brat članice Kriznog štaba doktorke Darije Kisić Tepavčević potpisala unosne ugovore sa javnim preduzećima i ministarstvima u vrednosti od oko 26,8 miliona evra. Kompanije bliske Bojanu Kisiću, dobile su čak 27 ugovora sa javnim preduzećima i ministarstvima u vrednosti od oko 26,8 miliona evra, uključujući i tender od tri miliona evra za održavanje zdravstvenog informacionog sistema. Ministarka je 1. maja saopštila da ona "ni na koji način" nije povezana sa firmom u kojoj radi njen suprug Bojan Kisić, "niti je u mogućnosti da utiče na poslovanje jedne multinacionalne kompanije koja posluje širom sveta", međutim, možda je neko drugi sada zaključio da je situacija drugačija.Nenad Popović / Foto: Ministarstvo za inovacije i tehnološki razvojNenad Popović i rajski papiriPoslednji, ali ne manje važan, bio bi Nenad Popović, zbog afere Rajski papiri, kada se njegovo ime našlo među 120 svetskih političara koji se optužuju za skrivanje imovine. Popović je prea ovim dokumentima u vreme kada je bio potpredsednik Skupštine, kontaktirao jednu agenciju za ofšor usluge, jer je hteo da napravi novu strukturu ofšor kompanija koje poseduje i da ih preseli na ostrvo Man i trast u Hongkongu. Iz agencije su onda zatražili njegov pasoš i krenuli su da ga istražuju, i otkrili kontroverzne poslove koje je radio u Rusiji. Procenjena vrednost imovine Popovićevih kompanija je 75 miliona dolara, a njihova tržišna vrednost 100 miliona dolara, ali se te vrednosti ne mogu videti u imovinskoj karti ministra u Agenciji za borbu protiv korupcije, jer je u nju upisana samo nominalna vrednost pomenutih kompanija, ali ne i vrednost njihove imovine.Momentalna ostavkaI prema proceni Zorana Gavrilovića iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) ova četiri ministra mogla bi biti na udaru.Foto: Medija centar Beograd"Mi možemo samo da naslućujemo ko su ti ministri. Ako sudimo na osnovu afera ta četvorka bi mogla da glasi ovako: Siniša Mali, Aleksandar Vulin, Nenad Popović i Nela Kuburović. Mogao bi tu da se nađe i Zlatibor Lončar zbog vrlo problematične kupovine stana od pripadnika zemunskog klana. Ovo jesu najsumnjiviji ministri, međutim, mi ne znamo šta se sve nalazi u Vučićevim fiokama i da li je ovo sve deo igre oko Vlade. Da ti ministri ne budu u novom sazivu. Zaista bi bio skandal da ministri koji su pod istragom, ponovo budu izabrani", kaže Gavrilović za Nova.rs. PROČITAJTE JOŠ... On smatra i da je Vučić morao reći imena tih ministara."Mene interesuje zašto Vučić nije objavio njihova imena. Javnost ima pravo to da zna, jer ako su pod istragom ne bi smeli da budu više na funkciji. Čim su pod istragom, to dovodi u pitanje njihovo postupanje i integritet. Zapravo, sa ovim informacijama u javnost je trebalo da izađe premijerka Ana Brnabić, da kaže njihova imena i da traži momentalnu ostavku", zaključuje Gavrilović.                      

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Video/Info/a625062/Krizni-stab-preko-noci-o-clanovima-posle-meseci-cutanja-ko-donosi-odluke.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Krizni štab preko noći, o članovima posle meseci ćutanja - ko donosi odluke

Posle četiri meseca od osnivanja, Vlada Srbije je objavila spisak članova kriznog štaba. Međutim, izostao je zaključak o obrazovanju, tako da je ostalo nejasno koju su poslovi i dužnosti tog tela. Za to vreme iz Transparentnosti Srbija poručuju da Krizni štab ne poseduje nikakva zakonska ovlašćenja i da zbog toga ne može da donosi obavezujeće oduke. To otvara pitanja - da li odluke o epidemiji donosi struka ili politika?

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: srbijadanas.com

Link: https://www.srbijadanas.com/vesti/beograd/parking-servis-demantovao-glasine-i-najavio-tuzbe-nije-tacno-da-su-za-ooko-sokolovo-kupljena-polovna-2020-07-30

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: PARKING SERVIS DEMANTOVAO GLASINE I NAJAVIO TUŽBE: "Nije tačno da su za Oko sokolovo kupljena polovna vozila"

Vrednost svakog od ovih vozila sa porezom iznosi više od 40.000 eura. Najnovije vesti iz Srbije - Online vesti, novosti Srbija Danas.TanjugPreduzeće "Parking servis" negira da su vozila koja su nabavljena za sistem "Oko sokolovo" polovna, te navodi da se takve informacije plasiraju putem medija kako bi se ukaljao ugled tog javnog preduzeća.- Nije tačna informacija da su kupljena polovna vozila, već su u pitanju nova vozila, proizvedena 2019. godine. Ugovor je zaključen 10.09.2019, a nova vozila su isporučena u decembru prošle godine - navodi se u saopštenju i dodaje da su vozila kupljena u postupku javne nabavke, po izuzetno povoljnim cenama od 26.666 evra, "bez ijedne primedbe na sam postupak".Reč je o specijalnom namenskom vozilu koje je imalo zahtevanu visinu, nadogradnju i opremu, a u cenu je uračunato i kompletno održavanje vozila, kao i održavanje nadgradnje sa sken uređajima.Vrednost svakog od ovih vozila sa porezom iznosi više od 40.000 eura, navedeno je u saopštenju koje je usledilo kao reakcija na tekst portala nova.rs, a Parking servis najavio je tužbu protiv medija i pojedinaca koji "lažima žele da uruše ugled i nanesu štetu tom preduzeću".    

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: nspm.rs

Link: http://www.nspm.rs/hronika/parking-servis-negira-da-su-vozila-za-oko-sokolovo-polovna.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Parking servis negira da su vozila za "oko sokolovo" polovna

BEOGRAD - Preduzeće 'Parking servis' negira da su vozila koja su nabavljena za sistem 'Oko sokolovo' polovna, te navodi da se takve informacije plasiraju putem medija kako bi se ukaljao ugled tog javnog preduzeća. 'NijeHronika četvrtak, 30. jul 2020. BEOGRAD - Preduzeće "Parking servis" negira da su vozila koja su nabavljena za sistem "Oko sokolovo" polovna, te navodi da se takve informacije plasiraju putem medija kako bi se ukaljao ugled tog javnog preduzeća. "Nije tačna informacija da su kupljena polovna vozila, već su u pitanju nova vozila, proizvedena 2019. godine. Ugovor je zaključen 10.09.2019, a nova vozila su isporučena u decembru prošle godine", navodi se u saopštenju i dodaje da su vozila kupljena u postupku javne nabavke, po izuzetno povoljnim cenama od 26.666 evra, "bez ijedne primedbe na sam postupak". (Tanjug)   

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: cenzolovka.rs

Link: https://www.cenzolovka.rs/pritisci-i-napadi/osveta-sinise-malog-zbog-pisanja-o-pranju-novca/

Autori: @Cenzolovka

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Osveta Siniše Malog zbog pisanja o pranju novca?

Ono što je ključno što navodi na sumnju da iza ove "provere" stoje nečije tendenciozne namere jeste činjenica da ne postoji objašnjenje, odnosno opravdana sumnja da bilo ko sa spiska pere novac ili finansira teroriste. T Ono što je ključno što navodi na sumnju da iza ove "provere" stoje nečije tendenciozne namere jeste činjenica da ne postoji objašnjenje, odnosno opravdana sumnja da bilo ko sa spiska pere novac ili finansira teroriste.Takođe, sve navedene organizacije i pojedinci uglavnom su kritičari aktuelnog režima, te su zbog ovog spiska reagovala brojna ne samo domaća već i međunarodna udruženja pozivajući vlast da prekine sa pritiscima i odmazdom, ili da bar da logično objašnjenje za šta se ko sumnjiči.Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić objašnjava za Danas da Uprava za sprečavanje pranja novca, na osnovu međunarodnih standarda u toj oblasti, može imati legitimne razloge da kontroliše rad nevladinih organizacija, ukoliko je cilj tih mera sprečavanje finansiranja terorizma, odnosno ispitivanje sumnji da se sredstva koriste za finansiranje terorizma.- Međutim, sudeći po spisku koji je objavljen i čija je tačnost indirektno potvrđena od strane v.d. direktora Uprave, te kontrole se preduzimaju kod brojnih organizacija koje finansiraju poznati i nesumnjivi donatori, i koje taj novac troše na projekte koji očigledno nemaju nikakve veze sa terorizmom. Zbog toga je već i samo preduzimanje ove kontrole sporno. Nju ne treba mešati sa redovnim kontrolama poreskih organa kojima podležu sva pravna lica, jer se preduzimaju iz drugih razloga - ističe Nenadić.Na spisku Uprave za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija nalazi se 20 ljudi i 37 organizacija ili udruženja.U zahtevu za uvid u njihove transakcije koji je Uprava uputila bankama podaci se traže kako bi se utvrdilo da li organizacije i pojedinci sa spiska imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca.Mnogi novinari i medijska udruženja bavila su se sumnjivim poslovima ministra finansija Siniše Malog pa sada ovu "akciju" Uprave vide kao njegovu osvetu. Među njima je predsednik UNS-a Vladimir Radomirović (i UNS je na spisku) koji je istovremeno i urednik portala Pištaljka.- Nije jasno zašto su se sve ove organizacije našle na tom spisku. Ako postoji rizik da mediji, novinari i organizacije peru novac, onda bi trebalo da Uprava i Ministarstvo finansija objave dokument o proceni rizika, pa da se kaže da je na osnovu toga upućen zahtev bankama, rekao je Radomirović gostujući na N1. On je podsetio da je Pištaljka svojevremeno pisala o sumnji da je Siniša Mali učestvovao u pranju novca, a da je ministar finansija bio akter u tekstovima i drugih medija koji su se našli na spisku Uprave, i pita da li se možda radi o odmazdi.Oko 130 pojedinaca i organizacija potpisalo je zahtev kojim se od Uprave, odnosno Ministarstva finansija traži da predoči osnove sumnje zbog kojih je naloženo vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka."Zloupotreba zakonskih mehanizama i institucija radi nezakonitog pritiska na medije i organizacije civilnog društva predstavlja drastičan napad na slobodu udruživanja i slobodu informisanja. Vlast u Srbiji već godinama je suočena sa ozbiljnim kritikama i međunarodnih i domaćih organizacija u vezi sa ugrožavanjem ove dve važne slobode. Ovakav napad na organizacije koje se zalažu za izgradnju Srbije kao pravne države, poštovanje zakona i istinsku borbu protiv korupcije dodatni je argument da su ove vrednosti ozbiljno ugrožene u Srbiji. Organizacije, mediji i građani neće odustati od borbe za slobodnu i demokratsku državu, bez obzira na pretnje i pritiske", navodi se u zahtevu i dodaje da će mediji i organizacije preduzeti sve odgovarajuće pravne radnje protiv umešanih u ovu zloupotrebu, uključujući i krivični progon odgovornih, ali pre svega će insistirati na potpunim i jasnim odgovorima kako je do ovoga moglo da dođe. Evropska komisija: Civilno društvo ključ demokratije - Snažno civilno društvo je ključna komponenta svakog demokratskog sistema i državne institucije bi to trebalo da prepoznaju i tako ga tretiraju, poručila je portparolka Evropske komisije Ana Pisonero na pitanje portala European Western Balkans o zahtevu Uprave za sprečavanje pranja novca za informacije o transakcijama novinara i nevladinih organizacija."Organizacije civilnog društva i branitelji ljudskih prava igraju ključnu ulogu u podizanju svesti o građanskim i političkim pravima i moraju biti u mogućnosti da slobodno rade", rekla je Pisonero. AI: Akcija zastrašivanja kritičara vlasti Direktor za Evropu Amnesti Internationala Nils Muižnieks ocenio je da je targetiranje novinara i nevladinih organizacija apsurdnim optužbama o pranju novca i finansiranju terorizma čin zastrašivanja i poslednja akcija koju su sprovele vlasti u Srbiji kako bi ućutkale kritičare. "Ovakva vrsta proizvoljne istrage koja posebno cilja one koji su kritični prema vlasti narušava pravo na slobodu izražavanja i ugrožava slobodu štampe. Te istrage moraju biti odbačene", istakao je Muižnieks. Šabić: Ovakva sumnja u domenu naučne fantastikeBeograd - U bilo kom kontekstu iza ovakve akcije i traženja ovakve količine i ove vrste podataka morala bi da postoji nekakva sumnja da se subjekti sa spiska bave pranjem novca ili još gore finansiranjem terorizma što je za svakog objektivnog u sferi "naučne fantastike" a ne realnosti. Uprava javnosti duguje objašnjenje o kakvim se sumnjama radi - ocenjuje za Danas advokat i nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, upitan da prokomentariše opravdanost zahteva Uprave za sprečavanje prava novca da ispita novčane transakcije brojnih nezavisnih novinara i organizacija.Naš sagovornik podseća da su na spisku oba nacionalna udruženja novinara, novinarske ekipe koje su dobitnici najprestižnijih međunarodnih priznanja, NVO sa velikim autoritetom u međunarodnim relacijama i jedan broj ljudi, odgovornih lica u tim subjektima.- Jedino što ih povezuje to nije nikakvo pranje novca ili terorizam već je činjenica da se bave argumentovanom kritikom aktuelne vlasti. Štaviše, dobar broj njih bavio se upravo razotkrivanjem situacija u kojima se reagovanje Uprave za sprečavanje pranja novca neuporedivo više osnova moglo i moralo očekivati ali je po pravilu izostajalo, ističe Šabić. On dodaje da je izjava v.d.direktora Uprave da nema selektivnog pristupa i da su "kontrolisali i ministre" zvuči cinično i to dvostruko.- Prvo, nije nikakvo čudo već je savršeno normalno da ako postoji sumnja kontrolišu ministre i druge funkcionere a u slučajevima ministra finansija i ministra odbrane je stvarno postojala - na sumnjive transakcije ukazale su banke. Od "kontrole" nije bilo nikakvih efekata. Ako dakle "tetke" ili neimenovani "prijatelji iz inostranstva" ili "bugarski grafolozi"mogu da otklone sumnju, deluje karikaturalno, ovakvo detaljno proveravanje poslovanja subjekata sa spiska jer su finansirani kroz legalne tokove, od poznatih finansijera, najčešće istih onih koji finansiraju i projekte Vlade Srbije, pa je akcija uprave i za njih uvredljiva - ukazuje Šabić.Indikativno je, dodaje, i da "kontrolom NVO" nisu obuhvaćene neke za koje je odavno poznato da posluju netransparentno, godinama ne podnose čak ni po zakonu obavezne izveštaje "a ako tome dodamo da Uprava za sprečavanje nije nikakav nezavisni organ već je u sastavu ministarstva na čijem čelu je jedan od pomenutih ministara cela stvar deluje gotovo kao groteska".- Uveren sam da rezultat kontrole neće biti nikakav problem za kontrolisane, da će isključiti svaku sumnju u pranje novca pa će jedini efekat biti dalja, dodatna kompromitacija kod nas u floskulu pretvorenog principa - pustimo institucije da rade svoj posao. A izvesno i doprineti daljem srozavanju ugleda zemlje u vezi s pranjem novca. Podsetiću da smo do nedavno bili jedina evropska zemlja kojoj je "uspelo" da bude na crnoj listi FATF. A i bez toga mora biti razlog za brigu što su trajno ostale u senci mnoge transakcije koje bi sa stanovišta borbe protiv pranja novca morale biti zanimljive, od npr. ugovora o upravljanju Železarom s HPK Inženjering pa do Beograda na vodi. Popravljanju lošeg imidža sasvim sigurno ne mogu biti doprineti akcije protiv novinara i NVO - zaključuje Šabić.                

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: cenzolovka.rs

Link: https://www.cenzolovka.rs/pritisci-i-napadi/subotica-u-gradu-niko-nije-nadlezan-za-informacije-o-virusu-korona/

Autori: @Cenzolovka

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Subotica: U gradu niko nije nadležan za informacije o virusu korona

Foto: Julian Nyča U Subotici ne postoji nikakva dvosmerna komunikacija između nadležnih institucija, zdravstvenih ustanova, gradskog Štaba za vanredne situacije, pa ni većine lekara, kada su u pitanju informacije koje se Foto: Julian NyčaU Subotici ne postoji nikakva dvosmerna komunikacija između nadležnih institucija, zdravstvenih ustanova, gradskog Štaba za vanredne situacije, pa ni većine lekara, kada su u pitanju informacije koje se tiču virusa korona. Novinari se o epidemiološkoj situaciji informišu putem zvaničnih kanala, na sajtu Opšte bolnice Subotica ili putem povremenih saopštenja Štaba za vanredne situacije. Vezano za informacije o broju zaraženih u subotičkom Gerontološkom centru, Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) nije dobio ni jedan odgovor od lokalnih, ni državnih institucija. Dok se u javnosti licitira sa mogućim brojkama, šire se dezinformacije, a građani na lokalnom nivou ostaju uskraćeni za informacije od javnog značaja koje se tiču javnog zdravlja.Sagovornici VOICE-a rekli su da je centralizacija podataka i uskraćivanje svih relevantnih informacija medijima nerazumno i da se time stvara nepoverenje u vlast i uznemirenost kod građana, posebno na lokalnom nivou. Otvoreno pismo koje je potpisao veliki broj medicinskih radnika ukazuje na svojevrsni bunt do kojeg su dovele upravo manipulacije medicinom i istinom.Prema informacijama Štaba za vanredne situacije u Subotici od 20. jula, u Gerontološkom centru je povrđeno 11 pozitivnih korisnika na virus korona sa lakšom kliničkom slikom koji su su stabilnog stanja, kao i tri zaposlena radnika koja su u kućnoj izolaciji.VOICE se za dodatne informacije obratio Opštoj bolnici Subotica, koja na svom sajtu svakodnevno objavljuje podatke o broju zaraženih, hospitalizovanih i otpuštenih. Međutim, odgovore nismo dobili ni o tome, koliko je u proteklom periodu ukupno korisnika Gerontološkog centra hospitalizovano u Opštoj bolnici u Suboticai, niti kakvo je njihovo zdravstveno stanje, da li ima eventualno smrtnih ishoda i ima li među njima i hospitalizovanih radnika iz Gerontološkog centra.VOICE je pitanja uputio i Štabu za vanredne situacije u Subotici o tome koliko je ukupno korisnika Gerontološkog centra zaraženo i da li se oni nalaze u Domu ili su hospitalizovani u Opštu bolnicu Subotica ili u neke druge ustanove; kakvo je njihovo zdravstveno stanje, da li eventualno ima smrtnih ishoda; koliko je ukupno zaposlenih u Gerontološkom centru zaraženo, gde se oni nalaze i u kakvom su zdravstvenom stanju; da li su svi korisnici Doma i zaposleni testirani na virus; na koji način je virus "ušao" u Gerontološki centar; kakve su dodatne mere preduzete u ovom Centru, kao i kome od medicinskih radnika, lekara, novinari mogu da se obrate za izjave vezano za epidemiološku situaciju u Subotici. Odgovore nismo dobili.Sa istim pitanjima novinarka VOICE-a obratila i direktoru Gerontološkog centra u Subotici, koji uvek daje izjave svim medijima, međutim, ovaj put nam je rečeno da mu je zabranjeno da daje izjave i da se obratimo nadležnom ministarstvu za odgovore "koje je jedino nadležno da informiše javnost".VOICE se pismenim putem obratio i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i zatražio odgovore na pomenuta pitanja, kao i zbog čega direktor Gerontološkog centra ne može da daje izjave novinarima kao i ranije i zašto tu funkciju umesto nadležnih u ovom Centru obavlja nadležno ministarstvo. U odgovoru ministarstva upućeni smo na link sa objašnjenjem da se preko njega možemo informisati u vezi sa temom kojom se bavimo. S obzirom da link vesti koji smo dobili ne sadrži ni jedan odgovor na naša pitanja, zatražili smo da nam odgovore na sva prethodno postavljena pitanja. Odgovore nismo dobili.Prema nezvaničnim izvorima do kojih je došao VOICE od pojedinih zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, broj zaraženih u Gerontološkom centru je minimum duplo veći u odnosu na poslednje objavljene informacije gde se navodi broj od 11 zaraženih. Dostupne zbirne informacije o broju zaraženih u staračkim domovima U ustanovama socijalne zaštite i domovima za smeštaj starih i odraslih osoba potvrđeno je prisustvo virusa korona kod 162 korisnika i 94 zaposlena, saopštilo je u utorak, 27. jula, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.Prisustvo virusa potvrđeno je u gerontološkim centrima u Mataruškoj Banji, Rumi, Beogradu (na Voždovcu), u Mladenovcu, Knjaževcu, Subotici i Novom Sadu, Ustanovi za odrasle i starije u Leskovcu, Domu za smeštaj starih u Surdulici i domu za stare u Kuli. Do sada je izlečeno 644 korisnika socijalne zaštite i 242 zaposlena.Na osnovu poslednjeg izveštaja od 28. jula, na sajtu Opšte bolnice Subotica navedeno je da je u poslednja 24 sata u Kovid respiratornoj ambulanti Opšte bolnice Subotica obavljeno 37 pregleda, od toga je šest pacijenata zadržano na bolničkom lečenju. Istovremene, na dalju kućnu izolaciju otpušteno je 12 pacijenata u oporavljenom stanju.Trenutno se na bolničkom lečenju u Kovid delu bolnice (Kovid infektivno odeljenje, Kovid centar, Kovid jedinica intenzivnog lečenja) nalazi ukupno 98 pacijenata, od kojih je 11 u Kovid jedinici intenzivnog lečenja, a sedam na mehaničkoj ventilaciji. Uskraćivanje informacija stvaraju uznemirenost i nepoverenjeProgramski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić podsetio je za VOICE da je uveden jedinstveni informacioni sistem za celu zemlju, koji vodi "Batut", gde bi trebalo da se slivaju svi podaci o testiranim, zaraženim, lečenim i preminulim osobama iz svih zdravstvenih ustanova i da bi iz tog sistema trebalo da bude vidljivo kakva je situacija u svakoj lokalnoj samoupravi."Međutim, ti podaci nisu ažurirani za svaki dan po svakoj opštini, pa je to stvorilo utisak da se nešto krije. Bilo bi dobro i primerno situaciji da pored davanja saopštenja o situaciji Štab za vanredne situacije i lokalne zdravstvene ustanove daju i dodatne informacije na pitanja novinara", smatra Nenadić.Dodao je da ne postoji zakonom uređena obaveza da se odgovara na novinarska pitanja, mada bi to trebalo da bude normalno u demokratskom društvu, pa stoga nema pravne zaštite ukoliko lokalna vlast nije otvorena prema građanima."I mediji i građani imaju drugu pravnu mogućnost - da u vezi sa ovim pitanjima postavljaju zahteve za pristup informacijama. Pošto je reč o informacijama koje se tiču javnog zdravlja, rok za odgovor na takve zahteve je 48 sati", ističe Nenadić.Prema njegovim rečima, građani bi putem medija trebalo da imaju mogućnost da dobiju odgovor na sva otvorena pitanja, jer saopštenja mogu biti nejasna ili nepotpuna."Ukoliko lokalne samouprave i ustanove ne žele da pruže dodatne informacije, to će biti na štetu jačanja poverenja između vlasti i građana, da stvori uznemirenost ili nepoverenje i da se u krajnjoj liniji odrazi loše na borbu protiv pandemije", kaže Nenadić.Dr Miroslav Ilić iz Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici kaže za VOICE da totalitarna država koja teži da sve vodi centralizovano ima nameru da građanima pokaže da jedino ona ima pravo da brine o njima, a da bi joj bili zahvalni, kao i da opravda enormne izdatke za koje niko ne zna koliki su, a napravljeni su u vreme "vanrednog stanja" (respiratori, maske, lekovi, "Vatreno oko", i drugo)."Zato ne sme biti 'decentralizacije' podataka, da niko ne sme ništa da pita", smatra Ilić.Pismo lekara: Bunt zbog manipulacija medicinom i istinomOn je naveo da je uzrok otvorenog pisma lekara o smeni Kriznog štaba koje je do sada potpisalo više od 2.700 zdravstvenih radnika reakcija na manipulacije medicinom i istinom."Kada se tome doda i neumerenost (sve)vlasti u osionosti obraćanja na konferencijama za medije u kojima se izbegava objektivna odgovornost onih koji su rukovodili ponašanjem građana, a sva krivica prebacije na 'unutrašnje neprijatelje' i same građane, uz stalne pretnje 'policijskim časom' - rezultat je bunt samomislećih ljudi", smatra dr Ilić."Takođe, estradno nastupanje epidemiologa koji nisu ispunili jedini svoj zadatak, a to je da brinu o tačnim brojkama obolelih i umrlih, nasuprot potpune marginalizacije svih drugih lekara koji direktno leče najteže obolele pacijente i stavljaju svoj život na kocku, zajedno sa medicinskim sestrama i drugim osobljem, dovodi do velikog nezadovoljstva", kaže Ilić i dodaje da se ni aktuelni ministri zdravlja nisu najbolje snašli, tako da je i to razlog za otklon od politike prema "struci", to jest, istinitom i časnom lekarstvu.Nemanja Nenadić takođe smatra da se svi postupci vlasti koji se mogu tumačiti kao manipulacija ili skrivanje podataka izrazito štetni za suzbijanje zaraze jer narušavaju poverenje koje je neophodno da postoji u ovakvim vanrednim situacijama."S druge strane, potpuno je normalno i očekivano da postoji nesnalaženje i da se mogu javiti neusaglašenosti u podacima, jer je situacija nova, jer se podaci popunjavaju na mnogo mesta i jer ih možda ne unose svi na jednak način. Vlast može imati kratkoročne interese da se podaci štimuju tako da izgleda kao da je situacija bolja nego što jeste u nekom trenutku, na primer u onim nedeljama koje su prethodile junskim izborima", kaže Nenadić.On navodi da, ukoliko se pokaže da su podaci iz baze zaista "filtrirani" kako bi pokazali bolju sliku u tom periodu, "takvo postupanje čini se nerazumnim"."Naime, mi već nekoliko godina imamo situaciju na političkoj sceni u kojoj je vladajuća stranka neprikosnovena pa njihova nadmoćna pobeda na izborima svakako ne bi bila dovedena u pitanje ni da su građani znali da je ukupan broj zaraženih i preminulih npr. duplo veći nego što je saopštavano, ili da su i u predizbornom periodu ostale na snazi neke od restriktivnih mera umesto što je prerano proglašena 'pobeda nad Koronom' i što je to korišćeno u kampanji", objašnjava Nenadić.Prema njegovim rečima, sada bi trebalo omogućiti potpun uvid u bazu podataka iz informacionog sistema COVID-19 i raditi na tome da se poljuljano poverenje povrati.Očekuje nas duga borba sa Kovid-19Dr Miroslav Ilić savetuje građanima da izbegavaju sve zatvorene prostore i da u njima nose masku, da izbegavaju boravak među velikim brojem ljudi i da vode brigu o svakoj prehladi ili bilo kom svom oboljenju, da ne bi bili dostupni virusu."Bojim se da će Kovid-19, kao bolest sa kojom se još upoznajemo i koja je vrlo opaka morati još dugo da se borimo. Možda i čitavu jednu generaciju svetske populacije", upozorava Ilić.On je podsetio da se PCR testovi centralizovano nabavljaju u Kini, zbog čega je i kupljeno "Vatreno oko", a da sve nabavke idu preko države i njenih organa, "pa i ambasadora, što smo videli na dočeku kineskih stručnjaka"."Tačnost kineskih PCR testova je veoma upitna. Zato ne sme niti jedan drugi proizvođač ili sertifikovana laboratorija da ima 'kontrolu' nad kineskim testovima", smatra dr Ilić.Bez PCR testova u SuboticiSubotičanka koja je govorila za VOICE, a koja je želela da ostane anonimna, kaže da nije uspela da se tokom jučerašnjeg dana testira na korona virus, zato što u Zavodu za javno zdravlje nema testova."Sledeće nedelje moram u Budimpeštu, međutim, u Zavodu se niko ne javlja na telefon, a ja bih da pitam da li rade PCR test. Kada ih zovem preko centrale, spuštaju mi telefon. Već dve nedelje zovem taj broj, pa sam otišla lično da proverim", kaže naša sagovornica.Dodala je da joj je žena sa termometrom ispred ulaza u Zavod objasnila da već oko četiri nedelje ne rade PCR testove, već samo one na antitela."Mada, na ulazu stoji ispisano da je PCR testiranje 6.000 dinara, i naveden je i račun za uplatu. E sad, zašto ne skinu taj papir? Rečeno mi je da se PCR testiranje radi u Novom Sadu i da njih treba da zovem. Testiranje i put u Novi Sad pa u Budimpeštu će me skupo koštati. Smrt fašizmu, a narod šta izabere - što kaže Dubioza kolektiv", poručuje ova Subotičanka.                                      

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/politika/najvece-afere-vlade-4-tetka-iz-kanade-otkud-pare-vulinu/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Najveće afere Vlade (4): Tetka iz Kanade - otkud pare Vulinu

Ilustracija:Slađana Đermanović/Nova.rs Kada je reč o aferama koje su jedna za drugom izazivale seizmičke potrese bivše Vlade, svakako prednjači ona oko kupovine stana ministra vojnog Aleksandra Vulina. Od pitanja odakle mu 205.000 evra u gotovini za kupovinu nekretnine na Zvezdari, preko identiteta misteriozne tetke iz Kanade koja ispod dušeka drži ovoliki novac i olako ga daje u pozajmicu, do toga kako je Vulin uopšte uneo novac u Srbiju, a da o tome ne postoji nikakav pisani trag i dan danas je velika misterija. I ovog puta od sudskih organa potpuno zapostavljena i zaboravljena. Afera koja se u javnom žargonu odomaćila pod imenom "Tetka iz Kanade", krenula je onog trenutka kada je Aleksandar Vulin postao poslanik, dakle u maju 2012. godine, a o njenom toku javnost je uredno izveštavao KRIK. PROČITAJTE JOŠ... Vulin i njegova supruga u julu 2012. godine zvanično postaju vlasnici stana na Zvezdari, koji su kupili od investitora Momčila Filipovića. Cena stana iznosila je 229.620 evra, plus parking mesto u istoj zgradi u vrednosti od 15.000 evra, dakle, ukupno 244.620 evra. U ugovoru koji su tada potpisali kupac i prodavac navedeno je i da je bračni par Vulin prvu ratu u iznosu od 40.000 evra uplatio 22. oktobra 2011. godine, te da se obavezuju da će ostatak isplatiti do 30. septembra iduće godine. U julu 2012, Ugovor o kupovini stana zvanično je overen u Prvom osnovnom sudu u Beogradu.Menjanje iskazaKada je dve godine kasnije Agencija za borbu protiv korupcije pokrenula pitanje porekla Vulinove imovine, tadašnji poslanik, a sada ministar, rekao je da je dan nakon overe ugovora, njegova supruga Nataša pozajmila 205.000 evra od svoje tetke Mire Milić iz Kanade, te da su oni istog dana novac isplatili prodavcu. Ministrova supruga Nataša kasnije je ispričala da je novac dala Filipoviću na ruke u prostorijama njegove firme.U periodu od avgusta 2012. do septembra 2013, Vulin je najpre postavljen za direktora Kancelarije za Kosovo i Meohiju, a zatim i za ministra bez portfelja zaduženog za Kosovo u tadašnjoj Vladi Srbije. Naredne godine postaje i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Nedugo nakon ovog postavljenja Agencija za borbu protiv korupcije počinje da se bavi slučajem Vulinovog stana. Vulin je u nekoliko navrata menjao iskaz. Na početku je tvrdio da je stan platio od prodaje imovine, a novinari KRIK-a otkrili su da je jedinu nekretninu koju je posedovao, jednosoban stan u Novom Sadu, Vulin dobio na poklon, a potom ga prodao bratu za 38.000 evra.Kako ova suma nije činila ni šestinu novca koji je Vulin dao za kupovinu stana, bio je prinuđen da menja iskaz. Tada je u priču uključena tetka iz Kanade. Kao dokaz da je 205.000 evra pozajmio od tetke svoje supruge, Vulin dostavlja i priznanicu sa potpisom Nataše Vulin, na kojoj je pisalo da je primila novac i da je rok za vraćanje deset godina. Simptomatično, ali tetkinog potpisa na ovom papiru nije bilo.Unosio malo po maloTada se cela stvar dalje komplikuje, jer nije bilo nikakvog pisanog traga oko toka ovog novca. Uprava za sprečavanje pranja novca nije pronašla da je 205.000 evra leglo na račun bilo Aleksandra Vulina, njegove supruge Nataše, bilo prodavca Momčila Filipovića. Da je ministar novac u zemlju uneo u gotovini, morao je da ga prijavi carini, međutim, ni to se nije desilo.Vulin je zatim naveo da je stan isplatio dan nakon overe ugovora i dostavio još jednu priznanicu sa potpisom prodavca stana i adresom u Marbelji u Španiji. Ovaj put nedostajao je broj računa na koji je Vulin uplatio novac.Na insistiranje novinara da objasni na koji način je uneo u zemlju 205.000 evra, Vulin je rekao nešto što će se svakako dugo pamtiti.Foto: TANJUG/MINISTARSTVO ODBRANE/bs"Ko vam kaže da je uneto u jednom komadu? Ko vam kaže da nije preneto 9.000 po 9.000 po zakonu?", rekao je tada ministar i samo se još dublje zakopao u živo blato.Da je ovo tačno, to bi praktično značilo da je čak 23 puta morao da putuje iz Kanade u Srbiju i donosi novac malo po malo. Osim što je nemoguće, ova izjava nije u skladu ni sa ostalim prikupljenim dokazima, jer je Vulin prijavio da je sumu za stan prodavcu uplatio kao celinu, a ne u delovima.Zakazala tri tužilaštvaOpšta zavrzlama dalje se nastavlja u decembru 2015. godine kada je Agencija za borbu protv korupcije izveštaj o kontroli Vulinove imovine poslala Tužilaštvu za organizovani kriminal. PROČITAJTE JOŠ... U junu 2017, Tužilaštvo za organizovani kriminal obustavilo je postupak protiv Vulina. Slučaj je godinu i po dana bio u tužilaštvu.Službena beleška tužilaštva otkrila je neverovatne stvari, da na razgovor nije bio pozvan ni ministar Vulin, ni misteriozna tetka koja mu je navodno pozajmila novac. Policija i tužilaštvo ispitali su njegovu suprugu Natašu, investitora Momčila Filipovića i njegovog sina koji su potvrdili Vulinovu priču.Tužiteljka Tamara Ristić koja je vodila slučaj utvrdila je da ministar nije zloupotrebio položaj i primio mito. Navela je i da je utvrđeno na koji način su Aleksandar i Nataša Vulin pribavili novac, iako oni nisu ponudili nijedan dokaz za to.Na posletku, Tužilaštvo za organizovani kriminal se proglasilo nenadležnim tvrdeći da Vulin u trenutku kupovine stana nije bio funkcioner.Da je to ključni dokaz za odbacivanje slučaja Vulin, moglo se naslutiti i posle izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića o ovoj stvari."Važan detalj je da je Vulin stan dobio u junu mesecu 2012. godine, a da je vlada formirana u avgustu 2012. godine. Dakle, mi smo ovim ustanovili da Vulin kao predstavnik vlasti nije ukrao ništa, ako su ove činjenice koje sam ja izneo precizne", rekao je Vučić.U julu 2017. slučaj je prosleđen Prvom osnovnom tužilaštvu koje je proveravalo samo da li je Vulin prijavio stan, a pošto jeste i oni su obustavili postupak. U avgustu 2017. Agencija za borbu protiv korupcije izveštaj je poslala i Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, koje je takođe odlučilo da ne pokrene istragu.Slučaj "Tetka iz Kanade" ovim je zvanično završen. Nikom ništa.                  

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: glasamerike.net

Link: https://www.glasamerike.net/a/uprava-kontrola-finansije-/5523871.html

Autori: Milan Nešić

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: "Potez vlasti nas nije uplašio - već razgnevio"

"Nameru Uprave za sprečavanje pranja novca da kontroliše finansije novinara, nevladinih organizacija i udruženja građana tumačimo kao opasnu tendenciju već iskazanu u zemljama poput Mađarske, Rusije i Turske", ukazuje u razgovoru za Glas Amerike Dragana Žarković Obradović, direktorka Balkanske...BEOGRAD, VAŠINGTON - "Nameru Uprave za sprečavanje pranja novca da kontroliše finansije novinara, nevladinih organizacija i udruženja građana tumačimo kao opasnu tendenciju već iskazanu u zemljama poput Mađarske, Rusije i Turske", ukazuje u razgovoru za Glas Amerike Dragana Žarković Obradović, direktorka Balkanske istraživačke mreže (BIRN), čija se organizacija našla među trideset sedam organizacija i udruženja, kao i dvadeset pojedinaca za čije finansijsko poslovanje je zainteresovana Uprava za sprečavanje pranja novca koja radi pod okriljem Minisarstva finansija Srbije - što je obelodanio medij Njuzmaks Adrija. Embed share No media source currently available 0:00 0:00:41 0:00 Ta informacija prvobitno je izazvala burnu reakciju većine entiteta koji su se našli na spisku, poput Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), Udruženja novinara Srbije (UNS), portala Centar za istraživačko novinarstvo (CINS), Balkanske istraživačke mreže (BIRN), Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) i drugih, kao i predstavnika civilnog sektora koji su zajednički ocenili da se radi o pritisku na deo javnosti koji ukazuje na korupciju u redovima vlasti, političku torturu ili kršenja ljudskih prava. Šta su nadležnosti Uprave?Nadležnosti Uprave za sprečavanje pranja novca definisane su Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.U skladu sa tim Uprava prikuplja, obrađuje, analizira i prosleđuje nadležnim organima informacije, podatke i dokumentaciju koju pribavlja u skladu sa zakonom i vrši druge poslove koji se odnose na sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma. Evropska unija i Sjedinjene Države zatražile su od srpskih vlasti razjašnjenja o proveri koju je najavila Uprava - a Fridom haus, nevladina organizacija sa sedištem u Vašingtonu, upozorila je da postojanje spiska ostavlja utisak otvorenog i sistematičnog napada na kritiku."Imajući u vidu da objavljena lista sadrži imena poznatih i poštovanih istraživačkih medija, organizacija za zaštitu ljudskih prava, novinara i aktivista, ostavlja se utisak otvorenog i sistematičnog napada na kritiku - pre nego kredibilne istrage izolovanog incidenta", navela je Sofija Orlovski, programska menadžerka za Evropu i Evroaziju Fridom hausa, u pisanoj izjavi Glasu Amerike.Tri dana pošto je lista obelodanjena - predsednik Srbije Aleksandar Vučić ustvrdio je u četvrtak da inicijativa Uprave za sprečavanje pranja novca, kako je rekao, predstavlja najobičniju proveru, kao i da se ne radi ni o kakvom pritisku na civilni sektor i medije."Nije reč o bilo čemu posebnom. Ali uvek je politika u pitanju. Da dignemo dreku kako smo ugroženi pa ćemo da dobijemo nešto više para od donatora. I to je tako trideset godina", rekao je Vučić.Pre njega obrazloženje je ponudio Siniša Mali, ministar finansija u tehničkom mandatu, koji predvodi resor u čijem sastavu je Uprava za sprečavanje pranja novca."To je normalna aktivnost bez ikakve političke pozadine", ukazao je Siniša Mali govoreći u sredu za televiziju Pink, čiji vlasnik Željko Mitrović, važi za medijskog mogula bliskog vlastima u Srbiji. Ukazao je da se na sličan način prate tokovi novca u drugim evropskim zemljama - poput Francuske i Nemačke.Inače, Mali je 2016. godine, dok je bio na funkciji gradonačelnika Beograda, i sam bio pod istragom Uprave za sprečavanje pranja novca u postupku koji je pokrenula Agencija za borbu protiv korupcije. Učinila je to reagujući na istraživačke tekstove portala KRIK (medija koji se našao na listi Uprave) u kojima je ukazano na sumnje da je Siniša Mali bio umešan u kupovinu 24 apartmana na bugarskom primorju. Više tužilaštvo je u njegovom slučaju donelo odluku da ne pokrene istragu za pranje novca."Nisam iznenađen što smo se našli na spisku Uprave za sprečavanje pranja novca jer smo se i godinama ranije, kao i druge naše kolege, nalazili na meti različitih državnih institucija koje su korišćene za vršenje pritiska na novinare", kaže za Glas Amerike Stevan Dojčinović, urednik Mreže za istraživanje kriminala i korupcije i višestruko nagrađivani istraživački novinar. Embed share No media source currently available 0:00 0:00:47 0:00 Ono što ga, međutim kako kaže zbunjuje, je to što su se KRIK i ostali našli pod istragom Uprave za sprečavanje pranja novca."Ne mogu da nađem nikakvu vezu sa poslom koji radimo, kao i ostalih organizacija koje su na spisku, sa predmetom rada Uprave. Teško da je bilo koja od njih mogla biti upletena u pranje novca - još manje u finansiranjen terorizma", ukazuje Dojčinović urednik medija koji je od nastanka objavio na desetine tekstova u kojima je ukazivano na ozbiljne koruptivne sumnje povezane sa čak nekoliko aktuelnih državnih funkcionera.Osim istraživanja o mogućim nepravilnostima u kupovini dvadeset četiri stana na bugarskom primoriju - priči čiji je jedan od glavnih aktera bio političar Siniša Mali - KRIK se bavio i metodama kojima se 2017. Aleksandar Vulin, ministar odbrane u tehničkoj vladi Srbije, koristio prilikom unosa u Srbiju 205.000 evra, pošto je prema sopstvenom priznanju toliku količinu novca dobio na poklon od tetke koja živi u Kanadi - koje je iskoristio za kupovinu stanaInače, prema tada važećem zakonu, 10.000 evra bila je najveća novčana suma koju je bilo moguće unetu u Srbiju - bez obaveze prijave nadležnima."Korišćenje optužbi za pranje novca ili terorizam protiv nevladinih organizacija i kritičara vlasti nije ništa novo", ukazala je Sofija Orloski iz nevladine Fridom hausa - nevladine organizacije koja se bavi proučavanjem i zagovaranjem demokratije, političkih sloboda i ljudskih prava."To je redovna pojava u evroazijskim totalitarnim državama koje teže da ućutkaju nezavisne posmatrače i oponente - najzastupljenija u Rusiji, ali i Turskoj, Kazahstanu ili Tadžikistanu. Vlasti Srbije su tu navodnu istragu pokrenule protiv grupa i pojedinaca koji su otvoreno ukazivali na izraženu korupciju zvaničnika vlasti i kritikovali nazadovanje Srbije na polju ljudskih prava", podvukla je za Glas Amerike Orloski.Time, kako navodi, vlasti Srbije jasno ukazuju na poziciju koju zastupaju."Koristeći se mehanizmom sprečavanja pranja novca za zastrašivanje civilnog društva koje ima važnu ulogu nezavisnog posmatrača - vlasti Srbije iskazuju jasan prezir prema svojoj posvećenosti iskorenjivanja korupcije", smatra ova nevladina aktivstkinja.U korpusu entiteta na listi nalaze se i one organizacije koje su decenijama unazad, ali i tokom ratnih sukoba na području bivše Jugoslavije, pozivale političare u Srbiji na mir, suočavanje sa prošlošću i zadovoljenje tranzicione pravde.To su, uz razvoj demokratije i građansko obrazovanje, ciljevi koje od svog nastanka 1996. zastupaju i promovišu Građanske inicijative."Iz svih zvaničnih obraćanja, što vršioca dužnosti Uprave, ministra finansija, nismo dobili odgovor zbog čega postoje osnovi sumnje koji nas povezuju sa pranjem novca i finansiranjem terorizma. Sa tim u vezi iskoristićemo sva pravna sredstva koja su nam na raspolaganju da to saznamo u nekim zvaničnim postupcima. Trenutno se u vezi sa tim konstultujemo sa našim advokatskim timom i predstavnicima drugih organizacija", izjavila je za Glas Amerike Bojana Selaković - programska direktorka Građanskih inicijativa. Embed share No media source currently available 0:00 0:00:27 0:00 Ona podvlači da je poslovanje nevladinog i neprofitnog sektora u Srbiji pod redovnim godišnjim nadzorom nadležnih u Srbiji - ističući da aktuelna inicijativa Uprave za sprečavanje pranja novca nema nikakve veze sa tim."To podrazumeva direktnu kontrolu Poreske inspekcije i Upravne inspekcije na osnovu matrice rizika i kriterijuma koji sužavaju izbor organizacija koje će se kontrolisati. To ne podrazumeva tajno prikupljanje podataka mimo znanja organizacija - već direktnu komunikaciju i dolazak inspektora u prostorije", objašnjava Bojana Selaković.Sa čestim posetama i proverama poreskih inspektora suočavao se u bliskoj prošlosti deo medija i nevladinih organizacija u Srbiji - poput lokalnog portala "Južne vesti" ili pak nedeljnika "Vranjske"."Južne vesti" su posle više meseci prisustva poreskih inspektora u svojim prostorijama uspele da dokažu da je njihovo poslovanje u skladu sa zakonom."Vranjske" su, međutim, tokom perioda kontrole napustili sponzori, troškova je bilo sve više - a novca sve manje. Nedeljnik sa dvadesetogodišnjom tradicijom ugašen je 2017. Scenario pritisaka i pojačanih kontrola, međutim, ne zabrinjava Draganu Žarković Obradović - direktorku Balkanske istraživačke mreže."Apsolutno ne mislim da bi postupak Uprave mogao da otupi kritičku oštricu medija i nevladinog sektora u Srbiji. U ime BIRN-a mogu da kažem da to definitivno neće dovesti do toga da počnemo da se preispitujemo da li ćemo i dalje otkrivati afere vlasti i ljudi povezanih sa njima", podvlači Obradović Žarković.Stevan Dojčinović, sa druge strane primećuje, da je najava kontrole finansijskog poslovanja dela medija i nevladinih organizacija izazvala kontraefekat."Ovo je još više razbesnelo ceo nevladin sektor. Mislim da se jako dobro reagovalo. Obratili smo se donatorima, Evropskoj uniji, reagovala je ambasada SAD-a i korpus međunarodnih nevladinih organizacija. Deluje mi da sada i predsednik i Uprava malo spuštaju gard u vezi sa ovom pričom. Mislim da ovo nije nešto što može uspešno da izvrši pritisak na nas", ukazuje Stevan Dojčinović.On, međutim, nije optimista da bi se situacija nastala najavom Uprave za sprečavanje pranja novca mogla ispraviti."Ovo će se završiti i verovatno će za nekoliko meseci neka druga državna institucija biti angažovana da se bavi nama. Moguće je da će uskoro biti završen ovaj konkretan slučaj - ali će Srbija nastaviti da ide putem sve značajnijeg učvršćivanja vlasti jednog čoveka", zaključuje urednik KRIK-a.Sa nešto više optimizma na situaciju gleda Sofija Orloski, programska menadžerka Fridom hausa, koja poziva vlasti Srbije da prekinu sa ovakvom praksom."Zvaničnici bi potpuno transparentno trebalo da objasne šta je uzrok njihove zabrinutosti u pogledu grupa i pojedinaca koji su se našli na meti provera. Snažan nevladin sektor Srbije može biti važan partner u poboljšanju načina vladanja i poštovanja osnovnih sloboda. Umesto pretnji - vlasti bi trebalo da se uključe u iskreni dijalog", podvlači u izjavi Glasu Amerike Sofija Orloski.Iz godine u godinu - Srbija prema parametrima međunarodnih institucija, poput Evropske komisije, ali i nezavisnih posmatrača stagnira i tone na polju fundamentalnih vrednosti: demokratičnosti, zaštite ljudskih prava ili slobode izražavanja. Pokazuju to, kako polugodišnji izveštaji Evropske komisije, tako i zaključci organizacija poput Fridom hausa, Reportera bez granica, Hjuman rajts voča ili Amnesti internešenela.                                

----------------------------------------------------------

Datum: 30.07.2020

Medij: N1

Rubrika: Dnevnik/N1

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)Nenadić

Naslov: Objavljen spisak članova kriznog štaba

Spikerka:Posle četiri meseca od osnivanja, Vlada Srbije je objavila spisak članova kriznog štaba. Međutim, izostao je zaključak o formiranju štaba, tako da je ostalo nejasno koji su poslovi i dužnosti tog tela. Za to vreme iz Transparentnosti Srbija poručuju da Krizni štab nema nikakva zakonska ovlašćenja i da zbog toga ne može da donosi obavezujeće oduke. To otvara pitanja da li odluke o epidemiji donosi struka ili politika?Reporter Jelena Mirković:Formiranje kriznog štaba, ali "preko noći". Uprkos tome, mesecima se čekalo da se obelodani ko se u njemu nalazi. Posle četiri meseca ćutanja, Vlada Srbije je objavila spisak imena među kojima ima 11 lekara, dok ostala mesta uglavnom zauzimaju političari i predstavnici države. Iz Transparentnosti Srbija kažu, da se zbog toga, odluke o epidemiji ne donose u štabu. Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija:Kada je reč o kriznom štabu, treba reći da je reč o telu koje je savetodavnog karaktera i koje ne može da donosi odluke, tako da sva odgovornost leži na Vladi i na Ministartsvu zdravlja, odnosno lokalnim samoupravama, kao onima koje su mogle da donose odluke.Reporter Jelena Mirković:Inače, javnosti još uvek nije predstavljen dokument o formiranju Kriznog štaba koji je donet 13. marta, a koji ukazuje na to kojim poslom se štab bavi. Nejasno ostaje i zbog čega se javnosti gotovo svakodnevno obraćaju oni koji nisu članovi kriznog štaba, već stručnjaci koji pomažu. Među njima se recimo nalaze doktorka Darija Kisić Tepavčević i imunolog Srđa Janković.Darija Kisić Tepavčević, Institut "Batut":Za vreme svih sastanaka, sve odluke koje smo donosili kao produkt jedne diskusije, stručne diskusije, praktično su uvek sve bile jednoglasne. Tako da u tom smislu ne postoji nikakva razlika i opet napominjem svi dajemo svoj maskimalan doprinos, bez obzira kakvo je trenutno formalno pravni status bilo koga od nas.Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija:Imali smo brojne izjave članova Kriznog štaba, ili kako se sad ispostavilo neki od njih čak i nisu članovi, već angažovani konsultanti, koji su rekli da nisu imali potpun pristup podacima koji se vode unutar državnog informacionog sistema, tako da ima dosta nekih nedoumica koje su se javile.Reporter Jelena Mirković:Profesorka u penziji Vesna Rakić Vodinelić je za dnevni list Danas ocenila je da je upitno i zbog čega je Vlada odlučila da formira štab, kada već postoje druga tela koja treba da deluju u kriznim situacijama.Vesna Rakić Vodinelić, profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta UNION u penziji:Mi već imamo Republičku komisiju za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti i Štab za vanredne situacije, čije je postojanje predviđeno postojećim zakonima, i koji treba da deluju u ovakvim situacijama. Da su se ovi zakoni uzeli u obzir, mi bismo jasno znali ko su članovi tih tela i zašto su tu postavljeni. Ovako, imamo Krizni štab čije nadležnosti nisu uređene zakonom. Čini mi se da je odabran personalni pristup, pa su tako određena lica postavljena u Krizni štab zbog svog imena i prezimena, a druga su birana po funkciji.Reporter Jelena Mirković:A da radom državnog Kriznog štaba nisu zadovoljni, nedavno su poručili i pojedini medicinski radnici. Do sada je više od 2.700 lekara potpisalo otvoreno pismo kojim se traži smena članova zbog odgovora na pandemiju. Jelena Mirković, N1, Beograd.                

----------------------------------------------------------ress