Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 01.08.2020

Medij: Danas     Strana: 8

Rubrika: Društvo

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: RTS za toalet papir dao 230 miliona dinara

NAŠA PRIČA: Polemika v. d. direktora i snimatelja Javnog servisa

RTS za toalet papir dao 230 miliona dinara

Beograd Nakon štoje zaposleni u RTS-u, snimatelj Vasko Vasović, u intervjuu za portal Direktno izneo niz nepravilnosti koje je Državna revizorska institucija našla u trošenju sredstava kroz javne nabavke, polemiku je, doduše samo među zaposlenima, nastavio v.d. direktora javnog servisa Dragan Bujošević. U cirkularnom mejlu koji je poslao svim radnicima na RTS-u, u kom moli da „to obraćanje zadrže za sebe“, a u koje je Danas imao uvid, Bujošević je odgovorio na Vasovićeve optužbe iznete u tekstu, nazivajući ga „većim revizorom od revizora", jer je navodio detalje izveštaja koji je „javno dostupan“. Prepirka je ipak završila u javnosti, jer je Vasko Vasović na ovo obraćanje odgovorio javno, a oba pisma prosledio medijima.

„Siguran sam da su mnogi od vas pročitali intervju Vaska Vasovića sajtu Direktno. Nemam nikakvu obavezu prema Vasku i sajtu Direktno kojim upravlja Dragan Đilas, ali imam moralnu obavezu prema svakom zaposlenom u RTS da odgovorim na optužbe iznete u intervjuu. Molim sve zaposlene da ovo obraćanje zadrže za sebe. Ne želim da se ova priča nastavlja po sajtovima, društvenim mrežama i tabloidima. Previše je plaćenih tekstova protiv RTS, previše je ispiranja usta našom kućom, da bi mi sebi dozvolili luksuz da još dodajemo novu džebanu. Jer, šta god da kažete, šta god da je istina, to u medijskoj i političkoj igri oko RTS nije bitno. Oni koji znaju iz kojih interesa nas napadaju, činiće to i dalje, jer njima činjenice ništa ne znače", navodi Bujošević u pismu.

On konstatuje da Vasović „tvrdi ono što revizori ne tvrde“, te da su „revizori u izveštaju dali 17 preporuka za ispravke uočenih nepravilnosti i ništa više“. On dalje navodi da je nepravilno trošenje u nabavkama vrednosti 440 miliona dinara za-,?!v. j4

pravo 17 preporuka za ispravljanje nepravilnosti, koje se svode na poštovanje forme teksta i slične tehničke nedostatke, dok su finansijski izveštaji RTS-a „svi pozitivni". Na Vasovićevu opasku da je DRI utvrdila 12 miliona evra nenamenskog trošenja novca, Bujošević tvrdi da „u izveštaju nigde ne stoji nenamensko trošen je, odred nica „štetni ugovori", kao ni navedeni iznos“.

„Vaša potreba da se pravdate samo radnicima RTS-a, a ne i gledaocima RTS-a, ukazuje na to koga se bojite. Bojite li se Vi radnika RTS-a ili mi se samo čini? Da se ne bojite prekida programa, ne biste se pravdali", napisao je u javnom odgovoru snimatelj Vasović. On je dodao da je „pokušao da abolira članove Upravnog odbora, jer oni nisu krivi za „Bujoševićeve štamparske greške“, ali da ih je direktor, svojom izjavom da su sa izveštajem upoznati, pretvorio u saučesnike.

On je dalje naveo nekoliko detalja iz Revizorskog izveštaja, između ostalog i citat u kome stoji da su „nabavke nepravilno sprovedene". Zatim navodi i nabavku aparata za merenje pritiska, po ceni od skoro 1,5 miliona dinara, uz pitanje „da li je RTS zdravstvena ustanova". Navodi se i da za pokriće gubitaka preduzeća ostvarenom dobiti od 36 miliona evra nije pribavljena saglasnost Vlade, kako to Bujošević tvrdi. Za kraj, Vasović navodi i javnu nabavku salveta i toalet papira, za koju je javni servis platio 239 miliona dinara „poreskih obveznika".

„Za godinu dana. Za toalet papir, gospodine Bujoševiću?! Skoro sto hiljada evra? Šta će gledaoci da misle o nama? Da nismo emiteri, nego seratori?! Čega ste Vi direktor? Javnog servisa ili javnog toaleta", upitao je Vasović i dodao da je serija „Nemanjići" RTS koštala nešto više od tri milionaevra, dok je zaradila 2,6 miliona. I. N.

-U > O

tz _Q 0 e

1 0 5 1 Q_ g CD O o

Li_

----------------------------------------------------------

Datum: 01.08.2020

Medij: Danas     Strana: 1,11

Rubrika: Ekonomija

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)/Nemanja Nenadić/Korupcija/Javne nabavke

Naslov: Država „voli“ kola koja prodaju Ijudi bliski SNS

Država „voli“ kola koja prodaju ljudi bliski SNS

Luksuzne automobile za Komunalnu miliciju prodaje član Glavnog odbora SNS, dok škode koje država nabavlja u stotinama prodaje firma čiji je bivši direktor gradonačelnik Čačka, takođe iz redova SNS Povezana lica su samo ona u rodbinskim vezama i ako imaju učešče u istom pravnom licu. Stranačka funkcija nije prepreka sa

stanovišta zakona, ali jeste signal da se ispita da li je nabavka bila u redu i da li favorizuje određene firme stranaii

Javne nabavke automobila listom samo sa po jednim ponuđačem

Država voli „lend rovere” i „škode” koje prodaju ljudi bliski SNS

U fokusu

Beograd /// Izjava da nabavka luksuznih džipova za Komunalnu miliciju gradi autoritet države je jedna od verovatno najkreativnijih izjava nekog od srpskih političara, ali ova nabavka mo-glo bi se ispostaviti da zaista nečemu doprinosi, a to nije blagostanje gradske kase. Kako navode sagovornici Danasa koji se dugo bave pitanjem korupcije u javnim nabavkama automobili su upravo najpogodniji za fingiranje javnih nabavki i izvlačenje para iz budžeta. Kao i na ovom tenderu koji je sproveden2ol9.godine vrednosti 87 miliona dinara i na velikim tenderima za nabavku automobila za GSP Beograd, gradsku upravu Beograda, Infostan, Beograd put i na večini drugih tendera na kojima se nabavlja svega jedno ili dva vozila, po pravilu javlja se samo jedan ponuđač.

Dragan Dobrašinović iz Topličkog centra za demokradju napominje da gde god ima samo jedan ponuđač na tenderu postoji velika sumnja da postoji dogovor unapred i da su praktično svi drugi potencijalni ponuđači upozoreni da se ne pojavljuju u nabavci.

„To se radi tako što se tehničke specifikacije prilagode jednom ponuđaču iako objektivno ne postoji nikakva potreba za karakteristikama navedenim u konkursu. Uvek se nađe neka stavka koju može da ispuni samo jedan ponuđač i svima drugima je jasno da tu nemaju šta da traže, da to nije nabavka u kojoj postoji takmičenje več u kojoj postoji dogovor. N abavke automobila su tipične za te stvari. Nije to samo slučaj u Beogradu, več je toga bilo i u Nišu i republičkim institucijama. Po pravilu su to prethodni dogovori i zna se unapred ko će dobiti posao. To je velikakorupcija, radi se o ozbiljnim iznosimasredstava Ne postoji često nijedno racionalno objašnjenje zašto se nabavljaju automobili baš tih karakteristika, te kubikaže, te cene, jer posao se može obaviti i sa vozilom drugačijih karakteristika, gde su manji ne samo cena nego i svi kasniji prateći troškovi”, objašnjavaon.

I Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, ukazuje na ogroman problem sa javnim nabavkama.

„Vgoj ponudapo javnoj nabavcijeveomamalištojepokazatelj nepoverenja u sistem. Nemoguće je da nema više potencijalnih ponuđača čak i ako je tender namešten, a uz to je većina tendera otvorena i za strane ponuđače. Kod nabavki automobila verovatnoća da se javi jedan ponuđač je još veća nego inače. Kada naručilac precizira karakteristike vozila do detalja imajući u vidu jedan model automobila, često je slučaj da samo jedna firma ima ovlašćenje da ga prodaje u Srbiji kao što je to slučaj sa nabavkom lend rovera. Problem je što su specifikacije koje se navode u tenderskoj dokumentaciji suštinski nerelevantne i nemaju veze sa potrebama naručilaca. Čak i da zamislimo da naručilac želi neki model automobila, jer veruje da je kvalitetan, pouzdan itd, ovakvi tenderi su izraz njegove lenjosti, jer mu zakon dozvoljava da propiše i kolike troškove može da ima automobil tokom životnog ciklusa”, napominje Nenadić.

Objašnjenje da je Komunalnoj miliciji bio potreban baš lend rover „da ne trucka vrednu opremu”, ne pije vodu.

„Moga baš taj automobil, jer postoji unapred napravljen dogovor, jer posao mora da dobije 'naš' čovek i zato što on mora da vrati deo zarade nazad. To tako funkcioniše. Ako neće da trucka, nek naprave dobre puteve”, poručuje Dragan Dobrašinović.

S obzirom da je vlasnik Britiš motorsa, ekskluzivnog prodavca lend rovera u Srbiji, čačanski biznismen Ostoja Mijailović istovremeno i član Glavnog odbora Srpske napredne stranke, koja je takođe i na vlasti u Beogradu, postavlja se pitanje da li to može biti problem.

Nenadić objašnjava da sa stanovišta zakona prepreka može biti poslovanje sa povezanim licima, ali zakon to usko tumači.

„Povezana lica su samo ona u rodbinskim vezama i ako imaju učešće u istom pravnom licu. Stranačka funkcija nije prepreka sa stanovišta zakona, ali jeste signal da se ispita da li je nabavka bila u redu i da li favorizuje određene firme. Pošto već znamo da je ova napravljena tako da favorizuje određenu firmu, onda bi nam to moglo pružiti mogući motiv za takvo postupanje naručioca. Prvo bi trebalo proveriti zašto je nabavka napravljena tako da favorizuje jedan model i na koji način se došlo do takve odluke. Neko je pravio konkursnu dokumentaciju. Da li je odluku doneo službenik Parking servisa koji je pisao nabavku ili je dobio formalne ili neformalne instrukcije. Ako bi se nabavka ozbiljno ispitivala onda bi svakako uzela u obzir kod utvrđivanja motiva i činjenicu da je ponuđač član vladajuće stranke”, napominje Nenadić dodajući da ne bi trebalo zabranjivati da se posluje sa određenom firmom, jer je javni interes da se kupi najpovoljnije bez obzira ko je vlasnik firme. „AI treba kontrolisati da li su svi imali ravnopravne uslove, a ovde nisu.”

Prošle godine je Parking servis imao još jednu nabavku automobila vrednu 9,2 miliona dinara na kojoj se javio takođe samo jedan ponuđač, Auto Čačak, inače uvoznik češke škode.

Prošle godine GSP Beograd je zaključio tri ugovora vredna 46 miliona dinara o zakupu putničkih vozila sa konzorcijumom koji je predvodila upravo ova firma u vlasniku Milenka Kostića. Sindikati u GSP su se bunili da je novac potrošen nenamenski i da je nabavka sprovedena netransparentno.

Ipak, Auto Čačak zaključuje ugovore o lizingu vozila i sa Centrom beogradskih festivala (CEBEF) za 2,5 miliona dinara, sa JKP Gradska čistoća za 8,44 miliona dinara, Beograd putom za 25,97 miliona dinara, Infostanom za 7,2 miliona dinara i Gradskom upravom Grada Beograda za 136,7 miliona dinara. Svuda kao jedini ponuđač. Ali sasvim sigurno najveći posao za škodu bila je nabavka 710 automobila za MUP 2017. godine u direktnoj pogodbi, dok je tender i do danas ostao tajnabudući daje proglašen poverljivim. Od svega je ostala izjava jednog od zvaničnika MUP-a da je potrošeno oko 700 miliona dinara. Inače bivši direktor firme Auto Čačak je gradonačelnik Čačka iz redova SNS-a.

Takođe, prošle godine je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanjaobustavilojednu nabavku 110 automobila u zakup vrednu 180 miliona dinara (bez PDV-a).

Dragan Dobrašinović ističe da ne bi bio problem da je to jedna nabavka.

„Mi smo radili istraživanje prema kom je od 100 najvećih nabavki u 2019. godini, a to su nabavke od tri do 30 miliona evra, čak 65 sa samo jednim ponuđačem. Pored toga 23 nabavke su sa dva ponuđača, a tu su velike šanse da se drugi pojavio samo kao prateća ponuda. Znači od 100 najvećih nabavki prošle godine samo u 12 je postojalo nešto što se može nazvati konkurencijom”, ističe on dodajući da taj nedostatak konkurencije plaćamo mi, poreski obveznici. „Sve što je skuplje od onog što je njegova realna vrednost i što je više od onog što je stvarna potreba institucije, plaćaju građani. Mi plaćamo, a politički lideri i biznis partneri dele ekstraprofit”, zaključuje Dobrašinović. M. Obradović

Luksuzne lend rovere za

Komunalnu miliciju prodaje član Glavnog odbora SNS, dok škode koje država nabavlja u stotinama prodaje firma čiji je bivši direktor gradonačelnik Čačka, takođe iz redova SNS

----------------------------------------------------------

Datum: 01.08.2020

Medij: Danas     Strana: 14

Rubrika: Kultura

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Svako ko misli drugačije može da završi na crnoj listi

Producentska kuća Non-Aligned Films na spisku onih protiv kojih je Uprava za sprečavanje pranja novca pokrenula istragu

Svako ko misli drugačije može da završi na crnoj listi

Beograd /// „Ljudi, mediji i organizacije sa ove liste podležu svakoj kontroli koja je zakonska i legitimna. Ali, očito je da je terorizam samo besmislen izgovor ove Vlade kako bi eto i ona, nostalgično, napravila neku svoju listu izdajnika, kriminalaca, terorista. Vlast je napravila crnu listu nepodobnih pojedinaca i organizacija (a u našem slučaju - preduzetnika, filmske producentske kuće) koje, na razne načine, ometaju njihove sopstvene interese. Očigledno se radi o zloupotrebi državnih institucija i zakona Republike Srbije", kaže za Danas reditelj Ognjen Glavonić čija se producentska kuća Non-Aligned Films našla na spisku novinara, medijskih i nevladinih organizacija čije bankovne račune Uprava za sprečavanje pranja novca namerava da kontroliše zbog sumnje na finansiranjeterorizmai pranje novca.

Glavonić je Non-Aligned Films osnovao 2012. zajedno sa rediteljem Stefanom Ivančićem i producentkinjom Draganom Jovović, kao platformu za filmove nove generacije mladih autora. Među desetak ostvarenja iza kojih do sada stoje, nalaze se i Glavonićevi filmovi „TegeG i „Dubina dva“, koja se bave otkrićem masovnih grobnica u policijskom kampu između Zemuna i Batajnice gde su bila sahranjena tela kosovskih Albanaca ubijenih tokom sukoba na Kosovu 1999. godinama, zbog čega su i ranije imali problema.

„Vlast hoće da zaplaši i ućutka svakog ko je kritičan i time uguši poslednje tragove slobode. Na ovaj način svaki građanin, koji misli drugačije, može da završi na sličnoj crnoj listi. Prava namera se najbolje vidi po onome šta zapravo rade i govore ljudi, organizacije i mediji koji su popisani. Oni ukazuju na korupciju, kriminal, netransparentnost, netačne podatke koje država daje u borbi protiv kovida, zalažu se sa solidarnost, istinu, slobodu medija, pružaju be-Prava namera se najbolje vidi po onome šta zapravo rade i govore Ijudi, organizacije i mediji koji su popisani. Oni ukazuju na korupciju, kriminal, netransparentnost, netačne podatke koje država daje u borbi protiv kovida, zalažu se za

solidarnost, istinu, slobodu medija... splatnu pomoć građanima pretučenim na nedavno održanim protestima, podržavaju borbu za očuvanje reka i parkova, prirodnih resursa i životne sredine... Dakle, za režim koji je izgrađen i koji opstaje na nasilju i lažima, oni dotiču veoma opasne teme i kao takvi moraju biti popisani, obeleženi, prokazani", ističe Stefan Ivančić, reditelj i producent.

Na pitanje da li misle da je razlog zbog koga su vlasti ovako odreagovale, to što njihovi filmovi govore o ratnim zločinima i suočavanju s prošlošću, producentkinja Draganajovović odgovara potvrdno.

„Sigurno, jer da je u pitanju samo rutinska kontrola (inostranih) izvora finansiranja i fondova za sufinansiranje kinematografskih dela, na listi se ne bi našao samo Non-Aligned Films već i praktično svi koji se bave filmom u Srbiji. Suština je da one koji su ovu listu osmislili i ne zanima istina, ni o zločinima ni o pranju para, ne zanimaju ih ni filmovi ni umetnost, a najmanje ih zanima vrsta jezika ili komunikacije koja je korišćena da bi se 0 stvarima koje spominjete - a koje smo mi u filmovima dotakli - govorilo. Njih zanima samo proizvodnja buke i besa kojima taj govor, ali i svaku kritiku, prekrivaju, guše, gase, dakle zanima ih očuvanje dugo i pažljivo građene tišine o svemu onome što oni doživljavaju kao opasnost. Njihova reakcija i ne može biti drugačija do ovakvog banalnog, prvoloptaškog, dosadnog, huliganskog, dnevnopolitičkog, nacionalizma toliko svojstvenog obračunavanja, proizvodnje podela, izdajnika i neprijatelja, jer je to utemeljeno na višedecenijski kovanoj, a iščašenoj, logici i shvatanju pojmova kao što su istina, politička, borba. istorijsko, društveno angažovano", ističe Dragana Jovović. Ona dodaje da ovakav njihov potez nije samo poruka upućenanjima, veći ostalim filmskim radnicima, njihovim kolegama, koji se bave filmom iz jedne kritičke i umetnički relevantne pozicije. „Dešavanja 1 rezultati Filmskog centra Srbije u poslednjih godinu i po dana svedoče da su ovakvashvatanjaumetnosti i ideja kulturne politike koja iz toga proizlazi (ona bez kritike i disonantnih tonova) postali i skoro zvanični deo ‘programa’ najviše filmske institucije u našoj zemlji“, dodaje Stefan Ivančić.

Napitanje sakakvim su se sve pritiscima ranije suočavali, budući da je poznato da dugo godina nisu mogli da dobiju podršku za snimanje filma „Teret" u Srbiji, Ognjen Glavonić odgovaradasu pritisci i napadi bili razni i veoma kreativni. „Od toga da je filmu prvo onemogućeno da dođe do neophodnih sredstava za snimanje, preko napada na film čim je objavljeno da je on završen i da će svetsku premijeru imati na festivalu u Kanu. Zatim manje ili više organizovanih napada na nas, našu ekipu, pa i sam Filmski centar Srbije. I to u periodu od šest meseci između svetske i domaće premijere, tokom koga niko u Srbiji film nije mogao ni da pogleda. U toj kampanji nije učestvovala samo vlast, ili samo političari iz vlasti i opozicije, već i pojedini novinari i kolege iz profesije koji takođe nisu videli film“, priča Glavonić. On dodaje da je to možda i glavni problem, što veliki broj ljudi svoje stavove i delovanje zasnivaju na nečemu što i ne poznaje. „Na nečemu što nisu videli i čuli, ali i na tom strahu ili mržnji prema nepoznatom i drugačijem. Taj sužen oblik života i svesti je takođe svojstven nacionalizmu, a on je prostor iz kojeg su svi ti pritisci i napadi i potekli i izlili se u javnost. Nacionalizam nudi jednostavne odgovore na teška pitanja, i time poništava sumnju, promišljanje, razgovor, i kao takav on je jak instrument u stvaranju i obračunu sa izmišljenim neprijateljima, ali i alat za spinovanje, skretanj e pogleda sa suštinskih problema. U njemu se svakome i svakoj stvari red unapred zna i u takvom sistemu jasno je ko štrči i kako se sa njima postupa. Naravno, ti napadi su se nastavili i do danas, i, kao što vidimo, traju još uvek. Menjaju se samo akteri, i količine i oblici pritisaka", zaključuje reditelj i producent. Marija Krtinić

Non-Aligned Films stoje iza desetak igranih i dokumentarnih, kratkih i dugometražnih filmova mladih autora. Još od prvog filma koji su producirali „Živan pravi pank festival" Ognjena Glavonića, njihova ostvarenja nalazila su svoj put do najvažnijih svetskih festivala i njihovih nagrada. Tako su se 2018. u Veneciji našla čak dva njihova fdma „Strano telo“ Dušana Zorića i „Ti imaš noć“ Ivana Saletića. Kratki filmovi Stefana Ivančića redovno se prikazuju u Kanu, na manifestaciji na kojoj je premijeru imao i prvi dugometražni igrani film Ognjena Glavonića „TegeG, dok je njegov dokumentarni film „Dubina dva“ bio na Berlinalu, gde je reditelj ove godine bio u jednom od žirija. Ovi mladi filmski radnici stoje i iza Pančevo film festivala, koji je takođe posvećen negovanju i promociji nezavisne autorske kinematografije i filmova koji istražuju originalan i kinematografski uzbudljiv pristup narativu, formi, strukturi i estetici.

----------------------------------------------------------

Datum: 01.08.2020

Medij: Kurir     Strana: 1,5

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Zloupotreba

Zloupotreba

Moćna Junajted grupa izvršila pritisak na Savet za borbu protiv korupcije!

TV N1 emitovao prilog kojim može da se utiče na usvajanje izveštaja Vladinog savetodavnog tela o Telekomu, koji je sačinila Jelisaveta Vasilič Junajted grupa, preko svoje televizije Nl, nastavlja prljavu kampanju protiv Telekoma. Razlog za to je što je ovo državno preduzeće svojim akvizicijama u prethodne dve godine pomrsilo konce i ambicije Junajted grupi kada je reč o širenju na tržištu.

Televizija N1 je preksinoć emitovala prilog koji se može okarakterisati kao pritisak na članove Saveta za borbu protiv korupcije da usvoje izveštaj ovog Vladinog savetodavnog tela o Telekomu, koji je sačinila Jelisaveta Vasilić, a koji još nije usvojen.

Takođe, u najavi, ali i na svomportalu, oni skandalozni izveštaj o Telekomu nazivaju „Izveštaj o korupciji u Telekomu", čime na najgori mogući način, manipulacijama, sugerišu da u Telekomu ima korupcij e.

U pomenutom prilogu navodi se da su se tri člana od sedam članova Saveta izjasnila da izveštaj bude usvojen, da su dva bila izričito protiv, dok se na stav dva člana još čeka.

Stav dvojice članova koji su bili protiv, u prilogu koji traje dva minuta i 48 sekundi, prepričava se u jednoj rečenici, a takođe se navodi i kratka izjava potpredsednika Saveta Miroslava Milićevića, koji se još nije izjasnio i koji kaže da će se o tome izjasniti nakon sednice, koju očekuje u narednim danima.

Televiziji Nl, međutim, ne smeta da veći deo vremena u prilogu posveti članu ovog tela Dušanu Slijepčeviću, koji je podržao izveštaj i koji u svom izlaganju polemiše sa stavom dvojice članova koji su bili protiv usvajanja izveštaja, komentarišući njihov stav i iznoseći svoje opservacije, čime ta televizija ponovo pokušava da stavove Jelisavete Vasilić i njenih pristalica predstavi kao nesporne. Ovakav način izveštavanja televizije N1 može se tumačiti kao pritisak na članove Saveta koji se još nisu izjasnili da prihvate sporne navode i glasaju za izveštaj, koji bi očigledno bio u interesu Junajted grupe, vlasnika ovog tzv. nezavisnog medija.

Podsetimo, N1 nedeljama vodi negativnu kampanju protiv Telekoma, a glavni sagovornik mu je uglavnom Vasilićeva, koja se nalazi u mogućem sukobu interesa. Njena ćerka, naime, radi na jednoj od televizija Junajted grupe, koja je na tržištu direktni konkurent Telekomu.

  • Advokat Goran Petronijević kaže za Kurir da, otkad je kleveta ukinuta kao krivično delo, ostaje prostora za iznošenje raznih neistina:

- Pitanje je da li je to izveštavanje ili komentarisanje, ali otkad nema klevete, svako može da radi šta hoće. Kadaja nato skrenem pažpju, jjudi kažu: „Ti si rigidan, to je relikt, ostatak prošlog vremena", ali to onda ostavlja prostor da se pojavljuju potpune neistine.

----------------------------------------------------------

Datum: 01.08.2020

Medij: Politika     Strana: 11

Rubrika: Srbija

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Korona stopirala šabački festival

Korona stopirala šabački festival

Šabac - Šabački letnji festival (ŠLF), koji se početkom avgusta, u trajanju od pet festivalskih dana, organizuje u ambijentu srednjovekovne tvrđave kraj Save, ove godine neće biti održan zbog epidemije prouzrokovane kovidom 19, potvrđeno je juče našem listu u Gradekom štabu za vanredne situacije. ŠLF je prvi put održan 2003. a tokom prethodnih godina ugostio je više od 200 izvođača iz Srbije i zemalja u regionu, među kojima su: „Dubioza kolekgiv”, „Van Gog”, Rambo Amadeus, Darko Rundek, „Let 3”, Masimo Savić, „Goblini”, „Hladno pivo”, „Atomsko sklonište”, „Zabranjeno pušenje”, „Ortodoks Kelts”, Josipa Lisac... Organizaciju festivala Gradska uprava je poslednjih godina poveravala javnom nabavkom najboljem ponuđaču, koja ovoga leta nije raspisivana. M. M.

----------------------------------------------------------

Datum: 31.07.2020

Medij: novosti.rs

Link: https://www.novosti.rs/beograd/vesti/905981/sednica-skupstine-grada-beograda-usvojili-zavrsni-racun-izglasali-vece-kazne

Autori: @Novostionline

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: SEDNICA SKUPŠTINE GRADA BEOGRADA: Usvojili završni račun, izglasali veće kazne

FINANSIJE, odluke koje se odnose na funkcionisanje javnog prevoza i komunalni red, bile su okosnica jučerašnjeg zasedanja Skupštine grada.Odbornici su dali saglasnost da šverceri u gradskom prevozu budu strože sankcionisani, pa će za kaznu zbog neposedovanja karte morati da izdvoje 10.000 dinara. Toliko će se naplaćivati kazne bahatim vozačima za parkiranje u žutoj traci. Na sednici je usvojen završni račun sa 116,4 milijarde dinara u odnosu na planiranih 121,4 milijarde. Najvažniji finansijski akt posle budžeta usvojen je uz obrazloženje da je ostvareno 95,9 odsto planiranog prihoda tokom prethodne godine. Kada je reč o rashodima, u njima su sve ključne stvari poput socijalnih davanja, subvencija, dečje zaštite, obrazovanja, i ostvarene 92,5 odsto. Predsedavajući Nikola Nikodijević zamerio je opoziciji što se ovom temom nije nimalo bavila. Ipak, deo odbornika koji inače ne prisustvuje sednicama imao je zamerke pre početka sednice na objavu prodaje "Beograđanke", kao i na nabavku džipova za kontrolu poštovanja saobraćajnih pravila, ističući da se u nekim evropskim gradovima isti posao obavlja na skuterima. Kako bi se poboljšala naplata karata u gradskom prevozu, odbornici su usvojili predlog izmene Odluke o linijskom prevozu. Prema rečima sekretara za javni prevoz Jovice Vasiljevića, odlukom su jasnije definisane obaveze prevoznika u smislu posedovanja i ispravnosti opreme i uređaja. ŠUMA U KOŠUTNjAKU ĆE OSTATI GRUPA građana okupila se pred početak sednice kako bi ukazala na problem sa kupovinom zemljišta "Avala filma" na Košutnjaku, smatrajući da će šuma biti uništena zbog gradnje. Oni su zahtevali hitnu sednicu sa ovom tačkom dnevnog reda, ali i da se raspravlja o svim sličnim temama. Gradski urbanista Marko Stojčić naglasio je da je Grad protiv seče i da neće dozvoliti da se ugrozi ništa što je "kvalitetna priroda". On je zamolio građane da ne nasedaju na "jeftine političke trikove", jer seče nema, niti će je biti. - Saobraćajna inspekcija može da kontroliše ispunjenja ovih obaveza prevoznika i da ih ujedno i kažnjava. Ovim kaznenim odredbama dodatno smo izmenili kaznu za putnike bez karte sa 6.000 na 10.000 dinara, pri čemu postoji mogućnost da se plati 5.000 dinara u roku od osam dana. Interventne mere donete su da bismo poboljšali naplatu i verujemo da će dati rezultat - rekao je Vasiljević. Novčanim kaznama, koje su dosad važile za nepropisno parkiranje, dodata je još jedna kategorija za sankcionisanje - 10.000 dinara za bahato parkiranje u trakama kojima vozi javni prevoz. Budući da u septembru ističe ugovor sa "Apeksom" za naplatu javnog prevoza, usvojen je i predlog projekta javno-privatnog partnerstva za ovaj posao. Grad će nastaviti subvencionisanje boravka dece u privatnim vrtićima i ustupiće platformu za evidentiranje dolazaka dece u privatna obdaništa, kako se dotacije ne bi zloupotrebljavale. Doneta je odluka da se onima koji trenutno ne koriste uslugu boravka u dnevnim smeštajima za osobe sa smetnjama u razvoju, ona ni ne naplaćuje. Sednica je iz epidemioloških razloga, kao i prethodna, održana u Sava centru. PO DžEPU ZA NELEGALNO OGLAŠAVANjE Za nelegalno oglašavanje dosad je odgovarao oglašivač. Ubuduće će Grad moći solidarno da obaveže i onoga ko se oglašava. - Ovim se stvara osnov da se reši problem uništavanja stubova javnih stajališta, gde se često ostavljaju telefoni i imena firmi, koje će, takođe, biti odgovorne za ono što rade. Na taj način ćemo zaštititi gradski budžet - rekao je Vesić.     Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

----------------------------------------------------------

Datum: 31.07.2020

Medij: pravda.rs

Link: https://pravda.rs/2020/7/31/frka-trese-se-srbija-od-trampa-stigla-naredba-da-pocnu-hapsenja-politicara-vucic-se-pravi-mutav-video/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: FRKA! TRESE SE SRBIJA: Od Trampa stigla naredba da počnu hapšenja političara, Vučić se pravi mutav (VIDEO)

Srđan Nogo je otkrio da je iz Vašingtona stigao nalog za istragu i hapšenje velikog broja političara, NVO i Soroševskih medija u Srbiji zbog pranja novca, pa čak i ambasadora SAD u Beogradu, a već juče je Aleksandar Vučić otkrio da je četvoro ministara pod istragom zbog pranja novca. Vučić doduše nije naveo imena, već je pokušao da se pravi mutav i da se u javnosti prenese kako su samo NVO i mediji duboke države u Srbiji na udaru.Četvoro ministara nalazi se pod istragom Uprave za pranje para, rekao je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić i prećutao njihova imena. Aktuelne i stare afere u kojima su se spominjale mahinacije sa novcem vode ka četiri imena, za koje je najrealnije pretpostaviti da se nalaze u fioci Uprave: Siniša Mali, Aleksandar Vulin, Nela Kuburović i Nenad Popović. Ipak, ovo su samo nagađanja i pretpostavke, jer je javnost opet uskraćena za ono što bi morala da zna, koji ministri su doveli pod znak pitanja svoj rad i integritet. Predsednik države rekao je jutros da na spisku za istragu Uprave za sprečavanje pranja novca nalazi i četvoro ministara. "U pitanju su najobičnije provere. Veoma je važno da civilni sektor bude jak i da postoji odnos poštovanja sa državom, ali da je veoma važno i da zakoni važe za sve i da niko ne sme da bude iznad zakona. Nije reč o bilo čemu posebnom, nego o najobičnijim proverama. Ali uvek je politika u pitanju. Da dignemo dreku kako smo ugroženi pa ćemo da dobijemo nešto više para od donatora. I to je tako 30 godina", rekao je Vučić aludirajući na to što se veliki broj medijskih i nevladinih organizacija našao pod istragom Uprave za pranje novca, a što je izazvalo veoma burne reakcije prethodnih dana. U pokušaju da se sazna koji su se ministri našli pod lupom, redakcija portala Nova poslala je poruke svim članovima Vlade Srbije. Odgovor je stigao samo od dva ministra, koji izgleda jedini u smislu finansijskih marifetluka nemaju šta da kriju. To su potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja Zorana Mihajlović i ministar prosvete Mladen Šarčević. Mihajlovićeva je poručila da je sigurna da su ministri pod mnogim proverama. "Ja mislim da su provere jednake za sve i da svako od nas jeste pod mnogim proverama. Zakon važi za sve i isti je za sve. Od Vlade, vladinih istitucija do nevladinog sektora", rekla je Mihajlović. Šarčević je siguran u svoj čist obraz. I račun. "Nisam taj. Ja sam ušao u vladu kao situiran i ostvaren čovek", rekao je Šarčević, a na pitanje kako uopšte komentariše to što su pojedini ministri pod istragom kaže: "Ne komentarišem. Svako odgovara za svoje ponašanje". Kad se krene u analizu dela i nedela ministara, čije se ime provlačilo kroz finansijske afere put vodi ka četiri člana Vlade: ministar finansija Siniša Mali, ministar odbrane Aleksandar Vulin, ministarka pravde Nela Mihajlović i ministar zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović. Siniša Mali i 24 stana u Bugarskoj Za ime ministra finansija Siniše Malog vezuju se mnoge afere, od nelegalnog rušenja u beogradskom kvartu Savamala 2016. godine zarad projekta "Beograd na vodi" u vreme kada je bio gradonačelnik Beograda, plagiranja doktorata, kupovina 24 apartmana u luksuznom bugarskom turističkom kompleksu tokom 2012. i 2013. godine… Jedan je kupio na svoje ime, a ostale kao zastupnik dve ofšor kompanije sa Britanskih Devičanskih Ostrva. Izveštaj Uprave za sprečavanje pranja novca iz novembra 2016. takođe je naveo više sumnjivih novčanih transkacija u kojima je učestvovao Mali, izmešu ostalog, da je imao najmanje 45 računa u različitim bankama u Srbiji, od čega 17 na svoje ime, najmanje jedan se vodio na njegovu konsultansku firmu, 21 račun imala je njegova bivša supruga i najmanje tri računa vodila su se na njihovu maloletnu decu. Mali je uplaćivao desetine hiljada evra nepoznatog porekla na svoj, račun svoje supruge, ali i račune dece. Osim toga, novac je na račune stizao i iz ofšor zona - Britanskih Devičanskih Ostrva, Lihtejnštajna, Švajcarske i Hong Konga. Jednim fiktivnim poslom, Mali je sebi uplatio 525.000 evra sa računa u švajcarskoj banci na račun u Srbiji. Iako je ovo biografija koja svakako budi sumnju, zanimljivo bi bilo da Mali sam sebe istražuje, jer se nalazi na mestu predsednika Koordinacionog tela za sprečavanje pranja novca i terorizma. A postavljen je na ovu funkciju, Iako je bio pod sumnjom za pranje novca?! Aleksandar Vulin i tetka iz Kanade Sledeći ministar koji bi mogao da se nađe na spisku Uprave za pranje para bio bi Aleksandar Vulin, zbog više nego sumnjive kupovine stana u Beogradu. I dan danas ostalo je neistraženo kako je Aleksandar Vulin nabavio 205.000 evra za kupovinu stana na Vračaru. Prema njegovim rečim anovac je u gotovini dobio n apozajmicu od tetke njegove supruge iz Kanade, međutim, ne postoji nikakav pisani trag kako je taj novac ušao u zemlju. Nema izvoda iz banke, niti potvrde carinika da je novac Vulin uneo u zemlju u kešu, imaginarna tetka nikada nije ispitana o ovom slučaju i prijava Agencije za borbu protiv korupcije je odbačena. Nela Kuburović i suprug i brat Na spisku bi se mogla naći i ministarka pravde Nela Kuburović, zbog više nego sumnjivih informacija da je firma na čijem čelu se nalazi njen suprug i brat članice Kriznog štaba doktorke Darije Kisić Tepavčević potpisala unosne ugovore sa javnim preduzećima i ministarstvima u vrednosti od oko 26,8 miliona evra. Kompanije bliske Bojanu Kisiću, dobile su čak 27 ugovora sa javnim preduzećima i ministarstvima u vrednosti od oko 26,8 miliona evra, uključujući i tender od tri miliona evra za održavanje zdravstvenog informacionog sistema. Ministarka je 1. maja saopštila da ona "ni na koji način" nije povezana sa firmom u kojoj radi njen suprug Bojan Kisić, "niti je u mogućnosti da utiče na poslovanje jedne multinacionalne kompanije koja posluje širom sveta", međutim, možda je neko drugi sada zaključio da je situacija drugačija. Nenad Popović i rajski papiri Poslednji, ali ne manje važan, bio bi Nenad Popović, zbog afere Rajski papiri, kada se njegovo ime našlo među 120 svetskih političara koji se optužuju za skrivanje imovine. Popović je prea ovim dokumentima u vreme kada je bio potpredsednik Skupštine, kontaktirao jednu agenciju za ofšor usluge, jer je hteo da napravi novu strukturu ofšor kompanija koje poseduje i da ih preseli na ostrvo Man i trast u Hongkongu. Iz agencije su onda zatražili njegov pasoš i krenuli su da ga istražuju, i otkrili kontroverzne poslove koje je radio u Rusiji. Procenjena vrednost imovine Popovićevih kompanija je 75 miliona dolara, a njihova tržišna vrednost 100 miliona dolara, ali se te vrednosti ne mogu videti u imovinskoj karti ministra u Agenciji za borbu protiv korupcije, jer je u nju upisana samo nominalna vrednost pomenutih kompanija, ali ne i vrednost njihove imovine. Momentalna ostavka I prema proceni Zorana Gavrilovića iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) ova četiri ministra mogla bi biti na udaru. "Mi možemo samo da naslućujemo ko su ti ministri. Ako sudimo na osnovu afera ta četvorka bi mogla da glasi ovako: Siniša Mali, Aleksandar Vulin, Nenad Popović i Nela Kuburović. Mogao bi tu da se nađe i Zlatibor Lončar zbog vrlo problematične kupovine stana od pripadnika zemunskog klana. Ovo jesu najsumnjiviji ministri, međutim, mi ne znamo šta se sve nalazi u Vučićevim fiokama i da li je ovo sve deo igre oko Vlade. Da ti ministri ne budu u novom sazivu. Zaista bi bio skandal da ministri koji su pod istragom, ponovo budu izabrani", kaže Gavrilović. "Mene interesuje zašto Vučić nije objavio njihova imena. Javnost ima pravo to da zna, jer ako su pod istragom ne bi smeli da budu više na funkciji. Čim su pod istragom, to dovodi u pitanje njihovo postupanje i integritet. Zapravo, sa ovim informacijama u javnost je trebalo da izađe premijerka Ana Brnabić, da kaže njihova imena i da traži momentalnu ostavku", zaključuje Gavrilović. Zašto Vučić žuri da izda Kosovo pročitajte OVDE. Izvor: nova.rs

----------------------------------------------------------

Datum: 31.07.2020

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/politika/novinari-i-nvo-za-drzavu-veci-kriminalci-od-sarica/

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Novinari i NVO za državu veći kriminalci od Šarića

Foto: EPA/ANDREJ CUKIC Uprava za sprečavanje pranja novca slavodobitno je sačinila spisak medijskih radnika i nevladinih organizacija i od banaka zatražila uvid u sve njihove transakcije u prethodnih godinu dana. Tako ih je praktično označila kao potencijalno najveće finansijske kriminalce u državi, dok su pranje para u slučaju Darka Šarića i mnogih sličnih, zbog kojih je Srbija do nedavno bila na crnoj listi Međudržavnog tela za borbu protiv pranja novca (FATF), na čekanju. Godinama. Naime, Uprava za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija, napravila je spisak medijskih radnika i nevladinih organizacija na kojem se imenom, prezimenom i matičnim brojem, odnosno, nazivom nalazi 20 ljudi i 37 organizacija ili udruženja. Pritom, za sada nije utvrđeno po kojem osnovu se vodi ova istraga i na koji način su pomenuti ljudi i organizacije sumnjivi za pranje novca i potencijalno finansiranje terorizma. Istovremeno, mnogi slučajevi u kojima postoje više nego osnovane sumnje za ovo kriminalno delo godinama tavore u sudovima ili se postupak protiv "sumnjiviih" uopšte ni ne vodi. Takva je situacija, recimo, sa slučajem Darka Šarića, koji je lično guvernerka Jorgovanka Tabaković označila kao glavnog krivca što se Srbija našla na crnoj listi zemalja sa "sistemskim manjkavostima" u borbi protiv terorizma i pranja novca Međudržavnog tela za borbu protiv pranja novca (FATF )."Najveći problem zbog kog se Srbija našla na toj listi bilo je kasno podnošenje krivičnih prijava za zloupotrebe položaja, između ostalog i pranja novca u određenim bankarskim aferama, prvenstveno u slučaju Šarić", rekla je tada Tabaković. Danas su medijske i nevladine organizacije praktično proglašene većim kriminalcima od Šarića, a da nikome nije jasno po kojem osnovu su proglašene za državnog neprijatelja broj jedan.Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić za Nova.rs kaže da se kontrola koja se vrši na osnovu Zakona o sprečavanju pranja novca obavlja na osnovu procene o postojanju rizika u vezi sa transakcijama novca.Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija / Foto: Medija centar Beograd"Preporuka broj osam ovog zakona sugeriše da se proveravaju one aktivnosti za koje postoji sumnja da su povezane sa finansiranjem terorizma. Zato nisu dovoljno dobra objašnjenja koja smo dobili od Uprave za pranje novca, da je reč o redovnoj kontroli. Za kontrolu mora pre svega postojati bar neki element sumnje. Zvuči čudno da su odabrana novinarska udruženja i baš ove NVO, kad su njihovi izvori prihoda poznati i javni. Nije reč o nekim izvorima koji su nepoznatog porekla i postoji sumnja da se preko njih finansira terorizam", objašnjava Nenadić.Kako dalje navodi, za ovakvu istragu moraju se poštovati razlozi sumnje, a ovde takvi razlozi nisu navedeni, pa sve upućuje na drugačiji scenario."Među njima su u većini oni koji su kritički nastrojeni prema vlasti, bavili su se istraživanjem raznih afera. Zato sve postaje sumnjivo", kaže Nenadić.Da nikome nije poznato na osnovu kojih kriterijuma su se medijske i nevladine organizacije našle pod istragom, kaže i programska direktorka "Građanskih inicijativa" Bojana Selaković.Bojana Selaković Foto: N1"Mi ne znamo šta su ti kriterijumi. Postoji redovan nadzor neprofitnih organizacija i to je deo obaveza Srbije prema Savetu Evrope. U smislu da se mora proveravati gde je organitzacija osnovana, da se ispita ako se često menja vlasnička struktura, ovlašćen alica itd. Ali to se radi tako da kada se utvrdi da postoji sumnja, dolazi inspekcija na teren, koj ase prethodno najavi i prekontroliše celokupno poslovanje. To znači da je utvrđena osnova sumnje,a ovako ispada da smo svi mi sumnjivi, da se protiv svih nas vode nekakvi postupci", navodi Selaković za Nova. rs.To je čudno, navodi ona dalje, jer su svi njihovi izvori finansiranja javni i transparentni."Onda dolazimo do zaključka da je možda Željko Radovanović, vd direktor Uprave za sprečavanje pranja novca, zloupotrebio svoj položaj. Jednostavno, kontrolišite nas,a li po zakonu, kao što se kontroliše rad advokata, preduzetnika i ostalih", kaže Selaković.Odgovarajući na pitanje da li postoji neko čije bi poslovanje trebalo biti ispitano mnogo pre medijskih organizacija i NVO, Selaković kaže da bi Uprava trebalo samo da prati ono o čemu su ti mediji pisali.Na kraju, i jedna trivia: danas bi, nakon šest godina, trebalo da dobijemo i prvu presudu za pranje novca povezanu sa klanom Darka Šarića. Ali, do pune istine - ako imamo u vidu brzinu rada domaćih sudova - nećemo sigurno stići makar do iduće jeseni."Kad bi koristili istraživanja tih medijskih organizacija koje su sada stavili na tapet, imali bi materijala za narednih 10 godina. I ne sumnjam da bi se tu otkrilo mnogo više, nego što će uraditi kod nas", zaključuje Selaković.            

----------------------------------------------------------

Datum: 31.07.2020

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/drustvo/dva-meseca-ziveli-u-mraku-problem-resen-za-par-sati/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Dva meseca živeli u mraku, problem rešen za par sati

Foto: Aleksandra Petrović Građani Mesne zajednice Sušica u Kragujevcu, duže od dva meseca nisu imali uličnu rasvetu, zbog, kako navode, nemara gradske vlasti jer nije na vreme raspisala tender za izvođače radova koji regulišu javno osvetljenje. Bez rasvete su, objašnjavaju, ostali prilikom nevremena koje je oštetilo trafostanicu, a kasnije se ispostavilo da kvar nema ko da popravi, pošto je firmi koja je to radila, istekao ugovor sa gradom. Na uporne pozive koje su upućivali gradskim službama, nisu dobili nijedan zvaničan odgovor, već samo obaveštenje da je ''raspisan tender i da teku zakonski rokovi''.Dok su tekli rokovi, meštani Sušice su dva meseca živeli u mraku. Posle brojnih molbi i poziva koji su ostali bez odgovora, na kraju su kažu, bili primorani da se obrate medijima. Na osnovu njihovih tvrdnji, portal Nova.rs, u Gradskoj upravi je zatražio odgovore, ali smo i mi došli do istih nezvaničnih saznanja da je "grad u jednom periodu ostao bez izvođača radova" i da će "problem biti rešen".Niko od gradskih zvaničnika nije želeo konkretno da objasni zbog čega je deo grada ostao dva meseca bez rasvete, već su nas uputili na dostupne informacije o javnim nabavkama, prema kojima je već potpisan ugovor sa izvođačem radova. Naš portal je stupio u kontakt sa izabranom firmom i u kratkom telefonskom razgovoru nam je potvrđeno da će "od ponedeljka početi sa radovima u gradskoj zoni". Međutim, u danu kada smo pripremali ovaj tekst, meštani su dobili osvetljenje.Dva meseca proveli u totalnom mrakuFoto: Aleksandra PetrovićStanovnici Bregalničke i Balkanske ulice koje pripadaju prvoj gradskoj zoni, ogorčeni su što u 21.veku moraju da se bore za elementarne uslove života u gradu. Navode da su ''ostavljeni '' bez uličnog osvetljenja i da dva meseca niko od nadležnih nije pokazao volju, da , kako kažu, "bar privremeno reši problem".Ove dve ulice u naselju Sušica su izuzetno frekventne , a stanovnicu i ostali prolaznici, zbog uskih trotoara i parkiranih automobila, bili su primorani da idu kolovozom, što je po mraku, kako kažu dodatni rizik. Slabovida Verica Živadinović, za portal Nova.rs revoltirano kaže da joj je u prethodna dva meseca bila uskraćena samostalnost, kojoj teži kao osoba sa senzornim oštećenjem. Zbog mraka na ulici, izbegavala je da izlazi napolje, a dodatno je uznemirava i činjenica da je Grad, duže od dva meseca ostao "gluv'" na njihove pozive.Foto: Aleksandra Petrović"Ja imam značajno vizuelno oštećenje i meni je 'mrak' u mraku još veći. Sve svoje potrebe morala sam da završavam pre smrkavanja i da se povlačim u dvorište. Ne samo ja, ovde ima ljudi sa bebama u kolicima i oni su izbegavali da izlaze napolje. Svi smo morali da menjamo svoje navike" , ljutito kaže Verica.Ona dodaje i da je svake večeri ostavljala svetiljke na terasi i u dvorištu, kako bi "bar malo razbila sablasnost", te će zbog toga imati i uvećane račune za struju.Neplanirane troškove imao je i njen komšija Negovan Živković . Njemu je nedavno iz automobila ukraden akumulator, pa je morao da kupi novi. ''To je sve zbog ovog mraka. Uvek parkiram auto na istom mestu, nikada mi ništa nije ukradeno. Sada sam primoran da svake večeri skidam akulator i ujutru ga ponovo vraćam. Ovaj trošak ne mogu da nadoknadim, jer policija ne procesuira krađe male vrednosti'', kaže Negovan, dodajući da je život u potpunom mraku bio izuzetno stresan za celu njegovu porodicu. Meštani Bregalničke dodaju da ih lični troškovi ne pogađaju toliko, koliko nebriga kojoj su bili izloženi. Smatraju da je nedopustivo, da gradska vlast ostavi čitave delove grada bez uličnog osvetljenja i da se ''pravda'' zakonskim rokovima koji moraju da budu ispoštovani.Dragan Pavlović za naš portal navodi da je više puta prijavljivao problem i čudi se zbog čega je Grad dozvolio da istekne ugovor sa prethodnim izvođačem, pa da tek onda raspisuje novi tender."Mi smo se našli u tom međuprostoru, kada niko nije bio zadužen za rešavanje komunalnih problema ove prirode. Zvali smo čak i 'Elektrošumadiju' , ali ni oni nisu mogli da nam pomognu, jer više nisu zaduženi za te popravke. Znamo da je ceo ovaj problem nastao zbog osigurača u trafostanici, a ko se iole razume u 'stuju' , zna da je to kvar koji se popravlja za pet minuta" razočarano priča Dragan.Zašto se kasnilo sa tenderom?Portal Nova.rs iz više izvora nezvanično saznaje da je ugovor sa prethodnim izvođačem za održavanje rasvete istekao još u martu, ali da Grad nije raspisivao tender, jer je za taj posao "viđeno" gradsko komunalno preduzeće "Šumadija". Međutim, kako saznajemo, "Šumadija" je u poslednjem trenutku odustala, jer nije imala tehničke mogućnosti za te radove, pa je grad aneksom ugovora produžio saradnju sa ranijim izvođačem za još dva meseca.Nadležni su u novonastaloj situaciji morali da raspisuju tender, a dok su tekli zakonski rokovi za pristizanje ponuda, grad je ostao bez ijednog izvođača koji bi mogao da interveniše u saniranju havarija ili prilikom redovnog održavanja ulične mreže. Sve to je dodatno razljutilo meštane koji su više od dva meseca proveli u mraku, a da apsurd bude veći, na tenderu je izabran stari izvođač, odnosno konzorcijum koji čine privatne firme "Mitel" iz Kragujevca i "Gorionik" iz Požarevca.Foto: Aleksandra PetrovićPortal Nova.rs saznaje, da je ugovor vredan 14 miliona dinara potpisan na period do 12 meseci, ali da će konzorcijum biti angažovan samo do kraja godine.Naša nezvanična saznanja da je tender kasnio zbog "predomišljanja" JKP "Šumadija" niko iz Gradske uprave nije želeo da komentariše, već nam je rečeno da će kvarovi na rasveti biti otklonjeni pošto je izabran novi izvođač.U JKP "Šumadija", negiraju da su se "povukli" iz posla, ali potvrđuju da je održavanje rasvete u njihovom dugoročnom programu. Direktor Nemanja Dimitrijević kaže da je u preduzeću već izmenjen osnivački akt i da je u planu nabavka specijalizovanih vozila i potrebnog materijala za radove na javnoj rasveti. On očekuje da će na tim poslovima biti angažovani od prvog januara sledeće godine, što potvrđuje naša saznanja da je izabrani konzorcijum "prelazno rešenje" dok se komunalno preduzeće ne pripremi za nove poslove.Građani se pitaju zbog čega nadležni nisu odreagovali na njihove uporne molbe i pozive i pokušali bar privremeno da reše problem. Ocenjuju da je slepo pridržavanje slova zakona u ovom slučaju bilo nepotrebno i na štetu velikog broja stanovnika Sušice, koji su dva meseca proveli u mraku.Problem sa uličnim osvetljenjem, saznaje naš portal, nije prisutan samo u toj mesnoj zajednici, već i u drugim delovima grada. Kragujevac je u prethodnom periodu u više navrata zahvatilo nevreme u kojem su oštećene trafostanice, pa je više ulica u gradu i na seoskom području ostalo bez ulične rasvete.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram                        

----------------------------------------------------------

Datum: 31.07.2020

Medij: slobodnaevropa.org

Link: https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-sa-dva-paralelna-stru%C4%8Dna-tela-za-suzbijanje-pandemije/30757505.html

Autori: Mila Đurđević

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Srbija sa dva paralelna stručna tela za suzbijanje pandemije

U Srbiji postoje dva stručna tela koja se bave epidemijom COVID-19. Privremeno telo- Krizni štab i Republička stručna komisija o čijem radu javnost ne zna mnogo. U Srbiji trenutno postoje dva stručna tela koja se bave epidemijom COVID-19 na teritoriji Srbije. Jedno je sada već vrlo dobro javnosti poznat Krizni štab, koji je osnovala Vlada Srbije, kao privremeno telo, a drugo je Republička stručna komisija za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti formirana pri Ministarstvu zdravlja po Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Javnost, međutim, ne zna mnogo o radu te Komisije, uprkos tome što bi upravo ona trebalo da bude glavno telo prilikom donošenja odluka. Da u Srbiji postoje i Štab i Komisija potvrdila je zamenica direktora Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", epidemiološkinja Darija Kisić Tepavčević na konferenciji za medije 30. jula ispred Kriznog štaba Vlade Srbije. "Što se tiče Republičke stručne komisije, da, naravno da ona postoji. To su uglavnom sva ova ista imena koja i sada viđate. Predsednik Republičke stručne komisije za zarazne bolesti je dr Goran Stevanović (infektolog, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti)", navela je Kisić Tepavčević u odgovoru na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE). I dok su članovi i konsultanti Kriznog štaba, osnovanog zaključkom Vlade Srbije 13. marta 2020. svakodnevno prisutni u javnosti, u okviru redovnih konferencija za medije, javnost do danas nije upoznata sa aktivnostima Republičke stručne komisije koja po zakonu ima mandat da"razmatra aktuelnu epidemiološku situaciju zaraznih bolesti u Srbiji na osnovu izveštaja Zavoda za javno zdravlje i daje zaključke i preporuke za unapređenje zaštite stanovništva od zaraznih bolesti". Prema rečima Kisić Tepavčević, predsednik te komisije je Goran Stevanović, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti. Na pitanje šta radi Republička stručna komisija, Kisić Tepavčević odgovara: "To je komisija koja regularno radi i koja je uvek radila sve iz oblasti prevencije i suzbijanja zaraznih bolesti". Darija Kisić Tepavčević Krizni štab kao ad hoc radno telo Upravo taj isti posao, koji podrazumeva praćenje epidemiološke situacije i predlaganje mera sa ciljem suzbijanja zaraze u Srbiji radi i Krizni štab Vlade Srbije za suzbijanje COVID-19, kako su članovi Kriznog štaba više puta na redovnim konferencijama sami ponavljali. Pravni osnov po kom je formirano ovo telo javnosti je, međutim, predočen tek posle više od četiri meseca od njegovog osnivanja. Nakon kritika dela stručne javnosti, Vlada Srbije je u saopštenju od 27. jula na zvaničnom sajtu, objavila da je Krizni štab formiran kao "povremeno radno telo" na osnovu Zakona o Vladi, kojim je u članu 33 utvrđeno da "Vlada može da obrazuje povremena radna tela radi razmatranja pojedinih pitanja iz svoje nadležnosti i davanja predloga, mišljenja i stručnih obrazloženja". "Nije problem u pravnom osnovu, kada jedno telo nije osnovano zakonom neposrednom, onda onaj ko ga imenuje mora da mu odredi mandat, mora da odredi šta su njegovi zadaci. Taj zaključak Vlade mi ne možemo uopšte nigde da nađemo", navodi u razgovoru za RSE Vesna Rakić-Vodinelić, profesorka u penziji Pravnog fakulteta Univerziteta Union. Ostaje nejasno, smatra Rakić Vodinelić zbog čega se Vlada Srbije odlučila na formiranje Kriznog štaba za suzbijanje COVID-19 kad postoji stručna komisija koja je nadležna za pitanja epidemije u Srbiji. "Ja mislim da nema potrebe za dupliranjem raznih tela. Trebalo je primeniti Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, jer postojanje te komisije koja se bavi zaraznim bolestima je predviđeno zakonom, delokrug posla te komisije određen je zakonom, tako da tu nema mnogo prostora za nagađanje da li je učinjeno nešto što je trebalo ili nije", smatra Vodinelić. Kada je reč o odgovornosti Kriznog štaba, koji je osnovala Vlada, Rakić Vodinelić smatra da se on ne razlikuje od odgovornosti koju nosi Republička stručna komisija osnovana zakonom. "Mislim da nema nikakve razlike u pogledu odgovornosti između tela koje je osnovano zakonom i tela koje je osnovano odlukom ili zaključkom Vlade zato što se radi o stručnim telima i čitava odgovornost se kreće u okviru pravila te profesije - da li su predložili sve ono što je trebalo predložiti, da li su pokušali da spreče labavljenje nekakvih mera koje su sami bili predložili koje je Vlada bila prihvatila", navodi Rakić Vodinelić. Kriznim štabom, kako se navodi u saopštenju Vlade rukovode premijerka Srbije Ana Brnabić, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, sekretar za zdravstvo Autonomne pokrajine Vojvodine Zoran Gojković i vršilac dužnosti direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić. Vlada je objavila spisak članova Kriznog štaba, ali na tom spisku nije bilo pojedinih lekara koji su mesecima unazad istupali u javnost kao članovi kriznog štaba, poput zamenice direktora Instituta "Batut" Darije Kisić Tepavčević ili imunologa Srđe Jankovića. Vlada Srbije je 29. jula 2020. u odgovoru na pitanja portal nova.rs zašto na spisku članova Kriznog štaba nema lekara koji su mesecima istupali u javnost kao članovi Kriznog štaba, poput Darije Kisić Tepavčević i imunologa Srđe Jankovića, navela da su oni angažovani kao stručna lica koja pomažu Kriznom štabu. "Svi dajemo svoj doprinos koliko maksimalno možemo sa istim ciljem, tako da bez obzira kakav je formalno pravni status, naša reč se podjednako čuje", izjavila je Kisić Tepavčević na konferenciji za medije 30. jula. Problem u pristupu informacijama od javnog značaja Međutim, sam dokument - zaključak Vlade kojim se osniva Krizni štab - do danas nije objavljen. Na to upozorava pravnik Rodoljub Šabić koji je od 2011. do 2018. godine bio Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. "Jesmo videli spisak, ali ne sećam se da smo ga videli u Službenom listu. Mi sad saznajemo ne samo to da je uloga Kriznog štaba prilično fluidna, neprecizna, nejasna, nego da čak neke ličnosti koje su snažno eksponirane za koje smo svi živeli u uverenju da su istaknuti članovi Kriznog štaba uopšte nisu članovi Kriznog štaba, nego su nekakvi konsultanti što je opet prilično nejasno u statusu", navodi Šabić za RSE. Ono što takođe može predstavljati problem kod Kriznog štaba, kao radnog tela Vlade, jeste i pristup informacijama od javnog značaja, navodi Šabić. "Sada je reč o radnom telu Vlade, odnosno o Vladi, a to isključuje mogućnost žalbe Povereniku (ukoliko Vlada ne odgovori na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja) i upućuje vas na tužbu sudu, što je daleko teži i sporiji put da dođete do informacija od javnog značaja", navodi Šabić. Po članu 22 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji je usvojen 2004. protiv rešenja Vlade Srbije ne može se izjaviti žalba Povereniku, ukoliko ovaj organ vlasti odbije da dostavi tražene informacije. Moguće je samo pokrenuti uspravni spor pred sudom. To znači da Vlada može da ignoriše zahteve upućene po tom osnovu, čemu se najčešće i pribegava, zbog čega su novinari neretko bili prinuđeni da pokreću sudske procese protiv Vlade. Šabić ističe da se po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja informacije koje se tiču javnog zdravlja ne bi smele uskraćivati, a državni organi za njihovo dostavljanje imaju kraći rok, u odnosu na druge. "Mi govorimo o informacijama koje su od značaja za ugrožavanje i zaštitu zdravlja stanovništva. To su informacije za čije dobijanje je predviđen kraći rok od opšteg, nije rok od 15 dana koliko je za opšte informacije, već 48 sati", navodi Šabić. Upravo nedostatak zvaničnih dokumenata o radu Kriznog štaba kao jedan od problema prepoznaje programski direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić. Kako kaže u razgovoru za RSE, Transparentnost Srbija je još u aprilu uputila zahtev Vladi Srbije za pristup informaciji od javnog značaja tražeći kopiju dokumenta o formiranju Kriznog štaba, ali Vlada po tom zahtevu nije postupila. RSE je takođe 24. jula uputila zahtev Vladi Srbije, ali odgovor do objavljivanja ovog teksta nije stigao. Umesto toga, Vlada je dala saopštenje o pravnom osnovu za formiranje Kriznog štaba 27. jula kada je objavila i spisak članova tog tela. "Transparentnost je sa jedne strane prisutna i ogleda se u tome što se neki članovi Kriznog štaba pojavljuju gotovo svakodnevno na konferencijama za štampu i u raznim medijima. Međutim, potpuno je nemoguće proveriti bilo šta od toga što se odnosi na podatke o njihovom radu, argumentima koje su uzimali u obzir, preporukama koje su davali. Dakle, sve je po sistemu da se veruje na reč", navodi Nenadić. Nepoverenje dela lekara i javnosti u Krizni štab Više od 2.800 lekara okupljenih u neformalnoj inicijativi "Ujedinjeni protiv kovida" od 21. jula potpisalo je peticiju kojim traže smenu Kriznog štaba Vlade Srbije za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19. Takođe, jedan od zahteva je i da se"organizuje postupak pouzdanog utvrđivanja broja zaraženih, obolelih i umrlih od COVID-19 u opštoj populaciji i među zdravstvenim radnicima". Prve sumnje dela građana u zvaničan broj preminulih i zaraženih koronom u Srbiji, pobudio je tekst Balkanske istraživačke mreže (BIRN). Prema istraživanju BIRN-a, podaci iz baze Instituta za javno zdravlje "Batut" u koju su novinari imali uvid, pokazuju da su u Srbiji od 19. marta do 1. juna od virusa korona umrla 632 pacijenata, što je za 388 više od zvanično saopštenog broja za taj period. Na zvanične podatke Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", objavljene na sajtu Ministarstva zdravlja covid19.rs su se tokom prethodnih meseci na konferencijama za medije pozivali članovi Kriznog štaba i na osnovu njih predlagali epidemiološke mere. Međutim, nakon pisanja BIRN-a, u izjavi od 14. jula član Kriznog štaba Predrag Kon izjavio je da je činjenica da je bilo grešaka u bazi statističkih podataka o epidemiji korona virusa u Srbiji i najavio njihovu reviziju. "Ovo bi mogla da bude i gora stvar od netransparentnosti, zato što su objavljeni neki podaci, ali postoji sumnja da oni nisu tačni ili da nisu potpuni", navodi Nenadić. Transparentnost Srbija je među 90 nevladinih organizacija koje su tražile pristup podacima iz baze o broju zaraženih i umrlih od COVID-19 uz zaštitu osetljivih podataka o ličnosti. Međutim, prema rečima Nenadića, od nadležnog Instituta za javno zdravlje"Dr Milan Jovanović Batut", ispred kog je članica Kriznog štaba v.d. direktora Verica Jovanović, dobili su odgovor koji upućuje na već objavljene podatke, upravo one za koje su iznete argumentovane sumnje da su nepotpuni. "To je neka vrsta ping-ponga, gde se samo pothranjuju sumnje da se nešto krije, a na kraju krajeva čak ni na tom sajtu Vlade na koji se građani upućuju nema negde još od 10. juna podatka o zaraženima i preminulima po pojedinim lokalnim samoupravama, a bilo ih je ranije, tako da to je još jedna stvar koja pothranjuje sumnju da se tu nešto krije", navodi Nenadić smatrajući da upravo ovakvi potezi bude nepoverenje u Krizni štab i Vladu Srbije: "Da bi se sprečavala epidemija, neophodno je da građani i vlasti sarađuju. Sve drugo je mnogo teže obezbediti, a dobrovoljna saradnja između vlasti i građana se može zasnovati samo na jednom poverenju koje bi između njih vladalo". Građani bi, prema njegovim rečima, trebalo da znaju da Krizni štab, sve i da se u potpunosti promeni, nije telo koje donosi odluke. "Telo koje donosi je Vlada i prvenstvena odgovornost svakako i u ovom slučaju leži na Vladi", zaključuje Nenadić. Prvi slučaj obolelog od korona virusa u Srbiji je registrovan 6. marta. Sedam dana kasnije, 13. marta Vlada je formirala Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19. Vanredno stanje u Srbiji je proglašeno 15. marta a tek četiri dana kasnije ministar zdravlja Zlatibor Lončar doneo je naredbu o proglašenju epidemije u Srbiji izazvanu korona virusom. Republička stručna komisija za zaštitu od zaraznih bolesti do objavljivanja ovog teksta se nije oglašavala u javnosti po pitanju epidemije COVID-19 u Srbiji. Mila Đurđević Novinarka biroa Radija Slobodna Evropa u Beogradu. Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Pratite autora Facebook Forum

----------------------------------------------------------

Datum: 31.07.2020

Medij: pravda.rs

Link: https://pravda.rs/2020/7/31/najvece-afere-vlade-tetka-iz-kanade-otkud-pare-vulinu/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: NAJVEĆE AFERE VLADE! Tetka iz Kanade - otkud pare Vulinu

Kada je reč o aferama koje su jedna za drugom izazivale seizmičke potrese bivše Vlade, svakako prednjači ona oko kupovine stana ministra vojnog Aleksandra Vulina. Od pitanja odakle mu 205.000 evra u gotovini za kupovinu nekretnine na Zvezdari, preko identiteta misteriozne tetke iz Kanade koja ispod dušeka drži ovoliki novac i olako ga daje u pozajmicu, do toga kako je Vulin uopšte uneo novac u Srbiju, a da o tome ne postoji nikakav pisani trag i dan danas je velika misterija. I ovog puta od sudskih organa potpuno zapostavljena i zaboravljena.Afera koja se u javnom žargonu odomaćila pod imenom "Tetka iz Kanade", krenula je onog trenutka kada je Aleksandar Vulin postao poslanik, dakle u maju 2012. godine, a o njenom toku javnost je uredno izveštavao KRIK. Vulin i njegova supruga u julu 2012. godine zvanično postaju vlasnici stana na Zvezdari, koji su kupili od investitora Momčila Filipovića. Cena stana iznosila je 229.620 evra, plus parking mesto u istoj zgradi u vrednosti od 15.000 evra, dakle, ukupno 244.620 evra. U ugovoru koji su tada potpisali kupac i prodavac navedeno je i da je bračni par Vulin prvu ratu u iznosu od 40.000 evra uplatio 22. oktobra 2011. godine, te da se obavezuju da će ostatak isplatiti do 30. septembra iduće godine. U julu 2012, Ugovor o kupovini stana zvanično je overen u Prvom osnovnom sudu u Beogradu. Menjanje iskaza Kada je dve godine kasnije Agencija za borbu protiv korupcije pokrenula pitanje porekla Vulinove imovine, tadašnji poslanik, a sada ministar, rekao je da je dan nakon overe ugovora, njegova supruga Nataša pozajmila 205.000 evra od svoje tetke Mire Milić iz Kanade, te da su oni istog dana novac isplatili prodavcu. Ministrova supruga Nataša kasnije je ispričala da je novac dala Filipoviću na ruke u prostorijama njegove firme. U periodu od avgusta 2012. do septembra 2013, Vulin je najpre postavljen za direktora Kancelarije za Kosovo i Meohiju, a zatim i za ministra bez portfelja zaduženog za Kosovo u tadašnjoj Vladi Srbije. Naredne godine postaje i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Nedugo nakon ovog postavljenja Agencija za borbu protiv korupcije počinje da se bavi slučajem Vulinovog stana. Vulin je u nekoliko navrata menjao iskaz. Na početku je tvrdio da je stan platio od prodaje imovine, a novinari KRIK-a otkrili su da je jedinu nekretninu koju je posedovao, jednosoban stan u Novom Sadu, Vulin dobio na poklon, a potom ga prodao bratu za 38.000 evra. Kako ova suma nije činila ni šestinu novca koji je Vulin dao za kupovinu stana, bio je prinuđen da menja iskaz. Tada je u priču uključena tetka iz Kanade. Kao dokaz da je 205.000 evra pozajmio od tetke svoje supruge, Vulin dostavlja i priznanicu sa potpisom Nataše Vulin, na kojoj je pisalo da je primila novac i da je rok za vraćanje deset godina. Simptomatično, ali tetkinog potpisa na ovom papiru nije bilo. Unosio malo po malo Tada se cela stvar dalje komplikuje, jer nije bilo nikakvog pisanog traga oko toka ovog novca. Uprava za sprečavanje pranja novca nije pronašla da je 205.000 evra leglo na račun bilo Aleksandra Vulina, njegove supruge Nataše, bilo prodavca Momčila Filipovića. Da je ministar novac u zemlju uneo u gotovini, morao je da ga prijavi carini, međutim, ni to se nije desilo. Vulin je zatim naveo da je stan isplatio dan nakon overe ugovora i dostavio još jednu priznanicu sa potpisom prodavca stana i adresom u Marbelji u Španiji. Ovaj put nedostajao je broj računa na koji je Vulin uplatio novac. Na insistiranje novinara da objasni na koji način je uneo u zemlju 205.000 evra, Vulin je rekao nešto što će se svakako dugo pamtiti. "Ko vam kaže da je uneto u jednom komadu? Ko vam kaže da nije preneto 9.000 po 9.000 po zakonu?", rekao je tada ministar i samo se još dublje zakopao u živo blato. Da je ovo tačno, to bi praktično značilo da je čak 23 puta morao da putuje iz Kanade u Srbiju i donosi novac malo po malo. Osim što je nemoguće, ova izjava nije u skladu ni sa ostalim prikupljenim dokazima, jer je Vulin prijavio da je sumu za stan prodavcu uplatio kao celinu, a ne u delovima. Zakazala tri tužilaštva Opšta zavrzlama dalje se nastavlja u decembru 2015. godine kada je Agencija za borbu protv korupcije izveštaj o kontroli Vulinove imovine poslala Tužilaštvu za organizovani kriminal. U junu 2017, Tužilaštvo za organizovani kriminal obustavilo je postupak protiv Vulina. Slučaj je godinu i po dana bio u tužilaštvu. Službena beleška tužilaštva otkrila je neverovatne stvari, da na razgovor nije bio pozvan ni ministar Vulin, ni misteriozna tetka koja mu je navodno pozajmila novac. Policija i tužilaštvo ispitali su njegovu suprugu Natašu, investitora Momčila Filipovića i njegovog sina koji su potvrdili Vulinovu priču. Tužiteljka Tamara Ristić koja je vodila slučaj utvrdila je da ministar nije zloupotrebio položaj i primio mito. Navela je i da je utvrđeno na koji način su Aleksandar i Nataša Vulin pribavili novac, iako oni nisu ponudili nijedan dokaz za to. Na posletku, Tužilaštvo za organizovani kriminal se proglasilo nenadležnim tvrdeći da Vulin u trenutku kupovine stana nije bio funkcioner. Da je to ključni dokaz za odbacivanje slučaja Vulin, moglo se naslutiti i posle izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića o ovoj stvari. "Važan detalj je da je Vulin stan dobio u junu mesecu 2012. godine, a da je vlada formirana u avgustu 2012. godine. Dakle, mi smo ovim ustanovili da Vulin kao predstavnik vlasti nije ukrao ništa, ako su ove činjenice koje sam ja izneo precizne", rekao je Vučić. U julu 2017. slučaj je prosleđen Prvom osnovnom tužilaštvu koje je proveravalo samo da li je Vulin prijavio stan, a pošto jeste i oni su obustavili postupak. U avgustu 2017. Agencija za borbu protiv korupcije izveštaj je poslala i Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, koje je takođe odlučilo da ne pokrene istragu. Slučaj "Tetka iz Kanade" ovim je zvanično završen. Nikom ništa. Zašto Vučić žuri da izda Kosovo pročitajte OVDE. Izvor: nova.rs

----------------------------------------------------------

Datum: 31.07.2020

Medij: glassumadije.rs

Link: http://www.glassumadije.rs/ulice-balkanska-i-bregalnicka-dva-meseca-bez-struje-problem-resen-za-par-sati/

Autori: @Glas_Sumadije

Teme: Javne nabavke

Naslov: ULICE BALKANSKA I BREGALNIČKA DVA MESECA BEZ STRUJE, PROBLEM REŠEN ZA PAR SATI

Građani Mesne zajednice Sušica u Kragujevcu, duže od dva meseca nisu imali uličnu rasvetu, zbog, kako navode, nemara gradske vlasti jer nije na vreme raspisala tender za izvođače radova koji regulišu javno osvetljenje. Bez rasvete su, objašnjavaju, ostali prilikom nevremena koje je oštetilo trafostanicu, a kasnije se ispostavilo da kvar nema ko da popravi, pošto je firmi koja je to radila, istekao ugovor sa gradom. Na uporne pozive koje su upućivali gradskim službama, nisu dobili nijedan zvaničan odgovor, već samo obaveštenje da je ''raspisan tender i da teku zakonski rokovi''. Dok su tekli rokovi, meštani Sušice su dva meseca živeli u mraku. Posle brojnih molbi i poziva koji su ostali bez odgovora, na kraju su kažu, bili primorani da se obrate medijima. Na osnovu njihovih tvrdnji, portal Nova.rs, u Gradskoj upravi je zatražio odgovore, ali smo i mi došli do istih nezvaničnih saznanja da je "grad u jednom periodu ostao bez izvođača radova" i da će "problem biti rešen". Niko od gradskih zvaničnika nije želeo konkretno da objasni zbog čega je deo grada ostao dva meseca bez rasvete, već su nas uputili na dostupne informacije o javnim nabavkama, prema kojima je već potpisan ugovor sa izvođačem radova. Naš portal je stupio u kontakt sa izabranom firmom i u kratkom telefonskom razgovoru nam je potvrđeno da će "od ponedeljka početi sa radovima u gradskoj zoni". Međutim, u danu kada smo pripremali ovaj tekst, meštani su dobili osvetljenje. Dva meseca proveli u totalnom mraku Foto: Aleksandra Petrović Stanovnici Bregalničke i Balkanske ulice koje pripadaju prvoj gradskoj zoni, ogorčeni su što u 21.veku moraju da se bore za elementarne uslove života u gradu. Navode da su ''ostavljeni '' bez uličnog osvetljenja i da dva meseca niko od nadležnih nije pokazao volju, da , kako kažu, "bar privremeno reši problem". Ove dve ulice u naselju Sušica su izuzetno frekventne , a stanovnicu i ostali prolaznici, zbog uskih trotoara i parkiranih automobila, bili su primorani da idu kolovozom, što je po mraku, kako kažu dodatni rizik.Slabovida Verica Živadinović, za portal Nova.rs revoltirano kaže da joj je u prethodna dva meseca bila uskraćena samostalnost, kojoj teži kao osoba sa senzornim oštećenjem. Zbog mraka na ulici, izbegavala je da izlazi napolje, a dodatno je uznemirava i činjenica da je Grad, duže od dva meseca ostao "gluv'" na njihove pozive. Foto: Aleksandra Petrović Ja imam značajno vizuelno oštećenje i meni je 'mrak' u mraku još veći. Sve svoje potrebe morala sam da završavam pre smrkavanja i da se povlačim u dvorište. Ne samo ja, ovde ima ljudi sa bebama u kolicima i oni su izbegavali da izlaze napolje. Svi smo morali da menjamo svoje navike , ljutito kaže Verica. Ona dodaje i da je svake večeri ostavljala svetiljke na terasi i u dvorištu, kako bi "bar malo razbila sablasnost", te će zbog toga imati i uvećane račune za struju. Neplanirane troškove imao je i njen komšija Negovan Živković . Njemu je nedavno iz automobila ukraden akumulator, pa je morao da kupi novi. To je sve zbog ovog mraka. Uvek parkiram auto na istom mestu, nikada mi ništa nije ukradeno. Sada sam primoran da svake večeri skidam akulator i ujutru ga ponovo vraćam. Ovaj trošak ne mogu da nadoknadim, jer policija ne procesuira krađe male vrednosti', kaže Negovan, dodajući da je život u potpunom mraku bio izuzetno stresan za celu njegovu porodicu. Meštani Bregalničke dodaju da ih lični troškovi ne pogađaju toliko, koliko nebriga kojoj su bili izloženi. Smatraju da je nedopustivo, da gradska vlast ostavi čitave delove grada bez uličnog osvetljenja i da se ''pravda'' zakonskim rokovima koji moraju da budu ispoštovani. Dragan Pavlović za naš portal navodi da je više puta prijavljivao problem i čudi se zbog čega je Grad dozvolio da istekne ugovor sa prethodnim izvođačem, pa da tek onda raspisuje novi tender. Mi smo se našli u tom međuprostoru, kada niko nije bio zadužen za rešavanje komunalnih problema ove prirode. Zvali smo čak i 'Elektrošumadiju' , ali ni oni nisu mogli da nam pomognu, jer više nisu zaduženi za te popravke. Znamo da je ceo ovaj problem nastao zbog osigurača u trafostanici, a ko se iole razume u 'stuju' , zna da je to kvar koji se popravlja za pet minuta, razočarano priča Dragan. Zašto se kasnilo sa tenderom? Portal Nova.rs iz više izvora nezvanično saznaje da je ugovor sa prethodnim izvođačem za održavanje rasvete istekao još u martu, ali da Grad nije raspisivao tender, jer je za taj posao "viđeno" gradsko komunalno preduzeće "Šumadija". Međutim, kako saznajemo, "Šumadija" je u poslednjem trenutku odustala, jer nije imala tehničke mogućnosti za te radove, pa je grad aneksom ugovora produžio saradnju sa ranijim izvođačem za još dva meseca. Nadležni su u novonastaloj situaciji morali da raspisuju tender, a dok su tekli zakonski rokovi za pristizanje ponuda, grad je ostao bez ijednog izvođača koji bi mogao da interveniše u saniranju havarija ili prilikom redovnog održavanja ulične mreže. Sve to je dodatno razljutilo meštane koji su više od dva meseca proveli u mraku, a da apsurd bude veći, na tenderu je izabran stari izvođač, odnosno konzorcijum koji čine privatne firme "Mitel" iz Kragujevca i "Gorionik" iz Požarevca. Foto: Aleksandra Petrović Portal Nova.rs saznaje, da je ugovor vredan 14 miliona dinara potpisan na period do 12 meseci, ali da će konzorcijum biti angažovan samo do kraja godine. Naša nezvanična saznanja da je tender kasnio zbog "predomišljanja" JKP "Šumadija" niko iz Gradske uprave nije želeo da komentariše, već nam je rečeno da će kvarovi na rasveti biti otklonjeni pošto je izabran novi izvođač. U JKP "Šumadija", negiraju da su se "povukli" iz posla, ali potvrđuju da je održavanje rasvete u njihovom dugoročnom programu. Direktor Nemanja Dimitrijević kaže da je u preduzeću već izmenjen osnivački akt i da je u planu nabavka specijalizovanih vozila i potrebnog materijala za radove na javnoj rasveti. On očekuje da će na tim poslovima biti angažovani od prvog januara sledeće godine, što potvrđuje naša saznanja da je izabrani konzorcijum "prelazno rešenje" dok se komunalno preduzeće ne pripremi za nove poslove. Građani se pitaju zbog čega nadležni nisu odreagovali na njihove uporne molbe i pozive i pokušali bar privremeno da reše problem. Ocenjuju da je slepo pridržavanje slova zakona u ovom slučaju bilo nepotrebno i na štetu velikog broja stanovnika Sušice, koji su dva meseca proveli u mraku. Problem sa uličnim osvetljenjem, saznaje naš portal, nije prisutan samo u toj mesnoj zajednici, već i u drugim delovima grada. Kragujevac je u prethodnom periodu u više navrata zahvatilo nevreme u kojem su oštećene trafostanice, pa je više ulica u gradu i na seoskom području ostalo bez ulične rasvete. Tekst i fotografije: Aleksandra Petrović, Nova.rs

----------------------------------------------------------

Datum: 31.07.2020

Medij: nspm.rs

Link: http://www.nspm.rs/politicki-zivot/kako-su-nelegalni-izbori-rodili-oktroisani-parlament.html

Autori:

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Cvijetin Milivojević: Kako su nelegalni izbori rodili oktroisani parlament?

Jesam 'samo' politikolog - komunikolog, a ne pravnik ili, makar, političar; priznajem da, možda, ne znam šta je ustavopisac hteo da kaže, ali iako nisam ni ovlašćeni ustavotumač, red je da, uoči konstituisanjaPolitički život Kako su nelegalni izbori rodili oktroisani parlament?Cvijetin Milivojević    petak, 31. jul 2020. Jesam "samo" politikolog - komunikolog, a ne pravnik ili, makar, političar; priznajem da, možda, ne znam šta je ustavopisac hteo da kaže, ali iako nisam ni ovlašćeni ustavotumač, red je da, uoči konstituisanja OKTROISANOG parlamenta, konačno, na jednom mestu, obrazložim zašto smatram da su izbori održani 21. juna bili NELEGALNI (legitimnost mi ovde nije tema)... Idemo redom.  Prvo: datum raspisivanja izbora - "misterija datuma nultog pacijenta" (o tome sam, delimično, pisao u istoimenom blogu, 11.4.2020)... Vrhovnik je 23. februara najavio da će raspisati izbore po povratku iz Vašingtona ("početkom marta"), ali "ne na svoj rođendan, 5. marta, ni 4. marta, koji se računa kao datum Staljinove smrti". Vrhovnik je američku vizitu okončao 3. marta, a već sutradan (ipak, na Džugašvilijevu godišnjicu!), raspisao izbore za Narodnu skupštinu! Inače, Egipat je 5. marta konstatovao kovid19 kod muškarca koji se vratio iz Srbije, a još 3. marta "Er Srbija" je otkazala let za Milano i nazad. Zašto je Vrhovnik, ipak, požurio - odgovor smo dobili već u petak ujutro (6.3), kada je ministar narodnog zdravlja saopštio da je došlo do zaražavanja "nultog (importovanog) pacijenta" iz Bačke.  Sajt "Worldmeters.info" tvrdi da je prvi slučaj zaražavanja u Srbiji utvrđen 5. marta. Čak se i Vrhovniku, na jednoj pres konferenciji, omaklo da prizna kako je "4. marta utvrđeno da u Srbiji ima zaraženih korona virusom", iz čega se da zaključiti da je on tu informaciju imao i onog dana kada je raspisivao izbore. Zatim je, do tada, široj javnosti, nepoznata, zamenica direktorke "Batuta", na RTS-u, obznanila da je prva infekcija koronavirusom u Srbiji izolovana 1. marta ("bio je to importovani slučaj, ta osoba je izolovana, hospitalizovana i nije se dalje proširilo"), a onda je "dva dana posle prvog, zabeležen i drugi slučaj koronavirusa". A nakon što se, sutradan, u pokajničkom obraćanju, "dosetila" da je bio u pitanju lapsus, i da je "mislila na prvu nedelju marta, a ne na 1. mart" - Doktorka Darija je oficijelno promovisana u glavnu zvezdu Kriznog štaba, čiji, ispostaviće se ovih dana, nije ni bila (izabrani) član! I Doktor "Najsmešniji virus" je, mesec kasnije, priznao da je "nama sve u vezi sa koronom počelo još u februaru, za nas konkretno ovde, nama je počelo pre epidemije, nama nije četvrta nedelja, nama je šesta, sedma nedelja već"! Ovaj priznati dečiji pulmolog i (bivši?) član tzv. Kriznog štaba je, i ranije, govorio da smo, i pre zvaničnog "nultog", "imali već gomilu blažih slučajeva, da smo još u februaru imali prve slučajeve koji nisu prepoznati, da je kod nas virus već dosta cirkulisao, mi smo imali mnogo ljudi koji su dolazili iz Italije". Da sve bude više nego jasno, potvrdile su i "Večernje novosti", koje su, posle izlečenja "nultog pacijenta", u reportaži o tom čoveku, napisale da je zaražavanje utvrđeno 5. marta! Drugo: Predsednik Republike se, tek što je tog 4. marta, raspisao izbore - dakle, u trenutku kada je znao da je virus već izolovan u Srbiji - ekspresno, valjda iz funkcije predsednika Es-en-esa, pohvalio kako jeste da je potrebno 10.000, ali "mi ćemo skupiti 20 do 30 hiljada potpisa samo za jedno popodne"!? I, zaista, već u predvečerje tog 4. marta, dvorski vučićoid u 18.32 obznanjuje da je "za samo četiri sata, skupljeno 29.000 potpisa", sa sve slikama krkljanca po odborima Es-en-esa, te našim najstarijim sugrađanima iz kategorije + 65 Žikom Šarenicom i Brankom Kockicom u prvim redovima! Es-en-es je u četvrtak u podne (5.3), u čast Predsednikovog i Predsednikovog (i Srbije i Es-en-esa) 50. rođendana koji je "padao" baš 5.3, predala listu za parlamentarne izbore koju je podržalo blizu 50.000 građana. Sve do 14. marta, Vrhovnikovi videlisti sa lokala, masovno su prikupljali potpise za naprednjačke satelitske liste, a s obzirom na broj predatih listi koje ni u snu same ne mogu skupiti 10.000 potpisa, bilo je neophodno da jedni drugima u vrat, bez zaštitnih maski, duva još najmanje 40.000 hiljada simpatizera Es-en-esa... Uveče, 6. marta, međutim, Vrhovnik se, uprkos tome, hvali da je 90.000 ljudi potpisalo za Es-en-es, a u vezi sa korona virusom reče da "25 puta više ljudi u svetu umire od ujeda komarca nego od toga". Usput, Predsednik i Predsednik je, bez pardona, prvi predizborni miting Es-en-esa, pred najmanje hiljadu radnika, održao u valjevskom "Krušiku" 9. marta! Treće: Da li iko, iole pismen, osim Ustavnog suda Srbije, koji je to tako tumačio i u vreme kada je predsednik i Srbije i svoje tadašnje stranke bio Boris Tadić, smatra da funkcija predsednika Republike jeste, a funkcija komandanta najjačeg političkog fronta koji broji 750.000 članova - nije javna funkcija, ali bi zato javna funkcija bila, na primer, direktorovanje u javno-komunalnom preduzeću u Trgovištu, ako ono tamo postoji?! U pređašnjem slučaju, konstatovasmo da je Vrhovnik, na dan raspisivanja izbora, pet minuta bio predsednik svih građana Srbije, a onda celo popodne i veče predsednik samo 750.000 svojih stranačkih drugova i simpatizera svoje stranke. E, to što, recimo, u Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije ili u Zakonu o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, piše da se javnom funkcijom smatra samo funkcija koju funkcioner vrši na osnovu izbora, postavljenja i imenovanja u organe Srbije, pokrajine, opštine i grada i u organe njihovih javnih preduzeća - nije razlog da se ne postavi logično pitanje: da li, Ustavom definisani, predsednik svih građana Srbije može da bude, ni po babu ni po stričevima, predsednik svih građana, ako već predsednikuje vojskom od 750.000 svojih fanatičnih partijskih vojnika?  Četvrto: Kada su već "spojive" funkcije predsednika Republike i predsednika (najjače vladajuće) stranke, zašto je onda, u intervjuu "Novostima", 8. 5. 2012, posle parlamentarnih i prvog kruga predsedničkih izbora, baš Aleksandar Vučić, kao zamenik predsednika Es-en-esa i glavni menadžer predsedničke kampanje Tomislava Nikolića, najavio da će "Nikolić, za razliku od Tadića, biti predsednik svih građana, a ne samo svoje partije"? Vrhovnik je 23. februara najavio da će raspisati izbore po povratki iz Vašingtona ("početkom marta"), ali "ne na svoj rođendan, 5. marta, ni 4. marta koji se računa kao datum Staljinove smrti". Vrhovnik je američku vizitu okončao 3. marta, a već sutradan (ipak, na Džugašvilijevu godišnjicu!), raspisao izbore za Narodnu skupštinu!  Peto: Vanredno stanje zbog pandemije virusa (koje je označilo i "zamrzavanje" predizbornih radnji, ali ne i predizborne funkcionerske kampanje predsednika Es-en-esa i njegove stranke) nije uvela Narodna skupština, kako to Ustav nalaže, nego je to učinjeno potpisima predsednika Srbije, predsednice Vlade i predsednice parlamenta, dakle, trojca iz najvišeg rukovodstva Es-en-esa. Još je, pravno i logički, nesuvislije obrazloženje zašto to nije u martu (već, retroaktivno, u maju, kada smo imali nemerljivo veći broj zaraženih) učinio parlament: navodno, zato što je, uredbom ili zaključkom Vlade (iako je to samo podzakonski akt!), bilo zabranjeno da se na jednom mestu sastane više od 100 ljudi, a parlament broji 250 poslanika?! Šesto: Pre nego što je izborna kampanja "odmrznuta", bivši saziv Narodne skupštine je usvojio (8. maja, dakle, usred izborne kampanje, objavljeno u "Službenom glasniku"!) i izmenu Zakona o izboru narodnih poslanika, e da bi se "ohrabrile" na izlazak hiperkonstruktivne ili satelitske izborne liste za koje je 10 hiljada potpisa bio nedostižan cilj. Klasično, protizakonito menjanje izbornih uslova i pravila, u trenutku kada se "utakmica uveliko igra": omogućeno je overavanje potpisa i u lokalnim upravama itd.itd. Sedmo: Izbore za narodne poslanike raspisuje predsednik Republike, 90 dana pre isteka mandata Skuptšine, tako da se izbori okončaju u narednih 60 dana (Član 101 Ustava). To je moglo da znači samo jedno: da su izbori morali ne samo da se održe, nego i okončaju, mesec dana pre isteka mandata bivšeg skupštinskog saziva, tj. pre 3. juna. Uostalom, da je neko mnogo važan potegnuo za Titovim poimanjem prava ("ne morate se držati zakona kao pijan plota"), svedoči i činjenica da, tokom majske sednice bivšeg parlamenta, nije predložen bilo kakav pravni modus za zatvaranje ovog protivustavnog vakuuma koji je otpočeo 3. juna i traje, evo skoro, dva meseca. A tada se još moglo pozvati na višu silu, zbog koje je, na samom početku kampanje bilo uvedeno, pa početkom maja, ukinuto vanredno stanje - kao razlog za neustavno kašnjenje u okončavanju izbornog procesa. Osmo: Nameće se i sledeće pitanje: ko zakazuje prvu sednicu (nove) Narodne skupštine (po Ustavu, to čini "predsednik Skupštine iz prethodnog saziva") - pošto Srbija, od 3. juna, nema niti jednog narodnog poslanika? Da li to može da učini bilo ko od bivših čelnika parlamenta od 1990. godine (S. Unković, R. Božović, Z. Sokolović, D. Tomić, D. Maršićanin, N. Mićić, T. Nikolić, O. Dulić, S. Đukić - Dejanović, N. Stefanović...) ili niko od njih? Deveto Član 102, više nego jasan: Mandat narodnog poslanika počinje da teče danom potvrđivanja mandata u Narodnoj skupštini i traje četiri godine, odnosno do prestanka mandata narodnih poslanika tog saziva Narodne skupštine. Dakle, 3. juna su istekli mandati svih 250 narodnih poslanika bivšeg saziva. Deseto: Predsednik Republike, prema slovu Ustava (član 111) izražava državno (ne unutarstranačko, na primer) jedinstvo Republike Srbije! Član 115 propisuje da predsednik Republike "ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost". Predsednik ima osam (i samo osam!) ustavnih nadležnosti, među kojima svakako nije uzurpiranje nadležnosti Vlade, kao važnijeg dela izvršne vlasti, a pogotovo ne i ovlašćenja i nadležnosti zakonodavne il pravosudne vlasti.  Dalje: Član 120 Ustava kaže da predsednika Republike, kada je sprečen da obavlja dužnost ili mu mandat prestane pre isteka vremena na koje je biran - zamenjuje predsednik Narodne skupštine. Zbilja, kada je nakon isteka mandata bivšeg saziva Narodne skupštine, Vrhovnik putovao u inostranstvo, primera radi, u Pariz ili Banja Luku, ko ga je menjao u zemlji kada, od 3. juna, nemamo narodne poslanike u mandatu, pa time ni prvog među 250 jednakih koji bi trebalo da se odaziva na titulu "predsednik Narodne skupštine"? Da li je država, s obzirom da nema ni parlament ni Vladu, zapravo, bila obezglavljena kada je iz nje bila službeno odsutna jedina legalna i legitimna institucija izvršne vlasti - predsednik Republike?! I dalje: Prema članu 122 Ustava, Vlada je nosilac izvršne vlasti. Njena prva nadležnost je da utvrđuje i vodi politiku. Očito je da se bivša vlada bila odrekla te svoje najvažnije ustavne nadležnosti u korist predsednika Es-en-esa koji je, istovremeno, i predsednik Srbije. No, ako na tu neustavnu činjenicu i zažmurimo na oba oka, kako pomiriti fakat da, od 3. juna, iako je, po članu 124, "Vlada odgovorna Narodnoj skupštini za politiku Republike Srbije" itd, mi nemamo ni parlament ni vladu koju je taj, bivši skupštinski saziv, izabrao, pa kako, onda, da nepostojeća vlada odgovara nepostojećoj skupštini? I dalje: Član 128 Ustava ne ostavlja mesta nikakvim nedoumicama: "Mandat Vlade traje do isteka mandata Narodne skupštine koja ju je izabrala." Prema tome, pošto je sazivu Narodne skupštine koji je izabrao Vladu Ane Brnabić, mandat istekao 3. juna, Ana Brnabić se, dakle, lažno predstavlja kao "predsednik Vlade", pa čak i kao nekakva "premijerka", što je potpuno neustavna, apsolutna nepoznata, pravna kategorija u našem pravu. Termini "tehnička vlada" iliti "tehnička premijerka", za kojima posežu ovi što pokušavaju da vade "kestenje iz vatre", braneći režim od njega samog, odnosno od njegovog svesnog i bahatog brutalnih kršenja Ustava i zakona - pogotovo su besmisleni. Jer, da bi vlada kojoj je prestao mandat mogla da vrši poslove određene zakonom do izbora nove Vlade, bilo je neophodno da toj vladi "mandat prestane pre isteka vremena na koje je izabrana, izglasavanjem nepoverenja, raspuštanjem Skupštine ili ostavkom predsednika Vlade", a - ništa od toga se nije desilo! I dalje: Zakon o izboru narodnih poslanika, takođe, konstatuje da Narodna skuptšina ima 250 poslanika koji se biraju na četiri godine. Član 27 kaže da se izbori za poslanike održavaju najkasnije 30 dana pre isteka mandata poslanika kojima ističe mandat, čime se ponovo vraćamo na ustavnu obavezu da su izbori morali da se održe najkasnije do 4. maja. Zakon o izboru narodnih poslanika, takođe, konstatuje da Narodna skuptšina ima 250 poslanika koji se biraju na četiri godine. Član 27 kaže da se izbori za poslanike održavaju najkasnije 30 dana pre isteka mandata poslanika kojima ističe mandat, čime se ponovo vraćamo na ustavnu obavezu da su izbori morali da se održe najkasnije do 4. maja. I dalje: Član 7 istog Zakona o izboru narodnih poslanika propisuje da zaštitu izbornog prava obezbeđuju Republička izborna komisija, Upravni sud i nadležni sudovi. Ako RIK saopšti konačne rezultate, a ne sačeka, pre toga, presude Upravnog suda u vezi sa izborima (kao što nije učinila) - da li je "obezbeđena potpuna zaštita izbornog prava"? I dalje: Član 42 istog zakona, u stavu 2, propisuje da se naziv izborne liste određuje prema nazivu političke stranke koja listu podnosi, a u naziv se može uključiti i ime i prezime lica koje partija odredi kao nosioca izborne liste. Kako onda objasniti činjenicu da je, sa navodne liste Srpske napredne stranke, izostavljeno ime Srpske napredne stranke koja će, u oktroisanom parlamentu, kontrolisati četiri petine parlamenta? Jedino kao obična prevara birača, njihovo dovođenje u zabludu da se Aleksandar Vučić kandidovao i za poslanika i predsednika Vlade i odbornika i gradonačelnika svih naših gradova. Ali, sve i da prihvatimo da je tako - da SNS nije učestvovala na parlamentarnim izborima, već neka stranka "Aleksandar Vučić - Za našu decu" koje, inače, nema u registru političkih organizacija - naredna dva stava ovog zakona otvaraju ozbiljnu pravnu dilemu da li "lice određeno kao nosilac liste", iako je već predsednik Srbije, može da bude i "kandidat i za drugi organ", ako to poželi. Šta onda da radimo sa "nespojivošću javnih funkcija"? I dalje: Zakon o Vladi, u članu 16, kaže da Vladi, između ostalih slučajeva, prestaje mandat sa prestankom mandata Narodne skupštine. Apsolutno je jasno: parlamentu je mandat prestao 3. juna. U kome je, onda, kapacitetu bivša vlada? I tako dalje. I tome slično... Objasnio sam zašto smatram da su izbori bili nelegalni. A zašto ovaj parlament, nije rezultat izborne volje građana, već će, ako bude konstituisan, biti - od vladara autokrate "darovan" - dakle, oktroisan? Šta je oktroisanje, objasniću na primeru donošenja dva (srpska) ustava - oba doneta "odozgo", bez demokratske procedure, voljom i ukazom samodržavlja - iz prve polovine 20. veka.  Prvi je "Aprilski" (poznatiji kao "Oktroisani ustav") ustav koji je kralj Aleksandar Obrenović proglasio aprila 1901, a koji je ukinut 18. juna 1903, samo sedam dana nakon Majskog prevrata. Prema, do tada važećem, Namesničkom ustavu iz 1869, za donošenje novog ustava morala je da se sazove Velika skupština, ali kralj se bojao Velike skupštine. Zbog toga je zaobišao parlament, faktički izveo državni udar, a zatim "darovao" ili oktroisao novi ustav, koji je predstavljao kombinaciju Radikalskog ustava iz 1888. i naprednjačkog nacrta ustava.  Drugi je "Oktroisani ustav" kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića Ujedinitelja koji je monarh "darovao" narodu nakon prethodne diktature koja je potrajala od 6. januara 1929. do 3. septembra 1931. godine. Povod za uvođenje "Šestojanuarske diktature" je bio atentat nad čelnicima Hrvatske seljačke stranke u Skupštini, posle čega je kralj Aleksandar u proglasu objavljenom 6. januara 1929. objavio da su "ti žalosni razdori i događaji (...) pokolebali kod Naroda veru u korisnost te ustanove", te da zato između kralja i naroda "ne može i ne sme biti više posrednika". Kralj je ukinuo Vidovdanski ustav i lično preuzeo izvršnu, zakonodavnu i vojnu vlast, a za formalnog predsednika vlade imenovao generala Petra Živkovića. Jedini legalni i legitiman put za izlazak iz ovog stanja podrazumeva da  predsednik Republike pozove na opštegrađanski i opštepolitički konsenzus. A, u ovom trenutku, imamo najmanje tri najviša građanska, nacionalna i državna razloga (ugroženo narodno zdravlje, pritisci spolja u vezi sa Kosovom i Metohijom, ekonomska kriza koja nam sledi na jesen) za povlačenje takvog poteza.  Prvi znak dobre volje s predsednikove strane moglo bio da bude najavljeno povlačenje sa mesta predsednika njegove stranke i organizovanje poštenog okruglog stola vlasti i cele opozicije koja je, ne svojom voljom, isterana na ulicu. (cvijetinmilivojevic.b

----------------------------------------------------------

Datum: 31.07.2020

Medij: objektivno1.rs

Link: http://objektivno1.rs/vesti-obj1/18059/novinari-i-nvo-za-drzavu-veci-kriminalci-od-sarica.html

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Novinari i NVO za državu veći kriminalci od Šarića

  1. 07. 2020. Izvor: Nova Uprava za sprečavanje pranja novca slavodobitno je sačinila spisak medijskih radnika i nevladinih organizacija i od banaka zatražila uvid u sve njihove transakcije u prethodnih godinu dana. Tako ih je praktično označila kao potencijalno najveće finansijske kriminalce u državi, dok su pranje para u slučaju Darka Šarića i mnogih sličnih, zbog kojih je Srbija do nedavno bila na crnoj listi Međudržavnog tela za borbu protiv pranja novca (FATF), na čekanju. Godinama. Naime, Uprava za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija, napravila je spisak medijskih radnika i nevladinih organizacija na kojem se imenom, prezimenom i matičnim brojem, odnosno, nazivom nalazi 20 ljudi i 37 organizacija ili udruženja. Pritom, za sada nije utvrđeno po kojem osnovu se vodi ova istraga i na koji način su pomenuti ljudi i organizacije sumnjivi za pranje novca i potencijalno finansiranje terorizma.Istovremeno, mnogi slučajevi u kojima postoje više nego osnovane sumnje za ovo kriminalno delo godinama tavore u sudovima ili se postupak protiv "sumnjiviih" uopšte ni ne vodi. Takva je situacija, recimo, sa slučajem Darka Šarića, koji je lično guvernerka Jorgovanka Tabaković označila kao glavnog krivca što se Srbija našla na crnoj listi zemalja sa "sistemskim manjkavostima" u borbi protiv terorizma i pranja novca Međudržavnog tela za borbu protiv pranja novca (FATF ). Foto: Pixabay.com "Najveći problem zbog kog se Srbija našla na toj listi bilo je kasno podnošenje krivičnih prijava za zloupotrebe položaja, između ostalog i pranja novca u određenim bankarskim aferama, prvenstveno u slučaju Šarić", rekla je tada Tabaković. Danas su medijske i nevladine organizacije praktično proglašene većim kriminalcima od Šarića, a da nikome nije jasno po kojem osnovu su proglašene za državnog neprijatelja broj jedan.Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić za Nova.rs kaže da se kontrola koja se vrši na osnovu Zakona o sprečavanju pranja novca obavlja na osnovu procene o postojanju rizika u vezi sa transakcijama novca."Preporuka broj osam ovog zakona sugeriše da se proveravaju one aktivnosti za koje postoji sumnja da su povezane sa finansiranjem terorizma. Zato nisu dovoljno dobra objašnjenja koja smo dobili od Uprave za pranje novca, da je reč o redovnoj kontroli. Za kontrolu mora pre svega postojati bar neki element sumnje. Zvuči čudno da su odabrana novinarska udruženja i baš ove NVO, kad su njihovi izvori prihoda poznati i javni. Nije reč o nekim izvorima koji su nepoznatog porekla i postoji sumnja da se preko njih finansira terorizam", objašnjava Nenadić.Opširnije pročitajte na Nova.rs  

----------------------------------------------------------

Datum: 31.07.2020

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2963696/trazi-se-usluga-izmuljavanja-jezera-tikvara-u-backoj-palanci

Autori: @ekapija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Traži se usluga izmuljavanja jezera Tikvara u Bačkoj Palanci

(Ilustracija) Opština Bačka Palanka raspisala je javnu nabavku usluge izmuljavanja prirodnog jezera Tikvara.Rok za podnošenje ponuda je 18. avgust 2020. godine.Detalje tendera pogledajte OVDE.Ilustracija (Foto: Aleksandar Parezanović)Opština Bačka Palanka raspisala je javnu nabavku usluge izmuljavanja prirodnog jezera Tikvara.Rok za podnošenje ponuda je 18. avgust 2020. godine.Detalje tendera pogledajte OVDE .    

----------------------------------------------------------

Datum: 31.07.2020

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2963779/koronavirus-produzio-tender-za-izradu-tehnicke-dokumentacije-za-rekonstrukciju-trga-nikole-pasica

Autori: @ekapija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Koronavirus produžio tender za izradu tehničke dokumentacije za rekonstrukciju Trga Nikole Pašića

Rok za podnošenje ponuda za izradu tehničke dokumentacije za rekonstrukciju Trga Nikole Pašića produžen je do 7. avgusta.Kako se navodi u obaveštenju, rok, koji je prvobitno bio do 3. avgusta, produžen je zbog odsustva članova komisije za javnu nabavku, kao i zbog otežanih uslova Rok za podnošenje ponuda za izradu tehničke dokumentacije za rekonstrukciju Trga Nikole Pašića produžen je do 7. avgusta.Kako se navodi u obaveštenju, rok, koji je prvobitno bio do 3. avgusta, produžen je zbog odsustva članova komisije za javnu nabavku, kao i zbog otežanih uslova poslovanja potencijalnih ponuđača i pribavljanja neophodne dokumentacije u uslovima složene zdravstvene situacije u Srbiji.Inače, polazna osnova za izradu dokumentacije za rekonstrukciju Trga je konkursno idejno rešenje arhitekti Zorice Savičić i Zorana Dmitrovića.Ovo rešenje je 2016. godne dobilo prvu nagradu na javnom idejnom konkursu za tri centralna trga u Beogradu (Trg Nikole Pašića, Trg Terazije i Trg Republike) koji je organizovao Grad Beograd u saradnji sa sprovodiocem konkursa Društvom arhitekata Beograda.Kako se navodi u dokumentaciji, rekonstrukcijom Trga, koji obuhvata prostor površine oko 8.000 m2 treba predvideti fleksibilan, višenamenski prostor, nivelaciono pogodan i infrastrukturno opremljen za različite manifestacije u toku godine.Prilaz i obradu partera u zoni ispred Kombank dvorane treba projektovati tako da se naznači ulaz i obezbedi nesmetan pristup za sve kategorije korisnika.Spomenik Nikoli Pašiću pozicijom i obradom postamenta treba uklopiti u ambijent trga, a neophodno je, navodi se, tokom razrade konsultovati se sa autorom spomenika kao i sa Gradskom komisijom za spomenike.Pozicija fontane se zadržava, ali treba razmotriti mogućnost redizajna postojeće fontane, uz eventualnu promenu geometrije, tako da vizuelno i tehnološki prostor fontane ostane dostupan u toku čitave godine.Detaljnije o tenderu pogledajte OVDE.        

----------------------------------------------------------

Datum: 31.07.2020

Medij: nuns.rs

Link: http://nuns.rs/info/news/49514/subotica-u-gradu-niko-nije-nadlezan-za-informacije-o-virusu-korona.html

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Subotica: U gradu niko nije nadležan za informacije o virusu korona

Autor: Natalija Jakovljević, VOICE Izvor: CenzolovkaTweetDok se u javnosti licitira sa mogućim brojkama, šire se dezinformacije, a građani na lokalnom nivou ostaju uskraćeni za informacije od javnog značaja koje se tiču javnog zdravljaU Subotici ne postoji nikakva dvosmerna komunikacija između nadležnih institucija, zdravstvenih ustanova, gradskog Štaba za vanredne situacije, pa ni većine lekara, kada su u pitanju informacije koje se tiču virusa korona. Novinari se o epidemiološkoj situaciji informišu putem zvaničnih kanala, na sajtu Opšte bolnice Subotica ili putem povremenih saopštenja Štaba za vanredne situacije. Vezano za informacije o broju zaraženih u subotičkom Gerontološkom centru, Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) nije dobio ni jedan odgovor od lokalnih, ni državnih institucija. Dok se u javnosti licitira sa mogućim brojkama, šire se dezinformacije, a građani na lokalnom nivou ostaju uskraćeni za informacije od javnog značaja koje se tiču javnog zdravlja.Sagovornici VOICE-a rekli su da je centralizacija podataka i uskraćivanje svih relevantnih informacija medijima nerazumno i da se time stvara nepoverenje u vlast i uznemirenost kod građana, posebno na lokalnom nivou. Otvoreno pismo koje je potpisao veliki broj medicinskih radnika ukazuje na svojevrsni bunt do kojeg su dovele upravo manipulacije medicinom i istinom.Prema informacijama Štaba za vanredne situacije u Subotici od 20. jula, u  Gerontološkom centru  je povrđeno 11 pozitivnih korisnika na virus korona sa lakšom kliničkom slikom koji su su stabilnog stanja, kao i tri zaposlena radnika koja su u kućnoj izolaciji.VOICE se za dodatne informacije obratio Opštoj bolnici Subotica, koja na svom sajtu svakodnevno objavljuje podatke o broju zaraženih, hospitalizovanih i otpuštenih. Međutim, odgovore nismo dobili ni o tome, koliko je u proteklom periodu ukupno korisnika Gerontološkog centra hospitalizovano u Opštoj bolnici u Suboticai, niti kakvo je njihovo zdravstveno stanje, da li ima eventualno smrtnih ishoda i ima li među njima i hospitalizovanih radnika iz Gerontološkog centra.VOICE je pitanja uputio i Štabu za vanredne situacije u Subotici o tome koliko je ukupno korisnika Gerontološkog centra zaraženo i da li se oni nalaze u Domu ili su hospitalizovani u Opštu bolnicu Subotica ili u neke druge ustanove; kakvo je njihovo zdravstveno stanje, da li eventualno ima smrtnih ishoda; koliko je ukupno zaposlenih u Gerontološkom centru zaraženo, gde se oni nalaze i u kakvom su zdravstvenom stanju; da li su svi korisnici Doma i zaposleni testirani na virus; na koji način je virus "ušao" u Gerontološki centar; kakve su dodatne mere preduzete u ovom Centru, kao i kome od medicinskih radnika, lekara, novinari mogu da se obrate za izjave vezano za epidemiološku situaciju u Subotici. Odgovore nismo dobili.Sa istim pitanjima novinarka VOICE-a obratila i direktoru Gerontološkog centra u Subotici, koji uvek daje izjave svim medijima, međutim, ovaj put nam je rečeno da mu je zabranjeno da daje izjave i da se obratimo nadležnom ministarstvu za odgovore "koje je jedino nadležno da informiše javnost".VOICE se pismenim putem obratio i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i zatražio odgovore na pomenuta pitanja, kao i zbog čega direktor Gerontološkog centra ne može da daje izjave novinarima kao i ranije i zašto tu funkciju umesto nadležnih u ovom Centru obavlja nadležno ministarstvo. U odgovoru ministarstva upućeni smo na  link  sa objašnjenjem da se preko njega možemo informisati u vezi sa temom kojom se bavimo. S obzirom da link vesti koji smo dobili ne sadrži ni jedan odgovor na naša pitanja, zatražili smo da nam odgovore na sva prethodno postavljena pitanja. Odgovore nismo dobili.Prema nezvaničnim izvorima do kojih je došao VOICE od pojedinih zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, broj zaraženih u Gerontološkom centru je minimum duplo veći u odnosu na poslednje objavljene informacije gde se navodi broj od 11 zaraženih.Uskraćivanje informacija stvaraju uznemirenost i nepoverenjeProgramski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić podsetio je za VOICE da je uveden jedinstveni informacioni sistem za celu zemlju, koji vodi "Batut", gde bi trebalo da se slivaju svi podaci o testiranim, zaraženim, lečenim i preminulim osobama iz svih zdravstvenih ustanova i da bi iz tog sistema trebalo da bude vidljivo kakva je situacija u svakoj lokalnoj samoupravi."Međutim, ti podaci nisu ažurirani za svaki dan po svakoj opštini, pa je to stvorilo utisak da se nešto krije. Bilo bi dobro i primerno situaciji da pored davanja saopštenja o situaciji Štab za vanredne situacije i lokalne zdravstvene ustanove daju i dodatne informacije na pitanja novinara", smatra Nenadić.Dodao je da ne postoji zakonom uređena obaveza da se odgovara na novinarska pitanja, mada bi to trebalo da bude normalno u demokratskom društvu, pa stoga nema pravne zaštite ukoliko lokalna vlast nije otvorena prema građanima."I mediji i građani imaju drugu pravnu mogućnost - da u vezi sa ovim pitanjima postavljaju zahteve za pristup informacijama. Pošto je reč o informacijama koje se tiču javnog zdravlja, rok za odgovor na takve zahteve je 48 sati", ističe Nenadić.Prema njegovim rečima, građani bi putem medija trebalo da imaju mogućnost da dobiju odgovor na sva otvorena pitanja, jer saopštenja mogu biti nejasna ili nepotpuna."Ukoliko lokalne samouprave i ustanove ne žele da pruže dodatne informacije, to će biti na štetu jačanja poverenja između vlasti i građana, da stvori uznemirenost ili nepoverenje i da se u krajnjoj liniji odrazi loše na borbu protiv pandemije", kaže Nenadić.Dr Miroslav Ilić iz Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici kaže za VOICE da totalitarna država koja teži da sve vodi centralizovano ima nameru da građanima pokaže da jedino ona ima pravo da brine o njima, a da bi joj bili zahvalni, kao i da opravda enormne izdatke za koje niko ne zna koliki su, a napravljeni su u vreme "vanrednog stanja" (respiratori, maske, lekovi, "Vatreno oko", i drugo)."Zato ne sme biti 'decentralizacije' podataka, da niko ne sme ništa da pita", smatra Ilić.Pismo lekara: Bunt zbog manipulacija medicinom i istinomOn je naveo da je uzrok otvorenog  pisma lekara  o smeni Kriznog štaba koje je do sada potpisalo više od 2.700 zdravstvenih radnika reakcija na manipulacije medicinom i istinom."Kada se tome doda i neumerenost (sve)vlasti u osionosti obraćanja na konferencijama za medije u kojima se izbegava objektivna odgovornost onih koji su rukovodili ponašanjem građana, a sva krivica prebacije na 'unutrašnje neprijatelje' i same građane, uz stalne pretnje 'policijskim časom' - rezultat je bunt samomislećih ljudi", smatra dr Ilić."Takođe, estradno nastupanje epidemiologa koji nisu ispunili jedini svoj zadatak, a to je da brinu o tačnim brojkama obolelih i umrlih, nasuprot potpune marginalizacije svih drugih lekara koji direktno leče najteže obolele pacijente i stavljaju svoj život na kocku, zajedno sa medicinskim sestrama i drugim osobljem, dovodi do velikog nezadovoljstva", kaže Ilić i dodaje da se ni aktuelni ministri zdravlja nisu najbolje snašli, tako da je i to razlog za otklon od politike prema "struci", to jest, istinitom i časnom lekarstvu.Nemanja Nenadić takođe smatra da se svi postupci vlasti koji se mogu tumačiti kao manipulacija ili skrivanje podataka izrazito štetni za suzbijanje zaraze jer narušavaju poverenje koje je neophodno da postoji u ovakvim vanrednim situacijama."S druge strane, potpuno je normalno i očekivano da postoji nesnalaženje i da se mogu javiti neusaglašenosti u podacima, jer je situacija nova, jer se podaci popunjavaju na mnogo mesta i jer ih možda ne unose svi na jednak način. Vlast može imati kratkoročne interese da se podaci štimuju tako da izgleda kao da je situacija bolja nego što jeste u nekom trenutku, na primer u onim nedeljama koje su prethodile junskim izborima", kaže Nenadić.On navodi da, ukoliko se pokaže da su podaci iz baze zaista "filtrirani" kako bi pokazali bolju sliku u tom periodu, "takvo postupanje čini se nerazumnim"."Naime, mi već nekoliko godina imamo situaciju na političkoj sceni u kojoj je vladajuća stranka neprikosnovena pa njihova nadmoćna pobeda na izborima svakako ne bi bila dovedena u pitanje ni da su građani znali da je ukupan broj zaraženih i preminulih npr. duplo veći nego što je saopštavano, ili da su i u predizbornom periodu ostale na snazi neke od restriktivnih mera umesto što je prerano proglašena 'pobeda nad Koronom' i što je to korišćeno u kampanji", objašnjava Nenadić.Prema njegovim rečima, sada bi trebalo omogućiti potpun uvid u bazu podataka iz informacionog sistema COVID-19 i raditi na tome da se poljuljano poverenje povrati.Očekuje nas duga borba sa Kovid-19Dr Miroslav Ilić savetuje građanima da izbegavaju sve zatvorene prostore i da u njima nose masku, da izbegavaju boravak među velikim brojem ljudi i da vode brigu o svakoj prehladi ili bilo kom svom oboljenju, da ne bi bili dostupni virusu."Bojim se da će Kovid-19, kao bolest sa kojom se još upoznajemo i koja je vrlo opaka morati još dugo da se borimo. Možda i čitavu jednu generaciju svetske populacije", upozorava Ilić.On je podsetio da se PCR testovi centralizovano nabavljaju u Kini, zbog čega je i kupljeno "Vatreno oko", a da sve nabavke idu preko države i njenih organa, "pa i ambasadora, što smo videli na dočeku kineskih stručnjaka"."Tačnost kineskih PCR testova je veoma upitna. Zato ne sme niti jedan drugi proizvođač ili sertifikovana laboratorija da ima 'kontrolu' nad kineskim testovima", smatra dr Ilić.Bez PCR testova u SuboticiSubotičanka koja je govorila za VOICE, a koja je želela da ostane anonimna, kaže da nije uspela da se tokom jučerašnjeg dana testira na korona virus, zato što u Zavodu za javno zdravlje nema testova."Sledeće nedelje moram u Budimpeštu, međutim, u Zavodu se niko ne javlja na telefon, a ja bih da pitam da li rade PCR test. Kada ih zovem preko centrale, spuštaju mi telefon. Već dve nedelje zovem taj broj, pa sam otišla lično da proverim", kaže naša sagovornica.Dodala je da joj je žena sa termometrom ispred ulaza u Zavod objasnila da već oko četiri nedelje ne rade PCR testove, već samo one na antitela."Mada, na ulazu stoji ispisano da je PCR testiranje 6.000 dinara, i naveden je i račun za uplatu. E sad, zašto ne skinu taj papir? Rečeno mi je da se PCR testiranje radi u Novom Sadu i da njih treba da zovem. Testiranje i put u Novi Sad pa u Budimpeštu će me skupo koštati. Smrt fašizmu, a narod šta izabere - što kaže Dubioza kolektiv", poručuje ova Subotičanka.Dostupne zbirne informacije o broju zaraženih u staračkim domovimaU ustanovama socijalne zaštite i domovima za smeštaj starih i odraslih osoba potvrđeno je prisustvo virusa korona kod 162 korisnika i 94 zaposlena,  saopštilo je  u utorak, 27. jula, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.Prisustvo virusa potvrđeno je u gerontološkim centrima u Mataruškoj Banji, Rumi, Beogradu (na Voždovcu), u Mladenovcu, Knjaževcu, Subotici i Novom Sadu, Ustanovi za odrasle i starije u Leskovcu, Domu za smeštaj starih u Surdulici i domu za stare u Kuli. Do sada je izlečeno 644 korisnika socijalne zaštite i 242 zaposlena.Na osnovu poslednjeg izveštaja od 28. jula, na  sajtu  Opšte bolnice Subotica navedeno je da je u poslednja 24 sata u Kovid respiratornoj ambulanti Opšte bolnice Subotica obavljeno 37 pregleda, od toga je šest pacijenata zadržano na bolničkom lečenju. Istovremene, na dalju kućnu izolaciju otpušteno je 12 pacijenata u oporavljenom stanju.Trenutno se na bolničkom lečenju u Kovid delu bolnice (Kovid infektivno odeljenje, Kovid centar, Kovid jedinica intenzivnog lečenja) nalazi ukupno 98 pacijenata, od kojih je 11 u Kovid jedinici intenzivnog lečenja, a sedam na mehaničkoj ventilaciji.                                            

----------------------------------------------------------

Datum: 31.07.2020

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2963831/smederevo-dobija-jedinstven-stadion-u-regionu-kraljica-sportova-izmedju-zidina-tvrdjave

Autori: @ekapija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Smederevo dobija jedinstven stadion u regionu - Kraljica sportova između zidina Tvrđave

Izgradnja atletskog stadiona u Smeredevu trebalo bi da bude završena u avgustu, a ovaj stadion biće jedinstven jer se nalazi između zidina Smedereveske tvrđave.Atletski savez Srbije raspisao je u maju javnu nabavku za izgradnju atletske staze na atletskom stadionu unutar Tvrđave u Izgradnja atletskog stadiona u Smeredevu trebalo bi da bude završena u avgustu, a ovaj stadion biće jedinstven jer se nalazi između zidina Smedereveske tvrđave. - To će biti jedinstven atletski objekat na svetu i vrlo atraktivan za organizaciju međunarodnih i domaćih takmičenja, jer će biti između zidina Smederevske tvrđave - rekao je Slobodan Branković, generalni sekretar Srpskog atletskog saveza.Gradnja atletske staze u Smederevu je započeta 2012, kada je kamen temeljac u Tvrđavi postavio slavni ukrajinski skakač uvis Sergej Bupka, a tada je najavljeno da će staza nositi njegovo ime.- Zahvaljujući upornosti Srpskog atletskog saveza konačno ćemo uspeti da realizujemo ovaj projekat. Pre osam godina, udarili smo kamen temeljac (2012), a ovog avgusta će svi građani Smedereva dobiti jedan stadion na koji će biti ponosni - rekla je prilikom potpisivanja ugovora gradonačelnica Smedereva Jasna Avramović.Sredstva za ovaj projekat je osim grada Smedereva dalo Ministarstvo omladine i sporta, kao i Srpski atletski savez koji će deo pokriti iz svojih sponzorskih i donatorskih sredstava. Pored pomenutih institucija ogromnu podršku pružio je i predsednik Atletskog kluba Smederevo, Darko Savić, navodi se na sajtu grada.  

----------------------------------------------------------

Datum: 31.07.2020

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2963806/raspisan-novi-tender-za-rekonstrukciju-luke-u-smederevu-i-izgradnju-terminala

Autori: @ekapija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Raspisan novi tender za rekonstrukciju luke u Smederevu i izgradnju terminala

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture raspisalo je novu javnu nabavku za rekonstrukciju i izgradnju terminala za rasuti i pojedinačni teret u Luci Smederevo.Radovima je planirana sanacija postojećeg lučkog područja i pristaništa od približno 3,8 ha i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture raspisalo je novu javnu nabavku za rekonstrukciju i izgradnju terminala za rasuti i pojedinačni teret u Luci Smederevo.Radovima je planirana sanacija postojećeg lučkog područja i pristaništa od približno 3,8 ha i izgradnja novog dela luke površine 21 ha, kao produžetak postojećeg lučkog područja.Radovi uključuju i izgradnju pristupnih saobraćajnica i pripadajuće infrastrukture. Međutim, ovaj postupak obustavljen je 15. aprila 2020. Kako se navodi u obrazloženju, razlog za obustavu je što tehnički prihvatljiva punuda premašuje raspoloživa finansijska sredstva. Kako je u tenderskoj dokumentaciji ranije navedeno, trebalo je da se radovi se finansiraju sa po 50% iz kredita Evropske investicione banke (EIB) i republičkog budžeta.Detaljnije o tenderu pogledajte OVDE.  

----------------------------------------------------------

Datum: 31.07.2020

Medij: uns.org.rs

Link: http://uns.org.rs/desk/vesti-iz-medija/101984/subotica-u-gradu-niko-nije-nadlezan-za-informacije-o-virusu-korona.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Subotica: U gradu niko nije nadležan za informacije o virusu korona

  1. 07. 2020. Autor: Natalija Jakovljević, VOICE Izvor: Cenzolovka Dok se u javnosti licitira sa mogućim brojkama, šire se dezinformacije, a građani na lokalnom nivou ostaju uskraćeni za informacije od javnog značaja koje se tiču javnog zdravlja U Subotici ne postoji nikakva dvosmerna komunikacija između nadležnih institucija, zdravstvenih ustanova, gradskog Štaba za vanredne situacije, pa ni većine lekara, kada su u pitanju informacije koje se tiču virusa korona. Novinari se o epidemiološkoj situaciji informišu putem zvaničnih kanala, na sajtu Opšte bolnice Subotica ili putem povremenih saopštenja Štaba za vanredne situacije. Vezano za informacije o broju zaraženih u subotičkom Gerontološkom centru, Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) nije dobio ni jedan odgovor od lokalnih, ni državnih institucija. Dok se u javnosti licitira sa mogućim brojkama, šire se dezinformacije, a građani na lokalnom nivou ostaju uskraćeni za informacije od javnog značaja koje se tiču javnog zdravlja.Sagovornici VOICE-a rekli su da je centralizacija podataka i uskraćivanje svih relevantnih informacija medijima nerazumno i da se time stvara nepoverenje u vlast i uznemirenost kod građana, posebno na lokalnom nivou. Otvoreno pismo koje je potpisao veliki broj medicinskih radnika ukazuje na svojevrsni bunt do kojeg su dovele upravo manipulacije medicinom i istinom.Prema informacijama Štaba za vanredne situacije u Subotici od 20. jula, u Gerontološkom centru je povrđeno 11 pozitivnih korisnika na virus korona sa lakšom kliničkom slikom koji su su stabilnog stanja, kao i tri zaposlena radnika koja su u kućnoj izolaciji.VOICE se za dodatne informacije obratio Opštoj bolnici Subotica, koja na svom sajtu svakodnevno objavljuje podatke o broju zaraženih, hospitalizovanih i otpuštenih. Međutim, odgovore nismo dobili ni o tome, koliko je u proteklom periodu ukupno korisnika Gerontološkog centra hospitalizovano u Opštoj bolnici u Suboticai, niti kakvo je njihovo zdravstveno stanje, da li ima eventualno smrtnih ishoda i ima li među njima i hospitalizovanih radnika iz Gerontološkog centra.VOICE je pitanja uputio i Štabu za vanredne situacije u Subotici o tome koliko je ukupno korisnika Gerontološkog centra zaraženo i da li se oni nalaze u Domu ili su hospitalizovani u Opštu bolnicu Subotica ili u neke druge ustanove; kakvo je njihovo zdravstveno stanje, da li eventualno ima smrtnih ishoda; koliko je ukupno zaposlenih u Gerontološkom centru zaraženo, gde se oni nalaze i u kakvom su zdravstvenom stanju; da li su svi korisnici Doma i zaposleni testirani na virus; na koji način je virus "ušao" u Gerontološki centar; kakve su dodatne mere preduzete u ovom Centru, kao i kome od medicinskih radnika, lekara, novinari mogu da se obrate za izjave vezano za epidemiološku situaciju u Subotici. Odgovore nismo dobili.Sa istim pitanjima novinarka VOICE-a obratila i direktoru Gerontološkog centra u Subotici, koji uvek daje izjave svim medijima, međutim, ovaj put nam je rečeno da mu je zabranjeno da daje izjave i da se obratimo nadležnom ministarstvu za odgovore "koje je jedino nadležno da informiše javnost".VOICE se pismenim putem obratio i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i zatražio odgovore na pomenuta pitanja, kao i zbog čega direktor Gerontološkog centra ne može da daje izjave novinarima kao i ranije i zašto tu funkciju umesto nadležnih u ovom Centru obavlja nadležno ministarstvo. U odgovoru ministarstva upućeni smo na link sa objašnjenjem da se preko njega možemo informisati u vezi sa temom kojom se bavimo. S obzirom da link vesti koji smo dobili ne sadrži ni jedan odgovor na naša pitanja, zatražili smo da nam odgovore na sva prethodno postavljena pitanja. Odgovore nismo dobili.Prema nezvaničnim izvorima do kojih je došao VOICE od pojedinih zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, broj zaraženih u Gerontološkom centru je minimum duplo veći u odnosu na poslednje objavljene informacije gde se navodi broj od 11 zaraženih.Uskraćivanje informacija stvaraju uznemirenost i nepoverenjeProgramski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić podsetio je za VOICE da je uveden jedinstveni informacioni sistem za celu zemlju, koji vodi "Batut", gde bi trebalo da se slivaju svi podaci o testiranim, zaraženim, lečenim i preminulim osobama iz svih zdravstvenih ustanova i da bi iz tog sistema trebalo da bude vidljivo kakva je situacija u svakoj lokalnoj samoupravi."Međutim, ti podaci nisu ažurirani za svaki dan po svakoj opštini, pa je to stvorilo utisak da se nešto krije. Bilo bi dobro i primerno situaciji da pored davanja saopštenja o situaciji Štab za vanredne situacije i lokalne zdravstvene ustanove daju i dodatne informacije na pitanja novinara", smatra Nenadić.Dodao je da ne postoji zakonom uređena obaveza da se odgovara na novinarska pitanja, mada bi to trebalo da bude normalno u demokratskom društvu, pa stoga nema pravne zaštite ukoliko lokalna vlast nije otvorena prema građanima."I mediji i građani imaju drugu pravnu mogućnost - da u vezi sa ovim pitanjima postavljaju zahteve za pristup informacijama. Pošto je reč o informacijama koje se tiču javnog zdravlja, rok za odgovor na takve zahteve je 48 sati", ističe Nenadić.Prema njegovim rečima, građani bi putem medija trebalo da imaju mogućnost da dobiju odgovor na sva otvorena pitanja, jer saopštenja mogu biti nejasna ili nepotpuna."Ukoliko lokalne samouprave i ustanove ne žele da pruže dodatne informacije, to će biti na štetu jačanja poverenja između vlasti i građana, da stvori uznemirenost ili nepoverenje i da se u krajnjoj liniji odrazi loše na borbu protiv pandemije", kaže Nenadić.Dr Miroslav Ilić iz Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici kaže za VOICE da totalitarna država koja teži da sve vodi centralizovano ima nameru da građanima pokaže da jedino ona ima pravo da brine o njima, a da bi joj bili zahvalni, kao i da opravda enormne izdatke za koje niko ne zna koliki su, a napravljeni su u vreme "vanrednog stanja" (respiratori, maske, lekovi, "Vatreno oko", i drugo)."Zato ne sme biti 'decentralizacije' podataka, da niko ne sme ništa da pita", smatra Ilić.Pismo lekara: Bunt zbog manipulacija medicinom i istinomOn je naveo da je uzrok otvorenog pisma lekara o smeni Kriznog štaba koje je do sada potpisalo više od 2.700 zdravstvenih radnika reakcija na manipulacije medicinom i istinom."Kada se tome doda i neumerenost (sve)vlasti u osionosti obraćanja na konferencijama za medije u kojima se izbegava objektivna odgovornost onih koji su rukovodili ponašanjem građana, a sva krivica prebacije na 'unutrašnje neprijatelje' i same građane, uz stalne pretnje 'policijskim časom' - rezultat je bunt samomislećih ljudi", smatra dr Ilić."Takođe, estradno nastupanje epidemiologa koji nisu ispunili jedini svoj zadatak, a to je da brinu o tačnim brojkama obolelih i umrlih, nasuprot potpune marginalizacije svih drugih lekara koji direktno leče najteže obolele pacijente i stavljaju svoj život na kocku, zajedno sa medicinskim sestrama i drugim osobljem, dovodi do velikog nezadovoljstva", kaže Ilić i dodaje da se ni aktuelni ministri zdravlja nisu najbolje snašli, tako da je i to razlog za otklon od politike prema "struci", to jest, istinitom i časnom lekarstvu.Nemanja Nenadić takođe smatra da se svi postupci vlasti koji se mogu tumačiti kao manipulacija ili skrivanje podataka izrazito štetni za suzbijanje zaraze jer narušavaju poverenje koje je neophodno da postoji u ovakvim vanrednim situacijama."S druge strane, potpuno je normalno i očekivano da postoji nesnalaženje i da se mogu javiti neusaglašenosti u podacima, jer je situacija nova, jer se podaci popunjavaju na mnogo mesta i jer ih možda ne unose svi na jednak način. Vlast može imati kratkoročne interese da se podaci štimuju tako da izgleda kao da je situacija bolja nego što jeste u nekom trenutku, na primer u onim nedeljama koje su prethodile junskim izborima", kaže Nenadić.On navodi da, ukoliko se pokaže da su podaci iz baze zaista "filtrirani" kako bi pokazali bolju sliku u tom periodu, "takvo postupanje čini se nerazumnim"."Naime, mi već nekoliko godina imamo situaciju na političkoj sceni u kojoj je vladajuća stranka neprikosnovena pa njihova nadmoćna pobeda na izborima svakako ne bi bila dovedena u pitanje ni da su građani znali da je ukupan broj zaraženih i preminulih npr. duplo veći nego što je saopštavano, ili da su i u predizbornom periodu ostale na snazi neke od restriktivnih mera umesto što je prerano proglašena 'pobeda nad Koronom' i što je to korišćeno u kampanji", objašnjava Nenadić.Prema njegovim rečima, sada bi trebalo omogućiti potpun uvid u bazu podataka iz informacionog sistema COVID-19 i raditi na tome da se poljuljano poverenje povrati.Očekuje nas duga borba sa Kovid-19Dr Miroslav Ilić savetuje građanima da izbegavaju sve zatvorene prostore i da u njima nose masku, da izbegavaju boravak među velikim brojem ljudi i da vode brigu o svakoj prehladi ili bilo kom svom oboljenju, da ne bi bili dostupni virusu."Bojim se da će Kovid-19, kao bolest sa kojom se još upoznajemo i koja je vrlo opaka morati još dugo da se borimo. Možda i čitavu jednu generaciju svetske populacije", upozorava Ilić.On je podsetio da se PCR testovi centralizovano nabavljaju u Kini, zbog čega je i kupljeno "Vatreno oko", a da sve nabavke idu preko države i njenih organa, "pa i ambasadora, što smo videli na dočeku kineskih stručnjaka"."Tačnost kineskih PCR testova je veoma upitna. Zato ne sme niti jedan drugi proizvođač ili sertifikovana laboratorija da ima 'kontrolu' nad kineskim testovima", smatra dr Ilić.Bez PCR testova u SuboticiSubotičanka koja je govorila za VOICE, a koja je želela da ostane anonimna, kaže da nije uspela da se tokom jučerašnjeg dana testira na korona virus, zato što u Zavodu za javno zdravlje nema testova."Sledeće nedelje moram u Budimpeštu, međutim, u Zavodu se niko ne javlja na telefon, a ja bih da pitam da li rade PCR test. Kada ih zovem preko centrale, spuštaju mi telefon. Već dve nedelje zovem taj broj, pa sam otišla lično da proverim", kaže naša sagovornica.Dodala je da joj je žena sa termometrom ispred ulaza u Zavod objasnila da već oko četiri nedelje ne rade PCR testove, već samo one na antitela."Mada, na ulazu stoji ispisano da je PCR testiranje 6.000 dinara, i naveden je i račun za uplatu. E sad, zašto ne skinu taj papir? Rečeno mi je da se PCR testiranje radi u Novom Sadu i da njih treba da zovem. Testiranje i put u Novi Sad pa u Budimpeštu će me skupo koštati. Smrt fašizmu, a narod šta izabere - što kaže Dubioza kolektiv", poručuje ova Subotičanka.Dostupne zbirne informacije o broju zaraženih u staračkim domovimaU ustanovama socijalne zaštite i domovima za smeštaj starih i odraslih osoba potvrđeno je prisustvo virusa korona kod 162 korisnika i 94 zaposlena, saopštilo je u utorak, 27. jula, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.Prisustvo virusa potvrđeno je u gerontološkim centrima u Mataruškoj Banji, Rumi, Beogradu (na Voždovcu), u Mladenovcu, Knjaževcu, Subotici i Novom Sadu, Ustanovi za odrasle i starije u Leskovcu, Domu za smeštaj starih u Surdulici i domu za stare u Kuli. Do sada je izlečeno 644 korisnika socijalne zaštite i 242 zaposlena.Na osnovu poslednjeg izveštaja od 28. jula, na sajtu Opšte bolnice Subotica navedeno je da je u poslednja 24 sata u Kovid respiratornoj ambulanti Opšte bolnice Subotica obavljeno 37 pregleda, od toga je šest pacijenata zadržano na bolničkom lečenju. Istovremene, na dalju kućnu izolaciju otpušteno je 12 pacijenata u oporavljenom stanju.Trenutno se na bolničkom lečenju u Kovid delu bolnice (Kovid infektivno odeljenje, Kovid centar, Kovid jedinica intenzivnog lečenja) nalazi ukupno 98 pacijenata, od kojih je 11 u Kovid jedinici intenzivnog lečenja, a sedam na mehaničkoj ventilaciji.                                      

----------------------------------------------------------

Datum: 31.07.2020

Medij: cenzolovka.rs

Link: https://www.cenzolovka.rs/pritisci-i-napadi/potez-vlasti-nas-nije-uplasio-vec-razgnevio/

Autori: @Cenzolovka

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: "Potez vlasti nas nije uplašio - već razgnevio"

Foto: Medija centar Beograd Ta informacija prvobitno je izazvala burnu reakciju većine entiteta koji su se našli na spisku, poput Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), Udruženja novinara Srbije (UNS), portala Cent Foto: Medija centar BeogradTa informacija prvobitno je izazvala burnu reakciju većine entiteta koji su se našli na spisku, poput Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), Udruženja novinara Srbije (UNS), portala Centar za istraživačko novinarstvo (CINS), Balkanske istraživačke mreže (BIRN), Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) i drugih, kao i predstavnika civilnog sektora koji su zajednički ocenili da se radi o pritisku na deo javnosti koji ukazuje na korupciju u redovima vlasti, političku torturu ili kršenja ljudskih prava.Evropska unija i Sjedinjene Države zatražile su od srpskih vlasti razjašnjenja o proveri koju je najavila Uprava - a Fridom haus, nevladina organizacija sa sedištem u Vašingtonu, upozorila je da postojanje spiska ostavlja utisak otvorenog i sistematičnog napada na kritiku."Imajući u vidu da objavljena lista sadrži imena poznatih i poštovanih istraživačkih medija, organizacija za zaštitu ljudskih prava, novinara i aktivista, ostavlja se utisak otvorenog i sistematičnog napada na kritiku - pre nego kredibilne istrage izolovanog incidenta", navela je Sofija Orlovski, programska menadžerka za Evropu i Evroaziju Fridom hausa, u pisanoj izjavi Glasu Amerike. Šta su nadležnosti Uprave? Nadležnosti Uprave za sprečavanje pranja novca definisane su Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.U skladu sa tim Uprava prikuplja, obrađuje, analizira i prosleđuje nadležnim organima informacije, podatke i dokumentaciju koju pribavlja u skladu sa zakonom i vrši druge poslove koji se odnose na sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma. Tri dana pošto je lista obelodanjena - predsednik Srbije Aleksandar Vučić ustvrdio je u četvrtak da inicijativa Uprave za sprečavanje pranja novca, kako je rekao, predstavlja najobičniju proveru, kao i da se ne radi ni o kakvom pritisku na civilni sektor i medije."Nije reč o bilo čemu posebnom. Ali uvek je politika u pitanju. Da dignemo dreku kako smo ugroženi pa ćemo da dobijemo nešto više para od donatora. I to je tako trideset godina", rekao je Vučić.Pre njega obrazloženje je ponudio Siniša Mali, ministar finansija u tehničkom mandatu, koji predvodi resor u čijem sastavu je Uprava za sprečavanje pranja novca."To je normalna aktivnost bez ikakve političke pozadine", ukazao je Siniša Mali govoreći u sredu za televiziju Pink, čiji vlasnik Željko Mitrović, važi za medijskog mogula bliskog vlastima u Srbiji. Ukazao je da se na sličan način prate tokovi novca u drugim evropskim zemljama - poput Francuske i Nemačke.Inače, Mali je 2016. godine, dok je bio na funkciji gradonačelnika Beograda, i sam bio pod istragom Uprave za sprečavanje pranja novca u postupku koji je pokrenula Agencija za borbu protiv korupcije. Učinila je to reagujući na istraživačke tekstove portala KRIK (medija koji se našao na listi Uprave) u kojima je ukazano na sumnje da je Siniša Mali bio umešan u kupovinu 24 apartmana na bugarskom primorju. Više tužilaštvo je u njegovom slučaju donelo odluku da ne pokrene istragu za pranje novca."Nisam iznenađen što smo se našli na spisku Uprave za sprečavanje pranja novca jer smo se i godinama ranije, kao i druge naše kolege, nalazili na meti različitih državnih institucija koje su korišćene za vršenje pritiska na novinare", kaže za Glas Amerike Stevan Dojčinović, urednik Mreže za istraživanje kriminala i korupcije i višestruko nagrađivani istraživački novinar. Ono što ga, međutim kako kaže zbunjuje, je to što su se KRIK i ostali našli pod istragom Uprave za sprečavanje pranja novca."Ne mogu da nađem nikakvu vezu sa poslom koji radimo, kao i ostalih organizacija koje su na spisku, sa predmetom rada Uprave. Teško da je bilo koja od njih mogla biti upletena u pranje novca - još manje u finansiranje terorizma", ukazuje Dojčinović urednik medija koji je od nastanka objavio na desetine tekstova u kojima je ukazivano na ozbiljne koruptivne sumnje povezane sa čak nekoliko aktuelnih državnih funkcionera.Osim istraživanja o mogućim nepravilnostima u kupovini dvadeset četiri stana na bugarskom primoriju - priči čiji je jedan od glavnih aktera bio političar Siniša Mali - KRIK se bavio i metodama kojima se 2017. Aleksandar Vulin, ministar odbrane u tehničkoj vladi Srbije, koristio prilikom unosa u Srbiju 205.000 evra, pošto je prema sopstvenom priznanju toliku količinu novca dobio na poklon od tetke koja živi u Kanadi - koje je iskoristio za kupovinu stana.Inače, prema tada važećem zakonu, 10.000 evra bila je najveća novčana suma koju je mesečno bilo moguće unetu u Srbiju - bez obaveze prijave nadležnima."Korišćenje optužbi za pranje novca ili terorizam protiv nevladinih organizacija i kritičara vlasti nije ništa novo", ukazala je Sofija Orloski iz Fridom hausa - nevladine organizacije koja se bavi proučavanjem i zagovaranjem demokratije, političkih sloboda i ljudskih prava.To je redovna pojava u evroazijskim totalitarnim državama koje teže da ućutkaju nezavisne posmatrače i oponente - najzastupljenija u Rusiji, ali i Turskoj, Kazahstanu ili Tadžikistanu. Vlasti Srbije su tu navodnu istragu pokrenule protiv grupa i pojedinaca koji su otvoreno ukazivali na izraženu korupciju zvaničnika vlasti i kritikovali nazadovanje Srbije na polju ljudskih prava", podvukla je za Glas Amerike Orloski.Time, kako navodi, vlasti Srbije jasno ukazuju na poziciju koju zastupaju."Koristeći se mehanizmom sprečavanja pranja novca za zastrašivanje civilnog društva koje ima važnu ulogu nezavisnog posmatrača - vlasti Srbije iskazuju jasan prezir prema svojoj posvećenosti iskorenjivanja korupcije", smatra ova nevladina aktivstkinja. U korpusu entiteta na listi nalaze se i one organizacije koje su decenijama unazad, ali i tokom ratnih sukoba na području bivše Jugoslavije, pozivale političare u Srbiji na mir, suočavanje sa prošlošću i zadovoljenje tranzicione pravde.To su, uz razvoj demokratije i građansko obrazovanje, ciljevi koje od svog nastanka 1996. zastupaju i promovišu Građanske inicijative."Iz svih zvaničnih obraćanja, što vršioca dužnosti Uprave, ministra finansija, nismo dobili odgovor zbog čega postoje osnovi sumnje koji nas povezuju sa pranjem novca i finansiranjem terorizma. Sa tim u vezi iskoristićemo sva pravna sredstva koja su nam na raspolaganju da to saznamo u nekim zvaničnim postupcima. Trenutno se u vezi sa tim konstultujemo sa našim advokatskim timom i predstavnicima drugih organizacija", izjavila je za Glas Amerike Bojana Selaković - programska direktorka Građanskih inicijativa. Ona podvlači da je poslovanje nevladinog i neprofitnog sektora u Srbiji pod redovnim godišnjim nadzorom nadležnih u Srbiji - ističući da aktuelna inicijativa Uprave za sprečavanje pranja novca nema nikakve veze sa tim."To podrazumeva direktnu kontrolu Poreske inspekcije i Upravne inspekcije na osnovu matrice rizika i kriterijuma koji sužavaju izbor organizacija koje će se kontrolisati. To ne podrazumeva tajno prikupljanje podataka mimo znanja organizacija - već direktnu komunikaciju i dolazak inspektora u prostorije", objašnjava Bojana Selaković.Sa čestim posetama i proverama poreskih inspektora suočavao se u bliskoj prošlosti deo medija i nevladinih organizacija u Srbiji - poput lokalnog portala "Južne vesti" ili pak nedeljnika "Vranjske"."Južne vesti" su posle više meseci prisustva poreskih inspektora u svojim prostorijama uspele da dokažu da je njihovo poslovanje u skladu sa zakonom."Vranjske" su, međutim, tokom perioda kontrole napustili sponzori, troškova je bilo sve više - a novca sve manje. Nedeljnik sa dvadesetogodišnjom tradicijom ugašen je 2017. Scenario pritisaka i pojačanih kontrola, međutim, ne zabrinjava Draganu Žarković Obradović - direktorku Balkanske istraživačke mreže."Apsolutno ne mislim da bi postupak Uprave mogao da otupi kritičku oštricu medija i nevladinog sektora u Srbiji. U ime BIRN-a mogu da kažem da to definitivno neće dovesti do toga da počnemo da se preispitujemo da li ćemo i dalje otkrivati afere vlasti i ljudi povezanih sa njima", podvlači Obradović Žarković.Stevan Dojčinović, sa druge strane primećuje, da je najava kontrole finansijskog poslovanja dela medija i nevladinih organizacija izazvala kontraefekat."Ovo je još više razbesnelo ceo nevladin sektor. Mislim da se jako dobro reagovalo. Obratili smo se donatorima, Evropskoj uniji, reagovala je ambasada SAD-a i korpus međunarodnih nevladinih organizacija. Deluje mi da sada i predsednik i Uprava malo spuštaju gard u vezi sa ovom pričom. Mislim da ovo nije nešto što može uspešno da izvrši pritisak na nas", ukazuje Stevan Dojčinović.On, međutim, nije optimista da bi se situacija nastala najavom Uprave za sprečavanje pranja novca mogla ispraviti."Ovo će se završiti i verovatno će za nekoliko meseci neka druga državna institucija biti angažovana da se bavi nama. Moguće je da će uskoro biti završen ovaj konkretan slučaj - ali će Srbija nastaviti da ide putem sve značajnijeg učvršćivanja vlasti jednog čoveka", zaključuje urednik KRIK-a.Sa nešto više optimizma na situaciju gleda Sofija Orloski, programska menadžerka Fridom hausa, koja poziva vlasti Srbije da prekinu sa ovakvom praksom."Zvaničnici bi potpuno transparentno trebalo da objasne šta je uzrok njihove zabrinutosti u pogledu grupa i pojedinaca koji su se našli na meti provera. Snažan nevladin sektor Srbije može biti važan partner u poboljšanju načina vladanja i poštovanja osnovnih sloboda. Umesto pretnji - vlasti bi trebalo da se uključe u iskreni dijalog", podvlači u izjavi Glasu Amerike Sofija Orloski.Iz godine u godinu - Srbija prema parametrima međunarodnih institucija, poput Evropske komisije, ali i nezavisnih posmatrača stagnira i tone na polju fundamentalnih vrednosti: demokratičnosti, zaštite ljudskih prava ili slobode izražavanja. Pokazuju to, kako polugodišnji izveštaji Evropske komisije, tako i zaključci organizacija poput Fridom hausa, Reportera bez granica, Hjuman rajts voča ili Amnesti internešenela.                              

----------------------------------------------------------

Datum: 31.07.2020

Medij: beta.rs

Link: https://beta.rs/ekonomija/ekonomija-srbija/131208-raspisan-novi-tender-za-rekonstrukciju-luke-u-smederevu-i-izgradnju-terminala

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Raspisan novi tender za rekonstrukciju luke u Smederevu i izgradnju terminala

Ministarstvo gradjevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije raspisalo je novu javnu nabavku za rekonstrukciju i izgradnju terminala za rasuti i pojedinačni teret u Luci Smederevo, objavio je danas portal eKapija...EKONOMIJA | 31.07.2020 13:45 > 31.07 13:48Foto: Wikimedia/nenadtasictasaMinistarstvo gradjevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije raspisalo je novu javnu nabavku za rekonstrukciju i izgradnju terminala za rasuti i pojedinačni teret u Luci Smederevo, objavio je danas portal eKapija.Radovima je planirana rekonstrukcija i izgradnja postojećeg lučkog područja i pristaništa od približno 3,8 hektara i izgradnja novog dela luke za rasuti i generalni teret, površine 21 hektar, kao produžetak postojećeg lučkog područja.Radovi uključuju i izgradnju pristupnih saobraćajnica i pripadajuće infrastrukture kao što su interne saobraćajnice i industrijski kolosek, kanalizaciona i vodovodna mreža, napajanje električnom energijom.Predvidjeno je i da postojeći lučki objekti budu operativni tokom izvodjenja radova.Podseće se da je ministarstvo krajem 2019. raspisalo javnu nabavku za rekonstrukciju i izgradnju terminala za rasuti i pojedinačni teret u Luci Smederevo, a rok za podnošenje ponuda bio je 27. februar 2020.Medjutim, kako je navedeno, ovaj postupak obustavljen je 15. aprila 2020.Kako je navedeno u obrazloženju, razlog za obustavu je što tehnički prihvatljiva ponuda premašuje raspoloživa finansijska sredstva.Kako je u tenderskoj dokumentaciji ranije navedeno, trebalo je da se radovi finansiraju sa po 50 odsto iz kredita Evropske investicione banke (EIB) i republičkog budžeta.Najčitanije sada            

----------------------------------------------------------

Datum: 31.07.2020

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/ekonomija/zamajac-za-razvoj-i-bolji-zivot-gradjana/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javne nabavke

Naslov: Zamajac za razvoj i bolji život građana

Aktuelnim Budžetom Grada Požarevca predviđeno je da kapitalni izdaci čine 2,5 milijarde, što je i u apsolutnom iznosu znatno više nego prethodne godine, a procentualno to iznosi dvostruko.Požarevac Foto: M. Veljković Ova sredstva, pre svih ona koji se ulažu u novu infrastrukturu ili rekonstrukciju postojeće, kao i zaštitu životne sredine, donose dugoročne benefite koji se najbolje ogledaju kroz poboljšanje kvaliteta života, poslovanja i zdravlja ljudi. Prema planiranom budžetu, značajno je napomenuti da su tri stavke izuzetno bitne. To su, organizacija saobraćaja i saobraćajna infrastruktura sa gotovo 515 miliona dinara, zaštita životne sredine sa oko 531,43 miliona i komunalna delatnost sa više od 838,42 miliona. One će i ove godine činiti gro investicionog dela budžeta Grada Požarevca za tekuću 2020. godinu, ali valja im dodati i više od sto miliona planiranih ulaganja u obrazovanje i kulturu (kultura i informisanje 63 miliona), 30 u zdravstvenu zaštitu, bezmalo 40 miliona za unapređenje privrednog i investicionog ambijenta. Budžetom su precizirani i poslovi i izdaci. Kapitalni projekti planiraju se i uključuju u budžet u skladu sa Uredbom o sadržini, načinu pripreme i ocene, kao i praćenju sprovođenja i izveštavanju o realizaciji kapitalnih projekata i Pravilnika o sadržini, rokovima i postupku dostavljanja investicione dokumentacije za kapitalne projekte. Gradsko veće Grada Požarevca će u skladu sa zakonom sprovesti posebnu javnu raspravu za Plan javnih investicija, a nakon okončanja iste sagledaće se sugestije, primedbe i predlozi građana, predstavnika udruženja građana, stručne i ostale javnosti, nakon čega će definitivno biti utvrđen Plan javnih investicija, koji će biti uvršćen u Predlog Odluke o budžetu Grada Požarevca za 2020. godinu. Gradska uprava Požarevac raspisala je nedavno više javnih nabavki za uređenje putne infrastrukture na teritoriji Grada, što svedoči o kontinuitetu kapitalnih ulaganja ove lokalne samouprave namenjenih podizanju nivoa kvaliteta života građana, pri čemu se posebno vodi računa o ravnomernoj zastupljenosti gradskih i seoskih sredina. Krajnji rok za podnošenje ponuda 14. avgust 2020. godine. U planu su radovi na ojačavanju kolovozne konstrukcije i asfaltiranje ulice Milutina Petrovića Ere u Mesnoj zajednici "Zabela", a procenjena vrednost ovih radova je približno 3,24 miliona dinara, bez PDV-a. Biće asfaltiran parking prostor ispred restorana "Zabela" (leva strana) a procenjena vrednost radova je oko 1.484.000 dinara bez PDV-a. U planu je i rehabilitacija, obnavljanje, zamena i ojačanje dotrajale podloge trotoara u Ulici Bože Dimitrijevića u Kostolcu. Procenjena vrednost ovih radova je 1,35 miliona dinara bez PDV-a. Radiće se na i ojačavanju kolovozne konstrukcije i asfaltiranje Ulice braće Đukića u Mesnoj zajednici "Dubravica" čija vrednost je malo veća od 4,086 miliona dinara bez PDV-a kao i Ulice Bože Vučkovića u istom naselju. Procenjena vrednost je tu skoro 43 milion bez PDV-a. Savremeni izgled dobiće i Kosovska ulica u Mesnoj zajednici "Beranje", za šta će biti uloženo malo manje od 1,3 miliona dinara bez PDV-a. Radovi na ojačavanju kolovozne konstrukcije i asfaltiranje izvodiće se u požarevačkim ulicama ulicama Pariske komune, Marija Kiri i Vojske Jugoslavije u Mesnoj zajednici "Sopot". Planirana je i rekonstrukcija Moravske ulica u Mesnoj zajednici "Dragovac", zatim Maršala Tita - krak i Veljka Dugoševića - krak kao i priključka atarskog puta u MZ Beranje. Procenjena vrednost ovih radova je oko 8,2 miliona bez PDV-a. Inače, nekoliko prethodnih godina Grad Požarevac stalno podiže nivo ulaganja u infrastrukturu kao i u delatnosti bez čijeg razvoja je nemoguće i zamisliti razvoj i pojedinaca i zajednice poput kulture i obrazovanja. Sve zajedno to je investicioni ciklus koji treba da obezbedi bolje uslove rada i života svakog građanina kao i čitave zajednice, sa akcentom i na manje zajednice, u koje treba više ulagati da bi se održao kvalitet života. Naročita pažnja posvećuje se objektima namenjenim posebnim grupama kao što su osetljive skupine, deca, stari i pripadnici raznovrsnih manjina. Ambiciozni investicioni plan Kroz verifikovani projekat "Ulaganja u život" u Braničevu Danas biće obrazložen investicioni plan, uključujući realizaciju posebnih stavki, i na konkretnim primerima i praktično pokazano kako se investicije odražavaju na život ljudi. Pored najkrupnijih investicionih zahvata, biće predstavljena i ulaganja u kulturu, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i sport, pošto su to oblasti bez kojih je nemoguće sagledati ukupan razvoj zajednice. Ovi tekstovi su deo projekta Ulaganja u život, sufinansirani sredstvima grada Požarevca. Stavovi izneti u ovim tekstovima nužno ne izražavaju stavove finansijera ovog projekta. Kapitalne investicijePožarevac Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas. Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.   Učlani se

----------------------------------------------------------

Datum: 31.07.2020

Medij: krstarica.com

Link: https://www.krstarica.com/vesti/ekonomija/raspisan-novi-tender-za-rekonstrukciju-luke-u-smederevu-i-izgradnju-terminala/

Autori: @krstarica

Teme: Javne nabavke

Naslov: Raspisan novi tender za rekonstrukciju luke u Smederevu i izgradnju terminala

Ministarstvo gradjevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije raspisalo je novu javnu nabavku za rekonstrukciju i izgradnju terminala za rasuti i pojedinačni teret u Luci Smederevo, objavio je danas portal eKapija.Radovima je planirana rekonstrukcija i izgradnja postojećeg lučkog područja i pristaništa od približno 3,8 hektara i izgradnja novog dela luke za rasuti i generalni teret, površine 21 hektar, kao produžetak postojećeg lučkog područja.Radovi uključuju i izgradnju pristupnih saobraćajnica i pripadajuće infrastrukture kao što su interne saobraćajnice i industrijski kolosek, kanalizaciona i vodovodna mreža, napajanje električnom energijom.Predvidjeno je i da postojeći lučki objekti budu operativni tokom izvodjenja radova.Podseće se da je ministarstvo krajem 2019. raspisalo javnu nabavku za rekonstrukciju i izgradnju terminala za rasuti i pojedinačni teret u Luci Smederevo, a rok za podnošenje ponuda bio je 27. februar 2020.Medjutim, kako je navedeno, ovaj postupak obustavljen je 15. aprila 2020.Kako je navedeno u obrazloženju, razlog za obustavu je što tehnički prihvatljiva ponuda premašuje raspoloživa finansijska sredstva.Kako je u tenderskoj dokumentaciji ranije navedeno, trebalo je da se radovi finansiraju sa po 50 odsto iz kredita Evropske investicione banke (EIB) i republičkog budžeta.(Beta)        

----------------------------------------------------------

Datum: 31.07.2020

Medij: 021.rs

Link: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/249596/Novi-Sad-dobija-1800-doza-vakcine-protiv-HPV-virusa-koji-izaziva-rak-grlica-materice.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Novi Sad dobija 1.800 doza vakcine protiv HPV, virusa koji izaziva rak grlića materice

Novi Sad će biti grad koji će u bliskoj budućnosti raspolagati sa 1.800 doza savremene vakcine protiv humanog papiloma virusa, koja će biti dobrovoljno na raspolaganju za devojčice uzrasta od 12 do 14 godina.Ovu novinu nedavno je najavila ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović, koja je precizirala da je finansiranje ove nabavke vakcina način da se podrži rad budućeg Centra za unapređenje reproduktivnog zdravlja, u sklopu Doma zdravlja "Novi Sad".   Ovaj centar nalaziće se pri ambulanti u Almaškoj, koja se trenutno rekonstruiše i očekuje početak rada naredne godine.   Kako za 021 navode u kabinetu Slaviće Đukić Dejanović, ceo postupak u saradnji sa Gradom Novim Sadom sprovodi Institut za javno zdravlje Vojvodine, koji upravo danas završava sprovođenje javne nabavke 1.800 doza ove vakcine.   Kako je vidljivo u konkursnoj dokumentaciji, reč je o visokokvalitetnoj, četvorovalentnoj vakcini protiv HPV, koja će biti avansno plaćena dobavljaču, koji je u obavezi da prilikom svake isporuke dostavi i sertifikat o ispravnosti vakcina, izdat od strane Agencije za lekove i medicinska sredstva.   Dalje će se ovom vakcinom rukovati u Domu zdravlja, koji će u budućnosti dati detaljnije informacije o mogućnosti vakcinacije.   Omogućavanje vakcinacije devojčica vakcinom protiv humanog papiloma virusa provereni je način da se smanji smrtnost od raka grlića materice. U Srbiji godišnje od ove maligne bolesti oboli i do 1.500 žena, a umre njih 600, što nas svrstava u vrh država po broju obolelih i umrlih.   Prevencija bolesti je vrlo jednostavna - vakcina, ali kako su za 021 još ranije objasnili stručnjaci, ona je veoma skupa. Izuzev Poljske i Litvanije, sve zemlje Evropske unije uvele su vakcinaciju protiv HPV, te je mišljenje epidemiologa, ginekologa i drugih stručnjaka da je krajnje vreme da Srbija omogući mladim devojkama (ali i momcima), kao i ženama svih uzrasta da se vakcinišu o trošku RFZO.   U kabinetu Đukić Dejanović očekuju potpisivanje ugovora sa izabranim ponuđačem sredinom avgusta.   Detaljnije o raku grlića materice i stavovima naših stručnjaka čitajte u članku OVDE. Autor: Gorica Nikolin - Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.  

----------------------------------------------------------

Datum: 31.07.2020

Medij: b92.net

Link: https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=07&dd=31&nav_id=1713222

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Novi tender za luku u Smederevu - Biz

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture raspisalo je novu javnu nabavku za rekonstrukciju i izgradnju terminala u Luci Smederevo.Radovima je planirana rekonstrukcija i izgradnja postojećeg lučkog područja i pristaništa od približno 3,8 hektara i izgradnja novog dela luke za rasuti i generalni teret, površine 21 hektar, kao produžetak postojećeg lučkog područja, piše portal eKapija.Radovi uključuju i izgradnju pristupnih saobraćajnica i pripadajuće infrastrukture kao što su interne saobraćajnice i industrijski kolosek, kanalizaciona i vodovodna mreža, napajanje električnom energijom.Predviđeno je i da postojeći lučki objekti budu operativni tokom izvođenja radova.Podseće se da je ministarstvo krajem 2019. raspisalo javnu nabavku za rekonstrukciju i izgradnju terminala za rasuti i pojedinačni teret u Luci Smederevo, a rok za podnošenje ponuda bio je 27. februar 2020.Međutim, kako je navedeno, ovaj postupak obustavljen je 15. aprila 2020.Kako je navedeno u obrazloženju, razlog za obustavu je što tehnički prihvatljiva punuda premašuje raspoloživa finansijska sredstva.Kako je u tenderskoj dokumentaciji ranije navedeno, trebalo je da se radovi finansiraju sa po 50 odsto iz kredita Evropske investicione banke (EIB) i republičkog budžeta.      

----------------------------------------------------------

Datum: 31.07.2020

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/nema-zivota-bez-snova/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javne nabavke

Naslov: Nema života bez snova

.Možda žarko želite da se ostvarite kao košarkaški trener a sudba kleta vam je dodelila ulogu predsednika, ili je možda sve što ste oduvek želeli da budete obučeni u crnu uniformu i da komandujete drugim uniformisanim licima, ali vam je ista ta prokleta sudba namenila loš vid ili ravne tabane? Ne očajavajte! Snovi se mogu ostvariti, potrebno je samo da to jako želite i da uporno i predano radite na njihovom ostvarenju. Ukoliko trenutno živite u Srbiji, a naročito ukoliko ste nastanjeni u Beogradu, pred vašim očima se, nažalost, ostvaruje san čoveka koga bivši partijski drugovi znaju pod nadimkom "specijalac", a koji je oduvek žarko želeo da bude šerif. Da se on pita. Oduvek je sanjao o tome da bude bogat i moćan, da ruši, menja, gradi, da postavlja spomenike, da ga narod voli, da mu kliče i obasipa ga cvećem… Ali je takođe znao da će morati i da se posluži silom i manipulacijom, kao i da kreira podele tamo gde ih nema, ukoliko se pokaže da oni kojima šerifuje, i pored svega što je velikodušno učinio za njih, nisu voljni da zajedno sa njim sanjaju njegov san. Ispostavilo se da san uglavnom sanja sam ali ga to nije sprečilo da uporno radi na ostvarenju istog. Nakon što je porušio ulice, preravnao trgove, posekao drveće, postavio spomenike, na red su došla i imena ulica. Ako se već sanja, ide se do kraja, sve mora biti kao u snu! Koga briga za građane, tu su komunalci u najnovijim džipovima da se za njih pobrinu. Tako se jednog dana, u želji da izazove konflikt tamo gde ga nema, a sve u nameri da zabašuri javnu nabavku u kojoj mu je pomogao limeni partijski drug, specijalac dosetio da Beograd nema ulicu u Zagrebu, Splitu, Sarajevu, na Bledu, u Poreču i u mnogim drugim gradovima i da trpi noseći imena ulica tih gradova u kojima ga nema. Uvreda koja se više ne može tolerisati, jasno je. Ono što je, međutim, takođe u međuvremenu postalo jasno je da on, pored toga što mu trikovi skretanja pažnje slabo polaze od ruke, jednostavno nema kapacitet da razume važnost zajedničkog kulturno-istorijskog prostora bivše države u kojoj je i sam rođen, kao i položaj Beograda u njemu. A nije ni da ga je zaista briga. Pošto specijalac misli da istorija Beograda počinje od trenutka kada je on, krajnje nesrećnim slučajem, zgazio na njegovu teritoriju, ne može ni da razume da se u nekadašnjem zajedničkom prostoru na Beograd gledalo ne samo kao na geografsku prestonicu, već i kao na prestonicu kulture i društvenog života. Beograđani su gradove čiji nazivi odjednom specijalcu jako smetaju smatrali važnim zbog njihovog doprinosa nastojanju Beograda da oplemeni sopstveni život, da bude bolji, srdačniji, otvoreniji, kosmopolitskiji. A u iste su te gradove, ma šta govorili njihovi trenutni šerifi i ma koliko se trudili da sećanje na to izbrišu, Beograđani odlazili prvom prilikom, da u njima rade, druže se, zaljubljuju, osnivaju porodice, ostave lični kao i pečat svog grada, ali i da delić gradova domaćina pri povratku donesu svome Beogradu na dar. Dobar deo Beograđana trenutno sanja neke potpuno suprotne snove od snova specijalnog junaka naše priče. Zajedničko svim tim snovima su svesni pojedinci, savesni građani koji rade na tome da se duh solidarnog Beograda vrati u grad. Siguran sam da smo svi mi koji taj san sanjamo u privilegovanoj poziciji da zajedničkim i upornim radom na ostvarenju tog kolektivnog sna pomognemo i ostvarenje nekoliko individualnih snova. Apsolutno sam siguran da bi se jedan specijalac-sanjar jako obradovao ako bismo mu pomogli da svoj san šerifa-graditelja dosanja do kraja. Koliko i na koji način priča o drveću, mi mu jednostavno moramo pomoći da, u prigodnu uniformu obučen, svojeručno posadi milion stabala. Jeste li videli kolika je njegova ljubav prema granitnim kockama? Pomozimo mu da istuca kamen neophodan za njih. Svedoci smo sa kakvim žarom priča o renoviranju ulica i bulevara, pa zašto ne bismo pokazali razumevanje i pomogli mu da na licu mesta, takođe prikladno obučen, svoju dnevnicu po prvi put u životu pošteno zaradi. Nema nam druge, moramo pomoći da mu se san do kraja ostvari. Pamtimo i reagujmo onda kada bude bilo vreme za to. Budimo solidarni. Budimo Beograđani. Ko zna, možda nakon toga pomognemo i profesionalnom nosaču uniforme da obuče onu prugastu, najlepšu od svih, ili da novopečenom treneru ostarimo san da u krajnje zatvorenom prostoru konačno sa uspehom predvodi svoj tim (mada sumnjam, taj jednostavno ne ume ništa da uradi kako valja). Hajde da im snove pretvorimo u košmare. Zaslužili su. inicijativa Ne davimo Beograd, Lični stav Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas. Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.   Učlani se

----------------------------------------------------------

Datum: 31.07.2020

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Biznis/a625320/Opstina-Backa-Palanka-cisti-jezero-Tikvara-od-mulja.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Opština Bačka Palanka čisti jezero Tikvara od mulja

Autor:eKapijaOpština Bačka Palanka raspisala je javnu nabavku usluge izmuljavanja prirodnog jezera Tikvara.Rok za podnošenje ponuda je 18. avgust 2020. godine.Više o tome na sajtu eKapija.    

----------------------------------------------------------

Datum: 31.07.2020

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/ekonomija/raspisan-novi-tender-za-rekonstrukciju-luke-u-smederevu-i-izgradnju-terminala/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javne nabavke

Naslov: Raspisan novi tender za rekonstrukciju luke u Smederevu i izgradnju terminala

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije raspisalo je novu javnu nabavku za rekonstrukciju i izgradnju terminala za rasuti i pojedinačni teret u Luci Smederevo, objavio je danas portal eKapija.Foto: Beta /Mileta Mirčetić (arhiva) Radovima je planirana rekonstrukcija i izgradnja postojećeg lučkog područja i pristaništa od približno 3,8 hektara i izgradnja novog dela luke za rasuti i generalni teret, površine 21 hektar, kao produžetak postojećeg lučkog područja. Radovi uključuju i izgradnju pristupnih saobraćajnica i pripadajuće infrastrukture kao što su interne saobraćajnice i industrijski kolosek, kanalizaciona i vodovodna mreža, napajanje električnom energijom. Predviđeno je i da postojeći lučki objekti budu operativni tokom izvođenja radova. Podseće se da je ministarstvo krajem 2019. raspisalo javnu nabavku za rekonstrukciju i izgradnju terminala za rasuti i pojedinačni teret u Luci Smederevo, a rok za podnošenje ponuda bio je 27. februar 2020. Međutim, kako je navedeno, ovaj postupak obustavljen je 15. aprila 2020. Kako je navedeno u obrazloženju, razlog za obustavu je što tehnički prihvatljiva punuda premašuje raspoloživa finansijska sredstva. Kako je u tenderskoj dokumentaciji ranije navedeno, trebalo je da se radovi finansiraju sa po 50 odsto iz kredita Evropske investicione banke (EIB) i republičkog budžeta. Ministarstvo građevinarstva, Smederevo Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas. Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.   Učlani se

----------------------------------------------------------

Datum: 31.07.2020

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/ekonomija/u-srbiji-je-i-bandera-gradiliste/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javne nabavke

Naslov: U Srbiji je i bandera gradilište

U Srbiji ovom trenutku ima rekordan broj gradilišta - 61.303, što je 16.000 više nego prošle godine, izjavio je juče predsednik Aleksandar Vučić, što zazvučalo prilično impresivno, samo kada ne bi bio u pitanju čitav niz manjih radova i tek 20-ak, 30-ak zaista velikih projekata infrastrukture.Foto: FoNet/ Aleksandar Barda Na to upućuju i stručnjaci i zvanična statistika, prema kojoj je u drugom kvartalu sektor građevinarstva zapošljavao 114.341 ljudi, što je za deset odsto više nego u istom periodu prošle godine, ali opet prema statistici, manje od dva radnika po gradilištu. U daljem razvrstavanju strukture zaposlenih, polovina u tom sektoru, 55.148 radnika, angažovana je u specijalnim građevinskim radovima u koje, prema klasifikaciji delatnosti, spadaju popravke, dogradnja i adaptacija, postavljanje montažnih zgrada ili objekata na gradilištu, kao i građevine privremenog karaktera. U izgradnji zgrada učestvuje 31.778 radnika a njih 27.415 uposleno je na izgradnji infrastrukturnih projekata poput auto-puteva, ulica, mostova, tunela, pruga, vodovodnih i kanalizacionih sistema… - Činjenica je da se dosta gradi, ali o stvarnoj aktivnosti građevine ne može da se zaključi po broju gradilišta ili izdatih dozvola, jer se to otvara i kada se postavlja bandera, renovira kupatilo, dograđuje porodična zgrada kao i kada se započinje veliki projekat. U našem slučaju, broj od 61.000 i više gradilišta odnosi se uglavnom na manje projekte, ali nije sporno da ima i vrlo značajnih u oblasti infrastrukture, rade se i putevi, mostovi, tuneli, pruge, vodovodne mreže. Međutim, drugo važno pitanje je ko radi. Ako su to naša preduzeća, ona onda zapošljavaju radnike, puni se budžet, ostaje firmama novac da prošire proizvodnju, obrt se vrši u zemlji. Međutim, previše je ovde stranih izvođača koje su doveli takođe strani kreditori, a pitanje je koliko su takvi poslovi isplativi. Oni nam daju kredite, dovode svoje firme koje uzimaju profit od 30 do 50 odsto, a posao završavaju naši podizvođači angažovani za mizerne plate. Od toga se ne puni budžet i pitanje je kako ćemo te kredite da vraćamo, od koje proizvodnje kada svoju gasimo - kaže za Danas Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije. On dodaje da je i sam porast broja gradilišta dokaz da građevinska industrija, od operative, proizvodnje materijala i projektantskih kuća, može da povuče naviše privredu zemlje. Napominje i da prostora ima mnogo više nego što u ovom trenutku koristimo, jer je i struktura stambenog fonda i infrastrukture takva da je potrebno jako mnogo projekata za rekonstrukciju kako bi se dovela na razvijeniji nivo. - Ali, ako se za to opet uposle strane firme, bez tendera i javnih poziva kako je u poslednje vreme praksa, onda će se vrlo brzo postaviti pitanje kako servisirate ta sredstva. Međutim, ukoliko bi se angažovala domaća radna snaga i firme, uz dobre i vešte finansijere bilo bi bar tri puta više gradilišta i to onih koji podižu standard stanovništva bez zaduživanja spolja. Ako bi se tako organizovalo, zaduženje zemlje palo bi ispod 40 odsto BDP, naše kompanije dobile bi i neophodne reference za povratak na strana tržišta i ne bismo strepeli da li će od jeseni morati da se smanjuju penzije i plate, da li ćemo se suočiti sa socijalnim problemima - kaže Rodić i podseća da je građevinska industrija uz poljoprivredu je generator privrednog rasta jer za sebe vezuje angažovanje na desetine drugih grana. Ko pere pare "Mi iz Građevinske komore Srbije pre mesec i po dana imali smo onlajn sastanak sa Austrijom i Nemačkom, odnosno sa Evropskom investicionom bankom i Erste bankom. Oni su spremni da povoljno finansiraju velike projekte, posebno u železnici jer su zainteresovani za obnovu i modernizaciju pruge na liniji Berlin - Atina, koja ide kroz Srbiju, ne žele zastoj na toj deonici. Ali, pitaju šta je sa tenderima i javnim nabavkama, taj se instrument, gotovo više i ne primenjuje. Poslovi vredni i milijarde evra, dele se stranim firmama bez jasnih kriterijuma i objašnjenja, pa ni mi ovde ne znamo više kako su formirane tako visoke cene za kilometar puta kroz ravnicu ili čije su to pare iz kojih se gradi Beograd na vodi ili neki drugi objekti. Nismo sigurni da li se tu možda ne pere novac, a ne kroz račune novinara", kaže Goran Rodić. U brojkama U poslednjih godinu dana, ako isključimo tradicionalni zimski zastoj u prvom kvartalu koji se produžio i na april i maj zbog epidemije, prema registru koji vodi APR, u proseku se podnosilo između 10.000 i 11.000 zahteva za lokacijsku, građevinsku ili upotrebnu dozvolu ili za prijavu radova a gotovo 80 odsto tih zahteva bilo je usvojeno. Preciznije, na godišnjem nivou izdata je 23.171 građevinska dozvola, 145.665 lokacijskih, 5.287 upotrebnih i prijavljeno je 22.647 radova. Aleksandar Vučić, gradilišta, RadniciBeograd Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas. Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.   Učlani se

----------------------------------------------------------

Datum: 31.07.2020

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Vesti/a625422/Direktor-bolnice-u-Leskovcu-osudjen-na-pet-meseci-zatvora.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Direktor bolnice u Leskovcu prvostepeno osuđen na pet meseci zatvora

Autor:Južne vestiDirektor Opšte bolnice u Leskovcu Nebojša Dimitrijević osuđen je na pet meseci kazne zatvora i godinu dana zabrane rada u struci i vršenja dužnosti direktora zbog nameštenja tendera za usluge održavanje higijene u leskovačkoj bolnici, objavile su Južne vesti.Prvostepenom presudom pred Višim sudom u Nišu, Dimitrijević je proglašen krivim za krivično delo zloupotreba službenog položaja. Iako se prvobitno teretio za krivično delo trgovina uticajem, tokom postupka tužilac je izmenio optužnicu, prenose Južne vesti.Iz Višeg suda nema informacija da li su osuđeni i drugo dvoje optuženih - pravnica bolnice M. M. i predstavnik firme Transly D. S."Optuženi Nebojša Dimitrijević oglašen je krivim i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od pet meseci i izrečena mu je mera zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti u trajanju od jedne godine", kažu u Višem sudu.Na ovu presudu, Dimitrijević ima pravo žalbe.Dimitrijević se teretio za krivično delo trgovina uticajem, njegova saradnica, 51-godišnja M. M. za zloupotrebu službenog položaja, dok se predstavniku privatne firme 43-godišnjem D. S. stavlja na teret trgovina uticajem podstrekivanjem.Direktor bolnice je bio optužen da je menjao konkursnu dokumentaciju javne nabavke za usluge održavanja higijene u bolnici, da bi posao dobile beogradske firme Transly i Respekt legal. Posle hapšenja Dimitrijevića prošle godine, inače potpredsednika leskovačkog SNS-a, oglasio se i gradonaćelnik Goran Cvetanović rečima da "iako je najlakše distancirati se kada je nekom teško, Dimitrijević i njegova porodica uvek će imati njegovu podršku".        

----------------------------------------------------------

Datum: 31.07.2020

Medij: Beta

Link: http://www.beta.rs

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Direktor bolnice u Leskovcu osudjen na pet meseci zatvora zbog nameštanja tendera

Direktor bolnice u Leskovcu osudjen na pet meseci zatvora zbog nameštanja tenderaBEOGRAD, 31. jula 2020. (Beta) - Direktor bolnice u Leskovcu Nebojša Dimitrijević osudjen je na pet meseci zatvora, godinu dana zabrane rada u struci i obavljanja te funkcije, zbog nameštanja tendera za usluge održavanja higijene u toj ustanovi.Kako je preneo portal Južne vesti, Dimitrijević ima pravo žalbe na presudu.Dimitrijević se ranije teretio za trgovinu uticajem, dok se njegova saradnica M.M. (55) teretila za zloupotrebu položaja, a predstavnik firme "Transly" D.S. (43) za trgovinu uticajem podstrekavanjem.Dimitrijević je bio optužen da je menjao konkursu dokumentaciju javne nabavke za usluge održavanja higijene u bolnici u Leskovcu, kako bi posao dobile firme iz Beograda "Transly" i "Respekt legal".Nakon prošlogogišnjeg hapšenja Dimitrijevića, koji je funkcioner Srpske napredne stranke u Leskovcu, gradonačelnik Goran Cvetanović izjavio je da će porodica Dimitrijevića uvek imati njegovu podršku "iako je najlakše distancirati se kad je nekom teško".

----------------------------------------------------------

Datum: 31.07.2020

Medij: N1

Rubrika: Novi dan,N1

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Sudbina izveštaja o korupciji u Telekomu

Izveštaj o poslovanju Telekoma koji je za Savet za borbu protiv korupcije sastavila Jelisaveta Vasilić podelio je to telo koje još nije donelo konačnu odluku da li će usvojiti izveštaj i poslati ga Vladi Srbije i Tužilaštvu. U Savetu su "pata karte". Od sedam članova Saveta: Tri stara, uključujući i Jelisavetu Vasilić su za izveštaj, dok su dva člana koja je imenovala Vlada izričito protiv. Sudbina izveštaja o korupciji u Telekomu Srbija u rukama je preostale dvojice članova koji se nisu odredili.Čeka se odluka o izveštaju potpredsednika Saveta Miroslava Milićevića i bivšeg zamenika specijalnog tužioca Mioljuba Vitorovića.Predsednik Saveta Milićević kaže za N1 da će o svemu govoriti posle sednice koju namerava da zakaže."Očekujem sastanak Saveta u narednim danima. Sazvaću ga čim se steknu tehnički uslovi", rekao je on. Dvojica članova Saveta koje je pedložila Vlada, kako saznaje N1, u svom odgovoru osporrili su navode Jellisavete Vasilić zauzevši stav da Telekom nije javna svojina, već akcionarsko društvo, te se na njega ne mogu primenjivati odredbe Zakona o javnoj svojini.Član Saveta Dušan Slijepčević, koji je podržao izveštaj kaže da je u referatu Jelisavete Vasilić jasno objašnjeno da i akcije mogu biti javna svojina jer je većinski vlasnik država."To je imovina svih nas građana i sa njom manipulišu neki ljudi koristeći zakone i neka podzakonska akta o nekakvim akcijama. Pa i te akcije su, u krajnjem slučaju, svojina svih nas. Mislim da je taj primer Telekoma upravo pravi primer situacije koja se događa u našoj zemlji, a to je da se sve radi apsolutno netransparentno, pod jedan. I pod 2: Otuđuje se javna svojina, što je nedopustivo", kaže on.Slijepčević ukazuje na to da postoji ista matrica u slučaju Telekoma, kao i u primerima korupcije koje je Savet ranije istraživao. - da su bez odgovarajućih odluka državnih organa donete odluke o kupovini pritavnih preduzeća čime su se milioni evra slili u privatne džepove."Kojim parama kupuje? Kojom imovinom kupuje? Čime kupuje? I to šta će oni ostvariti za tri godine, pet godina...To su bajke. I da li ste imali reakciju nekakvog nadzornog odbora?", upitao je on.I ako bude usvojen izveštaj Saveta sam po sebi nema nikakvo pravno dejstvo, niti je obavezujući za Vladu ili za pravosudne organe.Većina dosadašnjih izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije nisu rezultirali krivičnim postupcima.

----------------------------------------------------------

Datum: 31.07.2020

Medij: N1

Rubrika: Novi dan,N1

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)Nenadić

Naslov: Krizni štab - da li odluke o epidemiji donosi struka ili politika

Posle četiri meseca od osnivanja, Vlada Srbije je objavila spisak članova kriznog štaba. Međutim, izostao je zaključak o obrazovanju, tako da je ostalo nejasno koju su poslovi i dužnosti tog tela. Za to vreme iz Transparentnosti Srbija poručuju da Krizni štab ne poseduje nikakva zakonska ovlašćenja i da zbog toga ne može da donosi obavezujeće oduke. To otvara pitanja - da li odluke o epidemiji donosi struka ili politika?Formiranje kriznog štaba, ali "preko noći". Uprkos tome, mesecima se čekalo da se obelodani ko se u njemu nalazi. Posle četiri meseca ćutanja, Vlada Srbije je objavila spisak imena među kojima ima 11 lekara, dok ostala mesta uglavnom zauzimaju političari i predstavnici države. Iz Transparentnosti Srbija kažu, da se zbog toga, odluke o epidemiji ne donose u štabu. "Kad je reč o kriznom štabu, treba reći da je reč o telu koje je savetodavnog karaktera i koje ne može da donosi odluke, tako da sva odgovornost leži na Vladi i Ministartsvu zdravlja, odnosno lokalnim samoupravama koje su mogle da donose odluke", kaže Nemanja Nenadić, iz Transparentnosti Srbije.Inače, javnosti još uvek nije predstavljen dokument o formiranju Kriznog štaba koji je donet 13. marta, a koji ukazuje na to kojim poslom se štab bavi. Nejasno ostaje i zbog čega se javnosti gotovo svakodnevno obraćaju oni koji nisu članovi kriznog štaba, već stručnjaci koji pomažu. Među njima se recimo nalaze doktorka Darija Kisić Tepavčević i imunolog Srđa Janković."Za vreme svih sastanaka sve odluke koje smo donosili kao produkt jedne stručne diskusije, praktično su uvek bile jednoglasne, tako da u tom smislu ne postoji nikakva razlika i opet napominjem svi dajemo svoj maskimalan doprinos bez obzira kakvo je trenutno formalno pravni status bilo koga od nas", rekla je Darija Kisić Tepavčević, iz Instituta Batut."Imali smo brojne izjave članova Kriznog štaba ili kako se sad ispostavilo neki nisu članovi, već angažovani konsultanti koji su rekli da nisu imali potpun pristup podacima kojie se vode unutar državnog informacionog sistema, tako da ima dosta nedoumica koje su se javile", kaže Nenadić.Profesorka u penziji Vesna Rakić Vodinelić za dnevni list Danas ocenila je da je upitno i zbog čega je Vlada odlučila da formira štab kada već postoje druga tela koja treba da deluju u kriznim situacijama."Mi već imamo Republičku komisiju za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti i Štab za vanredne situacije, čije je postojanje predviđeno postojećim zakonima, i koji treba da deluju u ovakvim situacijama. Da su se ovi zakoni uzeli u obzir, mi bismo jasno znali ko su članovi tih tela i zašto su tu postavljeni. Ovako, imamo Krizni štab čije nadležnosti nisu uređene zakonom. Čini mi se da je odabran personalni pristup, pa su tako određena lica postavljena u Krizni štab zbog svog imena i prezimena, a druga su birana po funkciji", kaže Rakić Vodinelić.A da radom državnog Kriznog štaba nisu zadovoljni, nedavno su poručili i pojedini medicinski radnici. Do sada je više od 2.700 lekara potpisalo otvoreno pismo kojim se traži smena članova zbog odgovora na pandemiju.

----------------------------------------------------------