Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 02.08.2020

Medij: Kurir     Strana: 1,4,5

Rubrika: Intervju

Autori: Boban Karović

Teme: Korupcija

Naslov: POMOĆ

BOBAN KAROVIG

Posle skoro dve godine nastavljen je dijalog Beograda i Prištine o Kosovu. Da li je realno očekivati da se u skorije vreme postigne neko kompromisno rešenje ako Priština i dalje u Brisel odlazi s maksimalističkim zahtevom - priznanje nezavisnosti Kosova? - Nastavak dijaloga pod pokrovite-Ijstvom EU je vrlo dobra vest. Posvećenost obeju strana je takode dobar znak. U Briselu se održav?ju sastanci o važnim pitanjima, poput interno raseljenih i nestalih lica i ekonomske saradnje, koja je ključ za unapredenje privrednog rasta u regionu. Teško je staviti bilo kakav vremenski okvir za njegovo zaključenje. Postoji politički zamah koji treba da se očuva i neguje. Postoji potreba da se djjalog održi iznad dnevnih političkih prepucavanja imajući jasno na umu konačan cilj, atoje puna normalizacija odnosa izmedu Beograda i Prištine. Gela EU stoji iza tog napora.

Udiplomatiji, a i u životu,dobarsavetjedasebude optimista, a kad je reč o pronalaženju vakcine protiv koronavirusa - pesimizam neće pomoći ni pedalj. Naravno, taj optimizam treba da bude u vezi s realnošću i, što je najvažnije, da nas sve tera da prionemo na posao i da brže radimo, kaže u intervjuu za Kurir šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici.

  • EU je pretrpela oštre kritikenapočetkupandemije koronavirusa, ocene su bile da se nije snašla, da nije pružila dobar odgovor na krizu... Kako ste vitodoživeli?

- Mislim da je ovo stara, netačna priča. Stalno dobijamo izraze zahvalnosti i zahteve za dodatnu podršku. Dozvolite mi da iznesem nekoliko prostih činjenica. Vanredno stanje je uvedeno 16. marta u Srbiji. Već 20. marta sam potpisao ugovor o prvoj donaciji od 7,9 miliona evra da se pokriju troškovi 15 kargo letova koji su dopremili hitnu medicinsku opremu koju je Srbija kupila širom sveta. Ti avioni su sleteli na beogradski aerodrom, možda ste me videli kako neke od njih dočekujem s predstavnicima srpskih vlasti... Oni su dovezli 721 tonu medicinskog materijala. Poslednji avion je sleteo početkom maja. U aprilu sam potpisao još jednu donaciju, od skoro pet miliona evra, za nabavku dodatnih neophodnih materijala, između ostalog maski, respiratora, testova i 100 trijažnih kontejnera, i to onih koji su proizvedeni u Srbiji. Sav materijal je u bolnicama. Pred novi skok broja slučajeva, 15. jula, potpisao sam treću donaciju za angažovanje 200 novih, srpskih medicinskih radnika - doktora, medicinskih sestara i administrativnog osoblja - na šest meseci kako bi se osnažile bolnice na prvoj liniji fronta. Obezbedili smo ličnu zaštitnu opremu za graničare, higijenske pakete i pomoć za romsku zajednicu, starije sugrađane i samohrane majke kojima je pomoć potrebna. Mogu da nastavim s nabrajanjem, i to samo u zdravstvenom sektoru. Jer, donirali smo takođe 78 miliona evra za privredu i dobijamo dodatne zahteve za pomoć. Naša solidarnost je neprestano na delu.

  • Kako biste ocenili trenutno stanje u Uniji?

- Situacija u EU se umnogome stabilizovala zahvaljujući solidarnosti, saradnji i snažnim merama. Posebna sednica Evropskog saveta od 17. do 21. jula je preduzela korak bez presedana da pojača privredni oporavak i utre pravi put za oporavak, ali mi treba brzo da vratimo ekonomiju na noge zbog cele Evrope, uključujući tu i Srbiju, koja ima koristi od investicija i trgovine sa EU. Isa zdravstvene strane oprez treba da ostane na najvišem nivou. Ovaj virus ne zna za granice i godišnja doba. To je nešto dosad neviđeno. Treba da ostanemo kooperativni, na oprezu, da nastavimo da slušamo savete lekara i uputstva i da pronađemo vakcinu.

  • Da li ste optimista kad je reč o vakcini protivkorone?

- U diplomatiji, a i u životu, dobar savet je da se bude optimista, a kad je reč o pronalaženju vakcine, pesimizam neće pomoći ni pedalj. Naravno, taj optimizam treba da bude u vezi s realnošću i, što je najvažnije, da nas sve tera da prionemo na posao i da brže radimo. EU se zalaže za globalno, univerzalno testiranje, lečenje i vakcinaciju i za mobilizaciju resursa kroz međunarodnu saradnju i udruživanje snaga sa zemljama i globalnim zdravstvenim organizacijama. Globalnimpozivom za prikupljanje sredstava u odgovor na koronavirus sakupljeno je 9,8 milijardi evra do kraja maja 2020. Važan je i doprinos Srbije od dva miliona evra. Ovaj pristup podrazumeva univerzalnost, ravnopravnost i pristupačnost vakcinama, naročito za najugroženije zemlje.

To, dakle, znači da bi najugroženije zemlje dobile pomoć pri nabavci vakcine?

- EU istražuje s međunarodnim partnerima kako da udruži resurse da zajednički rezerviše buduće vakcine od kompanija za sebe, a istovremeno i za zemlje s niskim i srednjim prihodom. Zemlje s visokim prihodombi mogle da posluže kao inkluzivna grupa međunarodnih kupaca i tako ubrzaju razvoj bezbedne i efikasne vakcine i obezbede maksimalan pristup njima za sve one kojima su potrebne širom sveta. Konkretno, veoma su ohrabrujuće najnovije vesti o kliničkim rezultatima brojnih vakcina koje ulaze u naj važniju fazu idiničkih ispitivanja - između ostalog i u Evropi. S obzirom na to da vakcine treba da odobre regulatorna tela, da ih kompanije proizvedu, utvrde cenu i distribuiraju širom sveta, sve to pređstavlja neverovatne izazove i u pogledu finansiranja i infrastrukture, i baš zato treba da sarađujemo, udružimo naše resurse

i nastavimo da radimo u pravom duhu solidarnosti. Imajući u vidu da je virus bio poznat početkom godine i da postoji mogućnost da se važan prodor dogodi već pre kraja godine, to nam daje pravu injekciju optimizma.

  • Usvojen je sedmogodišnji budžet EU, a takođe je izdvojeno i 750 milijardi evra za oživljavanje privrede, koja je veoma pogođena pandemijom. Na koliku pomoć mogu da računaju zemlje koje su kandidati za članstvo u EU - konkretno Srbija?

- Novi budžet EU ukupno izdvaja više od 12,5 milijardi evra iz pretpristupnih fondova koji su posebno namenjeni zemljama poput Srbije, koje su u procesu pristupanja. To je ogroman iznos novih sredstava, jer su u pitanju donacije, i predstavlja povećanje u poređenju s prethodnim budžetom EU. Srbija će nastaviti da ima koristi i od drugih programa, kao što su oni u oblasti obrazovanja i nauke, plus druga finansiranja koja nisu namenjena konkretnim zemljama. Ceo paket tek treba da se do kraja odobri pre nego što budemo imali pred sobom sve elemente. Napomenuo bih dve dodatne stvari o ovim fondovima: 1. zbog svoje veličine i kapaciteta, Srbija je tradicionalno ta koja, među korisnicima u regionu, prima naj veći iznos sredstava; 2. ova sredstva služe kao pomoć Srbiji da sprovede reforme koje multiplikuju njen kapacitet da razvija prosperitet, bezbednost i demokratiju.

  • Kakvu poruku EU šalje Srbiji odlukom da od početka godine ne otvori nijedno pregovaračko poglavlje?

- Evropska komisija je predstavila svoje nalaze 0 stanju vladavine prava u Srbiji zemljama članicama EU u junu. To je deo procene napretka Srbije u vladavini prava i osnovnim pravima u kontekstu pristupnih pregovora koju Komisija obavlja dva puta godišnje. Izveštaj, koji je objavljen na veb-sajtu Ministarstva za evropske integracije, ukazuje da Srbija treba da ubrza reforme u ključnim oblastima nezavisnosti pravosuđa, suzbijanja korupcije, medijskih sloboda, lokalnom procesuiranju ratnih zločina i borbi protiv organizovanogkriminala. Izveštaj je istovremeno ocenio postignut napredak, na primer, u smanjenju broj a nerešenih starih izvršnih predmeta, upravljanju granicama i procedurama za azil, kao 1 izradi nove medijske strategije na transparentan i inkluzivan način.

  • Ali to, očigledno, nije bilo dovoljno?

- Nije postignuta jednoglasnost među 27 zemalja članica da se otvore nova poglavlja, a ona je neophodna za otvaranje novih pregovaračkih poglavlja. Smatralo se da postignuti napredak nije dovoljan za otvaranje novih poglavlja. Ne zaboravite da su 2019. samo dva poglavlja otvorena, što je već tada označilo usporavanje u reformama u odnosu na prethodnu godinu. Posle leta, Komisija će predstaviti kompletnu ocenu stanja u reformama - ne samo u vladavini prava već u svim pregovaračkim poglavljima. Biće moguća kompletna analiza, ali iz EU jasno dolazi snažno ohrabrenje za novu vladu da reforme za pristupanje EU stavi u središte svog programa.

----------------------------------------------------------

Datum: 01.08.2020

Medij: 021.rs

Link: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/249651/Direktor-bolnice-u-Leskovcu-osudjen-prvostepeno-zbog-namestenja-tendera.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Direktor bolnice u Leskovcu osuđen prvostepeno zbog nameštenja tendera

Direktor Opšte bolnice u Leskovcu Nebojša Dimitrijević osuđen je na pet meseci zatvora i godinu dana zabrane rada u struci i vršenja dužnosti direktora zbog nameštenja tendera za usluge održavanje higijene u leskovačkoj bolnici.Prvostepenom presudom pred Višim sudom u Nišu, Dimitrijević je proglašen krivim za krivično delo zloupotreba službenog položaja. Iako se prvobitno teretio za krivično delo trgovina uticajem, tokom postupka tužilac je izmenio optužnicu, prenose Južne vesti.   "Optuženi Nebojša Dimitrijević oglašen je krivim i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od pet meseci i izrečena mu je mera zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti u trajanju od jedne godine", kažu u Višem sudu. Na ovu presudu, Dimitrijević ima pravo žalbe.   Iz suda nema informacija da li su osuđeni i drugo dvoje optuženih - pravnica bolnice i predstavnik firme Transly.   Direktor bolnice je bio optužen da je menjao konkursnu dokumentaciju javne nabavke za usluge održavanja higijene u bolnici, da bi posao dobile beogradske firme Transly i Respekt legal.    Posle hapšenja Dimitrijevića prošle godine, inače potpredsednika leskovačkog SNS-a, oglasio se i gradonačelnik Goran Cvetanović rečima da će, "iako je najlakše distancirati se kada je nekom teško, Dimitrijević i njegova porodica uvek imati njegovu podršku". Autor: Južne vesti Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.  

----------------------------------------------------------

Datum: 01.08.2020

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/ekonomija/drzava-voli-lend-rovere-i-skode-koje-prodaju-ljudi-bliski-sns/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Nemanja NenadićnabavkeSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Država voli "lend rovere" i "škode" koje prodaju ljudi bliski SNS

Izjava da nabavka luksuznih džipova za Komunalnu miliciju gradi autoritet države je jedna od verovatno najkreativnijih izjava nekog od srpskih političara, ali ova nabavka moglo bi se ispostaviti da zaista nečemu doprinosi, a to nije blagostanje gradske kase.Foto: BETAPHOTO/ BRANISLAV BOZIC Kako navode sagovornici Danasa koji se dugo bave pitanjem korupcije u javnim nabavkama automobili su upravo najpogodniji za fingiranje javnih nabavki i izvlačenje para iz budžeta. Kao i na ovom tenderu koji je sproveden 2019. godine vrednosti 87 miliona dinara i na velikim tenderima za nabavku automobila za GSP Beograd, gradsku upravu Beograda, Infostan, Beograd put i na većini drugih tendera na kojima se nabavlja svega jedno ili dva vozila, po pravilu javlja se samo jedan ponuđač. Dragan Dobrašinović iz Topličkog centra za demokratiju napominje da gde god ima samo jedan ponuđač na tenderu postoji velika sumnja da postoji dogovor unapred i da su praktično svi drugi potencijalni ponuđači upozoreni da se ne pojavljuju u nabavci. "To se radi tako što se tehničke specifikacije prilagode jednom ponuđaču iako objektivno ne postoji nikakva potreba za karakteristikama navedenim u konkursu. Uvek se nađe neka stavka koju može da ispuni samo jedan ponuđač i svima drugima je jasno da tu nemaju šta da traže, da to nije nabavka u kojoj postoji takmičenje već u kojoj postoji dogovor. Nabavke automobila su tipične za te stvari. Nije to samo slučaj u Beogradu, već je toga bilo i u Nišu i republičkim institucijama. Po pravilu su to prethodni dogovori i zna se unapred ko će dobiti posao. To je velika korupcija, radi se o ozbiljnim iznosima sredstava. Ne postoji često nijedno racionalno objašnjenje zašto se nabavljaju automobili baš tih karakteristika, te kubikaže, te cene, jer posao se može obaviti i sa vozilom drugačijih karakteristika, gde su manji ne samo cena nego i svi kasniji prateći troškovi", objašnjava on. I Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, ukazuje na ogroman problem sa javnim nabavkama. "Broj ponuda po javnoj nabavci je veoma mali što je pokazatelj nepoverenja u sistem. Nemoguće je da nema više potencijalnih ponuđača čak i ako je tender namešten, a uz to je većina tendera otvorena i za strane ponuđače. Kod nabavki automobila verovatnoća da se javi jedan ponuđač je još veća nego inače. Kada naručilac precizira karakteristike vozila do detalja imajući u vidu jedan model automobila, često je slučaj da samo jedna firma ima ovlašćenje da ga prodaje u Srbiji kao što je to slučaj sa nabavkom lend rovera. Problem je što su specifikacije koje se navode u tenderskoj dokumentaciji suštinski nerelevantne i nemaju veze sa potrebama naručilaca. Čak i da zamislimo da naručilac želi neki model automobila, jer veruje da je kvalitetan, pouzdan itd, ovakvi tenderi su izraz njegove lenjosti, jer mu zakon dozvoljava da propiše i kolike troškove može da ima automobil tokom životnog ciklusa", napominje Nenadić. Objašnjenje da je Komunalnoj miliciji bio potreban baš lend rover "da ne trucka vrednu opremu", ne pije vodu. "Mora baš taj automobil, jer postoji unapred napravljen dogovor, jer posao mora da dobije 'naš' čovek i zato što on mora da vrati deo zarade nazad. To tako funkcioniše. Ako neće da trucka, nek naprave dobre puteve", poručuje Dragan Dobrašinović. S obzirom da je vlasnik Britiš motorsa, ekskluzivnog prodavca lend rovera u Srbiji, čačanski biznismen Ostoja Mijailović istovremeno i član Glavnog odbora Srpske napredne stranke, koja je takođe i na vlasti u Beogradu, postavlja se pitanje da li to može biti problem. Nenadić objašnjava da sa stanovišta zakona prepreka može biti poslovanje sa povezanim licima, ali zakon to usko tumači. "Povezana lica su samo ona u rodbinskim vezama i ako imaju učešće u istom pravnom licu. Stranačka funkcija nije prepreka sa stanovišta zakona, ali jeste signal da se ispita da li je nabavka bila u redu i da li favorizuje određene firme. Pošto već znamo da je ova napravljena tako da favorizuje određenu firmu, onda bi nam to moglo pružiti mogući motiv za takvo postupanje naručioca. Prvo bi trebalo proveriti zašto je nabavka napravljena tako da favorizuje jedan model i na koji način se došlo do takve odluke. Neko je pravio konkursnu dokumentaciju. Da li je odluku doneo službenik Parking servisa koji je pisao nabavku ili je dobio formalne ili neformalne instrukcije. Ako bi se nabavka ozbiljno ispitivala onda bi svakako uzela u obzir kod utvrđivanja motiva i činjenicu da je ponuđač član vladajuće stranke", napominje Nenadić dodajući da ne bi trebalo  zabranjivati da se posluje sa određenom firmom, jer je javni interes da se kupi najpovoljnije bez obzira ko je vlasnik firme. "Ali treba kontrolisati da li su svi imali ravnopravne uslove, a ovde nisu." Prošle godine je Parking servis imao još jednu nabavku automobila vrednu 9,2 miliona dinara na kojoj se javio takođe samo jedan ponuđač, Auto Čačak, inače uvoznik češke škode. Prošle godine GSP Beograd je zaključio tri ugovora vredna 46 miliona dinara o zakupu putničkih vozila sa konzorcijumom koji je predvodila upravo ova firma u vlasniku Milenka Kostića. Sindikati u GSP su se bunili da je novac potrošen nenamenski i da je nabavka sprovedena netransparentno. Ipak, Auto Čačak zaključuje ugovore o lizingu vozila i sa Centrom beogradskih festivala (CEBEF) za 2,5 miliona dinara, sa JKP Gradska čistoća za  8,44 miliona dinara, Beograd putom za 25,97 miliona dinara, Infostanom za 7,2 miliona dinara i Gradskom upravom Grada Beograda za 136,7 miliona dinara. Svuda kao jedini ponuđač. Ali sasvim sigurno najveći posao za škodu bila je nabavka 710 automobila za MUP 2017. godine u direktnoj pogodbi, dok je tender i do danas ostao tajna budući da je proglašen poverljivim. Od svega je ostala izjava jednog od zvaničnika MUP-a da je potrošeno oko 700 miliona dinara. Inače bivši direktor firme Auto Čačak je gradonačelnik Čačka iz redova SNS-a. Takođe, prošle godine je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obustavilo jednu nabavku 110 automobila u zakup vrednu 180 miliona dinara (bez PDV-a). Dragan Dobrašinović ističe da ne bi bio problem da je to jedna nabavka. "Mi smo radili istraživanje prema kom je od 100 najvećih nabavki u 2019. godini, a to su nabavke od tri do 30 miliona evra, čak 65 sa samo jednim ponuđačem. Pored toga 23 nabavke su sa dva ponuđača, a tu su velike šanse da se drugi pojavio samo kao prateća ponuda. Znači od 100 najvećih nabavki prošle godine samo u 12 je postojalo nešto što se može nazvati konkurencijom", ističe on dodajući da taj nedostatak konkurencije plaćamo mi, poreski obveznici. "Sve što je skuplje od onog što je njegova realna vrednost i što je više od onog što je stvarna potreba institucije, plaćaju građani. Mi plaćamo, a politički lideri i biznis partneri dele ekstraprofit", zaključuje Dobrašinović. komunalna policija, Lend Rover, Oko sokolovo, parkiranje, snimanjeBeograd Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas. Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.   Učlani se

----------------------------------------------------------

Datum: 01.08.2020

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/index.php/vojvodina/na-jesen-i-staza-od-tromede-do-apatinskog-puta-01-08-2020

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Na jesen i staza od Tromeđe do Apatinskog puta

SOMBOR: U Somboru je postojala ideja o "Somboru na vodi" još pre dve decenije kojom bi se stvorili sadržaji na Velikom Bačkom Kanalu i njegovoj Tromeđi (ukrštanju sa kanalima DTD).Realizacija ove ideje je ipak morala da čeka godinama, da bi nedavno Tromeđa kao atraktivno i omiljeno izletište bila delimično uređena, a kako najavljuju iz varoških vlasti s jeseni bi, zahvaljujući projektu participativnog budžetiranja, trebala da nikne i staza koja bi spojila ovo izletište sa Apatinskim putem.Ovaj projekat nije i jedini koji se ostvaruje zahvaljujući neposrednom učešću građana u "krojenju" gradskog budžeta, poduhvat koji je Sombor započeo 2015. godine, čime se svrstao među prvih deset lokalnih samouprava koje su sprovele proces Participativnog budžetiranja. Tada su u okviru dva ciklusa anketiranja najpre prikupljeni idejni predlozi građana, a zatim i izglasan predlog za izgradnju platoa ispred Mesne zajednice "Stanišić" u istoimenom selu. Naredne, 2016. godine nastavljeno je anketiranje građana kada je prva na listi predloga bila izgradnja izletišta na "Tromeđi", dok je 2017. godine pobedio predlog za renoviranje objekta predškolske ustanove u Kljajićevu. U okviru programa Participativnog budžetiranja 2018. godine, građani su sa 2.235 glasova podržali predlog "Izgradnja šetališta i osvetljenja uz kanal (od restorana "Slon" do kupališta na Tromeđi)". Pomenuto šetalište do danas nije izgrađeno zbog neuspešne javne nabavke jer ponuđač nije podneo ispravnu dokumentaciju, pa je kompletan proces realizacije projekta pomeren. Rekonstruiše se kuglana u KljajićevuPrethodne godine građani su sa 1.583 glasova odlučili da podrže projekat "Uređenje objekta rekreativnog centra u Kljajićevu" odnosno uređenja tamošnje kuglane. Prema rečima Save Dojića, zaduženog za varoške finansije i sam projekat, radovi na rekonstrukciji Kuglane u Kljajićevu su počeli protekle sedmice a rok za završetak je 40 dana. Izvode se limarski radovi i zamenjuju se ulazna vrata u kuglanu. Konačno, prema informacijama iz Gradske uprave, projekat za izgradnju šetališta i osvetljenja uz kanal od restorana "Slon" do kupališta na "Tromeđi" je završen početkom ove godine i trenutno se priprema dokumentacija za raspisivanje javne nabavke za izvođenje radova. Ako ne bude nepredviđenih okolnosti prilikom sprovođenja postupka javne nabavke, radovi bi trebali da počnu na jesen, a plan je da pomenuta staza bude gotova najkasnije na proleće 2021.godine.Član Gradskog veća za oblast finansija i privrede i predsednik Radne grupe za za realizaciju Akcionog plana za uključivanje građana u proces donošenja odluka o trošenju sredstava prikupljenih na osnovu poreza na imovinu Sava Dojić je podsetio da je prošle godine spreveden postupak participativnog budžetiranja i među učenicima somborskih srednjih škola, te da je na osnovu rezultata njihovog glasanja sprovedena i završena javna nabavka. Izabrani su ponuđači za robu i usluge, pa će Gimnazija "Veljko Petrović" dobiti projektor, mobilnu tablu i dva lap topa, Srednja ekonomska škola 15 klima uređaja sa ugradnjom, Srednja poljoprivredno prehrambena škola 15 metalnih ormana za garderobu i obuću, a u Srednjoj medicinskoj školi i u Srednjoj školi "Sveti Sava" se radi na obnovi toaleta. Kako se u proces participativnog budžetiranja iz godine u godinu uključuje sve više građanja, koji na ovaj način odlučuju gde će se utrošiti njihov novac iz budžeta, i ove godine će biti sproveden postupak "Participativnog budžetiranja", najavili su iz somborske Županije, odnosno sedišta ovdašnje Gradske uprave.M. Miljenović    

----------------------------------------------------------

Datum: 01.08.2020

Medij: stanjestvari.com

Link: https://stanjestvari.com/2020/08/01/danas-nejasni-poslovi-kriznog-staba/

Autori: @Stanjestvari

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Danas: Nejasni poslovi Kriznog štaba

Prema dokumentu koji je objavila Vlada među članovima Kriznog štaba nalazi se 11 lekara, dok su ostali ministri, državni sekretari, predstavnici vojske…Prema dokumentu koji je objavila Vlada među članovima Kriznog štaba nalazi se 11 lekara, dok su ostali ministri, državni sekretari, predstavnici vojskeKrizni štab (Foto: Slobodan Miljević/Fonet) Tek četiri i po meseca nakon što je formiran Krizni štab za borbu protiv kovida, javnost Srbije saznala je ko sve čini ovo telo.Ono što pak još uvek nije dato na uvid javnosti jeste sam zaključak o formiranju KŠ, donet 13. marta, iz koga bi se moglo jasno saznati koja su poslovi i dužnosti ovog tela.Pre tri dana Vlada Srbije objavila je na svom sajtu spisak članova Kriznog štaba, među kojima je 11 lekara, dok su preostali učesnici pojedini ministri, državni sekretari, predstavnici Vojske…Pored toga što je objavila imena članova KŠ, Vlada Srbije je i navela da je ovo telo formirano u skladu sa Zakonom o Vladi.Sagovornici Danasa ističu da samo pozivanje na Zakon o vladi pri formiranju KŠ nije sporno, već da je sporna činjenica što javnost ne može da dobije na uvid dokument kojim je određeno obrazovanje kriznog štaba, zbog čega o mnogi pitanjima može samo da se nagađa.Oni takođe navode da je nejasno zašto je Vlada odlučila da formira ad hok telo kada već postoje druga tela koja treba da deluju u kriznim situacijama kao što je pandemija i čiji su posao i nadležnosti već definisani postojećim zakonima."Vlada može da formira ad hok tela. Međutim, mi već imamo Republičku komisiju za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti i Štab za vanredne situacije, čije je postojanje predviđeno postojećim zakonima, i koji treba da deluju u ovakvim situacijama. Da su se ovi zakoni uzeli u obzir, mi bismo jasno znali ko su članovi tih tela, koja je njihova nadležnost, i zašto su tu postavljeni. Ovako, mi imamo krizni štab čije nadležnosti nisu uređene zakonom. Čini mi se da je odabran personalni pristup, pa su tako određena lica postavljena u krizni štab zbog svog imena i prezimena a druga su birana po funkciji. Radi se o jednoj nedopustivoj improvizaciji u vreme kada nam preti istinska opasnost", kaže Vesna Rakić Vodinelić, profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union u penziji.Ona takođe objašnjava da Krizni štab ne može da donosi odluke već samo preporuke koje vlada dalje usvaja.Na pitanje Danasa, ko je onda zapravo odgovoran za postupanje tokom epidemije - da li Krizni štab, koji donosi preporuke, ili vlada koja ga je formirala i koja te preporuke usvaja ili ne, Rakić Vodinelić odgovara da se može govoriti o odgovornosti svih učesnika."Odgovornost leži pre svega na premijerki, zatim Vladi, koja je kao celina donela zaključak o formiranju Kriznog štaba, na ministrima zdravlja i policije, jer su oni bili dužni da aktiviraju postojeća tela u borbi protiv epidemije, i na kraju na predsedniku koji se meša u stvari koje nisu njegov posao", kaže Rakić Vodinelić. Kako dodaje, odgovornost samih članova Kriznog štaba leži u njihovoj odluci da prihvate učešće u radu jednog tela čije nadležnosti i ovlašćenja nisu jasni.Istovremeno, programski direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić takođe navodi da nije bilo potrebe za formiranjem kriznog štaba.On podseća da je njegova organizacija još u aprilu tražila od Vlade zaključak o obrazovanju ovog tela a da ga još nije dobila."Ono što je ovde sporno jeste sama odluka da se ne koriste zakonski mehanizmi koji postoje u drugim propisima. Formiran je krizni štab koji nema niti može imati bilo kakva ovlašćenja u smislu donošenja odluka. On može samo da daje preporuke. Pri tome je u javnosti je stvoren utisak da oni donose odluke, što nije tačno. Na kraju, i sami njegovi članovi javno su govorili da nisu imali pristup nekim informacijama, što je neophodno da bi mogli da daju adekvatne savete", napominje Nenadić.Vlada Srbije formirala je Krizni štab za borbu protiv kovida 19, 13. marta na osnovu Zakona o vladi, koji navodi da vlada može da obrazuje povremena radna tela, radi razmatranja pojedinih pitanja iz svoje nadležnosti i davanja predloga, mišljenja i stručnih obrazloženja.Na drugoj strani, poslovnik o vladi u delu koji se odnosi na privremena tela navodi da se u odluci o njihovom formiranju određuju "poslovi za koje se telo obrazuje, vreme na koje se obrazuje, rokovi u kojima podnosi izveštaj o svom radu i druga pitanja vezana za njegov rad."Takođe se kaže da je "povremeno radno telo dužno da nadležnom odboru dostavi izveštaj o radu najmanje svakih 60 dana, a Vladi najmanje svakih 90 dana".Kisić Tepavčević i Janković konsultantiPrema dokumentu koji je objavila Vlada među članovima Kriznog štaba nalazi se 11 lekara, dok su ostali ministri, državni sekretari, predstavnici vojske. Vesna Rakić Vodinelić kaže da je zagonetno to što ovo telo pored medicinskog dela ima i neke predstavnike države.Darija Kisić Tepavčević i Predrag Kon (Foto Beta)"Predstavnici vlasti se stalno pozivaju na načela medicinske profesije, odnosno struku, ali u tom kriznom štabu vi vidite dosta ljudi koji nemaju veze sa medicinom. Jasno je da ministar policije i načelnik Sektora za vanredne situacije treba da budu deo ovog tela, međutim nije jasno koja je uloga ostalih", ističe sagovornica Danasa. Na spisku članova Kriznog štaba, inače, nema Darije Kisić Tepavčević i Srđe Jankovića, koji se redovno obraćaju javnosti na konferencijama KŠ. U odgovoru na pitanje portala Nova.rs zašto nema ovih lekara na spisku, Vlada je navela da su oni angažovani kao stručna lica koja pomažu Kriznom štabu.Pored njih, na isti način su angažovani lekari dr Berislav Vekić, državni sekretar Ministarstva zdravlja, Svetlana Filipović, u ime Instituta "Torlak", dr Darija Kisić Tepavčević iz Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", imunolog Srđan Janković iz Univerzitetske dečije klinike "Tiršova", Vesna Mijucić iz Instituta za transfuziju krvi, Dragana Despot iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju, direktor Instituta za javno zdravlje Niš Miodrag Stojanović i Tatjana Pekmezović, prodekanka Medicinskog fakulteta, navela je Vlada Srbije.Sastav Kriznog štabaKorukovodioci Kriznog štaba su: Ana Brnabić, premijerka; Zlatibor Lončar, ministar zdravlja; Sanja Radojević Škodrić, v.d. direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje; Zoran Gojković, pokrajinski sekretar za zdravstvo. Članovi su: Goran Stevanović, načelnik Klinike za infektivne i tropske bolesti; Verica Jovanović, v.d. direktora Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut"; Branislav Nestorović, dečji pulmolog; Vladimir Petrović, direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine; Mijomir Pelemiš, bivši načelnik Klinike za infektivne i tropske bolesti; Branislav Tiodorović, bivši direktor Instituta za javno zdravlje u Nišu; Predrag Kon, Gradski zavod za javno zdravlje u Beogradu; Snežana Jovanović, direktorka Službe za mikrobiologiju Kliničkog centra Srbije; Tanja Jovanović, prodekanka Medicinskog fakulteta u Beogradu, Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda; Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja; Nebojša Stefanović, ministar policije; Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja; Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja; Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta; Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; Vladimir Popović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; Radomir Ilić, državni sekretar u Ministarstvu pravde; Predrag Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije; Željko Petrović, brigadni general, načelnik Uprave za obuku i doktrinu Vojske Srbije; Miloš Popović, šef kabineta predsednika Vlade, Tamara Stojčević, zamenik generalnog sekretara Vlade; Petar Janjić, pomoćnik generalnog sekretara Vlade, Dejan Carević, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija; Željko Ćurguz, Republički sekretarijat za zakonodavstvo.Milica RadenkovićOprema: Stanje stvari(Danas, 30. 7. 2020) < Ljubinka Boba Nedić: Ministre, ne smete baš ovoliko da ne znateSlobodan Antonić: Srpski tviter-selebritiji kao ovdašnje sekularno sveštenstvo >Kategorije:PrenosimoOznake:Vesna Rakić Vodinelić, Vlada Srbije, Krizni štab, Milica Radenković, pandemija Related Articles                          

----------------------------------------------------------