Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 06.08.2020

Medij: 24 Sata     Strana: 6

Rubrika: Beograd

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: JAVNA NABAVKA ZA RADOVE NA BEOGRADSKOJ TVRĐAVI

Javna nabavka za radove na Beogradskoj tvrđavi

jp “BEogradska tvrđava” raspisalo je javnu nabavku za izvođenje radova na sanaciji pešačkih staza na Gornjem gradu Beogradske tvrđave. Projektom je predviđena rekonstrukcija 28 staza površine 13.814 kvadrata, kao i tri platoa od 3.214 kvadrata. Zainteresovane firme mogu poslati svoje ponude do 31. avgusta, a kriterijum za dodelu ugovora je najniža ponuđena cena.

Reč je o stazama na gotovo celoj teritoriji Gornjeg grada, oko košarkaških terena, Sahat-kule, kao i platoima kod Rimskog bunara, Vojnog muzeja i Carigradskog druma. Usled velikog opterećenja staze su se mnogo oštetile. Na nekim delovima asfaltiranih pojavile su se rupe, dok na popločanima nedostaju delovi kamena.

Postojeći mobilijar, odnosno klupe i kante, biće izmešteni i spremljeni dok se radovi na stazama ne završe, kada će biti vraćeni na staro mesto. Pre radova, svi kalemegdanski putevi biće očišćeni od nečistoće i blata. Kamene kocke na kaldrmisanom putu biće pažljivo demontirane, selektovane, kako bi se one neoštećene mogle ponovo ugraditi na mesta gde nedostaju.

----------------------------------------------------------

Datum: 06.08.2020

Medij: Alo     Strana: 1,10

Rubrika: Hronika

Autori: R. A.

Teme: Korupcija

Naslov: Ugovarali ubistvo, a tužilac u tome će vidi ništa sporno

Ugovarali ubistvo, a tužilac u tome ne vidi ništa sporno

O Svedok saradnik Nebojša Joksović zaštićen od istrage za više kriminalnih aktivnosti

Tužilac Sulmrić žmuri na nlaniranje ubistva?!

U zamenu za, kako odbrana tvrdi, lažno svedočenje protiv Sarića, tužilaštvo je Joksoviću progledalo kroz prste za silna kriminalna dela za koja se sumnjičio, a vrhunac je nedavna odluka tužioca u Valjevu da odustane od vođenja postupka za planiranje ubistva!

Naime, i pored više dokaza, među kojima su službene beleške u kojima se navodi da je Joksović sa još dva saradnika planirao ubistvo Gorana Nikolaševića, tužilac nije želeo da se pozabavi ovim slučajem?! Zanimljiva je i činjenica da je planiranje ubistva u okviru organizovane kriminalne grupe po pravilu u nadležnosti Specijalnog tužilaštva u Beogradu. Međutim, slučaj je volšebno dodeljen tužiocu iz Valjeva Zlatku Suloviću, koji je odustao od krivičnog gonjenja osumnjičenih. Pitanje je ko je i zašto ovaj slučaj prebacio u Valjevo, kao i kakva je uloga tužioca Šulovića?

„Alo!“ je imao uvid u samo neke od dokaza da je Nebojša Joksović podstrekivao Dalibora Ristića da to ubistvo sprovede.

- Razgovor je tekao u pravcu kako bi se taj Nikolašević likvidirao. To je potencirao Joksović, uz komentar kako bi mu bilo dobro postaviti bombu, oteti ga iz auta... Joksović me je pitao da li ja mogu da nađem nekog iz Bosne da se ubije Nikolašević izjavio je između ostalog Dalibor Ristić na saslušanju u policiji 29. maja ove godine, a ovo je zavedeno u službenoj belešci br. 43/20. Joksović je navodno tom prilikom dao Ristiću i fotografiju Nikolaš-

evića i njegove lične podatke. U spisima predmeta nalazi se i službena beleška od 7. maja u kojoj policijski službenik iz Valjeva (ime poznato redakciji) potvrđuje da je „u toku juna meseca 2018. godine dobio operativna saznanja da će N. N. osobe izvršiti ubistvo Gorana Nikolaševića i da je jedan od načina izvršenja postavljanje eksplozivne naprave u automobil koji je koristio Nikolašević“!

- Bio sam prisutan kada su planirali liku štampariji kod Jokse. Vrbovali su

mene lično da ja to uradim, što sam posle nekoliko njihovih insistiranja odbio da učinim. Kod Saše u kući sam svojim očima video eksplozivnu napravu. Ovaj događaj me prilično uznemirio i zato sam sve to morao da prijavim inspektoru UBPOK-a iz Loznice, koji je dalje reagovao i informaciju prosledio kako bismo sprečili likvidaciju Nikolaševića. Joksović mi je dao sve instrukcije po pitanju Nikolaševića, gde stanuje, šta vozi, broj tablica automobila. Ja sam bezbroj puta

dolazio u Joksoviće-

vu firmu i bili smo bliski, zato mi je on i ponudio da poturim eksplozivnu napravu pod automobil Nikolaševića - ispričao je, kako su nedavno objavili mediji, u svojoj izjavi Dalibor Ristić, koji je dodao da su mu „za svaki slučaj dali ‘magnum 357“-

Podsetimo, ovo nije prvi slučaj da tužilaštvo Joksoviću toleriše kriminalne aktivnosti. Svedok saradnik oglušio se o zakon i kada je reč o gradnji stambenog objekta i to u strogom centru Beograda. Naime, Joksović je kupio kuću u Krunskoj ulici za 420.000 evra od novca koji mu je dao Šarić, a potom je počeo ilegalno da je nadograđuje. Uprkos zabrani Sekretarijata za inspekcijske poslove, Joksović je skinuo službenu traku i znak „zatvoreno gradilište“ koji je postavila inspekcija i nastavio da gradi. Inače, ovakav postupak „povrede službenog pečata i znaka“ smatra se grubom povredom zakona, za šta je predviđena kazna do jedne godine zatvora.

Podsetimo, tužilaštvo je, kako tvrdi odbrana, ranije Joksoviću bukvalno poklonilo Šarićevu imovinu vrednu oko sedam miliona evra. Takođe, svedoku saradniku vraćene su i zaplenjene građevinske mašine koje su ukradene u inostranstvu i na njima su bili prekucani serijski brojevi. Podatke upravo o tim mašinama Srbiji je poslala nemačka policija, o čemu su pisali brojni mediji. Odsek za fizičko veštačenje MUP-a tražio je od švedskog „Sandvika“ da dostavi serijske brojeve, oznake motora i šasije, kako bi uporedio fabričku dokumentaciju sa dokumentacijom koja je prikazana prilikom uvoza i carinjenja. List „Blic“ je imao uvid u prepisku srpskih policajaca sa proizvođačem, iz koje se vidi da se ti podaci ne podudaraju.

  1. A.

----------------------------------------------------------

Datum: 06.08.2020

Medij: Blic     Strana: 7

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: javne rasprave

Naslov: Novi opozicioni savez bez Dveri

Još Jedan pokušaJ udruživanJa stranaka koJe su boJkotovale izbore

Novi opozicioni savez bez Dveri

Neko će reći da se Savez za Srbiju razilazi, ali oni sami kažu da se ujedinjuju. Ponovo.

MeđutiM, ono što je u ovom starom-novom okupljanju novina jeste to što u tom opozicionom društvu više nema Pokreta Dveri. Razlog? Kosovo, vakcine ili nešto treće ili pak sve zajedno? SzS je, naime, saopštio da su njegove članice i opozicione stranke i pokreti koji su bojkotovali izbore 21. juna dogovorili nastavak zajedničkog opozicionog delovanja kroz formiranje Udružene opozicije Srbije.

Isto tako, navode i da su se Dveri odlučile da ne pristupe tom savezu, ali da je “izražena obostrana spremnost za saradnju u borbi za slobodne medije, regularne izborne uslove i obnavljanje demokratije u Srbiji”.

Šta se ovde zapravo desilo i šta je tačno ideja, čini se, samo promene imena? Da li je tu konačno stavljena tačka na postojanje SzS kako su pojedinci mesecima unazad tvrdili, i da li je on, zapravo, odslužio svrsi? I da li je konačno “pukla ljubav” sa Dverima, koje su, bez obzira na članstvo u SzS, neretko solirale u svojim nastupima?

Potvrda o razlazu stiže upravo od Dveri, koje sugerišu i šta bi mogao da bude razlog razlaza. Potpredsednik Dveri Ivan Kostić je rekao da taj pokret više nije deo Udružene opozicije Srbije i da će početkom septembra predstaviti novu verziju “starih Dveri”, sa novim programom i novim ljudima. Kaže i da je za Dveri u ovom trenutku prioritet odbrana Kosova i Metohije, što, kako kaže, znači da ta stranka ne može da bude deo novog političkog saveza opozicije, ako u njegovom programu na prvom mestu nije očuvanje KiM u sastavu Srbije.

Tako bi upravo Kosovo moglo da se shvati kao tačka oko koje je došlo do razlaza sa SzS.

Međutim, ovih dana se spekulisalo o još jednom mimoilaženju između Dveri i SzS, a koje se odnosi na nabavku vakcina. Naime,

Dveri nisu potpisale apel Evropskoj komisiji za dobijanje “evropske vakcine protiv korona virusa”, ali su to učinili SSP , DS, Narodna stranka, Pokret za preokret, Građanska platforma, Pokret slobodna Srbija, “Ne davimo Beograd”, Državotvorni pokret Srbije i Udruženi sindikati Srbije „Sloga“.

To je za “Blic” potvrdio i lider Pokreta Boško Obradović koji je rekao da Dveri ne dele “isto mišljenje sa ostalim kolegama u udruženoj opoziciji u vezi sa nabavkom novih vakcina, bez obzira na to da li dolaze iz Kine ili EU”, istakavši da “treba otvoriti široku javnu raspravu i da u njoj treba da učestvuju stručnjaci a ne političari”.

Govoreći o razlazu sa SzS, on

je kazao da “nije tajna da među nama postoje brojne političke razlike, ali je suština demokratije upravo u poštovanju drugačijeg mišljenja i kulturi dijaloga”.

Stvari su sada možda malo jasnije. Prvi korak SzS je rastanak sa Dverima, a drugi, koji je i dalje bez odgovora, zašto novo udruživanje i onako udruženih opozicionih stranaka? Takav odgovor danas nije bilo moguće dobiti u SzS.

Ono što Udružena opozicija ipak navodi jeste da će ona biti otvorena za saradnju sa drugim strankama i pokretima koji su spremni da se dosledno bore za poštovanje Ustava i vladavinu prava, a protiv autoritarnog režima zasnovanog na samovolji jednog čoveka.

Ko će biti njene članice znaće se narednih dana, kada će biti poznato i da li će još neko krenuti na drugu stranu, putem kojim su već otišle Dveri iz SzS. L. G. -I. Ž. n Dveri jedine iz SzS nisu

potpisale apel Evropskoj komisiji za dobijanje

evropske vakcine protiv korone.

----------------------------------------------------------

Datum: 06.08.2020

Medij: Danas     Strana: 9

Rubrika: Društvo

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Policija uhapsila sudske izvršitelje iz Valjeva

Zbogsumnje da su zloupotrebili službenipoložajpolicija privela pet osoba

Policija uhapsila sudske izvršitelje iz Valjeva

Beograd - Pripadnici Odeljenja za borbu protiv korupcije MUP-a Srbije juče su uhapsili sudske izvršitelje iz Valjeva G. B. (1971), D. J. (1960), S. V. (1971) iS. P. (1971)zbogpostojanja osnova sumnje da su počinili krivična dela zloupotreba službenog položaja i pranje novca, kao i Z. P. (1972), koji se tereti da je izvršio krivična dela pranje novca i pomaganje u zloupotrebi službenog položaja. Oni se terete da su od januara 2018. do novembra 2019. godine, fingirali sprovođenje izvršnog postupka oštetivši više osoba za oko tri miliona dinara, saopštio je MUP.

Kako se sumnja, uhapšeni sudski izvršitelji su fiktivnom dokumentacijom izdavali naloge računovodstvu suda za isplatu sredstava na račun osumnjičenog bravara Z. P., na ime usluga obijanja i zamene brava na vratima koje on nije izvršio. Na ovaj način oni su, kako se sumnja, oštetili izvršne poverioce za 2.963.300 dinara. Takođe, postoje osnovi sumnje da je G. B. od decembra 2015. do decembra 2016. godine, novac koji su izvršni dužnici uplatili na ime troškova postupka zadržavao za sebe, bez uplaćivanja na račun suda. Na taj način on je, kako se sumnja, oštetio izvršne poverioce za 119.250 dinara. Osumnjičeni su, kako se navodi, uz krivičnu prijavu, privedeni nadležnom tužilaštvu. D. D.

----------------------------------------------------------

Datum: 06.08.2020

Medij: Danas     Strana: 11

Rubrika: Ekonomija

Autori: M. N. Stevanović

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: „Uprava Telekoma nas laže o dobrom poslovanju“

Potpredsednica SSP Marinika Tepić zatražila osnivanje nezavisne komisije za nadzor nadposlovanjem državne telekomunikacione kompanije

„Uprava Telekoma nas laže o dobrom poslovanju“

Beograd - Uprava Telekoma nas laže o dobrom poslovanju i investicijama, a ne uspeva nikako da to dokaže, jer iz raspoloživih, javno dostupnih podataka i izjava zaposlenih, saznala sam da nije tačna tvrdnja da kompanija vredi četiri milijarde evra. Telekom ne vredi ni evro jer gaje „pojela“ partijska ibratijska uprava - izjavila je juče bivša poslanica i potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić. Ona je zatražila da se hitno osnuje nezavisna, stručna komisija koja bi obavila nadzor nad poslovanjem Telekoma i naročito nad finansijskim transakcijama, a takođe da javno čujemo izveštaj državnog revizora o rezultatima kontrole u toj kompaniji.

Tepić tvrdi i da uprava laže kada izjavljuje da nije dužna da nas obaveštava o svom poslovanju jer je akcionarsko društvo, jer država i mi građani vlasnici smo 78 odsto udela i po tom osnovu uprava, koja je izabrana da rukovodi radom kompanije, morala bi da nam o svom radu polaže račune.

- Stranačka uprava ponaša se kao pijani milioner tako što našu telekomunikacionu mrežu „isisava“ samo da bi održala medijski rejting vođe i da se uz to finansijski okoristi. Ako se pogledajubilansi, od 2017. njegove su obaveze prema bankama utrostručene, od 396 miliona evra pre tri godine, u prošloj su dostigle 1,152 milijardi. Ali, poslovanje Telekoma nisu fmansirale samo banke, kreirane su i značajne dodatne obaveze po osnovu akvizicije kablovskih operatera i to 71 milion evra za deo kupoprodajne cene koja još nije isplaćena, kao i po osnovu netransparentnih ulaganja u „produkciju i distribuciju medijskih sadržaja" u iznosu od 238 miliona evra,

Ko se čega plaši

bez podataka kome je to dato i za koji medijski sadržaj - rekla je Tepić i zapitala koja je tačno uloga Vladimira Lučića, za koga se spekuliše da je direktor iz senke i strateg za sve fmansijske operacije, i zašto se akcionari ne obaveštavaju o odlukama koje uprava Telekoma donosi u naše ime.

Podsetila je na spornu transakciju kojom je Telekom gotovo 200 miliona evra platio Kopernikusu za jedan kanal, Supernovu, „a potom manipulativnim transakcijama omogućio bivšem vlasniku da kupi jedine dve preostale televizije sa nacionalnom frekvencijom a koje nisu bile pod direktnim uticajem Aleksandra Vučića“ -TV Prvu i 02 (sada 892). Inače, bivši vlasnik Kopernikusa, Sr-

Novinarka Kurira zapitala je da li je svrha konferencije da se zaustavi istraživanje tog lista o tome šta se krije iza napada Junajted grupe na Telekom, kao i o, kako je rekla, sumnjivim poslovima predsednika Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa i suvlasnika Grupe Dragana Šolaka. „Ja bih jako volela da smo na istoj strani, da dodemo do istine i upravo zato tražim nezavisnu, stručnu komisiju koja bi potvrdila ili moje ili vaše sumnje. To je u interesu javnosti jer jeTelekom vlasništvo svih građana Srbije", rekla jeTepić. Na više puta ponovljeno pitanje novinarke da li je cilj konferencije da se zaustavi pisanje tog lista,Tepić je izjavila i da ga ne čita, da ne zna o čemu su pisali, ali je u dilemi da li se Kurir možda plaši da bi ta nezavisna i stručna komisija koju predlaže otkrila i kako je njegov vlasnik Igor Žeželj dobio deset miliona evra pre nego što je kupio to glasilo.

Tepić: Stranačka uprava Telekoma ponaša se kao pijani milioner tako što našu telekomunikacionu mrežu „isisava“ samo da bi održala medijski rejting vođe

Država i mi građani vlasnici smo 78 odsto udela u Telekomu i po tom osnovu uprava bi morala da nam o svom radu polaže račune đan Milivojević brat je visokog funkcionera SNS koji je sada ozbiljan kandidat za gradonačelnika Niša. Tepić je rekla i kako sumnja da je u međuvremenu izvršena rotacija vlasništva koj a bi trebalo da zavara revizora, jer su na Kopernikus preneti svi kablovski kanali i upisana vrednost od 200 miliona evra.

- Telekom je doveden u predstečajno stanje štetnim, manipulativnim transakcijama partijske uprave, s ciljem da se uspostavi monopol nad medijima u Srbiji, da se telekomunikaciona mreža iskontroliše kako bi se održavao rejting vođe. Očekujem reakciju stručne javnosti i hitan odgovor uprave Telekoma na ova pitanja kao i na tvrdnje da se podaci o poslovanju fmgiraju - istakla je Tepić i zaključila da uprkos temama koje svakodnevno opterećuju građane, od korone, do školske godine, ova se izdvaja jer stvara sliku o našoj realnosti, kako se upravlja našom zemljom a njena je suština u propagandi koja, zloupotrebom Telekoma i trošeći naš novac, indoktrinira sve koji prate nacionalne kanale. Ona je na novinarsko pitanje da li je zatražila od uprave Telekoma objašnjenje za sporne transakcije uz pozivanje na Zakon o dostupnosti informacija, odgovorila da nije jer smatra da je javno obraćanje, ispred poslovne zgrade kompanije, brže ali da će i taj mehanizam iskoristiti ukoliko ne dobije odgovore.

  1. N. Stevanović
  • D s 21 o o

----------------------------------------------------------

Datum: 06.08.2020

Medij: Danas     Strana: 7

Rubrika: Društvo

Autori: Milica Radenković

Teme: Korupcija

Naslov: Za odlazak na bolovanje plata sa zakašnjenjem

NAŠA PRIČA: Fabrika obuće u Beloj Crkvi kažnjava zaposlene koji odsustvuju

Za odlazak na bolovanje plata sa zakašnjenjem

Beograd, Bela Crkva - Usred epidemije korona virusa u Srbiji radnici firme obuće Bridge srb u Beloj Crkvi stavljeni su pred ultimatum ili će raditi, čak i ako su bolesni, i dobijati platu redovno ili će odsustvovati i primati zaradu sa zakašnjenjem. Za jedan deo zaposlenih ovo je značilo da moraju da dolaze i bolesni na posao jer ne mogu da priušte sebi kašnjenje zarade. Kada se međutim među radnicima pojavila sumnja da se korona virus pojavio u njihovoj fabrici, organizovali su protest tražeći, između ostalog, da svi budu testirani kao i da oni koji odu na bolovanje ne budu kažnjavani sa kašnjenjem plate. Epilog pobune dela radnika bio je da je testiranje organizovano, a da li je i kod kolikog broja radnika otkriven virus, nismo saznali od nadležnih.

Dnevni list Danas razgovarao je sa petoro sadašnjih i bivših radnika ove firme. Niko od njih nije želeo da se objavi njegovo ime i prezime zbog straha od gubitka posla ili neke druge osvete, jer je, kako kažu, Bela Crkva malo mesto. Svi oni su potvrdili da se zaposleni koji odu na bolovanje suočavaju sa kaznama kao i da radnici trpe konstantno zlostavljanje i pretnje nadređenih.

Na drugoj strani, iz Bridge srb nisu odgovorili na pitanja Danasa, jer kako su naveli, politika kompanije je takva da „sve što se tiče zaposlenih se ne sme javno iznositi“, dodajući da „poštuju sve zakone i propise Republike Srbije i ponašaju se u skladu sa istim“.

Pravnici sa kojima je Danas razgovarao, međutim, navode da se sasvim sigurno bar za jednu odluku ove firme može reći da je protivzakonita. Naime, početkom aprila Bridg srb istakao je obaveštenje za radnike u kome piše da će zaposleni koji su bili na poslu svim radnim danima dobijati platu u redovnim danima za isplatu zarade. Oni zaposleni koji su imali do tri dana odsustva sa posla „bez obzira na razlog (bolovanje ili drugi razlog za odsustvo)“ dobiće zaradu do kraja meseca.

„Za zaposlene sa više od tri dana odsustva sa posla, bez obzira na razlog (bolovanje ili drugi razlog odsustva) datum isplate zarade će naknadno biti određen“, stoji u obaveštenju istaknutom 2. aprila 2020. godine. Pravnica Nađa Marinković iz Inicijative All objašnjava za Danas da je ovakav dokument nezakonit.

- Poslodavac nema pravo da na ovakav način uslovljava radnike. Posebno ne može to da radi u vreme epidemije, jer tako ugrožava njihovo zdravlje i zdravlje drugih građana, napominje Marinković, dodajući da je ovakvo postupanje nešto čime bi morala da se pozabavi inspekcija rada.

lako su radnici i sami bili svesni da je pomenuto obaveštenje nezakonito, dolazili su na posao, pa čak i bolesni, jer nisu mogli da priušte da dobiju zaradu nekoliko nedelja kasnije u odnosu na redovan datum isplate.

- Ako odete na bolovanje recimo krajem jula, i ostanete na

Kršenje zakona - poslovna tajna

Obaveštenje koje je izdao Bridge srb a koje se odnosi na kašnjenje plata zaposlenih koji odsustvuju sa posla sadrži i napomenu da je ovo „poverljiv dokument i poslovna tajna poslodavca". „Svako prikazivanje trećim licima predstavlja povredu radne obaveze a javno prikazivanje predstavlja kršenje krivičnog zakona i povredu ugleda i časti poslodavca". Advokat Rodoljub Šabić, međutim, kaže za Danas da ništa što je protivzakonito ne može biti tajna. „Ništa što je nezakonito, što krši Ijudska prava i slično, ne može biti tajna čak i da je tako označeno", napominje Šabić.

bolovanju i početkom avgusta, vi ćete platu primiti tek krajem septembra. Većini ljudi plata treba što pre, ne mogu toliko dugo da ostanu bez para, neki imaju i kredite, kaže za Danas jedna zaposlena u Bridge srb.

Međutim, kada su dve radnice preminule u razmaku od nekoliko dana, deo zaposlenih se uplašio da se korona virus širi njihovom fabrikom. Zbog toga su organizovali protest tražeći da ih primi i predsednik opštine Bela Crkva Darko Bogosavljević.

U razgovoru za Danas Bogosavljević kaže da su nakon ovog sastanka radnici testirani a da je firma dezinfikovana. On objašnjava da je testiranje rađeno serološkim testovima, kao i da je trebalo da oni koji su eventualno pozitivni budu testirani i PCR testom (što je inače u skladu sa vežećim protokolom o testiranju). Sagovomik Danasa istovremeno nije mogao da potvrdi da li su preminule radnice imale koronu.

Da li je i koliko pozitivnih na kovid 19 među radnicima bilo, Bogosavljević ne zna da kaže, dodajući da jedina informacija koju ima jeste da je trenutno 11 aktivnih slučajeva korona virusa u Beloj Crkvi.

Ni u Zavodu za javno zdravlje u Pančevu, koji je nadležan za Belu Crkvu, nisu mogli da nam kažu ima li pozitivnih radnika na koronu, upućujući nas na krizni štab opštine Bela Crkva kao i na samo rukovodstvo fabrike, koje takođe nije odgovorilo na ovo pitanje.

Iz fabrike Bridge srb navode da ne mogu da komentarišu ništa što se tiče zaposlenih, ističući i da su „o svim detaljima i informacijama obaveštene, u skladu sa zakonima, sve nadležne institucije“.

„Napominjemo i činjenicu današakompanijapoštuje ipridržava se svih propisanih mera vezano za sprečavanje i širenje zarazne bolesti kovid 19 kao i da sarađuje i poštuje sve preporuke nadležnih zdravstvenih i drugih institucija Republike Srbije“, navodi se u pisanom odgovoru.

Slične odgovore nam je dao i predsednik opštine Bela Crkva, koji je rekao da koliko on zna, Bridge srb poštuje sve propise. Na pitanje Danasa kako vidi obaveštenje da će radnicima koji odu na bolovanje plata kasniti, on odgovara da nije siguran da je to baš tako. - Koliko ja znam, ova firma poštuje Zakon o radu i svi primaju platu istog dana - napominje Bogosavljević. On dodaje da je Zavod za javno zdravlje Pančevo kontrolisao Bridge srb i da je tom prilikom utvrđeno da poslodavac poštuje sve mere, te da zaposleni nose maske, da su obezbeđena sredstva za dezinfekciju, da se zaposlenima meri temperatura pre početka rada. Na pitanje Danasa da li je inspekcija rada kontrolisala ovu firmu, predsednik opštine odgovara da ne zna, kao i da Bela Crkva nema svog inspektora već je za ovaj grad nadležan inspektor iz Pančeva.

Radnici firme sa kojima je Danas razgovarao, međutim, ističu da se propisi u ovom preduzeću i te kako krše.

- Nama ovde treba inspekcija rada. Ne da zatvori firmu, jer nama treba svaki dinar, nego da uvede red - kaže jedna od radnica. Ona potvrđuje da su kolege dolazile na posao bolesne da ne bi primili kasnije platu, kao i da je ona sama u nekoliko navrata radila iako je bila bolesna. Isto nam je ispričala jedna od bivših radnica ovog preduzeća, potvrđujući da praksa pritisaka na radnike koji uzimaju bolovanje postoji već duže vreme.

Radnici sa kojima je Danas razgovarao takođe su ispričali da u firmi vlada klima zastrašivanja i pretnji.

- Nekad smo imali osećaj kada nam srpski šefovi stave traku da radi brzo, kao da smo u logoru. Mi se znojimo, gušimo se od treme, jer znamo da ne možemo da postignemo ono što se od nas očekuje. Mnogi su napustili firmu u prethodne dve godine jer nisu mogli da izdrže - kaže bivša radnica Bridge srb.

Njena koleginica koja još uvek radi slično opisuje atmosferu u kompaniji.

- Niko nas ne pita jel možete da uradite nešto. Uvek je - vi morate, vi morate... A mi ne moramo, i ne možemo - dodaje ona.

Jedan od radnika sve što se dešava u fabrici opisuje kao mobing, koji je kulminirao poslednjih nedelja.

- Kada su nam dve koleginice preminule, mi smo od direktora tražili da se svi testiramo. On nam je obećao da će uraditi šta može, ali pošto na kraju od toga ništa nije bilo deo radnika je otišao ispred opštine da protestuje. Nama je ovo kap koja je prelila čašu. Kako se to zove kad vas konstantno neko vređa, viče na vas, preti vam? Mobing, jel tako - kaže ovaj radnik.

Firma za proizvodnju obuće Bridge srb osnovanaje 2016, u vlasništvu je italijanske kompanije Calzaturificio skandia s.p.a., i zapošljava oko 350 radnika.

Iz Ministarstva rada nisu odgovorili na pitanja Danasa.

Milica Radenković

----------------------------------------------------------

Datum: 06.08.2020

Medij: Danas     Strana: 3

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: NDB i SDS ne ulaze u Ujedinjenu opoziciju Srbije

Sagovornici Danasa sa opozicione scene o novom ujedinjavanju kojeje objavio SZS

NDB i SDS ne ulaze u Ujedinjenu opoziciju Srbije

Beograd - Članice Građanskog fronta, lokalnih udruženja i pokreta u kojima je i Ne davimo Beograd, kao i Socijaldemokratska stranka Borisa Tadića zasad neće pristupiti Ujedinjenoj opoziciji Srbije.

Tako glase odgovori njihovih predstavnika na pitanje Danasa da li će ta organizacija biti deo UOS-a, koju su inicirale članice Saveza za Srbiju. SZS je pre dva • Samofalov: Nejasni

su nam i članovi novog udruživanja i motiv dana pozvao sve stranke, pokrete i organizacije, koje su bojkotovale izbore 21. juna, da se priključe ovoj novom savezu. Najavijeno je i da će narednih dana biti predstavljene članice UOS-a.

- Građanski front je okrenut udruživanju autentičnih lokalnih političkih pokreta i inicijativa koje su i do sada bile brana sistemskoj korupciji vlasti i politikama koje siromašne građane, a javne resurse i dobra rasprodaju ekipi bliskoj pohtičarima na vlasti. Za Građanski front j e prioritet da se zaustavi sadašnji kriminalni režim. Više puta smo bih u pravu kada smo ukazivah da je to moguće jedino tako što će novi ljudi ponuditi novu pohtičku alternativu. Zato ne učestvujemo u tzv. ujedinjenoj opoziciji - kaže za Danas Robert Kozma, generalni sekretar Građanskog fronta.

Prema rečima sagovornika Danasa, Građanski front daleko više može da doprinese smeni postojećeg nedemokratskog i kriminalnog režima programskim udruživanjem i delanjem sa autentičnim pokretima koji, kako ističe, mogu da od Srbije naprave mesto u kojem se dostojanstveno živi od svog rada, u kojem „imamo državni sistem podrške i solidarnosti među građanima, a javno i kvahtetno zdravstvo, školstvo i socijalna zaštita su omogućeni svim građanima".

- Nemamo nikakve informacije o tom udruživanju, osim onoga što smo imah prilike da vidimo u medijima. Nejasni su nam i članovi novog udruživanja, kao i motiv i to po čemu se ovo udruživanje razhkuje od svih prethodnih. Jedino što se objavljuje u medijima je ko u tome ne učestvuje, ali nikada nije objavljeno ko učestvuje - kaže za Danas Konstantin Samofalov iz Socijaldemokratske stranke.

Takođe, dodaje on, nejasno je da li se radi o udmživanju oko politike, vrednosne i strateške orijentacije i zajedničkog cilja ih oko ideje bojkota izbora koji su završeni.

- Dmgim rečima, da h je ovo ujedinjenje usmereno na sledeće izbore ili je usmereno na izbore koji su prošli, odnosno da li se nastavlja sa kriterijumima koji dodatno razjedinjuju opoziciju Š koji je stvarno okupljaju oko ja-Podsetimo, Građanski front čine Ne davimo Beograd, Lokalni front, Kritična masa Kula, Građanski front Vlasotince, Bez straha Apatin, Lokalni front Valjevo (grupa pod tim imenom izašla na lokalne izbore), Udruženi pokret slobodnih stanara Niš i Inicijativa za Požegu. SDS je bojkotovala republičke, a izašla na izbore na Vračaru. Savez za Srbiju je bojkotovao izbore na svim nivoima. snog cilja. U ovom trenutku javnosti čak nisu poznati ni aktuelni članovi SZS i da h taj savez više uopšte i postoji. SDS do sada nije dobila poziv, a da h bismo ga prihvatih zavisi od odgovora na sva ova do sada nerazjašnjena pitanja - zaključuje Samofalov.

Radomir Lazović iz Ne davimo Beograd kaže za Danas da je zajednički cilj mšenje ove vlasti, ah i da insistiranje na jednoj koloni ne vodi sinergiji, već građane gura u apstinente.

- Istraživanja pokazuju da je broj građana koji očigledno traže nove ljuđe i dmgačije pohtike ogroman. Inidjativa Ne davimo Beograd ima plan da se obrati upravo njima, okupi ih i ponudi alternativu i naprednjačkom kriminalnom režimu i tradicionalnim opozicionim partijama koje su izgubile poverenje građana. Već na sledećim izborima u gradu Beogradu imamo veliku šansu da promena počne iz našeg grada, a po napadima koje ovih dana trpi inicijativa Ne davimo Beograd, od Gorana Vesića i režimskih medija, rekao bih da je i njima jasno da je mogućnost da im vidimo leđa velika. Saradnja na rušenju vlasti nakon izbora se ne dovodi u pitanje - kaže Lazovićzanašhst.

lako u saveze i predizborne koalicije neće ulaziti, napominje sagovornik Danasa, Ne davimo Beograd će sa svim političkim organizacijama sarađivati na polju borbe za slobodne medije, fer izbore i u suprotstavljanju nasilju protiv političkih neistomišljenika.

  • Lazović: Insistiranje

na jednoj koloni gura građane u apstinente

----------------------------------------------------------

Datum: 06.08.2020

Medij: Dnevnik     Strana: 1,13

Rubrika: Novosadska hronika

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Novi Sad dobija četiri javne garaže

Novi Sad

dobija četiri javne garaže

Potpisan ugovor za koncesiju na 40 godina

Ugovor o koncesiji za projektovanje, izgradnju, upravljanje i održavanje javnih garaža na 40 godina, zaključen je juče. Reč je o objektima u Ulici Modene, na uglu Uspenske i Šafarikove ulice, kod zgrade Pokrajinske vlade i Skupštine AP Vojvodine i naTrgu republike. Gradonačelnik Miloš Vučević potpisao je, u ime Grada i Privrednog društva „Javne garaže”, ugovor s austrijsko-srpskim koncesionarima, odnosno direktorima kompanije „Best in parking” holding AG iz Beča Johanom Brajtenederom i novosadske građevinske kompanije „Inobačka” Vukajlom Babićem.

Gradonačelnik Vučević je istakao da će koncesija za izgradnju četiri garaže u centru grada rešiti jedan od najvećih problema s kojima se Novosađani susreću - nedostatak prostora za parkiranje. Dodao je da će time moći dalje da se realizuju projekti uređenja centra grada i očuvanja životne sredine.

- I pored aktuelne situacija s kovidom-19, uz pomoć savremenih tehnologija organizovali smo potpisivanje tog važnog ugovora, zadovoljan sam što je tako formalno završen prvi deo zajedničkog posla - rekao je Miloš Vučević. - Uspešno smo sproveli posao poveravanja koncesije za izgradnju i upravljanje za četiri garaže. Želim da ohrabrim partnere da što pre krenu u realizaciju tih projekata, a Grad će se potruditi da obezbedi neophodne uslove i dozvole, da bi se nesmetano pristupilo projektovanju i izgradnji. Mislim da je dobra odluka da realizacija posla krene najpre na dve lokacije, a ne istovremeno na sve četiri, da bi to finansijski i organizaciono-tehnički bilo bolje organizovano. Na taj način bismo već za tri do četiri godine mogli imati prvu otvorenu garažu u centru grada. Nadam se da će se uskoro stabilizovati situacija u vezi s kovidom-19 i u Austriji i u Srbiji i da ćemo biti u mogućnosti da zajedno obiđemo lokacije budućih garaža.

Vučević je istakao da će Grad uvek štititi javni interes i da on nije suprotan privatnom interesu, te da su u takvom poslu komplementarni i zato postoje koncesije, odnosno javno-privatna partnerstva.

- Srećni smo što dolazi velika austrijska kompanija „Best in parking” holding AG, koja će sarađivati s novosadskom kompanijom „Inobačka”, te pokazati da velike evropske kompanije i srpske mogu biti veoma uspešne zajedno - naveo je gradonačelnik i čestitao partnerima na koncesiji. - Kao lokalnoj samoupravi, drago nam je što takve kompanije odlučuju da posluju u Novom Sadu posle gotovo četiri decenije, što je svakako znak stabilnosti i sigurnosti, koja je uvek neophodna ako želite ozbiljne ekonomske rezultate.

Predstavnik austrijske kompanije pohvalio je partnere, i istakao da je celokupan postupak u vezi s koncesijom bio kvalitetan, profesionalan, a da je tenderska dokumentacija odgovarala najvišim svetskim standardima.

- Radujemo se saradnji i što ćemo sve projekte završavati zajedno s preduzećem „Inobačka” i Gradom Novom Sadom kao partnerom - rekao je Johan Brajteneder. - Srbija je sedma zemlja u kojoj poslujemo i želja nam je da što pre počnemo sva četiri projekta. Izgradnja javnih garaža će omogućiti Novom Sadu da optimalno uredi centar grada, saobraćaj i sveukupno poboljša kvalitet života u gradu. Radujemo se što sa četrdesetogodišnjim iskustvom komapnije „Best in parking” holding AG možemo doprineti realizaciji tih važnih projekata.

Predstavnik „Inobačke” Vukajlo Babić je naglasio da je ta građevinska firma iz Novog Sada veoma ponosna na činjenicu da učestvuje u velikom saobraćajnom projektu, i to baš u gradu u kojem je kompanija osnovana i radi. On je pohvalio stručni tim Gradske uprave koji je, kako je rekao, na izuzetno profesionalan način sproveo ceo proces, od koncesionog akta i vođenja pregovora, do potpisivanja ugovora.

- Imamo projektantsku i izvođačku ulogu, a uz to smo i manjinski ulagači i, kao takvi, delićemo sudbinu Grada Novog Sada sledećih 40 godina - objasnio je Babić. - Cilj nam je da što pre počnemo projektovanje prve dve garaže.

Projektovane

površine

U Ulici Modene je predviđena podzemna garaža, pa iako broj etaža nije ograničen, urbanisti preporučuju dva sprata. Ulaz je planiran iz smera Ulice Žarka Zrenjanina, a objekat, ukupne površine oko 3.500 kvadrata, trebalo bi da ima oko 100 parking-mesta po etaži.

Na mestu dotrajalih objekata i autobuskoj okretnici na uglu Šafarikove i Uspenske ulice, biće četvorospratna nadzemna garaža (Po+P+4), ukupne površine oko 10.500 kvadrata, 2.100 po etaži, s po 70 parking mesta na svakom spratu, što je ukupno oko 350 mesta za putničke automobile. Ulazi su planirani iz Šafarikove i Ulice Pavla Papa, a interesantno je da je urbanističkim planom ostavljena mogućnost da ravan krov garaže bude uređen kao krovni vrt.

U podzemnu garažu kod Banovine, ukupne površine oko 6.000 kvadratnih metara, ulaziće se iz Banovinskog prolaza i Ulice vladike Platona. Reč je o dvospratnom objektu sa 180 parking-mesta, odnosno 90 na svakoj etaži.

Od četiri koncesijom obuhvaćene garaže, najvećeg kapaciteta je ona na Trgu republike, s dve podzemne etaže, ukupne površine oko 14.000 kvadrata i kapaciteta oko 400 putničkih vozila (200 parking-mesta po etaži). Pristup garaži planiran je iz Daničićeve i Ulice Žarka Vasiljevića.

Srećni smo što dolazi velika austrijska kompanija „Best in parkint" holding AG, koja će sarađivati s novosadskom kompanijom „Inobačka",

te pokazati da velike evropske kompanije i srpske mogu biti veoma uspešne zajedno

(Miloš Vučevićj

----------------------------------------------------------

Datum: 06.08.2020

Medij: Dnevnik     Strana: 9

Rubrika: Sudska hronika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Uhapšeni četiri sudska izvršitelja i bravar

Uhapšeni četiri sudska izvršitelja

i bravar

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova su, u saradnji s Posebnim odeljenjem Višeg javnog tužilaštva u Beogradu za suzbijanje korupcije, uhapsili pet osoba zbog postojanja osnova sumnje da su malverzacijama oštetili više osoba za oko 3.000.000 dinara.

Uhapšeni su sudski izvršitelji iz Valjeva G. B. (49), D. J. (60), S. V. (49) i S. P. (49) zbog postojanja osnova sumnje da su počinili krivična dela zloupotrebe službenog položaja i pranja novca, kao i 3. P. (48), koji se tereti da je izvršio krivična dela pranja novca i pomaganja u zloupotrebi službenog položaja.

Osumnjičeni se terete da su, od januara 2018. do novembra 2019. godine, fingirali sprovođenje izvršnog postupka, navodi se u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.

Kako se sumnja, oni su fiktivnom dokumentacijom izdavali naloge računovodstvu suda za isplatu novca na račun osumnjičenog bravara 3. P., na ime usluga obijanja i zamene brava na vratima, koje on nije izvršio. Na taj način su, kako se sumnja, oštetili izvršne poverioce za 2.963.300 dinara.

Takođe, postoje osnovi sumnje da je G. B. od decembra 2015. do decembra 2016. godine novac koji su izvršni dužnici uplatili na ime troškova postupka zadržavao za sebe, bez uplaćivanja na račun suda. On je na taj način, kako se sumnja, oštetio izvršne poverioce za 119.250 dinara.

Osumnjičeni su, uz krivičnu prijavu, privedeni nadležnom tužilaštvu, dodaje se u saopštenju.

----------------------------------------------------------

Datum: 06.08.2020

Medij: Kurir     Strana: 1,4,5

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija/Sukob interesa

Naslov: Nastavlja se hajka moćne Junajted grupe na Telekom na štetu građana

SERIJA NAPADA NA DRZAVNU FIRMU STETNO

Nastavlia se halka moćne Junaited grupe na Telekom. na štetu gradana

Đilasova saradnica Marinika Tepić iznela niz proizvoljnih i lažnih optužbi protiv državne kompanije

NASTAVLJENA HAJKA MOĆNE JUNAJTED GRUPE NA TELEKOM. POD MASKOM NAVODNE BRIGE ZA

INTERESE GRAĐANA NANOSE ŠTETU DRŽAVNOJ KOMPANIJI

Potpredsednica Đilasove stranke Marinika Tepić, predstavnica po'itičkog krila interesno -poslovnog lobija, iznela niz proizvoljnih i lažnih optužbi protiv Telekoma, nanoseći štetu i ovoj firmi i građanima Srbije

Napad moćne Junajted grupe na Telekom Srbija

nastavlj en j e preko predstavnika političkog krila interesno-poslovnog lobija, a na štetu svih građana Srbije. Ovako bi se mogla okarakterisati jučerašnja konferencija Marinike Tepić, potpredsednice Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa, koja je kritikujući Telekom iznela niz paušalnih navoda, neproverenih informacija, pa čak i laži.

Indikativno je daje Tepićeva napala Telekom po istoj matricikao što to već duže vreme čini Junajted grupa, koja preko medija u svojoj mreži protiv ovog državnog preduzeća vodi otvorenuhajku, a sve zbog toga što joj je Telekom u poslednje dve godine postao dostojankonkurent na tržištu u regionu, o čemu jeKurirveć pisao.

Laž o vrednosti kompanije

Tokom polučasovne konferencije, na kojoj je zatražila formiranje stručne komisije za nadzor poslovanja Telekoma, Tepićeva je iznela niz proizvoljnih navoda i netačnih informacija, među kojima i podatak da je uprava Telekoma navela daje njegova vrednost četiri milijarde evra.

- Saznala sam da uprava Telekoma laže kada kaže daje njegova vrednost četiri milijarde evra, jer je u međuvremenu partijska i bratijska uprava pojela Telekom. On sada ne vredi ni jedan jedini evro - rekla je Tepićeva.

Međutim, ovoje apsolutna laž, imajući u vidu da uprava Telekoma nikada nije saopštila da ovo preduzeće vredi četiri milijarde evra, već da će tek vredeti, i to kada se isplate određene investicije. 0 relevantosti tvrdnje „da ova kompanije ne vredi nijedan evro“ suludo je i trošiti reči.

Dokaz da Marinikine tvrdnje nisu istina jeste izjava Vladimira Lučića, koordinatora za internet i multimediju Telekom Srbija grupe, koji je u julu ove godine vrlo precizno rekao kada bi ova kompanija u budućnosti mogla da dostigne vrednost od četiri milijarde evra.

- Efekti naših zaokreta videće se već ove godine, a onda će od 2021. do 2023. doći do snažnog rasta profitabilnosti. Sve to vodi ka uvećanju vrednosti kompanije, zakojusamuveren da će 2023. iznositi više od četiri milijarde evra, jer će EBITDA preći 700 miliona evra, što obezbeđuje izvrsnu budućnost Telekoma Srbija - rekao je Lučić. Ni reč o sukobu interesa

Interesantno je da se u napadima na poslovanje Telekoma Tepićeva pozivala na izjave Jelisavete Vasilić, članice Saveta za borbu protiv korupcije, koja preko televizija u vlasništvu Junajted grupe danima vodi negativnu kampanju protiv Telekoma. Međutim, potpredsednica Đilasove stranke izostavila je da kaže da je Vasilićeva, za koju je Kurir otkrio da se nalazi u mogućem sukobu interesa jer je njena ćerka u poslovnom odnosu s Junajted grupom, izjave davala ne u ime Saveta, već u svoje lično, što je potvrdio i potpredsednik tog tela Miroslav Milićević. Takođe, nije pomenuto ni da je izveštaj o poslovanju Telekoma, koji je sastavila Vasilićeva, vraćen na doradu nakon što su tri člana Saveta glasala protiv njegovog usvajanja.

Kurir nedeljama unazad istražuje šta se krije iza napada Junajted grupe i njenih medija na Telekom Srbija, a otkrili smo i sumnjiva poslovanja između Dragana Đilasa, lidera SSP, i predsednika Junajted grupe Dragan Šolaka. Zato smo pitali Mariniku Tepić da li njena konferencija ima za cilj da prestanemo da pišemo o ovim vezama. Međutim, odbila je da precizno odgovori navodeći, između ostalog, „da ne zna čime se bavimo, ali da podržava svako istraživanje koje želimo objektivno da obavimo".

Nejednaki aršini

Takođe, s obzirom na to da je sve kritike na račim Telekoma iznosila pod okriljem navodne brige o interesu građana, tvrdnjama da Telekom pripada svimgrađanima Srbije, pitali smo je i da li su u interesu građana permanentni napadi Junajted grupe na Telekom, kojima se pokušava da se ova kompanija oslabi. Međutim, i u ovom slučaju Tepićevanije dala direktan odgovor, rekavši: „Ja sam neko ko brine o Telekomu i trebalo bi i vi da brinete".

Proizvoljno koristeći podatke, na tendenciozan način i izostavljanjem važnih činjenica, Marinika Tepić samo je preuzela model napada Junajted grupe na Telekom. Kao što je Kurir već pisao, ova kompanija se preko svojih medija služila nejednakim aršinima kada je izveštavanje o poslovanju Telekoma u pitanju. Tako, kada su spočitavali Telekomu da je u minusu zbog kupovine kablovskih operatera, Junajted grupa je izostavljala činjenicu koja je poznata i priučenim poznavaocima ekonomije - da se investicije ne isplaćuju odmah, već da je potrebno određeno vreme. Da paradoks bude veći, dok govori o svom poslovanju i nastalim dugovima, Junajted grupa se pravda istim argumentima koje osporava Telekomu, navodeći da su gubici koje su ostvarili posledica akvizicija i ulaganja zbog širenjagrupe, što će se kasnije isplatiti.

Puna im usta Telekoma, a o dugovima Junajted grupe ni reč

I dok mediji pod okriljem Junajted grupe i pripadnici političkih orsdža, koji su uvek na linjji zaštite poslovnih interesate kompanije, među kojima prednjače Đilasovi najbliži saradnici, neprestano govore o poslovapju Telekoma, optužujući ga za gubitke i snižavagdže vrednosti kompanjje, niko od pjih ne pominje poslovanje Junajted grupe, kojoj je Telekom glavni konkurent. A podaci do kojih je Kurir došao pokazuju da je ova kompanjja ostvarila gubitak od 60 miliona evra u 2019, a da je početkom 2020. Jun?jted grupa dostigla rekordnu zaduženost od tri miljjarde evra, što je skoro tri puta veći dug od Telekomovog.

SUMNJIVA POSLOVANJA

Đilasove i Šolakove transakcije

Podsetimo, Kurir je u jučerašnjem broju otkrio da između Dragana Đilasa, lidera SSP, i Dragana

Šolaka, predsednika Junajted grupe, postoje

sumnjive poslovne veze i milionski poslovi. Naime, bivša Đilasova firma „Dajrekt medija“, kako smo objavili, četiri godine nakon što je prodata kontroverznom bugarskom biznismenu Kresimiru Gergovu, završila je u vlasništvu Dragana Šolaka i Junajted grupe. Takode, sličnu | sudbinu imala je zgrada u Ulici anti--1 fašističke borbe u Beogradu, koju je Šolak, preko firme u kojoj je prikrivao vlasništvo, kupio od Đilasove „Multikom grupe“. Juče smo postavili pitanje da N EBRD, BC Partners 1 i drugi vlasnici u Junajted grupi znaju za ove poslovne odnose Đilasa i Šolaka.

Junajted grupa, preko medija u svojoj mrei. proliv Telekoma kampanju, jer joj je ova kompanija u poslednje dve godine poslala dosiojan konkureni na Irišlu u regionu

----------------------------------------------------------

Datum: 06.08.2020

Medij: NIN     Strana: 15

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Čemu oponira opozicija

Čemu oponira opozicija

Kompleksnost društvenog ambijenta u Srbiji nalaže jasan, artikulisan odnos prema bliskoj prošlosti, ulozi Srbije u krizi i ratovima devedesetih i prema pitanju svih pitanja – Kosovu. Ako se to nema u vidu onda je magla u kojoj se traže rešenja sve gušća

Mnogi su, još devedesetih

prošlog veka, imali osećaj da će nas snaći idejna dezorijentisanost i teškoće uspostavljanja novog vrednosnog sistema posle odbacivanja starog. I dogodilo nam se. Udaljavajući se od socijalizma, samoupravljanja, bratstva-jedinstva i jednopartijske vladavine, došli smo do vulgarnog kapitalizma, despotskog upravljanja, etabliranog nacionalizma i višestranačkom izbornom procedurom

legitimisane strahovlade jedne partije. Da li je zaista bilo nemoguće zaustaviti se na sredini i iz sopstvenog, ali i tuđeg iskustva, uzeti ono što valja?

Ne, nije moglo. Nismo mi putem tranzicije krenuli kao druge zemlje. Morali smo prvo da sredimo sve račune iz prošlosti sa sopstvenim sunarodnicima, sa kojima smo živeli u istoj državi više od sedamdeset godina i to kao deo kome je zajednička država najviše trebala jer je Srba bilo svuda. Na površinu su izbile frustracije iz vremena pod Turcima, austrougarske vladavine, Prvog i Drugog svetskog rata. Kosovo je proključalo, a jugoslovenski lonac se raspao, u velikoj meri pod uticajem tadašnje srpske vlasti i svih koji su je podržavali.

Zato kada danas neko kritikuje vlast Vučića i njegovih, zbog urušenih institucija, korupcije, nedemokratskih izbora, pritisaka na medije i civilni sektor, manipulacije koronom ili privrednim rezultatima, to nije dovoljno. Kompleksnost društvenog ambijenta u Srbiji nalaže i jasan, artikulisan odnos prema bliskoj prošlosti, prema ulozi Srbije u krizi i ratovima devedesetih, prema činjenici da je u tim sukobima Srbija poražena i u krajnjoj liniji prema pitanju svih pitanja – Kosovu. Ako se to nema u vidu, onda vrlo važni problemi razvoja Srbije i celog regiona ostaju van vidokruga, a magla u kojoj se traže rešenja sve gušća.

Ako se iz dela opozicije čuje vapaj zbog smanjivanja Vučićevog rusofilstva, ako su sve glasniji opozicioni aktivisti koji su povezani sa Evroazijskom unijom, ako poneki lider najvidljivije opozicione grupacije želi spomenik Ratku Mladiću i zagovara da se u „demokratskom duhu“ preispita republikansko uređenje i razmisli o monarhiji, ako se iz istih krugova podržava promena naziva ulica u Beogradu, čemu onda oponira opozicija, odnosno njen najeksponiraniji deo? Vučićev režim je još u dobrim vezama sa Rusijom i Putinom, potpisao je sporazum o saradnji sa Evroazijskom unijom, briše nazive ulica koji podsećaju na Jugoslaviju, a spomenik Mladiću i monarhiju logično ne pominje autokrata koji smatra da je car i da lično zaslužuje spomenik. Deo opozicije, dakle, smatra da bi iste stvari radio bolje od Vučića. To se posebno odnosi na rešavanje problema Kosova, u kome Vučić koristi sva moguća maziva da bi premazao i domaću i međunarodnu javnost, odugovlačenjem koje ga održava na vlasti, ali je već par puta priznao da Kosovo više ne može celo da bude u sastavu Srbije. Ovu realnost, a ne Vučićevu volju, deo opozicije odbacuje kao izdaju i tako pokušava „da Vučića zaobiđe zdesna“. Otud na protestima građana zbog korona-izolacije „ne damo Kosovo“, a ista poruka dominira i na protestima u Crnoj Gori, koje podržava deo opozicije u Srbiji.

Da li je zaboravljeno da se i iz postpetooktobarske vlasti moglo čuti „šta hoće te nevladine organizacije“, da su i prethodnici sadašnjeg režima uticali na izbor članova Saveta RRA/REM-a i izbor članova upravnih odbora javnih servisa i njihovih direktora? Da li se sećamo ko je prvi pokrenuo „funkcionersku kampanju“ i imamo li pravi odgovor na odavno postavljeno pitanje: „kako je B92 preživeo devedesete i Miloševićev autoritarizam, a nije preživeo demokratiju“?

Opozicija, pogotovo onaj deo koji je bio na vlasti, treba da se suoči sa tim pitanjima i pronađe snage za objektivnu samokritiku. Ko prema tome nema pravi odnos, a pogotovo ko ne oponira nacionalizmu, ksenofobiji, klerikalizmu, ideji da Srbija treba da bude nečija interesna zona i ko ne shvata od kolike je važnosti put ka Evropskoj uniji i unapređivanju odnosa u regionu, taj se zalaže za promene koje mogu da budu samo personalne, ali ne i suštinske.

----------------------------------------------------------

Datum: 06.08.2020

Medij: NIN     Strana: 1,20,21,22,23

Rubrika: Društvo

Autori: Stefan Slavković

Teme: Korupcija

Naslov: Ulazimo u opasnu fazu obračuna

Ulazimo u opasnu fazu obračuna

U toku je širokofrontaška ofanziva na sve koji drugačije misle. Odmazda je surova, kao mera kažnjavanja nepodobnih i upozorenje ostalim koji bi da se u nečemu usprotive

RUKOPISI RAZLIČITIH EKIPA, A NALOGODAVAC ISTI

Bili nelegitimni parlamentar-

ni izbori, pa prošli. Bili rezultati na osnovu kojih je SNS potvrdio apsolutnu hegemoniju, pa nam ostali. Bili protesti, prvi nasilni još od hapšenja Radovana Karadžića 2008. godine, pa utihnuli. Samo bi neko naivan pomislio da će vladajuća medijsko-politička mašinerija te događaje posmatrati mirno, bez pritisaka na društvenu sferu. Ne iznenađuje ni to što mesec dana kasnije i dalje ciljano napada političke protivnike. Ali jeste neobično da među prokazanima budu i oni koji svojim mišljenjem tek preispituju monolog o zlatnom dobu, vrednosno ili na nivou činjenica. Ovih je dana zaista potrebno malo da se osvane na naslovnicama tabloida. tužno i strašno – smešno se izgleda povuklo iz javnosti i dalo u beg, verovatno da i ono ne bi bilo gurnuto u kategoriju antisrpskih plaćenika.

Slikovit je slučaj članice Saveta za borbu protiv korupcije Jelisavete Vasilić. Optužbe zbog njenog tobožnjeg sukoba interesa pojavile su se u Informeru, Kuriru i Večernjim novostima. Naslov, tekst i sagovornici su u onlajn izdanjima bili isti, što pomalo podseća na školski diktat. S tim što su učitelji iz naprednjačkog ešalona, a učenici – to jest, urednici pomenutih novina – redovni dobitnici visokih ocena na medijskim konkursima, a posledično i sredstava. Osnovna teza teksta je i sama proizišla iz vratolomnih zamena teza. Vasilić je, tvrdi se, u sukobu interesa kad kritikuje poslovanje Telekoma Srbija, jer njena ćerka, lekarka Katarina Bajec, ima autorsku emisiju na televiziji Nova S koja pripada konkurentskoj Junajted grupi. Autor teksta – cinik bi rekao: autori – čak su i zakone čitali: javni funkcioner ne sme biti u odnosu zavisnosti prema licima koja bi mogla uticati na njenu ili njegovu nepristrasnost, niti koristiti javnu funkciju za sticanje koristi ili pogodnosti za sebe ili za povezano lice. Naposletku, članici Saveta se zamera što po ovom pitanju javno nastupa iako Savet nije usvojio njen izveštaj o poslovanju Telekoma Srbija.

Zanemarimo to što se Jelisaveta Vasilić kao sudija trideset godina bavila privrednim pravom, što je bila sudinica Višeg privrednog suda čije je predsednikovanje odbila i čiji je rad kritikovala. To možda govori o njenom integritetu, ali je istina da se neki ljudi promene. Predsednik države je, recimo, od radikala postao naprednjak. Zamenik gradonačelnika takođe naprednjak, i to od demokrate. Brojni su primeri. Možda je Vasilić sada, u jesen karijere, odlučila da, eto, proba i da se bavi kriminalnim radnjama. Osim što nije. Da jeste, ne bi isti tekst u različitim novinama ličio na hajku s ciljem diskreditacije i s prstohvatom laganja. Naime, Vasilić ne obavlja državni posao. Savet je tek savetodavno telo čiji se izveštaji prosleđuju Vladi i javnosti. Jedan od njih se bavi i državnim Telekomom, čije poslovanje Vasilić prati još od 2010, dve godine pre no što je Tomislav Nikolić pobedio na predsedničkim izborima. Savet izveštaj nije odbacio, već ga je vratio na doradu, što je uobičajena praksa. No, ono što Vasilić jeste kritikovala u radu Telekoma već je bilo zabeleženo u izveštaju Državne revizorske institucije, dokumentu koji niko nije osporio, gde je ustanovljeno da je Telekom sa 38,29 milijardi i te kako javnih dinara mimo procedura kupio privatne kablovske operatere čiji su vlasnici bliski vlastima. Naposletku, nejasno je kakvu bi „korist ili pogodnost“ Vasilić i Bajec mogle da imaju od ukazivanja na korupciju. Osim one koju imaju svi građani Srbije. Ali, čini se da sukob s korupcijom danas podrazumeva sukob s vlastima, a da sukob s vlastima sve lakše prerasta u rat protiv sopstvenih elementarnih interesa.

Sledeći paradigmatični primer je čista demonstracija institucionalne sile. Uprava za sprečavanje pranja novca dobila je nalog da ispita

transakcije dvadesetoro pojedinaca i 37 nevladinih organizacija od 1. januara 2019. godine. Obrazloženje – istraživanje o finansiranju terorizma i o pranju novca. Inače, ispitivanje organizacija zbog finansiranja terorizma je pre koju godinu koncipirao Savet Evrope. Ovaj mehanizam daje diskreciono pravo autokratskim režimima da targetiraju nepodobne, kao u Mađarskoj i Turskoj. Bojazan zbog situacije u Srbiji je izrazio i Nils Muižnieks, evropski direktor Amnesti internešnala.

No, svako će se složiti da svačije finansije treba ispitivati. Međutim, jedino što povezuje osobe i organizacije čije se transakcije ispituju su kritički istupi spram vlasti. Nije se ni Evropska komisija zalud pitala koji je kriterijum sastavljanja liste. Na njoj je nemalo novinara, redakcija i strukovnih udruženja – Slobodan Georgiev, Biljana Stepanović, Vukašin Obradović, Branko Čečen, te CINS, BIRN, KRIK, kao i NUNS i UNS…

Istini za volju, na pritisak se žalio i šef Uprave Željko Radovanović, kada je istakao da lista nije konačna i da su finansije organizacija i lane ispitivane. Prvo više brine nego što teši, s obzirom na okolnosti, a drugo zahteva objašnjenje, kako ga je ponudila Bojana Selaković, programska direktorka Građanskih inicijativa – prošle godine je istraživanje vršila posebna radna grupa koja se, koliko je poznato, nije sastajala od proglašenja vanrednog stanja. To znači da je nalog izdao neki drugi državni organ. Ne zna se koji. Uz to, proces prošle godine nije bio propraćen tabloidnim smećarenjem, a ovoga puta je na naslovnicama osvanulo: „Plaćenici u strahu od istrage pranja novca“, „Prpa zbog pranja para“ i slično.

Kad krene hajka, u nju se uključuju svi. Bojim se da smo mi stvarno oboleli od nacionalizma do te mere da kad se nanjuši tobožnja opasnost za naciju, svi skaču kao jedan, kaže Dubravka Stojanović

Jelisaveta Vasilić se trideset godina bavila privrednim pravom, bila je sudinica Višeg privrednog suda čije je predsednikovanje odbila a rad kritikovala. To govori o njenom integritetu

Nečije su žbirovske oči primetile ime Saše Ljuštine na listi potpisnika. Potom joj je saopšteno da neće obaviti zakazanu operaciju. A onda je naređeno da isprazni svoju kancelariju

Prema rečima Maje Stojanović, izvršne direktorke Građanskih inicijativa, koje su na spornoj listi, državni pritisci na civilni sektor nisu novost, ali novinu predstavlja korišćenje mehanizma ozbiljnog koliko je to mehanizam za proveru finansiranja terorizma.

„Ne kažem da organizacije teorijski ne mogu time da se bave, ali se zna kojim se procedurama one mapiraju i prate u okviru Uprave i Ministarstva finansija. Ovaj spisak okuplja mnogo onih koji su kritikovali rad vlasti poslednjih godina – neki su govorili o kovidu, neki su podržavali inicijative i proteste, a neki su pružali pravnu pomoć uhapšenima i maltretiranima na protestima. Tu opasnosti od finansiranja terorizma nema. Jedina opasnost preti vlasti, i to od kritike“, kaže ona za NIN.

Stojanović dodaje da je vlast bila i ostala vrlo stabilna, a da je potonji protesti nisu dovoljno ugrozili da bi se uplašila. Glavni razlog širokog pritiska na disonantne glasove vidi u rastu autoritarnosti vlasti koja naprosto ne trpi ni neslaganje, a kamoli kritiku.

Baš je zato i napravila uspešno paralelno društvo s paralelnim nevladinim sektorom i paralelnim medijima. Prema rečima novinara Vukašina Obradovića, ovaj vid obračuna je deo „formatiranja orbanovskog društva u Srbiji“.

„Na tapetu su bili politički protivnici, danas su mediji i civilni sektor, a sutra će biti prosvetari, advokati, lekari ili neko četvrti. To me ne iznenađuje, koraci su poznati i sve je podređeno ubijanju demokratskih resursa, a to uništenje je za aktuelne vlasti prirodni, podrazumevani proces. Verujem da politička i institucionalna nesigurnost neće u dovoljnoj meri mobilisati građane, ali da će strah vlasnika krupnog kapitala u jednom trenutku uplašiti i aktuelni režim“, zaključuje Obradović.

Treći primer je slučaj primarijusa doktorke Saše Ljuštine, specijalistkinje ginekologije i akušerstva, koja je donedavno radila u GAK-u u Višegradskoj. Jedna je od oko 2.500 potpisnika otvorenog pisma medicinskih radnika „Ujedinjeni protiv kovida“, gde se zahteva sazivanje novog, nekompromitovanog Kriznog štaba. Na kraju je bez posla ostala – ona. Naime, nečije su žbirovske oči primetile njeno ime i prezime na listi potpisnika. Potom joj je u 7.20 izjutra sekretarica direktora Aleksandra Stefanovića saopštila da ide na drugo odeljenje i da neće obaviti zakazanu operaciju. Oko deset je stiglo naređenje da do 14 časova isprazni svoju kancelariju. Objašnjenje je izostalo, ali ponekada nije ni neophodno.

Razlozi uskraćivanja prava na rad izvesno nisu profesionalne prirode. Prema dokumentaciji, Ljuština kao majka dvoje dece mlađe od dvanaest godina nije iskoristila pravo da ne radi na početku pandemije. Naprotiv, nije uzela ni dan odsustva.

Ministar Zlatibor Lončar je obećao da će svi potpisnici biti zaštićeni, jer „mi nismo plemensko društvo“. Nismo – u još smo dubljem čabru. Među plemenima je obračun običajno predviđeni mehanizam, koliko god bio prevaziđen. Naše društvo je do ponoći autokratsko, a od ponoći sve više diktatorsko, oblandirano proceduralnošću i revanšizmom. Jer, kako reče premijerka Ana Brnabić, to pismo je „napad na Aleksandra Vučića i sve nas“. U plemenskom bi društvu Lončar verovatno uslišio molbu doktorke Ljuštine da stupe u kontakt. Možda bi i tabloidna razglabanja o njenom radu na privatnim klinikama bila stvar lošeg ukusa. Ovako je cena stava jednaka pravu na rad, pa ne čudi što je doktorka Ljuština dala otkaz na radnom mestu na kojem je provela dvadeset godina, pre no što se povukla iz medijskog kala.

Naposletku je kroz medijskog „toplog zeca“ prošla i profesorka istorije na beogradskom Filozofskom fakultetu Dubravka Stojanović koja je, komentarišući ideju zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića o promeni naziva ulica, rekla da Blagoju Jovoviću, čoveku koji je 1957. izvršio atentat na Antu Pavelića u Argentini, od čega je ustaški poglavnik dve godine kasnije i umro, ne treba posvetiti jednu zemunsku ulicu. Stojanović je izrazila žaljenje što Pavelić nije odgovarao pred sudom za svoje monstruozne zločine, ali je izjavila i da bi posvećivanje prestoničke ulice atentatoru poručilo da „u slučajevima kada pravda nije bila dostižna, imamo pravo da je sami sprovedemo oružjem“, što je ocenila kao „necivilizacijski sunovrat“.

Uzgred, jedini dokaz da je Jovović bio atentator na Pavelića je njegovo svedočenje koje je usledilo nekoliko decenija nakon atentata. Da li je on povukao oroz ili ne, da li je kao član četničke emigracije radio za državnu bezbednost, to su sve pitanja čiji bi odgovori osvetlili faktografsku osnovanost da neka ulica ponese njegovo ime.

Ostavimo li po strani (ne)saglas-

nost sa profesorkom Stojanović, zateći ćemo nespornu hajku na pravo na mišljenje. „Đubravka brani Antu Pavelića“, objavio je Informer nazvavši profesorku „strašnim zlom od žene“, a novinar Novosti Milan Babović je izvršio pravi veleslalom niz ideološke stranputice. Prvo je izrazio „žalost što uči naše studente“. Izgleda da je kratak put od neslaganja do osporavanja profesionalne kompetencije. Onda je zaključio da ona želi da poistoveti Jovovića i Pavelića, da bi zlonamerno nagađao da bi profesorka najradije „ukinula Srbiju“, te možda i predložila da Srbi slave Oluju. U narednim danima, Informer je Dubravku Stojanović opisao kao „antisrpsku“ (nepismeno – crtica je višak), jer ona „žali za Pavelićem“.

„Kad krene hajka, u nju se uključuju i predstavnici opozicije, kao da ne razumeju da je to deo istog mehanizma koji njih napada. Pa onda ‘intelektualci’, pa čak i studenti. Najgore je što ja uopšte ne mislim da je to organizovano, jer bi to bilo suviše jednostavno rešenje. Mislim da je to dubinski antipluralizam, gde svako vidi priliku da se istakne duvanjem u istu trubu, pa još potrči pre nego što razmisli. Jedan deo medija sigurno jeste pod kontrolom i reaguje na mig, ali nemoguće je da su to svi koji se uključe u napad. Bojim se da mi stvar-

Spisak okuplja mnogo onih koji su kritikovali rad vlasti poslednjih godina – neki su

govorili o kovidu, neki su podržavali proteste, a neki su pružali pravnu pomoć uhapšenima

no bolujemo od nedostatka različitog mišljenja, da smo oboleli od nacionalizma do te mere da kad se nanjuši tobožnja opasnost za naciju, svi skaču kao jedan“, kaže Stojanović za NIN.

Naša sagovornica smatra da se na tapetu mogu naći i oni koji nikada nisu nastupali angažovano, ali da je napad pogodniji kad meta ima opterećenje prethodnih pobuna, budući da je cilj nečija delegitimizacija, pa i dehumanizacija u javnosti.

„Jer, reći da podržavate Pavelića jeste neka vrsta dehumanizacije, pa sve što ubuduće kažete biće: a, ma to je ona što voli Pavelića. E, sad, što je toliko ljudi to prihvatilo i uključilo se u linč, to je pitanje društva i sposobnosti nezavisnog mišljenja“, predočava naša sagovornica.

Ostaje nejasno zašto je vlastima stalo da baš sada izvrše prilično širokofrontašku ofanzivu na praktično sve one koji se s njima ne slažu.

„Milošević je to radio tek u poslednjoj fazi, od 1998, i to u saradnji s radikalima. S obzirom na psihološki lik Aleksandra Vučića, mislim da je njemu malo i ova količina vlasti, da ne može više da podnese nijedan disonantni ton, što ukazuje više na slabost nego na snagu. Drugim rečima, ulazimo u opasnu fazu obračuna. Najgore u svemu je što nema ozbiljne opozicije i što je sav otpor koji društvo pruža – na primer, kroz peticije – potpuno neartikulisan. Zato je ovakav napad i moguć“, zaključuje Stojanović.

Profesor na FPN Đorđe Pavićević u ova četiri slučaja, gde se redom napadaju zdravstvo (Ljuština), pravo na mišljenje (Stojanović), analiza na osnovu javno dostupnih podataka (Vasilić) i prostor za kritiku (mediji i NVO), vidi rukopise različitih ekipa, ali istog nalogodavca – onog koji ne polemiše s onim što je izrečeno, već diskvalifikuje one koji su nešto izrekli.

„To je ustaljeni manir ovih vlasti koji za cilj ima kažnjavanje nepodobnih i upozorenje svima ostalima koji bi da se nečemu usprotive. Svako ko se pobuni u nekom trenutku mora da se pravda zbog nečega što čak nije ni rekao, mora da gleda kako mu drugi preturaju po privatnom životu, i onda je najlakše da zaćuti. Taj manir nije posledica svemoći ili straha, već tehnike usmerene na pi-ar. Vučić je sam u jednom nedavnom intervjuu rekao da se konstantno vrše procene kad i protiv čega intervenisati. Mislim da građanstvo često precenjuje snagu vlasti i njihovo jedinstvo. Znaju i oni da su u krizi legitimiteta, jer moraju da vladaju nad svima, a imaju podršku samo dela ljudi. Zato i jesu popustili kad su se studenti pobunili zbog zatvaranja domova ili kad su se ljudi pobunili zbog uvođenja policijskog časa. Da se zahtevi ne bi širili, sada zatvaraju sve kritičke kanale. Neki samouvereni režim ne bi morao da primenjuje te metode, ne bi morao da se krije iza Kriznog štaba, koji s ukidanjem vanrednog stanja nema pravnu utemeljenost, ili da se govori o nekakvom ‘ekonomskom štabu’, koji bi činili Vučić, Siniša Mali i Marko Čadež. Neke bi vlasti zbog opšte nesigurnosti požurile s formiranjem Vlade, a čini se da se ovoj baš i ne žuri“, kaže Pavićević za NIN.

Za napade se, pak, uvek nađe vremena, i sve su ozbiljniji. Smešno, vrati se…

STEFAN SLAVKOVIĆ

----------------------------------------------------------

Datum: 06.08.2020

Medij: NIN     Strana: 1,32,33,34,35

Rubrika: Društvo

Autori: Luka Petrušić

Teme: Korupcija

Naslov: Pozornica za vašare i cirkuse

VELIKI PROJEKTI I JOŠ VEĆI PROMAŠAJI NAPREDNjAČKE VLASTI U PRESTONICI

Pozornica za vašare i cirkuse

Taktika mnogo nečeg naguranog u nešto, plaćeno i preplaćeno, marketinški naduvano do komičnih razmera, sa bednim ishodom, dobija sve opasnije razmere, jer pojedinci na vlasti znaju da neće večno trajati, pa se kao kopci otimaju za svaki preostali kvadrat koji pruža mogućnost za uvećanje njihovog bogatstva. A za građane, baš ih briga

Otvarajući svečano Beo šoping

centar, zamenik gradonačelnika Goran Vesić odlično je ilustrovao naprednjačke građevinske domete, objasnivši da kada se u Beogradu otvori objekat od 130.000 kvadrata „u koji je uloženo čelika kao za dve Ajfelove kule“, onda ne može da se kaže da se nije desilo nešto važno. I nema sumnje da jeste – utrošili su toliki čelik, a nismo dobili ništa ni približno Ajfelovoj kuli, već ko zna koji u nizu tržni centar. Sasvim u skladu sa urbanizmom gradskih vlasti koji se uglavnom svodi na mnogo naguranog nečeg u nešto, plaćeno i preplaćeno u više navrata, marketinški naduvano do komičnih razmera i na kraju bedan ishod. Čak je i Pasarela, objekat čija je površina nepunih 250 kvadratnih metara „progutala“ 80 kubika betona i dva miliona evra, tokom dve i po godine koliko je građena (a planirano je da bude gotova za devet meseci), da bismo kao rezultat dobili betonski mostić – doduše sa spomenikom.

Beogradski toreadori: Posle bolno ispražnjenog i osakaćenog Trga republike, dobijamo još jedan ogroman prostor čiju su osnovnu ideju trga dali španski arhitekti, specijalizovani za izgradnju stadiona, a verovatno i arena za borbu s bikovima – ovako budući Savski trg opisuje Irina Subotić

„Svedoci smo da su poslednjih dana sve češće najave novih radova u Beogradu, a svaka je sumnjivija od one prethodne. Nema veze što do sada popločane ulice zvrje prazne, najavljuje se proširenje pešačke zone oko Vasine, ukidanje saobraćaja i nova ’skupocena’ popločavanja. Istorijsko jezgro grada je ponovo ugroženo jer su na redu Kosančićev venac, Terazijska padina i Studentski trg. Utrošena su enormna sredstva da bi na kraju bili svedoci prevrtanja kocaka na Trgu republike. Činjenicu da se ’uređenje’ grada koristi za lično bogaćenje, u ovom trenutku opterećuje još nešto - znaju, a znamo i mi, da im je kraj blizu, pa se kao kopci otimaju za poslednje zelene oaze i svaki kvadrat koji im predstavlja mogućnost za još bogaćenja. Plan za Kosančićev venac preti da trajno i nepovratno uništi panoramu grada i ovu vrednu ambijentalnu celinu. U njihovom palanačkom maniru napraviće Kosančićev venac lepšim i starijim. Međutim, taj kancer koji se već godinama širi gradom, na Starom gradu će naići na jak otpor, jer Kosančićev venac pripada svima i on je i kulturno i istorijsko dobro“, kaže istoričarka umetnosti, urbanista Dubravka Galić iz udruženja Pešaci nisu maratonci.

Kako će izgledati Kosančićev venac još uvek se ne zna. Javni uvid je u toku, ali je javnost zbog epidemioloških mera fizički sprečena da ga ostvari. Zna se da predloženi plan nije posledica jednog konkursa, već više pojedinačnih za različite zgrade, tako da arhitektonska rešenja ne korespondiraju jedna sa drugim, ali ni sa posetiocima. Opšti je utisak kako je sve predloženo primerenije Parizu i da predstavlja „izmišljanje tradicije“ (arhitektkinja Milja Mladenović), na način koji u arhitektonskom oblikovanju Beograda nikad nije postojao.

Isti problem postoji i sa svim ostalim projektima koje je vlast odlučila da na silu progura, tako da je više građanskih inicijativa i pokreta zatražilo od nadležnih da momentalno obustave sve radnje na projektima za koje je nužno učešće građana, do okončanja epidemije. „Postoje problematični projekti za koje sumnjamo da služe za isisavanje novca iz budžeta, a bojimo se da će oni otići u realizaciju bez upita javnosti i kontrole građana koji su neophodni u ovakvim slučajevima”, objasnio je Đorđe Miketić iz inicijative Srce grada.

Za slučaj da kraj, koji joj predviđa Dubravka Galić, ne bude tako skoro, vlast je odlučila da se još jednom ugradi u imaginarni metro koji je „počela“ da gradi 2015. po ceni od 1,1 milijardu evra, a sada ju je, i pre

Kad Vesić obeća: Kada su tokom rekonstrukcije Trga republike otkriveni ostaci Stambol kapije, Vesić je poručio da mi „nemamo baš tako puno spomenika da bismo imali taj luksuz da ih ne čuvamo i ne pokazujemo“. Pokazalo se da za to nema para ili da nema dovoljno i za staklene ploče i za apetite naprednjaka i njima bliskih izvođača

početka gradnje, podigla na šest milijardi evra, iako je u međuvremenu postigla samo to da proda kartu Aji Jung.

No, ako im do kraja mandata ne uspe to istorijsko spajanje dve livade, pripremljeno je rezervno rešenje kojim će iza sebe konačno ostaviti nešto zbilja monumentalno – Savski trg sa kolosalnom statuom Stefana Nemanje i megaprostor koji istoričarka umetnosti Irina Subotić ovako opisuje: „Posle bolno ispražnjenog i osakaćenog Trga republike, dobijamo još jedan ogroman prostor čiju su osnovnu ideju trga dali španski arhitekti, specijalizovani za izgradnju stadiona, a verovatno i arena za borbu s bikovima.“

Po svemu sudeći naprednjacima,

ili bar njihovom predsedniku, koji je čvrsto rešio da se kao veliki neimar upiše u istoriju, hitno je bilo potrebno baš tako nešto, s obzirom na to da zbog pevajuće fontane na Slaviji i ostalih veličanstvenih projekata nisu pohrlili turisti. Niti je realno da će Beograd na vodi, na kraju svih brojeva i slova faza gradnje kroz koje još treba da se probije, ikoga impresionirati sem onih koji su ga naručili. Toga je izgleda postao svestan i izvršitelj predsednikovih želja Goran Vesić, pa je, kada se tokom rekonstrukcije Trga republike naišlo na Stambol kapiju i drvene kocke iz 19. veka, obećao nešto što bi zavredelo pažnju: „Grad Beograd se ponosi svojom istorijom i mi ćemo sačuvati ovaj lokalitet, da građani mogu da vide ove bedeme. Radiće se izmena projekta rekonstrukcije, a arheološki lokalitet biće pokriven staklom. Nemamo mi baš tako puno spomenika da bismo imali taj luksuz da ih ne čuvamo i ne pokazujemo.“

Pokazalo se da za to nema para ili da ih nema dovoljno i za staklene ploče i za apetite naprednjaka i njima bliskih izvođača. Kao što se i prilikom rekonstrukcije Slavije pokazalo da su brojne arhitekte uzalud tražile najbolje estetsko rešenje, ali i mogućnost da se uredi saobraćaj građenjem podzemnih prolaza. Jedan projekat je predviđao da se u prolazu nalazi akvarijum sa vodenim svetom Save i Dunava, dok je drugi nudio traku za trčanje i zid za slobodno penjanje. Presudio je tadašnji gradonačelnih Siniša Mali rečima: „Mi smo za razliku od prethodne gradske vlasti slušali građane. Kada je izašao prvi projekat sređivanja Trga, on je u sebi sadržao podzemne tunele koji su bili predmet najveće kritike građana Beograda da će biti uski, klaustrofobični, da će se plašiti da prolaze njima – i mi smo te komentare i zahteve usvojili.“ Zbog toga im je podario izmeštene pešačke prelaze (navodno, upravo su građani želeli da im prolazno vreme peške oko Slavije bude bar 45 minuta), estetski jeftinu ali 1,8 miliona evra plaćenu fontanu i ploče koje će postati zaštitni znak naprednjačkih radova i koje su, kao sve pre i posle njih, popucale samo nekoliko meseci nakon stavljanja.

„Najveći doprinos posrnuću, u neplanskom i bahatom menjanju Beograda, daju trgovi u starim delovima grada za koje smatram da su apsolutno ispražnjeni svake estetike, ugodnosti, osećanja pripadnosti gradu i

Nema gradnje, ali ima ugradnje: Naprednjačka vlast je metro „počela“ da gradi 2015. po ceni od 1,1 milijardu evra, a ovih dana je, i pre prve zakopane lopate, podigla na šest milijardi evra, iako je u međuvremenu prodala kartu samo Aji Jung

njegovoj tradiciji. Zašto sve mora da bude tako ohlađeno, iščišćeno, popločano, na vetrometini? Čak je osakaćen i divan spomenik knezu Mihailu – da bi se dobilo dovoljno prostora za vašare i cirkuse! A šta će nam doneti Savski trg? Mogućnosti za nove, još veće vašare i cirkuse! Sa dominantnom statuom ruskog Stefana Nemanje, obezličeni, užasni dokaz neukusa i neznanja i još lažljivijeg poštovanja tradicije, izmišljene simbolike, faraonske veličine, sramnog kvaziumetničkog dometa“, kaže Irina Subotić.

Problem je što su vlasti stremeći ka nečemu grandioznom zanemarile šta je uopšte trg. Po definiciji, radi se o velikom slobodnom prostoru, obično u srcu grada, formiranom uz važne ustanove i na mestu gde se ukrštaju i saobraćajne i pešačke putanje, gde se ljudi okupljaju bilo zbog druženja, bunta, muzike ili kulture. Dakle, slobodan prostor sa čovekom u njegovom središtu jer se samo tako dobija njegova i urbanistička i sociološka slika, ali i istorijska i estetska funkcija.

„Ako pogledamo Savski trg, vidimo samo jedan veliki slobodan i otvoren prostor, a kada se vratimo na čoveka moramo se zapitati ko će tu da šeta ili da se okuplja, koje putanje će sada da se ukrštaju kada više nema autobuske i železničke stanice, i koje su to institucije ka kojima će građani da idu? Ne znamo šta će na kraju biti zgrada Železničke stanice, a zgrada Doma invalida, bolnica Sveti Sava ili obližnja Pošta, nisu baš objekti koji mogu da pruže podršku. Pritom nisam sigurna da koncept novog naselja Beograd na vodi podržava i koncept spontanih okupljanja njegovog stanovništva na budućem velelepnom Savskom trgu. Pre će se ukrštanja putanja stanovnika novog naselja dešavati na nekom platou ispred novog tržnog centra, do kog se svakako ne dolazi preko Savskog trga, a mesta okupljanja biće brojni ugostiteljski objekti pored Save. Krajnji cilj ne sme da bude - da uradimo nešto, bilo šta, pa nije važno da li to ima smisla ili nema. Mora malo i da se promisli i da se doda neki smisao svemu što se radi“, kaže arhitektkinja Marija Radišić.

Ali, za promišljanje je potrebna struka, a ona se konstantno marginalizuje - pa i u slučaju sudbine Pošte, čija će rekonstrukcija poslednja doći na red u sklopu radova na Savskom trgu. U svom izvornom obliku, ona je svakako bila jedno interesantno zdanje i stoga je inicijativa Grada da joj se vrati predratni izgled jedna od retkih koja nije izazvala široku kritiku javnosti. Nakon velikih oštećenja koja je pretrpela u Drugom svetskom ratu, obnovljena je u socrealističkom duhu, bez dekorativne fasade. Međutim, u tom procesu izmenjene su i dimenzije i sama struktura zgrade, zbog čega je gradski Zavod za zaštitu spomenika upozorio da njeno vraćanje u izvorni oblik tehnički nije moguće.

No, samo pet dana nakon što smo obavešteni o tome da restauracija nije moguća, Marko Stojčić nam je pokazao model „budućeg originalnog izgleda“. A kada na stručnu procenu da nešto nije moguće, reagujete tako što usvojite rešenje prve osobe koja vam kaže „ma, može“, kvalitet onoga što ćemo dobiti stavlja se pod veliki znak pitanja.

„U saopštavanju kontradiktornih informacija o mogućnostima vraćanja predratnog izgleda zgradi Pošte u Savskoj, propušteno je, ili namerno izbegnuto, da se objasni širi kontekst u kome se najavljena rekonstrukcija dešava, a koji bi mogao da se objasni kroz odgovore na pitanja ko finansira ovu rekonstrukciju i ko će i na koji način koristiti rekonstruisani objekat. Analiza Ugovora o zajedničkom ulaganju u projekat Beograd na vodi pokazuje da se i objekat Pošte u Savskoj, kao i objekti Beogradske zadruge, Hotela Bristol, (sada bivše) glavne Železničke stanice, Fabrike hartije, Okretnice vagona i grupa zgrada u četvrti Savamala, nalaze na spisku neuloženih objekata - objekata koje će, iako ostaju u javnom vlasništvu, nakon rekonstrukcije, a na zahtev privatnog partnera, dobiti na korišćenje kompanija Beograd na vodi. I to bez ikakve naknade. U tom svetlu, bilo bi zaista iznenađujuće ukoliko bi se pokazalo da se iza najavljene rekonstrukcije Pošte ne krije samo još jedan poduhvat izvlačenja javnog novca za potrebe zadovoljavanja interesa i povećanja profita privatnog partnera u projektu Beograd na vodi“, upozorava arhitektkinja Ksenija Radovanović.

Ali čak i da nas iznenade suzdržavanjem od korupcije, bilo bi previše da nas pozitivno iznenade i estetski. Pogotovo kada pogledamo tekuće radove na zgradi bivše železničke stanice, gde se slobodno biraju elementi koji će se obnoviti, pa tako nećemo ponovo dobiti kule sa strane koja gleda na Karađorđevu, ali smo dobili grifone u timpanonu. Naizgled gipsane, tako da neminovno asociraju na slične (urbanističko-propagandne) intervencije u Makedoniji. I dok je zakasneli neoklasicizam projekta „Skoplje 2014“ verovatno od starta bio klizaviji teren, budući da je „restaurirao“ nešto što zapravo nije nikada ni postojalo, a radovi na Savskom trgu imaju uporište u istoriji – po onome što smo do sada videli ipak će moći da se takmiče u kiču.

„Uređenje“ grada koristi se za lično bogaćenje, a u njihovom palanačkom maniru planiraju da naprave Kosančićev venac lepšim i starijim. Međutim, taj kancer koji se već godinama širi gradom, na Starom gradu će naići na jak otpor Dubravka Galić

Postoje problematični projekti za koje sumnjamo da služe za isisavanje novca iz budžeta, a bojimo se da će oni otići u realizaciju bez upita javnosti i kontrole građana koji su neophodni u ovakvim slučajevima Đorđe Miketić

LUKA PETRUŠIĆ

----------------------------------------------------------

Datum: 06.08.2020

Medij: NIN     Strana: 3

Rubrika: Uvodnik

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Oluja

Oluja

Mora da Aleksandar Vučić mnogo potcenjuje

srpsku javnost, kad odlučuje da joj posle sednice predsedništva SNS saopšti kako se, na najvišem organu stranke, raspravljalo o izgledu buduće Vlade Srbije. I onda kao u psihotrileru podiže pažnju tvrdnjom da su dve opcije dobile najveću podršku sa po trideset odsto glasova, dok su druge dve bile izjednačene sa po dvadeset. I sad taj tobožnji sukob argumenata moraju da rešavaju najviši organi stranke, sredinom avgusta, kako bi se usaglasilo da li će SNS u novu Vladu ići sa socijalistima i manjinama, ili možda sa Aleksandrom Šapićem i manjinama, ili će napraviti široku koaliciju sa socijalistima, Šapićem i manjinama ili će, konačno, novu Vladu sastavljati samo sa manjinama. Pa i njemu je bilo smešno dok je to govorio.

Ali, vrelo je, dugo i dosadno ovo leto, granice zatvorene, pa što onda politika ne bi bila srpsko more. U dokolici možemo da se zabavljamo igrom pogađanja, dok analitičari i mediji popunjavaju prazne letnje šeme, odgonetajući za koju li će se kombinaciju odlučiti u susret predsedničkim i beogradskim izborima koji nas čekaju za godinu i po dana i važnim odlukama u pregovorima oko Kosova. Nije njemu lako, kaže, ogromno poverenje građana mu je teret na leđima i zato ne sme da pogreši. Radi njih, a ne radi sebe. A da je do njegovih gotovo neskrivenih želja, da se malo ne ustručava od Evrope, brzo bismo dobili i izvršnu i zakonodavnu vlast bez opozicije. Bila bi to idealna završnica osmogodišnjeg totalnog

pokoravanja Srbije. Kraj parlamentarizma. Kraj demokratije. Radost jednoumlja. Jedna misao koja nema alternative. Jedna reč kojoj se ne prigovara. Jedna odluka koja se ne dovodi u pitanje. Godine marljivog rada uložio je da se to postigne. Da se dehumanizuje i kriminalizuje opozicija, da se ućutka, osudi i osramoti svaki pojedinac koji umisli da je slobodan građanin. A sad bi da mu taj obećavajući spokoj pokvare ostaci političkih stranaka koje još nije počistio u predizbornoj oluji i pojedinci koji nisu shvatili kakav ih progon čeka ako se njihov stručni stav ili mišljenje ne uklope u dnevnopolitičke potrebe ili ideološke afinitete onog koji o svemu odlučuje.

Ko još ima dilema neka, na primer, pita istoričarku Dubravku Stojanović kako izgleda kad te zbog izrečenog stava bace političkim, tabloidnim i tviter zverima da te danima rastržu. Kao nauk drugim „pametnjakovićima“, šta će im se desiti ako se usude da dovedu u pitanje odluke vlasti može da posluži i tretman Jelisavete Vasilić, članice Saveta za borbu protiv korupcije, kojoj je zbog izveštaja o poslovanju Telekoma, cela porodica provučena kroz medijsko blato. A može i glumac Milan Marić koji je, zbog atmosfere koja je napravljena u društvu, prinuđen da dokazuje da nije izdajnik zato što je učestvovao u Projektu Remembers Srebrenica 25. Ili doktorka Saša Ljuština koja je bukvalno oterana sa

Klinike za ginekologiju i akušerstvo zato što je potpisala otvoreno pismo lekara Ujedinjeni protiv kovida, a tabloidi su joj danima procenjivali stručni i finansijski profil. Da ne govorimo o faktičkom progonu nevladinih organizacija i medija koji su pod istragom zbog mogućeg pranja novca i finansiranja terorizma kao u vreme ranih radikalskih radova Aleksandra Vučića.

Ašta tek čeka Borisa Miloševića, potpredsednika hrvatske vlade i člana Samostalne demokratske srpske stranke koji je odlučio da suprotno stavovima zvaničnog Beograda ode u Knin na obeležavanje Oluje, a potom da se, sa predstavnicima hrvatske vlasti, pokloni nedužnim žrtvama u Gruborima, kao znak da možemo posle četvrt veka konačno da izađemo iz ratova. Napadi na njega dolaze iz obnove one tragične svesti iz koje su potekli krvavi konflikti na prostoru bivše Jugoslavije - da je Srbija tamo gde

žive Srbi. Pa je po toj logici Vučić predsednik svim Srbima u regionu, i trebalo bi da ga slušaju, kao što to rade Milorad Dodik ili Andrija Mandić.

Aleksandar Vučić je tako na nov način oživeo dva ključna pojma tehnologije vlasti Slobodana Miloševića – diferencijaciju i homogenizaciju. U toku je temeljna trijaža nepodobnih uz pomoć pojačane medijske i tviter paravojske a, s druge strane, zbijanje redova, uz stalno mobilisanje masa čija je uloga da odobravaju i aplaudiraju. Ako do kraja predstave, ipak, ne bude iznenađenja.

Vučićev san je vlast bez opozicije kao idealna završnica

osmogodišnjeg pokoravanja Srbije. Kraj

parlamentarizma. Kraj demokratije. I eto njemu radosti

jednoumlja

----------------------------------------------------------

Datum: 06.08.2020

Medij: Politika     Strana: 2

Rubrika: Svet

Autori: Jelena Stevanović

Teme: Korupcija

Naslov: Zaštitnik ukrajinskog predsednika na meti FBI zbog pranja novca

Zaštitnik ukrajinskog predsednika na meti FBI zbog pranja novca

Tajkun koji je plaćao dobrovoljce za borbu na istoku zemlje osumnjičen je da je prljavim parama po Americi kupovao stanove i čeličane

Jelena Stevanović

Milijarder blisko povezan s

predsednikom Volodimirom Zelenskim i čovek koji važi za osobu s najvećom nezvaničnom moći u Ukrajini postao je predmet interesovanja američkog Federalnog istražnog biroa (FBI). Sumnjajući na pranje novca, agenti su ove nedelje upali u kancelarije ukrajinskog tajkuna u Klivlendu i Majamiju.

Igor Kolomojski, čiji su mediji podržali kandidaturu Zelenskog na izborima prošle godine, u Ukrajini ima i biznis s energentima i metalima, a u Americi s nekretninama i čelikom. Federalni agenti istražuju da li je novcem koji je ilegalno izneo iz svoje nekadašnje banke u Ukrajini kupovao zgrade i čeličane po Americi. Iz FBI-ja nisu hteli da otkrivaju detalje istrage, ali su potvrdili da pretresaju kancelarije i „češljaju” računare i dokumentadiju.

Prema oceni magazina „Forbs”, Kolomojski je stekao bogatstvo vredno milijardu dolara, a među zapadnim diplomatama poznat je i kao uticajna figura u predsedničkoj palati u Kijevu. Pre nego što je postao šef države, Zelenski je serije iz svoje producentske kuće emitovao na televiziji ovog tajkuna, a kasnije je za prvog šefa kabineta izabrao oligarhovog nekadašnjeg advokata. Iz samonametnutog egzila u Švajcarskoj i Izraelu, Kolomojski se vratio mesec dana posle izbora predsednika Zelenskog.

Kako prenosi Radio Slobodna Evropa, zapadne diplomate su upozorile ukrajinskog lidera da je previše blizak oligarhu, a vlada u Vašingtonu je zatražila da se Zelenski oslobodi tajkunovog uticaja da bi nastavila da podržava Kijev.

Kad je počeo rat na istoku zemlje, Kolomojski je potrošio milione dolara da naoruža i obuči dobrovoljce koji su se borili protiv proruskih separatista. Iako je zbog toga svrstan u prozapadni tabor, tajkun je prošle jeseni počeo da zagovara ideju da Ukrajina ipak treba da se okrene Rusiji. U intervjuu za „Njujork tajms” prozvao je SAD da nisu dovoljno pomogle njegovoj zemlji u oružju i novcu i da ih Ukrajina zanima samo zato da bi oslabile Moskvu. Predviđajući da Zapad nikad neće primiti Ukrajinu uEUi NATO, predložio je da Kijev sklopi mir s Rusima i da novac pozajmljuje od njih, umesto od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Kolomojski je iznenada promenio stav kad je prvi put počelo da se priča da američki federalni agenti pokreću istragu protiv njegovih kompanija u SAD i kad je postalo jasno da MMF i zapadne diplomate neće dozvoliti ukrajinskoj vladi da mu vrati banku koja je ranije bila u njegovom vlasništvu. Prethodna ukrajinska vlada nacionalizovala je Privatbank 2016. zbog, kako je tvrdio tadašnji predsednik Petro Porošenko, prevara i malverzacija. Država je uložila 5,6 milijardi dolara da bi spasla banku, a nekadašnji vlasnik je ubrzo napustio zemlju. Prošle godine je Privatbank tužila tajkuna pred sudom u američkoj državi Delaver navodeći da su Kolomojski i njegov poslovni partner nezakonito odneli 780 miliona dolara iz banke. -g Navodnosuizvlačilinovacodobra-L vajući lažne zajmove svojim kompa-§ nijama u Americi, koje su kupovale V čeličane i nekretnine.

Kolomojskijetražiodamuseban-F ka vrati ili da mu se plati odštejg ta, ali je i sadašnja ukrajinska vla-L da potvrdila da od toga nema ništa. © I pored toga, na Zapadu veruju da su

veze između predsednika u oligarha isuviše bliske. Moguć tajkunov uticaj vide i u tome što Zelenski mnogo više od svog prethodnika Porošenka insistira na tome da se mora postići dogovor s Rusima. Kolomojski je, međutim, savetovao Zelenskog i da otvori istragu o navodn? sumnjivim poslovima nekadašnjev potpredsednika SAD Džoa Bajdena $-Ukrajini, što je prošle godine tražio šef Bele kuće Donald Tramp. Do toga nije došlo, a na pitanje da li bi otvaranje slučaja stavilo Kijev u loš položaj ako Bajden pobedi na američkim predsedničkim izborima, tajkun je kazao da se Ukrajina uvek „može okrenuti Rusiji”.

Slika Volodimira Zelenskog na protestu u Kijevu početkom jula

----------------------------------------------------------

Datum: 06.08.2020

Medij: Politika     Strana: 10

Rubrika: Hronika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Sudski izvršitelji privedeni zbog lažnih računa za bravara

Sudski izvršitelji privedeni zbog lažnih računa za bravara

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Odeljenja za borbu protiv korupcije, u saradnji sa Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, uhapsili su pet osoba zbog sumnje da su malverzacijama oštetili više ljudi za oko 3.000.000 dinara.

Privedeni su sudski izvršitelji izValjevaG. B. (1971), D.J. (1960), S. V. (1971) iS. P. (1971) kojiseterete

da su zloupotrebili službeni položaj i prali novac, kao i 3. P. (1972) koji se sumnjiči da je izvršio krivična dela pranja novca i pomaganja u zloupotrebi službenog položaja. Oni se terete da su, od januara 2018. do novembra 2019. godine, kako navodi policija, fingirali sprovođenje izvršnog postupka. Kako se pretpostavlja, osumnjičeni su fiktivnom dokumentacijom izdavali naloge računovodstvu suda za isplatu sredstava na račun okrivljenog bravara 3. P, na ime usluga obijanja i zamene brava na vratima koje on nije izvršio. Na ovaj način oni su oštetili izvršne poverioce za 2.963.300 dinara.

Takođe, sumnje se da je G. B. od decem-

bra 2015. do decembra 2016. godine, novac koji su izvršni dužnici uplatili na ime troškova postupka zadržavao za sebe, bez uplaćivanja na račun suda.

Na taj način on je oštetio izvršne poverioce za 119.250 dinara. R. X.

Terete se da su izdavali naloge za isplatu više od 3.000.000 dinara za obijanje i zamene brava, iako taj posao nije urađen

----------------------------------------------------------

Datum: 06.08.2020

Medij: Srpski telegraf     Strana: 8

Rubrika: Hronika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Sudski izvršitelji i bravar maznuli tri miliona dinara

Sudski izvršitelji i bravar maznuli tri miliona dinara

BEOGRAD - Četiri sudska izvršitelja i jedan bravar uhapšeni su zbog malverzacija teških tri miliona dinara!

Izvršitelji iz Valjeva G. B. (49), D. J. (60), S. V. (49) i S. P. (49) te-

rete se za zloupotrebu službenog položaja i pranje novca, aZ. P. (48) za pranje novca i pomaganje u zloupotrebijer su od januara 2018. do novembra 2019. godine fingirali sprovođenje izvršnog postupka! - Oni su fiktivnom dokumentacijom izdavali naloge računovodstvu suda za isplatu sredstava na račun bravara, na ime usluga obijanja i zamene brava na vratima koje on nije izvršio. Na ovaj način oni su oštetili izvršne poverioce za 2.963.300 dinara saopštio je MUP.

----------------------------------------------------------

Datum: 06.08.2020

Medij: Tabloid     Strana: 1,12,13

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: A NAMA ĆE OSTATI DUŽAN

D NAmĆE OSTAT?DOŽAN

Nije lako Aleksandru Vučiću, stislo ga je sa svih strana. Iz Amerike ga pritiskaju zbog kriminala, iz Evropske unije zbog Kosova, Rusi takođe zbog Kosova, ali iz sasvim suprotnih razloga. Jesen u Srbiju donosi privredni kolaps, zatvaranje firmi i radnih mesta, inflaciju i bedu. Pandemija korona virusa ugrozila je zdravstveni sistem, odnela je hiljade života i još će, ne vidi joj se kraja. Diktator ima milion problema, a nijedno rešenje. O nesrećama, koje je pomahnitali vladar navukao na sebe i Srbiju, piše zamenik urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak saradnik i prijatelj Vučića.

AleksandarVučić j e najjači i najpametniji,

najsposobniji i najuspešniji. Tako o sebi misli on. To mu govore i mnogi pripadnici kartela. Većina laskanjem kupuje funkcije i poslovne kombinacije. Neki se poltronišu iz straha, poput Željka Mitrovića, a ima i onih koji mu se na taj način sprdaju u lice, kao što to radi Milomir Marić.

Značajan doprinos izgradnji tog kulta daje Vladimir Popović, zvani Beba, koji iz senke savetuje diktatora, tapše mu po ramenima i ohrabruje gada skočipreko rubaprovalije. Vučić podmićuje lažne novinare, analitičare i slične bednike da ga hvale na Pinku i u Informeru, da aplaudiraju na sednicama političkog krila naprednjačkog kartela i zaklinju mu se u vernost.

Hvalospevi, ma koliko bili prosti i lažni, amortizovali su Vučićev instinkt za samoodržanje, karakterističan za svakog iskusnijeg uličnog šibicara.

Taman što se uljuljkao u uverenju da je zaista onakav kao što ga opisuju Sarapa i D.J. Vučićević, suočio se sa izazovima na koje njegova škrta inteligencija ne ume da nađe pravi odgovor.

Najveću mpu u Vučićevom naprednjačkom Titaniku napravili su Amerikanci. Agenti FBI završili su nekoliko istraga i pokrenuli seriju hapšenja. (O dosadašnjim rezultatima tih akcija i onome šta se tek očekuje čitajte u mbrici “Su(lu) dovanje”.)

Pored opisanih slučajeva, u kojima glavne uloge imaju Andrej Vučić i kumovi Nikola Petrović, Slaviša Kokeza i Goran Veselinović, kao i Nenad Kovač, vođa kartela se našao na mukama i zbog afere “Folksvagen”, čiji kraci iz Nemačke vuku preko Bosne pravo do njega.

lako ima mnogo ozbiljnijih kompcionaških i kriminalnih afera u koje je Aleksandar Vučić direktno uključen, ova mu je posebno bolna, jer su ga prodali Nemci, čiju lojalnost je godinama skupo plaćao.

Afera “Dieselgate” kulminirala je pre dva meseca, kad su uhapšena dva direktora nemačkog “Audija”. Prvoje, 9. juna, na graničnom prelazu između Slovenije i Hrvatske, uhapšen Aksel Ejzer, a šest dana kasnije je istu sudbinu doživeo njegov kolega Rupert Stadler, kome su nemački policajci stavili lisice na ruke.

Obojica su uhapšeni po poternici američkog Ministarstva pravde, na zahtev tužilaštva u Mičigenu, koje vodi istragu protiv njih i još dvojice menadžera u “Audiju”, osumnjičenih da su u nekoliko hiljada vozila instalirali kompjuterske programe za lažiranje podataka o količini i štetnosti izduvnih gasova. “Audijeva” matična kompanija, “Folksvagen AG”, priznala je krivicu i nagodila se da plati odštetu od 2,8 milijardi dolara. Ne zna se kakva presuda čeka osumnjičene direktore “Audija”.

Posle tog skandala, “Folksvagen” je potresao još jedan, mnogo ozbiljniji, u koji je uključen i Aleksandar Vučić. Nemački portal businessinsider.de objavioje daposeduje snimke 50 sati razgovora vodećih ljudi kompanije “Folksvagen”, koji su pokušali da spreče bosansko-hercegovačko preduzeće “Prevenf da preuzme fimu “Gramer'.

Preduzeće “Prevent” osnovano je 1952. u Sloveniji. Od sredine sedamdesetih godina prošlog veka sarađuje sa “Folksvagenom”. U Volfsburgu je početkom devedesetih otvorilo filijalu, koju je vodio Nijaz Hastor.

Posle rata u SFRJ, Hastor je u Bosni i Hercegovini otvorio desetakproizvodnihpogona u okvim poslovnog sistema “Prevent”, u koji je uključeno oko 13.000 radnika. Pod njegovom upravom, “Prevent” je stekao globalni značaj u automobilskoj industriji. Svaki četvrti auto, proizveden u evropskim fabrikama, ima neki deo napravljen u “Preventu”. Najčešće su u pitanju kutije menjača i presvlake za sedišta, a posle ulaska u “Gramer” uključiće se i u proizvodnju centralne konzole i naslona za glavu.

Koliki uticaj ima “Prevent”, videlo se 2016. godine, kad je ta firma obustavila dostavu presvlaka za “Folksvagen”, pa je zaustavljena proizvodnja “Golfa” i “Pasata”. Da bi se smanjio uticaj “Preventa”, menadžment “Folksvagena” je napravio strategiju prekida saradnje. Tajni projekat, nazvan “Elefant”, zaista je onemogućio “Prevent” da ucenjuje komitente. lako je bosanska firma i dalje podnosila najpovoljnije ponude na tenderima, menadžment “Folksvagena” je primenio princip “best-bid” (najbolje ponude, koja se ne zasniva samo na najnižoj ceni, nego i na zadovoljenju rokova isporuke i ostalih usluga), što je dovelo do toga da “Prevent” bude isključen iz proizvodnje “Golfa 8”.

“Prevent” je pokušao da odgovori kupovinom deonica u “Grameru”, kako bi dodatno pojačao pozicije u automobilskoj industriji. Međutim, “Folksvagen” je odgovorio najjačim adutom, u igru je ubacio bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera. “Uključio se i Šreder, on će nam pomoći”, rekao je jedan “Folksvagenov” projektni menadžer, što je zabeleženo na tajnom snimku koji je nedavno objavljen.

Šreder je u aferu uvukao svog poslovnog ortaka Aleksandra Vučića. - Verujem da ću sledeće nedelje uspeti da završim dolazak jedne velike, jedne od tehnološki najnaprednijih nemačkih kompanija u Srbiju. To će biti čudo - rekao je Vučić početkom marta prošle godine.

Vučić je i tada znao da “Folksvagen” ne namerava da u Srbiji otvori proizvodne pogone, ali toje najavio kako bi opravdao komunikaciju sa menadžerima tog nemačkog automobilskog giganta i njihovog specijalnog izaslanika Sredera. Pravi zadatak, koji je Vučić preuzeo, odnosio se na potragu za firmom koja bi kupila deonice u “Grameru” i smanjila uticaj “Preventa”, a sve u interesu “Folksvagena”.

U “Folksavegnu” su se nadali da će Šreder, uz pomoć svog ličnog prijatelja Vladimira Putina, naći rešenje u Rusiji. Međutim, od toga nije bilo ništa.

Deonice “Gramera” kupila je kineska kompanija “Nindžbo Zifeng”. Posrednik u tom poslu bio je Vučić.

“Folksvagen” ga je bogato nagradio. Vučić je proviziju podelio sa Šrederom.

Kad se činilo da je kombinacija uspešno završena, Vučića su stigle loše vesti iz Sjedinjenih Američkih Država. Postupajuć i po tužbi jedne američke kompanije, koja smatra da je oštećena prilikom sporne prodaje “Gramerovih” akcija, FBI je pokrenuo istragu. Po Vučića još crnje vesti stigle su iz Volfsburga. Menadžment “Folksvagena” ga je obavestio da se “gospodin Šredernejavlja”, tako dapredsednik Srbijemora sam da rešava svoj problem.

Ostavljen na cedilu, Vučić je prinuđen da agentima FBI objašnjava zašto je i kako učestvovao u pregovorima o poslu u kome je oštećena američka kompanija. Šreder se izvukao, a kakav stav u takvim sporovima zauzima “Folksvagen” videlo se po tome da su se po dmgoj američkoj tužbi nagodili da plate odštetu, a svoje bivše direktore prepustili na milost i nemilost pravosudnim organima u Mičigenu.

Her Aksel Ejzer je znao da postoji američka poternica za njim. Ipak, seo je u kamper i krenuo na krstarenje. Prošao je Austriju i Sloveniju, stigao je do hrvatske granice. Kad je predao pasoš, cariniku se uključilo crveno svetlo s uputstvom za hapšenje. Od tada, Ejzer se nalazi u zatvoru u Puli.

Svaki put kad krene u privatnu posetu izvan Srbije, Aleksandar Vučić može da prođe kao Ejzer. Amerikanci uvek mogu da nađu zgodnu ćeliju u kojoj će čekati ekstradiciju. Dok obavlja funkcijupredsednika države Vučić je, verovatno, malo bezbedniji. Na njegovu žalost, američko pravosuđe ima karakteristike kakve kinolozi pripisujupitbulterijerima. Kadzagrize, nepušta.

Za bivšim direktorima “Audija” poternica je izdata pre dve godine. Amerikancima se nije žurilo, bar ne dok nij e otvorena i ova afera u koj oj je uključen Vučić.

To je samo jedan od uzroka glavobolje koju kod srpskog diktatora izazivaju američki pravosudni organi. Amerikanci mu ne daju mira ni povodom istraga koje njihovo tužilaštvo vodi protiv 500 lica uključenih u nedavne ulične nerede, kao i protiv 2.000 poj edinaca i kompanij a osumnjičenih za finansiranje i organizovanje nasilnih demonstracija, među kojima su Antifa i Black Lives Matter.

Na zahtev američkog Ministarstva pravde, srpska Uprava za sprečavanje pranja novca zatražila je od banaka uvid u sve transakcije od 1. januara 2019. godine. Objavljenje spisak na kome se nalazi 37 nevladinih organizacija i medija, kao i 20 pojedinaca.

- Taj spisak su napravili Ana Bmabić i Siniša Mali kako bi skrenuli pažnju sa pojedinaca i kompanija koje se nalaze na pravom spisku, pod pravom istragom. Pravi spisak, na kome se nalazi više od 500 imena, uručen je lično Aleksandru Vučiću. Na njemu su ljudi iz njegovog neposrednog olauženja, svi njegovi kumovi i bliski saradnici.

Da bi izvrdao postupanje po nalogu, Vučić je izvršio diverziju i objavio lažni spisak. Bilo mu je potrebno da se izazove bura i opstrukcija, pa da kaže da ne može izvršiti nalog jer gapritiskaju mediji, nevladine organizacije i Evropska unija.

Svima s lažnog spiska zajedničko je to što su primali novac iz Soroševih fondova, ali samo njih 10 odsto je zaista povezano sa finansiranjem međunarodnog terorizma.

Na toj listi se nalaze Kanvas i Srđa Popović, koji zna zašto je tu, pa nije kukao u medijima, za razliku od većine ostalih predstavnika nevladinih organizacija i novinara - tvrdi Srđan Nogo.

Na lažnom spisku su Fond za humanitamo pravo, Komitet pravnika za ljudska prava, Libek, Građanske inicijative mladih, Novosadska novinarska škola, CEAS, Crta, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, BIRODI i ostale NVO sličnog profila, NUNS i UNS, kao i novinari Vukašin Obradović, Slobodan Georgiev, Biljana Stepanović i drugi. Tu je i Vuk Jeremić i njegov Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj.

Stevan Dojčinović iz KRIK-a i Branko Čečen iz CINS-a ukazali su na nelogičnost da se proveravaju njihovi računi, tobože zbog sumnje da finansiraju teroriste, a to radi vlast u državi u kojoj je karlet Darka Šarića oprao milijardu evra stečenih švercom narkotika.

- Objavio sam dokumente, audio snimke i transkripte s oznakom “državna tajna” iz akcije “Balkanski ratnik”, koja je vođena protiv Šarićevog narko klana. Na tim snimcima zabeleženi su telefonski razgovori Zorana Ćopića Ćope, osuđenog zbog pranja para, s Nenadom Kovačem, Savom Terzićem, raznim biznismenima i direktorima Komercijalne, NLB, Pireus i drugih banaka. To dokazuje da su i oni umešani u pranje narko novca. Sve sam objavio, ali BIRN, KRIK i CINS nisu hteli da o tome izveštavaju, a sad se pozivaju na taj slučaj - kaže Nogo.

Na lažnom spisku se nalazi i ime Andreja Nosova, službenika u Vladi Srbije, člana tzv. Kreativnog tima Ane Bmabić. Inače, Nosov je već petnaestak godina nezvanični dojavljivač informacija i analiza američkim ambasadorima u Beogradu.

Ambasadori su se smenjivali, ali ne i Nosov, koji ih je obaveštavao šta se dešava na političkoj sceni Šrbije. Sigumo ne zbog njega, povodom spiska se i zvanično oglasila ambasada SAD.

- Zabrinuti smo zbog nečega što deluje kao selektivna istraga o izvesnom broju organizacija civilnog društva i medijskih kuća u Srbiji koje se bave istraživačkim novinarstvom, kao i pojedinaca od kojih mnogi rade na promociji demokratije, jačanju vladavine prava i pomažu Srbiji da napreduje u procesu pridruživanja Evropskoj uniji navodi se u saopštenju ambasade SAD.

Kad su i Amerikanci upozorili da se vodi selektivna istraga, Vučić je preko svojih medija plasirao informaciju da se na spisku nalaze i četiri ministra. Čak je na konferenciji za medije ispričao kako ga je zvao jedan od ministara, da pita zašto se proveravaju njegovi računu. Vučić, tobože, nije znao šta da mu kaže, pošto se uopšte ne bavi tom istragom, ni ne poznaje Zeljka Radovanovića, šefa Uprave za sprečavanje pranja novca.

U vrhu Srpske napredne stranke se govori da je Ministarstvo fmansija, u čijoj nadležnosti je ta Uprava, kontrolisalo ministra Sinišu Malog. Navodno, izvršena j e provera računa Aleksandra Vulina, Zorane Mihajlović i još jednog ministra iz koalicije. Finansijski forenzičari su se uzalud trudili, svi računi su čisti kao suza bogorodice Angeline.

Vučić je svestan da se omča oko njegovog vrata steže zbog kriminala, ne zbog političkih avantura na međunarodnoj sceni i, još manje, diktature koju je zaveo u Srbiji. Svestan je i da obaveštajne službe nekoliko najmoćnijih zemalja imaju dokaze njegovih prljavih poslova. Na to ne može da utiče drugim sredstvima, osim političkim uslugama. Samo tako može da kupuje vreme za opstanak na vlasti. A, dok je tu, nastaviće da se bavi svojom osnovnom delatnošću - pljačkanjem Srbije.

Dok traje provera računa novinara, Vlada Srbije je donela Zaključak kojim je most preko Dunava u Novom Sadu proglasila projektom od nacionalnog značaj a. MUoš Vučević, novosadski gradonačelnik, formirao je Radnu grupu koja će se baviti izgradnjom mosta.

Prema rešenju iz Generalnog projekta, most ć e se izgraditi u nastavku Bulevara Evrope, preko Šordoša. Planirano je da posao bude završen za “pet ili šest godina”. Vučević kaže da je procenjena vrednost projekta 125 miliona evra, plus 11 miliona evra za eksproprij aciju zemlj išta.

Poslovni model je prepoznatljiv. Ako je sada istaknuto da projekat vredi 125, može se očekivati da na kraju košta minimum 250 miliona evra. Bez obzira ko dobije posao na tenderu, podizvođači su poznati, biće to građevinska preduzeća pod kontrolom Andreja Vučića, Zvonka Veselinovića i Milorada Dodika.

Uostalom, Novosađani kažu da nije slučajno što je “Galens” u poslednjih nekoliko godina kupio brojne parcele na Fruškoj gori. Pošto I iza te kompanije stoje mlađi bata Vučić i I Dodik, ne čudi što supametno investirali oko | sto hilj ada e vra uzemljištekojećesadprodatil za 11 miliona evra. I Istovremeno dok se bude gradio most, iste I firme će biti angažovane na izgradnji tzv. I Fruškogorskog koridora, koji je pre nekoliko I dana najavio Aleksandar Vučić. Uz “Beograd I na vodi”, projekti “Novi Sad na vodi”, most I preko Šordoša i Fruškogorski koridorposta- I će nove gigantske praonice prljavog novca. B U Vučićevoj organizaciji očerupan je B i budžet Beograda. Javno komunalno H preduzeće Parking servis je kupio 18 vozila | “Land Rover Diskaveri”, po ukupnoj ceni od 302 miliona dinara. Na vozila je ugrađen specijalni sistem “Sokolovo oko” za očitavanje registarskih tablica pomoću kamera koj e snimaju iz svih ugolova. Vozila su predata Komunalnoj policiji, čiji pripadnici će ih voziti beogradskim ulicama, snimati i sankcionisati nepropisno parkirane automobile.

Goran Vesić, večiti zamenik gradonačelnika Beograda, potrebu za nabavkom tih skupih i moć nih vozila opravdao je činjenicom da nose 70 kg tešku opremu za snimanje. Inače, takav terenac bez problema može da nosi putnike ukupne težine od preko pola tone, dakle skoro tri Ksenij e Vučić. Naravno, kao u svim poslovima naprednjačkog kartela, u pitanju je unosna mahinacija. Tender

za nabavku ovih vozila napravljen je tako da je nedostajalo samo da se kao obavezni jslov navede da prodavac mora da se zove Ostoja.

Ostoja Mijailović je bio solidan čačanski limar. Poslovni uspon napravio je ulaskom u politiku. Postao je vlasnik kompanije “British Motors” i dobio zastupništvo svetskog brenda “Jaguar Land Rover’. Kao vrhunska hostesa, na beogradskom Sajmu automobila 2017. godine reklamirao je model “Diskaveri”:

“On je terenac koji pruža sigurnost i izbor za porodicu, ali i za ljude iz biznis sveta, koji neretko većinu poslovnog dana provede na putu, Veliko je interesovanje i medija, što je sigurna potvrda za njegov dalji uspeh na domaćem tržištu.” Prevario se.

Prodaj a j e išla toliko loše da j e Mij ailoviću bila ugrožena licenca. Spas je našao u Vučiću, koji je pristao da, o trošku građana Beograda, kupi ovih 18komada.

U Srbiji, najsiromašnijoj državi Evrope vlast kupuje terence od 142.000 evra, a u Holandiji, jednoj od najbogatijih evropskih zemalja, za isti posao kupuju vespe od po 1.600 evra.

Kolika je razlika u ceni, tolika je i u količini korupcije.

U Vučićevoj Srbiji sve je laž, sve je prevara koja za cilj ima samo pljačku javnih resursa. Paralelna stvarnost se ogledau svakom segmentu društva, a najskuplja i najuočljivija je uprivredi.

Što je stanje gore, to njegovi kreatori moraju da budu maštovitiji, da izmišljaju sve besmislenije trikove. Jedan od njih, baš blistav, režimski iluzionisti su priredili pre neki dan, kad je kompanija “Bisonde” dodelila “Diposu” specijalnu nagradu “Sertifikat bonitetne izvrsnosti”.

Privreda se raspada, u poslednja četiri meseca 700.000 radnika je ostalo bez posla, a do kraja godine taj broj će se udvostručiti. Industrija ne postoji, poljoprivreda se gasi, a za najuspešnije poslovanje nagradu dobija preduzeće koje iznajmljuje državne stanove i zgrade. “Dipos” je jedini pravi uspeh napravio kad je omogućio Vučićevim kumovima i poslovnim ortacima da po bagatelnim cenama kupe luksuzne vile na Dedinju i Senjaku. Za taj podvig rukovodici “Diposa” trebalo bi da dobiju sertifikat o robijaškoj dugogodišnjoj izvrsnosti.

Dok se to ne desi, dok pripadnici naprednjačkog kartela ne završe u zatvoru, Srbija neće biti pravna država.

Vučić je uveren da se to nikad ne ć e desiti. Zato ni ne pokušava da obuzda pohlepu, pljačkaške nagone, pa ni mržnju prema narodu kojim vlada. On to i ne krije.. Ne propušta priliku da se ruga žrtvama svojih zločinačkih avantura.

U izbornoj noći, dok je u centrali SNS-a proslavljao pobedu, zbijao je šale na račun Vojislava Šešelja, Saše Radulovića, Sergeja Trifunovića i Nenada Canka, koj ima j e potopio nadu da će preskočiti cenzus. “Budale, pričali su kako će kontrolisati glasanje, a Zelja ih pokidao. Zelja ne zna da nabroji tri padeža, ali njima pred nosom može da ukrade hiljade glasova”, smejao se Vučić.

Na još monstruozniji način ruga se penzionerima, koji su mu najverniji glasači, a oteo imje onolikepare. Opljačkao imjemilijardu evra i onda zatrpao presudama, na osnovu kojih imjavni izvršitelji plene po polapenzije, šporete i frižidere. A, oni svejedno glasaju za njega.

Kad govori o političkim protivnicima, Vučić u mržnju unosi i poveću dozu prezira. Ni javno, dok je opisivao kako u policijskim stanicama kukaju i mole pretučeni demonstranti, nije mogao da suzdrži sadistički osmeh.

Sa istom bolesnom grimasom nedavno je pred dvoje stranih novinara pričao kako priznanje Kosova ne zavisi od Skupštine, Vlade ili naroda, već samo od njegove dobre volje.

“Kažu da ne smem da priznam Kosovo. Podići će se narod, oboriće me s vlasti. Mnogo se plašim... Sutra kad bih potpisao sporazum s Kosovom, šta bi bilo? Pred Skupštinu bi došlo hiljadu ludaka, onih što se plaše 5G mreže, vakcina i što pričaju da Zemlja nije kugla, nego kocka. Šta će da urade? Vikaće mi da sam peder, diktator, bolesnik, da sam žvalav i debeo... Pa, šta? Kad se umore, otići će kućama i nastaviće da me pljuju na Tviteru. Zar tih junaka da se plašim? Pa, onoliko su mi pretib jer ih je policija tukla, a sutradan ni roditelji pretučenih nisu smeb da dođu na protest. Nisu smeli da brane ni rođenu decu, a, kao, braniće Kosovo”, objasnio je Vučić na čemu gradi vlastitu samouverenost.

Ne plaši se, kaže, ni štrajka zdravstvenih radnika, kojim je nedavno zapretio Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i radnika u zdravstvu. Vučić je uveren da sve građane može da kontroliše strahom.

- Kad bih dva dana vodio kampanju u kojoj bi se tvrdilo da se korona virus širi na visini većoj od 1,5 metar, svi hrabri Srbi bi hodali pognuti. Posle toga, mogao bih da kažem da je korona pala do 50 centimetara. Svi bi puzaU. Takvi su Srbi - ruga se diktator.

Nažalost, u njegovom opisu stanja u narodu ima dobar deo istine. Međutim, isto tako, videlo se da je taj junak ustuknuo pred studentima onog časa kad su krenuli na Predsedništvo. Na demonstrante, koji su se 7. jula spontano okupili pred Skupštinom, uplašeni kukavac poslao je svu oružanu silu koju je imao na raspolaganju. Tada j e pokazao da i sam zna koliko j e slab i bedan.

Koliko god da sam sebe sokoli, i Vučić je svestan da živi kao Pablo Eskobar. Ima novac, moć, uticaj, svoju vojsku, sve što poželi... Ali, ne sme da sam izađe na ulicu, među građane, koje naziva jadnim beskičmenj acima.

Sebe i sve svoje, svoje roditelje, brata i decu, sve ih je osudio da večno budu okruženi plaćenim telohraniteljima. Nikad više nijedan od tih Vučića neće moći slobodno da prošeta ulicom. Za neke od njih to ionako nije važno, znaju da će skončati narobiji.

Za njih, kao i za Srbiju, najbolje bi bilo da ih tamo smeste srpski, a ne američki pravosudni organi.

Kako sad stvari stoje, ipak izgleda da će Vučić uskoro slušati kako mu neki američki sudija čita optužnicu na engleskom. Steta. Ali, ako je to način da se Srbija oslobodi diktature, neka bude tako. •

----------------------------------------------------------

Datum: 06.08.2020

Medij: Tabloid     Strana: 14

Rubrika: Postdemokratija

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: VUČIĆ NA KOLENIMA (2.)

UUCIĆ NA KOLENIMA (2.)

Nemajući pametnija posla, novinari nedeljama većpitaju, a razni anaiitičari mudruju zašto Vučić toliko oteže sa formiranjem vlade, pri čemu i oni za i oniprotivnjega, uzaludnopokušavaju dapronađu smisao tom„taktiziranju". Nema tu smisla, nema taktike, on prosto ne zna šta da radi u suludoj situaciji koju je sam stvorio. On je na kolenima, kao što sam naglasio u prošlom broju, ili prosto rečeno, u govnima je do guše i sam sebi ponavlja samo: Ne talasaj! Može, naravno, sa lakoćom da sastavi vladu, ali ne sme, jer svaka će izazvati talasanje. I u javnosti, i u njegovoj stranci, i među koalicionim partnerima, koji mu uopšte ne trebaju, ali mu još manje trebaju kao novi protivnici. Ne trebaju mu ni njegovi kompromitovani saradnici, pa ni članovi Kriznog štaba, ali ne sme da ih se odrekne jer ako se i oni okrenu protiv njega svi kosturi će ispasti iz ormara. Dakle, on faktički nema izbora i ne zna šta će. Zato odugovlači, nadajući se bar smirivanju epidemije, za čije povampirenje ga pobunjeni lekari i građani direktno optužuju. To mu je trenutno mnogo veći problem od vlade, tvrdi kolumnista Mile Isakov, potpredsednik u Đinđićevoj Vladi i ambasador u Tei Avivu.

Uvelikoj su zabludi političari i analitičari

koji razglabaju o tome šta se krije iza Vučićevog odugovlačenja sa formiranjemnove vlade, jerne krije se ništa osim njegovog beznađa.

Ponavljaju se stare mantre kako on voli sve da dramatizuje držeći u neizvesnosti i saradnike i građane, demonstrirajući tako svoju moć i pojačavajući strah i poslušnost podanika.

Tako je bilo ranije kadje imao veći manevarski prostor i više kombinacija na raspolaganju, ali ovoga puta to nije slučaj jer ušao je u slepu ulicu iz koje nema izlaza. Ima jednopartijsku Skupštinu, sastavljenu od dve partije koje su zajedno korumpirane vlašću i još samo jednu privatnu stranku, koja je takođe dugo na vlasti u najvećem delu Beograda.

Jedino što mu se prirodno nudi je da napravi najsmešniju vladu na svetu u kojoj će biti sve parlamentame stranke. To još nigde nije viđeno, da sve stranke koje uđu u Parlament uđu i u vladu, pa neće biti ni ovoj zemlji svakojakih čuda. Svašta smo od Vučića već videli i doživeli, ali to je ipak previše i za njega.

Znači, mora da izmisli opoziciju u Skupštini koje tamo nema. Ili Dačića ili Sapića mora gurnuti u opoziciju, stim što bi to moglo debelo da mu se osveti.

Naravno, on će pokušati da to bude samo fiktivno, ali sa SPS-om, koji je srastao sa foteljama i privilegijama, to neće moći. Ako ih sad odbaci, te prevejane političke funjare će zaista i postati opozicija, a pošto deleći kolač vlasti sa njime osam godina, znaju sve njegove marifetluke i čuvaju sve dokaze upravo za takve situacije, znaće i da udare gde najviše boli i neće prezati ni od najnižih udaraca. Uostalom to sujednom već uradili, tako da on jako dobro zna na šta su sve spremni i šta mogu.

Već samim prelaskom u opoziciju i otkrivanjem Vučićevih ahilovih peta, kojih ima bezbroj, SPS bi automatski skočio sa standardnih desetak posto, na 15 do 20 procenata podrške, što bi sa već postojećom glasačkom bazom protiv Vučića, ozbiljno dovelo u pitanje njegovu pobedu napredsedničkim izborima 2022-ge.

Njegovom padu bi značajno doprinelo i ako pusti niz vodu Krizni štab, jer sa njima bi mogle isplivati i mnoge tajne o lažnom prikazivanju epidemije pred izbore, što je dovelo do novogjoš opasnijeg talasa infekcije korona virusom.

To bi direktno dokazalo i njegovu direktnu odgovornost za svakog novoobolelog i preminilog u drugom talasu infekcije. A ako ih bude uporno branio, potonuće zajedno sa njima jer izgubili su svaki kredibilitet i poverenje kod kolega lekara koji podnose

naj veća iskušenja i žrtve, a onda i građana. Ništa im se više ne veruje, tako da bi to moglo dovesti do još većeg zaražavanja i pucanja zdravstvenog sistema, u kojem je već krenula pobuna preko svake mere iscrpljenih lekara i medicinskog osoblja.

U ovom trenutku, to mu je mnogo veći problem i briga nego vlada, jer epidemija može sasvim da se otrgne kontroli, za razliku od vlade koja će, kakogod da je sklepa, biti samo njegova marioneta. Tako nekako će, verujem, pokušati i da reši problem, da jednim udarcem ubije dve muve.

Sklapajući novu vladu, zameniće i Brnabićku na čelu vlade i ministra zdravlja Lončara, a to predstaviti i kao ključne promene u Kriznom štabu. U vladu će pri tom ugurati sve ono što nema u Skupštini, i nestranačke ličnosti, pa i neke političke parazite koji decenijama glume opoziciju, ali to ne može zameniti nepostojanje pluralizma u Parlamentu.

Sa Šapićem bi išlo nešto lakše nego sa Dačićem, ako ni zbog čega drugog zbog manje iskustva u političkim nadigravanjivama. On bi, uz pristojnu nadoknadu i odrešene ruke u Novom Beogradu, lakše od Dačića pristao na ulogu opozicije u novom Parlamentu, ali to ne bi bilo dovoljno ubedljivo za dokazivanje istinskog višestranačj a u Skupštini.

Sa druge strane i Šapić bi vremenom mogao postati problem. Dosad nije imao veće šanse, pa onda ni apetite, ali kad se malo osili i to će se sigurno promeniti, što bi moglo da ga navede da već sledeće godine poželi da preuzme ceo Beograd. A ako izgubi vlast u Beogradu, Vučić će biti na najboljem putu da izgubi sve. Dakle, kako god se okrene, dupe mu je iza leđa.

Imao je on, napočetku, nekakav plan da amortizuje bojkot, tako što bi smanjenjem cenzusa i uz pomoć njegovih glasača u Skupštinu uveo nekoliko partija i koalicija, koje su se predstavljale kao opozicione, građanske i desničarske, proevropske i proruske, pa i profašističke. Tako bi stvorio privid demokratskih izbora i Parlamenta koji liči na većinu u evropskim zemljama, a pod čijim bi plaštom mogao da nastavi svoje samovlašće.

Za tako nešto mu je, međutim, bila potrebna pristojna izlaznost građana na birališta, ali su bojkot i strah od epidemije to ozbiljno doveli u pitanje, pa je, uplašen za sopstveni rejting, sve iznuđene glasove u poslednji čas trpao u svoju korpu, zaboravljajući na satellite kojima je u kampanji samouvereno poklanjao potpise za kandidaturu.

Ispalo je tako da niko od njih nije prešao census, čak ni Sešelj za koga nije ni sumnjao da neće proći, pa je Narodna Skupština ostala bez ikebane, koja je trebalo da je ukrasi i učini nalik pravom Parlamentu. To je sad nepremostiv problem i nikakva gimnastika sa vladom ne može da popravi utisak.

Zato ovo Vučićevo otezanje sa vladom nikako ne treba shvatiti kao njegovo superiorno igranje sa saradnicima i koalicionim partnerima, nego potpuno suprotno, kao znak da se umesto njih upravo on prži na tihoj vatri.

Jedini način je da SPS odbije od sise i gume u opoziciju, pa da mu država zaliči na većinu onih najvećih u kojima postoje dve partije koje se decenijama smenjuju na vlasti. Ali, već od same pomisli na to da bi neko dmgi mogao da postane makar i kandidat da mu preuzme vlast, njemu se zavrti u glavi u kojoj je već inače sve zbrkano.

Možda bi čak mogao da pristane i na tu mogućnost kada je partija u pitanju, pa da prepusti vođstvo Naprednjaka nekom dmgom, kao što je već više puta najavio, ali dolaze predsednički izbori na kojima bi SPS, mogao ozbiljno da mu zaprži čorbu jer i kod njegovih pristalica već sad predstavlja drugi izbor, dane kažem alternativu.

A i među njegovim i najbližim saradnicima, koji svi imaju svoje ljude u stranci na svim nivoima, biće mnogo nezadovoljnih novom podelom karata, posebno u sastavu vlade, u kojoj neće biti mesta za sve koji se tome nadaju. A, onda ni za njihove ljude koji bi popunili ta ministarstva i sve agencije i javna preduzeća pod njihovom kontrolom. To su hiljade dobro plaćenog hleba bez motike, pa bi svi oni mogli glasati protiv njega 2022.

Naravno, SPS mu je potreban i zbog Kosova, na čijem se rešenju sve više insistira spolja. Dačić je odavno izašao sa stavom da je podela Kosova za njega i njegovu partiju ne samo prihvatljivo nego i najbolje rešenje, tako da su mu oni jedini oslonac u realizaciji projekta razgraničenja, koji je dogovorio sa Tačijem i ponudio međunarodnim faktorima koji će o tome odlučivati. Ako ih gume

u opoziciju, izgubiće i tu podršku i ostati bez ikoga sa kime bi mogao da podeli odgovornost za bilo kakavo rešenje kosovskog pitanja, koje je obećao da će isporučiti.

Sve u svemu, precenjuju ga i oni koji ga prezim, pa čak i mrze, jer njegove dileme pokušavaju da tumače kao nekakvu strategiju i taktiku, a reč je prosto o izbezumljenosti čoveka koji se toliko upetljao u svoj e laži i manipulacije, da ne zna kako da se sad iz toga iskobelja.

A dobro zna da su sve opcije koje mu stoje na raspolaganju, deo problema a ne rešenja.

Zato je izuzetno opasan, kako ranjena zver, kao grogirani bokser, kao davljenik koji će u pokušaju da se spase sa sobom povući sve za čega se u paničnom strahu uhvati. Nesreća je u tome što znamo da taj sve drži u svojim mkama. •

----------------------------------------------------------

Datum: 06.08.2020

Medij: Večernje novosti     Strana: 13

Rubrika: Hronika

Autori: S. J. M.

Teme: Korupcija

Naslov: SA BRAVAROM FINGIRALI POSTUPKE

UHAPŠENI SUDSKI IZVRŠITELjI IZ VALjEVA

SA BRAVAROM FINGIRALI POSTUPKE

ČETVORICA sudskih izvršitelja iz Valjeva i jedan bravar "pali" su zbog korupcije. Oni su uhapšeni po nalogu Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu zbog sumnje da su malverzacijama oštetili više osoba za oko tri miliona dinara. Oni su juče privedeni na saslušanje u Tužilaštvo, koje će pošto ih ispita doneti odluku da li će od nadležnog suda tražiti da im se odredi pritvor.

Kako je juče saopšteno, uhapšeni su sudski izvršitelji G. B. (49), D. J. (60), S. V. (49) i S. P. (49) kojima se na teret stavlja zloupotreba službenog položaja i pranje novca. Bravar Z. P. (48) osumnjičen je za pranje novca i pomaganje u zloupotrebi službenog položaja. Prema tvrdnjama MUP, sumnja se da su od januara 2018. do novembra prošle godine sudski izvršitelji fingirali sprovođenje izvršnog postupka. Navodno, oni su fiktivnom dokumentacijom izdavali naloge računovodstvu suda za isplatu sredstava na račun osumnjičenog Z. P., na ime usluga obijanja i zamene brava na vratima koje on nije izvršio. Na taj način su, veruje se, oštetili izvršne poverioce za 2.963.300 dinara.

Takođe, sumnje se da je izvršitelj G. B. od decembra 2015. do decembra 2016. novac koji su izvršni dužnici uplatili na ime troškova postupka, zadržavao za sebe, bez uplaćivanja na račun suda. On je na taj način, kako se sumnja, oštetio izvršne poverioce za 119.250 dinara.

  1. J. M.

----------------------------------------------------------

Datum: 06.08.2020

Medij: Vreme     Strana: 26,27

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Pravda za veroučitelje

Prosveta i ministarska obećanja

Pravda za veroučitelje

Prestankom zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, više od 33000 prosvetnih radnika koji su do sada radili na određeno, treba da dobiju posao za stalno. Kako ide zapošljavanje? I šta je sa onima koje sistem ponovo ne vidi “Š

to se tiče veroučitelja, mi smo se kao društvo ogrešili o njih. Oni su u sistemu skoro dvadeset godina i njihov status i dalje nije rešen. Ali osim toga, ne postoji pravna mogućnost, u zakonu ili ustavu, da neko radi na određeno 19 godina”, započinje razgovor o veroučiteljima Jasna Janković, predsednica Unije Sindikata prosvetnih radnika Srbije (SPRS).

Ako bi se samo malo pretražile vesti o obećanjima ministara prosvete u poslednje dve decenije, našao bi se zavidan broj naslova u kojima se tvrdi da će “status veroučitelja biti rešen ove godine”, te da će biti izjednačeni sa ostalim prosvetnim radnicima. Poslednje u nizu je obećanje ministra Mladena Šarčevića dato 2017, pa nedavno ponovljeno.

Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru prestala je da važi krajem prošle godine. Kako teče zapošljavanje? I konačno, gde su u svemu tome veroučitelji? U samom poslu nema razlike, na papiru su ista prava i radne obaveze, ali se često podrazumeva, prema iskustvu naše sagovornice, da se onima koji su u školi na određeno nameće više posla, u vidu dežurstava, vannastavnih aktivnosti, promocije škole i drugih obaveza, jer “mi ne možemo odbiti ništa što se od nas dodatno traži”.

Takođe, nema reči o uzimaju bankarskog kredita, a jasno je koliki je rizik osnivanje porodice.

Ana S. dodaje i da se zaposleni na određeno testiraju na godišnjem nivou, testiranje traje 4-5 sati i uvek je isto – reč je o testu ličnosti i testu inteligencije (kao da se inteligencija menja iz godine u godinu), posle kojeg sledi usmeni razgovor, nešto poput:

“Zašto ste frustrirani?” “Zato što radim godinama na određeno.”

“Ali treba da pronađete mir u sebi i da shvatite da je to van Vaše moći da promenite.”

Početkom ove godine konkurs je raspisan bez ijednog uslova koji kandidat treba da ispunjava osim onih opštih i obavezujućih.

“Kada sam pitala direktora da li mogu da se nadam da je to sad to, rekao mi je: ‘moli Boga da se ne prijavi neko sa političkom zaleđinom’”, kaže Ana S. Dodaje i da je ubrzo saznala da će se prijaviti žena izvesnog funkcionera koja već ima drugi posao; svi su joj govorili da se spremi da uloži prigovor ili žalbu na odluku komisije ukoliko, odnosno, kada protivkandidatkinja bude izabrana.

“Pitala sam tada advokata da li ikakvu vrednost nose reči ministra da se konkurs za to radno mesto raspisuje za ljude koji već rade tu”, kaže Ana S. “Odgovorio mi je da može da se izjavi u medijima šta god, ali da to nije pravno obavezujuće i da je jedino na šta mogu da se pozovem, eventualno, ako uložim žalbu, moj uspeh na fakultetu i preporuke”.

jedna priča od mnogih

Ova priča ipak ima srećan kraj: komisija se odlučila za Anu S, a ona potom saznaje da je protivkandidatkinja sa partijskom vezom preko noći dobila posao u obrazovnoj ustanovi višeg stepena, pa je izgubila interes za radno mesto naše sagovornice.

ozbiljni pomaci

Krajem 2013. uvedena je zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, a i pre toga, prema rečima Jasne Janković, direktori ili nisu raspisivali konkurse ili bi zaposlili nekog svog. Za više od 33.000 zaposlenih na određeno u prosveti, od čega oko 20.000 žena, početak 2020. značio je da će konačno doći do stalnog radnog mesta koje povlači za sobom i mnogo toga drugog.

“Ljudi koji su čekali i čekaju uglavnom su mladi koji ne mogu da stvaraju porodice, nesigurni su i, sa razlogom, demotivisani”, kaže Jankovićeva. “Početkom januara ove godine Ministarstvo prosvete je prihvatilo naše vapaje za raspisivanje konkursa.”

Do sada je prošlo četiri kruga, a zbog situacije izazvane virusom korona, čitava procedura ide sporo. Prema procenama predsednice Unije SPRS, u ta četiri kruga zaposleno je za stalno do 10.000 ljudi. Kako osigurati da posao za stalno zaista i dobiju oni zbog koji je konkurs raspisan, kako je to izjavio i sam ministar Šarčević?

“Mi smo kao sindikat poslali preporuku svim našim predstavnicima da se aktivno uključe u izbor kandidata i da kao sindikat zastupaju ljude koji rade dugo”, kaže Jasna Janković. “Kada neko dugo radi na određeno vreme, iako mu ugovor gotovo svakog dana može biti prekinut, to znači da je on sigurno kvalitetan za to radno mesto. I nema razloga da se primi neko bez dovoljno iskustva ili po nekoj drugoj liniji, a da onaj ko je dao sebe u prethodnom periodu sada ostane bez časova”.

Osim veroučitelja, u našem obrazovnu sistemu broj onih koji su do početka ove godine radili na određeno iznosio je oko 33.000. Jasna Janković kaže da su neki od tih ljudi, čekajući stalno zaposlenje, radili duže od deset godina u prosveti. Ana S. je radila kao profesor u jednoj od gimnazija u Vojvodini prethodnih pet godina.

“Bukvalnom u svakom trenutku možete ostati bez posla”, kaže ona za “Vreme”. “Ako se u bilo kojoj školi, bilo kad u toku školske godine iz bilo kog razloga odeljenje zatvori, onda se osobi koja je predavala u tom odeljenju, a ima ugovor na neodređeno, mora dopuniti norma na uštrb nas koji nemamo posao za stalno.” To onda znači da se plata smanjuje za onoliko procenata koliko je oduzeto norme i da, jednostavno govoreći, osoba ne može da pokrije troškove života. Ili, što se ređe dešava, uzmu normu u celini. “To je zakon”, kaže naša sagovornica.

?L.

! C'9 V’

zaista zahteva manje grupe učenika da bi se mogli ostvariti obrazovni i vaspitni ciljevi koje nastavni plan i program propisuju. Međutim, mi smo propustili mnoge prilike da se izborimo da ta potreba samog predmeta postane deo Pravilnika o nastavnim planovima i programima. Stvar je vrlo jednostavna – da su manje grupe učenika (od 15 do 25) prihvaćene od strane Ministarstva prosvete kao uslov za ostvarivanje pomenutih ciljeva, mi ne bismo mogli imati nikakav problem sa Uputstvom od 22. juna ove, niti sa bilo kojim budućim.”

Da bi se status veroučitelja rešio, naš sagovornik ističe i da je potrebno da se određene izmene i dopune unesu u krovni zakon u obrazovanju: “Ministar Šarčević je najavio da će Ministarstvo u narednih šest meseci izaći sa predlogom izmena i dopuna krovnog zakona i dati ih na javnu raspravu. Verujem da će tako i biti.” Dodaje kako očekuje da se Crkva neće samo uključiti u pomenutu javnu raspravu, već i da će Ministarstvo konsultovati Komisiju za versku nastavu prilikom sastavljanja predloga.

Smatra i da je važno preciznije odrediti status verske nastave. Naime, do 2017. godine imala je status obaveznog izbornog predmeta. Međutim, novim Zakonom (2017) postala je jedan od izbornih programa.

Unija SPRS, jedan od četiri reprezentativna sindikata, ima svoje organizacije u 800 škola, od ukupno 1760 koliko ih je u Srbiji. Kada je reč o prvoj fazi zapošljavanja, u najvećem broju škola gde deluje ovaj sindikat, zaposleni su oni koji tu već rade.

Međutim, na ovom spisku i dalje nema veroučitelja.

BEZ IKAKVE SIGURNOSTI:

ljudi o kojima niko ne brine Rad na određeno vreme u prosveti

Uposlednjim danima juna, Ministarstvo prosvete je izdalo Stručno uputstvo o formiranju odeljenja gde je stajalo da broj đaka u grupi za veronauku i građansko vaspitanje treba da bude 30, umesto dotadašnjih 15. Tako bi se fond časova verske nastave prepolovio i samim tim bi polovina veroučitelja ostala bez posla; inače, kada se to desi, oni neće biti tehnološki višak niti će dobiti otpremninu bez obzira na godine staža pošto su zaposleni na određeno. Ipak, Ministarstvo je na kraju od svega toga odustalo. Stevan Jovanović, veroučitelj, od 2013. član Odbora za versku nastavu Arhiepiskopije, a od 2014. član Misionarskog odeljenja SPC pri Sinodu, kaže za “Vreme” da sada kada je problem sa brojem đaka u grupama za časove veronauke već uveliko iza nas, treba razmišljati o drugim stvarima: “Naime, priroda same verske nastave je takva da ona “Poštujući odluku Ministarstva prosvete da uvede izborne programe u osnovne i srednje škole u Srbiji, da njima – kao i mnogim slobodnim aktivnostima – odgovori na različite potrebe i interesovanja učenika, smatramo da je versku nastavu i građansko vaspitanje neophodno izuzeti iz kategorije izbornih programa i slobodnih aktivnosti”, ističe Stevan Jovanović. “Razlozi za to su mnogi, ali oni u vezi sa kojima ne može biti nikakve rasprave tiču se ciljeva obrazovanja i vaspitanja. Naime, u ZOSOV-u, u članu 8 je navedeno 18 tačaka kojima se oni defi nišu i odgovaraju na pitanje zašto se obrazovanje sprovodi. Neke od tih ciljeva ostvaruju gotovo svi predmeti i izborni programi. Međutim, one pod tačkama 14, 15 i 16 direktno ostvaruju vlastitim nastavnim planovima i programima jedino verska nastava i građansko vaspitanje”.

razrešenje

Kada je reč o obećanju ministra Šarčevića, Jovanović veruje da će ono biti ispunjeno ove godine. S druge strane, Jasna Janković sumnja; kaže da je bilo mnogo prilika, a da je sve ostalo isto. Crkva i država, kaže ona, još se nisu dogovorile. Prijem u radni odnos veroučitelja je drugačiji nego kod ostalih. Veroučitelji su na spisku Crkve, taj spisak se ažurira svake godine i samo odatle veroučitelji dolaze.

“Čini mi se da problem nastaje”, kaže Jasna Janković, koja je razgovarala i sa patrijarhom i drugim crkvenim velikodostojnicima, “što svi smatraju da ako jednog veroučitelja primite u stalni radni odnos, više ga ne možete otpustiti. Onda je moj pravni tim smislio rešenje da automatski skidanje sa pomenute liste Crkve bude i prekid radnog odnosa i da to može da se unese u naš Zakon (iz 2017).” Kako tvrde predstavnici Crkvenog i državnog vrha, odnosi između patrijarha i Sinoda SPC sa predsednikom države i sa vlastima su više nego dobri. Da li je došao trenutak da se obrati pažnja na nekih 1,7 posto onih od ukupnog broja prosvetnih radnika koji iz godine u godinu strepe da li će imati posao i kako će – dok se ogromni novci ulažu u razne građevinske i druge poduhvate – rešiti osnovne životne stvari? ¶

VREME REME 6. avgust 2020. JELENA JORGAČEVIĆ

----------------------------------------------------------

Datum: 06.08.2020

Medij: Vreme     Strana: 20,21

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Pranje para i brljotina vlasti

Slučaj “Spisak”

Pranje para i brljotina vlasti

Kako smo upleteni u novu intrigu vlasti i zašto je država odlučila da na najgori mogući način zapreti i zastraši ljude i organizacije koje je markirala kao svoje neprijatelje

kako sam dobio spisak

NUNS-L. l

POSLOVNO UDRUŽG.NjG, LSOCIJLCI REMARK DPCM

UDRUŽJl 11,1 I¦ RL |u11L "SL M V AS' UDI’UŽKNjG I'RA'đLNL !,PR<) .ČL DRUŠ UDRUŽG.NjK GRL'đLNL CI'.AS 11¦.1.1 ¦:N A iudružg.ii: < ;v.' iiiik :ki urii glr i UNS "

VOJVOTtLPSKN ['PA đLNSKI I U'.l I I LR Dokumštšijl koju ilm ripnc.it'h.vjt’ro -ipouj gcz t godine do damo prijeml zlč!.l Uprlgkl :

npOMLM nu ,DGŠL[H'KM u deŠIČPM pct>| NJKediMPM OSMOŠIGG[>M.PGIL M O.'HHH.I m

;ih c'V sž.-jci

čiju koristse FipsiJf npp..lts c<i račsčm in.VurrKCO lmcimgk onlč]|plgsiim :id rptio i.ii dz li su ilnedeJM ln[;l oii.-MUilunrii io j)čJčdokumentaciju n mguiike o -g[kšeakcnj«lnostro ilm korlGinici ioro do'z.Jllk;z (SVv' I] • saglagicJ knjižondj)

da G|n lmca poseduju se(|>one Ft dl i cne druge kmrmsms podatke S poštovanjem,

Pre oko tri nedelje, sredinom jula,

preko zaštićene veze pozvao me je jedan čovek. Pitao me je da li može da dâ moj broj jednoj osobi koja bi za mene mogla da ima važnu informaciju. Krv mi se uzburkala, kao i uvek u takvim situacijama, jer šta više treba novinaru nego neka informacija koja je ekskluzivna, koju drugi nemaju i koja će od njegove priče da napravi vest kojom će svi drugi da se bave?

Složio sam se da mu moj broj odmah da, i ubrzo se osoba javila. Taj izvor mi je rekao da bi trebalo da znam kako Uprava za sprečavanje pranja novca proverava sve moje bankarske transakcije i da se nalazim na spisku na kome su i drugi ljudi i organizacije.

Izvor koji mi se javio je osoba koju ne poznajem lično, ona mene poznaje “jer prati javni život u Srbiji”, i dodaje da joj je dosta više takvog divljanja i zloupotreba informacija. Izvor mi je rekao da to nije prvi put da se moji računi proveravaju, da je sve postalo “odvratno i nenormalno” u poslednjih nekoliko godina i da, ako ništa drugo, veruje da bi ja sve ovo trebalo da znam.

Znao sam da razne UDBE kontrolišu i prate ono što radimo, i svestan sam da bi i BIRN u kome sam radio 13 godina, do pre dva meseca, bio rutinski zatvoren da je bilo ko “muljao” sa parama, ali mi sada nije bilo baš svejedno – stanje u Srbiji na polju zaštite ljudskih prava i demokratije, u najširem smislu, toliko brzo propada da opasnost od zloupotrebe ovakvih stvari postaje sve veća. istraga, ali o čemu

Pitao sam osobu koja me je pozvala, vrlo uzdržano, da li postoji neka šansa da mi dostavi taj spisak, da možda probamo da ga objavimo i tako obelodanimo ono što radi Uprava za sprečavanje pranja novca. Izvor je to odbio jer nije bio siguran da se neće saznati odakle je informacija došla.

Nije mi prvi put da se susrećem sa ovim stvarima i bilo mi je jasno da ne treba da navaljujem. Zahvalio sam se na informaciji i narednih dana sam pokušavao da saznam iz drugih izvora o čemu se radi.

Desetak dana nakon tog prvog razgovora, dobio sam potvrdu sa nekoliko strana da je informacija tačna: Uprava za sprečavanje pranja novca, koja je jedna organizaciona jedinica unutar Ministarstva fi nansija, zatražila je od svih banaka u Srbiji informacije o 20 pojedinaca i 37 organizacija koje se tiču svih njihovih fi nansijskih transakcija u poslednjih godinu i po dana.

Kada sam dobio tu potvrdu, kontaktirao sam sa izvorom i rekao mu da je mnogo ljudi već “u posedu te informacije” i samog spiska, i da ću se potruditi da se ni na koji način ne sazna da mi ga je on dostavio. Tada smo se dogovorili oko načina dostavljanja samih “papira”, koji su mi ubrzo bili u rukama. Autentičnost je bila nesporna i tokom poslednjeg vikenda u julu pokušavao sam da razgovaram sa pojedinim ljudima sa spiska, ali i sa ljudima iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

Na spisku sam video imena koja su u “vladajućoj javnosti” obeležena kao “kritička javnost”, najblaže rečeno, zapravo ljudi i organizacije na koje se lepe etikete “stranih plaćenika, špijuna i domaćih izdajnika”. Otprilike, mnogi koji su na bilo koji način nekad nešto negativno rekli o ovom režimu, našli su mesto na spisku Uprave koja bi trebalo da se bavi ozbiljnim istragama u oblasti pranja novca i fi nansiranja terorizma.

Kada sam malo razmislio o svemu, shvatio sam da imam dva kontradiktorna osećanja u vezi sa čitavim slučajem. Prvo je bilo ono novinarsko, koje me je bodrilo jer sam bio na tragu nekog otkrića; drugo je bilo ljudsko, jer sam i sam postao “deo slučaja”, što je najgora stvar u novinarstvu, pošto treba da izveštavaš o nečemu što se tebi dešava.

Probao sam da budem pozitivan: možda nije u pitanju nikakva budalaština, možda postoji neka prava, velika istraga, koja na čudan način povezuje baš ove pojedince i organizacije (pritom, od 20 pojedinaca četvoro su iz BIRN-a); možda bi objavljivanje spiska i cele priče kompromitovalo i ugrozilo važnu operaciju srpskog tužilaštva.

Telefonirao sam predstavnici Višeg tužilaštva u čijoj je nadležnosti moguća ovakva istraga; uredno mi se javila, popričali smo i ništa nisam saznao. Jedino smo se dogovorili da pošaljem pitanja mejlom, što sam i uradio dva dana nakon telefonskog razgovora. Na taj moj dopis nikada nisam dobio odgovor, u međuvremenu

IMA RAZLOGA ZA BRIGU: Kontroverzni spisak i šef v. d. direktora Siniša Mali

cije od brojnih međunarodnih organizacija. Ovim činom nije samo bačena ljaga na ljude i udruženja, nego su u kontekst perača novca i fi nansijera terorizma dovedeni svi: i Amerikanci, i Nemci, i Šveđani, i Norvežani, i Holanđani, i Evropska unija kao takva. Ako su svi oni godinama davali novac nekim ljudima u Srbiji koji su zapravo kriminalci, kako će se opravdati pred svojom javnošću jer je to, na kraju, novac poreskih obveznika tih država?

Uglavnom, ova priča je daleko od kraja. Iskustvo mi govori da će vlast pokušati da se nekako “opere”, već su bili krenuli sa tezom da to “nije taj spisak”, da postoji neki drugi. Međutim, istina je samo jedna: neko je napravio brljotinu i to će sada morati da se “pegla”. Da nije reč o obrazu drugih država, stvar bi opet trajala tri dana i režimski mediji ili sam vrh vlasti bi je zatrpali.

Ovako, probali su da se vade. “Ja tog čoveka iz Uprave ni ne znam, ali čujem da proverava i ministre”, rekao je Vučić, “i ne znam što bi neko vikao ‘što me proveravate’ ako je sa njim sve u redu”. Ljudi i organizacije viču jer ne žele da budu izjednačeni sa onima koji zaista peru pare tako što novac od prodaje droge, ljudi ili oružja ulažu u izgradnju Beograda, ili u otvaranje restorana i hotela, tako što lažnim fakturama izvlače gotovinu iz fi rmi sve dok ih u potpunosti ne opustoše i oteraju u bankrot, itd.

Sve to se zna, a sačekajmo da saznamo i ko je ovu istragu naredio. ¶

sam još mnogo puta zvao predstavnicu tužilaštva (koja je i sama jedna od zamenica u Višem javnom tužilaštvu), ali odgovor nije stigao. Dakle, još uvek ne znam da li postoji “takva” istraga ili ne.

“rutinske provere”

sno mu da tu nema nikakvih problema i da niko sa spiska niti pere novac, niti fi nansira terorizam. Pitao sam ga da li razume da je Uprava osnovana da se bavi organizovanim kriminalom, a ne nevladinim sektorom i medijima, koji inače prolaze milion rigoroznih kontrola. Rekao sam i kako bi banke same prijavile da je postojala neka sumnjiva transakcija, koja bi povezala sve ljude i organizacije sa spiska.

Radovanović se nije dao: sve je to u redu, nema nikakve priče, kontroverze, to se svuda u svetu radi i, eto, poslaće pisani odgovor. Pitao sam ga da li će ovi sa spiska na kraju te “rutinske” provere da dobiju neki sertifi kat od Uprave, koji je dokaz da su “čisti”. VD direktor je to shvatio kao šalu i samo se nasmejao. Završili smo razgovor prijateljski, udarili lakat o lakat, poklonio mi je svoju poslednju knjigu Islamsko bankarstvo, teorija i praksa.

međunarodni skandal

Tog ponedeljka, 27. jula, objavili smo priču u okviru “Pregleda dana” i, očekivano, sutradan se podigla prašina. Iako nije bila vest u “glavnim medijima”, i dalje živi u javnosti Srbije zbog različitih inicijativa koje su pokrenule organizacije civilnog društva, međunarodne organizacije i različite ambasade koje imaju svoje predstavnike u Srbiji.

Čitava stvar dobila je internacionalni karakter jer su na spisku pojedinci i organizacije koje se decenijama bore za demokratizaciju Srbije i zaštitu ljudskih prava, i godinama unazad dobijaju dona-

Međutim, u ponedeljak 27. jula mi se telefonom javio VD direktora Uprave dr Željko Radovanović, posle dopisa koji sam bio poslao na njegovu adresu, i ponudio mi da se vidimo. Predložio sam da dođem sa TV ekipom i da snimimo razgovor sa njim, ali je on zamolio da to ne činim, nego da dođem sam i da će mi sve objasniti.

Vrlo brzo sam bio u njegovoj kancelariji, na prvom spratu zgrade u Resavskoj ulici u Beogradu. Upoznali smo se i seli “da popričamo”. Rekao sam mu zbog čega sam došao i šta me zanima: zašto je spisak napravljen, ko ga je sastavio i zbog čega baš ti ljudi i organizacije?

Iako vrlo pričljiv, Radovanović mi nije odgovorio na ova pitanja. Rekao mi je da uvažava ono što radim, da su za njega NVO važne organizacije, i da su mu mnogo pomogle da skloni Srbiju sa liste zemalja koje su pre tri godine bile označene kao najpovoljnije za pranje novca. Celu akciju je okarakterisao kao rutinsku proveru, koja treba da posluži državi Srbiji kada bude slala izveštaj međunarodnim partnerima, da se pokaže da je kontrolisala i NVO.

Po njegovim rečima, nema nikakvog razloga za brigu, to je sve samo da se “pokrijemo” da radimo i takve provere, ja-SLOBODAN GEORGIJEV

----------------------------------------------------------

Datum: 05.08.2020

Medij: N1

Rubrika: Novi dan,N1

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Irena Gašić dobila sredstva za medijske projekte

Spiker:Firmi ADD Production u vlasništvu Irene Gašić, supruge direktora BIA i funkcionera SNS Bratislava Gašića, na ovogodišnjim konkursima za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja dodeljeno je najmanje 4,6 miliona dinara, saznaje Udruženje novinara Srbije. Jelena Zorić, reporter:Skoro 40.000 evra supruga i sin direktora Bezbednosno-informativne agencije Bratislava Gašića dobili su na konkursima od Ministarstva kulture i informisanja, kao i na konkursima sedam lokalnih samouprava. Novinarka Udruženja novinara Srbije, koja je autorka ovog teksta, kaže da je imala uvid u dokumenta koja dokazuju koliko je novca građana Srbije uplaćeno kruševačkoj firmi ADD Production, u vasništvu Irene Gašić.Jovana Pešić, Udruženje novinara Srbije:Ono što smo uočili u Kruševcu, da je ova firma dobila 1,9 miliona dinara i to za portal koji nije registrovan i to formalno ne sme da se dešava, a takođe Televizija Plus dobila je novac, a njen vlasnik je sin Bratislava Gašića. Jelena Zorić, reporter:Firma ADD Production je osim u Kruševcu i od Ministarstva kulture novac za 2020. godinu dobila i od lokalnih samouprava: u Vrnjačkoj Banji 250.000 dinara, Aleksandrovcu 350.000 dinara, Trsteniku 300.000, Raškoj 300.000, Ćićevcu 200.000 i Varvarinu 100.000 dinara. U rešenjima većine lokalnih samouprava ne piše preko kog medija će projekti firme Irene Gašić biti realizovani. Nije prvi put. U UNS-u kažu da firme porodice Gašić godinama dobijaju milione na brojnim medijskim konkursima, te je nejasno zašto umeto njih Uprava za sprečavanje pranja novca proverava nezavisne novinare i nevladine organizacije. Jovana Pešić, Udruženje novinara Srbije:Jer, ako ostavimo jedan princip legitimnosti da se proverava finansiranje nevladinih organizacija i UNS-a, isto je legitimno je i da mi proveravamo tokove novca firme supruge Bratislava Gašića. Međutim, ono što naš cilj jeste javni interes, a oni nisu rekli upravo koje je njihova osnovana sumnja, zbog čega oni žele da stave pod kontrolu jednu od najstarijih i najvećih organizacija u Srbiji kao što je UNS. Jelena Zorić, reporter:U UNS-u podsećaju da je Agencija za borbu protiv korupcije 2015. godine utvrdila da je Bratislav Gašić bio u sukobu interesa kada je kao gradonačelnik Kruševca 2013. godine i 2014. godine zaključio ugovore upravo sa firmom ADD Production, čija je vlasnica njegova supruga, kao i društvo BNZ Higijenik, čiji je suvlasnik njegov sin. Jelena Zorić, N1, Beograd.            

----------------------------------------------------------

Datum: 05.08.2020

Medij: Kanal 9

Rubrika: Info 19/Kanal 9

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Koncesija za javne garaže

Ugovor o koncesiji na 40 godina za projektovanje, izgradnju, upravljanje i održavanje 4 javne garaže u Novom Sadu potpisali su gradonačelnik Miloš Vučević i direktori privrednog društva „Javne garaže“ d.o.o. Novi Sad.Zaključen je Ugovor o koncesiji za projektovanje, izgradnju, upravljanje i održavanje javnih garaža na teritoriji Grada Novog Sada, sa četiri partije – u Ulici Modene, na uglu Uspenske i Šafarikove ulice, kod zgrade Pokrajinske vlade i Skupštine AP Vojvodine, kao i na Trgu republike.Ugovor je potpisan između Grada Novog Sada kojeg zastupa gradonačelnik Miloš Vučević kao Koncedent i „Javne garaže“ d.o.o. Novi Sad, privredno društvo koje su, kako je saopšteno iz Kabineta gradonačelnika, osnovali jedna od najvećih svetskih kompanija u oblasti izgradnje i upravljanja javnim garažama „Best in Parking – Holding AG“ iz Beča i novosadske građevinske kompanije „Inobačka“.Veoma sam zadovoljan što smo formalno završili prvi deo ovog zajedničkog posla i čestitam partnerima na tome. Uspešno smo sproveli posao poveravanja koncesije za izgradnju i upravljanje za čak četiri javne garaže u centru grada i verujem da će to rešiti jedan od najvećih problema sa kojima se Novosađani susreću, a to jeste nedostatak parking prostora. Želim da ohrabrim naše partnere da što pre krenu u realizaciju tih projekata, a mi ćemo se potruditi da obezbedimo sve neophodne uslove i dozvole, da bi se nesmetano pristupilo procedurama projektovanja i izgradnje. Mislim da je dobra odluka da se prvo krene sa realizacijom posla na dve lokacije, a ne istovremeno na sve četiri, kako bi to i finansijski i organizaciono-tehnički moglo biti bolje organizovano. Na taj način bismo onda već za tri do četiri godine imali prvu otvorenu garažu u centru grada. Nadam se da će se uskoro stabilizovati situacija u vezi sa Kovidom 19 i u Austriji i Srbiji i da ćemo biti u mogućnosti da zajedno obiđemo ove lokacije budućih garaža.Izgradnja javnih garaža će omogućiti Novom Sadu da optimalno uredi centar grada, da ga oplemeni da se bolje uredi saobraćaj i sveukupno poboljša kvalitet života u gradu. „Inobačka“ u ovom projektu ima projektantsku i izvođačku ulogu.Grad će, prema rečima gradonačelnika, uvek štititi javni interes, a on nije suprotan privatnom interesu, nego su, kako je naveo, u ovakvom poslu komplementarni i zato postoje koncesije, odnosno javno-privatna partnerstva.

----------------------------------------------------------

Datum: 05.08.2020

Medij: N1

Rubrika: Dnevnik/N1

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Zahtev za formiranje nezavisne komisije zbog pada profitabilnosti Telekoma

Hitno formiranje stručne, nezavisne komisije za nadzor nad poslovanjem Telekoma Srbija - to je zahtev koji je nadležnim državnim institucijama uputila potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić zbog toga što - kako je rekla - "partijska i bratijska uprava pljačka kompaniju koja pripada građanima". A sve zato što se - kako tvrdi - vrednost kompanije urušila netransparentnim investicijama. A ekonomski stručnjaci koji prate poslovanje Telekoma Srbija ocenjuju da je ta kompanija u 2019. zabeležila pad profitabilnosti. Kako posluje najveća telekomunikaciona kompanija u vlasništvu države - odgovor na to pitanje zavisi od toga koga pitate: za upravu Telekoma Srbija 2019. bila je i više nego uspešna godina u kojoj su nastavljene investicije, popravljena pozicija na tržištu i postavljeni temelji za budući razvoj kompanije."Protekla godina je bila izrazito investiciona, radi se o investicionom ciklusu koji je naročito započet u drugoj polovini 2018.godine, a intezivirao se tokom 2019. godine. I pored velikih investicija koje su iziskivale značajna finansijska sredstva uspeli smo da održimo pozitivne finansijske rezultate i što je možda još važnije značajno smo popravili tržišnu poziciju u ključnim segmentima", rekao je generalni direktor Telekoma Predrag Ćulibrk.Iste te investicije deo političke opozicije u Srbiji naziva "partijskom i bratijskom pljačkom" u režiji Srpske napredne stranke. Među onima koji kritikuju rad Telekoma Srbija je potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić, koja javnost uverava da je ukupna vrednost Telekoma zbog lošeg upravljanja jednaka jednom evru. Zahteva hitno formiranje nezavisne stručne komisije koja bi izvršila nadzor nad finansijskim poslovanjem tog preduzeća."Ona bi svakako, kao i druge stručne komisije kada se formiraju, trebalo da ima u svom sastavu i deo ljudi iz Telekoma, naprosto zato što su oni domaćini, ali i deo eksperata koji nisu vezani za Telekom, koji u okviru stručne akademske javnosti postoje kao ljudi sa licencama u ovim oblastima - pričamo u prvom redu o ljudima koji su stručni za finansije i pravna pitanja. To bi, svakako, bila jedna mešovita komisija koja bi morala da da odgovore na ova pitanja. I dodatni je zahtev da čujemo javno izveštaj državnog revizora o poslovanju Telekoma", navela je Tepić.Dok se čeka stav revizora, svoju "reviziju" može da izvrši i stručna javnost i građani Srbije, na osnovu finansijskih izveštaja koji su dostupni na sajtu Agencije za privredne registre.Brojke pokazuju da u 2019.godini prihodi Telekoma jesu porasli i to za sedam odsto u odnosu na godinu dana ranije. Ali, porasli su i rashodi i to za 12 odsto."Telekom ima rast prihoda koji je negde u skladu sa rastom GDP-a u tom sektoru, negde oko 7%, jer je oko 8% porastao čitav sektor telekomunikacija. Imamo takođe i rast rashoda što je uslovilo pad profitabilnosti - pad neto profita za oko 80 odsto. Sa stanovišta neto profita i toga da li će država ove godine dobiti nešto od tog profita Telekoma - tog profita nema. Međutim, kada pogledate strukturu toga i kada isključite amortizaciju, kada gledate EBITDA - vidimo da je ona porasla, što bi značilo da firma ima zdravo poslovanje. Još uvek", ocenio je ekonomista Goran Radosavljević.Radosavljević podržava ideju da se formira stručna komisija za nadzor i analizu poslovanja Telekoma Srbija, jer - dodaje - Telekom radi netransparentno.Šta o transparentnosti poslovanja Telekoma Srbija misli Savet za borbu protiv korupcije - javnost još uvek ne zna, jer je Izveštaj koji je sastavila Jelisaveta Vasilić još uvek na čekanju.

----------------------------------------------------------

Datum: 05.08.2020

Medij: koreni.rs

Link: http://www.koreni.rs/firmi-supruge-direktora-bia-skoro-40-hiljada-evra-za-medijske-projekte-ove-godine/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Firmi supruge direktora BIA skoro 40 hiljada evra za medijske projekte ove godine

Firmi supruge direktora BIA skoro 40 hiljada evra za medijske projekte ove godine5. ??????? 2020.046Podeli na Fejsbuku Tvitni na twitteruFoto: pixabay.comFirmi ADD production u vlasništvu Irene Gašić, supruge direktora BIA i funkcionera SNS-a Bratislava Gašića, na ovogodišnjim konkursima za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja dodeljeno je najmanje 4,6 miliona dinara, saznaje Udruženje novinara Srbije (UNS).Firmi supruge jednog od osnivača Srpske napredne stranke, prema dokumentima u koje je UNS imao uvid, više od 39.000 evra dodeljeno je na dva konkursa Ministarstva kulture i informisanja, ali i na konkursima sedam lokalnih samouprava.I ove, kao i prethodnih godina, kruševačka firma ADD production ubedljivo najviše novca inkasirala je u Kruševcu – 1,9 miliona dinara. Međutim, skoro dva miliona dinara iz budžeta Kruševca ovoj firmi je dodeljeno za sadržaje na portalu koji nije registrovan, kao i televiziji koja je u vlasništvu sina direktora BIA Vladana Gašića.U Kruševcu je projektu te firme pod nazivom „Korak ka novim izazovima – žene to mogu“ dodeljeno 1.700.000 dinara, dok je projekat „Vek fudbala u rasinskom okrugu“ dobio 200.000 dinara.Navedeni projekti firme ADD production dobili su novac za sadržaje koji će biti na istoimenom portalu, ali i kruševačkoj Televiziji Plus, stoji u rešenju o raspodeli novca projektima u Kruševcu.Ipak, pretragom na internetu nije moguće naći sajt ADD production, ali i u Registru medija portal sa tim nazivom.Na ovogodišnjim konkursima Ministarstva kulture i informisanja za televizije i internet medije firma ADD production za dva projekta dobila je ukupno 1,2 miliona dinara. Ta firma je i ranije dobijala milione na medijskim konkursima Ministarstva kulture, ali i kroz pojedinačna davanja.Kroz pojedinačna davanja, koje podrazumeva dodelu novca bez javnog konkursa i bez ocene komisije, a na osnovu odluke rukovodioca organa nadležnog za poslove javnog informisanja, ADD production je 2018. i prošle godine dobio ukupno 1,5 miliona dinara.Da Vas podsetimo: Nismo se pomerili iz srednjeg veka: Novinarke koje kritikuju vlast vređaju i kao ženeOsim kroz pojedinačna davanja, od Ministarstva kulture i informisanja ista firma je 2018. i 2019. godine dobila još 1,5 miliona dinara na konkursima za sufinansiranje medijskih projekata. Ministarstvo kulture je ADD production prošle godine dodelilo 1,1 milion, a u 2018. godini 400.000 dinara.Firma ADD production je osim u Kruševcu i od Ministarstva kulture, novac dobila i u Vrnjačkoj Banji (250.000 dinara), Aleksandrovcu (350.000), Trsteniku (300.000), Raškoj (300.000), Ćićevcu (200.000) i Varvarinu (100.000). U rešenjima većine lokalnih samouprava ne piše preko kog medija će projekti firme Irene Gašić biti realizovani.Podsetimo, Agencija za borbu protiv korupcije je 2015. utvrdila da je Bratislav Gašić bio u sukobu interesa kada je kao gradonačelnik grada Kruševca 2013. i 2014. godine zaključio ugovore sa firmom ADD production čija je vlasnica njegova supruga, kao i društvom BNZ Higijenic čiji je suvlasnik njegov sin.To, međutim, nije smetalo firmama u vlasništvu porodice direktora BIA godinama da i dalje dobijaju novac poreskih obveznika, što pokazuju i ovogodišnji rezultati na medijskim konkursima u Srbiji.

----------------------------------------------------------

Datum: 05.08.2020

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/politika/savetnik-vucevica-zida-nekretnine-vredne-40-miliona-evra/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Bocara: Ko je Vučevićev savetnik sa milionskim nekretninama

Slobodan Milić Bocara, savetnik gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića, vlasnik je preko 300 građevinskih parcela na teritoriji grada. Slobodan Milić Bocara foto: Nenad Lazic Slobodan Milić Bocara, savetnik gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića, kog opozicija optužuje da stoji iza izgradnje naselja u vrednosti od 40 miliona evra, vlasnik je preko 300 građevinskih parcela na teritoriji grada. Ovaj naprasno uspešan biznismen, iza koga stoji i propala firma sa dugom od preko 70 miliona dinara, sada je investitor luksuznih stanova.Prema krivičnoj prijavi koju je podigao uzbunjivač iz Gradske kuće, Milić je kupovao gradsko zemljište na potezu Telepa, Veternika i Adica, a potom je grad te iste parcele, kroz eksproprijaciju, otkupljivao od njega po znatno višim cenama. Poverenik Narodne stranke Borislav Novaković optužio je Milića da je "direktna spona između Andreja Vučića, Miloša Vučevića i građevinske i arhitektonske mafije".Naime, Milićeva supruga je vlasnca dva preduzeća, "ES Capital 2013" d.o.o. i "ES Capital Rent" d.o.o., preko kojih se zidaju i iznajmljuju nekretnine izgrađene na parcelama koje su prvobitbno kupili. Do sada je izgrađeno dvadesetak stambenih zgrada, a po projektu će ih biti više od 40. Procenjena vrednost ove investicije iznosi oko 40 miliona evra.Telepska dolina foto Nenad LazicOsnivački kapital firme "ES Capital 2013" d.o.o. je 2013. godine bio 1.000 dinara, a za svega sedam godina ova firma je investirala u stanove čija je vrednost procenjena na više 40 miliona evra."Kako je nastala ta koruptivna razlika iz koje se izriodilo stotine stanova i miliona evra", pitao je Novaković, koji je u više navrata pozivao i Tužilaštvo i Agenciju za borbu protiv korupcije da istraži poslovanje Bocarinih porodičnih firmi.Za sada, nijedna institucija se nije odazvala na poziv, a radovi na "Telepskoj dolini" i "Telepskoj dolini GRNDE" ne jenjavaju. I dok Miloš Vučević na ovakve optužbe odgovara da su u pitanju "laži", diskreditujući i uzbunjivača i Novakovića, prema podacima iz Agencije za privredne registre, kao i katastra, činjenica je da je Milić, od kako je postao odbornik SNS i savetnik gradonačelnika, postao ozbiljan biznismen i veleposednik.Telepska dolina foto Nenad LazicNjegova zvanična biografija, kada je 2013. godine postavljen za Vučevićevog savetnika, je u najmanju ruku diskretna. Po obrazovanju je "saobraćajni tehničar", a uz status savetnika mu je dodato "bez specijalnosti", tako da je ostalo nejasno iz kog razloga je uopšte postavljen na ovu poziciju. Pročitajte još: Prema saznanjima Nova.rs, Milić je završio srednju saobraćajnu školu i uglavnom se bavio privatnim biznisom, ne uvek ovako uspešno. Jedno vreme je radio i na Spensu, a bio je i član Nadzornog odbora "Dnevnik holdinga". Međutim, veliki deo novosadske javnosti smatra da je Milić zapravo samo "formalni" vlasnik preduzeća i nekretnina, kao i da je posrednik između svih drugih investitora i Grada. Zahvaljujući političkom monopolu SNS kontroliše rad svih urbanističkih instanci u gradu, od Zavoda za urbanizam, Komisije za planove, Gradske uprave za urbanizam, inspekcija… Milić je poznat kao čovek koji "sve rešava", čak i utiče na izmene urbanističkih planova i spratnosti. Ukoliko se ikada neko bude i bavio legitimitetom ovakvog poslovanja, činjenica je da su bračni par Milić zvanično jedina odgovorna lica za sve, kao i da je, prilikom odabira za savetnika, upravo ovo bila Milićeva "specijalnost".Greb greb mu omiljena zabavaSavetnik gradonačelnika Slobodan Milić je na nagradnoj igri Državne lutrije Srbije "Volan u ruke" 2011. godine osvojio novog BMW 318i. "Volan fantastičnog BMW 318i otišao je u ruke Slobodana Milića iz Novog Sada, koji je za samo 60 dinara osvojio svoj auto iz snova. Greb greb srećke su već dugo Slobodanova omiljena zabava, a s obzirom da je zaljubljenik u automobile, pronašao je pravu srećku za sebe", naveli su na sajtu Greb greb.        

----------------------------------------------------------

Datum: 05.08.2020

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2967941/uskoro-rekonstrukcija-staza-i-platoa-na-kalemegdanu-raspisan-tender-za-izvodjace

Autori: @ekapija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Uskoro rekonstrukcija staza i platoa na Kalemegdanu - Raspisan tender za izvođače

JP Beogradska tvrđava raspisala je javnu nabavku za radove na uređenju pešačkih staza na Gornjem gradu.Projektom je predviđena rekonstrukcija 28 staza površine 13.814 kvadrata, kao i tri platoa od 3.214 kvadrata. Rok za podnošenje ponuda je 31. avgust 2020. godine, a detaljnije o tenderu(Foto: Suzana Obradović)JP Beogradska tvrđava raspisala je javnu nabavku za radove na uređenju pešačkih staza na Gornjem gradu.Projektom je predviđena rekonstrukcija 28 staza površine 13.814 kvadrata, kao i tri platoa od 3.214 kvadrata.Rok za podnošenje ponuda je 31. avgust 2020. godine, a detaljnije o tenderu pogldajte OVDE .Tagovi:      

----------------------------------------------------------

Datum: 05.08.2020

Medij: cenzolovka.rs

Link: https://www.cenzolovka.rs/drzava-i-mediji/a-za-gospodju-gasic-46-miliona-na-konkursima-pare-i-za-neregistrovan-portal/

Autori: @Cenzolovka

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: "A za gospođu" Gašić - 4,6 miliona na konkursima, pare i za neregistrovan portal

Skoro 40 hiljada evra supruga i sin direktora Bezbednosno informativne agencije dobili su na konkurskima od ministarstva kulture i informisanja, kao i na konkursima sedam lokalnih samouprava. Novinarka UNS-a koja je auto Skoro 40 hiljada evra supruga i sin direktora Bezbednosno informativne agencije dobili su na konkurskima od ministarstva kulture i informisanja, kao i na konkursima sedam lokalnih samouprava.Novinarka UNS-a koja je autorka ovog teksta kaže da je imala uvid u dokumenta koja dokazuju koliko je novca građana Srbije uplaćeno kruševačkoj firmi 'ADD production', u vlasništvu Irene Gašić."Ono što smo uočili je da je ta firma u Kruševcu dobila 1,9 miliona evra, za portal koji nije registrovan… To formalno ne sme da se dešava. Takođe, novac je dobila i Televizija Plus, koja je u vlasništvu sina Bratislava Gašića", kaže novinarka UNS-a Jovana Pešić.Firma ADD production je osim u Kruševcu i od Ministarstva kulture, novac za 2020. dobila i od lokalnih samouprava - u Vrnjačkoj Banji - 250.000 dinara, u Aleksandrovcu 350.000, u Trsteniku 300.000, u Raški 300.000, Ćićevcu 200.000 i u Varvarinu 100.000.U rešenjima većine lokalnih samouprava ne piše preko kog medija će projekti firme Irene Gašić biti realizovani.Nije prvi put, u UNS-u kažu da firme porodice Gašić godinama dobijaju milione na brojnim medijskim konkursima, te je nejasno zašto umesto njih Uprava za pranje novca proverava nezavisne novinare i nevladine organizacije."Ako stavljamo jedan princip legitimnosti da se proverava finansiranje NVO i UNS-a, isto je legitimno da i mi proveravamo poslove supruge Bratislava Gašića. Mi smo rekli šta je naš cilj - to je javni interes, oni nisu rekli šta je njihova sumnja da proveravaju UNS", dodaje Pešić.U UNS-u podsećaju da je Agencija za borbu protiv korupcije 2015. utvrdila da je Bratislav Gašić bio u sukobu interesa kada je, kao gradonačelnik Kruševca 2013. i 2014. godine zaključio ugovore sa firmom 'ADD production' čija je vlasnica njegova supruga, kao i društvom BNZ Higijenic čiji je suvlasnik njegov sin. Video prilog N1      

----------------------------------------------------------

Datum: 05.08.2020

Medij: novosti.rs

Link: https://www.novosti.rs/beograd/vesti/907162/sava-centar-trazi-novog-vlasnika-gradu-beogradu-prodaju-27-4-miliona-evra

Autori: @Novostionline

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: SAVA CENTAR "TRAŽI" NOVOG VLASNIKA: Gradu Beogradu za prodaju 27,4 miliona evra

POSLE mnogobrojnih pokušaja da kroz javno-privatno partnerstvo reši status najveće kongresne dvorane, Grad će, ipak, do kraja nedelje oglasiti prodaju Sava centra.Kako za "Novosti" navodi zamenik gradonačelnika Goran Vesić, početna cena biće 27,4 miliona evra, dok će se budući vlasnik obavezati da u ovaj objekat uloži najmanje 50 miliona evra. U tekstu oglasa jasno će biti precizirano da namena ne može biti menjana, jer se do kraja godine očekuje da Sava centar bude proglašen za kulturno dobro. Zaposleni će biti zbrinuti, a sva umentička dela, i pokretna i nepokretna, ostaće u vlasništvu Grada. Za ovaj kongresni prostor do sada je bila zainteresovana jedino kompanija "Delta". - Na prodaju će biti samo objekat, dok se parking ne prodaje. Grad je poslednjih godina u Sava centar uložio 500 miliona dinara ili oko četiri miliona evra, dok godišnji porez na imovinu ne plaćaju. Sava centar je nerentabilan, a samo zamena stakla bi koštala sedam miliona evra. Tako da je prodaja najbolja opcija. Zavod za zaštitu spomenika kulture trenutno prikuplja dokumentaciju neophodnu kako bi se do kraja godine Sava centar proglasio kulturnim dobrom. Osim što neće moći da menja namenu, sva umetnička dela, koja su popisana i utvrđena im je vrednost, ostaju u vlasništvu Grada. - Jedan deo je pokretan, pa su neka dela prebačena u Narodni muzej, dok će neka ostati na zidovima - kaže Vesić. - Takođe, deo umetnina je deo zidova, pa mora da ostane, ali je vlasništvo Grada. DELO STOJANA MAKSIMOVIĆA SAVA centar predstavlja jedan od najvećih i najsloženijih objekat podignutih u Beogradu, od 1976. do 1977. godine prema projektu arhitekte Stojana Maksimovića. - Sava centar je objekat značajnih arhitektonskih vrednosti - rekli su ranije u Zavodu. - Predstavlja jedno od najoriginalnijih rešenja beogradske arhitekture nakon Drugog svetskog rata i sa hotelom "Beograd Interkontinental" (sada "Kraun plaza") čini najveći kongresno-hotelski, poslovni i kulturni centar Beograda. Građen u kombinaciji betonske konstrukcije i čeličnih ramova, zasnovan je na veoma pročišćenim savremenim, pretežno zakošenim kubičnim formama - sa transparentnim staklenim fasadnim platnima. Vesić naglašava da zaposleni pri Sava centru neće ostati na ulici već su svi imali na raspolaganju tri opcije. - Za otpremninu se odlučilo 18 radnika - objašnjava Vesić. - Drugi deo odlučio je da pređe u gradska preduzeća. Među njima ima kuvara, recimo vozača, koji su prešli u Komunalnu miliciju, neki u službu protokola. Njih od 10 do 15 odlučilo se da pregovara sa budućim poslodavcem. Svakako, ukoliko od dogovora ne bude ništa, mogu da se opredele za jednu od prve dve opcije.     Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

----------------------------------------------------------

Datum: 05.08.2020

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Biznis/a626676/Delta-zeli-da-kupi-Sava-centar.html

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Delta i dalje zainteresovana za Sava centar

Autor:DanasAutor:FoNetDelta holding je i dalje zainteresovan za kupovinu Sava centra, a očekuje detalje tendera koje grad Beograd treba da objavi, kako bi formirao svoju ponudu, rečeno je u toj kompaniji listu Danas.Zamenik gradonačelnika Goran Vesić prethodno je izjavio, iako tender još nije raspisan, da će početna cena za Sava centar biti 27,5 miliona evra, uz obavezu kupca da u renoviranje uloži još 50 miliona u narednih pet godina, za šta će morati da priloži bankarsku garanciju.Novi vlasnik, prema rečima Vesića, neće imati pravo da menja namenu objekta, koji je u procesu utvrđivanja statusa zaštite, a Grad traži i povlašćene cene za menifestacije čiji je organizator. Posle dva neuspešna poziva za javno-privatno partnerstvo i jednog za koncesiju Sava centra, prodaja je najavljivana još u novembru prošle godine, ali izgleda da je epidemija koronavirusa prelomila da čelnici Beograda u tu proceduru uđu kako bi se popunila gradska kasa, jer je taj centar godinama ozbiljan gubitaš. Delta holding je bio učesnik pri sva tri ranija poziva, a ozbiljno je zainteresovana jer se Sava centar, najveći kongresni centar u zemlji i okruženju, uklapa ambijentalno i prostorno u rad hotela te kompanije, Kraun plaze, koja je pasarelom povezana sa Centrom i čini ambijentalnu celinu. Kompanija se zato uporno javlja na sve javne pozive gradskih vlasti, ali do sada nije imala uspeha u pregovorima, na drugom tenderu je bila jedini učesnik, kao i u trećem, ali joj nije data koncesija.      

----------------------------------------------------------

Datum: 05.08.2020

Medij: happytv.rs

Link: http://happytv.rs/vesti/dru%C5%A1tvo/244183/na-njih-nije-uticala-korona-nije-usporila-investicije-u-tri-grada-u-srbiji

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: NA NJIH NIJE UTICALA: Korona nije usporila investicije u tri grada u Srbiji

 Ekonomske posledice korona virusa nisu uzdrmale realizaciju investicionih planova u Kraljevu, Valjevu i Sremskoj Mitrovici, rekli su za Tanjug gradonačelnici ovih gradova.Gradonačelnik Valjeva Slobodan Gvozdenović u izjavi kaže da su realizovane investicije predviđene za 2020. čije je finansiranje bilo iz gradskih sredstava.Pre svega su ulaganja u putnu infrastrutura, kako na seoskim područjima, tako i rekonstrukcija kolovoza u nekim gradskim ulicama, kaže on." Kapitalne investicije su pripremljene, a pre svega put kroz industrijsku zonu, koji bi trebalo da poveže sada već punu industrijsku zonu sa novom industrijskom zonom od 24 hektara koju je grad kupio 2017. godine bez dinara zaduženja", dodao je on.Ta nova zona iz budžeta je ovaj grad, sa putem, eksproprijacijom, planovima, i opremanjem, koštala 285 miliona dinara iz budžeta."20. avgusta grad Valjevo prestaće da bude zadužen, i to je sada najznačajnija stvar. Tada ističe kredit uzet pre desetak godina za kupovinu industrije zone Stefil", kaže Gvozdenović i dodaje da je gradski budžet prošle godine prema proceni agencije Mudi bio jedan od tri najbolja u Srbiji.On dodaje da očekuje nastavak razgovora s nemačkim firmama Colner i STP oko investicija."Njih kao grinfilde očekujemo u popunjavanju industrijske zone. Braunfild investicija za sada nemamo. A za četiri godine u Valjevu je nezaposlenost smanjena i sada je 7-8 procenata", kaže Gvozdenović.Gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić kaže da se u tom gradu nastavlja realizacija investicija Leonija i TAI grupe."Gradi se fabrika Leoni, koja će proizvoditi kablove za automobilsku industriju, a sada već oni zapošljavaju više od hiljadu radnika. U turskoj TAI grupi radi više od 500 radnika. Do 2023. godine u ove dve fabrike radiće ukupno sedam i po hiljada radnika", rekao je Terzić.Dodaje da novo zapošljavanje preko poreza na zarade puni i gradski budžet pa se od tog novca gradi komunalna infrastruktura za bolji život Kraljevčana.Pre nekoliko dana, kaže, završena je rekonstrukcija 4,5 kilometara puta ka Goču što je samo deo ulaganja u izgradnju i rekonstrukciju državnih puteva u ukupnoj vrednosti od 170 miliona dinara."Očekujemo državnu pomoć i sledeće godine. Značajna je i izgradnja Moravskog koridora koji će povezati Kraljevo sa svim značajnim putnim pravcima", rekao je Terzić.U Kraljevu su investicije i državna izgradnja stanova za snage bezbednosti, kao i za stanovnike Dositejeve ulice gde će prvih 106 porodica uskoro moći da useli u nove stanove umesto nehigijenski u kojima su živeli."Ulažemo i u objekte dečijeg standarda na Goču, a planiramo da izgradimo i dve žičare da bi deca naučila da skijaju", kaže on i dodaje da rast gradskog budžeta od 2,6 milijardi 2016. godine, 4,5 milijardi na kraju 2019. pokazuje da Kraljevo ide u dobrom smeru.Gradonačelnik Sremske Mitrovice Vladimir Sanader ističe da izgradnja predškolske ustanove u Lačarku i škole u Mitrovici, što se radi uz podršku pokrajine i republike, ne kasni zbog situacije izazvane kovidom."Do sada je kroz javno privatno partnerstvo realizovana investicije u seosku putnu infrastrukturu. Po svim selima urađene su ulice koje do sada nisu imale asfalt, a ukupna vrednost radova je preko 350 miliona dinara", dodaje on.Kako ističe, sve što je planirano od većih investicija ide svojim tokom."Korona odlaže prihode grada od poreza na zarade, pa ćemo tokom septembra proceniti finansijsku situaciju i planirati dalje investicije", kaže Sanader i dodaje da očekuje manje novca u budžetu zbog epidemije korona virusa.On ističe da je izvesno da će od septembra početi realizacija javno privatnog partnerstva kroz kompletne zamene javnog osvetljenja."To je veliki posao jer treba zameniti 10.000 sijalica, i uvesti LED rasvetu, ali će ga ušteda energije isplatiti", kaže on.Sanader kaže da svi strani investitori koji su prethodnih godina podigli pogone i danas rade u Sremskoj Mitrovici."Njihov dalji posao zavisi od rada autoindustrije u EU, za sada nemaju većih problema, imaju samo smanjen obim proizvodnje", kaže on.Dodaje da i sada jedan austrijski investitor gradi pogon u Mitrovici."Svakih mesec dana prodaju se nove parcele gradskog građevinskog zemljišta, pa očekujemo i nove investitore da počnu gradnju krajem ove ili početkom sledeće godine", zaključio je Sanader i dodao da je u najavi i jedna domaća investicija.Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE.                          

----------------------------------------------------------

Datum: 05.08.2020

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/hronika/valevo-uhapseni-sudski-izvrsiteli-zbog-prana-novca-05-08-2020

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Valjevo:  Uhapšeni sudski izvršitelji zbog pranja novca

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Odeljenja za borbu protiv korupcije, u saradnji sa Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, uhapsili su pet osoba zbog postojanja osnova sumnje da su malverzacijama oštetili više osoba za oko 3.000.000 dinara.Uhapšeni su sudski izvršitelji iz Valjeva G. B. (1971), D. J. (1960), S. V. (1971) i S. P. (1971) zbog postojanja osnova sumnje da su počinili krivična dela zloupotreba službenog položaja i pranje novca, kao i Z. P. (1972) koji se tereti da je izvršio krivična dela pranje novca i pomaganje u zloupotrebi službenog položaja.Osumnjičeni se terete da su, od januara 2018. do novembra 2019. godine, fingirali sprovođenje izvršnog postupka.Kako se sumnja, oni su fiktivnom dokumentacijom izdavali naloge računovodstvu suda za isplatu sredstava na račun osumnjičenog bravara Z. P, na ime usluga obijanja i zamene brava na vratima koje on nije izvršio.Na ovaj način oni su, kako se sumnja, oštetili izvršne poverioce za 2.963.300 dinara.Takođe, postoje osnovi sumnje da je G. B. od decembra 2015. do decembra 2016. godine, novac koji su izvršni dužnici uplatili na ime troškova postupka zadržavao za sebe, bez uplaćivanja na račun suda.Na taj način on je, kako se sumnja, oštetio izvršne poverioce za 119.250 dinara.Osumnjičeni su, uz krivičnu prijavu, privedeni nadležnom tužilaštvu.      

----------------------------------------------------------

Datum: 05.08.2020

Medij: 021.rs

Link: https://www.021.rs/story/Izbori-2020/249960/Preko-Farme-do-Skupstine-Medju-poslanicima-i-ucesnici-rijalitija.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Preko "Farme" do Skupštine: Među poslanicima i učesnici rijalitija

Skupština Srbije je konstituisana, a među poslanicima koji će predstavljati narod nalaze se i oni koje je javnost navikla da gleda u nešto drugačijim ulogama.Pojedini novi, ali i stari poslanici deo svojih karijera posvetili su učestvovanju u rijalitijima, pišući o njima ili pak vođenju emisija u kojima su ugostili učesnike programa čije emitovanje deo građana pokušava da ograniči. Sada će oni odlučivati o mnogim važnim pitanjima za građane Srbije, a za to će ih plaćati upravo sami građani.   Novi poslanik u Narodnom parlamentu je Aleksandar Saša Jovanović, koji je u skupštinsku klupu dospeo preko liste Srpske napredne stranke, a član je poslaničke grupe Partije ujedinjenih penzionera Srbije.    Ovaj Beograđanin je bivši učesnik rijalitija "Farma" i "Veliki brat", a danas je kreativni direktor za video sadržaj na portalu "Telegraf". U novinarstvu je duže od tri decenije. Pisao je, između ostalog, za "Sport", "Press", "Skandal", a u kolumnama se osvrtao na svoje rijaliti iskustvo, pišući o ljudima koji su takođe učestvovali u ovom tipu programa, a napisao je i knjigu "Sve tajne Farme - sto posto". Tvrdio je da je moralni pobednik VIP izdanja "Velikog brata".    Pažnju na sebe je skrenuo i 2013. godine, kada je na košarkaškoj utakmici između Partizana i Crvene zvezde loptom gađao tadašnjeg trenera crveno-belih Duška Vujoševića. Jovanović je posle incidenta uputio javno izvinjenje Vujoševiću, poručujući kako je njegov potez bio "nepromišljen", dodajući da "nema opravdanja za taj gest".   Kao poslanik u Skupštini javnosti je poznat Marijan Rističević. On je prethodne četiri godine bio deo poslaničke grupe naprednjaka, a poslaničku platu primaće i u još jednom mandatu.    Međutim, i ovaj poslanik ima iskustva u rijalitima. Za Rističevića se može reći i da je bio uspešan učesnik, s obzirom na to da je dogurao do finala trećeg izdanja "Farme", u kojem je izgubio od turbo-folk pevačice Katarine Živković. Rističević je, naravno, uneo politiku u rijaliti, pa je kasnije iznosio sumnje u regularnost glasanja, tražeći da se to proveri.        Kao jedan od momenata koji su obeležili to izdanje rijalitija istakla se i svađa Marijana Rističevića sa Ekremom Jevrićem, u kojem je poslanik pokazao da se dobro služi prostim jezikom i "povišenim tonom". Kako je politiku uneo u rijaliti, tako je i rijaliti doneo u skupštinsku salu. Rističević se nije libio u prethodnom mandatu da se verbalno suočava sa opozicijom ili da vređa novinare.    Kako je pokazala CINS-ova baza "Koliko košta poslanik", na poslanika Marijana Rističevića je za četiri godine mandata izdvojeno više od 6,3 miliona dinara iz budžeta. On je primio platu od 3,7 miliona dinara, poslanički dodatak od 1,3 miliona, još milion dinara kao naknadu za korišćenje sopstvenog prevoza i 95.000 dinara za put u inostranstvo.   Kako je prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije, osim poslaničke plate od 103.000 dinara, prima i zaradu od 40.500 dinara kao član odbora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Prijavio je i da poseduje tri automobila, pet traktora, kao i dve traktorske prikolice i sve to je stekao kupovinom. Kupovinom je došao u posed nekoliko njiva, kao i kuće.   Njegova imovina, pogotovo kada su u pitanju njive, znatno se uvećala od 2012. godine, kada je prvi put kao poslanik prijavio svoju imovinu Agenciji za borbu protiv korupcije.   Lav Grigorije Pajkić, iako nije rijaliti zvezda, može se svrstati među njih s obzirom na koncept, način vođenja i goste emisije koju vodi - "Kontravizije". Dvadesetpetogodišnji Beograđanin, koji je kao svoje zanimanje naveo "producent", davao je svoju podršku Miši Vaciću iz Srpske desnice, a u Skupštinu je ušao jer se našao na listi Srpske napredne stranke.   Pajkić je sin spisateljice Isidore Bjelice i dramaturga Nebojše Pajkića. U svojoj emisiji ugošćava estradne ličnosti, rijaliti učesnike, predstavnike vlasti, a deo emisije čini i ismevanje opozicionih političara, ali i kritičara vlasti, pa je tako reditelja Janka Baljka nazvao "ljudskim izdajnikom". Ekipa ove emisije uhvaćena je i kako je obmanjivala javnost.   Pajkić je izjavio kako ga interesuje omladinska politika, te da će tražiti način da pomagne omladini i da se bori za prava mladih.    Među novim poslanicima koji su privukli pažnju javnosti su i glumica Jelica Sretenović Koka, kao i dvadesetjednogodišnji fizioterapeutski tehničar Nikola Lazić.   Jelica Sretenović glumila je u brojnim filmskim ostvarenjima, a publika je pamti po ulozi Koke u "Boljem životu", pa joj je ova uloga postala i nadimak u javnosti. U Skupštini će predstavljati poslaničku grupu Socijalističke partije Srbije.   Najmlađi poslanik je Nikola Lazić, ima 21 godinu i, prema pisanju medija, student je "Megatrenda". U Skupštinu je ušao jer se našao na listi Srpske napredne stranke. Njegova majka je Verica Lazić, savetnica predsednika Srbije Aleksandra Vučića.    Na društvenim mrežama se proširila i dezinformacija da je poslanica u Skupštini postala i porno glumica Ivana Slavković, poznatija pod pseudonimom "Čeri Kis". To se ispostavilo kao netačno, o čemu možete da čitate OVDE. Autor: Zoran Strika - Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.  

----------------------------------------------------------

Datum: 05.08.2020

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/politika/vladimir-protiv-vladimira-aferasi-u-trci-za-celo-skupstine/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Vladimir protiv Vladimira: Aferaši u trci za čelo Skupštine

Foto: N1 Narodna skupština okrnjena je izostankom opozicije, ali njen predsednik - makar po slovu zakona - i dalje predstavlja praktično treću najmoćniju političku ličnost u zemlji (odmah iza predsednika i premijera). Već to što uprkos jasnoj većini Skupština juče nije ni glasala o novom predsedniku pokazuje koliko je zavisna od volje najveće stranke u zemlji i njenog lidera. Ipak, dva kandidata vrebaju svoju šansu.U pitanju su dva Vladimira - Marinković, koji je od 2014. godine obavljao funkciju potpredsednika Skupštine, i Orlić, potpredsednik poslaničkog kluba SNS. PROČITAJTE JOŠ... Vladimir broj 1: Firma sa prljavim detektivomBivši potpredsednik parlamenta Vladimir Marinković, u SNS je stigao iz Ljajićeve stranke preko koje je osvojio poslanički mandat 2012. godine. Prva i najveća afera vezana za Marinkovića tiče se njegove privatne konsultantske agencije "VD kolektiv 2010". Partner Marinkoviću u firmi bio je Ranko Vukomanović, privatni detektiv kom se početkom dvehiljatih sudilo za krađu automobila, odnosno za članstvo u grupi koja je se bavila ovim kriminalom. Slučaj protiv njega zastareo je.Foto:N1Kako je KRIK pisao, zvanje menadžera u bankarstvu Marinković je stekao na Univerzitetu "Braća Karić" gde je 2008, za godinu dana, završio doktorske studije. Iste godine postao je direktor beogradske Visoke strukovne škole za preduzetništvo, među čijim vlasnicima su bile kompanije biznismena Bogoljuba Karića. U istoj školi predaje i njegov otac Darko Marinković. Jedan od objavljenih radova mu je i udžbenik "Etika kao društvena praksa" koji je napisao zajedno sa ministrom policije Nebojšom Stefanovićem, a u kojem su analizirali nemoralne pojave u društvu. Potpredsednik Skupštine Srbije, Vladimir Marinković je ponavljao prvi razred gimnazije.Izgradio je inače "znamenitu" akademsku karijeru na BK univerzitetu. pic.twitter.com/M5V7m4GdUr- Nenad Božić (@nbozic) May 18, 2020 Jedan od medijskih natpisa govorio je i o tome da je Marinković ponavljao prvi razred srednje škole, ali je potpredsednik Skupštine to demantovao za Nova.rs:""Ne znam o čemu se radi, nisam to video, to je glupost naravno i u svakom slučaju ću podneti tužbu", izjavio je Marinković za naš portal. PROČITAJTE JOŠ... Vladimir broj 2: Otimanje poslova profesorkamaPotpredsednik poslaničkog kluba SNS takođe je opterećen aferama, konkretno jednom - angažovanjem u Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji, istoj školi u kojoj je niz profesorki izgubilo posao zbog angažovanja funkcionera SNS.Orlić je, prema svom priznanju, odustao od angažovanja u školi nakon što je priča isplivala u javnost, ali su BIRN i N1 u maju objavili da ponovo radi u školi u kojoj je bio nezakonito angažovan, a primanja nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije.Kako prenosi javno.rs, nakon što je njegov prethodni angažman prosvetna inspekcija 2018. ocenila kao nezakonit, Orlić je ponovo angažovan od decembra 2019. Ipak, te prihode nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije što je po zakonu u obavezi da učini. Poslednji izveštaj pokazuje da je u oktobru 2018. godine prijavio da više ne prima platu iz ove škole u kojoj je tada radio od februara do septembra 2018. i za to primao mesečnu platu od 40.000 dinara.Foto: N1Osim toga, Orlića na mesto predsednika Skupštine preporučuje i upornost i strastvenost u "obračunima" sa opozicijom. Na talasu medijskih debata na koje je SNS pristao krajem prošle i tokom ove godine, Orlić je bio u prvim redovima onih koji su "ukrstili koplja" sa predstavnicima opozicije. Način na koji je to činio preporučuje ga za mesto predsednika Skupštine.Čeka se VučićKao i obično, o tome ko će na čelo skupštine - odlučiće predsednik. Čekanje na tu odluku i jeste uzrok zastoja u radu najvažnijeg zakonodavnog tela u zemlji u kojoj su institucije podređene volji predsednika države i najveće stranke. Zato se, očekivano, Skupština ponovo ponižava i pokazuje joj se ko je pravi "gazda". To je, usotalom, predsednikov manir, potpuno identično ponaša se i prema konstituisanju Vlade.Odugovlačenje sa formiranjem novog saziva i izbora rukovodstva u ovim okolnostima samo je nastavak trenda, odugovlačilo se na isti način sa sazivanjem sednice Skupštine proletos kada je bilo potrebno potvrditi odluku o uvođenju vanrednog stanja, rekla je nedavno za portal Nova.rs Tara Tepavac iz Crte.Foto:TANJUG/ ZORAN ZESTIC/bs"To samo pokazuje nemoć Skupštine i građanima šalje poruku da Skupština nije toliko bitna, da se može bez nje čak i u vanrednim okolnostima kao što je pandemija Korona virusa. Ono što nas plaši je da ovim vladajuća većina pokazuje gde vidi mesto institucijama", kaže ona.              

----------------------------------------------------------

Datum: 05.08.2020

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2968152/kompanija-iz-bilece-gradice-vodovod-na-pancevackoj-skrobari

Autori: @ekapija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Kompanija iz Bileće gradiće vodovod na pančevačkoj Skrobari

Druga faza izgradnje vodovodne mreže u pančevačkom naselju Skrobara uskoro bi mogla da počne, a JKP Vodovod i kanalizacija Pančevo je posao, posle sprovedene javne navabke, poverio kompaniji Konstruktor-inženjering iz Bileće, koja ima poslovnicu u Novom Sadu.Ponuda oveIlustracija (Foto: ThomBal/shutterstock.com)Druga faza izgradnje vodovodne mreže u pančevačkom naselju Skrobara uskoro bi mogla da počne, a JKP Vodovod i kanalizacija Pančevo je posao, posle sprovedene javne navabke, poverio kompaniji Konstruktor-inženjering iz Bileće, koja ima poslovnicu u Novom Sadu.Ponuda ove kompanije na tenderu bila je najniža i iznosi 12.213.102,37 dinara .Javnom nabavkom predviđeni su radovi na izgradnji cevovoda za vodu i kanalizaciju, armiračko betonski, radovi na utvrđivanju i zaštiti rovova i iskopavanje i zatrpavanje.Tagovi:      

----------------------------------------------------------

Datum: 05.08.2020

Medij: poslovnojutro.com

Link: http://www.poslovnojutro.com/tekst/poslovne%20vesti/368-40-a-135643

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Bez javen oglas lani bile sklučeni 368 dogovori vo vrednost od 40 milioni evra - Poslovne vesti - Makedonija

Najniskata cena i natamu e problem broj 1 za firmite, a 48 % od niv smetaat deka ima korupcija vo javnite nabavki, pokažuva Izveštajot od monitoringot na jav...Klučnite naodi od monitoringot pokažuvaat deka transparentnosta na javnite nabavki ne e na predvidenoto nivo vo soglasnost so noviot Zakon za javnite nabavki. Vo pove?e od četvrtina od monitoriranite postapki na centralno nivo (27,5 %), evidentirano e nepočituvanje na zakonskata obvrska za izvestuvanje vo odnos na sprovedenite tenderi. Isto taka, utvrdeno e deka najniskata cena e koristena kako kriterium za izbor na najpovolna ponuda vo 97 % od tenderite, a elektronskata aukcija e primeneta vo duri 94 % od tenderite. Vakvoto postapuvanje na instituciite, pišuva vo izveštajot, ne e vo soglasnost so aktuelnite evropski trendovi, nitu, pak, soodvetstvuva na baranjata na biznis-zaednicata. Izveštajot pokažal deka vo 2019 godina, vo direktni pregovori i bez objavuvanje oglas, sklučeni se 368 dogovori, vo vkupna vrednost od 40 milioni evra. Vo odnos na prethodnata godina namalen e brojot na dogovori, no vrednosta e zgolemena za 21 %. "Za duri tri četvrtini od firmite 'najniskata cena' kako kriterium za izbor e najčest problem so kojšto se soočuvaat vo javnite nabavki. Zadocnetoto pla?anje povtorno izbiva kako golem problem za firmite, koi prosečno čekaat sedum meseci za naplata na pobaruvanjata za završenite nabavki. 48 % od firmite smetaat deka 'sekogaš' ili 'često' ima korupcija vo javnite nabavki. Firmite go ocenuvaat procesot na javni nabavki vo zemjava so prosečna ocenka od 2,82 (na skalata od 1 do 5), što e neznačitelno namaluvanje vo odnos na lani, koga ocenkata beše 2,87", pišuva vo Izveštajot. Isto taka, čestite poništuvanja na tenderite, pričinite za poništuvanjeto i goleminata na tenderite za koi se nosat vakvi odluki ja otvoraat dilemata dali so poništuvanjata se prikrivaat slabostite vo sproveduvanjeto na postapkite za javni nabavki ili, pak, manipulaciite. Monitoringot na javnite nabavki se sproveduva vo ramkite na aktivnosta Javno trošenje za javno dobro, poddržana od Proektot na USAID za gra?ansko učestvo. Celta na ovaa aktivnost e zgolemuvanje na efektivnosta na javnoto trošenje preku namaluvanje na korupcijata i zgolemuvanje na transparentnosta.

----------------------------------------------------------

Datum: 05.08.2020

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Biznis/a626781/Raspisana-nabavka-za-uredjenje-pesackih-staza-na-Gornjem-gradu-na-Kalemegdanu.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Raspisana nabavka za uređenje pešačkih staza na Gornjem gradu na Kalemegdanu

Autor:eKapijaJP Beogradska tvrđava raspisala je javnu nabavku za radove na uređenju pešačkih staza na Gornjem gradu.Projektom je predviđena rekonstrukcija 28 staza površine 13.814 kvadrata, kao i tri platoa od 3.214 kvadrata.Rok za podnošenje ponuda je 31. avgust.Opširnije o tenderu pogledajte na https://www.ekapija.com/tender/2963612/izvodjenja-radova-na-uredjenju-pesackih-staza-na-gornjem-gradu-beogradske-tvrdjave-jp    

----------------------------------------------------------

Datum: 05.08.2020

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/ekonomija/delta-i-cetvrti-put-zainteresovana-za-sava-centar/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Delta i četvrti put zainteresovana za Sava centar

"Ništa se nije promenilo, Delta holding je zainteresovan za Sava centar, pratimo i u ovom trenutku očekujemo detalje tendera koji Grad treba da objavi kako bismo formirali svoju ponudu", rečeno je Danasu u Delti nakon najave zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića da se Grad odlučio za prodaju tog kongresnog kompleksa.Foto: Miroslav Dragojević Iako tender još nije raspisan, sudeći po izjavi Vesića, početna cena biće 27,5 miliona evra uz obavezu kupca da u renoviranje uloži još 50 miliona evra u narednih pet godina, za šta će morati da priloži bankarsku garanciju. Takođe, novi vlasnik neće imati pravo da menja namenu objekta koji je u procesu utvrđivanja statusa zaštite, a Grad traži i povlašćene cene za manifestacije u kojima je organizator. Ostali detalji za sada još nisu poznati, ali se veruje da će uskoro biti objavljeni. Posle dva neuspešna poziva za javno-privatno partnerstvo i jednog za koncesiju Sava centra, prodaja je najavljivana još u novembru prošle godine, ali izgleda da je tek epidemija kovida 19 prelomila da čelnici Grada u tu proceduru uđu kako bi se popunila gradska kasa. Naime, Sava centar je godinama ozbiljan gubitaš među gradskim javnim preduzećima. Koliko je tačno u minusu nije lako sračunati, procene se kreću od pola do tri miliona evra po raznim osnovama a ne samo po završnom računu. Jer, Grad već dugo dotira poslovanje i odobrava subvencije, a samo po osnovu neplaćenog poreza na imovinu, kojeg je kao javno preduzeće oslobođen, gradska kasa gubi milion evra godišnje. Čelnici Beograda godinama pokušavaju da nađu rešenje, ali prilično bezuspešno. U jednom trenutku, još kao "taze" gradonačelnik, Siniša Mali je izjavio da su od svih javnih preduzeća prethodnu godinu kao gubitaši završili samo GSP i Sava centar. On je tada obećao da će se pronaći način da i oni počnu da stvaraju profit, ali to do današnjeg dana nije uspelo. Neizvesno je i sada da li će prodaja uspeti, a nešto izvesnije biće kada se objave uslovi tendera. - Očito je niska cena, ali verovatno se ne može za više ni prodati jer je to nedomaćinski korišćeno, sigurno je upropašćeno dosta. To se i inače pokazuje na velikom delu državne imovine, a dovoljno je u prilog tome pomenuti samo da mi i nemamo popis svih nekretnina koje poseduje država, nema čak ni popisa kapitala koji ima u raznim preduzećima i kako onda očekivati da se racionalno upravlja imovinom - kaže konsultant za investicije Milan Kovačević. On dodaje da je preuranjeno sada procenjivati da li će Grad ovoga puta biti spreman da razmotri ponudu Delte, kojoj se Sava centar uklapa u poslovanje. "Obično se kod nas radi netransparentno, tako će verovatno biti i ovde, ali ne treba unapred govoriti dok se ne vidi kako teče taj proces, da li će biti dovoljno jasan ili će se nekome praviti usluga", kaže on. Podsetimo, Delta je bila učesnik kod sva tri ranija poziva a ozbiljno je zainteresovana jer se Sava centar, najveći kongresni prostor u zemlji i okruženju, uklapa ambijentalno i prostorno u rad hotela te kompanije, Kraun plaze koja je pasarelom povezana sa Centrom i čini ambijentalnu celinu. Kompanija se zato uporno javlja na sve javne pozive gradskih vlasti, ali do sada nije imala uspeha u pregovorima. Prvi put, osim njene ponude za javno-privatno partnerstvo koje je podrazumevalo kupovinu 51 odsto udela Sava centra i saglasno tome upravljačka prava, Delta je imala konkurenciju jer se prijavio i konzorcijum preduzeća, Beogradski sajam, Beogradski Aerodrom i Energoprojekt. Taj tender je proglašen neuspešnim, kao i sledeći na kome je Delta bila jedini učesnik, a u trećem pokušaju odustalo se i od davanja koncesije toj kompaniji. Od glamura do ruine Sava centar izgrađen je 1977. godine kao najveći kongresni prostor na području tadašnje Jugoslavije. Prostire se na 69.300 kvadrata korisnog i 100.000 kvadratnih metara ukupnog prostora. Tokom prve decenije rada bio je glamurozno stecište brojnih političkih i ekonomskih skupova, od Samita nesvrstanih do Skupštine MMF-a, kao i kulturnih manifestacija i značajnih koncerata i predstava. U narednoj deceniji, 90-ih, aktivnost Sava centra bila je znatno slabija što je pratio i nedostatak ulaganja u održavanje te je sada, 40 godina nakon izgradnje, potrebno značajno investiranje kako bi se objekat vratio na međunarodnu mapu kongresnih i kulturnih događanja. Delta, prodaja, Sava CentarBeograd Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas. Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.   Učlani se

----------------------------------------------------------

Datum: 05.08.2020

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/novi-sad/zaklucen-ugovor-novi-sad-dobija-cetiri-javne-garaze-05-08-2020

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: ZAKLJUČEN UGOVOR Novi Sad dobija četiri javne garaže

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i direktori privrednog društva "Javne garaže" d.o.o. Novi Sad Johan Brajteneder i Vukajlo Babić zaključili su Ugovor o koncesiji za projektovanje, izgradnju, upravljanje i održavanje javnih garaža na teritoriji Grada Novog Sada, sa četiri partije i to u Ulici Modene, na uglu Uspenske i Šafarikove ulice, kod zgrade Pokrajinske vlade i Skupštine AP Vojvodine i na Trgu republike.Zahvaljujući realizaciji tog projekta Novi Sad će dobiti četiri javne garaže po najvišim svetskim standardima, saopšteno je iz Gradske kuće.Naime, Ugovor je potpisan između Grada Novog Sada kojeg zastupa gradonačelnik Vučević kao Koncedent i privrednog društva "Javne garaže" d.o.o. Novi Sad koje zastupaju direktori Brajteneder i Babić kao Koncesionari. To privredno društvo osnovano je od strane jedne od najvećih svetskih kompanija u oblasti izgradnje i upravljanja javnim garažama "Best in Parking - Holding AG" iz Beča i domaće građevinske kompanije "Inobačka" iz Novog Sada." Veoma sam zadovoljan što smo formalno završili prvi deo ovog zajedničkog posla i čestitam partnerima na tome. Uspešno smo sproveli posao poveravanja koncesije za izgradnju i upravljanje za čak četiri javne garaže u centru grada i verujem da će to rešiti jedan od najvećih problema sa kojima se Novosađani susreću, a to jeste nedostatak parking prostora", rekao je Vučević.Kako je naglasio. želi da ohrabri partnere da što pre krenu u realizaciju tih projekata, a grad će se potruditi da obezbedi sve neophodne uslove i dozvole, da bi se nesmetano pristupilo procedurama projektovanja i izgradnje."Mislim da je dobra odluka da se prvo krene sa realizacijom posla na dve lokacije, a ne istovremeno na sve četiri, kako bi to i finansijski i organizaciono-tehnički moglo biti bolje organizovano. Na taj način bismo onda već za tri do četiri godine imali prvu otvorenu garažu u centru grada. Nadam se da će se uskoro stabilizovati situacija u vezi sa Kovidom 19 i u Austriji i Srbiji i da ćemo biti u mogućnosti da zajedno obiđemo ove lokacije budućih garaža. Grad će uvek štititi javni interes, a on nije suprotan privatnom interesu, nego su u ovakvom poslu komplementarni i zato postoje koncesije, odnosno javno-privatna partnerstva. Srećni smo što dolazi velika austrijska kompanija "Best in Parking - Holding AG" koja će sarađivati sa našom novosadskom kompanijom "Inobačka" i u tom poduhvatu pokazati da velike evropske i srpske kompanije mogu da budu veoma uspešne zajedno. Čestitam na dobijenoj koncesiji, a nama je kao lokalnoj samoupravi veoma drago da ovakve kompanije odlučuju da posluju u Novom Sadu posle gotovo četiri decenije, što je svakako znak stabilnosti i sigurnosti koja je uvek neophodna ako želite ozbiljne ekonomske rezultate", rekao je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević.Johan Brajteneder se zahvalio na dobroj saradnji i istakao da je celokupan proces vezan za koncesiju bio veoma kvalitetan, profesionalan, a da je dokumentacija za tender odgovarala najvišim svetskim standardima."Veoma se radujemo što ćemo sve projekte završavati zajedno sa preduzećem "Inobačka" i Gradom Novom Sadom kao partnerom. Srbija je za nas sedma zemlja u kojoj ćemo da poslujemo i radujemo se tome da što pre operativno počnemo da radimo na sva četiri projekta. Izgradnja javnih garaža će omogućiti Novom Sadu da optimalno uredi centar grada, da ga oplemeni da se bolje uredi saobraćaj i sveukupno poboljša kvalitet života u gradu. Radujemo se što sa četrdesetogodišnjim iskustvom komapnije "Best in Parking - Holding AG", možemo da doprinesemo realizaciji ovih važnih projekata", rekao je Johan Brajteneder.Vukajlo Babić iz "Inobačke" je naglasio da je ta građevinska firma iz Novog Sada veoma ponosna na činjenicu da učestvuje u izgradnji tako velikog saobraćajnog projekta, i to baš u gradu u kojem je kompanija osnovana i radi."Imamo projektantsku i izvođačku ulogu, a uz to smo i manjinski ulagači i kao takvi delićemo sudbinu Grada Novog Sada sledećih 40 godina. Cilj nam je da što pre počnemo sa projektovanjem prve dve garaže. Hvala stručnom timu iz gradske uprave koji je na izuzetno profesionalan način sproveo ceo proces, od koncesionog akta i vođenja pregovora, do potpisivanja ugovora", naglasio je Vukajlo Babić.        

----------------------------------------------------------

Datum: 05.08.2020

Medij: kurir.rs

Link: https://www.kurir.rs/vesti/3509523/gradonacelnik-vucevic-zelim-da-ohrabrim-nase-partnere-da-sto-pre-krenu-u-realizaciju-tih-projekata

Autori: @KurirVesti

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Gradonačelnik Vučević: Želim da ohrabrim naše partnere da što pre krenu u realizaciju tih projekata

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i direktori privrednog društva Javne garaže d.o.o. Novi Sad Johan Brajteneder i Vukajlo Babić zaključili su Ugovor o koncesiji za projektovanje, izgradnju, upravljanje i održavanje javnih garaža na teritoriji Grada Novog ...Foto: Grad Novi SadNOVI SAD DOBIJA ČETIRI JAVNE GARAŽEVesti 05.08.2020. 14:47h 05.08.2020. 14:47hGradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i direktori privrednog društva "Javne garaže" d.o.o. Novi Sad Johan Brajteneder i Vukajlo Babić zaključili su Ugovor o koncesiji za projektovanje, izgradnju, upravljanje i održavanje javnih garaža na teritoriji Grada Novog Sada, sa četiri partije i to u Ulici Modene, na uglu Uspenske i Šafarikove ulice, kod zgrade Pokrajinske vlade i Skupštine AP Vojvodine i na Trgu republike. Zahvaljujući realizaciji tog projekta Novi Sad će dobiti četiri javne garaže po najvišim svetskim standardima.Naime, Ugovor je potpisan između Grada Novog Sada kojeg zastupa gradonačelnik Vučević kao Koncedent i privrednog društva "Javne garaže" d.o.o. Novi Sad koje zastupaju direktori Brajteneder i Babić kao Koncesionari. To privredno društvo osnovano je od strane jedne od najvećih svetskih kompanija u oblasti izgradnje i upravljanja javnim garažama "Best in Parking - Holding AG" iz Beča i domaće građevinske kompanije "Inobačka" iz Novog Sada.- Veoma sam zadovoljan što smo formalno završili prvi deo ovog zajedničkog posla i čestitam partnerima na tome. Uspešno smo sproveli posao poveravanja koncesije za izgradnju i upravljanje za čak četiri javne garaže u centru grada i verujem da će to rešiti jedan od najvećih problema sa kojima se Novosađani susreću, a to jeste nedostatak parking prostora. Želim da ohrabrim naše partnere da što pre krenu u realizaciju tih projekata, a mi ćemo se potruditi da obezbedimo sve neophodne uslove i dozvole, da bi se nesmetano pristupilo procedurama projektovanja i izgradnje. Mislim da je dobra odluka da se prvo krene sa realizacijom posla na dve lokacije, a ne istovremeno na sve četiri, kako bi to i finansijski i organizaciono-tehnički moglo biti bolje organizovano. Na taj način bismo onda već za tri do četiri godine imali prvu otvorenu garažu u centru grada. Nadam se da će se uskoro stabilizovati situacija u vezi sa Kovidom 19 i u Austriji i Srbiji i da ćemo biti u mogućnosti da zajedno obiđemo ove lokacije budućih garaža. Grad će uvek štititi javni interes, a on nije suprotan privatnom interesu, nego su u ovakvom poslu komplementarni i zato postoje koncesije, odnosno javno-privatna partnerstva. Srećni smo što dolazi velika austrijska kompanija "Best in Parking - Holding AG" koja će sarađivati sa našom novosadskom kompanijom "Inobačka" i u tom poduhvatu pokazati da velike evropske i srpske kompanije mogu da budu veoma uspešne zajedno. Čestitam na dobijenoj koncesiji, a nama je kao lokalnoj samoupravi veoma drago da ovakve kompanije odlučuju da posluju u Novom Sadu posle gotovo četiri decenije, što je svakako znak stabilnosti i sigurnosti koja je uvek neophodna ako želite ozbiljne ekonomske rezultate - rekao je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević.Johan Brajteneder se zahvalio na dobroj saradnji i istakao da je celokupan proces vezan za koncesiju bio veoma kvalitetan, profesionalan, a da je dokumentacija za tender odgovarala najvišim svetskim standardima.- Veoma se radujemo što ćemo sve projekte završavati zajedno sa preduzećem "Inobačka" i Gradom Novom Sadom kao partnerom. Srbija je za nas sedma zemlja u kojoj ćemo da poslujemo i radujemo se tome da što pre operativno počnemo da radimo na sva četiri projekta. Izgradnja javnih garaža će omogućiti Novom Sadu da optimalno uredi centar grada, da ga oplemeni da se bolje uredi saobraćaj i sveukupno poboljša kvalitet života u gradu. Radujemo se što sa četrdesetogodišnjim iskustvom komapnije "Best in Parking - Holding AG", možemo da doprinesemo realizaciji ovih važnih projekata - rekao je Johan Brajteneder.Vukajlo Babić iz "Inobačke" je naglasio da je ta građevinska firma iz Novog Sada veoma ponosna na činjenicu da učestvuje u izgradnji tako velikog saobraćajnog projekta, i to baš u gradu u kojem je kompanija osnovana i radi.- Imamo projektantsku i izvođačku ulogu, a uz to smo i manjinski ulagači i kao takvi delićemo sudbinu Grada Novog Sada sledećih 40 godina. Cilj nam je da što pre počnemo sa projektovanjem prve dve garaže. Hvala stručnom timu iz gradske uprave koji je na izuzetno profesionalan način sproveo ceo proces, od koncesionog akta i vođenja pregovora, do potpisivanja ugovora - naglasio je Vukajlo Babić.Foto: Grad Novi SadMiloš Vučević, Grad Novi Sad, javne gareže, projekti, foto: Grad Novi Sadfoto: Grad Novi Sadfoto: Grad Novi Sadfoto: Grad Novi Sadfoto: Grad Novi Sadfoto: Grad Novi Sad            

----------------------------------------------------------

Datum: 05.08.2020

Medij: alo.rs

Link: https://www.alo.rs/vesti/politika/zelim-da-ohrabrim-nase-partnere-da-sto-pre-krenu-u-realizaciju-tih-projekata/331672/vest

Autori: Alo!

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Želim da ohrabrim naše partnere da što pre krenu u realizaciju tih projekata

GRADONAČELNIK VUČEVIĆ: AUTOR: Alo.rs DATUM I VREME: 05.08.2020. 15:09. Zahvaljujući realizaciji tog projekta Novi Sad će dobiti četiri javne garaže po najvišim svetskim standardima.Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i direktori privrednog društva "Javne garaže" d.o.o. Novi Sad Johan Brajteneder i Vukajlo Babić zaključili su Ugovor o koncesiji za projektovanje, izgradnju, upravljanje i održavanje javnih garaža na teritoriji Grada Novog Sada, sa četiri partije i to u Ulici Modene, na uglu Uspenske i Šafarikove ulice, kod zgrade Pokrajinske vlade i Skupštine AP Vojvodine i na Trgu republike. Zahvaljujući realizaciji tog projekta Novi Sad će dobiti četiri javne garaže po najvišim svetskim standardima. Naime, Ugovor je potpisan između Grada Novog Sada kojeg zastupa gradonačelnik Vučević kao Koncedent i privrednog društva "Javne garaže" d.o.o. Novi Sad koje zastupaju direktori Brajteneder i Babić kao Koncesionari. To privredno društvo osnovano je od strane jedne od najvećih svetskih kompanija u oblasti izgradnje i upravljanja javnim garažama "Best in Parking - Holding AG" iz Beča i domaće građevinske kompanije "Inobačka" iz Novog Sada. - Veoma sam zadovoljan što smo formalno završili prvi deo ovog zajedničkog posla i čestitam partnerima na tome. Uspešno smo sproveli posao poveravanja koncesije za izgradnju i upravljanje za čak četiri javne garaže u centru grada i verujem da će to rešiti jedan od najvećih problema sa kojima se susreću, a to jeste nedostatak parking prostora. , a mi ćemo se potruditi da obezbedimo sve neophodne uslove i dozvole, da bi se nesmetano pristupilo procedurama projektovanja i izgradnje. Mislim da je dobra odluka da se prvo krene sa realizacijom posla na dve lokacije, a ne istovremeno na sve četiri, kako bi to i finansijski i organizaciono-tehnički moglo biti bolje organizovano. Na taj način bismo onda već za tri do četiri godine imali prvu otvorenu garažu u centru grada. Nadam se da će se uskoro stabilizovati situacija u vezi sa Kovidom 19 i u Austriji i Srbiji i da ćemo biti u mogućnosti da zajedno obiđemo ove lokacije budućih garaža. Grad će uvek štititi javni interes, a on nije suprotan privatnom interesu, nego su u ovakvom poslu komplementarni i zato postoje koncesije, odnosno javno-privatna partnerstva. Srećni smo što dolazi velika austrijska kompanija "Best in Parking - Holding AG" koja će sarađivati sa našom novosadskom kompanijom "Inobačka" i u tom poduhvatu pokazati da velike evropske i srpske kompanije mogu da budu veoma uspešne zajedno. Čestitam na dobijenoj koncesiji, a nama je kao lokalnoj samoupravi veoma drago da ovakve kompanije odlučuju da posluju u Novom Sadu posle gotovo četiri decenije, što je svakako znak stabilnosti i sigurnosti koja je uvek neophodna ako želite ozbiljne ekonomske rezultate - rekao je Johan Brajteneder se zahvalio na dobroj saradnji i istakao da je celokupan proces vezan za koncesiju bio veoma kvalitetan, profesionalan, a da je dokumentacija za tender odgovarala najvišim svetskim standardima. - Veoma se radujemo što ćemo sve projekte završavati zajedno sa preduzećem "Inobačka" i Gradom Novom Sadom kao partnerom. Srbija je za nas sedma zemlja u kojoj ćemo da poslujemo i radujemo se tome da što pre operativno počnemo da radimo na sva četiri projekta. Izgradnja javnih garaža će omogućiti Novom Sadu da optimalno uredi centar grada, da ga oplemeni da se bolje uredi saobraćaj i sveukupno poboljša kvalitet života u gradu. Radujemo se što sa četrdesetogodišnjim iskustvom komapnije "Best in Parking - Holding AG", možemo da doprinesemo realizaciji ovih važnih projekata - rekao je Johan Brajteneder. Vukajlo Babić iz "Inobačke" je naglasio da je ta građevinska firma iz  veoma ponosna na činjenicu da učestvuje u izgradnji tako velikog saobraćajnog projekta, i to baš u gradu u kojem je kompanija osnovana i radi. - Imamo projektantsku i izvođačku ulogu, a uz to smo i manjinski ulagači i kao takvi delićemo sudbinu Grada Novog Sada sledećih 40 godina. Cilj nam je da što pre počnemo sa projektovanjem prve dve garaže. Hvala stručnom timu iz gradske uprave koji je na izuzetno profesionalan način sproveo ceo proces, od koncesionog akta i vođenja pregovora, do potpisivanja ugovora - naglasio je Vukajlo Babić.  

----------------------------------------------------------

Datum: 05.08.2020

Medij: srbijadanas.com

Link: https://www.srbijadanas.com/vesti/vojvodina/odlicne-vesti-za-novosadane-grad-dobija-cetiri-nove-javne-garaze-po-najvisim-svetskim-standardima-2020-08-05

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: ODLIČNE VESTI ZA NOVOSAĐANE: Grad dobija četiri nove javne garaže po najvišim svetskim standardima

Ugovor je potpisan između Grada Novog Sada kojeg zastupa gradonačelnik Vučević kao Koncedent i privrednog društva "Javne garaže" d.o.o. Novi Sad koje zastupaju direktori Brajteneder i Babić kao Koncesionari. Najnovije vesti iz Srbije - Online vesti, novosti Srbija Danas.Srbija DanasGradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i direktori privrednog društva "Javne garaže" d.o.o. Novi Sad Johan Brajteneder i Vukajlo Babić zaključili su Ugovor o koncesiji za projektovanje, izgradnju, upravljanje i održavanje javnih garaža na teritoriji Grada Novog Sada, sa četiri partije i to u Ulici Modene, na uglu Uspenske i Šafarikove ulice, kod zgrade Pokrajinske vlade i Skupštine AP Vojvodine i na Trgu republike. Zahvaljujući realizaciji tog projekta Novi Sad će dobiti četiri javne garaže po najvišim svetskim standardima.Naime, Ugovor je potpisan između Grada Novog Sada kojeg zastupa gradonačelnik Vučević kao Koncedent i privrednog društva "Javne garaže" d.o.o. Novi Sad koje zastupaju direktori Brajteneder i Babić kao Koncesionari. To privredno društvo osnovano je od strane jedne od najvećih svetskih kompanija u oblasti izgradnje i upravljanja javnim garažama "Best in Parking - Holding AG" iz Beča i domaće građevinske kompanije "Inobačka" iz Novog Sada.- Veoma sam zadovoljan što smo formalno završili prvi deo ovog zajedničkog posla i čestitam partnerima na tome. Uspešno smo sproveli posao poveravanja koncesije za izgradnju i upravljanje za čak četiri javne garaže u centru grada i verujem da će to rešiti jedan od najvećih problema sa kojima se Novosađani susreću, a to jeste nedostatak parking prostora. Želim da ohrabrim naše partnere da što pre krenu u realizaciju tih projekata, a mi ćemo se potruditi da obezbedimo sve neophodne uslove i dozvole, da bi se nesmetano pristupilo procedurama projektovanja i izgradnje. Mislim da je dobra odluka da se prvo krene sa realizacijom posla na dve lokacije, a ne istovremeno na sve četiri, kako bi to i finansijski i organizaciono-tehnički moglo biti bolje organizovano. Na taj način bismo onda već za tri do četiri godine imali prvu otvorenu garažu u centru grada. Nadam se da će se uskoro stabilizovati situacija u vezi sa Kovidom 19 i u Austriji i Srbiji i da ćemo biti u mogućnosti da zajedno obiđemo ove lokacije budućih garaža. Grad će uvek štititi javni interes, a on nije suprotan privatnom interesu, nego su u ovakvom poslu komplementarni i zato postoje koncesije, odnosno javno-privatna partnerstva. Srećni smo što dolazi velika austrijska kompanija "Best in Parking - Holding AG" koja će sarađivati sa našom novosadskom kompanijom "Inobačka" i u tom poduhvatu pokazati da velike evropske i srpske kompanije mogu da budu veoma uspešne zajedno. Čestitam na dobijenoj koncesiji, a nama je kao lokalnoj samoupravi veoma drago da ovakve kompanije odlučuju da posluju u Novom Sadu posle gotovo četiri decenije, što je svakako znak stabilnosti i sigurnosti koja je uvek neophodna ako želite ozbiljne ekonomske rezultate - rekao je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević.Johan Brajteneder se zahvalio na dobroj saradnji i istakao da je celokupan proces vezan za koncesiju bio veoma kvalitetan, profesionalan, a da je dokumentacija za tender odgovarala najvišim svetskim standardima.- Veoma se radujemo što ćemo sve projekte završavati zajedno sa preduzećem "Inobačka" i Gradom Novom Sadom kao partnerom. Srbija je za nas sedma zemlja u kojoj ćemo da poslujemo i radujemo se tome da što pre operativno počnemo da radimo na sva četiri projekta. Izgradnja javnih garaža će omogućiti Novom Sadu da optimalno uredi centar grada, da ga oplemeni da se bolje uredi saobraćaj i sveukupno poboljša kvalitet života u gradu. Radujemo se što sa četrdesetogodišnjim iskustvom komapnije "Best in Parking - Holding AG", možemo da doprinesemo realizaciji ovih važnih projekata - rekao je Johan Brajteneder.Vukajlo Babić iz "Inobačke" je naglasio da je ta građevinska firma iz Novog Sada veoma ponosna na činjenicu da učestvuje u izgradnji tako velikog saobraćajnog projekta, i to baš u gradu u kojem je kompanija osnovana i radi.- Imamo projektantsku i izvođačku ulogu, a uz to smo i manjinski ulagači i kao takvi delićemo sudbinu Grada Novog Sada sledećih 40 godina. Cilj nam je da što pre počnemo sa projektovanjem prve dve garaže. Hvala stručnom timu iz gradske uprave koji je na izuzetno profesionalan način sproveo ceo proces, od koncesionog akta i vođenja pregovora, do potpisivanja ugovora - naglasio je Vukajlo Babić.         

----------------------------------------------------------

Datum: 05.08.2020

Medij: bankar.rs

Link: http://bankar.rs/2020/08/05/delta-i-dalje-zainteresovana-za-sava-centar/

Autori: @BankarstvoRs

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Delta i dalje zainteresovana za Sava centar

2 hours agoLess than a minuteDelta holding je i dalje zainteresovan za kupovinu Sava centra, a očekuje detalje tendera koje grad Beograd treba da objavi, kako bi formirao svoju ponudu, rečeno je u toj kompaniji listu Danas.Zamenik gradonačelnika Goran Vesić prethodno je izjavio, iako tender još nije raspisan, da će početna cena za Sava centar biti 27,5 miliona evra, uz obavezu kupca da u renoviranje uloži još 50 miliona u narednih pet godina, za šta će morati da priloži bankarsku garanciju.Novi vlasnik, prema rečima Vesića, neće imati pravo da menja namenu objekta, koji je u procesu utvrđivanja statusa zaštite, a Grad traži i povlašćene cene za menifestacije čiji je organizator.Posle dva neuspešna poziva za javno-privatno partnerstvo i jednog za koncesiju Sava centra, prodaja je najavljivana još u novembru prošle godine, ali izgleda da je epidemija koronavirusa prelomila da čelnici Beograda u tu proceduru uđu kako bi se popunila gradska kasa, jer je taj centar godinama ozbiljan gubitaš.Delta holding je bio učesnik pri sva tri ranija poziva, a ozbiljno je zainteresovana jer se Sava centar, najveći kongresni centar u zemlji i okruženju, uklapa ambijentalno i prostorno u rad hotela te kompanije, Kraun plaze, koja je pasarelom povezana sa Centrom i čini ambijentalnu celinu.Kompanija se zato uporno javlja na sve javne pozive gradskih vlasti, ali do sada nije imala uspeha u pregovorima, na drugom tenderu je bila jedini učesnik, kao i u trećem, ali joj nije data koncesija.Tags        

----------------------------------------------------------

Datum: 05.08.2020

Medij: mondo.rs

Link: https://mondo.rs/Info/Ekonomija/a1357765/korona-gradovi-srbija-investicije-steta-od-korone.html

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: OVA TRI naša GRADA korona nije ekonomski oštetila

Autor Georgi Mitev Šantek 05.08.2020. / 15:31 15:38 0Ekonomske posledice korona virusa, sa kojima se teško nosi cela Srbija kao i veliki deo sveta, nisu uzdrmale realizaciju investicionih planova u tri srpska grada - Kraljevo, Valjevu i Sremskoj Mitrovici. Izvor: MONDO/Aleksandra Petrovski Gradonačelnik Valjeva Slobodan Gvozdenović u izjavi za Tanjug kaže da su realizovane investicije predviđene za 2020. čije je finansiranje bilo iz gradskih sredstava. Pre svega su ulaganja u putnu infrastruktura, kako na seoskim područjima, tako i rekonstrukcija kolovoza u nekim gradskim ulicama, kaže on. " Kapitalne investicije su pripremljene, a pre svega put kroz industrijsku zonu, koji bi trebalo da poveže sada već punu industrijsku zonu sa novom industrijskom zonom od 24 hektara koju je grad kupio 2017. godine bez dinara zaduženja", dodao je on. Ta nova zona iz budžeta je ovaj grad, sa putem, eksproprijacijom, planovima, i opremanjem, koštala 285 miliona dinara iz budžeta. "20. avgusta grad Valjevo prestaće da bude zadužen, i to je sada najznačajnija stvar. Tada ističe kredit uzet pre desetak godina za kupovinu industrije zone Stefil", kaže Gvozdenović i dodaje da je gradski budžet prošle godine prema proceni agencije Mudi bio jedan od tri najbolja u Srbiji. On dodaje da očekuje nastavak razgovora s nemačkim firmama Colner i STP oko investicija. "Njih kao grinfilde očekujemo u popunjavanju industrijske zone. Braunfild investicija za sada nemamo. A za četiri godine u Valjevu je nezaposlenost smanjena i sada je 7-8 procenata", kaže Gvozdenović. Gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić za Tanjug kaže da se u tom gradu nastavlja realizacija investicija Leonija i TAI grupe. "Gradi se fabrika Leoni, koja će proizvoditi kablove za automobilsku industriju, a sada već oni zapošljavaju više od hiljadu radnika. U turskoj TAI grupi radi više od 500 radnika. Do 2023. godine u ove dve fabrike radiće ukupno sedam i po hiljada radnika", rekao je Terzić. Dodaje da novo zapošljavanje preko poreza na zarade puni i gradski budžet pa se od tog novca gradi komunalna infrastruktura za bolji život Kraljevčana. Pre nekoliko dana, kaže, završena je rekonstrukcija 4,5 kilometara puta ka Goču što je samo deo ulaganja u izgradnju i rekonstrukciju državnih puteva u ukupnoj vrednosti od 170 miliona dinara. "Očekujemo državnu pomoć i sledeće godine. Značajna je i izgradnja Moravskog koridora koji će povezati Kraljevo sa svim značajnim putnim pravcima", rekao je Terzić. U Kraljevu su investicije i državna izgradnja stanova za snage bezbednosti, kao i za stanovnike Dositejeve ulice gde će prvih 106 porodica uskoro moći da useli u nove stanove umesto nehigijenski u kojima su živeli. "Ulažemo i u objekte dečijeg standarda na Goču, a planiramo da izgradimo i dve žičare da bi deca naučila da skijaju", kaže on i dodaje da rast gradskog budžeta od 2,6 milijardi 2016. godine, 4,5 milijardi na kraju 2019. pokazuje da Kraljevo ide u dobrom smeru. Gradonačelnik Sremske Mitrovice Vladimir Sanader ističe da izgradnja predškolske ustanove u Lačarku i škole u Mitrovici, što se radi uz podršku pokrajine i republike, ne kasni zbog situacije izazvane kovidom. "Do sada je kroz javno privatno partnerstvo realizovana investicije u seosku putnu infrastrukturu. Po svim selima urađene su ulice koje do sada nisu imale asfalt, a ukupna vrednost radova je preko 350 miliona dinara", dodaje on. Kako ističe, sve što je planirano od većih investicija ide svojim tokom. "Korona odlaže prihode grada od poreza na zarade, pa ćemo tokom septembra proceniti finansijsku situaciju i planirati dalje investicije", kaže Sanader i dodaje da očekuje manje novca u budžetu zbog epidemije korona virusa. On ističe da je izvesno da će od septembra početi realizacija javno privatnog partnerstva kroz kompletne zamene javnog osvetljenja. "To je veliki posao jer treba zameniti 10.000 sijalica, i uvesti LED rasvetu, ali će ga ušteda energije isplatiti", kaže on. Sanader kaže da svi strani investitori koji su prethodnih godina podigli pogone i danas rade u Sremskoj Mitrovici. "Njihov dalji posao zavisi od rada autoindustrije u EU, za sada nemaju većih problema, imaju samo smanjen obim proizvodnje", kaže on. Dodaje da i sada jedan austrijski investitor gradi pogon u Mitrovici. "Svakih mesec dana prodaju se nove parcele gradskog građevinskog zemljišta, pa očekujemo i nove investitore da počnu gradnju krajem ove ili početkom sledeće godine", zaključio je Sanader i dodao da je u najavi i jedna domaća investicija. (MONDO/Tanjug) Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

----------------------------------------------------------

Datum: 05.08.2020

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2968679/novi-sad-dobija-cetiri-javne-garaze-inobacka-i-becki-best-in-parking

Autori: @ekapija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Novi Sad dobija četiri javne garaže - Inobačka i bečki Best in Parking -Holding zaduženi za projektovanje, izgradnju i upravljanje na 40 godina

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i direktori privrednog društva Javne garaže d.o.o. Novi Sad Johan Brajteneder i Vukajlo Babić zaključili su Ugovor o koncesiji za projektovanje, izgradnju, upravljanje i održavanje javnih garaža na teritoriji Grada Novog Sada, sa četiri partije i to u Ulici Modene, na uglu Uspenske i Šafarikove ulice, kod zgrade Pokrajinske vlade i Skupštine AP Vojvodine i na Trgu republike. Zahvaljujući realizaciji tog projekta Novi Sad će dobiti četiri javne garaže po najvišim svetskim standardima, saopštili su iz gradske uprave.Naime, Ugovor je potpisan između Grada Novog Sada kojeg zastupa gradonačelnik Vučević kao koncedent i privrednog društva Javne garaže d.o.o. Novi Sad koje zastupaju direktori Brajteneder i Babić kao koncesionari. To privredno društvo osnovale su jedna od najvećih svetskih kompanija u oblasti izgradnje i upravljanja javnim garažama Best in Parking - Holding AG iz Beča i domaća građevinska kompanija Inobačka iz Novog Sada.- Veoma sam zadovoljan što smo formalno završili prvi deo ovog zajedničkog posla i čestitam partnerima na tome. Uspešno smo sproveli posao poveravanja koncesije za izgradnju i upravljanje za čak četiri javne garaže u centru grada i verujem da će to rešiti jedan od najvećih problema sa kojima se Novosađani susreću, a to jeste nedostatak parking prostora. Želim da ohrabrim naše partnere da što pre krenu u realizaciju tih projekata, a mi ćemo se potruditi da obezbedimo sve neophodne uslove i dozvole, da bi se nesmetano pristupilo procedurama projektovanja i izgradnje. Mislim da je dobra odluka da se prvo krene sa realizacijom posla na dve lokacije, a ne istovremeno na sve četiri, kako bi to i finansijski i organizaciono-tehnički moglo biti bolje organizovano. Na taj način bismo onda već za tri do četiri godine imali prvu otvorenu garažu u centru grada - rekao je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević.Johan Brajteneder se zahvalio na dobroj saradnji i istakao da je celokupan proces vezan za koncesiju bio veoma kvalitetan, profesionalan, a da je dokumentacija za tender odgovarala najvišim svetskim standardima. - Veoma se radujemo što ćemo sve projekte završavati zajedno sa preduzećem Inobačka i Gradom Novom Sadom kao partnerom. Srbija je za nas sedma zemlja u kojoj ćemo da poslujemo i radujemo se tome da što pre operativno počnemo da radimo na sva četiri projekta. Izgradnja javnih garaža će omogućiti Novom Sadu da optimalno uredi centar grada, da ga oplemeni da se bolje uredi saobraćaj i sveukupno poboljša kvalitet života u gradu. Radujemo se što sa četrdesetogodišnjim iskustvom komapnije Best in Parking - Holding AG, možemo da doprinesemo realizaciji ovih važnih projekata - rekao je Johan Brajteneder.Vukajlo Babić iz Inobačke je naglasio da je ta građevinska firma iz Novog Sada veoma ponosna na činjenicu da učestvuje u izgradnji tako velikog saobraćajnog projekta, i to baš u gradu u kojem je kompanija osnovana i radi. - Imamo projektantsku i izvođačku ulogu, a uz to smo i manjinski ulagači i kao takvi delićemo sudbinu Grada Novog Sada sledećih 40 godina. Cilj nam je da što pre počnemo sa projektovanjem prve dve garaže. Hvala stručnom timu iz gradske uprave koji je na izuzetno profesionalan način sproveo ceo proces, od koncesionog akta i vođenja pregovora, do potpisivanja ugovora - naglasio je Vukajlo Babić. Predmet javno-privatnog partnerstva sa elementima koncesije, jeste projektovanje, izgradnja, upravljanje i održavanje četiri garaže na teritoriji Grada Novog Sada, s tim što svaka pojedinačna javna garaža čini posebnu partiju u postupku davanja koncesije.U Ulici Modene planirana je gradnja podzemne garaže, a broj podzemnih etaža nije ograničen. Bruto površina jedne etaže je približno 3.500 m2, a kapacitet garaže je okvirno 100 putničkih automobila po etaži.Na uglu Uspenske i Šafarikove ulice planirana je nadzemna javna garaža na četiri sprata, a površina garaže je oko 10.500 m2. Kapacitet garaže je okvirno 70 putničkih automobila po etaži.Kako se navodi u konkursnoj dokumentaciji u planu je i izgradnja, upravljanje i održavanje javne garaže kod zgrade Pokrajinske vlade i Skupštine AP Vojvodine. Planirano je da garaža bude podzemna, sa dve podzemne etaže, ukupne površinee približno 6.000 m2. Kapacitet garaže je okvirno 90 putničkih automobila po etaži.Četvrta garaža bi trebalo da se nalazi na Trgu republike i planirano je da bude podzemna na dve etaže,površine 14.000 m2 i kapaciteta 400 putničkih automobila.      

----------------------------------------------------------

Datum: 05.08.2020

Medij: poslovnojutro.com

Link: http://www.poslovnojutro.com/tekst/poslovne%20vesti/delta-i-cetvrti-put-zainteresovana-za-sava-centar-135669

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Delta i četvrti put zainteresovana za Sava centar - Poslovne vesti - Srbija

"Ništa se nije promenilo, Delta holding je zainteresovan za Sava centar, pratimo i u ovom trenutku očekujemo detalje tendera koji Grad treba da objavi kako b...Iako tender još nije raspisan, sudeći po izjavi Vesića, početna cena biće 27,5 miliona evra uz obavezu kupca da u renoviranje uloži još 50 miliona evra u narednih pet godina, za šta će morati da priloži bankarsku garanciju. Takođe, novi vlasnik neće imati pravo da menja namenu objekta koji je u procesu utvrđivanja statusa zaštite, a Grad traži i povlašćene cene za manifestacije u kojima je organizator. Ostali detalji za sada još nisu poznati, ali se veruje da će uskoro biti objavljeni. Posle dva neuspešna poziva za javno-privatno partnerstvo i jednog za koncesiju Sava centra, prodaja je najavljivana još u novembru prošle godine, ali izgleda da je tek epidemija kovida 19 prelomila da čelnici Grada u tu proceduru uđu kako bi se popunila gradska kasa. Naime, Sava centar je godinama ozbiljan gubitaš među gradskim javnim preduzećima. Koliko je tačno u minusu nije lako sračunati, procene se kreću od pola do tri miliona evra po raznim osnovama a ne samo po završnom računu. Jer, Grad već dugo dotira poslovanje i odobrava subvencije, a samo po osnovu neplaćenog poreza na imovinu, kojeg je kao javno preduzeće oslobođen, gradska kasa gubi milion evra godišnje. Čelnici Beograda godinama pokušavaju da nađu rešenje, ali prilično bezuspešno. U jednom trenutku, još kao "taze" gradonačelnik, Siniša Mali je izjavio da su od svih javnih preduzeća prethodnu godinu kao gubitaši završili samo GSP i Sava centar. On je tada obećao da će se pronaći način da i oni počnu da stvaraju profit, ali to do današnjeg dana nije uspelo. Neizvesno je i sada da li će prodaja uspeti, a nešto izvesnije biće kada se objave uslovi tendera. - Očito je niska cena, ali verovatno se ne može za više ni prodati jer je to nedomaćinski korišćeno, sigurno je upropašćeno dosta. To se i inače pokazuje na velikom delu državne imovine, a dovoljno je u prilog tome pomenuti samo da mi i nemamo popis svih nekretnina koje poseduje država, nema čak ni popisa kapitala koji ima u raznim preduzećima i kako onda očekivati da se racionalno upravlja imovinom - kaže konsultant za investicije Milan Kovačević. On dodaje da je preuranjeno sada procenjivati da li će Grad ovoga puta biti spreman da razmotri ponudu Delte, kojoj se Sava centar uklapa u poslovanje. "Obično se kod nas radi netransparentno, tako će verovatno biti i ovde, ali ne treba unapred govoriti dok se ne vidi kako teče taj proces, da li će biti dovoljno jasan ili će se nekome praviti usluga", kaže on. Podsetimo, Delta je bila učesnik kod sva tri ranija poziva a ozbiljno je zainteresovana jer se Sava centar, najveći kongresni prostor u zemlji i okruženju, uklapa ambijentalno i prostorno u rad hotela te kompanije, Kraun plaze koja je pasarelom povezana sa Centrom i čini ambijentalnu celinu. Kompanija se zato uporno javlja na sve javne pozive gradskih vlasti, ali do sada nije imala uspeha u pregovorima. Prvi put, osim njene ponude za javno-privatno partnerstvo koje je podrazumevalo kupovinu 51 odsto udela Sava centra i saglasno tome upravljačka prava, Delta je imala konkurenciju jer se prijavio i konzorcijum preduzeća, Beogradski sajam, Beogradski Aerodrom i Energoprojekt. Taj tender je proglašen neuspešnim, kao i sledeći na kome je Delta bila jedini učesnik, a u trećem pokušaju odustalo se i od davanja koncesije toj kompaniji. Od glamura do ruine Sava centar izgrađen je 1977. godine kao najveći kongresni prostor na području tadašnje Jugoslavije. Prostire se na 69.300 kvadrata korisnog i 100.000 kvadratnih metara ukupnog prostora. Tokom prve decenije rada bio je glamurozno stecište brojnih političkih i ekonomskih skupova, od Samita nesvrstanih do Skupštine MMF-a, kao i kulturnih manifestacija i značajnih koncerata i predstava. U narednoj deceniji, 90-ih, aktivnost Sava centra bila je znatno slabija što je pratio i nedostatak ulaganja u održavanje te je sada, 40 godina nakon izgradnje, potrebno značajno investiranje kako bi se objekat vratio na međunarodnu mapu kongresnih i kulturnih događanja.

----------------------------------------------------------

Datum: 05.08.2020

Medij: bizlife.rs

Link: https://www.bizlife.rs/biznis/poslovne-vesti/delta-i-dalje-zainteresovana-za-sava-centar/

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Delta i dalje ZAINTERESOVANA za Sava centar

Bizlife.rs - Kompanija Delta holding će i četvrti put pokušati da preuzme Sava centar, čiju prodaju su nedavno najavili gradski čelnici, piše Danas. Ništa se nije - Poslovne vesti Kompanija Delta holding će i četvrti put pokušati da preuzme Sava centar, čiju prodaju su nedavno najavili gradski čelnici, piše Danas. Ništa se nije promenilo, Delta holding je zainteresovan za Sava centar, pratimo i u ovom trenutku očekujemo detalje tendera koji Grad treba da objavi kako bismo formirali svoju ponudu, rečeno je za Danas u Delti, nakon najave zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića da se Grad odlučio za prodaju tog kongresnog kompleksa. Iako tender još nije raspisan, sudeći po izjavi Vesića, početna cena biće 27,5 miliona evra uz obavezu kupca da u renoviranje uloži još 50 miliona evra u narednih pet godina, za šta će morati da priloži bankarsku garanciju. Takođe, novi vlasnik neće imati pravo da menja namenu objekta koji je u procesu utvrđivanja statusa zaštite, a Grad traži i povlašćene cene za manifestacije u kojima je organizator. Ostali detalji za sada još nisu poznati, ali se veruje da će uskoro biti objavljeni. Posle dva neuspešna poziva za javno-privatno partnerstvo i jednog za koncesiju Sava centra, prodaja je najavljivana još u novembru prošle godine, ali izgleda da je tek epidemija COVID-19 prelomila da čelnici Grada u tu proceduru uđu kako bi se popunila gradska kasa. Sava centar je godinama ozbiljan gubitaš među gradskim javnim preduzećima. Koliko je tačno u minusu nije lako sračunati, a samo po osnovu neplaćenog poreza na imovinu, kojeg je kao javno preduzeće oslobođen, gradska kasa gubi milion evra godišnje. Čelnici Beograda godinama pokušavaju da nađu rešenje, ali prilično bezuspešno. Do sada su dva poziva za javno-privatno partnerstvo i jedan za koncesiju Sava centra prošli bez uspeha. Očito je niska cena, ali verovatno se ne može za više ni prodati jer je to nedomaćinski korišćeno, kaže konsultant za investicije Milan Kovačević. Dodaje da je preuranjeno sada procenjivati da li će Grad ovoga puta biti spreman da razmotri ponudu Delte, kojoj se Sava centar uklapa u poslovanje. "Obično se kod nas radi netransparentno, tako će verovatno biti i ovde, ali ne treba unapred govoriti dok se ne vidi kako teče taj proces, da li će biti dovoljno jasan ili će se nekome praviti usluga", kaže on. Podsetimo, Delta je bila učesnik kod sva tri ranija poziva, a ozbiljno je zainteresovana jer se Sava centar, najveći kongresni prostor u zemlji i okruženju, uklapa ambijentalno i prostorno u rad hotela te kompanije, Kraun plaze koja je pasarelom povezana sa Centrom i čini ambijentalnu celinu. Kompanija se zato uporno javlja na sve javne pozive gradskih vlasti, ali do sada nije imala uspeha u pregovorima. Prvi put, osim njene ponude za javno-privatno partnerstvo koje je podrazumevalo kupovinu 51 odsto udela Sava centra i saglasno tome upravljačka prava, Delta je imala konkurenciju jer se prijavio i konzorcijum preduzeća - Beogradski sajam, Beogradski Aerodrom i Energoprojekt. Taj tender je proglašen neuspešnim, kao i sledeći na kome je Delta bila jedini učesnik, a u trećem pokušaju odustalo se i od davanja koncesije toj kompaniji. Izvor: DanasFoto: BIZLife

----------------------------------------------------------

Datum: 05.08.2020

Medij: 021.rs

Link: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/250016/Novi-Sad-i-zvanicno-dobija-cetiri-javne-garaze-potpisan-ugovor.html

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Novi Sad i zvanično dobija četiri javne garaže, potpisan ugovor

Novi Sad će dobiti četiri nove garaže po najvišim svetskim standardima, a tim povodom je danas potpisan Ugovor o koncesiji.Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i direktori privrednog društva "Javne garaže" d.o.o. Novi Sad Johan Brajteneder i Vukajlo Babić zaključili su Ugovor o koncesiji za projektovanje, izgradnju, upravljanje i održavanje javnih garaža na teritoriji Novog Sada, na četiri lokacije. Podsetimo, kako je 021.rs ranije pisao, reč je o koncesiji koju Grad planira za izgradnju tri podzemne i jedne nadzemne garaže, a lokacije su Modene, krug Banovine i Trg republike za podzemne garaže i ugao Uspenske i Šafarikove za nadzemnu garažu. Kako je sapšteno danas, zahvaljujući realizaciji tog projekta, Novi Sad će dobiti četiri javne garaže po najvišim svetskim standardima. Ugovor je potpisan između Grada Novog Sada kojeg zastupa gradonačelnik Vučević kao koncedent i privrednog društva "Javne garaže" d.o.o. Novi Sad koje zastupaju direktori Brajteneder i Babić kao Koncesionari. To privredno društvo osnovano je od strane jedne od najvećih svetskih kompanija u oblasti izgradnje i upravljanja javnim garažama "Best in Parking - Holding AG" iz Beča i domaće građevinske kompanije "Inobačka" iz Novog Sada, navodi se na sajtu Grada.   Gradonačelnik Miloš Vučević istakao je da je prvi deo ovog zajedničkog posla formalno završen.   "Uspešno smo sproveli posao poveravanja koncesije za izgradnju i upravljanje za čak četiri javne garaže u centru grada i verujem da će to rešiti jedan od najvećih problema sa kojima se Novosađani susreću, a to jeste nedostatak parking prostora. Želim da ohrabrim naše partnere da što pre krenu u realizaciju tih projekata, a mi ćemo se potruditi da obezbedimo sve neophodne uslove i dozvole, da bi se nesmetano pristupilo procedurama projektovanja i izgradnje. Mislim da je dobra odluka da se prvo krene sa realizacijom posla na dve lokacije, a ne istovremeno na sve četiri, kako bi to i finansijski i organizaciono-tehnički moglo biti bolje organizovano", navodi on.   Vučević objašnjava da bi Novi Sad tom dinamikom radova već za tri, do četiri godine imao prvu otvorenu garažu u centru grada.   "Grad će uvek štititi javni interes, a on nije suprotan privatnom interesu, nego su u ovakvom poslu komplementarni i zato postoje koncesije, odnosno javno-privatna partnerstva. Srećni smo što dolazi velika austrijska kompanija "Best in Parking - Holding AG",  koja će sarađivati sa našom novosadskom kompanijom "Inobačka" i u tom poduhvatu pokazati da velike evropske i srpske kompanije mogu da budu veoma uspešne zajedno", napomenuo je gradonačelnik.   Johan Brajteneder se zahvalio na dobroj saradnji i istakao da je celokupan proces vezan za koncesiju bio veoma kvalitetan, profesionalan, a da je dokumentacija za tender odgovarala najvišim svetskim standardima.   "Srbija je za nas sedma zemlja u kojoj ćemo da poslujemo i radujemo se tome da što pre operativno počnemo da radimo na sva četiri projekta. Izgradnja javnih garaža će omogućiti Novom Sadu da optimalno uredi centar grada, da ga oplemeni da se bolje uredi saobraćaj i sveukupno poboljša kvalitet života u gradu", rekao je Brajteneder.   Vukajlo Babić iz "Inobačke" je naglasio da je ta građevinska firma iz Novog Sada veoma ponosna na činjenicu da učestvuje u izgradnji tako velikog saobraćajnog projekta, i to baš u gradu u kojem je kompanija osnovana i radi.   "Imamo projektantsku i izvođačku ulogu, a uz to smo i manjinski ulagači i kao takvi delićemo sudbinu Grada Novog Sada sledećih 40 godina. Cilj nam je da što pre počnemo sa projektovanjem prve dve garaže. Hvala stručnom timu iz gradske uprave koji je na izuzetno profesionalan način sproveo ceo proces, od koncesionog akta i vođenja pregovora, do potpisivanja ugovora", naglasio je Babić.   Detaljnije o projektu koncesije za nove garaže u Novom Sadu čitajte OVDE. Autor: 021.rs Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.  

----------------------------------------------------------