Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 07.08.2020

Medij: 24 Sata     Strana: 1,6

Rubrika: Beograd

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: DEO AUTOBUSA IDE U BLOK 42

Deo autobusa ide u blok 42

DEO AUTOBUSA SELISE U BLUK 42, KOD BUVUAKA, DO KRAJA GODINE

Preko puta buvljaka u Bloku 42 na Novom Beogradu gradi se nova autobuska stanica, betonirano je skoro 90 odsto staničnog platoa, postavljeni šipovi za novu staničnu zgradu, rade se i pristupne saobraćajnice, a već do kraja godine tu će biti izmešten deo saobraćaja sa Beogradske autobuske stanice (BAS).

Tanjug izjavio zamenik gradonačelnika Goran Vesić i podsetio da novu autobusku stanicu u Bloku 42 o svom trošku gradi kompanija BAS, na osnovu ugovora o javno-privatnom partnerstvu sa Gradom Beogradom koji je obezbedio lokaciju, priključke i pristupne saobraćajnice.

- Naša namera je da, posle železničke, izmestimo i autobusku stanicu jerje već decenijama predviđeno da nova autobuska stanica bude preko puta buvljaka u Bloku 42. To je zato što je Bulevar vojvode Mišića najopterećenija saobraćajnica u Beogradu zbog čega je neophodno smanjiti broj autobusa na toj saobraćajnici, kako bi bila frekventnija - rekao je Vesić.

Naveo je da je betonirano skoro 90 odsto staničnog platoa i da počinje njegovo asfattiranje koje će, kako se očekuje, kompanija BAS do oktobra kompletno završiti.

U međuvremenu je, kaže, završen aneks nove autobuske stanice koji će u budućnosti povezivati autobusku i železničku stanicu Novi Beograd i koji će, kako najavtjuje, u funkciju biti stavljen već na jesen.

- Kada bude završen stanični plato, već tada ćemo, koristeći aneks, moći da prebacimo deo autobuskih tinija, odnosno polazaka i dolazaka sa autobuske stanice koja se sada nalazi u starom detu grada na novu autobusku stanicu - rekao je Vesić.

On je napomenuo da su urađeni šipovi i temelji za novu, veliku staničnu zgradu autobuske stanice i dodao da Grad radi pristupne saobraćajnice oko samog kompleksa, što podrazumeva proširenje svih saobraćajnica jer će, kada autobuska stanica bude zaživela, tu biti mnogo veći broj autobusa i automobila.

- Do kraja godine ćemo već izmestiti dobar deo autobuskog saobraćaja, a kako se bude gradila nova glavna zgrada autobuske stanice tokom sledeće godine, imaćemo prebačen kompletan autobuski saobraćaj autobuske stanice iz starog dela grada na novu u Blok 42 - rekao je Vesić.

Naveojeda Grad Beograd istovremeno razmatra mogućnost da, kroz izmenu plana generalne regulacije, obezbedi i nekoliko manjih autobuskih stanica koje će takođe biti ponuđene BAS-u na upravljanje, kao partneru Grada.

To će, pojasnio je, biti autobuske stanice po obodima grada kako bi se rasteretio sam ulazak u Beograd.

- Kompanija BAS je izrazila i nameru da razgovara sa železnicom da bude operater i železničke stanice Novi Beograd jer kada je akademik (Milan) Lojanica, koji je jedan od naših najcenjenijih arhitekata, uradio projekat nove autobuske stanice, istovremeno je urađeno i idejno rešenje za novu železničku stanicu Novi Beograd i biće idealno kada to bude pod jednim krovom, da to bude jedna stanica koja će biti zajednička - rekao je zamenik gradonačelnika.

----------------------------------------------------------

Datum: 07.08.2020

Medij: Blic     Strana: 14,19

Rubrika: Hronika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: SRBI PRED SUDOM ZBOG KOKAINA KOJI JE PLUTAO DUNAVOM

Tužilaštvo u Rumuniji podiglo optužnicu protiv 14 osoba koje su prenosile narkotike čamcem

SRBI PRED SUDOM ZBOG KOKAINA KOJI JE PLUTAO DUNAVOM

KAO JEDAN OD NARUČILACA DROGE POMINJE SE UBIJENI VOĐA ŠKALJARACA IGOR DEDOVIĆ

Tužilaštvo u Rumuniji podiglo je optužnicu protiv 14 osoba koje su učestvovale u transportu kokaina iz Latinske Amerike do Rumunije čiji su naručioci Vranjanac Davor T. i ubijeni šef škaljarskog klana Igor Dedović.

Akcija je otkrivena

prošle godine kada su žitelji rumunskih sela na delti Dunava prijavili da droga

pluta u vodi, a optužnicom su otkriveni detalji akcije koji do sada nisu bili poznati.

Udecembru 2018. godine, poznati libanski krijumčar droga Jozef Nur Edin Nasralah zvani Šeik, sa prebivalištem u Brazilu, koji je inače osuđen na pet doživotnih robija zbog trgovine drogom u domovini, organizovao je sastanak s ciljem da iz Južne Amerike u Evropu prebaci tri tone kokaina visoke čistoće, između 77 i 90 odsto. U tom momentu Nasralah je imao tri tone kokaina iz Brazila i Kolumbije koji je bio skladišten u magacinu i, kako su naveli tužioci iz Bukurešta, samo mu je bio potreban kupac.

Akcija je zapravo započeta u januaru 2019. godine, kada je Šeik pronašao kupce sa Balkana. Ekipa pod rukovodstvom ozloglašenog Šeika pretovarila je kokain iz magacina u brazilskoj luci Belemu u nekoliko manjih čamaca kojim su je odvezli na brod RB “Eden” na prekookeansko putovanje.

Brod je 1. marta stigao u Tursku, gde je teret podeljen pošto je 300 kilograma preuzela lokalna organizacija, a ostatak je prebačen na drugo plovilo, brod “Sormovski 121” kojim je i stigla do Crnog mora, u blizini delte Dunava.

Droga je spakovana u torbe i vreće sa različitim logotipima za koje su bili privezani prsluci za spasavanje. Tužioci tvrde da je droga u moru završila najverovatnije 17. marta između 12.20 i 14.19, a za to vreme brod je nestao sa radara.

Istražitelji smatraju da se brod usidrio i da je na obali proveo 33 minuta, tokom kojih je droga sa prslucima bačena u more.

Sledeći korak operacije bio je vađenje droge iz mora, a tim za taj zadatak sastojao se od pet Rumuna, četiri Španaca i Ukrajinca specijalizovanih za ovu vrstu posla. Predvodio ih je Španac Leon Palasios Ruben Pedro, čije se ime takođe našlo na spisku optuženih.

- Ovo je grupa profesionalnih ronilaca koji su toliko specijalizovani za ovaj posao da su ih španske kriminalne grupe često koristile za ovu vrstu akcije u tamošnjim vodama - rekli su tužioci iz Bukurešta.

Neki članovi tima nekoliko dana pre akcije doputovali su iz Malage specijalno zbog ovog zadatka. Nabavili su dva brza plovila iz kojih su izvadili nepotrebne delove kako bi mogli da natovare više droge, automobile i mobilne telefone i krenuli u akciju.

Brza plovila specijalnog tima otisnula su se na vodu 18. marta 2019. u 16 časova, kako bi se pod okriljem noći započela akcija. Natovarili su vreće sa belim prahom na plovila i tada je njihov pakleni plan počeo da se ruši, pošto se jedan čamac u blizini mesta Sveti Đorđe prevrnuo i iz njega je ispala velika količina kokaina.

Uunutrašnjosti tog čamca pronađeno je 935 kilograma kokaina, policija i obalska straža su uspeli da povrate još neki deo droge, oko 200 kilograma je stiglo do bugarske obale, a deo se izgubio na moru.

Drugi čamac uspeo je da pobegne sa lica mesta praktično netaknut. Droga spakovana u 30 vreća premeštena je u kombi koji ju je prevezao do malog sela u delti, gde su ga pokupila dvojica vozača koji su radili za srpskog gangstera Predraga Stojića, za koga se u sudskim dokumentima navodi da je radio za balkanski kartel.

Dvojica srpskih vozača su 21. marta u večernjim satima prebacili drogu iz parkiranog kombija u jedan od kamio-

Tovar kokaina otkriven je kada se jedan od

čamaca prevrnuo i iz njega ispala velika količina droge

Dvojica srpskih vozača prebacili su drogu iz kombija u kamion, ali su se posvađali oko količine kokaina vrednog 600 milona evra na, ali su se, dok su to radili, posvađali oko toga koliko tu droge ima i odlučili su da je vrate u kombi. Ključ od tog vozila ostavili su na prednji točak i otišli. Nisu ni slutili da je njihovu svađu iz prikrajka sve vreme posmatrao čuvar obližnjeg objekta...

Videvši da su Srbi otišli, čuvari su uzeli ključ sa točka i otvorili kombi, a zatim se šokirali prizorom. Odmah su pozvali policiju.

Umeđuvremenu, posvađani Srbi su se vratili do kombija i uzeli džakove kokaina pre dolaska policije. Ipak, nisu daleko odmakli.

Srpski vozači uhapšeni su dva dana kasnije, jedan kod kog nije pronađeno ništa sumnjivo, a drugome su lisice stavljene dok je pokušavao da uđe u Srbiju preko rumunske granice.

Ni u njegovom kamionu nije pronađena droga, međutim tužilaštvo smatra da je on, čuvši da je njegov srpski kolega pao, drogu pretovario u drugo vozilo.

Kako smo ranije pisali, kao naručilac kokaina čija ulična vrednost prema pisanju rumunskog portala “riseproject” dostiže 600 miliona evra, navode se Vranjanac Davor T. i jedan od šefova škaljarskog klana Igor Dedović, koji je početkom godine likvidiran u Atini.

Njih dvojica su navodno kokain platili popola, nameravajući da tako dele i uličnu zaradu.

- Davor T. inače predvodi međunarodnu kriminalnu grupu koja se bavi švercom kokaina iz Južne Amerike u zemlje EU, čiji članovi imaju precizno podeljene uloge i zadatke.

U Srbiji je više puta hapšen, ali su prijave mahom odbacivane. Inače u inostranstvu poseduje mnoštvo restorana, skupocenih nekretnina i firmi - kazao je ranije naš sagovornik. n

Istovremeno, deo tima za vađenje droge iz mora napustio je Rumuniju. Španskog vođu tima i njegovu devojku policija je zaustavila, ali su uspeli da im pobegnu. Unajmili su vozača da bude za volanom automobila koji je na prikolici prevozio gliser. Saobraćajni policajci su videli da vozač nema dozvolu, ali je sve rešeno mitom od 2.000 evra. Čamac je kasnije pronađen na parkingu u okolini Bukurešta sa tri kilograma kokaina.

----------------------------------------------------------

Datum: 07.08.2020

Medij: Blic     Strana: 6,7

Rubrika: Svet

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: „ŽIVELI SMO NA BURETU BARUTA “

„Živeli smo na bUretU barUta“

U Bejrutu raste gnev i zaprepašćenje nakon što su zvaničnici priznali da je jaka eksplozija u luci, u kojoj je poginulo najmanje 135 i poveđeno nekoliko hiljada ljudi, dok su mnogi ostali bez krova nad glavom, mogla da se predvidi i da su bili upozoreni na opasnost.

maja anasTasIjevIć d

ok vatra u prestonici Libana i dalje tinja, obelodanjen je pisani trag koji povezuje eksploziju sa ogro-

mnom količinom amonijum nitrata, uskladištenom u luci od 2014. godine.

Saznanje da je vladin nemar odigrao značajnu ulogu u najsnažnijoj eksploziji u istoriji Bejruta, dodatno je raspirilo gnev na libanske političare među stanovništvom, koje je već na ivici strpljenja zbog dugotrajne finansijske krize, koja je polovinu zemlje odvela u siromaštvo. Demonstranti u centru Bejruta napali su konvoj bivšeg libanskog premijera Saada Haririja i sukobili su se sa njegovim telohraniteljima. “Čije će glave visiti?” pisalo je na transparentu pričvršćenom na razrušenom balkonu, a na libanskim društvenim mrežama svi su delili poruku: “Spremite vešala”. Mnogi građani optužili su vlasti za korupciju, zanemarivanje i loše upravljanje skladištem.

- Bejrut plače, Bejrut vrišti, ljudi su histerični, ljudi su umorni - rekao je snimatelj Džud Čehab za Bi-Bi-Si, pozivajući odgovorne da se suoče s pravdom.

Vlada je u sredu saopštila da je stavila u kućni pritvor određeni broj lučkih funkcionera dok se čeka istraga o tome zašto su visokoeksplozivne materije čuvane na mestu udaljenom manje od 100 metara od stambenih naselja. Vlada je proglasila je dvonedeljno vanredno stanje, čime je prestonica stavljena pod punu kontrolu vojske.

Broj žrtava je dostigao 135, a povređenih 5.000, saopštio je Crveni krst Libana. Oko 300.000 kuća je oštećeno, neke toliko da u njima ne može da se stanuje, saopštio je guverner Bejruta Marvan Abud. Više desetina ljudi vode se kao nestali, ali se strahuje da su zatrpani pod ruševinama. Libanski premijer rekao je u utorak da je eksplodiralo 2.750 tona

„Čije će glave visiti“, „spremite vešala“, poruke su libanaca koji traže odgovornost vlasti najmanje 135 osoba je poginulo, a 5.000 povređeno, dok su stotine hiljada ljudi ostale bez domova

135 OSOBAJE POGINULO, A

5.000 POVREDENO,

DOK SU STOTINE

HILJADA LJUDI

OSTAtE BEZ

DOMOVA

amonijum-nitrata, koji se koristi za proizvodnju bombi i đubriva. Mediji su 2014. pisali su da je teret s broda te godine zaplenjen u luci u Bejrutu, gde je brod bio prinuđen da pristane zbog kvara. Carinska policija nije dozvolila isplovljavanje zato što brod navodno nije bio u stanju za plovidbu.

Bivši kapetan broda “Rosus” rekao je u intervjuu ruskim novinarima pre šest godina da je vlasnik broda Rus Igor Grečuškin napustio brod i posadu, koju je carinska policija “držala kao taoce”.

- Vlasnik je napustio brod. Teret je amonijumnitrat. To je eksplozivna materija. A mi smo napušteni. Deset meseci živim na buretu baruta - rekao je on.

Udrugom pismu, koje je objavio novinar koji je bio u kontaktu s posadom, brod je opisan kao “plutajuća bomba”, a posada kao “taoci na toj bombi”. Članovi posade, uglavnom Ukrajinci, pušteni su s broda tek posle skoro godinu dana, izjavili su njihovi advokati 2015, a amonijum-nitrat je zaplenjen i uskladišten u luci. U intervjuu za Radio “Slobodna Evropa” kapetan broda u sredu je porekao da je bilo problema s brodom i da je zadržan zato što nije platio lučku taksu. Međunarodna federacija prevoznika, koja je tražila da se posadi isplate plate i da budu vraćeni kući, potvrdila je da je brod zadržan delom zbog neplaćenih računa luci u iznosu od 100.000 dolara. U intervjuu za Radio “Slobodna Evropa” u sredu tadašnji kapetan Boris Prokošev izjavio je da

makron: „naša pomoć neće oTIćI u korumpIrane ruke“ Francuski predsednik Emanuel Makron stigao je juče u Bejrut, gde je rekao novinarima da se Liban suočava sa političkom i ekonomskom krizom i upozorio da će ta zemlja nastaviti da pati ako ne sprovede reforme. Nakon toga se prošetao centrom grada gde se obratio ljudima koji su bili besni, rekavši da francuska pomoć neće otići u „korumpirane ruke“, kao i da će tražiti novi sporazum sa političkim zvaničnicima. Okupljena masa pozdravila ga je i zatražila mu da pomogne u svrgavanju aktuelnog režima. FotograFije pre i posle eksplozije Ruska kosmička agencija „Roskosmos“, jedna izraelska i jedna francuska kompanija objavili su satelitske fotografije luke u Bejrutu pre i posle razorne eksplozije. Prva fotografija je od 4. novembra 2019. godine, na njoj se vidi veliki broj magacina, hangara i drugih objekata u blizini vode. Druga fotografija je načinjena juče i na njoj se vide samo obrisi objekata u luci. Izraelska kompanija je na svojim objavljenim fotografijama obeležila razmere kratera koji je ostao nakon eksplozije, kao i površinu zahvaćenu udarnim talasom.

je bio u direktnom kontaku sa Grečuškinom, za koga je rekao da je vlasnik broda.

Badri Daher, generalni direktor Libanske carinske službe, izjavio je za Radio TV mrežu LBCI u sredu ujutro da je njegova agencija poslala šest dokumenata sudskim organima, upozoravajući da je reč o opasnim materijama.

- Tražili smo da se ponovo izveze, ali to se nije desilo. Prepuštamo stručnjacima i onima koji su za to nadležni da ispitaju zašto.

Anonimni izvor izjavio je za Rojters da je grupa stručnjaka obavila inspekciju u skladištu amonijum-nitrata pre šest meseci i upozorila da može da “digne u vazduh ceo Bejrut” ukoliko ne bude premešten. Drugi izvor je rekao da je nekoliko komisija i sudija bilo upozoreno na opasne materije, ali da “ništa nije učinjeno” da se one uklone. I dalje nije poznato šta je zapalilo amonijum-nitrat, kome je za to potrebna velika toplota. Na nekoliko snimaka zabeleženih neposredno pre eksplozije vidi se gust sivi dim kako se uzdiže iznad luke, kao i niz manjih eksplozija sa crvenim dimom, a nakon toga ogromna eksplozija u kojoj je korišćeno više od 1.300 puta više amonijumnitrata nego u bombaškom napadu u Oklahoma Sitiju 1995. godine. Rojtersov izvor u sredu je rekao da je požar izbio u skladištu broj devet, pre nego što se preneo na skladište 12, gde je amonijum-nitrat čuvan. n

----------------------------------------------------------

Datum: 07.08.2020

Medij: Danas     Strana: 2

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: PITANJE ODGOVOR

PITANJE

ODGOVOR  

Kako komentarišete poziv Marinike Tepić da se osnuje nezavisna komisija za nadzor nad Telekomom? Danilo Šuković ekonomista

Mislim da jeto u svakom slučaju dobro, da bi trebalo ispitati poslovanje Telekoma. Ali i da jeteško izvodljivo,jervlast nece dozvoliti da se sprovede ispitivanje rada ove kompanije.

Jelisaveta Vasilić

članica Saveta za borbu protiv korupcije Svi pojedinci i grupe treba da traže proveru poslovanja Telekoma. Mi smo u Savetu još ranije upozoravali daTelekomu nedostaje transparentnost u radu. Nedozvoljeno je da preduzeća u javnoj svojini ne polažu račune za svoj posao. Državna revizorska institucija je htela da sprovede nadzor nad njima i da uradi reviziju svrsishodnosti, ali to nije bilo moguče. Očigledno je da Telekom sve radi direktnom pogodbom. Ja očekujem da bi Vlada mogla da oformi komisiju za ispitivanje rada ove firme.To bi bilo dobro i za samu Vladu Srbije, koja je zaobiđena prilikom svih ovih akvizicija koje je Telekom preduzeo. U Telekomu je 78 odsto kapitala državno, a oni sad tvrde da nisu u javnoj svojini. UTelekomu ima i 22 odsto akcija koje pripadaju nama, građanima. Svako u Srbiji treba da bude zainteresovan za poslovanje Telekoma, i to dvostruko: kao akcionar kome je stalo do svoje dividende koja zavisi od poslovanja ove kompanije, i kao građanin jer je država većinski vlasnik Telekoma. Milan Kovačević

ekonomski konsultant Kažu da je Čerčil pravio komisiju svaki put kad javnost za nešto zapne, a on neće da seto uradi.Takoda mislim da bi efektnije bilo da zahtevamo trajnu transparentnost u radu Telekoma. Mislim da se ovim ništa neće uraditi, iako je neverovatno da jedno preduzeće u javnom vlasništvu toliko krije podatke o svom poslovanju, a u svim državama bi imalo još i pojaćanu obavezu obelodanjivanja podataka. Potpunoje neverovatno koliko se ovde od javnosti sakrivaju podaci o radu, a zašto se sakrivaju, nego zato što se radilo loše ili nezakonito. Da je drugaćije, sami bitrčali dase pohvale rezultatima.

----------------------------------------------------------

Datum: 07.08.2020

Medij: Danas     Strana: 5

Rubrika: Društvo

Autori: V.J.

Teme: Korupcija

Naslov: Sudski izvršitelji pušteni iz pritvora, paralelno se vodi i disciplinski postupak

Krivična prijava protiv četvorice izvršitelja iz Valjeva podneta pre osam meseci

Sudski izvršitelji pušteni iz pritvora, paralelno se vodi i disciplinski postupak

Beograd- Četvorica sudskih izvršitelja iz Valjeva koji su zajedno sa bravarom Z. P. iz istog grada pre dva dana privedeni od strane policije, istog dana su i pušteni na slobodu nakon saslušanja kod zamenika višeg tužioca u Beogradu. Kako objašnjava advokatica Nevena Milinković, koja zastupa jednog od sudskih izvršitelja, krivična prijava zbog koje je njen klijent priveden podneta je pre osam meseci.

„Za to vreme niko od izvršitelja nije dobio poziv da se javi u policijsku stanicu u Valjevu i da iskaz po krivičnoj prijavi. Ti ljudi su sve vreme živeli u Valjevu i nisu ni dobili, a samim tim nisu ni izbegli, nijedan poziv za saslušanje. I pored toga, njima je pre dva dana u šest ujutru došla policija, privela ih i odvela za Beograd", ističe Milinković.

Zamenik tužioca je ukinuo policijski pritvor osumnjičenima pošto, kako se navodi u rešenju, ne postoji bojazan da se neće odazvati na poziv ovlašćenog organa i ometati dalji tok postupka. Za razliku od krivičnog postupka koji je tek došao do pokretanja istrage, disciplinski postupak protiv četvorice sudskih izvršitelja traje već osam meseci. Prema rečima advokatice Milinković, izvršitelji su suspendovani, primaju polovinu plate i redovno se odazivaju disciplinskim ročištima u osnovnom sudu u Valjevu.

Podsetimo, Odeljenje za borbu protiv korupcije, u saradnji sa Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, privelo je u utorak ujutru sudske izvršitelje iz Valjeva G. B. (49), D. J. (60), S. V. (49) i S. P. (49) zbog osnova sumnje da su počinili krivična dela zloupotreba službenog položaja i pranje novca, kao i Z. P. (48), koji se tereti za krivična dela pranje novca i pomaganje u zloupotrebi službenog položaja. Prema saopštenju MUP-a, oni se sumnjiče da su od januara 2018. do novembra 2019. godine fingirali sprovođenje izvršnog postupka, tako što su fiktivnom dokumentacijom izdavali naloge računovodstvu suda za isplatu sredstava na račun osumnjičenog bravara Z. P. na ime usluga obijanja i zamene brava na vratima koje on nije izvršio. Na ovaj način su, kako se sumnja, oštetili izvršne poverioce za 2.963.300 dinara.

V.J.

----------------------------------------------------------

Datum: 07.08.2020

Medij: Danas     Strana: 9

Rubrika: Društvo

Autori: Z. Radovanović

Teme: Korupcija

Naslov: Arsenijević: Tražiću izbore na univerzitetu

Sudponištio odluku ministra prosvete o smeni bivšeg rektora Univerziteta u Kragujevcu

Arsenijević: Tražiću izbore na univerzitetu

Kragujevac - Presudom Upravnog suda, Odeljenja u Kragujevcu, poništeno je rešenje Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja od 4. juna 2018. kojim je smenjen tadašnji rektor Univerziteta u Kragujevcu Nebojša Arsenijević. Rešenje je potpisao ministar prosvete Mladen Sarčević, a nakon toga je za v. d rektora imenovan Nenad Filipović. On je krajem 2018. godine izabran i za rektora.

U presudi veća Upravnog suda, kojim je predsedavala sudija Olga Petrović, a u koju je naš list imao uvid, pored ostalog se navodi da je rešenje resornog ministarstva o smeni Arsenijevića poništeno, zbog toga što u postupku njegovog donošenja „nije postupljeno po pravilima" i što je „činjenično stanje netačno utvrđeno".

- Meni je ovo satisfakcija za svu nepravdu koja mi je naneta. Istovremeno, ovo je, smatram, i velika stvar za čitavu akademsku zajednicu, odnosno za studente i sve časne univerzitetske nastavnike, ne samo u Kragujevcu, već širom Srbije. Nadam se da je postupanje suda u mom slučaju nagoveštaj uspostavljana pravne države u Srbiji, rekao je juče našem listu Nebojša Arsenijević.

On je napomenuo da će, posle poništenja rešenja o njegovoj smeni, tražiti raspisivanje izbora za sve organe Univerziteta u Kragujevcu, na kojima on, kako obećava, neće da učestvuje. Novi izbori na Univerzitetu, smatra on, neophodni su, pošto izbor organa te visokoškolske ustanove, nakon njegove, kako je sud utvrdio, nezakonite smene, nije mogao da bude legalan. Pojedini pravnici dovode u pitanje i pravnu validnost odluka koje je od sredine 2018. do sada donosilo rukovodstvo Univerziteta u Kragujevcu, izabrano posle nezakonite smene prethodnog rektora.

Protivbivšeg rektora kragujevačkog Univerziteta Nebojše Arsenijevića duže od godinu dana uoči smene vođena je žestoka medijska kampanja sa optužbama za navodne zloupotrebe, nepotizam i korupciju na Univerzitetu, te za bahatost i nepristojno ponašanje na rektorskoj funkciji. On je tvrdio da hajku protiv njega predvode penzionisani kragujevački univerzitetski profesori Branislav Jeremić, koji je u to vreme bio predsednikNacionalnog saveta za visoko obrazovanje i Aleksandra Janković, kao i odlazeća ministarka Slavica Đukić Dejanović, kojoj je, nakon penzionisanja, Arsenijević bio onemogućio dalji profesorski angažman na kragujevačkom Fakultetu medicinskih nauka. U tom kontekstu pominjani su i pojedinci iz kabineta predsednika Srbije Aleksandra V učića. Z. Radovanović

Novi izbori na Univerzitetu neophodni su pošto izbor organa te visokoškolske ustanove, nakon njegove nezakonite smene, nije mogao da bude legalan

  1. Radovanović

----------------------------------------------------------

Datum: 07.08.2020

Medij: Danas     Strana: 9

Rubrika: Društvo

Autori: D.D.

Teme: Korupcija

Naslov: NDBG: Mali proglašava teroristima zbog njegovih malverzacija

NDBG: Mali proglašava teroristima zbog njegovih malverzacija

Beograd - Inicijativa „Ne davimo Beograd" saopštila je juče da smatra da su selektivni spiskovi Uprave za sprečavanje pranja novca i Ministarstva finansija i zahtev za vanredno prikupljanje informacija nedopustiv pritisak na civilno društvo, nezavisne medije i pojedince koji su meta tog poteza. „Kada znamo da je na čelu Ministarstva finansija doktor za pranje novca, Siniša Mali, čije su pronevere otkrili upravo Ijudi koji su na ovom spisku, jasno je da je u pitanju zloupotreba državnih organa i pokušaja uticaja na nezavisan rad organizacija, medija i individua sa famoznog spiska", navodi se u saopštenju. Naglašeno je da posebno brine činjenica što se državna institucija poziva na član zakona koji se odnosi na sve one za koje se sumnja da su umešani u finansiranje terorizma.

„Usled ovakve zloupotrebe institucija, koje umesto da se bore protiv korupcije u svojim redovima, za koju postoje brojni očigledni dokazi, jasno je da Srbija nezadrživo ide u diktaturu za šta če posledice biti nesagledive. Mnogo puta do sada smo uićazivali na brojna kršenja zakona i propisa, između ostalog i od strane bivšeg gradonačelnika Beograda, sada ministra finansija te ovakve pokušaje pritiska smatramo osvetom i kaznom za sve koji su bili na strani istine i pravde u tim slučajevima", dodaje se u saopštenju. D. D.

D.D.

----------------------------------------------------------

Datum: 07.08.2020

Medij: Danas     Strana: 10

Rubrika: Bez naslova

Autori: V. Jeremić

Teme: Korupcija

Naslov: VLAST PROPISE MENJA, ALI NARAV NIKADA

VLAST PROPISE MENJA, ALI NARAV NIKADA

Da li će predviđene aktivnosti iz Poglavlja 23 iskoreniti nedozvoljeno komentarisanje rada sudova i tužilaštava od političara Beograd // Na papiru, Srbija na jesen planira da iskoreni politički uticaj na pravosuđe i nedozvoljeno komentarisanje rada sudova i tužilaštava, Naime, nova verzija Akcionog plana za poglavlje 23, koju je nedavno usvojila Vlada Srbije, predviđa više aktivnosti po čijem okončanju če „državni službenici i političari u potpunosti (da) poštuju sudske odluke kao i rad sudova i javnih tužilaštava".

Od više aktivnosti predviđenih ovom tačkom akcionog plana, najznačajnija podrazumeva uspostavljanje mehanizma za praćenje punog poštovanja sudskih odluka. Mehanizam, zapravo, podrazumeva održavanje tromesečnih sastanaka između predstavnika Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca sa jedne i predstavnika Narodne skupštine i Vladesadrugestrane. Ciljovakvih sastanaka biće podizanje svesti kod državnih službenika i političara o potpunom poštovanju sudova i tužilaštava, ali i da kritikovanje odluka dovodi u pitanje nezavisnost sudstva. Planom je predviđeno da se sa ovom aktivnošću počne u četvrtom kvartalu ove godine, dakle za manje od dva meseca.Takva radna grupa bi, prema planu, nakon svakog sastanka pripremala izveštaje o zaključcima i preporukama za buduća poboljšanja u oblasti poštovanja nezavisnosti pravosuđa.

Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu koji je često meta

neprimerenih komentara političara, ističe datoštojeakcionim planom nešto predviđeno nije dovoljno da ga ubedi da će doći do opipljive promene u ponašanju.

- Kada je pravosuđe u pitanju, postoji neshvatljivjaz između forme i sadržaja. Nažalost, previše puta smo videli da to što nešto piše na papiru nema bitnih posledica na stvarnost. Bez korenite promene kursa u ophođenju prema pravosuđu, tu pre svega mislim na predstavnike izvršne vlasti, stanje se neće bitnije menjati, navodi Majić.

Pored navedenih aktivnosti, Akcionim planom za poglavlje 23 predviđeno je i propisivanje jasnih procedura za javno

reagovanje Visokog saveta sudstva u slučaju političkog mešanja u sudstvo. Važeće procedure, međutim, već su popriličnojasne. Naime, važećim Poslovnikom o radu VSS-a, omogućeno je sazivanje posebne sednice ukoliko se neki sudija požali na politički pritisak. Savet, nakon sednice, obaveštava javnostozaključcima putem konferencije za medije ili objavljivanjem saopštenja.

I kao što važeće norme već

dozvoljavaju VSS-u da javno reaguje na političke pritiske, one istovremeno zabranjuju političarima da neprimereno komentarišu rad sudova i tužilaštava. Naime, upravo je kao jednu od obaveza iz poglavlja 23, Vlada Srbije još u januaru 2016. godine usvojila Kodeks ponašanja članova Vlade o granicama dozvoljenosti komentarisanja sudskih odluka. Isti kodeks, Narodna skupština usvojila je godinu i po dana kasnije.

Iztog razloga, predsednica Društva sudija Srbije Snežana Bjelogrlić navodi da novi pravilnici i radne grupe neće po sebi rešiti problem.

-To je dobar početni korak. Međutim, nikada problem nije bio u lošim normama. I do sada smo imali dobre kodekse i pravilnike, pa se situacija nije bitno promenila nabolje. Prema mom mišljenju osnovi propust svih tih dokumenata je što ne sadrže kaznenu odredbu koja bi sankcionisala nedozvoljeno komentarisanje rada suda. Samo to bi moglo nešto da izmeni pošto vidimo da javne osude, osim što sudijama znače, ne doprinose smanjenju te pojave, kaže Bjelogrlić.

Nedozvoljeno komentarisanje rada suda nije bilo retkost prethodnih godina. Više je primera u kojima su predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti podrivali poverenje u pravosuđe, od opaske predsednika Vučića „evo vam tajkuni, neka vam vode državu i sve pokradu" na oslobađajuću presudu biznismenu Miroslavu Miškoviću, do optužbe gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića da su sudije koje su oslobodile bivšeg ministra Predraga Bubala položile zakletvu „onima koji im pune džepove". Sudija Majićjeu junu 2019. godine, nakon gostovanja u emisiji Utisaknedelje,gdeje kritikovao nacrt izmena Krivičnog zakonika, narednih dana iz skupštinskih klupa optuživan za korupciju i da je „za novac pustio Gnjilansku grupu". Ovakva praksa, navodi Majić, štetna je i u zemljama

razvijene demokratije.

- Međutim, u društvima kakvoje naše, ovakva pojava razorno deluje na princippodelevlasti. Kod nas

podela vlasti nikada nije ni postojala u punom smislu reči.

Kada se kaže vlast, većina Ijudi u Srbiji pomisli na izvršnu vlast. Kada u kontekstu takvog

disbalansa, neko sa pozicija moći kritikuje sudije, građani, ali i dobar deo samih sudija je sklon da se povede za tim što je rečeno. Kada se to desi, više nema ni govora o nepristrasnom postupku. U takvoj situaciji, svako ko se u sudu nađe sa druge strane od one koju favorizuje izvršna vlast, nema nikakvog izgleda na uspeh, kaže Majić. V. Jeremić

  1. Jeremić

----------------------------------------------------------

Datum: 07.08.2020

Medij: Danas     Strana: 1,20

Rubrika: Globus

Autori: D.J.

Teme: Korupcija

Naslov: Bejrut sada „plače i vrišti“

Stanovnici glavnoggrada Libana optužuju vlasti za nemar StranažO

Bejrut sada „plače i vrišti“

Stanovnici glavnoggrada Libana optužuju vlasti za nemar

Bejrut „plače i vrišti“

Libanski ministar za javno zdravlje Hamad Hasan upozorava da je zdravstveni sektor ugrožen i da u bolnicama nema dovoljno kreveta i opreme neophodne za lečenje povređenih i brigu o pacijentima u kritičnom stanju

Bejrut - Stanovnici Bejruta besni su na vladu zbog, kako kažu, nemara koji je u utorak doveo do velike eksplozije od koje je stradalo najmanje 137 ljudi i ranjeno oko 5.000, dok se desetine njih i da-Ije vode kao nestale. „Bejrut plače, Bejrut vrišti, ljudi su histerični i uplašenf, geIa je frlmska producentkinja Džud Čebab za Bi-Bi-Si, i zatražila da odgovorni budu izvedeni pred lice pravde. „Znala sam da nas sve vreme predvode nekompetentni ljudi i nekompetentna vlada. Ali, reći ću vam nešto - to što su sada uradili je apsolutno zločin“, kaže Džud Hmeuči Nun, stanovnica Bejruta koja je trenutno u bolnici.

Libanske vlasti su juče dale četiri dana istražnom odboru da utvrdi odgovornost za eksplozije u kojima je razoren Bejrut, a u zemlji je na snagu stupilo dvonedeljno vanredno stanje. „Jutros je doneta odluka o formiranju istražnog odbora koji ima najviše četiri dana da podnese detaljni izveštaj o odgovornosti. Odbor sudija će kazniti odgovorne za ovaj užasni zločin nemara“, izjavio je juče libanski ministar spoljnih poslova Šarbel Vebe. Vlada je naredila kućni pritvor za osobe odgovorne za to što je su u bejrutskoj luci godinama bile uskladištene velike količine amonijum nitrata, supstance koja ulazi u sastav đubriva, ali i eksploziva. Prema vlastima, katastrofu je izazvao požar u skladištu gde je držan amonijum nitrat.

Amnesti internacional i Hjuman rajts voč (HRW) su zatražili nezavisnu istragu eksplozije i saopštili da vlada „ozbiljna zabrinutost o sposobnosti libanskog pravosuđa da samostalno sprovede kredibilnu i transparentnu istragu'. Istraga ima za cilj da otkrije kako se desilo da je 2.750 tona izuzetno eksplozivnih hemikalija koje se koriste za đubrivo, stajalo uskladišteno u luci šest godina, a da tim povodom ništa nije preduzeto.

Snage bezbednosti su „zapečatile" široko područje oko mesta eksplozije, dok su spasilački timovi tragali za telima i preživelima ispod ruševina, a čamci pretraživali priobalje. Vojni buldožeri uklanjali su juče ruševine kako bi mogli da se otvore putevi oko razrušene luke. Procenjuje se da će gubici od eksplozije iznositi od 10 do 15 milijardi dolara, rekao je guverner Bejruta Marvan Abad, dodavši da je gotovo 300.000 ljudi sada bez krova nad glavom pošto su brojne zgrade u okolini luke razrušene u eksploziji. Ministar spoljnih poslova Nemačke Hajko Mas izjavio je juče da je jedna zaposlena u ambasadi Nemačke u Bejrutu poginula od „posledica eksplozije u svom stanu“.

Libanski ministar za javno zdravlje Hamad Hasan upozorava da je zdravstveni sektor ugrožen i da u bolnicama nema dovoljno kreveta i opreme neophodne za lečenje povređenih i brigu 0 pacijentima u kritičnom stanju. „Bejrutu je neophodna hrana, odeća, mesta za stanovanje i materijal za ponovnu izgradnju zgrada koje su uništene“, rekao je on za Bi-Bi-Si.

Ministar ekonomije Raul Neme kaže da će zemlja bar delimično morati da se osloni na međunarodnu pomoć za obnovu. „Kapaciteti države su veoma ograničeni, kao i oni u centralnoj banci 1 ostalim bankama. Mi ne plivamo u dolarima", rekao je on za Skaj njuz Arabija. Pomoć je već počela da pristiže iz brojnih zemalja koje su je ponudile, uključujući Francusku, Nemačku, Rusiju, Tunis, Tursku, Iran, Katar, Veliku Britaniju, kao i Evropsku uniju.

Luka Bejrut i carina su ozloglašene kao najkorumpiranije i najlukrativnije institucije u Libanu gde razne frakcije i političari, uključujući proiranski ekstremistički Hezbolah, imaju uticaja. Vlasti su zatvorile luku u kojoj je eksplozija ostavila krater prečnika 200 metara, a iz silosa se rasule žitarice. Procenjuje se da je u luci bilo uskladišteno 85 odsto žitarica kojima je zemlja raspolagala. U Libanu, koji većinom zavisi od uvoza, razaranje luke i kriza zbog nedostatka gotovog novca podstakli su strah od nestašica.

D.J.

Makron: Neophodne su reforme

Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je juče po dolasku u Bejrut da želi da organizuje međunarodnu pomoćza Liban, pozivajući istovremeno libanske vođe da ne čekaju sa reformama. „Pomoći ćemo da se narednih dana organizuje dodatna pomoć na francuskom i evropskom nivou", rekao je Makron, koga je po dolasku u Bejrut dočekao predsednik Libana Mišel Aun. „Želim da organizujem evropsku saradnju i širu međunarodnu saradnju", dodaojefrancuski predsedniki prvi šef države koji je došao u Liban posle eksplozija. Makron, koji setokomjednodnevne posete sastao sa glavnim libanskim političkim liderima, pozvao ih je da što pre sprovedu.

„Danas je prioritet pomoć, bezuslovna pomoć narodu. Ali ima zahteva koje Francuska traži mesecima, godinama, neophodne reforme u određenim sektorima", rekaoje Makron navodeći konkretno sektor struje. On je rekao da će Liban nastaviti da propada ako se ne sprovedu te reforme. Rekao je da želi da ima iskren dijalog sa libanskim zvaničnicima jer pored eksplozije zna se da je kriza u zemlji ozbiljna, da implicira istorijsku odgovornost rukovodstva. Beta

----------------------------------------------------------

Datum: 07.08.2020

Medij: Danas     Strana: 16

Rubrika: Ekonomija

Autori: MitjanaN. Stevanović

Teme: Korupcija

Naslov: Da li je privatizacija bila kriminogena, burazerska, tajkunska ili neokolonijalna

Ni Ministarstvo privrede nema podatke o tome kolikoje država prihodovala odprodaje društvenih preduzeća

Da li je privatizacija bila kriminogena, burazerska, taikunska ili neokoloniialna

Beograd ¦ Ni Ministarstvo privrede, koje je 2015. godine preuzelo bazu podataka i statistiku Agencije za privatizaciju, ne zna koliko je novca u državni budžet ušlo od prodaje preduzeća na aukcijama ili tržištu kapitala, jer ni posle mesec dana od postavljenih pitanja nismo dobili odgovor na to pitanje od njih.

Prema rečima konsultanta Branka Pavlovića, reč je o 5,5 do 6,5 milijardi evra a taj iznos stigao je delom od prodaje koja išla preko Agencije, drugi izvor bio je preko Ministarstva fmansija od prodaje banaka i osiguravajućih društava a treći od prodaje imovine kroz stečajne postupke. U svakom slučaju, iznos nije impresivan a malo je onih koji bi privatizaciju u Srbiji ocenili kao uspešnu. Pri tom, ni jedan od ciljeva proklamovanih u preambuli Zakona o privatizaciji iz 2001. godine - nove tehnologije i rast zaposleniosti - nije ostvaren, a umesto napretka i rasta proizvodnje, taj proces se najčešće u javnosti karakterisao kao pljačkaški, kriminogeni, korupcijski, tajkunski... Pavlović tvrdi, pre svega - neokolonijalni sa predviđenim stepenom korupcije.

- Izabrali smo pogrešan model. Od zakona iz 2001. mnogo je bolji bio model iz 1997, jer je dozvoljavao da zaposleni i građani budu većinski vlasnici kompanija i zadržao je jedan broj strateških preduzeća koja nisu za prodaju. Tak model jeste imao svoje nedostatke, omogućavao je direktorima da fmgiraju i preko zaposlenih ili „svojih ljudi“ steknu većinsko vlasništvo, to je trebalo korigovati i proširiti krug preduzeća koja ne mogu tek tako da se dalje otuđuju, ali je u osnovi bio mnogo ispravniji. Model iz 2001. godine bio je nametnut spolja. Ne kažem da je naša pamet bila glupa, ali jeste u delu da je prihvatila uticaj stranih konsultanata koji su sledili razrađeni mehanizam kako jednu zemlju dovesti u kolonijalni položaj. Kod nas se obično govori o tajkunima, ali ne, glavni kajmak otišao je strancima - tvrdi Pavlović i dodaje da smo taj pogrešan model i mi sami „unapredili“ i primenili na način koji je bio visoko koruptivan i nestručan, tako da smo napravili u privatizaciji sve greške koje su se mogle napraviti. Na kraju, napominje, propisi o privatizaciji pretvorili su se u otvorenu mogućnost korupcije jer smo uveli direktnu pogodbu za sve ono što vlada proglasi da je od strateške važnosti.

I profesor Danilo Šuković iz Instituta društvenih nauka kaže da je u gotovo svim zemljama privatizacija bila problematična, jer se vršila u vreme raspada starog sistema i njegovih institucija, dok novi još nije uspostavljen.

- Posledica je da, bez obzira na model, privatizaciju prati korupcija, koja je uz nedostatak institucija omogućavala da se dođe do svojine, pa je cilj da se dobije pravi, poželjni vlasnik, malo gde ostvaren. Ali, i takva privatizacija omogućila je da u međuvremenu ojača privatni sektor a on je od ključne važnosti za razvoj otvorene tržišne privrede. Ni jedan drugi model nema šansu da bude uspešan, ako ne postoji slobodno tržište i institucije koje to podržavaju. Mora da postoji konkurencija a toga nema bez privatnog vlasništva. Drugo je pitanje koliko su izgrađene institucije koje bi sve to trebalo da prate, ali da je ostao državni sektor, on ne bi imao perspektivu ni u izgradnji demokratskog društva ni na planu ekonomske efikasnosti kaže Šuković.

On ističe da prihod ostvaren iz prodaje državnih i društvenih preduzeća nije bio primarni cilj, već sticanje vlasnika čije će upravljanje biti efikasnije.

- Ta zarada je svuda bila ispod očekivanja, pre svega zbog korupcije i zato što je proces išao dosta stihijno. Podsetiću vas da je Fridman, najveći zagovornik neoliberalnog koncepta i slobodnog tržišta, na kraju priznao da je bila greška toliko insistiranje na privatizaciji jer tako složeni proces ne može da se dobro odvija ukoliko nema institucija. To je bila greška u koracima koja je svuda napravljena, kod nas pogotovu, jer je trebalo prvo izgraditi mehanizme koji će sprečiti pljačku i otimanje imovine - objašnjava Šuković i dodaje da privatizacija jeste bila nužna jer uz dobre institucije omogućava konkurenciju i slobodno tržište bez kojih nema efrkasne ekonomije, ali da to mora da upotpunjuje država čvrstim mehanizmima socijalne zaštite stanovništva, zdravstva i obrazovanja.

MirjanaN. Stevanović

  • Od prodaje firmi, banaka i

osiguravajućih kuća, kao i imovine iz stečaja država je zaradila između 5,5 i 6,5 milijardi evra

Sistemska greška

Na pitanje da li je Agencija bila samostalna u privatizaciji ili pod uticajem vlasti i Ijudi iz senke, Branko Pavlović kaže da se to menjalo.

„Suština je da su Ijudi selektirani da ne vide nikakav problem u tome što sprovode inostrane ili tajkunske interese, nemate tenziju kod onih koji to rade, iako su po zakonu sva ovlašćenja bila na direktoru Agencije, a ministarstvo vršilo kontrolu zakonitosti, ne i celishodnosti. Međutim, razdvajanje sam ja u jednom trenutku uspeo da sprovedem, to je bio i uslov da dođem na to mesto, ali sam očigledno bio greška sistema, strano telo i zadržao sam se na funkciji direktora svega tri meseca. Postalo je jasno da Agencija ne sprečava nego omogućava korupciju", kaže Pavlović.

Republika Srbija

Ministarstvo kuEture i informisanja Projekatje sufinansiran iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa kojije dodelio sredstva.

----------------------------------------------------------

Datum: 07.08.2020

Medij: Danas     Strana: 1,7

Rubrika: Politika

Autori: Z. Miladinović

Teme: Informacije od javnog značaja

Naslov: Koliko je pokojnika imalo koronu?

II / U I I J

Koliko je pokojnika imalo koronu?

Strrn

Niška JKP Gorica riije saopštila podatke o sahranjivanju u metalnim sanducima odpočetka epidemije nipoZakonu o informacijama odjavnogznačaja

Koliko je pokojnika imalo koronu?

Niš - Niško pogrebno preduzeće Gorica je, odgovarajući na zahtev Danasa podnet po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, saopštilo da „pe poseduje evidenciju" o broju sahranjivanja uz primenu mera koje važe za preminule od zaraznih bolesti, kao što je korišćenje metalnih posmrtnih sanduka, od početka epidemije korona virusa.

Deo medija, među kojima i naš list, prethodno je iz nezvaničnih izvora dobio dokument iz kapele Gorice, čija autentičnost nije negirana, u kojem se mogu videti takvi podaci.

„Izjašnjavamo se da JKP Gorica ne vodi takvu vrstu evidencije, zbog čega nije u mogućnosti da pruži tražene informacije i dokumenta. Tražene infromacije i eventualni uvid u određena dokumenta mogli biste dobiti od Miničkog centra u Nišu i Štaba za vanredne situacije na teritoriji grada Niša, navodi se u odgovoru Gorice na zahtev našeg lista, koji je potpisala v. d. direktora Dragana Stevanović, i dodaje da je osnovna delatnost preduzeća „uredno vršenje sahranjivanja na dostojanstven način, bez prikupljanja dodatnih i sporednih podataka vezanih za uzrok smrti pokojnika“.

Odgovor je stigao posle skoro 40 dana od upućivanja zahteva u kojem tražimo informacije, kao i dokumenta iz kojih se može videtibroj sahranjivanja koja su realizovana uz primenu mera koje važe za preminule od zaraznih bolesti, poput metalnih sanduka i drugih mera, u periodu od 6. marta do 25. juna ove godine, na svim grobljima kojima upravlja JKP. Zbog uskraćivanja ovakvih podataka juče smo uputili žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

U dokumentu iz kapele Gorice koji nam je prethodno nezvanično dostavljen navodi se da je od 25. marta do 1. maja ove godine u kapeli tog preduzeća bilo 666 „prijema" preminulih, od kojih 306 „nezaraznih“ i 360 onih iznad čije kolone stoji oznaka „kogopa zarazno“. U dokumentu su ovakvi podaci navedeni po danima. Prema izvorima Danasa, nakon pojavljivanja ovih podataka u pojedinim medijima, u Gorici je navodno vođena „interna istraga“ o tome ko ih je dostavio.

Predzan broj preminulih sa potvrđenom Š suspektnom korona infekcijom u Nišu, inače, još uvek nije moguće saznati. Uprava niškog KC je početkom prošlog meseca jasno kazala da ukupan broj umrlih u njegovim kovid objektima od početka epidemije neće ni saopštavati, pošto KC „za to nije nadležan“, već je to „isključiva nadležnost" vladinog Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti, kojem ta ustanova šalje takve podatke „svaki dan i promptno“. Gradski štab je, takođe, više puta obznanio da „nije nadležan" za saopštavanje ovakvih podataka

  1. Miladinović

Gorica ima

podatke o broju prodatih kovčega Naši izvori su juče kazali da Gorica „poseduje podatke o broju prodatih limenih kovčega", iz kojih se može „izvesti" broj sahrana pokojnika sa potvrđenom ili suspektnom koronom od početka epidemije. Bezmalo svi limeni kovčezi su u tom periodu prodati porodicama preminulih u kovid bolnicama, pošto broj svih drugih koji su sahranjeni na taj način „ni u redovnim uslovima ne prelazi par procenata". U takvim kovčezima se, inače, sahranjuju umrli i od drugih zaraznih bolesti, pokojnici u zidanim grobnicama ili oni čiji srodnici to izričito zahtevaju.

----------------------------------------------------------

Datum: 07.08.2020

Medij: Informer     Strana: 5

Rubrika: Udarne vesti

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: MILO KRADE IZBORE!?

DIKTATOR OCAJNICKI POKUSAVA DA SACUVA VLAST

MILO KRADE IZBORE!? Glasačke listiće štampa firma njegove saradnice

Crnogorski diktator Milo

Đukanović, po svemu sudeći, planira da najstrašnije pokrade predstojeće parlamentarne izbore, koji su zakazani za 30. avgust!

Državna izborna komisija Cme Gore (DIK) štampanje glasačkih listića poverila je firmi ‘Merkator intemešenel’ iz Bijelog Polja, čija je vlasnica Nemša Omerhodžić kandidat za poslanika na izbornoj listi ‘Odlučno za Crnu Gom - DPS Milo Đukanović’!?!

Kako je zvanično saopšteno, pomenuta firma dala je znatno povoljniju ponudu od ostalih učesnika na tenderu, zbog čega je izabrana jednoglasnom odlukom članova DIK. Ovo je, međutim, klasičan sukob interesa koji ceo izborni proces dovodi u pitanje i omogućava akza poslanika na listi 'Mir je naša nacija', ocenjuje da odlazeći autokratski režim iz golog straha pokušava da švercerskim i kriminalnim postupcima prekroji izbornu volju građana.

- To potvrđuje i ovaj skandal. Sad je jasno zašto je cena štampanja drastično jeftinija od ostalih ponuđača i zašto je DIK doveden u zabludu. Očigledno da je ponuda veštački spuštena kako bi firma Nemše Omerhodžić po svaku cenu dobila posao. Očigledno je da je DPS spremio još jednu prevaru. Uputićemo prigovor DIK i zahtev da se zbog sukoba interesa poništi odluka i sprovede novaprocedura - naglašava Pavićević.

Na drugoj strani, portparol NSD Marko Kovačević kaže da Đukanovićev DPS želi da unese paniku među biračima.

- Milovci se služe nameštanjem poslova za privatne firme u kojima njihovi članovi imaju udela i zato što je trenutno ekonomski kolaps u zemlji i polako svima ponestaje sredstava za život. Građani će 30. avgusta odlučiti da li će ekonomski da pomažu i oporavljaju funkcionere i prijatelje DPS ili sebe i svoje porodice - kaže Kovačević. M. DOBROMIROVIĆ

Dajković: Milo krade izbore pomoću Šiptara Crnogorski politički aktivista Vladislav Dajković tvrdi da Đukanovićev režim pokušava da pokrade izbore tako što Šiptarima sa Kosova

i iz Albanije izdaje privremene lične karte kako bi mogli da glasaju. Dajković je, da bi to dokazao, snimio stotine Ijudi koje stoje u redovima ispred policijske stanice u Podgorici.

----------------------------------------------------------

Datum: 07.08.2020

Medij: Politika     Strana: 3

Rubrika: Svet

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Bejrut ne prestaje da broji žrtve

Bejrut ne prestaje da broji žrtve

Katastrofalna eksplozija u bejrutskoj luci ubila je, prema poslednjem izveštaju, najmanje 157 osoba i ranila više od 5.000 ljudi. Za te brojeve se očekuje da će rasti pošto se još mnogo osoba vodi kao nestalo.

Osim njihovog spasavanja, trenutno je prva briga obezbeđivanje hrane za Libance. Nestašica je gotovo neminovna, pošto je eksplozija uništila i glavno skladište žitarica u zemlji koja između 80 i 90 odsto potrebne hrane nabavlja uvozom. Sa zemljom je sravnjena i luka preko koje se taj uvoz odvijao, dok preostale nemaju dovoljan kapacitet da nadomeste njeno odsustvo. Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija (FAO)

U eksploziji je

nastradalo najmanje 157 osoba, dok je više od 5.000 povređeno

upozorio je na to da je veoma lako moguć i drastičan skok cene hrane, javlja Rojters. Liban je i dosad bio u ekonomskoj krizi, koja je polovinu stanovništva gurnula u siromaštvo i gotovo svima u zemlji otežala da podmire cene hrane koje su rasle zbog inflacije. FAO se priprema za prikupljanje humanitarne pomoći za Libance kojima je ona potrebna. Prema novim procenama, šteta načinjena eksplozijom, računajući tu i njene ekonomske posledice, neće iznositi manje od 15 milijardi dolara.

Nakon što su u kućni pritvor stavljeni lučki zvaničnici, pod čijim je staranjem, u jednom skladištu, bilo 2.700 tona visokozapaljivog i eksplozivnog amonijum-nitrata, za koji istraga ukazuje da se detonirao kad ga je zahvatio požar, novih podataka o krivcima za stravičnu nesreću nema. Istražitelji su, prenosi Al Džazira, dobili četiri dana da iznesu svoje nalaze. Izmeren je krater nastao eksplozijom: dug je bezmalo 124 metra, prema Si-En-Enovoj analizi satelitskih snimaka, što znači da se proteže više nego jedan fudbalski teren. Prema drugoj proceni, razorna moć eksplozije bila je veća od one koju ima američka „majka svih bombi”, najmoćnija u njihovom i bilo čijem arsenalu. Smatra se i da je detonacija u Bejrutu imala desetinu snage nuklearnih bombi iz Hirošime i Nagasakija, to jest da je ovo bila treća najužasnija eksplozija koja se ikada dogodila.

Sudeći po izveštajima raznih svetskih medijskih kuća iz Bejruta, Libanci su ovom tragedijom skrhani, ali i besni na predstavnike vlasti zbog nemara, pošto se za ogromnu količinu eksplozivnog materijala u luci, gde je bio magacioniran čitavih šest godina, znalo, ali ga nadležni nisu uklonili niti dovoljno obezbedili. Zbog ogorčenosti na nesposobnost u vođenju države, jedna libanska vlada je jesenas već pala. I protiv aktuelnog kabineta se iz istog razloga demonstriralo na ulicama. Francuski predsednik Emanuel Makron je juče u Bejrutu ponudio pomoć, ali je podsetio i na raniji zahtev svoje zemlje, predstavnika donatora koji su 2018. godine obećali Libanu 11 milijardi dolara, da reformiše svoje javne službe i zaustavi korupciju.

Pomalo ironično, ova tragedija je odložila donošenje presude četvorici članova pokreta Hezbolah optuženih za ubistvo premijera Rafika Haririja 2005. godine počinjeno na istom mestu, u bejrutskoj luci, takođe eksplozivom. Umesto sutra, presuda će biti oglašena 18. avgusta. Na takav potez se sud u Hagu, koji radi uz podršku Ujedinjenih nacija, odlučio iz poštovanja prema poslednjim žrtvama, kako je objavljeno. Suđenje ovoj četvorki izazivalo je veliku napetost u Libanu, gde je Hezbolah jedan od činilaca vlasti, i za presudu se očekivalo da će biti „bomba” koja će potresti zemlju. V. V.

----------------------------------------------------------

Datum: 07.08.2020

Medij: Politika     Strana: 15

Rubrika: Srbija

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije/Korupcija

Naslov: Rektor Nebojša Arsenijević nezakonito smenjen

Rektor Nebojša Arsenijević nezakonito smenjen

Na potezu je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, čije je rešenje poništio Upravni sud, navodi aktuelni rektor Univerziteta u Kragujevcu Nenad Filipović

Kragujevac - Upravni sud je poništio pravno neutemeljeno rešenje Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkograzvoja kojim je Nebojša Arsenije vić juna 2018. godine razrešen funkcije rektora Univerziteta u Kragujevcu. Presudom veća, kojim je predsedavala sudija Olga Petrović, usvojena je Arsenijevićeva tužba, a Ministarstvu prosvete. nauke i tehnološkog razvoja je naloženo da donese novo rešenje koje će biti usklađeno sa zakonom.

„U tužbi podnetoj ovom sudu, tužilac je osporio zakonitost rešenja tuženog organa, jer u postupku donošenja rešenja nije postupljeno po pravilima postupka i činjenično stanje je netačno utvrđeno”, navedeno je u presudi koja je dve godine posle dramatične smene Arsenijevića sa mesta rektora Univerziteta u Kragujevcu ponovo uzburkala akademske krugove u ovom gradu.

- Presuđeno je u moju korist, ali ja se nisam borio za sebe nego za slobodan univerzitet koji treba da služi studentima, a ne nekom ministarstvu i ljudima na vlasti koji su uzurpirali državu kaže Arsenijević u izjavi za „Politiku”.

Prema Zakonu o visokom obrazovanju, nadležno ministarstvo može da smeni rektora ako je ovaj pravosnažno osuđen za krivično delo protiv polne slobode, falsifikovanja službene isprave i primanje mita, ili ako je učinio težu povredu profesionalne etike. U slučaju Arsenijevića, kako je to utvrdio Upravni sud, nije bio ispunjen nijedan od ovih uslova. Sud je osporio i samu proceduru postupka razrešenja s funkcije, zbog čega je tuženoj strani i naloženo da „otkloni učinje nu povredu pravila”.

- Iz presude se vidi da je ponovo na potezu Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja čije je rešenje poništio Upravni sud - navodi u razgovoru za naš list aktuelni rektor Univerziteta u Kragujevcu Nenad Filipović.

Kragujevački advokati kojima smo se obratili za mišljenje, presudu Upravnog suda tumače kao poziv da se situacija na Univerzitetu u Kragujevcu vrati u zakonito stanje, pre imenovanja rektora Filipovića, ali takvo tumačenje otvara brojne dileme, pre svega zbog protoka vremena.

- Jasno je da sam smenjen nezakonito i da je sadašnjc rektor nelegitimno izabran, ali vreme ne možemo vratiti. Zato na Univerzitetu u Kragujevcu treba hitno raspisati izbore. To je jedini izlaz iz ove protivpravne situacije - smatra Arsenijević.

Formalni postupak za razrešenje Nebojše Arsenijevićapokrenutje 2018. godine, ali su napadi na smenjenog rektora krenuli još 2017, kada ga je grupa profesora optužila za nepotizam, mobing zaposlenih i finansijske malverzacije. Agencija za borbu protiv korupcije preporučila je Arsenijevićevo razrešenje s funkcije, a pojedini mediji su iz dana u dan izveštavali o dešavanjima na Univerzitetu u Kragujevcu.

Slučaj „bahatog rektora”, kako su pisale neke novine, podelio je akademsku zajednicu na protivnike Arsenijevića i one koji ga podržavaju, dok su na društvenim mrežama pljuštale međusobne optužbe i uvrede. Akteri izrođene afere postali su i pojedini državni funkcioneri, a kao kreatora „brutalne kampanje” koja se vodi protiv njega, Arsenijević je imenovao ministarku Slavicu Tjukić Dejanović.

U žestokoj borbi dve suprotstavljene strane nisu pošteđeni ni članovi porodica. Tako je Aleksandru Arsenijeviću, sinu smenjenog rektora, jula 2018. godine poništen doktorat, nakon čega je ostao i bez posla na Fakultetu medicinskih nauka. Upravni sud je nedavno poništio i to rešenje Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a mladi Arsenijević je u međuvremenu doktorirao po drugi put. Brane Kartalović

----------------------------------------------------------

Datum: 07.08.2020

Medij: Politika     Strana: 12

Rubrika: Ekonomija

Autori: kaže on.

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Korona nije usporila ulaganja u tri grada u Srbiji

Korona nije

usporila ulaganja u tri grada u Srbiji

Valjevo, Kraljevo, Sremska Mitrovica - Ekonomske posledice virusa korona nisu uzdrmale realizaciju investicionih planova u Kraljevu, Valjevu i Sremskoj Mitrovici, rekli su za Tanjug gradonačelnici ovih gradova.

Gradonačelnik Valjeva Slobodan Gvozdenović kaže da su realizovane investicije predviđene za 2020. čije je finansiranje bilo iz gradskih sredstava. Pre svega tu su ulaganja u putnu infrastrukturu, kako na seoskim područjima, tako i rekonstrukcija kolovoza u nekim gradskim ulicama, kaže on.

- Kapitalne investicije su pripremljene, a pre svega put kroz industrijsku zonu, koji bi trebalo da poveže sada već punu industrijsku zonu sa novom industrijskom zonom od 24 hektara koju je grad kupio 2017. godine bez dinara zaduženja - dodao je on.

Ta nova zona iz budžeta je ovaj grad, sa putem, eksproprijacijom, planovima i opremanjem, koštala 285 miliona dinara iz budžeta. - Grad Valjevo prestaće da bude zadužen, i to je sada najznačajnija stvar. Tada ističe kredit uzet pre desetak godina za kupovinu industrije zone

Kovid 19 odlaže prihode grada od poreza na zarade, pa ćemo tokom septembra proceniti finansijsku situaciju

i planirati dalje investicije

Stefil - kaže Gvozdenović i dodaje da je gradski budžet prošle godine, prema proceni agencije Mudi, bio jedan od tri najbolja u Srbiji.

Gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić za Tanjug kaže da se u tom gradu nastavlja realizacija investicija „Leonija” i TAI grupe. - Gradi se fabrika „Leoni”, koja će proizvoditi kablove za automobilsku industriju, a sada već oni zapošljavaju više od hiljadu radnika. U turskoj TAI grupi radi više od 500 radnika. Do 2023. godine u ove dve fabrike radiće ukupno sedam i po hiljada radnika - rekao je Terzić.

Dodaje da novo zapošljavanje preko poreza na zarade puni i gradski budžet, pa se od tog novca gradi komunalna infrastruktura za bolji život Kraljevčana.

Gradonačelnik Sremske Mitrovice Vladimir Sanader ističe da je do sada kroz javno privatno partnerstvo realizovana investicija u seosku putnu infrastrukturu. Po svim selima urađene su ulice koje do sada nisu imale asfalt, a ukupna vrednost radova je preko 350 miliona dinara.

- Korona odlaže prihode grada od poreza na zarade, pa ćemo tokom septembra proceniti finansijsku situaciju i planirati dalje investicije - kaže Sanader i dodaje da očekuje manje novca u budžetu zbog epidemije kovida 19.

On ističe da je izvesno da će od septembra početi realizacija javno-privatnog partnerstva kroz kompletne zamene javnog osvetljenja. - To je veliki posao jer treba zameniti 10.000 sijalica i uvesti led rasvetu, ali će ga ušteda energije isplatiti -

kaže on.

----------------------------------------------------------

Datum: 06.08.2020

Medij: Nova S

Rubrika: Pregled dana/Nova S

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Poslovanje Telekoma

SpikerNikad veći novac u rukama građana Srbije preko plata, penzija ili državnih rezervi. To slušamo skoro svaki dan od predsednika zemlje i od članova Vlada. Veliki novac građani imaju i u regionalnom lideru u telekomunikacijama, kako ga često predstavljaju, Telekomu Srbija. Telekom nije javno preduzeće, već akcionarsko društvo koje za svoje poslovanje odgovara svojim akcionarima, a većinski akcionari Telekoma su država i građani Srbije. Međutim, građani najmanje znaju kako, zašto i na šta Telekom troši njihov novac. Više od Žane Bulajić.ReporterTelekomunikacioni regionalni gigant, kako kažu uprava ili preduzeće koje sigurno klizi u stečaj, kako tvrde neki kritičari rada Telekoma Srbije. Preduzeće u javnoj svoji ili akcionarsko društvo koje samo svojim akcionarima polaže račune. U imenu stoji da je akcionarsko društvo, ali najveći akcionar su država Srbija koja još uvek pripada njenim građanima i njeni građani koji su vlasnici dela akcija.Čedomir Čupić, bivši član Agencije za borbu protiv korupcijeKad je u pitanju Telekom, pošto je to javno dobro, znači to je nešto što je vezano za javni interes, odnosno interes svih građana. To treba da bude potpuno javno pruženi svi podaci oko toga kojim kapitalom raspolaže trenutno, kako se ceni taj kapital na tržištu, kao i sve ono što je vezano za bilo kakve kupovine ili bilo kakva ulaganja, znači to treba da prosto građani budu upoznati, a posebno da daju mišljenja stručna javnost.ReporterOd pre dve godine od avgusta 2018. godine ovo preduzeće je krenulo ono što menadžment zove novi incesticioni ciklus, a konkurencija i deo javnosti agresivno i netransparentno preuzimanje tržište koje služi da bi se neki ljudi obogatili, a sam Telekom na koncu pao u stečaj. Iako poslovnu 2019. godinu završavaju sa dugom prema bankama od preko 1.1 milijardu evra, što treba vratiti u narednih 5 godina, i sa dugovanjima poveriocima koji prelaze 400 miliona evra vrednosti obrtne imovine firme, u Telekomu ne vide bilo kakav problem. News Max Adria zatražila je od Telekoma da nam obezbedi razgovor sa nekim od nadležnih. Umesto sagovornika, uprava Telekoma u pisanoj formi je odgovorila na naša pitanja.Telekom SrbijaTelekom Srbija je profitabilna i likvidna kompanija. 2019. godine poslovni prihodi iznosili su 1.11 milijardi evra, a ove godine očekuje se njihov porast od 10%. EBITDA, odnosno profit pre nego što se oduzme kamata, porez na dobit i amortizacija, iznosio je 410 miliona evra, dok je ove godine predviđen rast od dodatnih 20%. Sve ovo ukazuje da kompaniji ovakve veličine i sa ovakvim rezultatima poslovanja regulisanje preuzetih obaveza ne predstavlja nikakav problem. ReporterS druge strane oni koji prate poslovanje Telekoma poslebno u poslednje dve godine ističu netransparentno poslovanje na polju kupovanja manjih kablovskih provajdera, Kopernikusa, Radio Sektora i drugih na koje je potrošeno stotine miliona evra.Goran Radosavljević, FEFAMene mnogo više brine investiciona politika kompanije, u šta investira i kako investira i šta kupuje i zbog čega toliko plaća to što kupuje, nego samo poslovanje u ovom trenutku, jer Telekom je posluje u sektoru koji je visokofrenkventan, visokoprofitabilan, konkurenti su prošle godine ostavili profit.ReporterPored toga osporava se način na koji je Telekom investirao u polje plasiranja sadržaja, bilo kroz igrani program, bilo kroz podršku osnivanja novih kanala.Čedomir Čupić, bivši član Agencije za borbu protiv korupcijeKad se god nešto krije, znači otvara se sumnja da se obavljaju neki nelegalni poslovi, da neko ima lične koristi ili posebne koristi i čim to imate, znači nešto nije u redu. Sve ono što pripada građanima svim, znači opštem javnom interesu, ne sme nijedan jedini detalj da bude skriven ni da se u ime bilo kakve poslovnosti ili ne znam čega da se to krije. Tako se ustvari čuva javno dobro.ReporterNa pitanje News Max Adria iz kojih izvora će pokriti potraživanja poverilaca koja u velikoj meri prevazilaze imovinu preduzeća, u Telekomu kažu da ova kompanija nema problem sa likvidnošću.Telekom SrbijaPodaci iz finansijskog izveštaja na koje vi ukazujete odnose se na dugoročne kredite poslovnih banaka kod kojih je Telekom Srbija na dan 31.12.2019. imao više od 71 miliona evra ugovorenih, a još nepovučenih sredstava.ReporterKada ih javnost poziva da na otvoren način govore o svom poslovanju iz Telekoma kažu da bi na taj način bilo ugroženo njihovo poslovanje, jer bi konkurencija imala podatke koje sama ne daje. Opet, kada govore o tome da ipak imaju neku važnost za Srbiju i njene građane, govore da su državna firma i da takav resurs treba da ostane u rukama građana. Čiji je onda naš Telekom i da li danas vredi više nego pre par godina kada je država odustala od njegove prodaje?Žana Bulajić, News Max Adria.                        

----------------------------------------------------------

Datum: 06.08.2020

Medij: TV Studio B

Rubrika: Vesti 21/Studio B

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Betonirano skoro 90% staničnog platoa nove autobuske stanice

Do kraja 2020. deo saobraćaja sa BAS-a biće izmešten na Novi Beograd, poručio je zamenik gradonačelnika Goran Vesić.reko puta „buvljaka“ u Bloku 42 na Novom Beogradu gradi se nova autobuska stanica, betonirano je skoro 90 odsto staničnog platoa, postavljeni šipovi za novu staničnu zgradu, rade se i pristupne saobraćajnice, a već do kraja godine tu će biti izmešten deo saobraćaja sa Beogradske autobuske stanice (BAS).To je za Tanjug izjavio zamenik gradonačelnika Goran Vesić i podsetio da novu autobusku stanicu u Bloku 42 o svom trošku gradi kompanija BAS, na osnovu ugovora o javno-privatnom partnerstvu sa Gradom Beogradom koji je obezbedio lokaciju, priključke i pristupne saobraćajnice.

----------------------------------------------------------

Datum: 06.08.2020

Medij: novosti.rs

Link: https://www.novosti.rs/beograd/vesti/907416/apeks-pristati-manje-sekretarijat-javni-prevoz-priprema-odabir-novog-partnera-naplate-karata

Autori: @Novostionline

Teme: Javne nabavkeprivatno partnerstvo

Naslov: DA LI ĆE "APEKS" PRISTATI NA MANjE? Sekretarijat za javni prevoz priprema odabir novog partnera naplate karata

SEKRETARIJAT za javni gradski prevoz uskoro bi trebalo da raspiše javnu nabavku za izbor partnera za naplatu karata i upravljanje vozilima, pošto ugovor sa "Apeksom" odnosno "Bus plusom", ističe 20. septembra.Prema važećem ugovoru, "Apeksu" je pripadalo 8,53 odsto prihoda ostvarenih prodajom karata, dok će Grad sada najverovatnije tražiti partnera koji bi pristao na 7,92 odsto. Da li će "Apeks" prihvatiti nižu ponudu ili će se pojaviti neko drugi, za sada je nemoguće prognozirati. Na pitanje hoće li konkurisati na novom tenderu, kažu da će odluku o učešću na javnoj nabavci doneti većinski osnivač ove firme - turska kompanija "KentKart". Navode i da će odluka o prihvatanju procenta od 7,92 odsto zavisiti od uslova tendera. GROČANI NAJVIŠE PUTUJU STUDIJA Saobraćajnog fakulteta pokazala je da se javnim prevozom najviše kreću žitelji 3. i 4. zone, odnosno prigradskih opština. Tako Gročani obave 20.066 kretanja u danu, dok Lazarevčani najviše kretanja imaju unutar svoje opštine čak 11.424. Najmanje je kretanja u Zemunu -1.232, dok se iz jedne ka drugoj opštini najmanje kreću stanovnici Savskog venca (304). Odluku o predlogu javno-privatnog partnerstva na prošloj sednici usvojila je Skupština grada, a napravljen je na osnovu studije koju je uradio Saobraćajni fakultet u Beogradu. Kako se navodi u dokumentaciji, novo partnerstvo trebalo bi da se sklopi za narednih 13 godina, a ovaj period izabran je, jer oslobađa grad dobrog dela troškova, a drugi je to što i Smart plan razvoja sistema javnog prevoza prepoznaje 2033. kao ciljnu plansku godinu. Grad će, na osnovu iskustva, sada kroz novo partnerstvo tražiti da se unapredi sistem kontrole prevoza putnika, da se smanji mogućnost zloupotrebe u sistemu, unapredi mehanizam za nadgledanje i kontrolu prevoznika kroz uvođenje novih funkcionalnosti u sistem, ali i kroz poboljšanje načina informisanja putnika. DODATNI PRIHOD NA KARTAMA PREMA postojećem ugovoru sa "Apeksom", njima pripadaju prihodi od izdavanja beskontaktnih smart kartica korisnicima. Tako je u 2019. prodato 219.904 personalizovanih kartica po ceni od 250 dinara, 325.182 nepersonalizovane kartice takođe po ceni od 250 dinara i 201.824 papirnih kartica od 40 dinara. Ono što su prevoznici u anketama, koje je sprovodio Saobraćajni fakultet, navodili kao najbitnije jeste povećanje i zaštita prihoda, a onda unapređenje sistema za naplatu karata. Kada su korisnici u pitanju, kao najlošiji deo sistema ocenjen je rad službe kontrole putnika i sistem za brojanje putnika. Ipak, pitanje od najveće osetljivosti jeste visina nadoknade, odnosno provizije, za ugovorene poslove koju bi Grad plaćao privatnom partneru za održavanje sistema za naplatu karata i upravljanje vozilima. I baš zato što su interesi javnog i privatnog partnera oko ovoga direktno suprotstavljeni, preporuka usvojenog predloga je da visina provizije treba da bude ključni kriterijum za odabir najpovoljnijeg privatnog partnera. Prosečni mesečni prihod od prodaje karata u 2019. bio je 621 milion dinara, što znaći da je "Apeks" na osnovu procenta od 8,52 mesečno zarađivao oko 50 miliona dinara. Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

----------------------------------------------------------

Datum: 06.08.2020

Medij: alo.rs

Link: https://www.alo.rs/vesti/drustvo/bus-plus-odlazi-u-zaborav/331837/vest

Autori: Alo!

Teme: Javne nabavkeprivatno partnerstvo

Naslov: Bus plus odlazi u zaborav?

AUTOR: Alo.rs/Tanjug/T.Đ DATUM I VREME: 06.08.2020. 07:59Novo partnerstvo u narednih 13 godinaSekretarijat za javni gradski prevoz uskoro bi trebalo da raspiše javnu nabavku za izbor partnera za naplatu karata i upravljanje vozilima, pošto ugovor sa "Apeksom" odnosno "Bus plusom", ističe 20. septembra. Prema važećem ugovoru, "Apeksu" je pripadalo 8,53 odsto prihoda ostvarenih prodajom karata, dok će Grad sada najverovatnije tražiti partnera koji bi pristao na 7,92 odsto. Da li će "Apeks" prihvatiti nižu ponudu ili će se pojaviti neko drugi, Na pitanje hoće li konkurisati na novom tenderu, kažu da će odluku o učešću na javnoj nabavci doneti većinski osnivač ove firme - turska kompanija "KentKart". Navode i da će odluka o prihvatanju od 7,92 odsto zavisiti od uslova tendera.Odluku o predlogu javno-privatnog partnerstva na prošloj sednici usvojila je Skupština grada, a napravljen je na osnovu studije koju je uradio Saobraćajni fakultet u Beogradu. Kako se navodi u dokumentaciji, novo partnerstvo trebalo bi da se sklopi za narednih 13 godina, a ovaj period izabran je, jer oslobađa grad dobrog dela troškova, a drugi je to što i Smart plan razvoja sistema javnog prevoza prepoznaje 2033. kao ciljnu plansku godinu. Grad će, na osnovu iskustva, sada kroz novo partnerstvo tražiti da se unapredi sistem kontrole prevoza putnika, da se smanji mogućnost zloupotrebe u sistemu, unapredi mehanizam za nadgledanje i kontrolu prevoznika kroz uvođenje novih funkcionalnosti u sistem, ali i kroz poboljšanje načina informisanja putnika. Ono što su prevoznici u anketama, koje je sprovodio Saobraćajni fakultet, navodili kao najbitnije jeste povećanje i zaštita prihoda, a onda unapređenje sistema za naplatu karata. Kada su korisnici u pitanju, kao najlošiji deo sistema ocenjen je rad službe kontrole putnika i sistem za brojanje putnika. Ipak, pitanje od najveće osetljivosti jeste visina nadoknade, odnosno provizije, za ugovorene poslove koju bi Grad plaćao privatnom partneru za održavanje sistema za naplatu karata i upravljanje vozilima. I baš zato što su interesi javnog i privatnog partnera oko ovoga direktno suprotstavljeni, preporuka usvojenog predloga je da visina provizije treba da bude ključni kriterijum za odabir najpovoljnijeg privatnog partnera. Prosečni mesečni prihod od prodaje karata u 2019. bio je 621 milion dinara, što znaći da je "Apeks" na osnovu procenta od 8,52 mesečno zarađivao oko 50 miliona dinara.  

----------------------------------------------------------

Datum: 06.08.2020

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/vesti/beograd/deo-autobusa-se-seli-u-blok-42-do-kraja-godine-razmislja-se-o-formiranju-nekoliko/scxc0be

Autori: K.M.Š.

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: DEO AUTOBUSA SE SELI U BLOK 42 DO KRAJA GODINE Razmišlja se o formiranju nekoliko manjih stanica na obodima grada

Preko puta "buvljaka" u Bloku 42 na Novom Beogradu gradi se nova autobuska stanica, betonirano je skoro 90 odsto staničnog platoa, postavljeni šipovi za novu staničnu zgradu, rade se i pristupne saobraćajnice, a već do kraja godine tu će biti izmešten deo saobraćaja sa Beogradske autobuske stanice (BAS).To je za Tanjug izjavio zamenik gradonačelnika Goran Vesić i podsetio da novu autobusku stanicu u Bloku 42 o svom trošku gradi kompanija BAS, na osnovu ugovora o javno-privatnom partnerstvu sa Gradom Beogradom koji je obezbedio lokaciju, priključke i pristupne saobraćajnice.- Naša namera je da, posle železničke, izmestimo i autobusku stanicu jer je već decenijama unazad predviđena nova autobuska stanica preko puta 'buvljaka' u Bloku 42 i zato što je Bulevar vojvode Mišića najopterećenija saobraćajnica u Beogradu zbog čega je neophodno smanjiti broj autobusa na toj saobraćajnici, kako bi bila frekventnija - rekao je Vesić.On je naveo da je betonirano skoro 90 odsto staničnog platoa i da počinje njegovo asfaltiranje koje će, kako se očekuje, kompanija BAS do oktobra kompletno završiti.U međuvremenu je, kaže, završen Aneks nove autobuske stanice koji će u budućnosti povezivati autobusku i železničku stanicu Novi Beograd i koji će, kako najavljuje, u funkciju biti stavljen već na jesen.- Kada bude završen stanični plato, već tada ćemo, koristeći taj Aneks, moći da prebacimo deo autobuskih linija, odnosno polazaka i dolazaka sa autobuske stanice koja se sada nalazi u starom delu grada na novu autobusku stanicu - rekao je Vesić.Naveo je da su urađeni šipovi i temelji za novu, veliku staničnu zgradu autobuske stanice i dodao da Grad radi pristupne saobraćajnice oko samog kompleksa, što podrazumeva proširenje svih saobraćajnica jer će, kada autobuska stanica bude zaživela, tu biti mnogo veći broj autobusa i automobila.- Do kraja godine ćemo već izmestiti dobar deo autobuskog saobraćaja, a kako se bude gradila nova glavna zgrada autobuske stanice tokom sledeće godine, imaćemo prebačen kompletan autobuski saobraćaj autobuske stanice iz starog dela grada na novu u Blok 42 - rekao je Vesić.Naveo je da Grad Beograd istovremeno razmatra mogućnost da, kroz izmenu plana generalne regulacije, obezbedi i nekoliko manjih autobuskih stanica koje će takođe biti ponuđene BAS-u na upravljanje, kao partneru Grada.To će, pojasnio je, biti autobuske stanice po obodima grada kako bi se rasteretio sam ulazak u Beograd.        

----------------------------------------------------------

Datum: 06.08.2020

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2969548/grad-beograd-priprema-odabir-novog-partnera-za-naplatu-karata-u-septembru-istice

Autori: @ekapija

Teme: Javne nabavkeprivatno partnerstvo

Naslov: Grad Beograd priprema odabir novog partnera za naplatu karata - U septembru ističe ugovor za Busplus

Sekretarijat za javni gradski prevoz Beograda uskoro bi trebalo da raspiše javnu nabavku za izbor partnera za naplatu karata i upravljanje vozilima, pošto ugovor sa firmom Apex odnosno Busplusom, ističe 20. septembra.Prema važećem ugovoru, firmi Apex je pripadalo 8,53% prihoda Sekretarijat za javni gradski prevoz Beograda uskoro bi trebalo da raspiše javnu nabavku za izbor partnera za naplatu karata i upravljanje vozilima, pošto ugovor sa firmom Apex odnosno Busplusom, ističe 20. septembra.Prema važećem ugovoru, firmi Apex je pripadalo 8,53% prihoda ostvarenih prodajom karata, dok će Grad sada najverovatnije tražiti partnera koji bi pristao na 7,92% . Da li će Apex prihvatiti nižu ponudu ili će se pojaviti neko drugi, za sada je nemoguće prognozirati.Na pitanje hoće li konkurisati na novom tenderu, kažu da će odluku o učešću na javnoj nabavci doneti većinski osnivač ove firme - turska kompanija KentKart. Navode i da će odluka o prihvatanju procenta od 7,92% zavisiti od uslova tendera.Odluku o predlogu javno-privatnog partnerstva na prošloj sednici usvojila je Skupština grada, a napravljen je na osnovu studije koju je uradio Saobraćajni fakultet u Beogradu.Kako se navodi u dokumentaciji, novo partnerstvo trebalo bi da se sklopi za narednih 13 godina, a ovaj period izabran je, jer oslobađa grad dobrog dela troškova, a drugi je to što i Smart plan razvoja sistema javnog prevoza prepoznaje 2033. kao ciljnu plansku godinu.Grad će, na osnovu iskustva, sada kroz novo partnerstvo tražiti da se unapredi sistem kontrole prevoza putnika, da se smanji mogućnost zloupotrebe u sistemu, unapredi mehanizam za nadgledanje i kontrolu prevoznika kroz uvođenje novih funkcionalnosti u sistem, ali i kroz poboljšanje načina informisanja putnika.Ono što su prevoznici u anketama, koje je sprovodio Saobraćajni fakultet, navodili kao najbitnije jeste povećanje i zaštita prihoda, a onda unapređenje sistema za naplatu karata. Kada su korisnici u pitanju, kao najlošiji deo sistema ocenjen je rad službe kontrole putnika i sistem za brojanje putnika.Ipak, pitanje od najveće osetljivosti jeste visina nadoknade, odnosno provizije, za ugovorene poslove koju bi Grad plaćao privatnom partneru za održavanje sistema za naplatu karata i upravljanje vozilima. I baš zato što su interesi javnog i privatnog partnera oko ovoga direktno suprotstavljeni, preporuka usvojenog predloga je da visina provizije treba da bude ključni kriterijum za odabir najpovoljnijeg privatnog partnera.Prosečni mesečni prihod od prodaje karata u 2019. bio je 621 milion dinara, što znaći da je Apeks na osnovu procenta od 8,52 mesečno prihodovao oko 50 miliona dinara. Dodatni prihodi na kartamaPrema postojećem ugovoru sa firmom Apex, njima pripadaju prihodi od izdavanja beskontaktnih smart kartica korisnicima. Tako je u 2019. prodato 219.904 personalizovanih kartica po ceni od 250 dinara, 325.182 nepersonalizovane kartice takođe po ceni od 250 dinara i 201.824 papirnih kartica od 40 dinara.        

----------------------------------------------------------

Datum: 06.08.2020

Medij: brif.rs

Link: https://brif.rs/vesti/novi-sad/novi-sad-dobija-cetiri-javne-garaze

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Novi Sad dobija četiri javne garaže

Foto: pexels.com Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i direktori privrednog društva "Javne garaže" d.o.o. Novi Sad Johan Brajteneder i Vukajlo Babić zaključili su Ugovor o koncesiji za projektovanje, izgradnju, upravljanje i održavanje javnih garaža na teritoriji Grada Novog Sada, sa četiri partije i to u Ulici Modene, na uglu Uspenske i Šafarikove ulice, kod zgrade Pokrajinske vlade i Skupštine AP Vojvodine i na Trgu republike.Zahvaljujući realizaciji tog projekta Novi Sad će dobiti četiri javne garaže po najvišim svetskim standardima.Naime, Ugovor je potpisan između Grada Novog Sada kojeg zastupa gradonačelnik Vučević kao Koncedent i privrednog društva "Javne garaže" d.o.o. Novi Sad koje zastupaju direktori Brajteneder i Babić kao Koncesionari. To privredno društvo osnovano je od strane jedne od najvećih svetskih kompanija u oblasti izgradnje i upravljanja javnim garažama "Best in Parking - Holding AG" iz Beča i domaće građevinske kompanije "Inobačka" iz Novog Sada."Veoma sam zadovoljan što smo formalno završili prvi deo ovog zajedničkog posla i čestitam partnerima na tome. Uspešno smo sproveli posao poveravanja koncesije za izgradnju i upravljanje za čak četiri javne garaže u centru grada i verujem da će to rešiti jedan od najvećih problema sa kojima se Novosađani susreću, a to jeste nedostatak parking prostora. Želim da ohrabrim naše partnere da što pre krenu u realizaciju tih projekata, a mi ćemo se potruditi da obezbedimo sve neophodne uslove i dozvole, da bi se nesmetano pristupilo procedurama projektovanja i izgradnje. Mislim da je dobra odluka da se prvo krene sa realizacijom posla na dve lokacije, a ne istovremeno na sve četiri, kako bi to i finansijski i organizaciono-tehnički moglo biti bolje organizovano. Na taj način bismo onda već za tri do četiri godine imali prvu otvorenu garažu u centru grada. Nadam se da će se uskoro stabilizovati situacija u vezi sa Kovidom 19 i u Austriji i Srbiji i da ćemo biti u mogućnosti da zajedno obiđemo ove lokacije budućih garaža. Grad će uvek štititi javni interes, a on nije suprotan privatnom interesu, nego su u ovakvom poslu komplementarni i zato postoje koncesije, odnosno javno-privatna partnerstva. Srećni smo što dolazi velika austrijska kompanija "Best in Parking - Holding AG" koja će sarađivati sa našom novosadskom kompanijom "Inobačka" i u tom poduhvatu pokazati da velike evropske i srpske kompanije mogu da budu veoma uspešne zajedno. Čestitam na dobijenoj koncesiji, a nama je kao lokalnoj samoupravi veoma drago da ovakve kompanije odlučuju da posluju u Novom Sadu posle gotovo četiri decenije, što je svakako znak stabilnosti i sigurnosti koja je uvek neophodna ako želite ozbiljne ekonomske rezultate", rekao je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević.Johan Brajteneder se zahvalio na dobroj saradnji i istakao da je celokupan proces vezan za koncesiju bio veoma kvalitetan, profesionalan, a da je dokumentacija za tender odgovarala najvišim svetskim standardima."Veoma se radujemo što ćemo sve projekte završavati zajedno sa preduzećem "Inobačka" i Gradom Novom Sadom kao partnerom. Srbija je za nas sedma zemlja u kojoj ćemo da poslujemo i radujemo se tome da što pre operativno počnemo da radimo na sva četiri projekta. Izgradnja javnih garaža će omogućiti Novom Sadu da optimalno uredi centar grada, da ga oplemeni da se bolje uredi saobraćaj i sveukupno poboljša kvalitet života u gradu. Radujemo se što sa četrdesetogodišnjim iskustvom komapnije "Best in Parking - Holding AG", možemo da doprinesemo realizaciji ovih važnih projekata", rekao je Johan Brajteneder.Vukajlo Babić iz "Inobačke" je naglasio da je ta građevinska firma iz Novog Sada veoma ponosna na činjenicu da učestvuje u izgradnji tako velikog saobraćajnog projekta, i to baš u gradu u kojem je kompanija osnovana i radi."Imamo projektantsku i izvođačku ulogu, a uz to smo i manjinski ulagači i kao takvi delićemo sudbinu Grada Novog Sada sledećih 40 godina. Cilj nam je da što pre počnemo sa projektovanjem prve dve garaže. Hvala stručnom timu iz gradske uprave koji je na izuzetno profesionalan način sproveo ceo proces, od koncesionog akta i vođenja pregovora, do potpisivanja ugovora", naglasio je Vukajlo Babić.Autor: nsuzivo.rs      

----------------------------------------------------------

Datum: 06.08.2020

Medij: srbijadanas.com

Link: https://www.srbijadanas.com/vesti/beograd/deo-autobusa-se-seli-u-blok-42-do-kraja-godine-razmislja-se-o-formiranju-nekoliko-manjih-stanica-2020-08-06

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: DEO AUTOBUSA SE SELI U BLOK 42 DO KRAJA GODINE Razmišlja se o formiranju nekoliko manjih stanica

Autobuske stanice po obodima grada bi rasteretile sam ulazak u grad.. Najnovije vesti iz Srbije - Online vesti, novosti Srbija Danas.Srbija Danas/BlicPreko puta "buvljaka" u Bloku 42 na Novom Beogradu gradi se nova autobuska stanica, betonirano je skoro 90 odsto staničnog platoa, postavljeni šipovi za novu staničnu zgradu, rade se i pristupne saobraćajnice, a već do kraja godine tu će biti izmešten deo saobraćaja sa Beogradske autobuske stanice (BAS).To je izjavio zamenik gradonačelnika Goran Vesić i podsetio da novu autobusku stanicu u Bloku 42 o svom trošku gradi kompanija BAS, na osnovu ugovora o javno-privatnom partnerstvu sa Gradom Beogradom koji je obezbedio lokaciju, priključke i pristupne saobraćajnice.- Naša namera je da, posle železničke, izmestimo i autobusku stanicu jer je već decenijama unazad predviđena nova autobuska stanica preko puta 'buvljaka' u Bloku 42 i zato što je Bulevar vojvode Mišića najopterećenija saobraćajnica u Beogradu zbog čega je neophodno smanjiti broj autobusa na toj saobraćajnici, kako bi bila frekventnija - rekao je Vesić.On je naveo da je betonirano skoro 90 odsto staničnog platoa i da počinje njegovo asfaltiranje koje će, kako se očekuje, kompanija BAS do oktobra kompletno završiti.U međuvremenu je, kaže, završen Aneks nove autobuske stanice koji će u budućnosti povezivati autobusku i železničku stanicu Novi Beograd i koji će, kako najavljuje, u funkciju biti stavljen već na jesen.- Kada bude završen stanični plato, već tada ćemo, koristeći taj Aneks, moći da prebacimo deo autobuskih linija, odnosno polazaka i dolazaka sa autobuske stanice koja se sada nalazi u starom delu grada na novu autobusku stanicu - rekao je Vesić.Naveo je da su urađeni šipovi i temelji za novu, veliku staničnu zgradu autobuske stanice i dodao da Grad radi pristupne saobraćajnice oko samog kompleksa, što podrazumeva proširenje svih saobraćajnica jer će, kada autobuska stanica bude zaživela, tu biti mnogo veći broj autobusa i automobila.- Do kraja godine ćemo već izmestiti dobar deo autobuskog saobraćaja, a kako se bude gradila nova glavna zgrada autobuske stanice tokom sledeće godine, imaćemo prebačen kompletan autobuski saobraćaj autobuske stanice iz starog dela grada na novu u Blok 42 - rekao je Vesić.Naveo je da Grad Beograd istovremeno razmatra mogućnost da, kroz izmenu plana generalne regulacije, obezbedi i nekoliko manjih autobuskih stanica koje će takođe biti ponuđene BAS-u na upravljanje, kao partneru Grada.To će, pojasnio je, biti autobuske stanice po obodima grada kako bi se rasteretio sam ulazak u Beograd.             

----------------------------------------------------------

Datum: 06.08.2020

Medij: espreso.rs

Link: https://www.espreso.rs/vesti/beograd/603161/deo-autobusa-se-seli-u-blok-42-do-kraja-godine-epicentar-kod-buvljaka-objavljeni-su-svi-detalji

Autori: @espresors

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: DEO AUTOBUSA SE SELI U BLOK 42 DO KRAJA GODINE: Epicentar kod BUVLJAKA, objavljeni su svi detalji

Naša namera je da, posle železničke, izmestimo i autobusku stanicu jer je već decenijama unazad predviđena nova autobuska stanica preko puta buvljaka u Bloku 42Preko puta "buvljaka" u Bloku 42 na Novom Beogradu gradi se nova autobuska stanica, betonirano je skoro 90 odsto staničnog platoa, postavljeni šipovi za novu staničnu zgradu, rade se i pristupne saobraćajnice, a već do kraja godine tu će biti izmešten deo saobraćaja sa Beogradske autobuske stanice (BAS).To je za Tanjug izjavio zamenik gradonačelnika Goran Vesić i podsetio da novu autobusku stanicu u Bloku 42 o svom trošku gradi kompanija BAS, na osnovu ugovora o javno-privatnom partnerstvu sa Gradom Beogradom koji je obezbedio lokaciju, priključke i pristupne saobraćajnice.- Naša namera je da, posle železničke, izmestimo i autobusku stanicu jer je već decenijama unazad predviđena nova autobuska stanica preko puta 'buvljaka' u Bloku 42 i zato što je Bulevar vojvode Mišića najopterećenija saobraćajnica u Beogradu zbog čega je neophodno smanjiti broj autobusa na toj saobraćajnici, kako bi bila frekventnija - rekao je Vesić.On je naveo da je betonirano skoro 90 odsto staničnog platoa i da počinje njegovo asfaltiranje koje će, kako se očekuje, kompanija BAS do oktobra kompletno završiti.U međuvremenu je, kaže, završen Aneks nove autobuske stanice koji će u budućnosti povezivati autobusku i železničku stanicu Novi Beograd i koji će, kako najavljuje, u funkciju biti stavljen već na jesen.- Kada bude završen stanični plato, već tada ćemo, koristeći taj Aneks, moći da prebacimo deo autobuskih linija, odnosno polazaka i dolazaka sa autobuske stanice koja se sada nalazi u starom delu grada na novu autobusku stanicu - rekao je Vesić.Naveo je da su urađeni šipovi i temelji za novu, veliku staničnu zgradu autobuske stanice i dodao da Grad radi pristupne saobraćajnice oko samog kompleksa, što podrazumeva proširenje svih saobraćajnica jer će, kada autobuska stanica bude zaživela, tu biti mnogo veći broj autobusa i automobila.- Do kraja godine ćemo već izmestiti dobar deo autobuskog saobraćaja, a kako se bude gradila nova glavna zgrada autobuske stanice tokom sledeće godine, imaćemo prebačen kompletan autobuski saobraćaj autobuske stanice iz starog dela grada na novu u Blok 42 - rekao je Vesić.Naveo je da Grad Beograd istovremeno razmatra mogućnost da, kroz izmenu plana generalne regulacije, obezbedi i nekoliko manjih autobuskih stanica koje će takođe biti ponuđene BAS-u na upravljanje, kao partneru Grada.To će, pojasnio je, biti autobuske stanice po obodima grada kako bi se rasteretio sam ulazak u Beograd.Bonus video:(Espreso.rs / Blic.rs)          

----------------------------------------------------------

Datum: 06.08.2020

Medij: informer.rs

Link: https://informer.rs/vesti/beograd/539494/kraja-godine-deo-autobuske-stanice-bice-izmesten-novi-beograd-vesic-betonirano-skoro-odsto-stanicnog-platoa

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: DO KRAJA GODINE DEO AUTOBUSKE STANICE BIĆE IZMEŠTEN NA NOVI BEOGRAD! Vesić: Betonirano skoro 90 odsto staničnog platoa

Tanjug 10:27 06. 08. 2020.Na Novom Beogradu, u bloku 42, gradi se nova autobuska stanica, a već do kraja godine će deo Beogradske autobuske stanice (BAS) biti tamo premeštenPreko puta "buvljaka" u Bloku 42 na Novom Beogradu gradi se nova autobuska stanica, betonirano je skoro 90 odsto staničnog platoa, postavljeni šipovi za novu staničnu zgradu, rade se i pristupne saobraćajnice, a već do kraja godine tu će biti izmešten deo saobraćaja sa Beogradske autobuske stanice (BAS).To je za Tanjug izjavio zamenik gradonačelnika Goran Vesić i podsetio da novu autobusku stanicu u Bloku 42 o svom trošku gradi kompanija BAS, na osnovu ugovora o javno-privatnom partnerstvu sa Gradom Beogradom koji je obezbedio lokaciju, priključke i pristupne saobraćajnice."Naša namera je da, posle železničke, izmestimo i autobusku stanicu jer je već decenijama unazad predviđena nova autobuska stanica preko puta 'buvljaka' u Bloku 42 i zato što je Bulevar vojvode Mišića najopterećenija saobraćajnica u Beogradu zbog čega je neophodno smanjiti broj autobusa na toj saobraćajnici, kako bi bila frekventnija", rekao je Vesić.Naveo je da je betonirano skoro 90 odsto staničnog platoa i da počinje njegovo asfaltiranje koje će, kako se očekuje, kompanija BAS do oktobra kompletno završiti.U međuvremenu je, kaže, završen Aneks nove autobuske stanice koji će u budućnosti povezivati autobusku i železničku stanicu Novi Beograd i koji će, kako najavljuje, u funkciju biti stavljen već na jesen."Kada bude završen stanični plato, već tada ćemo, koristeći taj Aneks, moći da prebacimo deo autobuskih linija, odnosno polazaka i dolazaka sa autobuske stanice koja se sada nalazi u starom delu grada na novu autobusku stanicu", rekao je Vesić.TanjugNaveo je da su urađeni šipovi i temelji za novu, veliku staničnu zgradu autobuske stanice i dodao da Grad radi pristupne saobraćajnice oko samog kompleksa, što podrazumeva proširenje svih saobraćajnica jer će, kada autobuska stanica bude zaživela, tu biti mnogo veći broj autobusa i automobila."Do kraja godine ćemo već izmestiti dobar deo autobuskog saobraćaja, a kako se bude gradila nova glavna zgrada autobuske stanice tokom sledeće godine, imaćemo prebačen kompletan autobuski saobraćaj autobuske stanice iz starog dela grada na novu u Blok 42", rekao je Vesić.Naveo je da Grad Beograd istovremeno razmatra mogućnost da, kroz izmenu plana generalne regulacije, obezbedi i nekoliko manjih autobuskih stanica koje će takođe biti ponuđene BAS-u na upravljanje, kao partneru Grada.To će, pojasnio je, biti autobuske stanice po obodima grada kako bi se rasteretio sam ulazak u Beograd."Kompanija BAS je izrazila i nameru da razgovara sa železnicom da bude operater i železničke stanice Novi Beograd jer kada je akademik (Milan) Lojanica, koji je jedan od naših najcenjenijih arhitekata, uradio projekat nove autobuske stanice, istovremeno je urađeno i idejno rešenje za novu železničku stanicu Novi Beograd i biće idealno kada to bude pod jednim krovom, da to bude jedna stanica koja će biti zajednička", rekao je Vesić.TanjugTanjug              

----------------------------------------------------------

Datum: 06.08.2020

Medij: 24online.info

Link: https://www.24online.info/vesic-do-kraja-godine-deo-saobracaja-sa-bas-a-bice-izmesten-na-novi-beograd/

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: VESIĆ: Do kraja godine deo saobraćaja sa BAS-a biće izmešten na Novi Beograd

Preko puta "buvljaka" u Bloku 42 na Novom Beogradu gradi se nova autobuska stanica, betonirano je skoro 90 odsto staničnog platoa, postavljeni šipovi za novu staničnu zgradu, rade se i pristupne saobraćajnice, a već do kraja godine tu će biti izmešten deo saobraćaja sa Beogradske autobuske stanice (BAS).To je za Tanjug izjavio zamenik gradonačelnika Goran Vesić i podsetio da novu autobusku stanicu u Bloku 42 o svom trošku gradi kompanija BAS, na osnovu ugovora o javno-privatnom partnerstvu sa Gradom Beogradom koji je obezbedio lokaciju, priključke i pristupne saobraćajnice. "Naša namera je da, posle železničke, izmestimo i autobusku stanicu jer je već decenijama unazad predviđena nova autobuska stanica preko puta "buvljaka" u Bloku 42 i zato što je Bulevar vojvode Mišića najopterećenija saobraćajnica u Beogradu zbog čega je neophodno smanjiti broj autobusa na toj saobraćajnici, kako bi bila frekventnija", rekao je Vesić.Naveo je da je betonirano skoro 90 odsto staničnog platoa i da počinje njegovo asfaltiranje koje će, kako se očekuje, kompanija BAS do oktobra kompletno završiti. U međuvremenu je, kaže, završen Aneks nove autobuske stanice koji će u budućnosti povezivati autobusku i železničku stanicu Novi Beograd i koji će, kako najavljuje, u funkciju biti stavljen već na jesen."Kada bude završen stanični plato, već tada ćemo, koristeći taj Aneks, moći da prebacimo deo autobuskih linija, odnosno polazaka i dolazaka sa autobuske stanice koja se sada nalazi u starom delu grada na novu autobusku stanicu", rekao je Vesić.Naveo je da su urađeni šipovi i temelji za novu, veliku staničnu zgradu autobuske stanice i dodao da Grad radi pristupne saobraćajnice oko samog kompleksa, što podrazumeva proširenje svih saobraćajnica jer će, kada autobuska stanica bude zaživela, tu biti mnogo veći broj autobusa i automobila. "Do kraja godine ćemo već izmestiti dobar deo autobuskog saobraćaja, a kako se bude gradila nova glavna zgrada autobuske stanice tokom sledeće godine, imaćemo prebačen kompletan autobuski saobraćaj autobuske stanice iz starog dela grada na novu u Blok 42", rekao je Vesić.Naveo je da Grad Beograd istovremeno razmatra mogućnost da, kroz izmenu plana generalne regulacije, obezbedi i nekoliko manjih autobuskih stanica koje će takođe biti ponuđene BAS-u na upravljanje, kao partneru Grada. To će, pojasnio je, biti autobuske stanice po obodima grada kako bi se rasteretio sam ulazak u Beograd."Kompanija BAS je izrazila i nameru da razgovara sa železnicom da bude operater i železničke stanice Novi Beograd jer kada je akademik (Milan) Lojanica, koji je jedan od naših najcenjenijih arhitekata, uradio projekat nove autobuske stanice, istovremeno je urađeno i idejno rešenje za novu železničku stanicu Novi Beograd i biće idealno kada to bude pod jednim krovom, da to bude jedna stanica koja će biti zajednička", rekao je Vesić.        

----------------------------------------------------------

Datum: 06.08.2020

Medij: pink.rs

Link: https://pink.rs/beograd/226134/vesic-do-kraja-godine-deo-saobracaja-sa-bas-a-bice-izmesten-na-novi-beograd

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Vesić: Do kraja godine deo saobraćaja sa BAS-a biće izmešten na Novi Beograd

Preko puta "buvljaka" u Bloku 42 na Novom Beogradu gradi se nova autobuska stanica, betonirano je skoro 90 odsto staničnog platoa, postavljeni šipovi za novu staničnu zgradu, rade se i pristupne saobraćajnice, a već do kraja godine tu će biti izmešten deo saobraćaja sa Beogradske autobuske stanice (BAS). To je za Tanjug izjavio zamenik gradonačelnika Goran Vesić i podsetio da novu autobusku stanicu u Bloku 42 o svom trošku gradi kompanija BAS, na osnovu ugovora o javno-privatnom partnerstvu sa Gradom Beogradom koji je obezbedio lokaciju, priključke i pristupne saobraćajnice. "Naša namera je da, posle železničke, izmestimo i autobusku stanicu jer je već decenijama unazad predviđena nova autobuska stanica preko puta 'buvljaka' u Bloku 42 i zato što je Bulevar vojvode Mišića najopterećenija saobraćajnica u Beogradu zbog čega je neophodno smanjiti broj autobusa na toj saobraćajnici, kako bi bila frekventnija", rekao je Vesić. Naveo je da je betonirano skoro 90 odsto staničnog platoa i da počinje njegovo asfaltiranje koje će, kako se očekuje, kompanija BAS do oktobra kompletno završiti. U međuvremenu je, kaže, završen Aneks nove autobuske stanice koji će u budućnosti povezivati autobusku i železničku stanicu Novi Beograd i koji će, kako najavljuje, u funkciju biti stavljen već na jesen. "Kada bude završen stanični plato, već tada ćemo, koristeći taj Aneks, moći da prebacimo deo autobuskih linija, odnosno polazaka i dolazaka sa autobuske stanice koja se sada nalazi u starom delu grada na novu autobusku stanicu", rekao je Vesić. Naveo je da su urađeni šipovi i temelji za novu, veliku staničnu zgradu autobuske stanice i dodao da Grad radi pristupne saobraćajnice oko samog kompleksa, što podrazumeva proširenje svih saobraćajnica jer će, kada autobuska stanica bude zaživela, tu biti mnogo veći broj autobusa i automobila. "Do kraja godine ćemo već izmestiti dobar deo autobuskog saobraćaja, a kako se bude gradila nova glavna zgrada autobuske stanice tokom sledeće godine, imaćemo prebačen kompletan autobuski saobraćaj autobuske stanice iz starog dela grada na novu u Blok 42", rekao je Vesić. Naveo je da Grad Beograd istovremeno razmatra mogućnost da, kroz izmenu plana generalne regulacije, obezbedi i nekoliko manjih autobuskih stanica koje će takođe biti ponuđene BAS-u na upravljanje, kao partneru Grada. To će, pojasnio je, biti autobuske stanice po obodima grada kako bi se rasteretio sam ulazak u Beograd. "Kompanija BAS je izrazila i nameru da razgovara sa železnicom da bude operater i železničke stanice Novi Beograd jer kada je akademik (Milan) Lojanica, koji je jedan od naših najcenjenijih arhitekata, uradio projekat nove autobuske stanice, istovremeno je urađeno i idejno rešenje za novu železničku stanicu Novi Beograd i biće idealno kada to bude pod jednim krovom, da to bude jedna stanica koja će biti zajednička", rekao je Vesić. #Goran Vesić

----------------------------------------------------------

Datum: 06.08.2020

Medij: telegraf.rs

Link: https://www.telegraf.rs/vesti/beograd/3221966-medjugradski-polasci-sa-novog-beograda-do-kraja-godine-betoniranje-skoro-gotovo-postoji-i-cekaonica

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Međugradski polasci sa Novog Beograda do kraja godine: Betoniranje skoro gotovo, postoji i čekaonica

Vesić je podsetio da novu stanicu u Bloku 42 o svom trošku gradi kompanija BAS, na osnovu ugovora o javno-privatnom partnerstvu sa Gradom Beogradom 06/08/20 |  11:12Nova autobuska stanica u novobeogradskom Bloku 42, na nekadašnjem parkingu prekoputa buvljaka uveliko se gradi, a do sada su završeni radovi na betoniranju oko 90 odsto budućeg staničnog platoa. Postavljeni su i šipovi za novu zgradu stanice, a rade se i pristupne saobraćajnice, pa se već do kraja godine može očekivati izmeštanje dela autobuskog saobraća sa stare stanice.To je za Tanjug izjavio zamenik gradonačelnika Goran Vesić. On je podsetio da novu stanicu u Bloku 42 o svom trošku gradi kompanija BAS, na osnovu ugovora o javno-privatnom partnerstvu sa Gradom Beogradom, a koji je obezbedio lokaciju, priključke i pristupne saobraćajnice.- Naša namera je da, posle železničke, izmestimo i autobusku stanicu jer je već decenijama unazad predviđena nova autobuska stanica preko puta "buvljaka" u Bloku 42 i zato što je Bulevar vojvode Mišića najopterećenija saobraćajnica u Beogradu zbog čega je neophodno smanjiti broj autobusa na toj saobraćajnici, kako bi bila frekventnija - rekao je Vesić.On je naveo da je betonirano skoro 90 odsto staničnog platoa i da počinje njegovo asfaltiranje koje će, kako se očekuje, kompanija BAS do oktobra kompletno završiti.U međuvremenu je, dodaje, završen Aneks nove autobuske stanice koji će u budućnosti povezivati autobusku i železničku stanicu Novi Beograd i koji će, kako najavljuje, u funkciju biti stavljen već na jesen. Aneks se nalazi ispod nadvožnjaka Bulevara heroja sa Košara, u nedaleko od nove tramvajske stanice.Veliki posao: Ovako su radovi izgledali prošle godine, Foto: Mateja Beljan- Kada bude završen stanični plato, već tada ćemo, koristeći taj Aneks, moći da prebacimo deo autobuskih linija, odnosno polazaka i dolazaka sa autobuske stanice koja se sada nalazi u starom delu grada na novu autobusku stanicu - rekao je Vesić.Naveo je da su urađeni šipovi i temelji za novu, veliku staničnu zgradu autobuske stanice i dodao da Grad radi pristupne saobraćajnice oko samog kompleksa, što podrazumeva proširenje svih saobraćajnica jer će, kada autobuska stanica bude zaživela, tu biti mnogo veći broj autobusa i automobila.- Do kraja godine ćemo već izmestiti dobar deo autobuskog saobraćaja, a kako se bude gradila nova glavna zgrada autobuske stanice tokom sledeće godine, imaćemo prebačen kompletan autobuski saobraćaj autobuske stanice iz starog dela grada na novu u Blok 42 - rekao je Vesić.Naveo je da Grad Beograd istovremeno razmatra mogućnost da, kroz izmenu plana generalne regulacije, obezbedi i nekoliko manjih autobuskih stanica koje će takođe biti ponuđene BAS-u na upravljanje, kao partneru Grada.To će, pojasnio je, biti autobuske stanice po obodima grada kako bi se rasteretio sam ulazak u Beograd.(Telegraf.rs/Tanjug)Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.            

----------------------------------------------------------

Datum: 06.08.2020

Medij: krstarica.com

Link: https://www.krstarica.com/vesti/srbija/do-kraja-2020-deo-saobracaja-sa-bas-a-bice-izmesten-na-nbg/

Autori: @krstarica

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Do kraja 2020. deo saobraćaja sa BAS-a biće izmešten na NBG

BEOGRAD - Preko puta "buvljaka" u Bloku 42 na Novom Beogradu gradi se nova autobuska stanica, betonirano je skoro 90 odsto staničnog platoa, postavljeniBEOGRAD - Preko puta "buvljaka" u Bloku 42 na Novom Beogradu gradi se nova autobuska stanica, betonirano je skoro 90 odsto staničnog platoa, postavljeni šipovi za novu staničnu zgradu, rade se i pristupne saobraćajnice, a već do kraja godine tu će biti izmešten deo saobraćaja sa Beogradske autobuske stanice (BAS). To je za Tanjug izjavio zamenik gradonačelnika Goran Vesić i podsetio da novu autobusku stanicu u Bloku 42 o svom trošku gradi kompanija BAS, na osnovu ugovora o javno-privatnom partnerstvu sa Gradom Beogradom koji je obezbedio lokaciju, priključke i pristupne saobraćajnice."Naša namera je da, posle železničke, izmestimo i autobusku stanicu jer je već decenijama unazad predviđena nova autobuska stanica preko puta "buvljaka" u Bloku 42 i zato što je Bulevar vojvode Mišića najopterećenija saobraćajnica u Beogradu zbog čega je neophodno smanjiti broj autobusa na toj saobraćajnici, kako bi bila frekventnija", rekao je Vesić. Naveo je da je betonirano skoro 90 odsto staničnog platoa i da počinje njegovo asfaltiranje koje će, kako se očekuje, kompanija BAS do oktobra kompletno završiti.(Tanjug)  

----------------------------------------------------------

Datum: 06.08.2020

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2969723/do-kraja-godine-deo-autobuske-stanice-bice-izmesten-u-blok-42-razmatra

Autori: @ekapija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Do kraja godine deo autobuske stanice biće izmešten u Blok 42 - Razmatra se i nekoliko manjih stanica na obodima Beograda

Prekoputa "buvljaka" u Bloku 42 na Novom Beogradu gradi se nova autobuska stanica, betonirano je gotovo 90% staničnog platoa, postavljeni šipovi za novu staničnu zgradu, rade se i pristupne saobraćajnice, a već do kraja godine tu će biti izmešten deo saobraćaja sa Beogradske autobuske stanice (BAS).To je za Tanjug izjavio zamenik gradonačelnika Goran Vesić i podsetio da novu autobusku stanicu u Bloku 42 o svom trošku gradi kompanija BAS, na osnovu ugovora o javno-privatnom partnerstvu sa Gradom Beogradom, koji je obezbedio lokaciju, priključke i pristupne saobraćajnice.- Naša namera je da, posle železničke, izmestimo i autobusku stanicu jer je već decenijama unazad predviđena nova autobuska stanica prekoputa 'buvljaka' u Bloku 42 i zato što je Bulevar vojvode Mišića najopterećenija saobraćajnica u Beogradu zbog čega je neophodno smanjiti broj autobusa na toj saobraćajnici - rekao je Vesić.On je naveo da je betonirano skoro 90% staničnog platoa i da počinje njegovo asfaltiranje koje će, kako se očekuje, kompanija BAS do oktobra kompletno završiti.U međuvremenu je, kaže, završen Aneks nove autobuske stanice koji će u budućnosti povezivati autobusku i železničku stanicu Novi Beograd i koji će, kako najavljuje, u funkciju biti stavljen već na jesen.- Kada bude završen stanični plato, već tada ćemo, koristeći taj Aneks, moći da prebacimo deo autobuskih linija, odnosno polazaka i dolazaka sa autobuske stanice koja se sada nalazi u starom delu grada na novu autobusku stanicu - rekao je Vesić.Naveo je da su urađeni šipovi i temelji za novu, veliku staničnu zgradu autobuske stanice i dodao da Grad radi pristupne saobraćajnice oko kompleksa, što podrazumeva proširenje svih saobraćajnica, jer će, kada autobuska stanica bude zaživela, tu biti mnogo veći broj autobusa i automobila.- Do kraja godine ćemo već izmestiti dobar deo autobuskog saobraćaja, a kako se bude gradila nova glavna zgrada autobuske stanice tokom sledeće godine, imaćemo prebačen kompletan saobraćaj autobuske stanice iz starog dela grada na novu u Blok 42 - rekao je Vesić.Naveo je da Grad Beograd istovremeno razmatra mogućnost da, kroz izmenu plana generalne regulacije, obezbedi i nekoliko manjih autobuskih stanica koje će takođe biti ponuđene BAS-u na upravljanje, kao partneru Grada.To će, pojasnio je, biti autobuske stanice po obodima grada, kako bi se rasteretio sam ulazak u Beograd.- Kompanija BAS je izrazila i nameru da razgovara sa železnicom da bude operater i železničke stanice Novi Beograd, jer kada je akademik (Milan) Lojanica, koji je jedan od naših najcenjenijih arhitekata, uradio projekat nove autobuske stanice, istovremeno je urađeno i idejno rešenje za novu železničku stanicu Novi Beograd i biće idealno kada to bude pod jednim krovom, da to bude jedna stanica koja će biti zajednička - rekao je Vesić.        

----------------------------------------------------------

Datum: 06.08.2020

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/politika/poslanicki-klub-pups-kao-vic-postari-spijuni-naslednici/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Poslanički klub PUPS kao vic: Poštari, špijuni, naslednici

Foto: E-Stock_dusan_milenkovic; Rajko Ristić Jezikom sportskih skauta rečeno, poslanički klub Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) biće ove parlamentarne jeseni politička grupacija koju bi trebalo pomno pratiti. Ne zbog ideologije i legislative koju će predlagati, nego zbog definitivno najšarenije ekipe koja se u njemu skupila.Šta se, dakle, desi kada se na jednom mestu spoje direktorka "Pošte", bivši obaveštajac i funkcioner BIA, novinar i rijaliti učesnik i mladi penzionerski prestolonaslednik? Sastav poslaničke grupe PUPS zvuči kao početak vica i zbog toga bi njihovo delovanje u Narodnoj skupštini trebalo pomno pratiti.Ovo su najatraktivnija imena na spisku. PROČITAJTE JOŠ... Rijaliti-zvezdaAleksandar Sale Jovanović, bivši glavni urednik portala "Telegraf", novinar je i bivši učesnik rijalitija "Farma", o kojem je napisao i knjigu "Sve tajne Farme".Foto: Filip Krainčanić/Nova.rsU javnosti je poznat i po incidentu koji je izazvao na košarkaškoj utakmici, kada je na meču između Crvene Zvezde i Partizana 2013. godine košarkaškom loptom gađao trenera Partizana Duška Vujoševića. Ovaj potez naišao je na opštu osudu javnosti, i sportske i ukupne.Jovanović je definitivno najveće iznenađenje na listi, s obzirom da nije bilo poznato da je politički aktivan, a kamoli da je simpatizer PUPS.ObaveštajacNakon dugogodišnje karijere u policiji i RDB, odnosno BIA Draganu Markoviću je kao kandidatu PUPS-a na listi SNS-a potvrđen mandat narodnog poslanika.Dragan Marković Markoni Foto: Rajko RistićMediji pišu da je od početka bio blizak rukovodstvu PUPS, ali je, kao i Jovanović, bio potpuno nevidljiv u funkcionisanju stranke (makar u javnosti). Ipak, Marković je makar penzioner, pa se bar tako uklapa u poslanički klub. A pre penzionisanja obavljao je funkciju savetnika direktora policije, radio u zloglasnom RDB iz Miloševićevog vremena, ali i u reformisanoj BIA.Šta će biti njegova konkretna funkcija u Skupštini za sada nije poznato. PROČITAJTE JOŠ... DirektorkaDirektorka "Pošta Srbija" karijeru je počela na mestu sekretarice presednika PUPS Milana Krkobabića, a dogurala je da bude njegova naslednica u jednom najvećih i najbogatijih javnih preduzeća. Krkobabić je poziciju u "Pošti" nerado napustio, ali nije mogao istovremeno da bude i ministar i direktor. Dugogodišnja bliska saradnica lidera PUPS došla je na njegovo mesto sa pozicije specijalnog savetnika u "Pošti" i platom (u to vreme) od 186.588. dinara.Foto: BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV/MO; Mira PetrovićU zvaničnoj biografiji na sajtu Skupštine piše da je specijalista strukovni ekonomista. mediji su o njoj najviše pričali tokom štrajka radnika pošte, kada su na površinu isplivale afere vezane pre svega za plate zaposlenih.PrestolonaslednikStefan Krkobabić, funkcioner Partije ujedinjenih penzionera, sin Milana i unuk pokojnog Jovana Krkobabića, po prvi je put postao poslanik u Narodnoj skupštini. Iza sebe ima nekoliko kontroverznih odluka, a jedna od njih je vezana za njegovo direktorovanje u JP "Stara planina". Šta je tačno mladića na rubu tridesetih godina preporučilo za ovu poziciju teško je reći, ali je Agencija za borbu protiv korupcije jasno rekla da se u tome mogu videti "otisci prstiju" njegovog oca Milana, predsednika PUPS.Stefan Krkobabić Foto: E-Stock/Caslav Vukojicic"Blic", takođe, u februaru ove godine, piše da je direktorka "Pošte" Mira Petrović podigla platu Stefanovoj devojci, izvesnoj G. T, iako, navodno, za to nije imala osnova.                

----------------------------------------------------------

Datum: 06.08.2020

Medij: happytv.rs

Link: https://happytv.rs/vesti/beograd/244401/deo-autobuske-se-seli-u-blok-42-do-kraja-godine-radi%C4%87e-se-po-ovom-scenariju-mogu%C4%87e-i-stanice-na-obodima-grada-foto

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: DEO AUTOBUSKE SE SELI U BLOK 42 DO KRAJA GODINE: Radiće se po ovom SCENARIJU, moguće i stanice na obodima grada (FOTO)

Preko puta "buvljaka" u Bloku 42 na Novom Beogradu gradi se nova autobuska stanica, betonirano je skoro 90 odsto staničnog platoa, postavljeni šipovi za novu staničnu zgradu, rade se i pristupne saobraćajnice, a već do kraja godine tu će biti izmešten deo saobraćaja sa Beogradske autobuske stanice (BAS).To je izjavio zamenik gradonačelnika Goran Vesić i podsetio da novu autobusku stanicu u Bloku 42 o svom trošku gradi kompanija BAS, na osnovu ugovora o javno-privatnom partnerstvu sa Gradom Beogradom koji je obezbedio lokaciju, priključke i pristupne saobraćajnice.- Naša namera je da, posle železničke, izmestimo i autobusku stanicu jer je već decenijama unazad predviđena nova autobuska stanica preko puta 'buvljaka' u Bloku 42 i zato što je Bulevar vojvode Mišića najopterećenija saobraćajnica u Beogradu zbog čega je neophodno smanjiti broj autobusa na toj saobraćajnici, kako bi bila frekventnija - rekao je Vesić.On je naveo da je betonirano skoro 90 odsto staničnog platoa i da počinje njegovo asfaltiranje koje će, kako se očekuje, kompanija BAS do oktobra kompletno završiti.U međuvremenu je, kaže, završen Aneks nove autobuske stanice koji će u budućnosti povezivati autobusku i železničku stanicu Novi Beograd i koji će, kako najavljuje, u funkciju biti stavljen već na jesen.- Kada bude završen stanični plato, već tada ćemo, koristeći taj Aneks, moći da prebacimo deo autobuskih linija, odnosno polazaka i dolazaka sa autobuske stanice koja se sada nalazi u starom delu grada na novu autobusku stanicu - rekao je Vesić.Naveo je da su urađeni šipovi i temelji za novu, veliku staničnu zgradu autobuske stanice i dodao da Grad radi pristupne saobraćajnice oko samog kompleksa, što podrazumeva proširenje svih saobraćajnica jer će, kada autobuska stanica bude zaživela, tu biti mnogo veći broj autobusa i automobila.- Do kraja godine ćemo već izmestiti dobar deo autobuskog saobraćaja, a kako se bude gradila nova glavna zgrada autobuske stanice tokom sledeće godine, imaćemo prebačen kompletan autobuski saobraćaj autobuske stanice iz starog dela grada na novu u Blok 42 - rekao je Vesić.Naveo je da Grad Beograd istovremeno razmatra mogućnost da, kroz izmenu plana generalne regulacije, obezbedi i nekoliko manjih autobuskih stanica koje će takođe biti ponuđene BAS-u na upravljanje, kao partneru Grada.To će, pojasnio je, biti autobuske stanice po obodima grada kako bi se rasteretio sam ulazak u Beograd.Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE.          

----------------------------------------------------------

Datum: 06.08.2020

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/drustvo/profesorke-iz-cuprijevracamo-se-na-posao-borba-tek-pocinje/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Profesorke iz Ćuprije:Vraćamo se na posao, borba tek počinje

Sunčica Ivanović i Suzana Milutinović Foto:N1 Tri godine posle gubitka posla, kada su na njihova radna mesta primljeni funkcioneri i poslanici Srpske napredne stranke, grupa profesorki vratila se na svoja radna mesta u Visokoj medicinskoj školi strukovnih studija u Ćupriji. "Ćutanje nije rešenje", savetuju Suzana Milutinović i Sunčica Ivanović, koje su se suočili sa, kako kažu, nepravdom, pritiscima i gubitkom posla bez sopstvene krivice."Srećna sam što smo ovo izgurali do kraja", prvo je što nam je rekla Suzana Milutinović, koja je posle tri decenije rada u Visokoj medicinskoj školi strukovnih studija bila primorana da se tri godine bori za povratak na posao za koji se školovala i usavršavala.Suzana Milutinović Foto:N1Naša sagovornica jedna je od devet profesorki koje su ostale bez angažmana u Visokoj medicinskoj školi strukovnih studija u Ćupriji 2018. godine, da bi na njihova radna mesta, između ostalih, bili primljeni Aleksandar Martinović, šef poslaničke grupe SNS u prethodnom sazivu Skupštine Srbije, Vladimir Orlić, zamenik šefa poslaničke grupe SNS i visoki funkcioner SNS Ivan Bošnjak, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave.Aleksandar Martinović i Vladimir Orlić Foto: Filip Krainčanić/Nova.rsNa primeru Orlića može se videti koliko je poštovana procedura pri njihovom zapošljavanju: pošto je njegov prethodni angažman prosvetna inspekcija 2018. ocenila kao nezakonit, Orlić je ponovo angažovan od decembra 2019, objavio je BIRN, koji je usput otkrio i da te prihode nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije što je po zakonu u obavezi da učini.U međuvremenu, Suzana Milutinović, master organizacije zdravstvene nege, za Nova.rs priča kako se snalazila bez posla kome je posvetila život."Konkurisala sam na više od 200 mesta, a pozvana sam samo na dva razgovora sa potencijalnim poslodavcima, da bi se na kraju i to izjalovilo. Došlo je do toga da sam upisala kurs nemačkog jezika da bi mogla da tražim posao van Srbije. Na kraju sam našla posao na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, ali za posao gde je potrebna srednja stručna sprema", kaže Milutinović za Nova.rs.Foto:N1Od 2018. do danas trajala je i pravna borba, njena i njenih koleginica, kako bi se vratile na svoja radna mesta i, što ona ističe kao daleko važnije, da bi se vratio obrazovan i kvalitetan kadar u Visoku medicinsku školu strukovnih studija. Pročitajte još: "Bivši direktor škole Hristos Aleksopulos je primio SNS - ovce da bi sebe zaštitio, a nama slao poruku 'ne možete mi ništa'. Naša borba se ne završava povratkom na posao. Mi tek počinjemo da ratujemo, jer u školi još ima nekompetentnog kadra, koji potkopava naš trud. Oni nas u toj školi ne žele - ali mi nećemo stati dok Hristosa Aleksopulosa ne kazne za sve što je uradio", kaže profesorka Milutinović.Ivanović: Sigurno ćemo naići na otporUzbunjivačica i koleginica profesorki iz Ćuprije Sunčica Ivanović je još 13. februara prošle godine Višem javnom tužilaštvu u Nišu podnela prijavu protiv Više medicinske škole i njenog tadašnjeg direktora Hristosa Aleksopulosa. Ona je 2018. godine, kada je devet profesorki izgubilo posao, trebalo da bude izabrana u zvanje višeg predavača, što se nije desilo iako je, kako tvrdi, bila najbolji kandidat i bila je spremna da to dokaže pred sudom.Ona se takođe raduje što se u školu vraća kompetentan kadar - ali objašnjava da su se u toj instituciji nagomilali problemi."Prvi put posle 20 godina nismo u junu mesecu upisali medicinske sestre! Zamislite, danas kada je pandemija u toku, mi ne upisujemo medicinske sestre koje su neophodne našem zdravstvu - i to zato što je neko bio neodgovoran i nije uradio akreditaciju za taj obrazovni profil.Sunčica Ivanović Foto:Medija centar BeogradEto to nas čeka u školi. Neće oni biti oduševljeni što smo se mi vratile, ali krenule smo na taj put, i obećali smo svima da će se stvari rešiti na jedan akademski način, i zato ne možemo i nećemo da stanemo.Sigurno je da ćemo naići na otpor i žao mi je što smo sve ovo morali da iznesemo u javnost, ali ne možete da prećutite da veterinar nije kompetentan za obrazovanje medicinskih sestara", kaže Ivanović.Podsetimo da je danas ugovor o radu potpisalo pet nastavnica koje će raditi kao viši predavači i nastavnici veština u ćuprijskoj školi. One su konkurisale, dobile zeleno svetlo Komisije za izbor kandidata i od danas počinju sa radom, a preostale četiri profesorke čekaju da na konkursu prođe žalbeni rok od sedam dana, ali se očekuje da će biti reizabrane.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram                    

----------------------------------------------------------

Datum: 06.08.2020

Medij: politika.rs

Link: http://www.politika.rs/sr/clanak/459867/Rektor-Nebojsa-Arsenijevic-nezakonito-smenjen

Autori: Brane Kartalović

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Rektor Nebojša Arsenijević nezakonito smenjen

Kragujevac - Upravni sud je poništio pravno neutemeljeno rešenje Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kojim je Nebojša Arsenijević juna 2018. godine razrešen funkcije rektora Univerziteta u Kragujevcu. Presudom veća, kojim je predsedavala sudija Olga Petrović, usvojena je Arsenijevićeva tužba, a Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je naloženo da donese novo rešenje koje će biti usklađeno sa zakonom."U tužbi podnetoj ovom sudu, tužilac je osporio zakonitost rešenja tuženog organa, jer u postupku donošenja rešenja nije postupljeno po pravilima postupka i činjenično stanje je netačno utvrđeno", navedeno je u presudi koja je dve godine posle dramatične smene ArsenijevićaNa potezu je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, čije je rešenje poništio Upravni sud, navodi aktuelni rektor Univerziteta u Kragujevcu Nenad FilipovićKragujevac - Upravni sud je poništio pravno neutemeljeno rešenje Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kojim je Nebojša Arsenijević juna 2018. godine razrešen funkcije rektora Univerziteta u Kragujevcu. Presudom veća, kojim je predsedavala sudija Olga Petrović, usvojena je Arsenijevićeva tužba, a Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je naloženo da donese novo rešenje koje će biti usklađeno sa zakonom. "U tužbi podnetoj ovom sudu, tužilac je osporio zakonitost rešenja tuženog organa, jer u postupku donošenja rešenja nije postupljeno po pravilima postupka i činjenično stanje je netačno utvrđeno", navedeno je u presudi koja je dve godine posle dramatične smene Arsenijevića sa mesta rektora Univerziteta u Kragujevcu ponovo uzburkala akademske krugove u ovom gradu. - Presuđeno je u moju korist, ali ja se nisam borio za sebe nego za slobodan univerzitet koji treba da služi studentima, a ne nekom ministarstvu i ljudima na vlasti koji su uzurpirali državu - kaže Arsenijević u izjavi za "Politiku". Prema Zakonu o visokom obrazovanju, nadležno ministarstvo može da smeni rektora ako je ovaj pravosnažno osuđen za krivično delo protiv polne slobode, falsifikovanja službene isprave i primanje mita, ili ako je učinio težu povredu profesionalne etike. U slučaju Arsenijevića, kako je to utvrdio Upravni sud, nije bio ispunjen nijedan od ovih uslova. Sud je osporio i samu proceduru postupka razrešenja s funkcije, zbog čega je tuženoj strani i naloženo da "otkloni učinjenu povredu pravila". - Iz presude se vidi da je ponovo na potezu Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja čije je rešenje poništio Upravni sud - navodi u razgovoru za naš list aktuelni rektor Univerziteta u Kragujevcu Nenad Filipović. Kragujevački advokati kojima smo se obratili za mišljenje, presudu Upravnog suda tumače kao poziv da se situacija na Univerzitetu u Kragujevcu vrati u zakonito stanje, pre imenovanja rektora Filipovića, ali takvo tumačenje otvara brojne dileme, pre svega zbog protoka vremena. - Jasno je da sam smenjen nezakonito i da je sadašnji rektor nelegitimno izabran, ali vreme ne možemo vratiti. Zato na Univerzitetu u Kragujevcu treba hitno raspisati izbore. To je jedini izlaz iz ove protivpravne situacije - smatra Arsenijević. Formalni postupak za razrešenje Nebojše Arsenijevića pokrenut je 2018. godine, ali su napadi na smenjenog rektora krenuli još 2017, kada ga je grupa profesora optužila za nepotizam, mobing zaposlenih i finansijske malverzacije. Agencija za borbu protiv korupcije preporučila je Arsenijevićevo razrešenje s funkcije, a pojedini mediji su iz dana u dan izveštavali o dešavanjima na Univerzitetu u Kragujevcu. Slučaj "bahatog rektora", kako su pisale neke novine, podelio je akademsku zajednicu na protivnike Arsenijevića i one koji ga podržavaju, dok su na društvenim mrežama pljuštale međusobne optužbe i uvrede. Akteri izrođene afere postali su i pojedini državni funkcioneri, a kao kreatora "brutalne kampanje" koja se vodi protiv njega, Arsenijević je imenovao ministarku Slavicu Đukić Dejanović. U žestokoj borbi dve suprotstavljene strane nisu pošteđeni ni članovi porodica. Tako je Aleksandru Arsenijeviću, sinu smenjenog rektora, jula 2018. godine poništen doktorat, nakon čega je ostao i bez posla na Fakultetu medicinskih nauka. Upravni sud je nedavno poništio i to rešenje Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a mladi Arsenijević je u međuvremenu doktorirao po drugi put.

----------------------------------------------------------