Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 30.08.2020

Medij: Blic     Strana: 9

Rubrika: Društvo

Autori: Miloš Čolić

Teme: Korupcija

Naslov: EKOLOŠKA CRNA RUPA EVROPE

PREDloG ZA PoNETi

Miloš čolić

ekološka crna rupa evrope

OlOvO se tOpi na 327 stepeni CelzijusOvih, srebrO na 960, bakar na 1.083, tantal čak na 2.996 stepeni... sa ljudima je lakše. tOpe se i na 100 maraka – davnO mi je gOvOriO republički inspektOr telekOmunikaCija.

vovojica prepetooktobarskih ministara nisu bili izloženi Tantalovim mukama dok su iznosili akten,

reklamne tašne „Jugodrva“ pune novca iz te poslovne zgrade. Kada ih je ponestalo, nosili su ih u kesama. Tada su bile besplatne. Drugi postoktobarski ministar ničeg problematičnog nije video, još manje tražio, u stipendiji detetu dobijenoj od poznate multinacionalne kompanije. ...D

Upamćenju mi je ostao gotovo nušićevski lik ortopeda, profesora Medicinskog fakulteta, koji je od prvog radnog dana uredno vodio spisak “pozajmica”. Kada su godinama kasnije inspektori išli po spisku od vrata do vrata pacijenata, mnogi od njih nisu odmah mogli da se sete svojih darova. Uh, kada je to bilo – rekla je jedna od njih.

Sve ima svoju cenu pa i korupcija. Ne samo lično posrnuće već i društveni pad i kazna, životarenje i investitori koji bi možda da plate na jednom ali ne i na pet šaltera. Kada branimo sebe i druge od (ras)prodaje i rečima požurimo u neželjenom pravcu: Kosovo je najskuplja srpska reč. Jeste najskuplja, ali smo ipak dobili cenu. Ima li u Srbiji nešto što nema cenu?

Pred vašingtonski susret Vučić – Hoti licitacija prognoza, najava, slutnji, očekivanja među njima i Danijela Servera, profesora vašingtonskog univerziteta „Džons Hopkins“. Ne isključuje mogućnost da budu postignuti „neki sporazumi u ekonomskom domenu”, pomenuvši Trepču i Gazivode. Uvek sam verovao u energiju sporazuma. U slučaju Beograda i Prištine, posebno energetskog. Više je razloga. Iako leže na jednom od najvećih svetskih ležišta lignita, proizvodnja uglja na površinskim kopovima Kosova i Metohije daleko je od proizvedenih količina davne 1997. godine. Doduše, i danas kada biste pitali stručnjake koliko je uglja na Kosovu i Metohiji dobili biste različite procene količine rezervi. Da li je to 14, 12, 10, osam ili ni toliko već “tek” pet milijardi tona lignita? Ta odstupanja proizvode ne samo zbunjenost već i rezerve prema procenama eksperata.

Potrajalo bi ako bismo se još upuštali u razgrtanje bilansnih i vanbilansnih rezervi, geoloških i onih eksploatacionih... Sve navedeno nije od velike pomoći Albancima koji plaćaju više desetina miliona evra za uvoz električne energije. Kosovske elektrane su zapuštene, mnoge

ne rade, neke su i pred zatvaranjem a novih nema. Manjak električne energije postalo je i političko pitanje.

Pre 1999. dok su bile deo jedinstvenog energetskog sistema učestvovali su sa 15 do 20 odsto ukupno proizvedene električne energije u sistemu EPS-a. Kada im je ponestalo para, Kosovo je nekontrolisano povlačilo struju iz Srbije. Dug, koji se procenjuje na gotovo sto miliona evra prema EPS-u, nije izmiren. Postoje i potraživanja Prištine od EPS-a. Iuz toliko malu proizvodnju Kosovo je, prema navodima eksperata, zbog zastarele tehnologije postalo ekološka crna rupa Evrope. To praktično znači da bi - došlo do dogovora ili ne - izvesno mogla da stigne depeša Janeza Kopača, direktora evropskog Sekretarijata Energetske zajednice, koja bi otvorila put zatvaranju termoelektrana koje rade na ugalj. U Evropi se inače, bez obzira na uvedene, za nas posebno previsoke, ekološke standarde proizvodnje elektrane na ugalj zatvaraju. Usrpskim zvaničnim dokumentima, strategijama i projekcijama nema ni traga ugljane prašine ili olova i cinka nespornih rudnih

rezervi srpske pokrajine ili se vode kao: “Tip uglja Srbija bez AP Kosovo i Metohija”. Ni u Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2025. sa projekcijama do 2030, razvoj energetike nije tretirao objekte na teritoriji KiM što se objašnjava postojećim statusom AP Kosova i Metohije i nemogućnosti uvida u stanje energetike na toj teritoriji.

Albanci ne kriju da je visok nivo korupcije naneo ogromnu štetu Prištini kao i da je “bilo investitora koji su i bukvalno pobegli sa Kosova”. Pre dve godine strane investicije na Kosovu iznosile su 213 miliona evra. Najveći iznos zabeležen je 2007. Nešto više od 400 miliona evra, dok je 2014. bio samo 151 milion evra. Među proverenim jamskim kopačima na Kosovu i Metohiji je i naš stari znalac: general Vesli Klark, proteže jedne kanadske kompanije.

Upravljanje rudnim bogatstvom KiM više od dve decenije je nalik probi okrestra. Još vežbaju. Lignit bez obzira na tu činjenicu nosi tu ”kalorijsku” moć i on možda može da postane

”menica za budućnost” ne samo

energetskog sektora. Pritom, to jeste jedna od karika mogućeg sporazuma Beograda i Prištine. Lignit, Trepča, HE Gazivode životno su važne

i za Srbe na Kosovu i Metohiji čime (p)ostaju dobra startna pozicija i njena, ne samo u Vašingtonu, prva kontrolna stanica. n

i uz malu proizvodnju

Kosovo je, prema navodima eksperata, zbog

zastarele tehnologije postalo ekološka crna rupa Evrope

----------------------------------------------------------

Datum: 29.08.2020

Medij: novosti.rs

Link: https://www.novosti.rs/beograd/vesti/912890/traze-majstora-otkrije-kvar-izabrane-dve-firme-koje-popravljati-kabine-prevoz-sklopu-mosta-adi-petlje-radnicka

Autori: @Novostionline

Teme: Javne nabavke

Naslov: TRAŽE MAJSTORA DA OTKRIJE KVAR: Izabrane dve firme koje će popravljati kabine za prevoz u sklopu Mosta na Adi i petlje Radnička

LIFT u sklopu Mosta na Adi i petlje Radnička napokon bi trebalo da proradi, jer su izabrane firme koje će da popravljaju i održavaju kabine. Tako će biciklisti i pešaci moći u vožnju koju su čekali otkako je most izgrađen, jer lift nikada nije bio u funkciji."David Pajić Daka" i "Kosmaj" poslale su blagovremene i odgovarajuće ponude za otklanjanje neregularnosti na liftu i dalju brigu o njemu, a posao će biti sklopljen sa obe firme. Tako će, radovi biti poveravani i jednima i drugima shodno potrebama. Ukupna vrednost ove partije je 20 miliona dinara. Rok za popravku i izdavanje sertifikata ne može biti duži od 90 dana, a za redovno održavanje šest meseci od uvođenja u posao. Garantni rok za popravku je godinu dana. - Procenjena vrednost posla otkrivanja kvara na liftovima iznosi milion dinara - navodi se u nabavci. - Popravka sa izdavanjem sertifikata i redovno održavanje liftova procenjeni su na 20.000.000 dinara. Uz servisiranje i popravku svih neispravnih delova mora se pribaviti pozitivan stručni nalaz o pregledu i ispitivanju lifta izdatog od strane imenovanog tela. Budući da se na deo nabavke, koja se odnosi samo na otkrivanje kvara niko nije javio, Direkcija za građevinsko zemljište će pokušati da pozivanjem nađe zainteresovanog jer je to preduslov za popravku i dalje održavanje. - Imajući u vidu da prvoj partiji za javnu nabavku - detekcija kvara na liftovima u sklopu Mosta na Adi i petlje Radnička nije pristigla nijedna ponuda i kako je u međuvremenu počeo da se primenjuje novi Zakon o javnim nabavkama, u skladu sa tim smo započeli ugovaranje posla pozivanjem privrednih subjekata koji su u mogućnosti da realizuju ovu uslugu. Imajući u vidu dinamiku ugovaranja u skladu sa navedenim zakonskim odredbama, očekivano vreme za zaključenje ugovora je polovina septembra - navode u direkciji. I NA BRANKOVOM ZATAJI OSIM lifta u sklopu Mosta na Adi, lift na Branovom mostu, iako u funkciji, ume često da zataji. Za njegovo održavnje nadležni su "Putevi Beograda". Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

----------------------------------------------------------

Datum: 29.08.2020

Medij: pescanik.net

Link: https://pescanik.net/tehnicki-i-moralni-problemi/

Autori: @pescanik

Teme: Agencija za borbu protiv korupcijeMinićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Tehnički i moralni problemi

Možda se u Agenciji za borbu protiv korupcije zaista desila tehnička greška zbog koje su na njenom sajtu prikazani umanjeni iznosi troškova na parlamentarnim izborima 21. juna. Foto: PeščanikTehnički problemiSklon sam da verujem da se u Agenciji za borbu protiv korupcije zaista desila tehnička greška i da su zbog toga na njenom sajtu pogrešno prikazani zbirni iznosi troškova na parlamentarnim izborima 21. juna. Može mi neko pripisati da sam sentimentalno vezan za Agenciju, iako otvoreno kritikujem partijsko postavljenje njenog direktora, ali sam upravo kao član Odbora Agencije bio svedok kakvi problemi mogu da nastanu kada se uvodi softver za elektronsko unošenje podataka. Sada je, kako nam je saopšteno, stigao novi softver i to je razlog zbog koga se ne slažu zbirovi prihoda i rashoda i zbog čega su kao troškovi prikazani višestruko manji iznosi od onih koji se dobijaju ručnim (mukotrpnim) sabiranjem po rubrikama.Transparentnost Srbija je nekoliko dana posle izbora objavila svoje procene troškova TV oglašavanja, prema kojima je naprednjačka lista potrošila nešto manje od 2,5 miliona evra za tu svrhu. Početkom avgusta obratili smo se Agenciji sa upitom kada će biti objavljeni izveštaji i dobili odgovor da se podnošenje izveštaja vrši prvi put na nov način, i putem nove aplikacije, da se pristigli izveštaji u Agenciji "formalno kontrolišu, verifikuju i nakon toga objavljuju", te da je "kod izveštaja sa formalnim nedostacima naloženo političkim subjektima njihovo otklanjanje, jer samo potpuno formalno ispravan i potpun izveštaj može biti i aplikativno prihvaćen i istaknut". Agencija u tom trenutku nije mogla da saopšti kada će se izveštaji pojaviti na sajtu.Nadamo se da naš upit nije bio razlog da se objavljivanje zbrzi, ali desetak dana kasnije izveštaji su objavljeni, a mediji su preneli da su troškovi manji nego ikada. Prema tim podacima, lista "Aleksandar Vučić - Za našu decu" potrošila je u kampanji 181,8 miliona dinara, što je ni četvrtina od iznosa potrošenog na izborima četiri godine ranije (771,5 milion). I koalicija SPS-JS je, zabeležili su mediji, na osnovu podataka sa sajta Agencije, potrošila 62 miliona, dok je četiri godine ranije prijavila troškove od gotovo 360 miliona.Za TS je ovo bilo prilično iznenađenje, jer se nikada nije desilo da naša procena troškova TV oglašavanja toliko odstupi od konačnih podataka.Ispostavilo se, međutim, da su podaci na sajtu Agencije puni nelogičnosti i pogrešnih zbirova.Tako se, na primer, kao zbirni troškovi kampanje (to je tih 182 miliona za SNS i 62 za SPS) navode znatno manji iznosi nego što su iznosi utrošenih sredstava navedeni u stavci Prihodi. Takođe su u zbiru pojedinih kategorija troškova, kao što su troškovi TV oglašavanja (što inače predstavlja i najveći deo troškova) izostavljene stotine miliona dinara.Tako je, na primer, za listu "Aleksandar Vučić - Za našu decu" navedeno da su zbirni troškovi za celokupnu kampanju oko 181 milion, a troškovi TV oglašavanja 15,5 miliona, koliko je zapravo koštao samo zakup termina na TV B92. U izveštaju, međutim, postoje pojedinačni troškovi emitovanja nekoliko spotova i oglasa (ne navodi se na kojim TV stanicama) čiji je zbir veći od 350 miliona, ali to nije ušlo u konačan obračun troškova TV oglašavanja, niti u zbir ukupnih troškova kampanje.Čak je jedan pojedinačan trošak označen kao "1.2.1 Oglas 1 - Usluge oglašavanja - POLITIČKI MARKETING" veći od konačnog zbira i iznosi 186.245.045,29.S druge strane, pod stavkom Prihodi vidi se da je utrošeno svih 460 miliona dobijenih iz javnih izvora i oko 220 miliona sopstvenih sredstava, što bi ukupno bilo 680 miliona - zaista manje nego pre četiri godine, ali 13 odsto a ne 77 odsto manje.Slično je sa listom SPS-JS - kao ukupni troškovi navedeno je 62 miliona (od toga tri miliona za TV oglašavanje) iako pobrojani pojedinačni troškovi emitovanja spotova i oglasa prelaze 150 miliona.S druge strane, u stavci Prihodi vidi se da je utrošeno 85 miliona iz javnih izvora, 8,8 miliona iz donacija i 3,6 iz sopstvenih izvora. Utrošeno je i 96 miliona od kredita. Gotovo upola manje nego 2016. godine, ali svakako ne 84 odsto manje.TS je na ovo ukazala Agenciji i javno objavila svoje primedbe. Bio je to povod da na društvenim mrežama beskompromisni Vučićevi protivnici objave da je SNS pokušala da nešto slaže i ukrade, a neki su optužili Agenciju da krije podatke po Vučićevom nalogu. Ne znam da li je SNS pokušala nešto da slaže i da ukrade, odnosno da li izveštaj Agencije sadrži sve legalne troškove. Naš sistem finansiranje ne ostavlja mnogo prostora za mahinacije sa legalnim troškovima za oglašavanje, koji mogu da se prate monitoringom, kakav TS radi već petnaestak godina. Izmene zakona od pre 7 godina obezbedile su partijama sa najviše poslanika toliko novca za kampanju (omogućeno je da se novac koji se dobija za redovno finansiranje koristi u kampanji) da nema potrebe za "muljanjem" (utoliko je teško razumeti zbog čega je SNS u više navrata posegla za vrlo sumnjivim donacijama istovetnih iznosa od po nekoliko hiljada "donatora" ubacujući keš na kamaru novca iz javnih izvora i sa računa za finansiranje redovnog rada).Postoji, naravno, prostor za manipulacije kešom (kupovina glasova, kupovina medijskog prisustva van oglasnog prostora i slično) ali to je nešto za policijske i tužilačke izveštaje, a ne izveštaje o finansiranju kampanje.Takođe, Agencija nije prikrila pojedinačne podatke. Strpljivi građanin naći će u obrascu stotine miliona nestalih iz zbira. Većina će, međutim (kao i novinari koji su 18. avgusta objavili prvu vest) obratiti pažnju samo na konačni zbir u rubrici Troškovi kampanje. Neće pogledati drugu rubriku, znatno pregledniju, u kojoj su prihodi i utrošena sredstva, niti rubriku Krediti i zajmovi.Agencija je odgovorila na dopis Transparentnosti, odnosno na mejl u kome je ukazano na ove nelogičnosti i objavila saopštenje u kome navodi da postoje "tehnički problemi" koji se otklanjaju i da će u najkraćem roku svi izveštaji biće prikazani u ispravnom formatu. Agencija se, iznad svega, izvinjava političkim subjektima čiji su izveštaji netačno prikazani "čime su dovedeni u fokus medijske pažnje i analize".Moralni problemiDa li su se stranke, tačnije da li se SNS naljutila na (svog) direktora, a direktor hijerarhijski dalje, nećemo nagađati. Verovatno su vredni medijski analitičari uočili da su se pojavile vesti o nelogičnostima u izveštajima, a starešine bot jedinica su uočile da su slobodni internet strelci to odmah pripisali proverbijalnoj sklonosti naprednjaka da sakrivaju podatke o utrošenom novcu.Kao što su svi oni sigurno uočili i kada su mediji objavili višestruko manje iznose od stvarnih kao prijavljene troškove finansiranja kampanja. A tada se nijedna politička stranka nije javno oglasila i saopštila da su mediji i Agencija pogrešili. A sudeći po izostanku pravovremene reakcije Agencije nisu ni njoj, mimo oko i uha javnosti, postavljale pitanje šta se to desilo. Divno, zaključio bi onaj Basarin Marsovac - pustile su nezavisno telo da radi svoj posao. A mi znamo da ovdašnja vlast najviše voli da "pusti nadležne da rade svoj posao".Suvišno je, s druge strane, postavljati pitanje da li bi stranke propustile da reaguju da je objavljeno da su potrošile višestruko veći iznos od stvarnog. Ovde se, naime ne postavlja pitanje tačnosti (da ne upotrebim težak izraz "istinitosti") već pitanje populizma. Videćemo, uostalom, narednih sedmica koliko ćemo vesti pročitati o stvarnim troškovima kampanje, višestruko većim od onih narodnougodnih "štedljivih" od pre desetak dana.Peščanik.net, 29.08.2020. PODRŽITE PEŠČANIK

----------------------------------------------------------

Datum: 29.08.2020

Medij: telegraf.rs

Link: https://www.telegraf.rs/vesti/bbc/3227337-korona-virus-zasto-u-nisu-ne-rade-javne-cesme

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Korona virus: Zašto u Nišu ne rade javne česme

Više od mesec dana javne česme u Nišu ne rade iako je voda ispravna. Ali nadležni tvrde da ne mogu stalno dezinfikovati slavine.29/08/20 |  11:28Nišlije imaju poteškoća sa osvežavanjem na ulici ovog leta Ivan Dinić/BBCStanovnici Niša često su umeli da kažu da, pored Beča, njihov grad ima najkvalitetniju pijaću vodu u Evropi.Retko šta pored niške "česmuše" može da osveži tako dobro tokom letnjih vrućina.Međutim, ovog leta, "česmuša" baš i ne teče na svakom koraku.Više od mesec dana javne česme u Nišu ne rade - zbog korone, tvrde nadležni, kako bi se sprečilo širenje infekcije preko slavina."Ovo je nečuveno, da u jeku epidemije ne rade česme. A nadležni stalno ponavljaju da treba da peremo ruke. Radi se o najosnovnijoj higijeni", kaže za BBC Milica Nedić.Zoran Mitić iz Niša za sebe kaže da je veliki ljubitelj "česmuše" i najnoviji razvoj događaja predstavlja mu veliki problem."Ne brinem toliko zbog korone. Pijem isključivo česmušu, u životu nisam kupio flaširanu vodu", kaže Mitić.Tvrdi da mu je otežavajuća okolnost i profesija zbog koje je primoran da veliki deo radnog vremena van kancelarije."Radim kao trgovački putnik i stalno sam napolju. Najviše volim se osvežim na česmi", ističe Mitić."Celo leto ne mogu ljudski da popijem vodu", dodaje pomalo ogorčeno.Milica Nedić kaže da zatvaranje javnih česmi otvara i problem za ljude koji su veoma slaboj materijalnoj situaciji."Ne treba misliti samo ljudi mogu da se snađu da peru ruke u kancelarijama ili kod kuće. Ali šta je sa onima koji nemaju ni krov nad glavom. Gde oni da peru ruke ili piju vodu", zapitala se ona.Saša Markišić, načelnik uprave niške opštine Medijana tvrdi da je trenutno rešenje jedino moguće zbog problema sa dezinfekcijom."Voda je ispravna, ali nemoguće je posle svake upotrebe vršiti dezinfekciju slavine, a insistira se na tome kroz mere koje je Grad doneo", izjavio je za Južne vesti.On je dodao da se razgovaralo o rešenjima kako bi građani mogli da koriste česme, ali da sa njima ne dolaze u kontakt."Predloženo je da se ugrade senzori, ali mi nemamo ni javnu nabavku takvu, niti je sad to moguće", izjavio Markišić.Nišlije su negodovale još krajem juna kada su, u okviru prvih mera zaštite od korona virusa, zatvorene sve javne česme u niškoj Opštini Medijana.Slavine su zavrnute na preporuku Instituta za Javno zdravlje.Zapravo, ove godine su javne česme u Nišu radile jedva mesec dana.Markišić je podsetio da javne česme nisu počele da rade na vreme - u maju i aprilu - kao prethodnih godina, upravo zbog korona virusa.Sa radom su počele tek početkom juna, da bi već krajem juna voda iz njih prestala da curi.Načelnik opštinske uprave je još tada tražio stručno mišljenje Zavoda za javno zdravlje, koje, kako kaže, nikada nije dobio.Kada neko stane iza toga da je bezbedno da česme rade, one će biti otvorene, dodao je."Neka nam neko to kaže, neka napiše i istog momenta će česme biti puštene. Zasad nismo dobili pozitivno mišljenje da bi trebalo da se puste", zaključio je Markišić.Ivan Dinić/BBCKoliko su česme bezbedne?Korona virus do sada nije detektovan u pijaćoj vodi, pokazuju istraživanja američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti.Klasične metode za filtriranje vode koje se koriste u vodovodima trebalo bi da uklanjaju virus koji izaziva Kovid-19.Takođe ne postoje dokazi da virus može da se prenosi vodom, putem bazena, đakuzija i sličnih površina.Naravno, neophodno je pravilo održavanje bazena, koje uključuje propisanu dezinfekciju, kako bi se virus uklonio.Česma na Trgu kralja Milana prestala je sa radom još pre pandemije korona virusa Ivan Dinić/BBCSamo deset kilometara dalje, u Niškoj Banji, voda na javnim česmama teče bez ikakvih problema.A problem prenošenja virusa putem slavina u Banji su rešili, reklo bi se, na prost način.Predsednik Opštine Niška Banja Dejan Jovanović objašnjava da su skinute slavine na četiri javne česme, kako bi voda stalno tekla."Račun je malo veći, ali opet je zdravlje i bezbednost građana na prvom mestu, pa tek onda novac", izjavio je Jovanović za Južne vesti.I on kaže da je najveći rizik za korišćenje javnih česmi bilo kontakt preko slavine."Zato smo odlučili da ih skinemo i da imamo tajmer, tako da kada ima građana i turista u banji, voda neprekidno teče na javnim česmama", kaže Jovanović.Dodaje i da su preduzete sve mere zaštite i da do sada nisu dobili nikakvu preporuku nadležnih da bi trebalo zatvoriti česme.Iz čairskog Puža takođe odano ne teče voda Ivan Dinić/BBCIako su česme prestale sa radom zbog nestabilne situacije sa korona virusom, neke od njih nisu radile ni pre pandemije.Još 2019. godine je najavljeno da će česma Puž u niškom parku Čair, koja se često kvari, zapušuje i poplavljuje, biti uklonjena kako bi se kvar rešio.Iz Gradske opštine Medijana tada nisu precizirali kada će česma biti uklonjena, kao ni kada će radovi biti završeni.Popularni Puž bi bio idealna kovid-bezbedna česma, kako na njemu nema slavina.Slavina nema ni na česmi na Trgu kralja Milana, koju mnoge Nišlije nazivaju Lav.Lav takođe ne radi, ne toliko zbog pandemije korona virusa, već zbog renoviranja trga.Rok za završetak svih radova na centralnom niškom Trgu je kraj 2020. godine, ali bi zbog aktuelne pandemije, sve moglo da potraje i duže.BBCBBCIzvor BBC NA SRPSKOMTelegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.                                                    

----------------------------------------------------------