Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 31.08.2020

Medij: Blic     Strana: 1,2,3

Rubrika: Tema dana

Autori: Marko Tašković

Teme: Korupcija

Naslov: Rekordna izlaznost: glasalo 68% do 17h!

Istorijski parlamentarni izbori u Crnoj Gori

rekordna izlaznoSt: GlaSalo 68% do 17h!

Parlamentarni izbori u susednoj zemlji doneli nezabeležene rezultate bez obzira na pobednika

POlOVinA Crne GOre GlAsAlA dOPOdne

Bez obzira na rezultat, može se reći da su jučerašnji parlamentarni izbori u Crnoj Gori bili

istorijski. Zabeležena je rekordna izlaznost pošto je već do

podne glasala skoro polovina, a do 16 sati 65,1 odsto

birača, a po prvi put među njima je bio i mitropolit Amfilohije.

Marko Tašković

Dakle, već posle šest

sati glasanja na birališta u Crnoj Gori izašlo je procentualno više glasača

nego na nedavnim parlamentarnim izborima u Srbiji, što je dokaz da je ubedljiva većina građana našeg suseda ovu trku za mandate u Skupštini shvatila, zaista, kao prelomnu. Do 17 sati (poslednji objavljeni rezultat pre zatvaranja ovog izdanja „Blica“) glasalo je 68,4 odsto birača. Prethodni rezultat je bio do 13, do kada se na biračkim mestima pojavilo 54,1 odsto građana, prema rezultatima CeMI-ja. U Podgorici je do 13 sati glasalo 54,5 odsto, u severnom regionu 48,4, a na jugu 57,2 odsto. Poređenja radi, na parlamentarnim izborima 2016. do 13 časova glasalo je 39,9 odsto, ili čitavih 15 odsto manje, a na izborima za Skupštinu 2012. godine izlaznost do 13 časova bila je 33,3 odsto, više od 20 odsto manje. Zanimljivo, nakon objavljivanja istorijskih podataka o izlaznosti do 13 sati, nadležne institicuje su “zaćutale”, pa su se tako naredni rezultati pojavili tek nešto pre 17 sati.

Kolika je zainteresovanost bila za izbore pokazuje podatak da je po prvi put glasački listić u ruke uzeo mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, i to u 82. godini života. Svoju građansku dužnost obavio je oko 7.30 sati u biblioteci “Njegoš” na Cetinju. Da li zbog toga što prvi put ima glasački listić u rukama ili ne, tek mitropolit Amfilohije je dozvolio oku kamere i fotoaparata da usnimi da je zaokružio broj devet, odnosno glasao za koaliciju “Za budućnost Crne Gore” okupljenu oko Demokratskog fronta. Inače, svi glasači su na biralištima morali da nose maske zbog pandemije Covida 19.

Đukanović: Tenzije sa vancrnogorskih adresa

Ni sam dan glasanja nije mogao da prođe bez političkih poruka. Tako je predsednik Crne Gore Milo Đukanović odmah pošto je glasao poručio kako očekuje da Crna Gora nastavi da se kreće putem ekonomskog i demokratskog razvoja, u pravcu EU.

- Očekujem da crnogorsko društvo i na ovim izborima potvrdi svoju demokratsku zrelost i odgovornost, kao i da izbori proteknu u uslovima stabilne i demokratske kulture primerene Crnoj Gori, te da će zemlja nastaviti da se kreće putem ekonomskog i demokratskog razvoja i dostizanja evropskih ciljeva - rekao je Đukanović.

Predsednika Crne Gore nije iznenadila visoka izlaznost iako su mnogi analitičari isticali da veći broj glasača smanjuje šanse dosadašnjoj vlasti za pobedu.

- Raduje me uvek kada je izlaznost veća, jer to znači da živimo u društvu u kojem ljudi osećaju odgovornost za budući pravac razvoja. Uvek je izraz političke patologije niska izlaznost - naglasio je Đukanović.

Dodao je i da ne primećuje tenzije, već da se tenzije pokušavaju indukovati sa adresa koje su, kaže, vancrnogorske.

- Ali crnogorsko društvo je prošlo kroz iskušenja više puta. Ne vidim opasnost po stabilnost Crne Gore i sigurnost građana - podvukao je Đukanović.

Na pitanje o kome govori kada spominje mešanje u stvari Crne Gore, Đukanović je rekao da ne želi da

Od decembra do

danas traje stampedo na Crnu Goru u kojem učestvuje kompletna medijska i politička scena Srbije, rekao je Milo Đukanović odmah pošto je glasao

Zlatnim slovima će biti upisana prva generacija

Crnogoraca, građana Crne Gore, koja je posle 300 godina prvi put demokratski smenila vlast - rekao je Andrija Mandić

govori detaljnije, ali će se to, kaže, samo pokazati narednih dana, dodajući da od decembra do danas traje “stampedo” u kojem učestvuje “kompletna medijska i politička scena Srbije”.

- I jasno je koja se poruka šalje Crnoj Gori. Kako je Crna Gora odgovarala do sada na te poruke, odgovoriće i ovog puta. Kada kažem medijska i politička scena, pincetom bismo verovatno uspeli da pronađemo nekoga ko u to nije uključen - rekao je Đukanović.

Upitan očekuje li pad DPS-a posle tri decenije i hoće li čestitati protivnicima ukoliko do toga dođe, Đukanović je rekao da se nikada u takmičenju rezultat ne može znati unapred, ali da je lično ubeđen da je demokratska volja građana na strani Crne Gore, njene evropske budućnosti i partija koje kreiraju i realizuju takav politički program.

Ačestitanje pobedniku je, kaže, pitanje demokratske i lične kulture, što se ne dovodi u pitanje.

Mandić: Veliki dan S druge strane, lider Demokratskog fronta, okosnice opozicionione koalicije “Za budućnost Crne Gore” Andrija Mandić istakao je nakon glasanja da je uveren u ubedljivu pobedu, te da će ovo biti prva generacija građana Crne Gore koja je posle 300 godina prvi put demokratski smenila vlast. Mandić je na glasanje došao u pratnji supruge, sina i ćerke.

- Ovo je veliki dan za Crnu Goru. Veliki dan i za moj kraj, Zagorič, jedno od naselja gde je opozicija tradicionalno pobeđivala i koje je uvek bilo opoziciono. I nemam dilemu, gledajući sve s kojima živim, kakav će biti rezultat. A biće pobeda, ubedljivija nego ikad - rekao je Mandić.

Istakao je da je uveren da će i u drugim krajevima Crne Gore, gde opozicija nije bila tako jaka i dobro organizovana, biti isto.

- Raduju me ovi mladi koji čekaju u redovima i zovu roditelje da im se priključe. Svi koji su učestvovali u litijama, branili svetinje i koji znaju da je najbolja odbrana za to što žele, to što će stati u red danas i hemijskom

olovkom promeniti Crnu Goru. I neće pogrešiti, već će se zlatnim slovima upisati u prvu generaciju Crnogoraca, građana Crne Gore, koja je posle 300 godina prvi put demokratski smenila vlast rekao je Mandić.

Kako je dodao, istorija Crne Gore bila je puna prevrata, ali je ovo prvi put da će se vlast smeniti onako kako se smenjuje u demokratskim zemljama, kako bi nova vlast povela Crnu Goru tamo gde, kako kaže, zaslužuje.

- Treba nam više radnih mesta, obračun sa kriminalom i korupcijom i da ujedinimo Crnu Goru i popravimo sve pokvareno u poslednjih 30 godina - rekao je Mandić. n

Dan koji je naDrastao koronu

Na konstataciju novinara da se epidemiološka pravila ne poštuju striktno na biračkim mestima, Andrija Mandić je rekao da “današnji dan nadrasta situaciju i nadvisuje sve preporuke”. - Vidim da svi imaju maske, možda ne drže propisano rastojanje, ali za sve što treba da usledi, za promene koje se čekaju, vredi da se rizikuje. Kada budemo slavili pobedu, da znamo da radimo pravu stvar i da pružimo bratsku ruku svima, i onima koji možda misle da su poraženi, ali nisu, već su na mestu koje im pripada i da će prema njima odnos biti mnogo bolji nego prema dosadašnjoj opoziciji - rekao je Mandić.

Bez gužvi na granicama, hakerski napaD na Dik Na graničnim prelazima između Srbije i Crne Gore, Gostunu i Jabuci, juče nije bilo većih gužvi i zadržavanja, pa se na prolaz čekalo svega nekoliko minuta. Prve sate glasanja obeležili su hakerski DDOS napadi na računarski sistem Državne izborne komisije i Skupštine Crne Gore. Kako je rekao predsednik DIK-a Aleksa Ivanović, hakerski napadi trajali su od 8.39 do 10.07, ali je nakon toga sistem nesmetano funkcionisao.

----------------------------------------------------------

Datum: 31.08.2020

Medij: Danas     Strana: 2

Rubrika: Politika

Autori: Mirjana R. Milenković

Teme: Korupcija

Naslov: Aleksić: Opstanak Udružene opozicije nije doveden u pitanje

Zamenikpredsednika Narodne stranke za Danas o nesuglasicama unutar UOS

Aleksić: Opstanak Udružene opozicije nije doveden u pitanje

Beograd - Ne mislim da je opstanak Udružene opozicije Srbije doveden u pitanje jer smo se okupili oko zajedničke ideje borbe za stvaranje uslova za što skorije održavanje fer i slobodnih izbora. Ako postoje bilo kakve dileme, one će se rešavati na sastancima UOS-a - kaže u razgovoru za Danas Miroslav Aleksić, zamenikpredsednika Narodne stranke, komentarišući izjavu lidera Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa da je nastavak saradnje u Udruženoj opoziciji Srbije moguć tekkada se na zajedničkim sastancima raspravi nekoliko stvari sa Narodnom strankom, jer ne želi da razmišlja da sastanke opozicije snima bilo ko, osim Gašića i Vučića. Aleksić kaže i da ne zna zašto bi Đilas sa Narodnom strankom bilo šta raščišćavao. • Lider SSP-a kaže i da sa Narodnom strankom treba raščistiti kako je došlo do „snimanja" predsednika odborničke grupe SZS Nikole Jovanovića, ko se poslužio udbaškim metodama, kako se taj čovek zove i da li je on predsednik jednog od odbora Narodne stranke?

- Ne znam zašto bi se sa Narodnom strankom bilo šta raščišćavalo i otkud bilo kome pravo da u javnim nastupima proziva ljude iz Narodne stranke za ono što je Nikola Jovanović izgovorio o Vuku Jeremiću prilikom razgovora sa predsednikom jednog od odbora Narodne stranke koga je vrbovao da pređe sa njim u drugu političku organizaciju.

  • Vaša nekadašnja članica Aleksandra Davidović, bivša potpredsednica opštinskog odbora u Rakovici tvrdi da je snimak na kome se čuju seksističke i šovinističke izjave Nikole Jovanović montiran, izvučen iz konteksta, a da je predsednik odbora Narodne stranke u Kniću dobio pohvale za dobro obavljen posao?

- Umesto javnog izvinjenja Ijudima koje je vređao, svedočimo pokušajima zamene teza da Jovanović nije izgovorio ono što je čula cela javnost i zbog čega je Vuku Jeremiću poslao poruku u kojoj se pravdao, što je apsolutni dokaz da nema nikakve montaže, već je on to izgovorio. Sve što se dogodilo je lični izbor Jovanovića.

  • Pre stvaranja Udružene opozicije Srbije, govorilo se da ste nezadovoljni političkom ulogom SZS i da tražite način kako da istupite iz njega. Da li je izlazak vaše odborničke gmpe u Beogradu iz SZS i izjava Jeremića da nema UOS na lokalnom nivou način da istupite i iz UOS?

- Narodna stranka ne bi ni ulazila u UOS da je imala nameru da odmah iz nje i izađe. Narodna stranka se od svog osnivanja zalaže za jedinstven nastup svih opozicionih stranaka u borbi protiv režima Aleksandra Vučića koji razara Srbiju i njenu budućnost. Bili smo jedan od osnivača SZS i nastavićemo da, pored jačanja svog identiteta i stranačke organizacije, sarađujemo sa kolegama kako bismo u jednom trenutku svi zajedno stali u istu kolonu i suprotstavili se aktuelnoj vlasti. • Često se čini da opoziciji nije politički protivnik Aleksandar Vučić i SNS, već da ste međusobno jedni dmgima neprijatelji?

- Vučić nije neprijatelj opoziciji već građanima Srbije, zato što svojom politikom uništava budućnost Srbije, gasi privredu i poljoprivredu, proteruje ljude iz zemlje, uništava zdravstveni i obrazovni sistem. Ova vlast je razorila institucije, dok pljačka Srbiju i podržava kriminal i korupciju. Protiv toga se zajedno moramo izboriti svi koji volimo Srbiju i želimo da živimo u ovoj zemlji.

  • Štajebilasvrhapismapredsednicima evropskih parlamenata poslatog sa stranačkog mejla i da li je poziv stranim faktorima, kako kaže Đorđe Milićević, da vrše pritisak na Srbiju kako bi se promenila vlast zapravo potpuni fijasko opozicije, kako on tvrdi?

- Narodna stranka i Udružena opozicija Srbije će borbu protiv režima i uništavanja Srbije voditi zajedno sa građanima, ali ćemo isto tako obaveštavati i međunarodnu zajednicu o svemu što se u Srbiji dešava. Strah koji pokazuje vlast od promene odnosa međunarodne zajednice prema režimu je sve veći zato što su svesni da ne mogu više da lažu i manipulišu predstavnike međunarodne zajednice i da gube njihovu podršku.

  • Verujete li da će predstavnici evropskih zemalja podržati opoziciju u rušenju srpske vlasti sada kada je ona pokazala privrženost EU, potpisavši deklaraciju protiv Belorusije?

- Srbija je pod ovom vlašću svakim danom sve dalja od evropskih vrednosti i načela. Niko ne može da sakrije činjenicu da je Srbija daleko bliža diktatorskom načinu vladavine od demokratskog. Celom svetu je danas jasno da u Srhiji posle lažnih izbora nema više opozicije u parlamentu, da su razorene institucije i pogaženi Ustav i zakoni, da nema medijskih sloboda i sloboda govora, što su razlozi da EU ne podržava dalje srljanje Srbije u diktaturu.

  • U javnosti ističete da će izbori 2022. godine biti prelomni u političkom životu. Zbog čega bi ti izbori mogli da budi prihvatljiviji za vas u odnosu na one koji su se održali 21. juna?

- Osnovni cilj političke borbe u Srbiji je borba za održavanje fer i poštenih izbora kad god se oni budu održali. Vučićev režim neće moći pod istim okolnostima kao 21. juna da održi još jedne izbore, već će morati pod pritiskom građana Srbije, političkih stranaka i međunarodne zajednice da stvori uslove kako bi građani mogli da slobodno biraju. Siguran sam da će Vučićeva vlast, koja je ogrezla u kriminalu i korupciji, pretrpeti ozbiljan udarac i pasti na prvim slobodnim izborima.

  • Može li tako razjedinjena i posvađana opozicija pred građane da izađe sa zajedničkim predsedničkim kandidatom, kada ne možete da se dogovorite oko manje važnih stvari?

- Naravno da može, a o tome ćemo detaljno govoriti kada za to dođe vreme.

  • Koje mogućnosti ostaju opoziciji ako vlast ne bude htela da primeni demokratske vrednosti u zemlji? Kažete da kad imate takvu situaciju, onda sila ide na silu. Da U to znači da ne isključujete mogućnost revolucije?

- Mi se zalažemo za normalne političke procese u kojima će se vlast menjati voljom građana izraženom na slobodnim izborima, a na vlasti je odluka da li će pristati na to ili će produbljivati diktaturu koja bi u budućnosti mogla da dovede do toga da građani narastajuće nezadovoljstvo iskažu i na drugačije načine. Pozivam Vučića i njegov režim da se urazume. • Stiče se utisak da bojkotom izbora opozicija nije baš ništa postigla, već umesto govornice parlamenta izabrala ulicu, sa koje prodržavni mediji nerado izveštavaju?

- Jedino političko sredstvo koje je dalo rezultat u borbi protiv vlasti je upravo bojkot. Bojkot je dokazao da u Srbiji nema uslova za normalan politički život i doveo do toga da smo jedina zemlja u Evropi koja nema opoziciju u parlamentu. Zahvaljujući bojkotu, i domaćoj i međunarodnoj javnosti je jasno da Srbija više nije demokratija. Bio sam poslanik četiri godine i za to vreme me Javni servis, odnosno RTS, nijednom nije pozvao da gostujem u nekoj od njihovih emisija.

  • Nije li onda malo pretenciozno kada vaš predsednik tvrdi da će u ovakvim uslovima Narodna stranka biti kao CDU u Nemačkoj?

- Ne vidim šta je sporno u tome što predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić ima cilj da stranka u budućnosti bude prirodan izbor većine građana Srbije, kao što je slučaj sa CDU u Nemačkoj.

Mirjana R. Milenković

  • Otkud bilo kome pravo da u javnim

nastupima proziva ljude iz Narodne stranke za ono što je Nikola Jovanović izgovorio o Vuku Jeremiću

  • Vučić nije neprijatelj opoziciji, već

građanima Srbije zato što svojom politikom uništava budućnost zemlje • Vlast gubi

podršku

međunarodne zajednice

Vučić u praktičnom smislu priznao Kosovo • Naredne nedelje u Vašingtonu će se održati sastanak predstavnika Beograda i Prištine o kosovskom problemu. Delite li mišljenje pojedinih Ijudi iz opozicije da je rešenje već „pa stolu" i da je Vućić spreman da prizna Kosovo, iako on tvrdi drugačije? - Svojim činjenjem u prethodnih osam godina AleksandarVučićje u praktičnom smislu već priznao Kosovo - razvlastioje Srbiju, predao Albancima policiju, pravosuđe, dao im je pozivni broj, predao im energetski sistem, omogućio formiranje vojske samoproglašenog Kosova. Naterao je Srbe da od 2014. godine učestvuju na izborima po kosovskom zakonodavstvu i da učestvuju u radu njihovih institucija.

----------------------------------------------------------

Datum: 31.08.2020

Medij: Danas     Strana: 7

Rubrika: Društvo

Autori: Miloš Mitrović

Teme: Korupcija

Naslov: Da je vječna močvara

Daje

vjecna močvara

MILOŠ Mitrović

Prateći ankete u predizborno vreme u Crnoj Gori, izjave političara vlasti i opozicije, pomislih - Bože što su ovi Crnogorci zaostali; ma toje jedan pasivni kraj, kako se govorilo u vreme SFR Jugoslavije- pa ti Ijudi imaju neizvesne izbore!

Nigde preko potrebne stabilnosti sa dvotrećinskim većinama, sa 70 odsto glasova za vladajuću organizaciju kao u Srbiji, ili sa 80 odsto za predsednika, kao u Belorusiji. Šarena skupština, ništa gore od toga. Kako će se Crnogorci izjasniti u trenutku pisanja ove kolumne nije se moglo znati.

Nama bi moglo biti zanimljivo pitanje kako će se rezultat izbora u Crnoj Gori odraziti na političku situaciju u Srbiji. Pobedi li - ma i ne trijumfalno -Đukanovićeva Demokratska partija socijalista i zadrži li vlast uz pomoć koalicionih partnera, biće ka i vazda. Izgubi li DPS, biće problema za Aleksandra Vučića i njegovu organizaciju „AleksandarVučić-za našu decu".To bi predstavljalo negativni trend - prvo Belorusija, u kojoj se možda rodio miš, ali se dogodio i narod, pa Crna Gora koji se njima ne bi dopao.

Jerkoje u auto-litijašenjima, kojekakvim srbadijskim protestima u vrlo smutnoj organizaciji - a na poslednjim u Beogradu su se, gle čuda, pojavili Miša Vacić i Sveto Dete Danilo Vučić - prepoznao borbu za srpski nacionalni interes, a pogotovo borbu protiv Mila Đukanovića - grdno se prevario. lako će DPS iz razumljivih razloga

to protumačiti upravo tako, zapravo je reč o podršci DPS-u, ili u najmanju ruku o odmaganju tzv. prosrpskim strankama u Crnoj Gori. Kad god se na raznoraznim „nacionalnim" okupljanima pojave izvesne persone u kakve, na primer, spada i živopisni ambasador Srbije u Crnoj Gori Vladimir Božović, rođeni Nikšićanin, treba znati da je cilj suprotan od proklamovanog. I to Ijudi prepoznaju, oni koji u takvim manifestacijama i vide nešto čega nema mogu samo da se zgade. U Srbiji je sve suprotno od onoga što izgleda dajeste, a Vučiću apsolutno ne odgovara da DPS ode sa vlasti u Crnoj Gori.

Mogu tabloidi u Srbiji do mile volje da čereče Mila, u saglasnosti sa Vučićem, to ne smeta ni Milu, ni Vučiću. Prvome stvaraju privid organizovanja udruženog zločinačkog poduhvata protiv Crne Gore i potpaljuju priče o reprizi Podgoričke skupštine, drugome donose imidžtobožnjeg patriote.

Eto, i Sveto Dete je dobilo svoju ulogu u tome, ali bolje držati jezikza zubima jer njegovo pominjanje narušava imidž Svete Porodice, samim tim i naše zemlje. Isto kao što je medijsko bavljenje korupcijom u javnim preduzećima ravno nacionalnoj izdaji, kako to upućuje Ana Brnabić. Isto kao što je cilj, iz interesa koji apsolutno nisu „nacionalni", ni srpski, ni crnogorski, da sve ostane po starom, danas posle izbora, sutra i prekosutra. Ovde i tamo. Bože spasi naše vlasti i da je vječan naš biznis.

Koje i kojekakvim protestima i vrlo smutnoj organizaciji - a na poslednjim su se pojavili Miša Vacić i Sveto Dete Danilo Vučić-

prepoznao borbu za srpski nacionalni interes, a pogotovo borbu protiv Mila Đukanovića - grdno se prevario

----------------------------------------------------------

Datum: 31.08.2020

Medij: Dnevnik     Strana: 11

Rubrika: Vojvodina

Autori: M. Stakić

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Rok ponuđačima do 22. oktobra

REKONSTRUISAćE SE ŠEST OBJEKATA U VRBASU

Rok ponuđačima do 22. oktobra

VRBAS: Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije, u saradnji sa Državnim sekretarijatom za ekonomske poslove Švajcarske Konfederacije, objavilo je poziv za podnošenje ponuda za nabavku i ugradnju postrojenja i opreme za energetsku sanaciju i rekonstrukciju šest objekata u Vrbasu, te isto toliko u Kruševcu i pet objekata u Užicu. Vrbas je izabran jer je jedna od vodećih opština u Srbiji kada je reč o energetskoj efikasnosti. Ova opština dobila je i vrednu donaciju švajcarske Vlade za dalje unapređenje energetske efikasnosti.

Nekadašnji predsednik Privremenog organa opštine Vrbas, a sadašnji zamenik predsednika opštine Milan Glušac rekao je da je projekat eenergetske efikasnosti u ovoj opštini započet još 2013. godine, u saradnji sa Vladom Srbije i Vladom Švajcarske.

- Tada je kontaktirano oko 60 opština, a važno je istaći da je opština Vrbas i danas ostala u tom projektu, zajedno sa još tri opštine - rekao je Glušac. - Opštine će dobiti ukupno 1,6 miliona švajcarskih franaka za optimizaciju javnih objekata.

Vrbas se odlučio da taj novac bude uložen u škole i predškoslske ustanove, ističe Glušac, te je poziv upućen ponuđačima koji imaju ozbiljne ponude kada je reč o sanaciji i rekonstrukciji tih objekata. On dodaje da je i pre 2013. godine postojala Kancelarija za energetiku i još tada imali razvijeni sistem katastra javne rasvete, koji nije imao niko u Srbiji.

- U svakom momentu smo znali koja bandera koliko troši određeno trafo polje, a u prethodnom periodu smo imali puno problema sa javnom rasvetom, te smo ušli u javnoprivatno partnerstvo i time smo javnu rasvetu zamenili efikasnom LED rasvetom umesto neefikasne živine rasvete, koja je bila veliki potrošač, te sada imamo uštedu od 85 odsto- rekao je Glušac. - Ulazimo i u javnoprivatno partnertsvo kada je u pitanju sama gasifikacija kotlarnica o kome brine JKP „Standard”. Naša imlementacija bila je zanimljiva i opštinama u regionu čiji predstavnici su dolazili u posete, do vodovoda, pa do svakog segmenta života, uspeli smo da napravimo uštede u energetskoj efikasnosti, pa i na samoj zgradi Opštine.

Vrbas je i svrtsan u 6.200 gradova Evrope koji koriste energetske mere i koji smanjuju uticaj efekta staklene bašte.

- Nadam se da ćemo u narednom periodu završiti sa kompletnom rekonstrukcijom škola i predškoslkih ustanova, a važno je i da smo dobili podršku od Vladine kancelarije da rekonstruišemo i dve škole u Vrbasu kada je u pitanju energetska efikasnost - kaže Glušac.

Do sada je u Vrbasu rekonstruisana jedna škola i dve predškolske ustanove, koje su sada energetski efikasne.

- Kompletna tenderska dokumentacija je dostupna za preuzimanje na švajcarskoj veb stranici za javne nabavke SI-MAP. Rok za podnošenje ponuda je 22. oktobar 2020. godine do 11 časova - navodi se u pozivu ministarstva.

Priprema ovog projekta i tenderskog pravilnika, te izbor partnera, trajao je duže vremena, a opština Vrbas je izabrana među 60 konkurentskih lokalnih samouprava.

  1. Stakić

----------------------------------------------------------

Datum: 31.08.2020

Medij: Kurir     Strana: 1,6,7

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija Kurira

Teme: Korupcija

Naslov: Saučesnici u korupciji

Sančesnlci u kornpclU

KOIZ EBBD. SUVLASNIKA JUNAJTED BBUPE. STITISOLAKAI ĐILASAINJIHOVE SUHNJIVE

IKANSAKCUE

POSLOVNO I POLITICKO PARTNERSTVO Ofsor zona idealna oaza za Šolaka i Đilasa

Kurir je u obimnom istraživanju pokazao da Šolak i Đilas imaju čvrste poslovne, ali i političke veze. Prodaja Đilasove firme Dajrekt medue 2014. uradena je preko zamršene mreže ofšor kompanija iza kojih su stajali Šolakovi Ijudi. Junajted grupa je tek 2018. zvanično objavila da je kupila ovu firmu, negirajuči da je trgovala sa Đilasom. I poslovna zgrada Multikom grupe, u kojoj je Đilas suvlasnik, dospela je 2017. u ruke Junajted grupe, ali je i ova transakcija izmedu Đilasa i Šolaka zamaskirana brojnim paravan firmama iz ofšor zona. Kurir je otkrio i da je Šolak za zgradu dao dva i po puta više novca (oko 4,5 miliona evra), što izaziva sumnju da je ovakav dil poslužio da se tajnim kanalima finansira Đilasova kampanja na beogradskim izborima 2018. Junajted grupa kupila je i firmu Medija point od Dragana Ješiča, koji je dugogodišnji poslovni pajtos Đilasa. Kako smo otkrili, Ješičeve različite firme redovno su dob(jale poslove od Grada Beograda dok je gradonačelnik bio Đilas.

Odbijanjem da odgovore na pitanja Kurira o spornom poslovanju, netransparentnom vlasništvu i slučajevima mogućih sukoba interesa koji prate poslovanje Junajted grupe, stiče se utisak da pojedinci iz Evropske banke za obnovu i razvoj pružaju prećutnu podršku kontroverznoj poslovnoj praksi balkanskog partnera

Redakcija Kurira

Menadžment Evropskebanke za obnovu i razvoj (EBRD), koja je suvlasnik Junajted grupe, odbio je da se izjasni o sumnjivim transakcijama, netransparentnom vlasništvu i slučajevima mogućeg sukoba interesa koji prate poslovanje kompanije na čijem je čelu Dragan Šolak.

Pravila Divljeg zapada

Uprkos nesumnjivo kontroverznoj poslovnoj praksi Šolaka i njegovog političko-poslovnog partnera Dragana Đilasa, o čemu je Kurir prethodnih dana pisao i izneo brojne dokaze, rukovodstvo EB-RD je očigledno odlučilo da zažmuri na činjenicu da firma, u kojoj ima vlasnički udeo, grubo krši standarde i vrednosti koje ova banka promoviše i na kojima gradi svoj međunarodni ugled. Izbegavanjem da odgovore na naša vrlo konkretna pitanja u vezi s poslovanj em njihovog balkanskog partnera, može se zaključiti da je pojedinima iz EBRD poznato da je način poslovanja Šolakovih firmi u direktnoj suprotnosti sa ciljevima banke, ali i da takva praksa očigledno ima prećutnu podršku

tihpojedinaca.

Finansijske injekcije EB-RD u Šolakov biznis uvek su bile presudne da se njegova imperija proširi, pa nije preterano reći da Junajted grupa bez ovog investitora ne bi mogla ni da sanja da bude igrač na regionalnomtržištu. Prva investicija EBRD ušla je u aprilu 2004. u SBB, Šolakovkablovskioperater. Taj projekat podrazumevao je zajam operateru SBB u iznosu do 18,5 miliona evra i ulaganje u akcijski kapital do dva miliona, čime je EBRD kupio milion deonica SBB. Ovaj novac će omogućiti Šolaku da znatno proširi svoju mrežu širom Srbije, pokupuje još 25 lokalnih provajdera, uvede nove servise i ponudi širokopojasni pristup internetu. Deset godina kasnije, investicioni fond KKR postao je većinski vlasnik Junajted grupe, koja je osnovana u međuvremenu, a EBRD zadržava manjinski deo. U februaru 2014. stigla je nova investicija EBRD u SBB, i to 50 miliona evra. Nakon što je u martu 2019. investicioni fond BC partners postao većinski vlasnik Junajted grupe, EBRD nastavlja da bude manjinski vlasnik.

Daju im kredibilitet

lako su investicije i širenje poslova uobičajeni i poželjni elementi svakog biznisa, potpuno je neshvatljivo da pojedini rukovodioci EBRD strateški podržavaju kompaniju koja u regionu posluje po pravilima Divljeg zapada. Gušenje konkurencije, skrivena vlasnička struktura, trgovina sumnjivo stečenom imovinom, tajne transakcije, sukobi interesa, nedozvoljene medijske kampanje samo su deo opusa poslovanja Šolakove Junajted grupe.

Kurir je uputio niz pitanja direktorki EBRD za zapadni Balkan Zuzani Hargitai da objasni kako se sve to uklapa u principe i vrednostikoje neguje njihova kuća, ali je ova finansijska institucija, krijući se iza pukog formalizma, ponudila odgovore šefa presslužbe Aksela Rejzerera, koji nisu ništa drugo do izbegavanje odgovornosti EBRD za poslove Junajted grupe.

U prvom redu zatražili smo stav EBRD o potezu Junajted grupe da kupi Dajrekt mediju, bivšu kompaniju Dragana Đilasa. Jer, po kriterijumima samog EBRD, Đilas spada u

red politički eksponiranih osoba, što znači dabanka s takvim subjektima ostvaruje poslovnu vezu samo uz rigorozne provere i uz poseban oprez. U poslovnom svetu se na taj način smanjuje rizik od uplitanj a u koruptivne procese u kojima učestvuju pojedini ljudi na javnim funkcijama. Sporna imovina Junajted grupe stečena je baš u vreme kada je Đilas obavljao visoke javne funkcije, ali EBRD nije otkrio da li je pomenutih provera bilo. Zbog toga ostaje dilema da li je EBRD u ovom slučaju propustio da primeni uobičajenuproceduru, ili je menadžment Junajted grupe svom partneru iz Londona sakrio podatak da Dajrekt medija i te kako ima veze s Đilasom. Šolak i Đilas su tu vezu zamaskirali u čitavoj mreži ofšor firmi, ali je istraživanje Kurira jasno pokazalo da tragovi ove trgovine vode upravo do ove dvojice. Bez odgovora je ostalo i naše pitanje da li su sumnjive okolnosti, koje su pratile ovu transakciju, izazvale pažnju menadžmenta banke, kao suvlasnika Junajted grupe, i da li su zbog toga ispitani mogući slučajevi korupcije i zloupotreba. Posebno skandalozno jeste ćutanje EBRD na pitanje o raširenoj praksi medija u vlasništvu Junajted grupe da napadaju Solakove konkurente i protiv njih vode nedozvoljenu medijsku hajku. Portparol ove finansijske institucije odbio je da odgovori na postavljena pitanja s obrazloženjem da u praksi banka izbegava da komentariše teme vezane za pojedine privredne subjekte ili pojedina fizička lica koja sarađuju s bankom.

U želji da sagovomicima iz EBRD ukažemo da njihovo ćutanje nije u skladu s pravilima te institucije, a koja se tiču transparentnosti, integriteta iusklađenosti poslovanja s tržišnim pravilima, uputili smo im i set dodatnihpitanjaukojima smo od menadžmenta, između ostalog, zatražili i informaciju da li nam mogunavestiko sukrajnji vlasnici ostalih udela u Junajted grupi. Menadžment EBRD je i na ova pitanja pružio odgovore pune formalnosti, bez suštinskog objašnjenja. A činjenica jeste da EBRD svojim renomeom i kredibilitetom, iako s manjinskim udelom, služi interesima Junajted grupe i njenim nastojanjima da svoj kredibilitet uveća. Podrškom EBRD Šolakovoj grupaciji svesno se gradi imidž kredibilne kompanije, čije vlasništvo i poslovanje nisu upitni niti sporni.

Đilas skriveni vlasnik?

Međutim, ćutanje EBRD na pitanja Kurira vrlo je sporno i zato se postavlja pitanje ko iz EBRD štiti Dragana Šolaka i njegovog političko-poslovnog partnera Dragana Đilasa. Da li se ćutanjem daje podrška za praksu poslovnog političkog lobija Šolaka i Đilasa i sumnje da do svojih ciljeva dolaze uz potplaćivanje ljudi u domaćim i stranim regulatornim telima, ali i kompanijama koje su konkurenti Junajted grupi. Ako se za Dragana Šolaka kao suvlasnika ove kompanije može razumeti zašto učestvuje u svim ovim poslovima, isto objašnjenje ne može važiti za njegovog partnera Dragana Đilasa, koji formalno sa poslovanj em Junajted grupe nema ništa. Međutim, njegov politički „doprinos“ u zaštiti interesa ove kompanije sugeriše drugačije odgovore. U istom pravcu može se i tumačiti prodaja njegove Dajrekt medije, koja je preko mreže ofšor firmi na kraju završila u Šolakovoj Junajted grupi, za 17,7 miliona evra, jer je vrednost te firme u trenutku prodaje bila znatno veća. Zato se postavlja pitanje da li je preko ove transakcije Dragan Đilas ušao u vlasničku strukturu Junajted grupe, što bi, ako bi se ispostavilo tačnim, bio prvorazredni politički skandal koji bi daleko prevazišao granice Srbije.

S obzirom na to da su teme i pitanja koja smo postavili EBRD, prema pravnoj i medijskoj praksi zemalja članica EU, legitiman predmet interesovanjajavnosti, posebno u svetlu važnosti transparentnosti vlasništva i imovine koju stiču lica na javnimfunkcijama, Kurir će nastaviti da insistira na dobijanju odgovora koje je menadžment ove međunarodne finansijske institucije do sada odbijao da pruži.

EBRD investira tamo gde vidi ekonomski, ali i politički interes

Osnivač Centra za vladavinu prava Ivan Ninić kaže da se EBRD, prilikom donošenja odluke gde će investirati, rukovodi i ekonomskim interesima, ali i političkim. - Ova finansijska institucija je posebno prisutna u zemljama zapadnog Balkana zato što je reč o regionu koji još pdže završio proces transformacue iz socualističkog sistema. Gde god vidi šansu za svoje delovanje, razvoj i uticaj, EBRD usmerava svoj novac na tu stranu. Poslednjih godina investiraju u profitabilne grane, kao što su poljoprivreda, zelena energija i IT sektor. Evidentno je da su sve te poslovne odluke isključivo vezane za političke okolnosti. EBRD želi da kanališe privredne, novčane i političke tokove u zemljama u kojima je prisutan - navodi Ninić.

šta je EBRD odgovorio na pitanja Kurira

Kurir prenosi odgovore koje smo dobili u dva odvojena mejla od predstavnika EBRD.

„Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) nastav(ja da podržava Junajted grupu, kao vodećeg telekomunikacijskog i medijskog provajdera u jugoistočnoj Evropi, sa operacijama u sedam zemalja. EBRD je obezbedio dugovapje i finansirapje iz sopstvenog kapitala za širenje grupe tokom godina. Nakon preuzimanja kompanije od BC partnersa, EBRD sada ima manjinski udeo u Junajted grupi, što je u skladu s našim mandatom da podržimo inovativne kotrapdže koje rastu u regionu.

EBRD, kao praksu, ne objavljuje svoje stavove o (judima i kotrapdžata, osim informacija koje pruža u saopštepjima za javnost. Ovde možete naći link na kom se nalazi EBRD-jev pristup ka ispitivanju projekata i drugih ugovornih strana, koji smatra snažnim i proporcionalnim, kako bi ispunio svoju misiju: https://vvv.ebrd.com/integriti-and-compliance.html. Hvala vam na interesovanju koje pokazujete za pitanja koja se tiču ispravnosti i integriteta. Bili bismo vam zahvalni ako biste objavili ovu komunikaciju sa EBRD-jem u celosti. EBRD je odgovorio na vaša pitanja u skladu sa svojom politikom pristupa informacuama, u kojoj su pitanja integriteta i interni proces donošenja odluka izuzeci od objavljivanja. Banka dosledno rpterjcje svoje politike u svojim ulaganjima, uključujući i one koje se odnose na korporativno upravljanje i integritet, i nadgleda da kompanije u čiji je rad uključena doprinose dobrim standardima korporativnog upravUarjja. EBRD je odgovoran za opšte usklađivanje politike svom Odboru i akcionarima.

Što se tiče vlasničke strukture Junajted grupe, molimo vas, obratite se kompaniji kao korporaciji u privatnom vlasništvu. Zaposleni u EBRD podložni su Kodeksu ponašanja za osoblje EB-RD, a EBRD smatra da su u potpunosti odgovorili svojim obavezama prema Kodeksu ponašanja u svim relevantnim trenucima povezanim s ovim projektom."

BTAJEEBRD

EBRD je osnovan 1991. sa sedištem u Londonu, u cilju olakšavanja tranzicije privreda sedam bivših socijalističkih republika u istočnoj Evropi. Najveći deo sredstava EBRD usmerava na zajmove za privatizaciju, a uslov za njihovo korišćenje je poštovanje Ijudskih prava, razvijanje višepartijske demokratue, izgradnja pravne države i tržišna orijentacija.

Članovi EBRD su 69 zemalja (među kojima i Srbija), kao i EU i Evropska investiciona banka.

Svaki član je pojedinačno zastupljen u UO banke.

----------------------------------------------------------

Datum: 30.08.2020

Medij: N1

Rubrika: Dnevnik/N1

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Navaka strogo poverljiva

Kako je, od koga i po kojoj ceni nabavljana zaštitna zdravstvena oprema, testovi na koronavirus i respiratori, misterija je za javnost od samog početka epidemije u Srbiji. Republički fond za zdravstveno osiguranje odbijao je da te informacije dostavlja medijima, pozivajući se na martovsku odluku Vlade Srbije po kojoj su one "strogo poverljive". Najnoviji pokušaj da sazna koliko smo čega nabavili i koliko je to koštalo, imala je istraživačka redakcija BIRN, ali je i on prošao bezuspešno.Kada uvid u troškove nabavke zdravstvene opreme traže novinari i organizacije koje prate koruptivne radnje, onda je taj podatak tajna. Kada o tome govori predsednik, oznaka tajnosti se izgleda, naprasno briše."Rukavice, mantili i skafanderi, to moramo da nabavljamo i dalje svakoga dana, mnogo smo novca potrošili. Do sada smo dali 400, samo da znaju ljudi, negde oko 370 miliona evra smo dali samo za svu opremu", kazao je Vučić u magacinu u Krnješevcima kod Stare Pazove 5. aprila ove godine.Koliko tačno za šta, htela je početkom aprila da zna i redakcija Radija slobodna Evropa. Odgovora iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje nije bilo. Takva dokumentacija je, podsećaju, odlukom Vlade Srbije od marta "strogo poverljiva".Od tada se nižu zahtevi redakcija, a odgovor koji svi dobijaju je isti - da ga nema."Da izađu sa tim i da pokažu i koliko smo novca potrošili i koliko smo brige i truda uložili za građane Srbije", kazao je Vučić 27. maja."Nema tu ništa što mi krijemo", uveravala je premijerka Ana Brnabić 2. juna.Ali i te podatke na uvid javnosti i dalje ne daju.Organizacija Transparentnost Srbija zbog toga se žalila i Povereniku za informacije od javnog značaja, jer, kako tvrde, zakonskog osnova za ovo ćutanje nema. Neuspešan je bio i najnoviji pokušaj istraživačke redakcije BIRN. I oni su pitali su ono što sve zanima - koliko smo čega nabavili."Tražili smo podatke o tome koliko smo to platili, ko su dobavljači, po kojoj ceni smo to prodali apotekama. I koliko je novca uopšte utrošeno u te svrhe, zato što je Vlada Republike Srbije donela odluku da se iz budžetske rezerve prebaci RFZO-u 9,5 milijardi dinara", naglašava Ana Ćurić iz BIRN-a.Ova novinarka dodaje da su epidemija i odluka Vlade o tajnosti podataka, zapravo odrešile ruke vlasti da radi šta joj odgovara.Međutim, pod velom tajne su i neki drugi ugovori, iskustvo je Saveta za borbu protiv korupcije. Koliko nas je do sada koštala borba protiv koronavirusa krajem maja su i oni pokušali da saznaju."Savet ne može da dobije nijedan ugovor već dugo vremena koji se odnosi na javno-privatno partnerstvo. Ne možemo da dobijemo recimo za Er Srbiju, za Smederevo, za mnogo stvari. Mi čak ne možemo od katastra da dobijemo tražene podatke vezane za poljoprivredno zemljište, jer su nam paori iz Bačke rekli da u Bačkoj je u stvari nestalo mnogo zemlje, odnosno ne zna se čije je vlasništvo", kaže Jelisaveta Vasilić.Da li smo u borbi sa epidemijom mogli da prođemo jeftinije, Savet će pokušati ponovo da sazna, dodaje Vasilić.Optimistična je i misli da će ovaj put uspeti. Jer, kako kaže, jednom će morati da ih objave. A kada je to, za sada, niko ne prognozira.

----------------------------------------------------------

Datum: 30.08.2020

Medij: slobodnaevropa.org

Link: https://www.slobodnaevropa.org/a/ko-je-vu%C4%8Di%C4%87ev-mo%C4%87ni-za%C5%A1titnik-u-eu/30810570.html

Autori: Omer Karabeg

Teme: Javne nabavke

Naslov: Ko je Vučićev moćni zaštitnik u EU?

U najnovijem Mostu RSE razgovaralo se o tome da li Aleksandar Vučić istinski želi da Srbija uđe u Evropsku uniju. U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa (RSE) razgovaralo se o tome da li Aleksandar Vučić istinski želi da Srbija uđe u Evropsku uniju. Sagovornici su bili Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, i Nikola Burazer, izvršni urednik portala European Western Balkans. Bilo je reči o o tome zašto visoki funkcioneri Srbije vrlo često negativno govore o Evropskoj uniji, kako je Vučić proglasio evropsku solidarnost mrtvom, a posle zatražio pomoć iz Fonda solidarnosti Evropske unije, zašto režimski mediji u Srbiji hvale Rusiju i Kinu kao najveće prijatelje Srbije iako Beograd dobija mnogo veću pomoć od Evropske unije nego od te dve zemlje, kako je Srbija jedina od evropskih zemalja, osim Rusije i Belorusije, podržala represiju koju kineska vlada pod firmom borbe protiv terorizma spovodi nad manjinskim narodom Ujgura, da li je Srbija postala predvodnik kineske propagande u Evropi, zašto Brisel blago reaguje na poteze vlasti u Srbiji kojima se vrši pritisak na nevladine organizacije i pojedince koji kritikuju režim, kao i o tome da li Vučić želi da izgradi model vlasti poput ruskog i kineskog jer mu jedino takav sistem omogućuje da doživotno ostane na vlasti. Omer Karabeg: Imam utisak da se Srbija u poslednje vreme sve više udaljava od Evropske unije. U poslednjih deset meseci nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima za članstvo u Evropskoj uniji. Zašto je došlo do usporavanja? Vladimir Međak: Da bi jedna država ušla u Evropsku uniju mora da ima nezavisno pravosuđe i nezavisno tužilaštvo, mora da se bori protiv organizovanog kriminala i pranja novca. Mora da ima regulisan sistem javnih nabavki gde se jasno zna kako se pare troše. Mora da štiti životnu sredinu i ne sme dozvoliti da pojedina preduzeća truju čitave gradove i područja. Proces evropske integracije zapravo zahteva suštinsku promenu ponašanja. Srbija je došla do tačke kada te suštinske promene ozbiljno zadiru u interese rukovodstva. S druge strane, Srbija već nekoliko godina beleži ozbiljan pad kad je u pitanju vladavina prava. Sve to mora da se promeni, ali to u ovom trenutku za rukovodstvo Srbije očigledno nije prioritet. Nikola Burazer: Deklarativno, vlada Srbije jeste posvećena procesu pristupanja Evropskoj uniji. Međutim, ako pogledamo da li se sprovode fundamentalne reforme od kojih najviše zavisi ulazak u Evropsku uniju, videćemo da je tempo Srbije na putu u EU sve usporeniji i usporeniji, pa se već može govoriti i o zastoju. Nema napretka u ključnim oblastima - verovatno zato što to vlastima u Srbiji nije u interesu. Ruženje Evropske unije Omer Karabeg: Najviši predstavnici Srbije imaju vrlo malo pohvalnih reči za Evropsku uniju. Ministar inostranih poslova Dačić ne propušta priliku da kritikuje Brisel, a Vučić je na početku pandemije rekao da je evropska solidarnost samo bajka na papiru, dok je istovremeno na sva usta hvalio Kinu. Posle se ispravio, ali njegove reči su upamćene u Briselu. Vladimiri Međak: Ne samo što se ispravio nego je Srbija aplicirala za Fond solidarnosti Evropske unije koji pruža pomoć za otklanjanju posledica pandemije. Znači, kažemo da je evropska solidarnost mrtva, a onda stanemo u red za pare iz evropskog Fonda solidarnosti. To govori o zaista šizofrenim porukama koje šalje ova vlast. Te poruke su u stvari podilaženje biračkom telu Srpske napredne stranke koje nije naklonjeno Evropskoj uniji. U tim porukama širi se evroskepticizam, dok se u isto vreme govori kako se želi ući u Evropsku uniju. Pri tome, tačno se zna ko u vladi šalje pozitivne poruke o Evropskoj uniji, a ko negativne. Sve to u zbiru daje lošu sliku o Srbiji kao zemlji koja nema jasan pravac kojim treba da ide. Kad kažete da vodite spoljnu politiku u rasponu od 360 stepeni - to znači idete na sve strane, a zapravo ne idete nigde. Pročitajte i ovo: Srbiji milion evra od EU za otklanjanje posledica pandemije COVID-19 u turizmu Omer Karabeg: Mediji u Srbiji koji su pod kontrolom režima, a takvih je 90 posto, takmiče se u tome ko će više da hvali Kinu i Rusiju kao najveće prijatelje Srbije. Oni to ne rade samoinicijativno, već zato što im ljudi iz vrha kažu da to rade. Nikola Burazer: Provladini mediji zapravo su glavni izvor širenje nepoverenja prema Evropskoj uniji i proruske i prokineske propagande što je svojevrstan paradoks ako imamo u vidu da vlada i vladajuća stranka insistiraju na tome da je njihov cilj ulazak u Evropsku uniju. To se može posmatrati kao pokušaj anesteziranja sopstvenog biračkog tela koje nema previše dobro mišljenje o Evropskoj uniji i više je sklono Rusiji, pa i Kini. Kad mediji stvaraju takvu atmosferu, onda, naravno, kod građana Srbije ne možete očekivati entuzijazam prema evropskim integracijama. Pročitajte i ovo: Kineske kompanije na srpskom IT tržištu pod lupom SAD Istina, istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi blaga većina građana glasala za članstvo u EU, ali, kada malo dublje proučite rezultate tih istraživanja, videćete manjak entuzijazma za pristupanje Evropskoj uniji i manjak poverenja u proces evrointegracija. Dominira negativna slika Evropske unije, Brisela i drugih evropskih prestonica. Građani Srbije zameraju Evropskoj uniji da vodi dvoličnu politiku, da stalno menja uslove za prijem i da na Srbiju vrši pritisak da prizna Kosovo, a to su upravo poruke koje dolaze od predstavnika vlasti. Tako da vlast zapravo kreira diskurs o evropskim integracijama koji joj odgovara. Trojanski konj Omer Karabeg: Srbija se u spoljnoj politici sve više udaljava od Evropske unije. Recimo, ona je, sem Rusije i Belorusije, jedina evropska zemlja koja je podržala represiju koju kineska vlast pod firmom borbe protiv terorizma spovodi nad manjinskim narodom Ujgura. Srbija je takođe podržala kineski zakon kojim se guše slobode u Hongkongu koji su osudile vodeće zapadne zemlje. Jasno je da Srbija to mora da radi jer je postala ekonomski zavisna od Kine, ali to je politika suprotna politici Evropske unije. Vladimir Međak: Ne bih baš rekao da je Srbija ekonomski zavisna od Kine. Kineske investicije i naša trgovinska razmena sa Kinom su dosta manji u odnosu na ono što imamo sa Evropskom unijom. To nije stvar ekonomskog moranja, daleko od toga. U pitanju je nešto dugo. Dokle god je otvoreno pitanje Kosova, mi smo na neki način prepušteni na milost i nemilost članicama Saveta bezbednosti, gde Kina i Rusija imaju pravo veta. I dok se problem Kosova ne reši na nivou Saveta bezbednosti - Srbija će morati da plaća usluge koje dobija. Jer, kao što znamo, u međunarodnim odnosima ništa se ne dobija džabe. Međutim, ono što jeste problem - to je naša retorika. Kad bi ta retorika bila malo umerenija i primerenija našem proklamovanom strateškom cilju ulaska u Evropsku uniju - naše spoljnopolitičke pozicije bile bi prihvatljivije. Kada ne bi bilo te retorike, možda bi naša pozicija bila shvaćena. Zbog naših neodmerenih izjava prvo smo bili shvaćeni kao ruski trojanski konj u Evropi, a sada smo kineski trojanski konj. Pročitajte i ovo: Brisel očekuje da Beograd sa EU uskladi politiku o pitanju Ujgura u Kini Omer Karabeg: Vi ste nedavno rekli da je Srbija postala predvodnik kineske propagande u Evropi. Vladimir Međak: Kada se u Evropi pravi analiza efekata kineske COVID diplomatije, uvek se pominju bilbordi zahvalnosti Kini i njenom predsedniku Si Đinpingu koji su osvanuli u Beogradu. Mi smo postali predvodnik i sinonim za prokinesku propaganda jer smo u martu na počeku pandemije objavili smrt evropske solidarnosti i proglasili Kinu našim najvećim prijateljem - da bi samo tri meseca kasnije zatražili pomoć od Fonda solidarnosti Evropske unije. Sve to govori o našoj kratkovidosti i o pogrešnim porukama koje šaljemo. Zato sam i rekao da smo nekada na Zapadu bili viđeni kao ruski trojanski konj, a sad smo kineski. Specijal RSE: 'Kinesko čudo' na Balkanu Nikola Burazer: Pitanje Kosova je svakako najvažniji motiv za takvu politiku prema Rusiji, Kini i svim onim državama koje nisu priznale Kosovo. U tom pogledu postoji dugačak spisak, čak i bizarnih primera, o tome kako se Srbija ponašala i kako je glasala u međunarodnim telima kad je reč o državama koje nisu priznale Kosovo. Kad su pitanju Kina i Rusija, sigurno da postoje i ekonomski i vojni elementi, ali je Kosovo svakako najvažnije. Kakav se efekat takvom politikom postiže u Briselu? S jedna strane, takve poruke nesumnjivo šokiraju, pogotovo pomenuta Vučićeva izjava kojim je evropsku solidarnost proglasio mrtvom. Pročitajte i ovo: Ruski mediji o vojnoj saradnji Kine i Srbije: Jasna poruka Moskvi Ali, s druge strane, možda Beograd namerno šalje Briselu takve poruke da bi sebi podigao cenu i pokazao da Srbija ima partnere i na drugim stranama i da može da se okrene u drugom pravcu u slučaju da od Evropske unije ne dobije ono što očekuje. Jer, kada je u pitanju Zapadni Balkan, Zapad se boji uticaja pre svega Rusije, ali i Kine. To je pitanje koje će pre upaliti crvenu lampicu u Briselu nego stanje demokratije i nazadovanje u vladavini prava. Verovatno je to strateška igra koju igraju vlasti u Beogradu s tim što bih rekao da su se možda preigrali. Jer, kada Srbija toliko daleko ode u podršci Kini, ona pokazuje da su evropske vrednosti za nju irelevantne i time šalje poruku da nije spremna da bezuslovno prihvati vrednosti na kojima se zasniva Evropska unija. Sedmorica protiv Srbije Omer Karabeg: Na unutrašnjem planu vlast radi sve suprotno od onoga što se očekuje od jedne demokratske zemlje. Tako je nedavno Uprava za sprečavanje pranja novca, očigledno po nalogu vlasti, krenula da proverava račune nevladinih organizacija i pojedinaca, koji su kritičari režima, da bi navodno utvrdila da li su oni povezani sa pranjem novca i finansiranjem terorizma. To je zaista tipičan potez autokratskih režima koji je naišao na veliku kritiku u evropskoj štampi. To je očigledno prst u oko Briselu. Ako vlast to otvoreno radi, znači da je ne interesuje kako će reagovati Evropska unija. Vladimir Međak: Oni misle da je podrška koju imaju u Briselu neograničena. Problem je u tome što to tako neće moći da prođe jer Srbija - za razliku od Mađarske koja takođe radi takve stvari - nije članica Evropske unije. Naš put ka Evropskoj uniji može da zaustavi bilo koja od 27 država članica. A u Evropskoj uniji postoje države koje zaista veruju u vrednosti kao što su demokratija, vladavina prava i sloboda izražavanja. Takve države uopšte ne gledaju s naklonošću na ovo što se u Srbiji dešava. Na osnovu onoga što se čulo iz dobro obaveštenih izvora u Briselu sedam država je bilo protiv otvaranja novih poglavlja u pregovorima sa Srbijom. Nije dobro da imate sedam država protiv sebe. Mi vodimo pregovore sa svih 27 članica i sve one moraju da daju pristanak da bi Srbija ušla u Evropsku uniju. Zbog našeg ponašanja povećava se front država koje imaju ozbiljne sumnje o stanju u Srbiji. Pročitajte i ovo: Orbanizacija Evrope Nikola Burazer: Čini mi se da vlast u Srbiji na neki način balansira. Pravi određene iskorake kada se to od nje očekuje i kada misli da bi time mogla da dobiju poene na Zapadu, a, s druge strane, radi na urušavanju nezavisnih institucija i slobodnih medija do one tačke dokle može. Međutim, kada poruke iz Brisela postanu nešto oštrije, onda se urušavanje malo usporava, da ne kažem, zaustavlja. Tako da ne bih rekao da je ljude u rukovodstvu Srbije baš briga šta misle u Briselu, ali nisu ni preterano zabrinuti zbog oštrijih poruka iz Evropske unije dokle god, po njihovom mišljenju, prave najvažniji iskorak, a to je normalizacija odnosa sa Kosovom. Pročitajte i ovo: Most: Šta će Vučić tražiti u zamenu za priznanje Kosova? Rukovodstvo Srbije je vrlo svesno da su članice Evropske unije vrlo zainteresovane da se proces normalizacije odnosa sa Kosovom privede kraju i zbog toga veruje da će reakcija Brisela na njihove poteze gušenja slobode biti blaga i uzdržana dokle god je Beograd angažovan u dijalogu sa Prištinom i otvoren za kompromis. Ta njihova kalkulacija je izgleda tačna jer još uvek nema oštrih reakcija kad su u pitanju najvažnije članice Evropske unije. Međutim, način na koji su sprovedeni izbori u junu ove godine, ponašanje vlade tokom pandemije i uopšte stanje demokratije u Srbiji ukazuju na to da se oštrije reakcije Brisela neće moći izbeći, pa se može očekivati da će pritisak iz Evropske unije biti sve veći i veći. Donald Tusk Omer Karabeg: Rekli smo da Brisel još uvek Vučiću gleda kroz prste. Nema onih najoštrijih upozorenja na poteze koji jačaju autoritarnost režima. Ovih dana je nemački nedeljnik Špigl, koji je dobro obavešten o prilikama u Briselu, pisao da je to zbog toga što Vučić ima vatrenog pobornika u Evropskoj uniji. Ko bi mogao da bude taj moćni zaštitnik? Vladimir Međak: Srpska napredna stranka je pridruženi član Evropske narodne partije koja ima najveći broj poslanika u Evropskom parlamentu. Stranke u okviru te stranačke grupacije štite jedna drugu i međusobno se pomažu. Omer Karabeg: Ali meni se čini da je Špigl mislio na pojedinca. Da li bi to mogao biti Donald Tusk, predsednik Evropske narodne stranke. On je uoči nedavnih izbora u Srbiji za koje je deo opozicije rekao da namerava da ih bojkotuje zbog nedemokratskih uslova - znači, i pored toga - Vučiću poželeo sreću i istakao da Vučić ima pravo da bude ponosan i zadovoljan onim što je učinio za Srbiju tokom svoga mandata. "Ekonomski uspesi i snažno liderstvo čine obeležje vaše vladavine" poručio je Tusk Vučiću. Zar to nije neuobičajeno? To nije kurtoazna poruka kojom se želi uspeh na izborima stranci koja je deo vaše partijske grupacije, to je izuzetno snažna i navijačka podrška. Da li je Tusk toliko moćan u Evropskoj uniji da može da protežira Vučića? Nikola Burazer: Evropska narodna partija svakako je najznačajniji izvor podrške za vlast u Srbiji. Partije iz te grupacije najviše podržavaju rukovodstvo Srbije. Pre svega Viktor Orban. Što se tiče Donalda Tuska, čovek se, da tako kažem, vrlo poetski izražava. To što ste pomenuli nije njegova najradikalnija izjava kada je u pitanju podrška Aleksandru Vučiću. On je svojevremeno prilikom posete Beogradu poredio Vučića sa Novakom Đokovićem i Nikolom Teslom i govorio da ne može postojati veći Srbin od njega. To je njegov način izražavanja. Da li je Donald Tusk toliko jaka figura? Rekao bih da nije, bar ne u ovom trenutku. Ako tražimo najmoćniju političku figuru u Evropi koja možda podržava Aleksandra Vučića, onda je to verovatno Angela Merkel. Njeni demohrišćani su najznačajnija partija u okviru Evropske narodne stranke, a poznato je da Nemačka pruža podršku Srbiji na putu ka Evropskoj uniji i da je veoma zainteresovana za proces normalizacije odnosa sa Kosovom, Međutim, ni ta podrška nije bezrezervna. Ako se ne varam, Nemačka je bila jedna od zemalja koje su u junu bile protiv otvaranja još jednog poglavlja sa Srbijom. Pročitajte i ovo: Njemačko liderstvo uživa najviše povjerenja građana iz više od 100 država svijeta Omer Karabeg: Mislim da podrška gospođe Merkel važi za raniji period kada je ona zaista snažno podržavala Vučića. On je svaki čas išao u Berlin i hvalio se susretima sa Angelom Merkel. Vučić je već skoro godinu dana ne pominje, a ni ona njega, niti ga prima. Tako da ja mislim da te podrške više nema. Ako Vučić sada ima podršku nekoga moćnog u Evropskoj uniji, ja mislim da to nije Angela Merkel. Vladimir Međak: I ja mislim da Tusk nije taj kalibar. Uostalom, on je jedini čestitao Vučiću pobedu nakon junskih izbora. Niko drugi. Tusk je samo frontmen u Evropskoj narodnoj stranci. Omer Karabeg: Ali ne bi na svoju ruku toliko hvalio Vučića. Da li neko stoji iza njegovog poteza - možemo samo da nagađamo. Međutim, Vučić očigledno neće ništa da menja. Mislim da on svojim ponašanjem poručuje Briselu - ako sam vam potreban, primite me ovakvog kakav jesam. A on misli da im je jako potreban zbog Rusije i Kine. S druge strane, zašto bi Merkel i Makron, koji imaju odlučujuću reč u Evropskoj uniji, uvodili u Uniju još jednog autoritarnog lidera kad već imaju ogromne probleme sa Viktorom Orbanom u Mađarskoj i Jaroslavom Kačinjskim u Poljskoj koji već grade autoritarne režime? Vladimir Međak: Upravo to. Ako hoćete da sredite stanje u Evropskoj uniji, ne možete jačati blok država koje ima problema sa vladavinom prava. S druge strane, Srbija ovakva kakva je danas - nereformisana, sa problemima u domenu vladavine prava, borbe protiv korupcije, slobode medija - kada bi sutradan nekim čudom ušla u Evropsku uniju ne bi mogla da funkcioniše u istoj ravni sa ostalim članicama. Uzmimo primer Poljske gde je snižen nivo nezavisnosti pravosuđa. Poljskoj se već dešava da druge zemlje Evropske unije odbijaju da im izruče optužene za krivična dela zato što nemaju poverenja da će oni imati fer suđenje. Kada bismo mi sa ovakvim pravosuđem ušli u Evropsku uniju, naše presude ne bi niko prihvatao. Doživotni vladar Omer Karabeg: Zašto bi Vučić uopšte želeo da Srbija uđe u Evropsku uniju? On želi da što duže ostane na vlasti. To je jedino što ga interesuje. To će ostvariti samo ako izgradi režim kakav je u Kini i Rusiji. U Kini je Si Đinping ukinuo ograničenje mandata, pa može vladati doživotno, a Putin, koji je na čelu Rusije već 20 godina, nakon nedavne promene ustava može vladati do 2036, dakle do svoje 82. godine, opet doživotno. Čini se da su Vučiću uzor Kina i Rusija, a evropski put je samo prazna priča koju će on beskonačno da rasteže dok ne izgradi sistem sličan ruskom i kineskom. Nikola Burazer: Ne bih isključio mogućnost da Aleksandar Vučić zaista želi da sutra vidi Srbiju kao članicu Evropske unije. Verujem da je tako nešto moguće. Međutim, ako pogledamo njegovo ponašanje i pravac kojim ide Srbija, vidimo da se on udaljava od evropskog modela. Mogu da pretpostavim da rukovodstvo Srbije pokušava da dobije članstvo u Evropskoj uniji izbegavajući najozbiljnije reforme ili ih makar odlažući do samog kraja, do onog momenta kada postane toliko jako da će moći sebi da dozvoli da sprovede te reforme, a da ostane na vlasti. Pročitajte i ovo: Most: Vladaju li tihe diktature u Srbiji i BiH? Ja bih otprilike tako objasnio paradoks da rukovodstvo Srbije deklarativno teži ka članstvu u Evropskoj uniji dok se istovremeno ponaša potpuno drugačije. Moguće je još jedno objašnjenje, a to je da je put ka Evropskoj uniji idealno stanište za vladare poput Vučića. Njima odgovara situacija u kojoj se oni deklarativno i formalno kreću ka Evropskoj uniji i predstavljaju se kao reformski orijentisani, a, pošto nisu ni blizu članstva, ne moraju da urade reforme koje im nisu u interesu. I takvo stanje može da se produži unedogled. Vladimir Međak: Mislim da bi Vučić želeo doživotno da vlada, ali Srbija nije ni Rusija, ni Kina, niti se nalazi u Aziji. Naša je sreća što smo u Evropi, pa to ne može da se desi. Omer Karabeg Autor emisije "Most" Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Pratite autora Facebook Forum

----------------------------------------------------------

Datum: 30.08.2020

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/vesti/hronika/advokat-gajic-sudenje-za-jovanjicu-trajace-10-godina/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Advokat Gajić: Suđenje za "Jovanjicu" trajaće 10 godina

Foto: Arhiva Vladimir Gajić advokat i predsednik Advokatske komore Beograda objavio je juče na svom Tviter nalogu procenu da bi suđenje za slučaj "Jovanjica" moglo da traje 10 godina, ako se u obzir uzme da je tužilac u ovom slučaju predložio saslušanje čak 115 svedoka.Vladmir Gajić juče je na Tviteru objavio da tvita o slučaju "Jovanjica" i najavi suđenja koje počinje 7. oktobra i izneo pesimističnu procenu koliko će trajati suđenje u aferi koja je potresla Srbiju, kada je u novembru prošle godine uhapšen vlasnik poljoprivrednog gazdinstva Predrag Koluvija i zaplenjen rekordni zasad marihuane na imanju pored Beograda."Suđenje u slučaju Jovanjica počinje 7. oktobra, optužnica na oko 400 strana. Tužilac na ispomoći u Tužilaštvu za organizovani kriminal predložio je 115 svedoka. Znači da je obezbedio da se sudi 10 godina", napisao je Gajić. Suđenje u slučaju Jovanjica počinje 7. oktobra, optužnica na oko 400 strana Tužilac na ispomoći u TOK, predložio 115 svedoka. Znači da je obezbedio da se sudi 10 godina https://t.co/ZcethDY4wP- Vladimir Gajic (@vladimirgajic1) August 28, 2020 Ubrzo zatim Gajić je dodao i novi tvit u kome je napisao:"Imajući u vidu broj optuženih i broj advokata, jedva tri svedoka u jednom danu suđenja mogu da se saslušaju i to je optimistička prognoza. Realno dva. Znači 60 sudećih dana samo za svedoke. To je bar 2,5 godine samo za svedoke, ako se održi suđenje svakog meseca", napisao je ovaj beogradski advokat. Inače, početak suđenja Predragu Koluviji, većinskom vlasniku poljoprivrednog gazdinstva "Jovanjica", na kome je novembra prošle godine zaplenjeno gotovo četiri tone marihuane, i još devet osoba, zakazano je za 7., 8., i 9. oktobar 2020. godine, uvodnim izlaganjem. Imajući u vidu broj optuženih i broj advokata, jedva tri svedoka u jednom danu suđenja mogu da se saslušaju i to je optimistička prognoza. Realno dva. Znači 60 sudećih dana samo za svedoke. To je bar 2.5 godine samo za svedoke, ako se održi tri suđenja svakog meseca. https://t.co/Hjl1G7FcHa- Vladimir Gajic (@vladimirgajic1) August 28, 2020 Podsetimo, za ovu aferu srpska javnost saznala je krajem prošle godine kada je narodni poslanik Miroslav Aleksić, na konferenciji u Narodnoj skupštini, ukazao na to da se MUP Srbije nije oglasio povodom rekordne zaplene droge pronađene kod Stare Pazove."Jovanjica" je svetlost dana ugledala tek dve nedelja nakon hapšenja Koluvije, a ubrzo su isplivale i nove činjenice, ali i sumnje u ovom slučaju. Tako je Aleksić ukazao i na navodne veze predsednika države Aleksandra Vučića i njegovog brata Andreja sa vlasnikom "Jovanjice". On je tada istakao i da ima saznanja da je uhapšeni Koluvija nakon privođenje zvao brata predsednika Srbije. Ipak, ovaj informacija nije potvrđena. Staviše, navodno veštačenje Koluvijinog telefona naknadno je i potvrdilo da nije bilo bilo komunikacije između njih dvojice. U medijima se u više navrata govorilo i da bi zbog ovog trebalo saslušati braću Vučić, međutim, na spisku svedoka tužilaštva, na kome je više od 100 imena, ne nalaze se ni predsednik država, a ni njegov brat.Inače, većinski vlasnik firme "Jovanjica" uhapšen je novembra prošle godine sa falsifikovanom službenom policijskom ispravom. Tada je otkriveno da se u plastenicima na ovom imanju nalazi oko 649,4 kilograma osušene marihuane, ali i plantaža od 65.581 stabljika kanabisa.Ova afera od samog otkrivanja izaziva velike kontroverze u javnosti. Tako su pojedini mediji otkrili da je "Jovanjica" dobila najmanje tri kredita od državne Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza u ukupnom iznosu od 3,9 miliona evra. Nove sumnje u to da ova afera nije mogla da prođe bez znanja državnog vrha potkrepila je i činjenica da su imanje "Jovanjica" često posećivali pojedini politički funkcioneri, među kojima i ministar odbrane Aleksandar Vulin, zatim Dragomir Petronijević iz Gradskog veća Beograda, ali i Dragan Sikimić, koji danas vodi Agenciju za borbu protiv korupcije.Sumnje nisu utihnule ni u mesecima nakon otkrivanja afere, pa je tako, u nastavku istrage slučaja "Jovanjica", uhapšeno pet pripadnika BIA i MUP, A. T, B. R, R. B, Milan K. i Z. B. Uhapšeni Milan K. je, inače, bivši šef obezbeđenja nekadašnjeg direktora policije Milorada Veljovića.      

----------------------------------------------------------

Datum: 30.08.2020

Medij: voice.org.rs

Link: http://voice.org.rs/na-pokrajinskom-konkursu-novac-dobili-clan-vlade-apv-i-supruga-igora-mirovica-kolega-jeste-li-za-projekat/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcijeNenadićnabavkeSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Na pokrajinskom konkursu novac dobili član Vlade APV i supruga Igora Mirovića: Kolega, jeste li za projekat?

Agencija za borbu protiv korupcije: To je sukob interesaMeđu 45 kratkoročnih projekata od posebnog interesa za održivi razvoj u AP Vojvodine u 2020. godini, čije finansiranje je prošlog meseca odobrio pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost Zoran Milošević, našli su se projekti kod kojih su kao rukovodioci istraživanja navedeni Miloševićev kolega iz (još uvek aktuelne) Pokrajinske vlade, sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević (inače docent na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu) te supruga (još uvek aktuelnog) predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića, Vera (vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Subotici). Milošević je za VOICE potvrdio da je među odobrenim projektima i onaj koji je podneo njegov "dalji rođak" sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.Od 179 pristiglih projekata na konkurs koji je raspisan 15. maja i s budžetom od 29 miliona dinara, pokrajinski sekretar Milošević je, kako je potvrdio za VOICE, odobrio 45 projekata (po oko 600 hiljada dinara za svaki projekat) poslušavši pri donošenju odluka isključivo mišljenja Stručnih saveta. Drugim rečima - sekretar nije iskoristio "diskreciono pravo" iz člana 6 Pravilnika o kriterijumima za finansiranja kratkoročnih projekata koji mu dozvoljava da odobri finansiranje projekta i bez mišljenja stručnog saveta "ako je to od posebnog značaja za ostvarivanje utvrđenog cilja finansiranja projekta". "Mogućnost 'diskrecione' odluke pokrajinskog sekretara je nasleđeno stanje, a moj stav po tom pitanju jasno se ogleda u činjenici da takvu mogućnost nikada nisam iskoristio", naglašava Milošević. Zoran.Milošević (Foto: Pokrajinska vlada) Pokrajinski sekretar se, dakle, pri donošenju (i) ove odluke o dodeli novca iz budžeta oslonio na mišljenje članova Stručnih saveta, osnovanih pri sekretarijatu koji vodi, do čijeg kredibiliteta veoma drži, a čime poručuje da veruje struci i da sa izborom projekata, čiji god da su - nema ama baš ništa.Za takav stav bi od velike pomoći bilo kad bi javnosti bili poznati članovi Stručnih saveta - jedino što se, elem, zna jesu imena i prezimena predsednika osam takvih saveta a taj podatak se lako može pronaći na 48. strani izveštaja o Aktivnostima u Pokrajinskom sekretarijatu za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost u 2019. godini. U pisanim odgovorima za VOICE Milošević o njima jedino navodi da su od 28 članova Stručnih saveta 23 člana redovni profesori, jedan je viši naučni saradnik (najviše naučno zvanje), a 4 člana su vanredni profesori, "što svakako svedoči o njihovom nespornom naučnom kvalitetu i dugogodišnjem radu na Univerzitetu". Da bi potcrtao kako je sve čisto u vezi s njima i odlukama koje su doneli, sekretar navodi da članovi Stručnih saveta "ne mogu biti rukovodioci i članovi istraživačkih timova i da time ne ostvaruju lični interes, već se rukovode naučnim i moralnim načelima"."Stručni savet je predložio finansiranje svih odobrenih projekata, pa i projekata koje ste naveli (Radojević i Mirović, op.a). Oba projekta su ocenjena izuzetno visokim ocenama od strane predsednika i članova Stručnih saveta (Radojević je dobio ocenu 9, Mirović 10. op.a), koji su se rukovodili propisanim kriterijumima, naučnim načelima i etičkim principima u svakom pojedinačnom slučaju", poentirao je pokrajinski sekretar Zoran Milošević u pokušaju da zaključi ovaj slučaj. Svi profesori mogu da učestvuju na konkursima, ali… Ovde, dakako, nije i niti može biti tema kvalitet odobrenih projekata, kao ni da li čak i članovi Pokrajinske vlade ili neko drugi ko bi mogao interesno biti povezan s onim ko aminuje spisak dobitnika javnog novca - imaju pravo da učestvuju na javnim konkursima, pogotovo na onim koji pomažu i promovišu naučnoistraživačku delatnost. Pa ipak, sekretar Milošević je u odgovorima na pitanje VOICE imao potrebu da to i naglasi: "Ne postoji zabrana pojedinim profesorima i istraživačima da konkurišu na javne konkurse, u odnosu na bračni status ili javno angažovanje, te bi se svako ponašanje usmereno na diskreditaciju nečijeg naučnoistraživačkog rada po principu koji Vi (VOICE) navodite, moglo smatrati diskriminacijom." Međutim, u ovom, kao i brojnim ranijim sličnim slučajevima kada su se među onima kojima su na konkursu dodeljeni javni novci našla "zvučna" imena, partijski kamaradi, srodnici ili supružnici, sumnja u nepristranost i sukob interesa teško da može da bude odagnana pukim uveravanjem - ",sve je bilo čisto, majke mi". Naprotiv, time se takve sumnje samo pojačavaju a u poslovičnom odsustvu transparentnih procedura podozrenje u sukob interesa i kakvo drugo nečasno činjenja postaje izraženije. Predsednik Etičkog odbora Univerziteta u Novom Sadu i profesor na Pravnom fakultetu, Slobodan Orlović napominje u izjavi za VOICE da o eventualnom sukobu interesa u ovakvim slučajevima "mora da razmišlja onaj ko raspisuje konkurs i formira komisiju koja ocenjuje naučne projekte". "Najvažnije je da onaj ko donosi konačnu odluku o prihvatanju projekata treba da ima u vidu i postojanje eventualnog sukoba interesa. To nije na učesnicima konkursa jer oni imaju pravo da učestvuju samim ispunjenjem konkursnih uslova, poput drugih kolega", kaže Orlović. Pokrajinski sekretar, međutim, kako nam je sam potvrdio, nije našao za shodno da o eventualnom sukobu interesa konsultuje Agenciju za borbu protiv korupcije - VOICE je, zato, to učinio umesto njega. Agencija: Jeste sukob interesa Nakon što je pokrajinski sekretar 17. jula doneo rešenje o odobravanju finansiranja projekata po raspisanom javnom konkursu za finansiranje kratkoročnih projekata od posebno interesa za održivi razvoj u AP Vojvodini u 2020. godini, u delu javnosti, pogotovo na društvenim mrežama, uočeno je da su među rukovodiocima naučnoistraživačkih timova kojima je odobreno finansiranje projekata i rečeni Vuk Radojević i Vera Mirović, ali i vanredni profesor FTN dr Mijodrag Milošević, koji je doveden u navodno bliske rođačke veze sa pokrajinskim sekretarom Zoranom Miloševićem. (Supruzi takođe pokrajinskog sekretara Vladimira Bateza, zaduženog za sport i omladinu, Maji Batez, recimo, nije odobren projekat.) Pokrajinski sekretar potvrdio je za VOICE da jeste u rođačkim odnosima s prezimenjakom sa FTN ali da nisu u bliskom srodstvu: "Vanredni profesor dr Mijodrag Milošević sa Fakulteta tehničkih nauka je moj dalji rođak s očeve strane, ali nemam bliža saznanja o tačnom srodstvu. Navedeno svojstvo profesora ne može biti smetnja da učešće na javnim konkursima, niti može biti kriterijum za negativnu selekciju projekta". Kako se ispostavilo, pokrajinski sekretar Milošević nije konsultovao Agenciju za borbu protiv korupcije jer je, biće, smatrao da članovi Stručnih saveta nisu u sukobu interesa. Na eventualni sukob interesa u kojem se sam našao, očito, nije ni pomislio: ta on je samo prihvatio mišljenje o projektima koji su dali drugi a stručnij od njega. "Odluka o odobravanju finansiranja projekata doneta je isključivo na osnovu ocena Stručnih saveta, koji su izabrani u skladu sa odredbama Pravilnika, u transparentnom i konkurentnom postupku javnih nabavki usluga, što im daje pun legitimitet u ocenjivanju i odlučivanju. U odnosu na činjenicu da isti ne mogu biti rukovodioci i članovi istraživačkih timova i da time ne ostvaruju lični interes, već da se rukovode naučnim i moralnim načelima, ne smatram kao svrsishodno konsultovanje Agencije za borbu protiv korupcije", naveo je Milošević za VOICE. Paa… baš bi bilo svrsishodno, smatra Agencija za borbu protiv korupcije. Da je sekretar Milošević kontaktirao Agenciju, (možda) ne bi došlo do pisanja Mišljenju o ovom slučaju, koje je Agencija dostavila VOICE-u, a u kojem stoji da se u slučaju pomenutog konkursa - ipak radi o sukobu interesa. "Situacija u kojoj na javnom konkursu koji raspisuje državni organ učestvuju ili dobiju sredstva lica koja su povezana lica u smislu čl. 2 Zakona o Agenciji sa funkcionerom koji javnu funkciju vrši u državnom organu i u kojoj odluku donosi komisija koju formira taj funkcioner predstavlja sukob interesa, jer postoji privatni interes koji utiče, može da utiče, a u svakom slučaju izgleda kao da utiče na postupanje funkcionera na način da javni interes podredi privatnom i javnu funkciju iskoristi za sticanje koristi za povezana lica, čime se istovremeno ugrožava poverenje građana u savesno i odgovorno vršenje javne funkcije, što je suprotno Zakonu o Agenciji", navodi se u Mišljenju Agencije za borbu protiv korupcije. "Povezano lice" je, prema članu 2 Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, "supružnik ili vanbračni partner funkcionera, krvni srodnik funkcionera u pravoj liniji, odnosno u pobočnoj liniji zaključno sa drugim stepenom srodstva, usvojitelj ili usvojenik funkcionera, kao i svako drugo pravno ili fizičko lice koje se prema drugim osnovama i okolnostima može opravdano smatrati interesno povezanim sa funkcionerom". Agencija, dakle, kolegu iz Pokrajinske vlade i suprugu predsednika Pokrajinske vlade smatra "povezanim licima" koji su interesno povezanim s onim ko donosi konačnu odluku o finansiranju projekata. U dopisu upućenom VOICE-u iz Agencije podsećaju i na odredbe čl. 27 Zakona o Agenciji, u kojem je propisano da je funkcioner dužan da javnu funkciju vrši tako da javni interes ne podredi privatnom, da se pridržava propisa koji uređuju njegova prava i obaveze i da stvara i održava poverenje građana u savesno i odgovorno vršenje javne funkcije, da izbegava stvaranja odnosa zavisnosti prema licu koje bi moglo da utiče na njegovu nepristrasnost u vršenju javne funkcije, u slučaju da ne može da izbegne takav odnos ili takav odnos već postoji, da učini sve što je potrebno radi zaštite javnog interesa i da ne sme da koristi javnu funkciju za sticanje bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice. Brat, snaja, supruga… Nemanja Nenadić iz antikorupcijske organizacije Transparentnost Srbija takođe smatra da su postojali razlozi da pokrajinski sekretar zatraži savet i mišljenje od Agencije za borbu protiv korupcije, upravo kako bi izbegao potonje sumnje. "Naime, u opisanom slučaju bi se moglo tvrditi da njegove kolege iz Pokrajinske vlade imaju koristi od projekata, pa je i zbog sebe i zbog njih trebalo da zatraži potvrdu da on može da odlučuje u vezi sa tim, pa makar njegova odluka predstavljala i samo formalnu potvrdu onoga što je predložila stručna komisija", ukazuje Nenadić u izjavi za VOICE. On smatra da bi se sa svih javnih konkursa mogla skinuti večita sumnja u nameštanje i nepristrasnost upravo objavljivanjem svih informacija i o potencijalnom sukobu interesa i o tome kako je on razrešen. "Takođe, bilo bi od pomoći i kada se članovi Pokrajinske vlade ne bi bavili drugim poslovima dok su na toj javnoj funkciji. Naučne aktivnosti su trenutno izuzete iz zabrane obavljanja dodatnih poslova, ali nema sumnje da i one mogu zahtevati dosta vremena, a pitanje je da li aktivni funkcioneri to vreme imaju ili će ga uzeti na uštrb obavljanja javnih poslova", napominje sagovornik VOICE-a. Nemanja Nenadić Pravnici koji su pristali da govore za VOICE pod uslovom da im ne navodimo ime i prezime, smatraju da javni konkursi uglavnom dobijaju na kontroverznosti usled nedostatka jasnih, čvrstih i transparentnih internih mehanizama o sprečavanju sukoba interesa, kojima bi se sprečilo i gotovo neizbežno spekulisanje o tome zašto određeni pojedinci ili organizacije dobijaju javni novac. Da li bi takvi mehanizmi sprečili ili bi ipak samo eventualno umanjili spekulacije? Verovatno pre ovo potonje, slažu se naši sagovornici, jer je spekulacije na tu temu, zbog višedecenijske prakse kojom su izloženi ovdašnji građani - gotovo je nemoguće iskoreniti. Upravo zbog "bogatog iskustva" s ponašanjem domaćih političara, čak i kad jedan posegne za činom koji bi negde drugde bio dovoljan javnosti - izuzimanjem pri donošenju odluke o imenovanju na položaj povezanog lica - tvrdnje o tome kako je to "obična predstava" veoma su prisutne. Pokrajinska vlada je, evo, početkom juna postavila za zamenika pravobranioca AP Vojvodine na period od pet godina Nikoletu Mirović, suprugu rođenog brata Igora Mirovića, predsednika Pokrajinske vlade u tehničkom mandatu. Čak i pošto je predsednik Pokrajinske vlade u izjavi za Nova.rs naveo da se izuzeo iz odlučivanja sa te sednice (Pokrajinske vlade) i "da je o svemu sa dokumentima obavestio Agenciju za borbu protiv korupcije zbog sukoba interesa" (tu odluku je, kako se može videti u Službenom listu AP Vojvodine, potpisao potpredsednik Mihalj Njilaš), jesu li uspešno odagnane sumnje javnosti u nepristrasnost članova Pokrajinske vlade prilikom odlučivanja o imenovanju snaje svog predsednika? Pogotovo kad se zna da je pre četiri godine upravo Pokrajinska vlada, na sednici kojom je predsedavao Igor Mirović, donela odluku o imenovanju njegovog rođenog brata Predraga za člana Nadzornog odbora "Voda Vojvodine". Tada je Igor Mirović potpisao tu odluku.Nakon pokrenutog postupka za utvrđivanje postojanja sukoba interesa, u oktobru 2017. godine ondašnja direktorka Agencije Majda Kršikap potpisala je rešenje kojim se Miroviću izriče najblaža od tri moguće mere - mera upozorenja. U rešenju Agencije koje je dostavljeno Centru za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) piše da je Mirović imenovanjem svog brata doveo sebe u sukob interesa i "podredio javni interes privatnom, iskoristivši javnu funkciju za sticanje pogodnosti za povezano lice, i stvorio odnos zavisnosti prema licu koje može da utiče na njegovu nepristrasnost u vršenju javne funkcije predsednika Pokrajinske vlade, čime je ugrozio poverenje građana u savesno i odgovorno vršenje javne funkcije". Kako izbeći sukob interesa članova Stručnih saveta Rezultati konkursa koje raspisuje Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost često su tema u medijima - o jednom takvom, a zapravo o veoma zanimljivim dobitnicima javnog novca, pisao je i VOICE. Konkurs za finansiranje kratkoročnih projekata bio je inače sporan i prošle godine, kada je dr Veljko Jovanović sa Filozofskog fakulteta javno postavio pitanje povezanosti članova stručnih saveta, koje odlučuju o projektima, sa rukovodiocima projekata kojima su ti saveti odobrili finansiranje. Projekt koji je podneo sa dvojicom kolega s Odseka za psihologiju te godine je odbijen, ali o tome nije saznao na sajtu sekretarijata, jer rezultati konkursa nisu bili objavljeni, već mu je to lično saopšteno. Potom je uputio zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja tražeći ne samo spisak odobrenih i odbijenih projekata, već i sastav timova i sastav stručnog saveta u oblasti društveno-humanističkih nauka koji je ocenjivao projekte. "Dobili smo sve, osim sastava (istraživačkih) timova, ali su bila navedena imena rukovodilaca projekata. To nam je bilo dovoljno da povežemo da su rukovodioci projekata zaposleni u istim ustanovama, pa na i istim odsecima kao i članovi stručne komisije", rekao je ovaj naučnik u izjavi Radiju 021. Svih pet od ukupno 25 prijava za oblast društveno-humanističkih nauka odobreno je ljudima naizgled, ukazao je tada Jovanović, međusobno povezanih. "Ovo je, u najblažu ruku, komično podudaranje rukovodilaca i članova komisije i ukazuje da su u svrhu ocenjivanja korišćeni nenaučni kriterijumi. Takav stepen poklapanja govori o jasnom konfliktu interesa, koji Pravilnik za sprovođenje ovog konkursa uopšte ne definiše", dodao je. Ne definiše vala ni Pravilnik za ovogodišnji konkurs, pa ni Pravilnik o upravljanju sukobom interesa u Sekretarijatu za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost (odnosi se na zaposlene u Sekretarijatu).Kodeks UNS o akademskom integritetu, istina, u članu 21 zabranjuje članovima akademske zajednice stvaranje neetičkih interesnih odnosa "kojima se utiče na odgovorno, savesno, profesionalno, nepristrasno i precizno obavljanje profesionalnog rada i ispunjavanja akademskih dužnosti, a posebno sa članovima akademske zajednice sa kojima su u hijerarhijskom odnosu, kao i u odnosu koji uključuje ocenjivanje tuđeg rada i dostignuća ili odlučivanja o akademskom statusu i profesionalnom napredovanju, pogodnostima, nagrađivanju ili kažnjavanju". Dr Veljko Jovanović je prošle godine sugerisao da bi se sumnje u nepristrasnost stručnih saveta mogle rešiti imenovanjem profesora sa drugih univerziteta. Takođe, i da bi same recenzije projekata trebalo da budu anonimne, odnosno da se ne zna ko je u timovima projekata.I Nemanja Nenadić smatra da bi bilo daleko bolje kada bi ocenjivanje projekata bilo povereno profesorima koji nisu sa istog fakulteta ili univerziteta, ali da je, naglašava, pitanje da li bi tako nešto bilo moguće obezbediti u praksi, s obzirom na to da je broj stručnjaka za pojedine oblasti ograničen. "Kao što postoje pravila za sukob interesa funkcionera, koji donose formalne odluke, ona moraju da postoje i za članove stručnih komisija, koje najčešće formalno ne odlučuju već daju samo predloge, ali čiji predlozi imaju presudan značaj za sadržaj budućih odluka. Pored toga, mora postojati i mogućnost da oni koji su nezadovoljni i smatraju da je komisija pristrasno razmatrala predloge ulože žalbu. U praksi, najčešće nema delotvornog mehanizma za zaštitu prava koja su ugrožena odlukama komisija. Najpoznatiji primer su konkursi za sufinansiranje medijskih sadržaja, gde se odluke mogu osporavati jedino u upravnom sporu, a odluke se po tim tužbama donose u doba kada je novac već uveliko potrošen. Transparentnost Srbija je u doba donošenje medijskih zakona predlagala uvođenje mehanizama pravne zaštite", ukazuje Nemanja Nenadić iz Transparentnost Srbija. Denis Kolundžija (VOICE)        

----------------------------------------------------------

Datum: 30.08.2020

Medij: autonomija.info

Link: https://www.autonomija.info/voice-na-pokrajinskom-konkursu-novac-dobili-clan-vlade-apv-i-supruga-igora-mirovica-kolega-jeste-li-za-projekat.html

Autori: admin

Teme: Agencija za borbu protiv korupcijeNenadićnabavkeSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: (VOICE) Na pokrajinskom konkursu novac dobili član Vlade APV i supruga Igora Mirovića: Kolega, jeste li za projekat?

Agencija za borbu protiv korupcije: To je sukob interesa 30. avg 2020 Među 45 kratkoročnih projekata od posebnog interesa za održivi razvoj u AP Vojvodine u 2020. godini, čije finansiranje je prošlog meseca odobrio pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost Zoran Milošević, našli su se projekti kod kojih su kao rukovodioci istraživanja navedeni Miloševićev kolega iz (još uvek aktuelne) Pokrajinske vlade, sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević (inače docent na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu) te supruga (još uvek aktuelnog) predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića, Vera (vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Subotici). Milošević je za VOICE potvrdio da je među odobrenim projektima i onaj koji je podneo njegov "dalji rođak" sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.Od 179 pristiglih projekata na konkurs koji je raspisan 15. maja i s budžetom od 29 miliona dinara, pokrajinski sekretar Milošević je, kako je potvrdio za VOICE, odobrio 45 projekata (po oko 600 hiljada dinara za svaki projekat) poslušavši pri donošenju odluka isključivo mišljenja Stručnih saveta. Drugim rečima - sekretar nije iskoristio "diskreciono pravo" iz člana 6 Pravilnika o kriterijumima za finansiranja kratkoročnih projekata koji mu dozvoljava da odobri finansiranje projekta i bez mišljenja stručnog saveta "ako je to od posebnog značaja za ostvarivanje utvrđenog cilja finansiranja projekta". "Mogućnost 'diskrecione' odluke pokrajinskog sekretara je nasleđeno stanje, a moj stav po tom pitanju jasno se ogleda u činjenici da takvu mogućnost nikada nisam iskoristio", naglašava Milošević. Zoran Milošević (Foto: Pokrajinska vlada) Pokrajinski sekretar se, dakle, pri donošenju (i) ove odluke o dodeli novca iz budžeta oslonio na mišljenje članova Stručnih saveta, osnovanih pri sekretarijatu koji vodi, do čijeg kredibiliteta veoma drži, a čime poručuje da veruje struci i da sa izborom projekata, čiji god da su - nema ama baš ništa.Za takav stav bi od velike pomoći bilo kad bi javnosti bili poznati članovi Stručnih saveta - jedino što se, elem, zna jesu imena i prezimena predsednika osam takvih saveta a taj podatak se lako može pronaći na 48. strani izveštaja o Aktivnostima u Pokrajinskom sekretarijatu za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost u 2019. godini. U pisanim odgovorima za VOICE Milošević o njima jedino navodi da su od 28 članova Stručnih saveta 23 člana redovni profesori, jedan je viši naučni saradnik (najviše naučno zvanje), a 4 člana su vanredni profesori, "što svakako svedoči o njihovom nespornom naučnom kvalitetu i dugogodišnjem radu na Univerzitetu". Da bi potcrtao kako je sve čisto u vezi s njima i odlukama koje su doneli, sekretar navodi da članovi Stručnih saveta "ne mogu biti rukovodioci i članovi istraživačkih timova i da time ne ostvaruju lični interes, već se rukovode naučnim i moralnim načelima"."Stručni savet je predložio finansiranje svih odobrenih projekata, pa i projekata koje ste naveli (Radojević i Mirović, op.a). Oba projekta su ocenjena izuzetno visokim ocenama od strane predsednika i članova Stručnih saveta (Radojević je dobio ocenu 9, Mirović 10. op.a), koji su se rukovodili propisanim kriterijumima, naučnim načelima i etičkim principima u svakom pojedinačnom slučaju", poentirao je pokrajinski sekretar Zoran Milošević u pokušaju da zaključi ovaj slučaj. Svi profesori mogu da učestvuju na konkursima, ali… Ovde, dakako, nije i niti može biti tema kvalitet odobrenih projekata, kao ni da li čak i članovi Pokrajinske vlade ili neko drugi ko bi mogao interesno biti povezan s onim ko aminuje spisak dobitnika javnog novca - imaju pravo da učestvuju na javnim konkursima, pogotovo na onim koji pomažu i promovišu naučnoistraživačku delatnost. Pa ipak, sekretar Milošević je u odgovorima na pitanje VOICE imao potrebu da to i naglasi: "Ne postoji zabrana pojedinim profesorima i istraživačima da konkurišu na javne konkurse, u odnosu na bračni status ili javno angažovanje, te bi se svako ponašanje usmereno na diskreditaciju nečijeg naučnoistraživačkog rada po principu koji Vi (VOICE) navodite, moglo smatrati diskriminacijom." Međutim, u ovom, kao i brojnim ranijim sličnim slučajevima kada su se među onima kojima su na konkursu dodeljeni javni novci našla "zvučna" imena, partijski kamaradi, srodnici ili supružnici, sumnja u nepristranost i sukob interesa teško da može da bude odagnana pukim uveravanjem - ",sve je bilo čisto, majke mi". Naprotiv, time se takve sumnje samo pojačavaju a u poslovičnom odsustvu transparentnih procedura podozrenje u sukob interesa i kakvo drugo nečasno činjenja postaje izraženije. Predsednik Etičkog odbora Univerziteta u Novom Sadu i profesor na Pravnom fakultetu, Slobodan Orlović napominje u izjavi za VOICE da o eventualnom sukobu interesa u ovakvim slučajevima "mora da razmišlja onaj ko raspisuje konkurs i formira komisiju koja ocenjuje naučne projekte". "Najvažnije je da onaj ko donosi konačnu odluku o prihvatanju projekata treba da ima u vidu i postojanje eventualnog sukoba interesa. To nije na učesnicima konkursa jer oni imaju pravo da učestvuju samim ispunjenjem konkursnih uslova, poput drugih kolega", kaže Orlović. Pokrajinski sekretar, međutim, kako nam je sam potvrdio, nije našao za shodno da o eventualnom sukobu interesa konsultuje Agenciju za borbu protiv korupcije - VOICE je, zato, to učinio umesto njega. Agencija: Jeste sukob interesa Nakon što je pokrajinski sekretar 17. jula doneo rešenje o odobravanju finansiranja projekata po raspisanom javnom konkursu za finansiranje kratkoročnih projekata od posebno interesa za održivi razvoj u AP Vojvodini u 2020. godini, u delu javnosti, pogotovo na društvenim mrežama, uočeno je da su među rukovodiocima naučnoistraživačkih timova kojima je odobreno finansiranje projekata i rečeni Vuk Radojević i Vera Mirović, ali i vanredni profesor FTN dr Mijodrag Milošević, koji je doveden u navodno bliske rođačke veze sa pokrajinskim sekretarom Zoranom Miloševićem. (Supruzi takođe pokrajinskog sekretara Vladimira Bateza, zaduženog za sport i omladinu, Maji Batez, recimo, nije odobren projekat.) Pokrajinski sekretar potvrdio je za VOICE da jeste u rođačkim odnosima s prezimenjakom sa FTN ali da nisu u bliskom srodstvu: "Vanredni profesor dr Mijodrag Milošević sa Fakulteta tehničkih nauka je moj dalji rođak s očeve strane, ali nemam bliža saznanja o tačnom srodstvu. Navedeno svojstvo profesora ne može biti smetnja da učešće na javnim konkursima, niti može biti kriterijum za negativnu selekciju projekta". Kako se ispostavilo, pokrajinski sekretar Milošević nije konsultovao Agenciju za borbu protiv korupcije jer je, biće, smatrao da članovi Stručnih saveta nisu u sukobu interesa. Na eventualni sukob interesa u kojem se sam našao, očito, nije ni pomislio: ta on je samo prihvatio mišljenje o projektima koji su dali drugi a stručnij od njega. "Odluka o odobravanju finansiranja projekata doneta je isključivo na osnovu ocena Stručnih saveta, koji su izabrani u skladu sa odredbama Pravilnika, u transparentnom i konkurentnom postupku javnih nabavki usluga, što im daje pun legitimitet u ocenjivanju i odlučivanju. U odnosu na činjenicu da isti ne mogu biti rukovodioci i članovi istraživačkih timova i da time ne ostvaruju lični interes, već da se rukovode naučnim i moralnim načelima, ne smatram kao svrsishodno konsultovanje Agencije za borbu protiv korupcije", naveo je Milošević za VOICE. Paa… baš bi bilo svrsishodno, smatra Agencija za borbu protiv korupcije. Da je sekretar Milošević kontaktirao Agenciju, (možda) ne bi došlo do pisanja Mišljenju o ovom slučaju, koje je Agencija dostavila VOICE-u, a u kojem stoji da se u slučaju pomenutog konkursa - ipak radi o sukobu interesa. "Situacija u kojoj na javnom konkursu koji raspisuje državni organ učestvuju ili dobiju sredstva lica koja su povezana lica u smislu čl. 2 Zakona o Agenciji sa funkcionerom koji javnu funkciju vrši u državnom organu i u kojoj odluku donosi komisija koju formira taj funkcioner predstavlja sukob interesa, jer postoji privatni interes koji utiče, može da utiče, a u svakom slučaju izgleda kao da utiče na postupanje funkcionera na način da javni interes podredi privatnom i javnu funkciju iskoristi za sticanje koristi za povezana lica, čime se istovremeno ugrožava poverenje građana u savesno i odgovorno vršenje javne funkcije, što je suprotno Zakonu o Agenciji", navodi se u Mišljenju Agencije za borbu protiv korupcije. "Povezano lice" je, prema članu 2 Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, "supružnik ili vanbračni partner funkcionera, krvni srodnik funkcionera u pravoj liniji, odnosno u pobočnoj liniji zaključno sa drugim stepenom srodstva, usvojitelj ili usvojenik funkcionera, kao i svako drugo pravno ili fizičko lice koje se prema drugim osnovama i okolnostima može opravdano smatrati interesno povezanim sa funkcionerom". Agencija, dakle, kolegu iz Pokrajinske vlade i suprugu predsednika Pokrajinske vlade smatra "povezanim licima" koji su interesno povezanim s onim ko donosi konačnu odluku o finansiranju projekata. U dopisu upućenom VOICE-u iz Agencije podsećaju i na odredbe čl. 27 Zakona o Agenciji, u kojem je propisano da je funkcioner dužan da javnu funkciju vrši tako da javni interes ne podredi privatnom, da se pridržava propisa koji uređuju njegova prava i obaveze i da stvara i održava poverenje građana u savesno i odgovorno vršenje javne funkcije, da izbegava stvaranja odnosa zavisnosti prema licu koje bi moglo da utiče na njegovu nepristrasnost u vršenju javne funkcije, u slučaju da ne može da izbegne takav odnos ili takav odnos već postoji, da učini sve što je potrebno radi zaštite javnog interesa i da ne sme da koristi javnu funkciju za sticanje bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice. Brat, snaja, supruga… Nemanja Nenadić iz antikorupcijske organizacije Transparentnost Srbija takođe smatra da su postojali razlozi da pokrajinski sekretar zatraži savet i mišljenje od Agencije za borbu protiv korupcije, upravo kako bi izbegao potonje sumnje. "Naime, u opisanom slučaju bi se moglo tvrditi da njegove kolege iz Pokrajinske vlade imaju koristi od projekata, pa je i zbog sebe i zbog njih trebalo da zatraži potvrdu da on može da odlučuje u vezi sa tim, pa makar njegova odluka predstavljala i samo formalnu potvrdu onoga što je predložila stručna komisija", ukazuje Nenadić u izjavi za VOICE. On smatra da bi se sa svih javnih konkursa mogla skinuti večita sumnja u nameštanje i nepristrasnost upravo objavljivanjem svih informacija i o potencijalnom sukobu interesa i o tome kako je on razrešen. "Takođe, bilo bi od pomoći i kada se članovi Pokrajinske vlade ne bi bavili drugim poslovima dok su na toj javnoj funkciji. Naučne aktivnosti su trenutno izuzete iz zabrane obavljanja dodatnih poslova, ali nema sumnje da i one mogu zahtevati dosta vremena, a pitanje je da li aktivni funkcioneri to vreme imaju ili će ga uzeti na uštrb obavljanja javnih poslova", napominje sagovornik VOICE-a. Nemanja Nenadić Pravnici koji su pristali da govore za VOICE pod uslovom da im ne navodimo ime i prezime, smatraju da javni konkursi uglavnom dobijaju na kontroverznosti usled nedostatka jasnih, čvrstih i transparentnih internih mehanizama o sprečavanju sukoba interesa, kojima bi se sprečilo i gotovo neizbežno spekulisanje o tome zašto određeni pojedinci ili organizacije dobijaju javni novac. Da li bi takvi mehanizmi sprečili ili bi ipak samo eventualno umanjili spekulacije? Verovatno pre ovo potonje, slažu se naši sagovornici, jer je spekulacije na tu temu, zbog višedecenijske prakse kojom su izloženi ovdašnji građani - gotovo je nemoguće iskoreniti. Upravo zbog "bogatog iskustva" s ponašanjem domaćih političara, čak i kad jedan posegne za činom koji bi negde drugde bio dovoljan javnosti - izuzimanjem pri donošenju odluke o imenovanju na položaj povezanog lica - tvrdnje o tome kako je to "obična predstava" veoma su prisutne. Pokrajinska vlada je, evo, početkom juna postavila za zamenika pravobranioca AP Vojvodine na period od pet godina Nikoletu Mirović, suprugu rođenog brata Igora Mirovića, predsednika Pokrajinske vlade u tehničkom mandatu. Čak i pošto je predsednik Pokrajinske vlade u izjavi za Nova.rs naveo da se izuzeo iz odlučivanja sa te sednice (Pokrajinske vlade) i "da je o svemu sa dokumentima obavestio Agenciju za borbu protiv korupcije zbog sukoba interesa" (tu odluku je, kako se može videti u Službenom listu AP Vojvodine, potpisao potpredsednik Mihalj Njilaš), jesu li uspešno odagnane sumnje javnosti u nepristrasnost članova Pokrajinske vlade prilikom odlučivanja o imenovanju snaje svog predsednika? Pogotovo kad se zna da je pre četiri godine upravo Pokrajinska vlada, na sednici kojom je predsedavao Igor Mirović, donela odluku o imenovanju njegovog rođenog brata Predraga za člana Nadzornog odbora "Voda Vojvodine". Tada je Igor Mirović potpisao tu odluku.Nakon pokrenutog postupka za utvrđivanje postojanja sukoba interesa, u oktobru 2017. godine ondašnja direktorka Agencije Majda Kršikap potpisala je rešenje kojim se Miroviću izriče najblaža od tri moguće mere - mera upozorenja. U rešenju Agencije koje je dostavljeno Centru za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) piše da je Mirović imenovanjem svog brata doveo sebe u sukob interesa i "podredio javni interes privatnom, iskoristivši javnu funkciju za sticanje pogodnosti za povezano lice, i stvorio odnos zavisnosti prema licu koje može da utiče na njegovu nepristrasnost u vršenju javne funkcije predsednika Pokrajinske vlade, čime je ugrozio poverenje građana u savesno i odgovorno vršenje javne funkcije". Kako izbeći sukob interesa članova Stručnih saveta Rezultati konkursa koje raspisuje Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost često su tema u medijima - o jednom takvom, a zapravo o veoma zanimljivim dobitnicima javnog novca, pisao je i VOICE. Konkurs za finansiranje kratkoročnih projekata bio je inače sporan i prošle godine, kada je dr Veljko Jovanović sa Filozofskog fakulteta javno postavio pitanje povezanosti članova stručnih saveta, koje odlučuju o projektima, sa rukovodiocima projekata kojima su ti saveti odobrili finansiranje. Projekt koji je podneo sa dvojicom kolega s Odseka za psihologiju te godine je odbijen, ali o tome nije saznao na sajtu sekretarijata, jer rezultati konkursa nisu bili objavljeni, već mu je to lično saopšteno. Potom je uputio zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja tražeći ne samo spisak odobrenih i odbijenih projekata, već i sastav timova i sastav stručnog saveta u oblasti društveno-humanističkih nauka koji je ocenjivao projekte. "Dobili smo sve, osim sastava (istraživačkih) timova, ali su bila navedena imena rukovodilaca projekata. To nam je bilo dovoljno da povežemo da su rukovodioci projekata zaposleni u istim ustanovama, pa na i istim odsecima kao i članovi stručne komisije", rekao je ovaj naučnik u izjavi Radiju 021. Svih pet od ukupno 25 prijava za oblast društveno-humanističkih nauka odobreno je ljudima naizgled, ukazao je tada Jovanović, međusobno povezanih. "Ovo je, u najblažu ruku, komično podudaranje rukovodilaca i članova komisije i ukazuje da su u svrhu ocenjivanja korišćeni nenaučni kriterijumi. Takav stepen poklapanja govori o jasnom konfliktu interesa, koji Pravilnik za sprovođenje ovog konkursa uopšte ne definiše", dodao je. Ne definiše vala ni Pravilnik za ovogodišnji konkurs, pa ni Pravilnik o upravljanju sukobom interesa u Sekretarijatu za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost (odnosi se na zaposlene u Sekretarijatu).Kodeks UNS o akademskom integritetu, istina, u članu 21 zabranjuje članovima akademske zajednice stvaranje neetičkih interesnih odnosa "kojima se utiče na odgovorno, savesno, profesionalno, nepristrasno i precizno obavljanje profesionalnog rada i ispunjavanja akademskih dužnosti, a posebno sa članovima akademske zajednice sa kojima su u hijerarhijskom odnosu, kao i u odnosu koji uključuje ocenjivanje tuđeg rada i dostignuća ili odlučivanja o akademskom statusu i profesionalnom napredovanju, pogodnostima, nagrađivanju ili kažnjavanju". Dr Veljko Jovanović je prošle godine sugerisao da bi se sumnje u nepristrasnost stručnih saveta mogle rešiti imenovanjem profesora sa drugih univerziteta. Takođe, i da bi same recenzije projekata trebalo da budu anonimne, odnosno da se ne zna ko je u timovima projekata.I Nemanja Nenadić smatra da bi bilo daleko bolje kada bi ocenjivanje projekata bilo povereno profesorima koji nisu sa istog fakulteta ili univerziteta, ali da je, naglašava, pitanje da li bi tako nešto bilo moguće obezbediti u praksi, s obzirom na to da je broj stručnjaka za pojedine oblasti ograničen. "Kao što postoje pravila za sukob interesa funkcionera, koji donose formalne odluke, ona moraju da postoje i za članove stručnih komisija, koje najčešće formalno ne odlučuju već daju samo predloge, ali čiji predlozi imaju presudan značaj za sadržaj budućih odluka. Pored toga, mora postojati i mogućnost da oni koji su nezadovoljni i smatraju da je komisija pristrasno razmatrala predloge ulože žalbu. U praksi, najčešće nema delotvornog mehanizma za zaštitu prava koja su ugrožena odlukama komisija. Najpoznatiji primer su konkursi za sufinansiranje medijskih sadržaja, gde se odluke mogu osporavati jedino u upravnom sporu, a odluke se po tim tužbama donose u doba kada je novac već uveliko potrošen. Transparentnost Srbija je u doba donošenje medijskih zakona predlagala uvođenje mehanizama pravne zaštite", ukazuje Nemanja Nenadić iz Transparentnost Srbija. Denis Kolundžija (VOICE)Podelite ovu stranicu!      

----------------------------------------------------------

Datum: 30.08.2020

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Vesti/a634733/Podaci-o-nabavkama-opreme-tajna-na-kasicicu-ih-objavljuje-samo-predsednik.html

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvoSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Podaci o nabavkama opreme tajna, "na kašičicu" ih objavljuje - samo predsednik

Autor:Vanja ĐurićKako je, od koga i po kojoj ceni nabavljana zaštitna zdravstvena oprema, testovi na koronavirus i respiratori, misterija je za javnost od samog početka epidemije u Srbiji. Republički fond za zdravstveno osiguranje odbijao je da te informacije dostavlja medijima, pozivajući se na martovsku odluku Vlade Srbije po kojoj su one "strogo poverljive". Najnoviji pokušaj da sazna koliko smo čega nabavili i koliko je to koštalo, imala je istraživačka redakcija BIRN, ali je i on prošao bezuspešno.Kada uvid u troškove nabavke zdravstvene opreme traže novinari i organizacije koje prate koruptivne radnje, onda je taj podatak tajna. Kada o tome govori predsednik, oznaka tajnosti se izgleda, naprasno briše."Rukavice, mantili i skafanderi, to moramo da nabavljamo i dalje svakoga dana, mnogo smo novca potrošili. Do sada smo dali 400, samo da znaju ljudi, negde oko 370 miliona evra smo dali samo za svu opremu", kazao je Vučić u magacinu u Krnješevcima kod Stare Pazove 5. aprila ove godine.Koliko tačno za šta, htela je početkom aprila da zna i redakcija Radija slobodna Evropa. Odgovora iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje nije bilo. Takva dokumentacija je, podsećaju, odlukom Vlade Srbije od marta "strogo poverljiva".Od tada se nižu zahtevi redakcija, a odgovor koji svi dobijaju je isti - da ga nema.Predsednik je Vladu u maju podsticao da te informacije objavi, a prva žena Vlade novinarima u junu odgovorila - biće, ali na kraju borbe."Da izađu sa tim i da pokažu i koliko smo novca potrošili i koliko smo brige i truda uložili za građane Srbije", kazao je Vučić 27. maja."Nema tu ništa što mi krijemo", uveravala je premijerka Ana Brnabić 2. juna.Ali i te podatke na uvid javnosti i dalje ne daju.Organizacija Transparentnost Srbija zbog toga se žalila i Povereniku za informacije od javnog značaja, jer, kako tvrde, zakonskog osnova za ovo ćutanje nema. Neuspešan je bio i najnoviji pokušaj istraživačke redakcije BIRN. I oni su pitali su ono što sve zanima - koliko smo čega nabavili."Tražili smo podatke o tome koliko smo to platili, ko su dobavljači, po kojoj ceni smo to prodali apotekama. I koliko je novca uopšte utrošeno u te svrhe, zato što je Vlada Republike Srbije donela odluku da se iz budžetske rezerve prebaci RFZO-u 9,5 milijardi dinara", naglašava Ana Ćurić iz BIRN-a.Ova novinarka dodaje da su epidemija i odluka Vlade o tajnosti podataka, zapravo odrešile ruke vlasti da radi šta joj odgovara.Međutim, pod velom tajne su i neki drugi ugovori, iskustvo je Saveta za borbu protiv korupcije. Koliko nas je do sada koštala borba protiv koronavirusa krajem maja su i oni pokušali da saznaju."Savet ne može da dobije nijedan ugovor već dugo vremena koji se odnosi na javno-privatno partnerstvo. Ne možemo da dobijemo recimo za Er Srbiju, za Smederevo, za mnogo stvari. Mi čak ne možemo od katastra da dobijemo tražene podatke vezane za poljoprivredno zemljište, jer su nam paori iz Bačke rekli da u Bačkoj je u stvari nestalo mnogo zemlje, odnosno ne zna se čije je vlasništvo", kaže Jelisaveta Vasilić.Da li smo u borbi sa epidemijom mogli da prođemo jeftinije, Savet će pokušati ponovo da sazna, dodaje Vasilić.Optimistična je i misli da će ovaj put uspeti. Jer, kako kaže, jednom će morati da ih objave. A kada je to, za sada, niko ne prognozira.                

----------------------------------------------------------