Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 07.09.2020

Medij: Blic     Strana: 6,7

Rubrika: Svet

Autori: Jovana Radovanović

Teme: Korupcija

Naslov: Tramp je tražio pomoć od Putina

Tramp je Tražio pomoć od puTina

Memoari Majkla Koena, bivšeg advokata Donalda Trampa, izlaze sutra, ali su odlomci knjige koja je podigla veliku prašinu već ugledali svetlost dana. U njima je javnost saznala mnoge tajne američkog predsednika - od njegovih rasističkih ispada do jedne stvari koja ga spaja Vladimirom Putinom.

Jovana radovanović

vašington post“ je

došao do delova još neobjavljene Koenove knjige „Nelojalan“

u kojoj autor tvrdi da je Tramp vređao tamnopute svetske lidere, uključujući i bivšeg predsednika Južne Afrike Nelsona Mandelu, za koga je rekao da je „loš lider“, uz niz vulgarnih i uvredljivih komentara. Tramp je navodno, u istom, vulgarnom, potcenjivačkom i rasističkom tonu govorio o svim crnim liderima u svetu.

Koen tvrdi da je Tramp uoči izbora 2016. godine izjavio da su Hispanoamerikanci, kao i Afroamerikanci „previše glupi da bi glasali za njega“.

Jedan od odlomaka odnosi se na Trampovu vezu sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom, kao i na pitanje ruskog uplitanja u predsedničke izbore. Koen kaže kako se Tramp Putinu predstavljao kao jedan od njegov i h

korumpiranih oligarha milijardera. Navodno je želeo da izgradi neboder od 120 spratova na moskovskom Crvenom trgu, u kojem bi na trideset spratova bio smešten hotel sa pet zvezdica i spa centar

po zamislima Ivanke

Tramp. Američki predsednik je, prema Koenovim tvrdnjama, planirao da stambeni prostor na vrhu zgrade pokloni Putinu „kako bi mu se dodvorio“.

Razlog zbog kojeg je od Putina tražio pomoć pred izbore 2016. godine je pohlepa, a ne izdaja, tvrdi

Koen.

Tramp i Putin navodno su bili ujedinjeni u svojoj mržnji prema Hilari Klinton, na koju je Putin bio ljut jer je podržala masovne proteste protiv njega 2011. godine.

„Ono što izgleda kao tajni sporazum zapravo je samo saglasnost u tome da se na bilo koji način našteti Hilari, uključujući i mešanjem u američke izbore“, piše u knjizi.

Prema tvrdnjama advokata, Tramp je i pre dolaska na vlast bio „opsednut“ svojim prethodnikom Barakom Obamom - toliko da je jednom prilikom unajmio njegovog dvojnika kako bi snimio video u kojem vređa „Obamu“, a zatim mu uručuje otkaz.

Koen tvrdi da je deset godina bio osoba od Trampovog poverenja.

- Znam da u njegovom ormaru ima puno kostura jer sam ih ja tamo sakrio - kaže on i dodaje da je Trampa smatrao članom porodice.

Predstavnica Bele kuće Kejli Mekenani Koena je proglasila za „ogorčenog i osvetoljubivog lažova“, a Tramp ga je nazvao „pa-

covom“. n

“on Je lažov i nasilnik“ Javnost je o detaljima šokantne knjige prvi put saznala početkom avgusta na Koenovom sajtu. Advokat je tada otkrio kako, osim Trampove žene i dece, ne postoji niko ko bolje od njega poznaje američkog predsednika. Tvrdi da je upravo on pogurao Trampa u predsedničku trku 2015.

- Ja sam video pravog Trampa, u striptiz barovima, na tajnim sastancima i u situacijama u kojima je otkrio kakav je zaista: lažov, nasilnik, rasista, predator - kaže Koen.

----------------------------------------------------------

Datum: 07.09.2020

Medij: Danas     Strana: 5

Rubrika: Društvo

Autori: Miloš Mitrović

Teme: Korupcija

Naslov: Seoba Srbalja u Palestinu

GLORIA MUNDI

Seoba

Srbalja u Palestinu

MILOŠ Mitrović

Američki odlazeći predsednik DonaldTramp je lepo mogao da organizuje susret s premijerom Kosova Avdulahom Hotijem i Aleksandrom Vučićem, šefom organizacije „Aleksandar Vučić za našu decu", u Jerusalimu, na primer u tamošnjoj američkoj ambasadi. Ili da čitavu stvar prepusti potpuno

iskompromitovanom premijeru Izraela Benjaminu Netanjahuu, koji bi koliko sledeće godine mogao svoju političku karijeru da završi u zatvoru, kao neki raniji izraelski visoki zvaničnici osuđeni zbog korupcije.

Trampovo „mirenje" Kosova i Srbije apsolutno je lažno. Problem Kosova i Srbije nikakve veze nema sa Izraelom. Izraelsko priznanje Kosova Kosovu neće značiti skoro pa ništa, jer izraelski saveznici su Kosovo do sada već priznali. Otvaranje kosovske ambasade u Jerusalimu Kosovu će škoditi, a potpuno ponižavajuće seljenje srpske ambasade izTel Aviva u Jerusalim Srbiji će napraviti ogromnu štetu. Srbiju će udaljiti od zemalja koje je do juče slavila kao „kosovobranitelje", a pogotovo od Evropske unije sa čijom je politikom to seljenje potpuno suprotno.

Trampovo pomenuto „mirenje" Srbije i Kosova preko Jerusalima u skladu je sa njegovom tobožnjom proizraelskom politikom koja je nedavno krunisana uspostavljanjem diplomatskih odnosa UAE i Izraela. Ta politika jedino koristi američkim bogatašima, Netanjahuu i zalivskim dinastijama, dokće se samom Izraelu pre ili kasnije obiti o glavu kao neviđena medveđa usluga. Paralelno potpuno gaženje prava Palestinaca se podrazumeva.

Što se tiče obeća nja Vučića

američkom predsedniku da će oterati Huavvei iz Srbije, to je jednostavno simbol dezorijentisanog spoljnopolitičkog unižavanja i dodvoravanja kolonije Srbije svetskim silama. Svega par dana pošto je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije optužilo Danas da je urušio „državnu politiku" Srbije time što je na svom sajtu objavio tekst predstavnika Tajvana,Vučićje„bratu Šiju"zabio nož

u leđa, s obzirom na to da se Huavvei smatra produženom rukom Komunističke partije Kine.

Tek treba utvrditi šta će značiti Vučićevo prihvatanje američkih bezbednosnih zahteva u vezi sa protokom Ijudi između SAD i Srbije. Taj deo Vučićeve zakletve Trampu najviše liči na tajni sporazum kralja Milana sa Austro-Ugarskom. Vučić, za razliku od Milana, radi javno da ne bi izgledalo tajno. A i promenila su se vremena od KIK veka, sadaje važan spektakl.

Cela stvar liči na geopolitičko izmeštanje Srbije, Kosova, i drugih patuljaka sa Balkana iz Evrope na Bliski istok, zahvaljujući spremnosti njihovih vođa da to prihvate, možda samo iz puke slavoljubivosti. Vučić već pravi spot o susretu s Donijem, novim burazerom.

ATrampće pomoći ovdašnjem pomirenju,taman koliko i Makron Libanu, kojim šparta poslednjih nedelja, da ustane iz pepela. Pitanje je koliko ćeTramp pomoći i sopstvenoj kampanji za reizbor u novembru, pošto na izborima neglasaju samo američki simpatizeri Netanjahua, već mase kojeTramp ne želi da vidi ili ih vidi samo kao kriminalce. Hilari mu je bila isuviše loš protivkandidat 2016. Bajden nije takav, i ima sve izglede da Trampov boravak u Beloj kući svede na četvorogodišnju epizodu. Zašao je u godine, ali setiće se valjda kako ga je Vučić svojevremeno, kao potpredsednika SAD, vodio u Skadarliju.

Trampovo

„mirenje“ Srbije iKosovapreko Jerusalima u skladuje sa njegovom tobožnjom

proizraelskom politikom

----------------------------------------------------------

Datum: 07.09.2020

Medij: Danas     Strana: 1,1,2,3

Rubrika: Biznis

Autori: Miloš Obradović

Teme: Korupcija

Naslov: Dešifrovanje Trampovog sporazuma:Američki krediti, ruski gas i kineski Huavei

Dešifrovanje Trampovogsporazuma o „ekonomskoj normalizacijD između Beograda i Prištine

Američki krediti, ruski gas i kineski Huavei

Ekonomski deo dogovora jasno odslikava američke spoljne interese

Srbija se obavezala na različitost energetskih izvora, što je protiv ruskog gasa, i na zabranu „nepouzdanih dobavljača 5G opreme“, čime SAD ciljaju na Huavei U mini Šengen su ušli Albanija i Severna Makedonija, ali su se političari sa KiM žestoko opirali ovoj ideji uz komentar da ih to podseća na novu

Jugoslaviju. Kosovo će se priključiti pošto je Srbija već u mini Šengenu Beograd i Kosovo će dobiti američke kredite za infrastrukturu koja treba da poveže centralnu Srbiju sa KiM, a moguće je i da će deo struje sa Gazivoda krenuti i severno od

administrativne linije

Deiifrovanje Trampovog sporazuma: Ameriiki krediti, ruski gas i kineski Huavei

Ekonomski deo dogovora postignutog u Vašingtonu jasno odslikava američke spoljne interese. Srbija se obavezala na „diversifikaciju energetskih izvora”, što je usmereno direktno protiv ruskog gasa i na zabranu

„nepouzdanih dobavljača 5G opreme”, čime SAD ciljaju na Huavei, ali je preciznije obavezivanje Srbije ipak izostalo. Srbija i Kosovo će dobiti američke kredite za infrastrukturu koja treba da poveže centralnu Srbiju sa KiM, a moguće je i da će deo struje sa Gazivoda krenuti i severno od administrativne linije. Kosovo će se pridružiti „malom Sengenu”

Miloš Obradović

Beograd - Kontroverze oko toga ko je sa kim šta potpisao u Vašingtonu ne jenjavaju već tri dana nakon tog velikog uspeha srpske diplomatije, kako je sporazum predstavljen kod nas, ali ostaje da se vidi kakve su zaista ekonomske implikacije ovog dokumenta. Naime, i sam naziv dokumenta „Ekonomska normalizacija” kao i izjave američkih zvaničnika, predsednika Donalda Trampa i diplomate Ričarda Grenela, ukazuju da je osnovno značenje sporazuma popravljanje ekonomskih odnosa Srbije i Kosova. Takođe i prvih deset tačaka odnose se na lakši protok robe i ljudi, investicije u infrastrukturu kako saobraćajnu, tako i energetsku i telekomunikacionu.

Kao prvo, strane se, teško je reći obavezuju, s obzirom da na potpisanim odvojenim dokumentima stoji potpis samo predsednika Srbije odnosno premijera Kosova, da primene sporazum o autoputu potpisan još u februaru 2014. godine. I druga tačka se odnosi na saobraćaj i primenu već postojećeg sporazuma o izgradnji pruge Beograd-Priština zaključenog takođe pre skoro sedam godina. Uz ovo obe strane se obavezuju da će uraditi zajedničku studiju izvodljivosti povezivanja pruge Beograd-Priština sa lukom na Jadranu, što se prema mišljenju javnosti odnosi na albansku luku Drač.

U trećem članu uvode se američke Međunarodna razvojna finansijska korporacija (IDFC) i EHIM (institucija za finansiranje uvoza i izvoza) s kojima bi Srbija i Priština trebalo da naprave memorandume o razumevanju u vezi realizacije nekoliko velikih infrastrukturnih projekata. Amerikanci bi, verovatno, trebalo da kreditiraju izgradnju Autoputa mira, pruge između Prištine i Merdara, pruge između Niša i Prištine, a tu su „ugurani” i krediti za mala i srednja preduzeća. Uz to IFDC će otvoriti stalnu kancelariju u Beogradu.

Naredna stavka odnosi se na pojednostavljenje i ubrzavanje prometa preko administrativnog prelaza Merdare. Navodi se da će obe strane otvoriti zajednički prelaz koji bi trebalo značajno da ubrza prelaz kamiona. Ista je svrha i tačke o mini Šengenu. Ovu ideju je prošle godine lansirao predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa idejom stvaranja zajedničkog tržišta na ovom prostoru u jeku trgovinske krize usled uvođenja 100-odstotnih taksi Kosova na robu iz Srbije i BiH. U mini Šengen su ušli Albanija i S. Makedonija,

ali su se političari sa KiM žestoko opirali ovoj ideji uz komentar da ih to podseća na novu Jugoslaviju. Po sporazumu će se obe potpisnice uključiti u mini Šengen, ali to u praksi znači da će se KiM priključiti pošto je Srbija već deo toga. Prema rečima predsednika Srbije to znači da ćemo „imati jedinstveno tržište, nema više iznenađenja sa taksama. Time obezbeđujemo slobodniji protok ljudi, roba, kapitala i usluga”. Lakši protok ljudi, odnosno zapošljavanje bi trebalo da obezbedi i međusobno priznavanje diploma i sertifikata.

I onda dolazimo dao zanimljivog dela. Prema sporazumu obe strane će raditi sa američkim Ministarstvom energetike i drugim institucijama na izradi studije izvodljivosti kako bi se delila struja koja se proizvodi na veštačkom jezeru Gazivode. Vučić je istakao da su „oni bili snažno protiv toga, a mi za, jer mi nemamo ni kilovat struje sa Gazivoda u ovom trenutku”.

Gazivode osim što proizvode oko trećine struje za potrebe KiM takođe su važne i za snabdevanje pitkom vodom i navodnjavanje Kosova. Oko trećine jezera napravljenog pregrađivanjem Ibra nalazi se na teritoriji Tutina, a dve trećine na teritoriji srpskih opština na severu KiM. lako održavanje brane i jezera obavlja javno preduzeće Ibar iz Zubinog potoka, naplatu struje i vode obavlja prištinsko javno preduzeće zbog čega se svojevremeno predsednik opštine Zubin potok žalio da se gubi prihoda oko 10 miliona evra godišnje.

Zanimljiva je i stavka prema kojoj će obe strane diversifikovati snabdevanje energijom. SAD već godinama nastoje da evropske zemlje smanje zavisnost od ruskog gasa i u okviru toga su pokušavali da spreče i izgradnju Severnog toka. Alternativa ruskom gasu bi trebalo prema izjavama američkih zvaničnika, pa i samog Trampa, da bude američki tečni naitni gas koji bi se dopremao tankerima preko Atlantika. Za Srbiju je ovo jako osetljivo pitanje s obzirom na srpskoruski naftno-gasni sporazum prema kom je NIS prodat Gaspromu u zamenu za izgradnju prvo Južnog toka, od kog nije bilo ništa, da bi se prošle godine započela izgradnja Turskog toka koji bi trebalo da doprema ruski gas u Srbiju. Vučić je izjavio nakon potpisivanja da su uspeli da iz sporazuma bude izbačena odredba „da se obavezujemo od koga ćemo i šta da kupujemo, na to nismo pristali. Tu imamo jednu uopštenu normu koja nam ne predstavlja nikakav problem”.

Premijerka Ana Brnabić istakla je da su „Amerikanci želeli da se više prebacimo na tečni prirodni gas koji dolazi iz SAD. Predsednik Aleksandar Vučić je rekao da ne možemo da se prebacimo na skuplji gas i građane izloži tom trošku. U sporazumu nije ništa jasno definisano, otvaramo vrata za još više stratešku saradnju sa SAD, a ne kompromituje našu saradnju ni sa Kinom ni sa Ruskom Federacijom... Sporazum otvara jedna vrata, ali ne zatvara sva druga”, prenela je Beta njenu izjavu.

Na kraju tu je i stavka prema kojoj će obe strane zabraniti upotrebu opreme za 5G mrežu od strane „dobavljača koji nisu pouzdani”. U sporazumu se ne navodi koji su to dobavljači niti šta ih čini nepouzdanim, ali bi moglo da predstavlja ozbiljan problem u odnosima Srbije i Kine s obzirom da su SAD proterale kineski Huavej, a upravo ova kompanija ima dosta projekata u Srbiji, a pre svega o snabdevanju opremom Telekoma Srbija.

Ekonomista Goran Radosavljević, profesor na FEFA, ističe da je svako olakšavanje protoka robe, ljudi i kapitala dobrodošlo, ali postavlja se osnovno pitanje da li će se sprovoditi.

„Priča o zajedničkom tržištu je dobra, ali mi to već imamo i zove se CEFTA. Zašto se nije radilo na tome da CEFTA funkcioniše. Da li će SAD da budu garant ili arbitar ako neka strana sutra uvede carine, teško je reći. Šta će biti ako se promeni administracija u Vašingtonu? Zašto je Vašington bolji garant nego EU, jer mi jako malo i uvozimo i izvozimo u SAD da bi nas mogli kazniti nekim carinama. Region je pun graničnih prelaza, kamioni satima stoje na njima i signal da će to biti olakšano je dobar. Ali problem nikad nije bila zakonska regulativa već visok stepen korupcije”, ocenjuje Radosavljević dodajući da mnogo stvari ukazuje da do sada samo Srbija i Makedonija imaju integrisani granični prelaz u regionu.

Radosavljević smatra i da su stavke vezane za infrastrukturu pozitivne, ali potencijalno problematične.

„Ne znamo ko će da ih finansira, ni po kojoj ceni, niti ko će te kredite vraćati. Da li će možda biti neka koncesija. Naše iskustvo sa bilateralnim kreditima je loše jer je uvekbilo preskupo. S druge strane put Niš-Tirana otvara novo tržište za našu robu, a s druge strane otvara i novo turističko tržište i to otvara perspektive za region”, napominje on.

Što se tiče 5G mreže Radosavljević ocenjuje da je u redu da ne kupujemo od nepouzdanih proizvođača, ali ko su oni?

„Da li ovo znači da izlazimo iz saradnje sa Huavejem i koliko milijardi će to da nas košta? Ako izlazimo da li će onaj ko ih je uveo snositi posledice? Kakve veze ima Telekom sa Kosovom? Očigledno je da ovo ima veze sa interesima SAD”, napominje on.

Prema njegovim rečima, ekonomski elementi sporazuma nisu besmisleni osim stavke o 5G koja je tu iz političkih razloga i da se investitorima šalje poruka da se region smiruje i sarađuje.

„Ali ako se za šest meseci ništa ne uradi da ove ideje zažive ta poruka će nestati”, ocenjuje naš sagovornik.

AMCAM POZDRAVIO SPORAZUM Američka privredna komora u Srbiji pozdravila je potpisivanje sporazuma o ekonomskoj normalizaciji u Vašingtonu.

„Ovakvi i slični ekonomski sporazumi daju snažan impuls ekonomskom razvoju, jer predstavljaju osnov za brži protok Ijudi, roba, usluga i kapitala u regionu. Srbija ima značajan izvozni potencijal, naročito u regionalnim okvirima, pa je dosledno sprovođenje ovakvih sporazuma, šansa za rast privrede i tešnje ekonomsko regionalno povezivanje" izjavio je Zoran Petrović, predsednik Američke privredne komore u Srbiji.

----------------------------------------------------------

Datum: 07.09.2020

Medij: Danas     Strana: 1

Rubrika: Biznis

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Ko se ne da u pamet?

Ko se pe da i pamet?

Samo u deset dana avgusta, rezultat više od 600 kontrolisanih pekara širom Srbije, bioje katanac koji je Poreska uprava stavila na 356 objekata. Zbog neizdavanja fiskalnog računa ili neprijavljenih radnika, vlasnicima je na 15 dana zabranjen rad a uz toje podneta i prekršajna prijava uz koju ide novčana kazna.

Slična akcija poreskih

inspektora, pre sedam godina, imala je isti ishod - od 250 proveravanih mesara i pekara, zatvoreno je 150. Razlozi identični. Prodaja bezfiskalnog računa, radnici na crno. I nadzor iz 2016. nije bio manje produktivan - 60 odsto zatvorenih zanatskih pekara, prekršajne prijave, kazne...

Poreznici ne proveravaju samo pekare. Na njihovim spiskovima su trgovine i ugostitelji, gde takođe godinama unazad beleže dobre berbe. Kada god zafali para u budžetu, to bi mogao da im bude siguran izvor prihoda. Ove godine je to posebno važno. Sve mere pomoći privredi, pa tek obećanja o povećanju plata, najavljena nova, poboljšana švajcarska formula za penzije, sve to je zasnovano na dobrom punjenju državne kase. A ona se ne puni brzinom koja je vlasti potrebna. Kada je o pekarama reč, u poslednjih pet meseci, tvrde u toj grani, promet je pao između 60 i 80 odsto. Neko blago poboljšanje očekuje se u septembru, đaci su krenuli u škole pa je porasla i proizvodnja peciva, ali još uvek daleko manje nego što se prodavalo pre epidemije koronavirusa. I ne zna se koliko će da traje. To je možda zgodan izgovorza pekare, ali ne i opravdanje pred inspekcijom, čiji je zadatak da utera pare u budžet. A ovakve akcije, baš su dobra prilika za to.

Jedne godine, poreski i inspektori rada ustremili su se na ugostitelje. Zaređali su po festivalima, Guča, Exit, Beerfest... I toje bilo plodonosno. Obave 16 kontrola, napišu 16 prijava. Gotovo da nije bilo kafane koja je izbegla kaznu. Da apsurd bude veći, nedelju dana pre održavanja tih manifestacija, najavili su da će vršiti kontrolu, i opet su zatekli prodaju bez računa, neprijavljene radnike.

Neko se tu, izgleda, ne da u pamet. Ako dve ili tri decenije inspekcije ne mogu da izađu na kraj sa sivom ekonomijom i crnim tržištem, onda je očigledno da nešto nije u redu ne samo sa zanatlijama i malim privrednicima, nego i sa državom.

Daleko od toga da bi sada trebalo tražiti opravdanje za one koji se ne drže zakona. Jasno da se takvim„poslovanjem" ugrožava čitava grana. Oni koji bi hteli da rade bez straha od inspekcija, izloženi su nelojalnoj konkurenciji sa sivog tržišta - ne mogu da formiraju cene koje pokrivaju sve troškove proizvodnje, čak ni kada su najracionalniji, jer ih dampinguju

Mirjana N. STEVANOVIĆ kolege koje izbegavaju najveće obaveze, one prema državi. Teško i kvalitetom mogu da se izbore za bolju poziciju na tržištu, jer se zna kolika je osetljivost prosečnog srpskog potrošača na cenu nekog proizvoda.

Siva ekonomija jeste pošast svake privrede jer ne samo da ubija zdravu konkurenciju, nego i zato što velike količine novca vrti kroz nelegalne tokove i stvara značajan koruptivni potencijal. Nije mali broj ekonomista koji tvrdi da se upravo zbog toga i održava ogromno sivo i crno tržište. A ovakve, masovne kontrole u jednoj grani, upravo i svedoče o tome kolike su

razmere nelegalnih tokova novca, roba i usluga. Da ponovimo. Od preko 600 kontrolisanih pekara, 356 je zatvoreno. Samo za deset dana avgusta.

Pitanje zašto su baš pekare ovoga puta na meti poreznika, nema racionalnog odgovora, a u nedostatku javljaju se spekulacije. Tako je sajt Direktno.rs posumnjao da je akcija poreznika organizovana nakon što je Mladen Grujić, vlasnik Lilly drogerija ili i lanca Hleb&Kifle prodao te pekare hrvatskoj kompaniji SEE bakery koja posluje u okviru fonda Mid Evrope a oni su, tvrdi se, od srpskih vlasti zatražili maksimalnu kontrolu privatnih radnji kako bi eliminisali nelojalnu konkurenciju.

Bilo kako bilo, činjenica je da dolazak stranih kompanija menja uslove na tržištu, one za koje domaći privrednici ne mogu sami da se izbore. Činjenica je i da se već dve decenije, svaka nova vlast zaklinje se da će ući u obračun sa nelegalnim tržištem. Ali, kada bi to zaista bio cilj, ona bi ga i ostvarila. Setimo se samo kako je preko noći, početkom ovog veka, nestalo crno tržište cigareta kada su stranim korporacijama prodate tri fabrike duvanske industrije. Istina je da ono poslednjih šest-sedam godina ponovo oživljava, samo u drugom obliku, kao rezani duvan za najsiromašnije slojeve, i kao značajan čuvar socijalnog mira, ali naravno, opet uz prikriveni blagoslov države.

Da zaista želi odgovorne privrednike i legalne tokove novca, država se ne bi oslanjala samo na inspekcije. Pozabavila bi se pretoga problemima koji pritiskaju grane u kojima je siva ekonomija najprisutnija. Utvrdila bi troškove koje ima jedna pekara za sirovine, radnu snagu, zakup prostora, fiskalne obaveze, proračunala koliki je obim proizvodnje koji može da plasira na lokalnom tržištu i po kojoj ceni može da svoju roba proda kupcima ograničene platežne moći. Možda bi onda promenila neke zakone, smanjila neke namete, ukinula parafiskalneobaveze i skinula teret socijalne politike sa leđa poslodavaca. Možda bi, da hoće.

----------------------------------------------------------

Datum: 07.09.2020

Medij: Dnevnik     Strana: 1,9

Rubrika: Sudska hronika

Autori: M. Vujačić

Teme: Korupcija

Naslov: Nagodba primamljiva i za okrivljene i za troškovnik

TEMA „DNEVNIKA”:

SPORAZUMI O PRIZNANjU KRIVIČNOG DELA

Nagodba primamljiva

i za okrivljene i za troškovnik

Nagodba primamljiva

i za okrivljene i za troškovnik

Do Sporazuma o priznanju krivice, relativno novog instituta u našem krivičnom pravu, u Višem sudu u Novom Sadu, došlo je pretprošle godine u 159 navrata, odnosno u proseku skoro svaki drugi dan, da bi ove godine do početka avgusta bilo već 80, saopštila je za „Dnevnik" portparolka Jelena Ostojin.

Ovo bi moglo da znači da se na ovom području praksa, koja je davno zaživela u uređenim zapadnim državama, gde je velika većina sukoba sa zakonom na ovaj način rešava, sve više odomaćuje.

Na teritoriji koje pokriva Viši sud u Novom Sadu, na ovaj način se rešavaju postupci najčešće u vezi s krivičnim delima koja su optužnicom prikovani za neovlašćenu proizvodnju i promet narkotika. Takođe, samo u Posebnom odeljenju pomenutog suda, za suzbijanje korupcije sporazuma za priznanje krivice u 2018. godine od marta je bilo 48, a u narednoj godini 138. Do početkaavgusta ove godine sklopljena su 62 sporazuma, navela je za naš list iz nadležnog tužilatva, portparol i zamenik tužioca Mirjana Peković

- Postizanje ovog sporazuma doprinosi efikasnosti postupka i rasterećenju suda i tužilaštva, ali ne i utvrđivanju činjenica vezanih za sa samo krivično delo. Sporazum o priznanju je, pre svega, vrsta krivičnog ugovora između okrivljenog i tužilaštva, uz proveru suda da li su ispunjeni određeni formalni uslovi za potvrđivanje tog dogovora - navodi za “Dnevnik” novosadski advokat i prvi čovek Advokatske komore Vojvodine Vladimir Beljanski. On napominje da se u praksi često nailazi na nezadovoljstvo oštećenih u postupku, koji ne učestvuju u postupku zaključenja sporazuma niti mogu da mu se protive. S jedne strane oštećeni nije stranka u postupku i opravdano je da ne može da utiče na dogovor tužilaštva sa okrivljenim, ali s druge strane, sporazum mora da sadrži odluku o imovinskoprav-

SPORAZUMI O PRIZNANjU KRIVIČNOG DELA

nom zahtevu oštećenog, ako je taj zahtev podnet.

Sudska praksa je prihvatila da se to pravo oštećenog ostvaruje upućivanjem na parnicu, što je pogrešno jer je smisao ove zakonske odrebe reševanje imovnsopravnog zahteva u suštini, a ne u formi upućivanja na drugi postupak.

Takođe, u praksi gotovo isključivo srećemo sporazume o priznanju krivičnog dela iako to nije jedini sporazum predviđen Zakonikom o krivičnom postupku. Mogući su i sporazum o svedočenju okrivljneog i sporazum o svedočenju osuđenog, koji su kao mogućnost neopravdano zanemareni. Usled toga se u praski često pojavljuje problem dokazne snage presude donete na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela.

- Postavlja se pitanje i mogućnosti ispitivanja u svojstvu svedoka lica koje je ranije u nekom predmetu bio okrivljeno sa drugim licima pa je nakon toga zakljulo sporazum. Smatram da je u jednom delu sudska praksa nepotrebno postavila granice u vezi sa ovim mogućnostima i da će se usled nerazumevanja sveobuhvatnih prava saoptuženih na kraju ovim pitanjima baviti Evropski sud za ljudska prava, a na štetu Republike Srbije - navodi Vladimir Beljanski.

Inače, sud će prihvatiti Sporazum o priznanju krivičnog dela ako utvrdi da je okrivljeni dobrovoljno priznao krivično delo i da na njega nije vršen nikakav pritisak u cilju priznanja krivičnog dela. Ako sud utvrdi da okrivljeni nije svestan posledica koje zaključeni Sporazum nosi sa sobom, predlog će biti odbijen. Okrivljeni mora da se odrekne prava na suđenje i prava na žalbu. Postojanje dokaza koji idu u korist priznanju okrivljenog će olakšati prihvatanje predloga.

Zaključenje sporazuma o priznanju krivičnog dela se sve više koristi zbog uštede vremena, bržeg rešavanja predmeta (uglavnom na jednom ročištu), smanjenja troškova krivičnog postupka, izbegavanja formalnosti i rasterećenje sudova.

Novosadski advokat Ivan Gvozdenac ocenjuje da se institut Sporazuma o priznanju krivičnog dela, kao posebno krivično-procesna forma anglosaksonskog tipa zaista dobro pokazala u našem pravnom sistemu.

- Saglasnošću stranaka, okrivljenog i tužioca, uz kontrolu suda, dozvoljava se brže i efikasnije okončanje krivičnog postupka, s tim što okrivljeni sa unapred predočenom sankcijom, sa kojom se složio, faktički već započinje svoj postupak resocijalizacije, što je u suštini i krajnji cilj reakcije društva - ocenio je za na list novosdeski advokat Ivan Gvozdenac.

Za slabost Sporazuma o priznanju krivičnog dela smatra minorizovanje položaja oštećenog koji u suštini nema nikakva prava u odnosu na Sporazum stranaka.

- Inače i u uporednom pravu u krivičnom procesnom pravu očigledno je da se sve više radi na uvođenju alternativnih vansudskih formi (načelo oportuniteta) i posebnih krivično procesnihformi, kao štoje Sporazum, da bi se rasteretili sudovi u postupcima gde nije potrebno angažovati čitav državni aparat, kod društveno manje opasnih krivičnih dela, pa se nadam da je Sporazum, koji se kod nas dobro pokazao, nije jedina posebna forma koja će biti uvedena u naše pravo - naveo je advokat Gvozdenac M. Vujačić

  1. Vujačić

Kompromis između tužioca

i okrivljenog

Advokat dr Gvozden Grgur objašnjava da se Sporazum o priznanju krivičnog dela zasniva na kompromisu između javnog tužioca i okrivljenog. Takav sporazum moguće je zaključiti od trenutka pokretanja krivičnog postupka, pa sve do zaključenja glavnog pretresa.

- Ističem da je, u izuzetnim slučajevima, ovakav način okončanja krivičnog postupka povoljniji za okrivljenog, budući da se sama činjenica priznanja krivičnog dela posebno ceni kao olakšavajuća okolnost. Tada se okrivljenom izriče po pravilu blaža krivična sankcija ili blaži način izvršenja kazne (kućni zatvor) ili uslovna osuda uz određene obaveze, kao npr. obeštećenje oštećenih, obavezno lečenje od opojnih droga, alkoholizma ili društveno koristan rad i dr. Pored navedenog, moguć je i odustanak od krivičnog gonjenja za neka od krivčnih dela koje se okrivljenom stavljaju na teret, ukoliko mu se sudi za više krivičnih dela - napominje Grgur.

----------------------------------------------------------

Datum: 07.09.2020

Medij: Dnevnik     Strana: 9

Rubrika: Sudska hronika

Autori: (Tanjug)

Teme: Korupcija

Naslov: Žalbena sednica o presudi Miškoviću

PRED APELACIONIM SUDOM U BEOGRADU

Žalbena sednica

o presudi Miškoviću

Pred Apelacionim sudom u Beogradu danas treba da počne dvonedeljna sednica za razmatranje žalbi na drugu prvostepenu presudu vlasniku „Delta holdinga” Miroslavu Miškoviću i ostalim optuženim u tom slučaju.

Sednica Apelacionog suda će biti javna i trajaće deset radnih dana, od 7. do 18. septembra, a okrivljeni nisu dužni da joj prisustvuju. Na njoj će sudija - izvestilac predstaviti presudu i žalbe Tužilaštva i odbrane, a zastupnik Tužilaštva, kao i okrivljeni i njihovi advokati, imaće mogućnost da se usmeno obrate sudu i dopune svoje žalbe.

Na razmatranju je sada druga prvostepena presuda Miroslavu Miškoviću, izrečena u martu 2019. godine u Specijalnom sudu u Beogradu. On je osuđen na dve i po godine zatvora i novčanu kaznu od osam miliona dinara zbog pomaganja sinu Marku da utaji porez po odbitku od kapitalnog dobitka iz poslovanja putarskih preduzeća, od 320,3 miliona dinara.

Apelacioni sud je ranije potvrdio presudu kojom su Mišković i ostali pravosnažno oslobođeni optužbi za oštećenje putarskih preduzeća u Srbiji, ali je ukinuo deo presude koji se odnosio na utaju poreza i naložio da mu se suđenje ponovi.

Pošto je presudu već jednom ukidao, Apelacioni sud sada treba da donese pravosnažnu odluku, a može tu presudu potvrditi, preinačiti ili sam otvoriti glavni pretres i izvesti ključne dokaze, neophodne za presuđenje.

(Tanjug)

----------------------------------------------------------

Datum: 07.09.2020

Medij: Politika     Strana: 4

Rubrika: Region

Autori: D. Stanišić

Teme: Korupcija

Naslov: Bihać i Velika Kladuša zatvaraju migrantske kampove

Bihać i Velika Kladuša zatvaraju migrantske kampove

  1. Stanišić

Sarajevo - U nameri da predupredi sve veći priliv ilegalnih migranata i reši problem njihovog zadržavanja u gradskim sredinama, vlast Unsko-sanskog kantona (USK) odlučila je da zatvori migrantske kampove „Bira” u Bihaću i „Miral” u Velikoj Kladuši. U tim kampovima trenutno boravi više od 1.000 pridošlica, među kojima je i nekoliko stotina maloletnika.

Migranti iz „Bire” i „Mirala” biće najverovatnije prebačeni u nedavno otvoreni kamp u srpskom selu Lipa, između Bihaća i Bosanskog Petrovca, koji bi, prema zaključcima Operativne grupe za migrantsku krizu USK, u međuvremenu bio proširen. Premijer USK-a Mustafa Ružnić potvrdio je za medije da će maloletni migranti (procenjuje se da ih ima više od 500) biti izmešteniuprihvatne centre van teritorije USK-a i da Služba za azil već „radi na njihovom adekvatnom zbrinjavanju”.

Odlučnost vlasti USK-a da se ozbiljnije pozabave problemom s kojim se nose već pune tri godine, potvrđuje i činjenica da je pomenuta operativna grupa donela i zaključak o „zabrani prevoza i dolaska migranata na područje tog kantona”. Istovremeno kantonalna policija nastavlja s izmeštanjem migranata iz urbanih područja Bihaća i Velike Kladuše i organizovano ih prebacuje na međuentitetsku liniju razgraničenja Republike Srpske i Federacije BiH, u blizini Bosanske Otoke.

Na tom prostoru, takozvanoj ničijoj zemlji, već nekoliko dana boravi više stotina migranata. Direktor Policije Republike Srpske Siniša Kostrešević poručuje da „policija situaciju drži pod kontrolom” i da sigurno „neće dozvoliti bilo kakvo ugrožavanje bezbednosti građana Srpske i njihove imovine”.

Gradonačelnik Bihaća Šuhret Fazlić nezadovoljan je odnosom vlasti na nivou BiH prema problemu migrantske krize, koja „traje predugo”. Neshvatljivo mu je, kaže, da iz Granične policije BiH tri godine pričaju kako ih „nema dovoljno” i kako je „to zakon” koji mogu promeniti, jer „nije to Biblija i Kuran”.

„Sve što ne funkcioniše u BiH najbolje se vidi u Bihaću”, rekao je Fazlić za RTRS, napomenuvši da „već treću godinu organi BiH ništa nisu uradili da reše problem” i da Bihać „nije dobio ni marku od organa BiH”. Na prošlonedeljnoj sednici Doma naroda parlamenta BiH zvanično je saopšteno da je od 2016. godine do danas najedinstveni račun instšucija BiH uplaćeno oko dva miliona evra donatorskih sredstava za pomoć u rešavanju migrantske krize. Istim povodom EU je od 2017. godine Međunarodnoj organizaciji za migracije(IOM), koja deluje na prostoru BiH, direkgao doznačila 70 miliona evra

U pgga su potrošena famozna 72 miliona evra i ko je o tome odlučivao, to ne zna ni ministar bezbednosti BiH Selmo Cikotić, što potvrđuje njegova izjava da mu je poznato samo da se sredstva uplaćuju „uglavnom na račun IOM-a”, ali ne i „iznosi koje su uplatili drugi međunarodni donatori”.

Delegat u Klubu Srba Doma naroda Dušanka Majkić kaže da nepotpuni podaci o sredstvima koja stižu iz inostranstva za saniranje migrantske krize, kao i izostanak transparentnosti utroška tih sredstava, „zvone na uzbunu”.

„To je podatak koji bi zabrinuo svakog građanina ove zemlje. Dakle, ogroman prostor za korupciju. Šta nam zapravo to govori, ko upravlja migrantskim procesima u BiH? Upravljaju oni kojima nije stalo da se reši pitanje migranata i zbog čega je bivši ministar (Fahrudin Radončić) otišao. Upravljaju oni kojimaje stalo da migranti ostanu u BiH da bi sutra bili njihovi birači”, tvrdi Majkićeva.

Procenjuje se da trenutno u BiH, uglavnom na području USK-a, ima oko 10.000 migranata, od kojih je najveći broj stigao iz Pakistana.

Oko hiljadu pridošlica, uglavnom iz Pakistana, biće

najverovatnije prebačeni u nedavno otvoreni centar u

srpskom selu Lipa blizu Bosanskog Petrovca

----------------------------------------------------------

Datum: 07.09.2020

Medij: Politika     Strana: 1,10

Rubrika: Hronika

Autori: Aleksandra Petrović

Teme: Informacije od javnog značaja/Korupcija

Naslov: Sudovi nisu servis izvršne vlasti

INTERVJU: ALEKSANDAR STEPANOVIĆ, predsednik Višeg suda u Beogradu

Sudovi nisu servis izvršne vlasti

INTERVJU: ALEKSANDAR STEPANOVIĆ, predsednik Višeg suda u Beogradu

Sudovi nisu servis izvršne vlasti

Sporim suđenjima doprinose i glomazne optužnice, a novi mehanizam kontrole trajanja postupka omogućio bi sudijama da jedan predmet završe za svega nekoliko nedelja. - Centralizovani softver „prelivao” bi predmete iz Beograda na druge sudove u Srbiji

Viši sud u Beogradu rešava

dve trećine sudskih predmeta u Srbiji, nadležan je za dva miliona stanovnika i ima 60.000 predmeta u radu. Predsednik suda Aleksandar Stepanović smatra da pravosuđe mora i pod zaštitnim maskama da nastavi ka ostvarenju ciljeva, a jedan od najvažnijih je zatvaranje poglavlja 23, koje predstavlja strateški dokument za reformu pravosuđa.

Šta je neophodno da bismo zatvorili poglavlje 23?

Pored veće javnosti rada sudova, potrebno je raditi i na jačanju dru!ptvene svesti. Uvreženo je mišljenje da su sudovi u funkciji političkih elita, da nisu poslednja odbrambena linija u zaštiti vladavine prava i kontroli ostale dve grane vlasti. Sudovi moraju jasno da pokažu da nisu servis izvršne vlasti, jer bez promene te svesti kod nosilaca pravosudnih i javnih funkcija uopšte, nećemo biti u mogućnosti da zatvorimo poglavlje 23. Sudovi su tu da primenjuju zakone koji moraju biti jednaki za sve, da postupaju nezavisno, bez pritisaka, u cilju zaštite osnovnih ljudskih prava i sloboda. Samo na taj način će se osigurati samostalnost sudske grane vlasti.

Da li biste posebno naglasili neke od primedaba Bvropske komisije?

Izuzetno je važno da najviši pravni autoriteti u Srbiji imaju u vidu izveštaj nezavisnih stručnjaka koji je u januaru prosleđen Evropskoj komisiji, a odnosi se na procenu sposobnosti Srbije da se uspešno bori protiv korupcije na visokom nivou, organizovanog kriminala i pranja novca. Ključno je da se postupa po preporukama iz izveštaja u kome je naglašena potreba za većom saradnjom državnih organa u različitim fazama krivičnog postupka. Jedino ako otklonimo ove nedostatke, možemo dostići standarde potrebne za zatvaranje poglavlja 23.

Kako ste uspeli da Viši sud u Beogradu postane najotvoreniji sud uSrbiji?

U godišnjem izveštaju poverenika za informacije od javnog značaja, Viši sud je istaknut kao najbolji primer dobre prakse u kategoriji sudova u izradi Informatora o radu. U cilju potpunog, tačnog i blagovremenog informisanja građana, medija i predstavnika nevladinog sektora, aktivno smo učestvovali u realizaciji Komunikacione strategije Visokog saveta sudstva. Unapređenju javnosti rada suda doprinela je i saradnja sa USAID-om na organizaciji obuka. Zahvaljujući donaciji američkog naroda realizovan je i projekat izgradnje info-pulta na ulazu u Palatu pravde, gde će građani posredstvom kratkog videa moći da se upoznaju sa radom suda, a dobijaće i brošure sa jasnim uputstvima.

Kakve mere planirate u cilju prevazilaženja opterećenosti suda? U saradnji sa misijom EU, planiramo da jačamo medijaciju kao način mirnog rešavanja spora. Nastojaćemo da građane informišemo da i bez vođenja dugih i skupih sudskih postupaka, uz stručnu podršku licenciranih medijatora, na efikasan način mogu ostvariti svoja prava. .

Šta bi bilo potrebno učiniti da se smanji broj starih predmeta? Odredbama Zakonika o krivičnom postupku mogao bi da se obezbedi efikasan mehanizam kontrole trajanja postupka - uvođenjem obaveznog vremenskog okvira u proaktivnom rukovođenju postupkom. Sudije bi unapred opredelile nekoliko radnih nedelja u kontinuitetu za jedan slučaj i tako u kratkim rokovima rešavale predmete koji ?u,složeniitešk?.ra svrha kažnjavanja ne bi izgubila smisao protekom -višegodina, pggo trenutno nije redak slučaj, pogotovo u Posebnom odeljenju za organizovani kriminal. Ne sme se zanemariti činjenica da 20 sudija u zgradi u Ustaničkoj ulici ima na raspolaganju svega četiri sudnice, da se radi u dve smene, da je oprema, nakon upotrebe posle 17 godina, prilično uništena.

Zašto krivični postupci traju godinama? Ima li teškoća sa disciplinom stranaka?

Jedan od problema su i „glomazne” optužnice koje neretko godinama imaju svoja proširenja. Na primer, ,HDR|retu pozdatom kt9ŠLDc!apranje novca”, prva optužnica stu-..dila je na snagu u oktobru 2010. godine, a peta u aprilu 2014, kada su bili ispunjeni uslovi za vođenje jedinstvenog krivičnog postupka. Slična situacija je u predmetima „Agrobanka”, „Azotara” i drugima. Izmene zakona bi morale da se tiču i rešavanja zloupotrebe procesnih prava učesnika u postupku, u prvom redu prava na odbranu, gde se u pojedinim slučajevima dešava da se pretresi odlažu više desetina puta zaredom.

Vlada je nedavno usvojila Strategiju za razvoj pravosuđa 2020--2025. godine, u kojoj su i vaši predlozi za bolji rg?dJišeg sudd u Beogradu.

Kao član radne grupe za »izradu strategije, dostavio sam predloge za savladavanje rastućeg priliva predmeta i nejednake opterećenosti sudija na teritoriji Beograda, a sve zbog brže i, jednake dostupnosti pravde građanima. U poslednjih godinu i po dana realizovano je nekoliko predloga - povećan je broj sudija i rešeno je pitanje prostora, tako što je svaki sudija, preseljenjem u rekonstruisanu Palatu pravde, dobio zasebnu sudnicu, što predstavlja i evropski standard.

Da li već ima vidljivih efekata ovih promena?

Trenutno je prosečna dužina krivičnog postupka svedena na 12 meseci, a u prvostepenoj građanskoj materiji na 18. Ročišta se zakazuju u razmaku od dva do tri meseca, a prethodnih godina taj raspon je bio od šest do osam. I dalje je neravnomerna opterećenost sudija građanskog odeljenja, a razlog tome nalazi se i u isljučivoj nadležnosti ovog suda u pojedinim materijama za teritoriju cele Srbije. Izmenama zakona može se uspostaviti i nadležnost drugih sudova i time delimično prevazići enorman priliv novih predmeta.

Kako su zemlje u regionu prevazišle problem neravnomerne opterećenosti sudija?

U nekim zemljama postoje centralizovani softveri kojima se, nakon popunjavanja prosečnog priliva po sudiji za celu zemlju, predmeti automatski prelivaju na druge sudove istog ranga. Podjednaka opterećenost sudija je izuzetno važna radi jednake dostupnosti pravde svim građanima Srbije, kao i zbog vrednovanja sudija prilikom napredovanja u karijeri. Ovo je tehnički moguće i u praksi ostvarivo kada se odlučuje o žalbama bez rasprave, Naglasio bih da sudije drugostepenog građanskog odeljenja Višeg suda u Beogradu prosečno imaju u radu 3.192 predmeta, dok njihove kolege u drugim sudovima istog ranga u Srbiji imaju 834. Primera radi, Viši sud u Negotinu ima 277 predmeta u radu po sudiji.

Aleksandra Petrović

----------------------------------------------------------

Datum: 07.09.2020

Medij: Srpski telegraf     Strana: 5

Rubrika: Vesti

Autori: E.S.T.

Teme: Korupcija

Naslov: Stepanovićeva mreža ima pipke na sve strane

OSINJE GNEZDO TEKST 0 PRAVOSUDNOJ MAFIJIUZBURKAO STRASTI

Stepanovieeva mreža ima pipke na sve strane

Zastrašujuće mafijaške pretnje i kumovsko -pavosudna hobotnica koju je oformio Aleksandar Stepanović, predsednik Višeg suda u Beogradu i sudija Vrhovnog kasacionog suda, nisu iznenađenje za sagovornike Srpskog telegrafa. Kako objašnjavaju, to je postao obrazac po- l našanja pojedinaca u našem pravosuđu.

Iza svega, kako objašnjava urednik portala V Embargo Predrag Jeremić, stoji vehki novac koji se pod plaštom nezavisnog sudstva trpa u privatne džepove. - Nije klan Stepanović-Cogurić jedini, ima nekoliko takvih porodica u srpskom pravosuđu ogrezlih u nepotizmu. Propast srpskog pravosuđa počela je posle čuvene reforme pravosuđa Dušana Petrovića, Boška Ristića i Nate Mesarović - tvrdi Jeremić. Zato i ne čudi, ističe on, što, gde god se zagrebe u srpskom jrravosuđu, naiđete na nekog Cogurića. - Njihov akcenat je na velikim predmetima i velikim procesima gde se vrti ogroman novac - konstatuje Jeremić. Izvršni direktor Centra za odgovornost medija Marko Matić smatradaje slučaj sudije Stepanovića i njegovih veza s porodičnim klanovima koji su se instaUraU u pravosuđe goruća rak-rana našeg državnog sistema. - Sve dok pravosuđe bude u rukama mafijaških, interesnih i porodičnih klanova Srbija neće biti zemlja potpune sigurnosti i neupitnog napretka. Pravna nesigurnost koju izazivaju ovakve pojave preti da potkopa sva ona dostignuća koja smo, kao država i društvo, velikim naporima postigli u prethodnih nekoliko godina - kaže Matić.

E.S.T.

Na sve još i Vesna Čogurić ©U grafikonu Stepanovićeve hobotnice, koji je Srpski telegraf objavio u vikend-broju, našla su se imena velikog broja članova porodice Čogurić, od kojih su neki sudije, drugi advokati, a treći navijači. Ipak, izostavili smo ime još jednog pripadnika porodice Čogurić koji je na visokom položaju u pravosuđu. Naime, supruga Mileta Čogurića, koji je kum ALeksandra Stepanovića, jeste Vesna Čogurić, sudija Upravnog suda.

Aleksandar Stepanović predsednik Višeg suda i sudija Vrhovnog kasacionog suda pretio je glavnom uredniku Srpskog telegrafa Milanu Lađeviću nakon što smo počeli da istražujemo njegovu pravosudnu hobotnicu

između ostalog, pitali smo ga kako je sudija Maja Čogurić za kratko vreme napredovala čaktri stepena u sudijskom poslu, a interesovali smo se i za napredovanje njene snaje Bojane Čogurić Čogurići su maltene bez izuzetka bili ili su i dalje na visokim pravosudnimfunkcijama ili u advokaturi porodica Čogurić je u kumovskim odnosima sa Stepanovićem prekoadvokataMileta Čogurića deo porodice Čogurić su i članovi navijačkih grupa i Ijudi sumnjive biografije, osumnjičeni za teska krivična dela

----------------------------------------------------------

Datum: 06.09.2020

Medij: Nova S

Rubrika: Pregled dana/Nova S

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Bilateralni sporazum u Vašingtonu

Spiker:Dobro veče. Od petka do danas desio se ozbiljan zaokret. Bilateralni sporazum iz Vašingtona najednom se pretvorio u pismo o namerama. Međunarodna obaveza svedena je tako na političku volju. Kakv trik predsednika Vučića, dovoljno veliki da izazove reakcije, a opet dovoljno mali da ostane u senci Trampovog trika kojim je u čitavoj priči Srbija-Kosovo, fokus bio Izrael. Odmah je zašuštalo na vezi sa Arapima, Rusijom i Evropskom unijom. Pravili li Srbija spoljno-politički zaokret ili je samo trik u kupovini vremena u pitanju? Hoće li novi Zakon o sprečavanju korupcije doneti stvarnu promenu kursa pa će vlast sama sebe da hapsi ili rešava, na primer, aferu Telekom ili će ćitav trik biti u tome da se zameni tabla na ulasku u Agenciju i hoće li država konačno preuzeti svoj deo obaveza prema zadužbinama, među kojima i prema Kolarcu ili, što bi rekli mladi, nema trrika. Počeo je pregled dana. Evropa zabrinuta zbog izmeštanja ambasade u Jerusalim, nakon dogovora u Vašingtonu. Sagovornik 1:Diplomatski koraci koji dovode u pitanje zajedničku politiku Evropske unije kada je reč o Jerusalimu, stvar su za ozbiljnu zabrinutost i žaljenje.Spiker:Nezadovoljna Rusija, nisu srećni ni Arapi.Sagovornik 2:Da li je to dobro za naš plasman u toj svetskoj ligi? Siguran sam da nije.Sagovornik, Vuk Jeremić:Izgubila je obraz u međunarodnom prostoru time što smo se pridružili, eto Gvatemali i Kosovu.Spiker:Kolika je pravna snaga papira potpisanog u Vašingtonu?Hoće li novi zakon doneti zaokret državae u borbi sa korupcijom?Sagovornik 3:Ovako kako sada stvari stoje, nema govora o borbi protiv korupcije.Sagovornik 4:U suštini najveća promena, kada govorimo o borbi protiv korupcije, odnosi se više na ime. Spiker:Da li Kolarcu preti zatvaranje?Sagovornik 5:Mnogo je teško doći na posao kada ste rukovodilac institucije, kada vas čeka 50-toro ljudi kad pitaju - šta će biti sutra, od čega ćemo mi da živimo?Spiker:Hoće li država ili grad konačno preuzeti svoj deo obaveza prema zadužbinama?                        

----------------------------------------------------------

Datum: 06.09.2020

Medij: Nova S

Rubrika: Pregled dana/Nova S

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)za borbu protiv korupcije

Naslov: Zakon o sprečavanju korupcije

Spiker:Zakon o sprečavanju korupcije usvojen prošle, na snagu je stupio ove godine. Predviđa li suštinski zaokret od ustaljene prakse države da toleriše korupciju ili je reč samo o triku, zna Nikola Jovanović:Reporter:Borba protiv korupcije i dalje će biti nešto čime će se baviti pojedinci, mediji ali ne i država. Zacrtani kurs odustva bilo kakve odgovornosti za trošenje para građana, ostaje isti. Nema naznaka da će bito menjan i nakon što je Zakon o sprečavanju korupcije 1. septembra stupio na snagu.Savet za borbu protiv korupcije, Jelisaveta Vasilić:Ovako kako sada stvari stoje, nema govora o borbi protiv korupcije. Da li će to ….., jako sumnjam, jako sumnjam, ali ajde da vidimo.Reporter:U proteklom periodu od Savamale, preko stanova ministara Siniše Malog i Aleksandra Vulina, slučaj Krušik, pa sve do poslovanja supruga ministarke pravde, ređale su se afere na koje država nije dala odgovor. Vasilić zato navodi da Zakon koji je stupio na snagu samo prazan papir. Istraživačica Transparentnosti Srbija, Zlata Đorđević se nadovezuje - to je samo forma.Transparentnost Srbija, Zlata Đorđević:U suštini najveća promena, kada govorimo o borbi protiv korupcije, odnosi se više na ime - Zakon o sprečavanju korupcije, a u suštini to i dalje ostaje Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije koji se bavi samo njenim nadležnostima. Lepše zvuči sprečavanje korupcije, ali nam prosto ne daje za pravo da očekujemo da će to zaista biti nešto više.Reporter:Zakon na osnovu kojeg će se meriti da li je neki funkcioner u sukobu interesa, duplo je loši od onog kako je izgledalo 2016., kada je Transparentnost Srbija uložila 65 izmena u Zakonu, od ukupno 114 članova. Tako nije pooštreno kontrolisanje funkcionerske kampanje, nisu precizne odredbe oko prijavljivanja imovine ni sukoba interesa. Nijedan predlog nije prošao, a slučnu sudbinu doživeo je i predstavnik Saveta za borbu protiv korupcije. Činjenica je i da će Agencija biti još zavisnija iako će se njeni članovi birati konkursom.     Transparentnost Srbija, Zlata Đorđević:Rešenja su takva da će apsolutno izbor članova Veća zavisiti od političke volje parlamenta, jer se neće birati oni koji su najbolji na konkursu, već će Skupština od svih kandidata koji su prešli i minimalan prag poznavanja materije i drugih uslova koji se traže, biti među svima njima, i najboljima i onima koji su jedva zadovoljili, će upravo Skupština izabrati ovih 5 članova veća.Reporter:Trenutno sistem za borbu protiv korupcije sveo se na to da predsednik Srbije odlučuje koga će uzeti u zaštitu.Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić:Država, siguran sam, da ne stoji, a ako stoji neko - taj je kompletan idiot. Reporter:Za nekoga Vučić kaže - pa šta. Neki drugi budu kritikovani da su idioti, ali ako su na kursu podrške njemu nemaju šta da brinu. Trik je u tome što prave odgovornosti nema. Istupi predsednika i ostalih funkcionera povodom optužbi za korupciju pokazuju stanje u Srbiji. Sve ostaje samo na njihovim rečima i kursu - pogledajte šta su drugi radili. Savet za borbu protiv korupcije, Jelisaveta Vasilić:Te reči - pa šta - one vam sve govore o borbi protiv korupcije i kod nas i u Srbiji, sve vam govore. Pa šta znači, nije bito, to su moji partijski drugovi, oni mogu da rade šta god hoće. Reporter:Agencija se nije proslavila u slučajevima poput Krušika, koji je povezivan sa ministrom policije, kao ni u slučajevima kupovine stanova ministara Siniše Malog i Aleksandra Vulina. Da l će biti promene u borbi protiv korupcije - teško. Jedino što se možda menja je tabla Agencije za borbu protiv korupcije.                        

----------------------------------------------------------

Datum: 06.09.2020

Medij: 013info.rs

Link: https://013info.rs/vesti/srbija/nenadic-partijska-kontrola-i-otvoreno-krsenje-zakona-kao-osnove-korupcije-u-srbiji

Autori: @pa013info

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Nenadić: Partijska kontrola i otvoreno kršenje zakona kao osnove korupcije u Srbiji

Programski direktor organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić ocenio je da korupciju u Srbiji podstiče visoka zavisnost privrede i građana od javnog sektora, na koji se proteže partijska kontrola, ali i veliki deo privatnog sektora je zavisan od "političkih moćnika".  Izvor: Programski direktor organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić ocenio je da korupciju u Srbiji podstiče visoka zavisnost privrede i građana od javnog sektora, na koji se proteže partijska kontrola, ali i veliki deo privatnog sektora je zavisan od "političkih moćnika". "Uzroci korupcije u Srbiji su raznoliki. Većina je prisutna i u drugim državama, ali kod nas ima i nekih specifičnosti. Glavne specifičnosti uzroka korupcije u Srbiji proističu iz visoke zavisnosti privrede i građana od javnog sektora", naglasio je Nemanja Nenadić u razgovoru za sajt UGS Nezavisnost. Po njegovim rečima, "jedan deo te priče čine zloupotrebe pri raspolaganju javnim resursima ili kod zapošljavanja u javnim preduzećima, ustanovama i upravi". "U tom pogledu, glavni generator korupcije jeste partijska kontrola nad javnim sektorom, koja daleko prevazilazi nivo donošenja političkih odluka u Skupštini i Vladi, već se proteže na ceo javni sektor", naveo je on. "U velikom delu javnog sektora ključne odluke potpisuju lako zamenljivi vršioci dužnosti, koji svoj položaj duguju političkim moćnicima, umesto da polažu račune građanima", objasnio je Nenadić. Međutim, kako je dodao, "ni tu nije kraj, jer je i veliki deo privatnog sektora zavisan od političkih moćnika", pošto "kod nas širenje biznisa u velikoj meri zavisi od političke podrške" za razliku od nekih drugih država gde su, suprotno tome, politički funkcioneri samo "marionete moćnih privrednika". "Pri svemu tome, nizak nivo vladavine prava, koji se ogleda u otvorenom kršenju zakona, donošenju raznih 'lex specialis-a' i tužilaštvima koja ne ispituju slučajeve moguće korupcije ako ne postoji 'politička volja', u kombinaciji sa odsustvom političke volje tamo gde ona zaista treba da se pokaže kod unapređenja propisa i podrške nezavisnim kontrolornim telima, ne daje ni dobre perspektive da će se stanje suštinski poboljšati u Srbiji", smatra Nenadić. On je naveo da su snažni argumenti da se tvrdi da tužilaštvo ne ispituje sve slučajeve sumnje na korupciju o kojima postoje saznanja, već samo one za koje znaju da imaju političku podršku. Na pitanje o uzbunjivaču Aleksandru Obradoviću povezanom s "Aferom Krušik", Nendić je rekao da nema sumnje da će to biti jedan od slučajeva gde se "meri da li u državi postoji spremnost za ispitivanje moguće korupcije velikog obima". On smatra da je otežavajuća okolnost u tom slučaju priroda poslovanja u trgovini oružjem, uz tajnovitost i "osetljiva pitanja međunarodne politike", tako da je veliko pitanje da li će javnost ikada imati potpune podatke o toj aferi. "Kako god bilo, taj slučaj bi takođe trebalo iskoristiti da se otvori ozbiljna rasprava na temu primene Zakona o zaštiti uzbunjivača i potrebe za njegovim unapređenjem", rekao je Nenadić. Ukazao je da taj zakon ne omogućava adekvatnu zaštitu uzbunjivačima kada iznose u javnost i neke informacije koje su formalno označene kao tajne, tako da bi u tom pogledu bilo nužno da se poboljša. "Transparentnost Srbija je davala konkretne predloge za to i tokom javne i skupštinske rasprave, ali su oni odbijeni", rekao je Nenadić. Naglasio je da je važno da sindikati budu aktivniji u zaštiti uzbunjivača insistiranjem da problemi na koje ukazuju budu ispitani do kraja.                            

----------------------------------------------------------

Datum: 06.09.2020

Medij: istinomer.rs

Link: https://www.istinomer.rs/analize/i-nezavisne-institucije-trpe-zbog-odlaganja-sednica-skupstine/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: I nezavisne institucije trpe zbog odlaganja sednica Skupštine

Analize Mirjana Nikolic 6. 9. 2020. Zbog odlaganja nastavka rada Skupštine Srbije i izbora rukovodstva najvišeg zakonodavanog tela blokirano je postavljanje novog poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Naime, prošlo je više od mesec dana od kako su potvrđeni mandati poslanika novog saziva Skupštine, a nastavak sednice na kojoj bi trebalo da bude izabrano skupštinsko rukovodstvo još nije zakazan. U prethodna dva saziva predsednici Skupštine izabrani su za manje od nedelju dana od dana potvrđivanja mandata narodnih poslanika, podsetio je Otvoreni parlament i upozorio da se bezrazložnim odugovlačenjem nastavlja trend urušavanja funkcionisanja parlamenta kao najvišeg zakonodavnog tela.   Tri meseca bez poverenice za ravnopravnost   Funkcionisanje Skupštine Srbije od presudne je važnosti za rad nezavisnih institucija, jer se u Skupštini bira i Zaštitnik građana, i Poverenik za informacije od javnog značaja, i članovi Regulatornog tela za elektronske medije, državni revizor, Fiskalni savet, ali i sudije, tužioci, predsednici sudova… Zašto se odugovlači sa izborom predsednika Skupštine? U ovom trenutku mandat je istekao poverenici za zaštitu ravnopravnosti Brankici Janković, koja je izabrana 27. maja 2015, na mandat od pet godina. U članu 30 Zakona o zabrani diskriminacije piše da "Narodna skupština u roku od tri meseca od prestanka mandata Poverenika bira novog Poverenika", a taj rok istekao je 27. avgusta. Zašto proces izbora poverenika za zaštitu ravnopravnosti nije počeo pre isteka mandata doskorašnje poverenice Brankice Janković? Ona tumači da je u pitanju "tehnička greška koja će biti ispravljena". "Ovako imamo pravni vakuum, pa već tri meseca niko ne obavlja funkciju poverenika, jer u zakonu piše da mu funkcija prestaje danom isteka mandata", kaže Janković za Istinomer. Ona smatra da nije bilo razloga za odugovlačenje pri izboru skupštinskog rukovodstva, ali i veruje "da ima dobre volje da se Skupština što pre sastane, posveti vladavini prava i razvijanju nezavisnih institucija". Očekuje da će odmah po formiranju skupštinskih odbora, poslaničke grupe predložiti svoje kandidate za funkciju poverenika. Janković naglašava da kancelarija poverenika i dalje obavlja svoj posao čekajući novo rukovodstvo i ističe da se i pored ovog odlaganja ta institucija neće graditi iznova. *Vučićeva ustavna nadležnost da odlučuje o sastavu Vlade Srbije Nema ni Veća Agencije za borbu protiv korupcije   Lokalni "faraoni" i decenijama "u sedlu" Zakon o sprečavanju korupcije usvojen je pre godinu i po, a njegova primena počela je tek pre nekoliko dana, 1. septembra. Do tog roka Skupština je trebalo da izabere članove Veća Agencije za borbu protiv korupcije, koje je zamenilo dosadašnji Odbor ove nezavisne institucije. Pre toga, Ministarstvo pravde bilo je dužno da raspiše javni konkurs za izbor članova Veća i Skupštini dostavi predlog kandidata. Kao razloge za kašnjenje iz Ministarstva pravde navode - nedostatak podzakonskih akata i virus korona. Oni su, ističu, uputili "Službenom glasniku" na objavljivanje podzakonska akta koja su neophodna za sprovođenje javnog konkursa i očekuju da će konkurs za izbor članova Veća Agencije biti uskoro raspisan. "Ministarstvo pravde ukazuje da je do odlaganja sprovođenja konkursa za izbor članova Veća došlo i zbog aktuelne pandemije korona virusa, koja je usporila rad državnih organa. Pored toga, treba imati u vidu i da su u prvoj polovini godine sprovedeni parlamentarni izbori i da je novi saziv Skupštine Srbije formiran 3. avgusta, čiji poslanici treba da izaberu članove Veća", navelo je Ministarstvo pravde u odgovoru Istinomeru. Formiranje Vlade Srbije najkasnije do 25. avgusta Činjenica je da je, i pored objektivnih teškoća i smanjenog kapaciteta rada zbog pandemije, podzakonska akta trebalo doneti daleko pre izbora ili bar kada je bilo jasno da će oni biti odloženi za jun, ako je uopšte bilo planirano raspisivanje konkursa, kako bi se obavile potrebne provere i na vreme izabrali najbolji kandidati. Aktuelni direktor Agencije za borbu protiv korupcije jeste u mandatu i rad Agencije nije blokiran (jedino ne može da odlučuje po žalbama), ali bez izabranog Veća ne zna se ko kontroliše rad direktora.   REM opet u krnjem sastavu   Članici Saveta regulatornog tela za elektronske medije (REM) Oliveri Zekić mandat je istekao u julu, pa REM ponovo radi u krnjem sastavu, ali ipak ima dovoljno članova neophodnih za donošenje odluka. Zekić je za članicu Saveta REM-a izabrana 24. jula 2015. godine na predlog Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine, a taj odbor trebalo je da je za nastavak mandata predloži šest meseci ranije, dakle još u januaru, ili da, pak, predloži novog kandidata. Odbor za kulturu i informisanje to nije učinio, kršeći sopstvene propise, već je tu odluku prepustio narednom sazivu Skupštine. OP: Odlaganje formiranja Skupštine koči rad nezavisnih institucija Ako parlament nastavi da se prema svojim obavezama odnosi na ovakav način, postoji opravdana bojazan da u novembru istekne mandat i članu Saveta guvernera Narodne banke Srbije Miladinu Kovačeviću, izabranom 2015. godine. A do početka naredne godine Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija trebalo bi da raspiše konkurs za članove upravnog odbora Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL), dok je direktor izabran na konkursu prošlog meseca. A osim o radu nezavisnih tela, novi saziv Skupštine čekaju i brojne druge nerazjašnjene teme. "Tačan broj zaraženih korona virusom, mere države u borbi protiv kovida, poslednji protesti građana ispred Skupštine Srbije kao i postupanje policije prema demonstrantima, samo su neka od pitanja kojima bi narodni poslanici mogli hitno da se bave", kažerekla nam je Tara Tepavac iz Otvorenog parlamenta. Ona je pojasnila da postoji niz mehanizama poput javih slušanja ili anketnih odbora kojima bi Skupština mogla da utiče na svakodnevni život i pre svega informisanost gradjana, naročito u vanrednoj situaciji koja je još na snazi. *Izbori nikad demokratskiji, mediji bili naklonjeni opoziciji *Formiranje Vlade Srbije najkasnije do 25. avgusta "Bezrazložno duga pauza u radu ne samo što koči rad nezavisnih institucija, već pokazuje i koliko Skupština pridaje značaja njihovom radu", rekla je Tara Tepavac. Ona je ocenila da lakoća sa kojom poslanici prihvataju ovo odugovlačenje pokazuje i kakav značaj Skupština daje svojoj zakonodavnoj i kontrolnoj ulozi, jer na usvajanje čekaju brojna važna akta, izveštaji institucija, ali i kadrovska rešenja. Tekst je nastao u saradnji sa inicijativom "Otvoreni Parlament".   Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović Narodna skupština Otvoreni parlament Poverenica za zaštitu ravnopravnosti REM

----------------------------------------------------------

Datum: 06.09.2020

Medij: objektivno1.rs

Link: http://objektivno1.rs/vesti-obj1/19030/nenadic-partijska-kontrola-i-otvoreno-krsenje-zakona-kao-osnove-korupcije-u-srbiji.html

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Nenadić: Partijska kontrola i otvoreno kršenje zakona kao osnove korupcije u Srbiji

  1. 09. 2020. Izvor: Beta Programski direktor organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić ocenio je da korupciju u Srbiji podstiče visoka zavisnost privrede i građana od javnog sektora, na koji se proteže partijska kontrola, ali i veliki deo privatnog sektora je zavisan od "političkih moćnika". Programski direktor organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić ocenio je da korupciju u Srbiji podstiče visoka zavisnost privrede i građana od javnog sektora, na koji se proteže partijska kontrola, ali i veliki deo privatnog sektora je zavisan od "političkih moćnika". Uzroci korupcije u Srbiji su raznoliki. Većina je prisutna i u drugim državama, ali kod nas ima i nekih specifičnosti. Glavne specifičnosti uzroka korupcije u Srbiji proističu iz visoke zavisnosti privrede i građana od javnog sektora", naglasio je Nemanja Nenadić u razgovoru za sajt UGS Nezavisnost. Po njegovim rečima, "jedan deo te priče čine zloupotrebe pri raspolaganju javnim resursima ili kod zapošljavanja u javnim preduzećima, ustanovama i upravi"."U tom pogledu, glavni generator korupcije jeste partijska kontrola nad javnim sektorom, koja daleko prevazilazi nivo donošenja političkih odluka u Skupštini i Vladi, već se proteže na ceo javni sektor", naveo je on."U velikom delu javnog sektora ključne odluke potpisuju lako zamenljivi vršioci dužnosti, koji svoj položaj duguju političkim moćnicima, umesto da polažu račune građanima", objasnio je Nenadić.Međutim, kako je dodao, "ni tu nije kraj, jer je i veliki deo privatnog sektora zavisan od političkih moćnika", pošto "kod nas širenje biznisa u velikoj meri zavisi od političke podrške" za razliku od nekih drugih država gde su, suprotno tome, politički funkcioneri samo "marionete moćnih privrednika"."Pri svemu tome, nizak nivo vladavine prava, koji se ogleda u otvorenom kršenju zakona, donošenju raznih 'lex specialis-a' i tužilaštvima koja ne ispituju slučajeve moguće korupcije ako ne postoji 'politička volja', u kombinaciji sa odsustvom političke volje tamo gde ona zaista treba da se pokaže kod unapređenja propisa i podrške nezavisnim kontrolornim telima, ne daje ni dobre perspektive da će se stanje suštinski poboljšati u Srbiji", smatra Nenadić.On je naveo da su snažni argumenti da se tvrdi da tužilaštvo ne ispituje sve slučajeve sumnje na korupciju o kojima postoje saznanja, već samo one za koje znaju da imaju političku podršku.    

----------------------------------------------------------

Datum: 06.09.2020

Medij: ozonpress.net

Link: https://www.ozonpress.net/drustvo/nemanja-nenadic-partijska-kontrola-glavni-generator-korupcije/

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Nemanja Nenadić: Partijska kontrola - glavni generator korupcije - Ozonpress :: internet portal

Na korupciju u Srbiji utiče visoka zavisnost privrede i građana od javnog sektora, a glavni generator korupcije je partijska kontrola koja prevazilazi političko odlučivanje u skupštini i vladi, već se proteže na ceo javni sektor. I veliki deo privatnog sektora je zavisan od političkih moćnika jer kod nas širenje biznisa u velikoj meri zavisi od političke podrške, objašnjava Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija u razgovoru za sajt UGS Nezavisnost. * Prema kriterijumima Svetske banke i ali istraživanjima drugih relevantnih međunarodnih organizacija Srbija je po izraženoj korupciji i niskom nivou vladavine prava pri samom dnu među evropskim zemljama. Gde su ključni uzroci tako visoke koruptivnosti? - Uzroci korupcije u Srbiji su raznoliki. Većina njih je prisutna i u drugim državama, ali kod nas ima i nekih specifičnosti. Glavne specifičnosti uzroka korupcije u Srbiji proističu iz visoke zavisnosti privrede i građana od javnog sektora. Jedan deo te priče čine zloupotrebe pri raspolaganju javnim resursima ili kod zapošljavanja u javnim preduzećima, ustanovama i upravi. U tom pogledu, glavni generator korupcije jeste partijska kontrola nad javnim sektorom, koja daleko prevazilazi nivo donošenja političkih odluka u skupštini i vladi, već se proteže na ceo javni sektor. U velikom delu javnog sektora ključne odluke potpisuju lako zamenljivi vršioci dužnosti, koji svoj položaj duguju političkim moćnicima, umesto da polažu račune građanima. Međutim, ni tu nije kraj, jer je i veliki deo privatnog sektora zavisan od političkih moćnika. Za razliku od nekih drugih država gde su politički funkcioneri često marionete moćnih privrednika, kod nas širenje biznisa u velikoj meri zavisi od političke podrške. Pri svemu tome, nizak nivo vladavine prava, koji se ogleda u otvorenom kršenju zakona, donošenju raznih "lex specialis-a" i tužilaštvima koja ne ispituju slučajeve moguće korupcije ako ne postoji "politička volja", u kombinaciji sa odsustvom političke volje tamo gde ona zaista treba da se pokaže - kod unapređenja propisa i podrške nezavisnim kontrolornim telima - ne daje ni dobre perspektive da će se stanje suštinski poboljšati.  * Fiskalni savet je u jednoj svojoj ranijoj analizi ukazao da privreda Srbije trenutno raste ispod svog potencijala i da se polovina tog zaostajanja može objasniti slabom vladavinom prava i visokom korupcijom. Kakvi su u tom pogledu stavovi Vaše organizacije? - Fiskalni savet izrađuje veoma korisne analize i upozorava na problematične poteze države, ali se one ne uzimaju u dovoljnoj meri u obzir. Taj i drugi nezavisni organi su zamišljeni tako da pruže Skupštini argumente na osnovu kojih će moći da vrši kvalitetan nadzor nad izvršnom vlašću. Međutim, sistem odgovornosti ne funkcioniše kada se parlament dobrovoljno odriče te kontrolne funkcije. U svakom slučaju, nesumnjivo je da se nizak nivo vladavine prava, nejednaka primena zakona u sličnim situacijama i nepredvidljivost odluka državnih organa negativno odražavaju na privredni život u celini.    * Prema Vama, osnovni uzrok povećanja korupcije je nedosledno primenjivanje preventivnih i represivnih mehanizama. Na koje mehanizme pre svega mislite? - Jedan od primera je pristup informacijama od javnog značaja. Srbija je još 2004. usvojila jedan od najboljih zakona u svetu koji uređuje ovu oblast. Međutim, u praksi, ne samo da se mnogi organi vlasti neosnovano oglušuju o svoje obaveze, ignorišući ili odbijajući bez osnova zahteve, već ni Vlada Srbije nikada do sada nije obezbedila izvršenje konačnih rešenja Poverenika za informacije, što je njena zakonska obaveza. Tako se tokom vremena skupilo nekoliko stotina neizvršenih rešenja, od kojih se mnoga odnose na obavezu dostavljanja informacija od značaja za kontrolu raspolaganja javnim sredstvima, uključujući i ugovore vredne nekoliko milijardi evra, njihove anekse i podatke o izvršenju. Jedan od takvih primera je ugovor o upravljanju smederevskom železarom, koji ne samo da nije dostavljen TS po zahtevu, već su podaci bili uskraćeni i Povereniku prilikom odlučivanja o žalbi. Preventivni antikorupcijski mehanizmi kod zaključivanja ugovora o javnim nabavkama i javno-privatnom partnerstvu podrazumevaju javnost informacija, konkurenciju i unapred postavljene kriterijume za odlučivanje. Međutim, i pored postojanja opštih pravila koja su uglavnom u skladu sa evropskim standardima, glavni poslovi se ugovaraju na drugi način, direktnim dogovorima. Kao pravno "pokriće" za takve aranžmane koriste se međudržavni sporazumi ili razni "posebni zakoni", tako da posao dobija unapred određeni partner, a građani ostaju bez bitnih informacija o tome da li bi alternativna rešenja bila povoljnija. Preventivni mehanizmi ne funkcionišu ni kada je reč o donošenju zakona, gde se često ne organizuju javne rasprave uopšte ili se organizuju samo forme radi, u vezi sa kontrolom rada javnih preduzeća i u brojnim drugim oblastima. U oblasti represije postoje snažni argumenti da se tvrdi da tužilaštvo ne ispituje sve slučajeve sumnje na korupciju o kojima postoje saznanja, već samo one za koje znaju da imaju političku podršku. Slično tome, postoje brojne slabosti i u drugim nazdornim i kaznenim mehanizmima. Zbog tajnovitosti, pre svega poreske uprave, nije moguće u potpunosti utvrditi u kojoj meri inspekcijski organi selektivno primenjuju svoja ovlašćenja u kontroli privrednih subjekata. * Početkom avgusta Transparentnost Srbija je javno osudila praksu Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja da od javnosti taji podatke o trošenju javnog novca za nabavku medicinske opreme u toku virusne epidemije. Kome je u interesu da se takvi podaci proglašavaju potpunom tajnom? - RFZO se prilikom uskraćivanja informacija pozvala na odluke Vlade Srbije, koje su takođe označene kao tajne. Usled toga nije moguće proveriti da li je samo određivanje tajnosti bilo u skladu sa zakonom, pa čak ni koji bi se legitimni interesi mogli štititi kroz određivanje tajnosti podataka o nabavkama respiratora, lekova, zaštitnih maski i drugih sredstava. Pored toga, RFZO nije razmatrao mogućnost da se podaci makar delimično stave na raspolaganje javnosti, niti da se za te nabavke ostvari transparentnost u meri u kojoj je to bilo moguće bez ugrožavanja zaštićenih interesa, što je suprotno i Zakonu o javnim nabavkama i Zakonu o slobodnom pristupu informacijama. Možemo da pretpostavimo da je u jednom trenutku tajnovitost mogla imati smisla zbog specifičnih uslova nabavke proizvoda koji su bili deficitarni globalno, ali ni to više nije slučaj. U odsustvu dodatnih informacija normalno je da se javljaju sumnje da se skrivanjem informacija ne štite samo legitimni interesi države, već i mogući nelegitmni interesi posrednika u nabavki opreme. Imajući u vidu da […] Na korupciju u Srbiji utiče visoka zavisnost privrede i građana od javnog sektora, a glavni generator korupcije je partijska kontrola koja prevazilazi političko odlučivanje u skupštini i vladi, već se proteže na ceo javni sektor. I veliki deo privatnog sektora je zavisan od političkih moćnika jer kod nas širenje biznisa u velikoj meri zavisi od političke podrške, objašnjava Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija u razgovoru za sajt UGS Nezavisnost.* Prema kriterijumima Svetske banke i ali istraživanjima drugih relevantnih međunarodnih organizacija Srbija je po izraženoj korupciji i niskom nivou vladavine prava pri samom dnu među evropskim zemljama. Gde su ključni uzroci tako visoke koruptivnosti?- Uzroci korupcije u Srbiji su raznoliki. Većina njih je prisutna i u drugim državama, ali kod nas ima i nekih specifičnosti. Glavne specifičnosti uzroka korupcije u Srbiji proističu iz visoke zavisnosti privrede i građana od javnog sektora. Jedan deo te priče čine zloupotrebe pri raspolaganju javnim resursima ili kod zapošljavanja u javnim preduzećima, ustanovama i upravi. U tom pogledu, glavni generator korupcije jeste partijska kontrola nad javnim sektorom, koja daleko prevazilazi nivo donošenja političkih odluka u skupštini i vladi, već se proteže na ceo javni sektor. U velikom delu javnog sektora ključne odluke potpisuju lako zamenljivi vršioci dužnosti, koji svoj položaj duguju političkim moćnicima, umesto da polažu račune građanima. Međutim, ni tu nije kraj, jer je i veliki deo privatnog sektora zavisan od političkih moćnika. Za razliku od nekih drugih država gde su politički funkcioneri često marionete moćnih privrednika, kod nas širenje biznisa u velikoj meri zavisi od političke podrške.Pri svemu tome, nizak nivo vladavine prava, koji se ogleda u otvorenom kršenju zakona, donošenju raznih "lex specialis-a" i tužilaštvima koja ne ispituju slučajeve moguće korupcije ako ne postoji "politička volja", u kombinaciji sa odsustvom političke volje tamo gde ona zaista treba da se pokaže - kod unapređenja propisa i podrške nezavisnim kontrolornim telima - ne daje ni dobre perspektive da će se stanje suštinski poboljšati.  * Fiskalni savet je u jednoj svojoj ranijoj analizi ukazao da privreda Srbije trenutno raste ispod svog potencijala i da se polovina tog zaostajanja može objasniti slabom vladavinom prava i visokom korupcijom. Kakvi su u tom pogledu stavovi Vaše organizacije?- Fiskalni savet izrađuje veoma korisne analize i upozorava na problematične poteze države, ali se one ne uzimaju u dovoljnoj meri u obzir. Taj i drugi nezavisni organi su zamišljeni tako da pruže Skupštini argumente na osnovu kojih će moći da vrši kvalitetan nadzor nad izvršnom vlašću. Međutim, sistem odgovornosti ne funkcioniše kada se parlament dobrovoljno odriče te kontrolne funkcije. U svakom slučaju, nesumnjivo je da se nizak nivo vladavine prava, nejednaka primena zakona u sličnim situacijama i nepredvidljivost odluka državnih organa negativno odražavaju na privredni život u celini. * Prema Vama, osnovni uzrok povećanja korupcije je nedosledno primenjivanje preventivnih i represivnih mehanizama.

Na koje mehanizme pre svega mislite?- Jedan od primera je pristup informacijama od javnog značaja. Srbija je još 2004. usvojila jedan od najboljih zakona u svetu koji uređuje ovu oblast. Međutim, u praksi, ne samo da se mnogi organi vlasti neosnovano oglušuju o svoje obaveze, ignorišući ili odbijajući bez osnova zahteve, već ni Vlada Srbije nikada do sada nije obezbedila izvršenje konačnih rešenja Poverenika za informacije, što je njena zakonska obaveza. Tako se tokom vremena skupilo nekoliko stotina neizvršenih rešenja, od kojih se mnoga odnose na obavezu dostavljanja informacija od značaja za kontrolu raspolaganja javnim sredstvima, uključujući i ugovore vredne nekoliko milijardi evra, njihove anekse i podatke o izvršenju. Jedan od takvih primera je ugovor o upravljanju smederevskom železarom, koji ne samo da nije dostavljen TS po zahtevu, već su podaci bili uskraćeni i Povereniku prilikom odlučivanja o žalbi.Preventivni antikorupcijski mehanizmi kod zaključivanja ugovora o javnim nabavkama i javno-privatnom partnerstvu podrazumevaju javnost informacija, konkurenciju i unapred postavljene kriterijume za odlučivanje. Međutim, i pored postojanja opštih pravila koja su uglavnom u skladu sa evropskim standardima, glavni poslovi se ugovaraju na drugi način, direktnim dogovorima. Kao pravno "pokriće" za takve aranžmane koriste se međudržavni sporazumi ili razni "posebni zakoni", tako da posao dobija unapred određeni partner, a građani ostaju bez bitnih informacija o tome da li bi alternativna rešenja bila povoljnija.Preventivni mehanizmi ne funkcionišu ni kada je reč o donošenju zakona, gde se često ne organizuju javne rasprave uopšte ili se organizuju samo forme radi, u vezi sa kontrolom rada javnih preduzeća i u brojnim drugim oblastima.U oblasti represije postoje snažni argumenti da se tvrdi da tužilaštvo ne ispituje sve slučajeve sumnje na korupciju o kojima postoje saznanja, već samo one za koje znaju da imaju političku podršku. Slično tome, postoje brojne slabosti i u drugim nazdornim i kaznenim mehanizmima. Zbog tajnovitosti, pre svega poreske uprave, nije moguće u potpunosti utvrditi u kojoj meri inspekcijski organi selektivno primenjuju svoja ovlašćenja u kontroli privrednih subjekata.* Početkom avgusta Transparentnost Srbija je javno osudila praksu Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja da od javnosti taji podatke o trošenju javnog novca za nabavku medicinske opreme u toku virusne epidemije. Kome je u interesu da se takvi podaci proglašavaju potpunom tajnom?- RFZO se prilikom uskraćivanja informacija pozvala na odluke Vlade Srbije, koje su takođe označene kao tajne. Usled toga nije moguće proveriti da li je samo određivanje tajnosti bilo u skladu sa zakonom, pa čak ni koji bi se legitimni interesi mogli štititi kroz određivanje tajnosti podataka o nabavkama respiratora, lekova, zaštitnih maski i drugih sredstava. Pored toga, RFZO nije razmatrao mogućnost da se podaci makar delimično stave na raspolaganje javnosti, niti da se za te nabavke ostvari transparentnost u meri u kojoj je to bilo moguće bez ugrožavanja zaštićenih interesa, što je suprotno i Zakonu o javnim nabavkama i Zakonu o slobodnom pristupu informacijama.Možemo da pretpostavimo da je u jednom trenutku tajnovitost mogla imati smisla zbog specifičnih uslova nabavke proizvoda koji su bili deficitarni globalno, ali ni to više nije slučaj. U odsustvu dodatnih informacija normalno je da se javljaju sumnje da se skrivanjem informacija ne štite samo legitimni interesi države, već i mogući nelegitmni interesi posrednika u nabavki opreme. Imajući u vidu da su u drugim državama, uključujući i susednu Bosnu i Hercegovinu, u vezi sa sličnim nabavkama već otkrivene zloupotrebe, kao i loša iskustva Srbije iz ranijih pandemija, bilo bi primereno da državni organi izađu pred javnost sa proverljivim informacijama o korišćenju javnih sredstava radi suzbijanja epidemije, a ne da ih kriju ili saopštavaju kroz neproverljive izjave političara.* Srbija ni posle više od dva meseca nakon parlamentarnih izbora nije dobila novu vladu. Šta to znači za funkcionisanje izvršne vlasti i državnog aparata?- Ustavno gledano, Vlada funkcioniše do izbora nove, tako da nemaju nikakav izgovor ukoliko svoj posao ne rade kako treba. Pored toga, u političkom smislu, na osnovu izbornih rezultata, Vlada ima i legitimitet da nastavi sa sprovođenjem svoje dosadašnje politike.Međutim, stvarnost je unekoliko drugačija. S obzirom na to da najvažnije političke odluke, pa i personalna rešenja u Vladi, kao i izbor koalicionih partnera (koji inače nisu nužni) zavise uveliko od volje predsednika najveće stranke, sasvim je sigurno da se neizvesnost u pogledu njihovog budućeg položaja odražava i na mogućnost postojećih ministara da sprovode reforme u svojim oblastima. Pored toga, dve trećine javne uprave u Srbiji (nivo pomoćnika ministara) je u zakonitom ili nezakonitom "v.d. stanju", tako da se građani ne mogu osloniti ni na to da će javna uprava funkcionisati u potpunosti nesmetano u odnosu na moguće personalne promene u Vladi. Zbog toga bi bilo korisno da se Vlada formira što pre i da definiše svoje prioritete rada, ali bi bilo još važnije da se državna uprava u potpunosti ustroji tako da u njoj zaista glavnu reč vode profesionalci izabrani na konkursima. * Nedavno ste ocenili da ni prošle ni ove godine nije primećen nikakav bitniji napredak u javnosti rada Vlade Srbije. Međutim, rezultati poslednjih parlamentarnih izbora kao da pokazuju da takav način rada vlasti ne smeta većini građana.- Odluke građana na izborima zavise od mnogih faktora. Pre svega, ne traže svi građani od vlasti da njima bude odgovorna, već traže vođe kojima će predati upravljanje sudbinom države. Visok stepen prisustva onih koji su na vlasti u medijima, nekritičko predstavljanje rezultata njihovog rada u tim istim medijima, uvek dovode do toga da značajan broj građana bira one koji su već na vlasti, radije nego konkurente. Na ovim izborima smo takođe imali situaciju da su oni oponenti vlasti koji su u medijima bili najzastupljeniji (makar i u negativnom kontekstu) izbore bojkotovali, kao i značajan broj birača koji bi možda njima poklonili podršku. Odsustvo napretka u transparentnosti rada Vlade na koje smo ukazali, međutim, nije samo stvar izbora između vlasti i opozicije, već i ispunjavanje obaveza i planova koje su doneli aktuelni vlastodršci, kao i usvajanja civilizacijskih tekovina i demokratskih standarda. Ako je nekada cena transparentnosti rada vlasti bila visoka, to sada nije slučaj, jer je sada moguće objaviti ogroman broj informacija u formatima koji su pogodni za dalje korišćenje uz zanemarljive troškove. Međutim, i pored svih planova, strategije i zakona, do toga još uvek nije došlo, pa se tako, na primer, informacije sa sednica Vlade objavljuju u zipovanom formatu, bez mogućnosti pretrage, kao da je i dalje 2002. godina, kada su ljudi koristili dial-up internet slabe protočnosti. Izrada novog sajta Vlade nije iskorišćena za to da se na sajtu nađu novi podaci, poput predloga podzaokonskih akata ili rešenja o korišćenju budžetske rezerve.Najzad, kada je reč o studijama, sporazumima i ugovorima, očigledno ne postoji volja da se uopšte objave, ni proaktivno, ni po zahtevima za pristup informacijama. Ipak, u nekim segmentima je zabeležen i napredak tokom proteklih nekoliko godina, pa su, recimo, na sajtu Ministarstva privrede postali javni neki od podataka o dodeljenoj državnoj pomoći investitorima, upravo nakon kritika i predloga koje smo im uputili. Generalno gledano, pored građana i novinara koji se zanimaju za informacije, u ovoj oblasti je bitno da dobijemo podršku i od međunarodnih organizacija, pre svega EU. Tim pitanjima je posvećena određena pažnja u pregovorima, ali ne i dovoljna.* Slučaj uzbunjivača Aleksandra Obradovića i afera "Krušik" kao da posle prvobitne euforije obeshrabruju borbu protiv korupcije.- Za sada nema novosti o tome da li se slučaj uopšte ispituje od strane tužilaštva, kako u pogledu mogućeg štetnog ugovaranja u Krušiku, tako i u pogledu odgovornosti samog Obradovića za navodno odavanje službenih i poslovnih tajni. Postoji i izveštaj DRI koji je potvrdio neke od njegovih navoda.Budući da je reč o slučaju koji je zadobio toliku pažnju javnosti, bilo bi neophodno da se on ispita i sa krivičnopravnog aspekta i nema sumnje da će to biti jedan od slučaja gde se meri da li u državi postoji spremnost za ispitivanje moguće korupcije velikog obima. Otežavajuća okolnost u tom slučaju jeste priroda poslovanja u trgovini oružjem, gde svakako ima dosta tajnovitosti i osetljivih pitanja međunarodne politike, tako da je veliko pitanje da li će javnost ikada imati potpune podatke.Kako god bilo, taj slučaj bi takođe trebalo iskoristiti da se otvori ozbiljna rasprava na temu primene Zakona o zaštiti uzbunjivača i potrebe za njegovim unapređenjem, upravo u onom delu koji je bio značajan i za ovaj slučaj. Naime, ovaj zakon ne omogućava adekvatnu zaštitu uzbunjivačima kada iznose u javnost i neke informacije koje su formalno označene kao tajne, tako da bi u tom pogledu bilo nužno da se poboljša. TS je davala konkretne predloge za to i tokom javne i skupštinske rasprave, ali su oni odbijeni.* Kakva su iskustva Vaše organizacije u saradnji sa sindikatima? Koliko su sindikalne organizacije i pojedinci aktivni u borbi protiv korupcije?- Sporadično smo imali iskustvo saradnje sa sindikatima. Na primer, to su bile situacije kada su pojedine sindikalne organizacije preduzeća iz javnog sektora ukazivale na zloupotrebe rukovodstva ili pokušavale da dođu do informacija, ali im je to bilo otežano. Neretko je unutar takvih firmi problem i u tome da postoji i neki veći sindikat koji je blizak rukovodstvu firme, pa nije spreman da dela u javnom interesu.Generalno gledano, iako sindikatima nije primarna uloga da se bore protiv korupcije, već za interese svojih članova, nesumnjivo da postoji prostor za razvijanje saradnje.

Takođe bi bilo bitno da sindikati budu aktivniji u vezi sa pitanjem zaštite uzbunjivača, kroz insistiranje da problemi na koje ukazuju budu ispitani do kraja.Svetozar Raković_______________________________________________________________

----------------------------------------------------------

Datum: 06.09.2020

Medij: podunavlje.info

Link: http://www.podunavlje.info/dir/2020/09/06/uprkos-digitalizaciji-jos-3-345-javnih-nabavki-do-kraja-godine-bice-u-papiru/

Autori: @PodunavljeInfo

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Uprkos digitalizaciji još 3.345 javnih nabavki do kraja godine biće u papiru

Izvor: startit.rs, 6. septembar 2020 - Još 3.345 javnih nabavki biće obavljeno po staroj proceduri do kraja godine, uprkos novom Zakon o javnim nabavkama, koji je stupio na snagu 1 jula. Njime je propisano da čitava procedura mora da se obavlja elektronski, na novom portalu. Vidljivost čitave procedure nije glavni problem javnih nabavki, smatra Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije. Zato… Izvor: startit.rs, 6. septembar 2020 - Još 3.345 javnih nabavki biće obavljeno po staroj proceduri do kraja godine, uprkos novom Zakon o javnim nabavkama, koji je stupio na snagu 1 jula. Njime je propisano da čitava procedura mora da se obavlja elektronski, na novom portalu. Vidljivost čitave procedure nije glavni problem javnih nabavki, smatra Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije. Zato on ne vidi da je povećanje transaprentnosti koje donosi novi Zakon nešto bitno za građane."Problem je što se neke od najvećih nabavki u zemlji nisu sprovodile po zakonskoj proceduri o javnim nabavkama, nego nekim posebnim kanalima. Na taj način nije postojala konkurencija na tržištu i bilo je mnogo skrivenih informacija. Poslednji primer vidimo u nabavci medicinske opreme tokom pandemije, koja se obavljala potpuno netransparentno", rekao je Nenadić za Startit Dnevnik.Nenadić smatra da je novi Zakon uneo dosta novina, ali s njima i brojne nejasnoće, ta da zbog pandemije službenici nisu imali dovoljno vremena da se obuče za novi sistem. Tako iz NALED-a stiže podatak, da je za prvih mesec dana primene Zakona oglašeno tek 127 eNabavki, što je znatno manje od uobičajenog."Mnogi naručioci su požurili da odluke o pokretanju donesu pre 1. jula kako se na njih ne bi primenjivale nove odredbe te će tokom ove godine još 3.345 nabavki biti obavljeno po staroj proceduri, na papiru", navode iz NALED-a za Tanjug.Vrednost javnih nabavki u Srbiji premašila je prošle godine 440 milijardi dinara. Na to, prema proceni udruženja Ponuđača Srbije, treba dodati još 150 milijardi dinara za nabavke javnih organa, koje nisu išle po proceduri za javne nabavke.Ono šti su uvideli u NALED-u, Transparentnosti i Ponuđačima Srbije jeste nizak nivo konkurencije u javnim nabavkama, jer u proseku učestvuje oko 2,5 ponuđača.Podsetimo i na redove ispred Palate pravde krajem juna, kada su privrednici u redovima čekali da preuzmu uverenje potrebno za učešće u javnim nabavkama. Međutim, samo nekoliko dana kasnije nakon reakcije javnosti, Agencija za privredne registre je saopštila da će ona taj dokument pribavljati po službenoj dužnosti.Autor: Petar Paunovićhttps://startit.rs/uprkos-digitalizaciji-jos-3-345-javnih-nabavki-do-kraja-godine-bice-u-papiru/        

----------------------------------------------------------