Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 15.11.2020 

Medij: Alo Strana: 2

Rubrika: Aktuelno

Autori: Vladimir Đukanović

Teme: Korupcija

Naslov: NISAM GLASAO za Zakon

NISAM GLASAO za Zakon

Piše:Vladimir Đukanović

Nisam glasaoza Zakon o izmenama i dopunama zakona o zaštiti stanovništva. Ne zbog toga što sam neki buntovnikili nešto slično, već jednostavno nisam mogao da glasam za nešto što je sa aspekta našeg Ustava veoma sporno i prepuno pravnih nedorečenosti koje mogu izazvati nesagledive pravne posledice po našu zemlju. Znači, moj motiv nije antivakserski, jer ja smatram dasu vakcine nešto pozitivno kroz istoriju bile. Da nije bilo vakcina protiv mnogih zaraznih bolesti čovečanstvo bi masovno stradalo. One su civilizacijsko dostignuće. Nisam pristalica obaveznog vakcinisanja, odmah da budemo načisto. Nisam ni teoretičar zavere koji će govoriti kao je sve ovo Bil Gejts osmislio, niti ću pričati da kovid ne postoji, kada je činjenica da kosi pred sobom čitavo čovečanstvo. Moj motiv je bio isključivo pravne prirode, a sam zakon sa merama koje uvodi ne može da dovede ni do kakve zaštite.

Najpre, Ustav u članu 39. garantuje slobodu kretanja. Istina, ona se može ograničiti zbog epidemije, ali ona mora da se odnosi na bolesne ljude i eventualno na zdrave, ako su potencijalno bili u dodiru sa zaraženima. Ipak, uvoditi pored karantina dodatno i pojam kućnog karantina, po kome se apsolutno svako od nas mirne duše može strpati u isti je sporno sa aspekta Ustava.Svismo mi bili u dodiru sa zaraženima, pa čak smo možda i sami zaraženi, ali ne osećamo posledice. Način kako je uveden takozvani kućni karantin dovešće nas dotle da gotovo čitava zemlja, odnosno zdravi ljudi, budu u kućnom karantinu jer su bili u dodiru sa zaraženima od kovida.

Vrlo je sporna odredba o merama lične zaštite, koja se, možemo pretpostaviti, odnosi na nošenje maski. Elem, kažnjavaćemo ljude ako ne nose masku, a da nije u zakonu ni definisano šta je to maska. Da li ako stavim šal preko nosa i usta kršim ili ne kršim zakon? Da li se pod maskom podrazumeva samo hirurška maska ili se dozvoljavaju i one pamučne? Zašto se onda nije definisalo pravilno nošenje maske, jer svedoci smo da niko živ masku ne nosi pravilno, a kada se ista ne nosi pravilno, ona je izvor zaraze.

O samim kaznama zaista je izlišno pisati. One su fantastičan izvor potencijalne korupcije i stvoriće užasno velike probleme prekršajnim sudovima. Zamislite samo da svaki potencijalno kažnjeni počne da poziva inspektore koji su ih kaznili na suočavanje pred prekršajnim sudom? Inspektori će morati samo time da se bave i da odlaze pred sudije za prekršaje. Da ne govorimo o tome što će potencijalno advokati uspevati da obore kazne, a država će plaćati enormno troškove. Takođe, ovo će stvoriti sjajnu priliku za potencijalno sklanjanje konkurencije, jer ako su danas pohapšeni predsednici opština zbog korupcije, možete samo da zamislite šta bi moglo da padne na pamet nekom komunalnom ili sanitarnom inspektoru u dogovorima sa vlasnicima lokala koji žele da sklone konkurenciju u kraju. Da ne govorim o tome što će vlasnici lokalada im se lokal ne bi zatvarao ili da ne bi plaćali visoke kazne uvek nuditi neku sumu inspektorima da im ne pišu kazne.

Naravno, ima tu još puno toga. Sve ovo moglo se rešiti nekom uredbom dok traje pandemija. Ovako smo ozakonili nešto loše, a što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi.

Pridržavajte se mera. Štitite sebe i druge i nemojte misliti da kovid ne postoji. On postoji i moramo da se borimo, ali nikako lošim zakonskim rešenjima. Hvala lekarima što čine nadljudske napore u toj borbi. Oni su naši junaci!

Da li ako stavim šal preko nosa i usta kršim ili ne kršim zakon? Da li se pod maskom podrazumeva samo hirurška maska ili se dozvoljavaju i one pamučne? Zašto se onda nije definisalo pravilno nošenje maske?

----------------------------------------------------------

Datum: 15.11.2020 

Medij: Večernje novosti Strana: 1,2,3

Rubrika: Intervju

Autori: V. CRNJANSKI SPASOJEVIĆ

Teme: Korupcija

Naslov: POTKOPAVAJU TUŽILAŠTVO IZ LIČNIH INTERESA TUŽILAŠTVO TUŽILAŠTVO TUŽILAŠTVO IZ LIČNIH IZ LIČNIH INTERESA INTERESA INTERESA INTERESA INTERESA INTERESA INTERESA INTERESA

POTKOPAVAJU TUŽILAŠTVO IZ LIČNIH INTERESA

POLOVINA KRIVIČNIH PRIJAVA LANE ODNOSI SE NA VISOKU KORUPCIJU SE NA VISOKU KORUPCIJU

  1. Crnjanski Spasojević

PREDSEDNIK Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović nedavno je izjavio da je za Republičkog javnog tužioca Zagorku Dolovac "Srbija skandinavska zemlja blagostanja", u kojoj bezmalo nema kriminala, već "samo cveta cveće". Kolege iz Udruženja tužilaca prozivaju je jer se ne pojavljuje u javnosti, a opozicija alarmira Interpol da je nađu. Za gospođu Dolovac sve je to vrsta političkog performansa i pritiska. - Čini mi se da je taj deo intervjua sudije Stepanovića deo medija namerno izvukao i maliciozno eksploatisao u okviru negativne kampanje koju vode protiv javnog tužilaštva, zarad navodnog interesa javnosti i novinarskog profesionalizma. Ne mogu se oteti utisku da je reč o namernom potkopavanju krivično-pravnog sistema u zemlji zarad određenih interesa, bilo da su oni privatni ili politički - kaže u intervjuu "Novostima" Dolovčeva. - Nikada nisam idealizovala stanje u našem društvu, niti je to moguće pošto se već decenijama bavim teškim oblicima protivpravnog ponašanja pojedinaca. Ne smatram ni da postoje idealni državni sistemi i društva današnjice. Upravo u nekoj od tih skandinavskih zemalja, ne tako davno njihov državljanin zbog političkih ubeđenja ubio je 77 mladih ljudi i dece, od kojih su neki imali samo 14 godina. Ako je to blagostanje, onda ga na takav način ne želim u Srbiji. ? g o Koliko su

utemeljeni

Stepanovićevi komentari?

- Navedene komentare sudije Stepanovića smatram neprimerenim, posebno one kojima se neutemeljeno i paušalno ocenjuje rad celokupnog tužilaštva. Sudski zvaničnici nisu ti kojima se na osnovu zakona podnosi izveštaj o našem radu, već je to Narodna skupština. Uz to, analize rada pravosuđa od strane domaćih i međunarodnih institucija pokazuju da su problemi, posebno sa trajanjem postupaka i donošenjem odluka, pre vezani za sudove nego za tužilaštva, što je sudija Stepanović zaboravio da spomene. On navodi da nijedan slučaj visoke korupcije nije otišao iz tužilaštva u sud. Šta se dešava sa antikoruptivnim odeljenjima?

- Nedavno sam izjavila da ima mesta unapređenju borbe protiv korupcije i očekujem da će dodatni rezultati biti uskoro vidljivi. Ali, smatram da navedena izjava ne stoji. Prema podacima Republičkog javnog tužilaštva, od 1. marta 2018. do 30. juna 2020, dakle od osnivanja Posebnih odeljenja za suzbijanje korupcije pri četiri viša javna tužilaštva, ta odeljenja obradila su više od 24.000 krivičnih prijava, podnela optužne akte protiv 2.163 okrivljenih, a sudovi su doneli osuđujuće presude protiv 1.295 lica i samo 39 oslobađajućih. Podaci jasno govore o kvalitetu i kvantitetu rada tužilaštava u borbi protiv korupcije. Ne slažem se da je reč o krivičnim delima koja su manje društveno opasna. Sva krivična dela korupcije nose značajnu opasnost po društvo. U borbi protiv korupcije

izuzetno je značajna saradnja građana, privrede i institucija sa nama, pa apelujem da nam u toj borbi pomognu.

MARINIKIN Interpol je politička predstava

krivičnim prijavama koje su protiv vas podneli pojedini lideri opozicije?

Da li vas je pronašao Interpol, s obzirom na to da je Marinika Tepić prijavila vaš nestanak?

- Donekle razumem razloge političke teatralnosti nekih političara, ali je ne odobravam. U konkretnom slučaju reč je o političkoj predstavi i pokušaju unižavanja javnog tužilaštva, ali samo za domaće potrebe i prilike. Naime, Interpol je međudržavna organizacija kriminalističkih policija i u okviru nje se komunicira zvaničnim - državnim putem. On se ne bavi dopisima pojedinaca, posebno ne onim koji su politički inspirisani. gg o Šta se dešava sa - Krivične prijave su odmah prosleđene nadležnim javnim tužilaštvima i nemam dalje informacije o njima, s obzirom na to da bi moje interesovanje predstavljalo sukob interesa.

Da li to vidite kao pritisak na rad Tužilaštva i vas lično?

- Ne sumnjam u to da je namera onih koji su te prijave podneli pokušaj uticaja na tužilaštvo, pa i mene lično, ali bezuspešan. Uticaj na javno tužilaštvo zakonom je zabranjen. Na pritiske ne reagujem.

A ima li pritiska od strane vlasti? Kako se protiv toga borite? - Princip podele vlasti podrazumeva dinamičan odnos, u kom grane vlasti imaju određena očekivanja jedna od druge. Ta očekivanja su ponekad opravdana, a ponekad ne. Poštovanje i pravilna primena zakona je jedini način da se određene sporne situacije razreše i izbegne njihovo eventualno nastavljanje ili ponavljanje.

Kako ste zadovoljni rezultatima upravo završenih izbora za Državno veće tužilaca?

- Izborna komisija DVT je saopštila koji su kandidati dobili najveće poverenje kolega i zadovoljna sam jer su javni tužioci i zamenici podržali kandidaturu ljudi koji su se u toku dosadašnjeg rada, na osnovu saznanja koja imam, pokazali kao tužilački profesionalci, čija su stručnost, osposobljenost i dostojnost neupitni. Čestitam im i iskazujem podršku u postupku izbora koji će uslediti pred Narodnom skupštinom, nadam se, uskoro. Kao posebnu vrednost mogu da istaknem okolnost da, kako je na to ukazala Izborna komisija, do zaključenja glasanja nije dostavljen nijedan prigovor, niti primedba na izborni proces, uz prisustvo posmatrača OEBS-a i strukovnih udruženja.

Čuju se primedbe na rad specijalizovanih tužilaštava za organizovani kriminal i ratne zločine. Kako ocenjujete njihov učinak?

- Naša zemlja skoro dve decenije razvija tužilaštva posebne nadležnosti, od organizovanog kriminala i ratnih zločina, do visokotehnološkog kriminala, i postignuti su određeni rezultati. Tužilaštvu za organizovani kriminal su tokom 2019. podnete krivične prijave protiv 161 osobe, od kojih je 64 optuženo, i to 32, dakle 50 odsto, za krivična dela upravo "visoke" korupcije, s obzirom na to da su okrivljeni bili izabrana, imenovana ili postavljena lica, ili je vrednost imovinske koristi bila preko 200 miliona dinara. Čudi me da ovi podaci nisu bili

poznati sudiji Stepanoviću kada je iznosio svoje viđenje o radu javnog tužilaštva u Srbiji. Predstoji nam i jačanje borbe protiv organizovanih kriminalnih grupa i tzv. kriminalnih klanova, posebno onih iz inostranstva koji su prisutni kod nas. Međunarodna saradnja će biti jedan od ključnih resursa koje ćemo iskoristiti u tu svrhu i na tom planu već aktivno radimo. Republičko javno tužilaštvo će u narednom periodu pojačati kontrolu rada nižih javnih tužilaštava. Tokom 2021. možemo očekivati i kadrovske promene u okviru tužilaštva.

Koliko vas informišu o predmetima od interesa za javnost i zašto se nikada o njima ne oglašavate? - I ovom prilikom ću reći da RJT ne postupa direktno u predmetima koji se vode pred krivičnim većima prvostepenih sudova. Ukinula sam 2010. obavezno uputstvo kojim je prvostepenim tužilaštvima bilo zabranjeno da samostalno komuniciraju sa medijima, omogućivši njihovim rukovodiocima da obaveštavaju javnost o predmetima za koje postoji interesovanje, u skladu sa zakonom. RJT se do sada redovno oglašavalo o stvarima koje su u njegovoj nadležnosti, ali se to od dela medija i javnosti prenebregava, i ističe u prvi plan zakonska mogućnost, a ne pravilo, da ovo tužilaštvo može postupati u svakom predmetu svih javnih tužilaštava u Srbiji. Pritom se potpuno prećutkuje okolnost da za takvo postupanje mora postojati razlog koji određuje zašto nadležna tužilaštva nisu u stanju da dalje postupaju.

Dakle, jasno je da je reč o potpuno vanrednoj mogućnosti što je dosad u istoriji bilo zabeleženo samo za vreme ratova. Drugi zakonski razlog je ostvarivanje uvida u predmete nižeg javnog tužioca, a ne postupanje, kako se to pogrešno tumači, i koje se ostvaruje u postupku kontrole rada kada postoji potreba.

Ima li guranja predmeta u fioku? - Izveštaji o radu javnih tužilaštava mi govore da je u svim predmetima koji su formirani u tužilaštvima doneta tužilačka odluka u skladu sa zakonom. Svaki prijavljeni eventualni propust u radu se tretira kao pritužba na rad i odmah se obrađuje u skladu za zakonom i Pravilnikom o upravi u javnom tužilaštvu.

Različito su tumačene vaše izjave o letošnjim protestima i "vandalizmu demonstranata" i reakciji policije". - Neprijatno sam iznenađena da je deo medija samo delimično preneo moju izjavu u vezi sa tim događajima, stvarajući kod dela javnosti pogrešan utisak, što još jednom govori o negativnoj ciljanoj kampanji protiv tužilaštva i mene. Na snimcima sa tih događaja videćemo da deo demonstranata nasilno napada policiju, koja je u skladu sa zakonom štitila državne institucije. Izgleda da se zaboravlja da je deo demonstranata i prodro u Narodnu skupštinu. Sa druge strane, izjavila sam da očekujem rezultat

postupaka koji su u toku u vezi sa snimcima na kojima se vidi upotreba sile od strane policijskih službenika u momentima kada nije jasno da li je ta sila opravdana. Ako se utvrdi da je tako, sigurna sam da će odgovarajuća sankcija biti izrečena prema tim službenicima. Posebno je interesantno da ovih dana, kada možemo videti kako policije mnogih zemalja u Evropi reaguju

protiv nasilnih demonstranata, upotrebljavajući i vodene topove, ne čujemo domaće zabrinute glasove, već se i dalje u negativnom kontekstu prema državnim organima pominju julski događaji. To smatram licemernim.?

ZAGORKA DOLOVAC republički javni tužilac

POSTUPCI NE TRAJU DUGO

IMA li krivice i tužilaca za to što u Srbiji postupci dugo traju?

- Ne slažem se da krivični postupci dugo traju. Oni nisu ni kratki, jer postoji zakonska obaveza da se svi dokazi i činjenice svestrano razmotre i time izbegne da eventualno nevina osoba trpi krivičnu sankciju. U najvećem broju slučajeva traju u skladu sa prosečnim vremenom koje je potrebno da se donese prvostepena odluka i u drugim zemljama u svetu. Jedna analiza je pokazala čak da je od momenta uvođenja tzv. tužilačke istrage prosečno vreme predistražnih i istražnih radnji sa godinu i više dana spalo na šest meseci. Svesni smo da postoje pojedini postupci koji bi mogli biti kraći. Zato se trudimo da što više implementiramo sporazum o priznanju krivice ili odloženo krivično gonjenje.

POLOVINA KRIVIČNIH PRIJAVA IZ PROŠLE GODINE ODNOSI SE NA VISOKU KORUPCIJU

IZVEŠTAJ O RADU PODNOSIMO NARODNOJ SKUPŠTINI, A NE SUDIJI STEPANOVIĆU tužioci podržali kandidature profesionalaca

POJAČAĆEMO borbu protiv klanova koji deluju u Srbiji OPADA BROJ NAPADA NA NOVINARE

UDRUŽENjE novinara objavilo je da raste broj napada na kolege. Šta se dešava sa svim tim slučajevima?

- RJT je 2016. potpisalo sporazum sa sedam reprezentativnih udruženja i asocijacija novinara i medijskih radnika, kao i sa MUP radi unapređenja bezbednosti novinara, a ja sam donela obavezno uputstvo kojim je tužilaštvima naloženo hitno postupanje u ovim predmetima. Formirali smo mrežu kontakt tačaka za brzu reakciju. Prema našim evidencijama broj fizičkih napada na novinare i ugrožavanje njihove bezbednosti u stvarnosti značajno opada, dok se u takozvanom virtuelnom svetu, tj. na društvenim mrežama zadržava na nivou između 30 i 50 slučajeva godišnje, s tim da nije zabeleženo da su se ti "virtuelni napadi" pretvorili u "realne". Zadovoljna sam jer broj nepoznatih učinilaca drastično pada, da bi ove godine do septembra, od 31 prijavljenog slučaja samo u jednom potencijalni učinilac za sada ostao nepoznat. Do kraja godine biće doneto novo opšte obavezno uputstvo, kojim će reakcija tužilaštava biti još brža i stroža.

----------------------------------------------------------

Datum: 14.11.2020 

Medij: pravda.rs

Link: https://pravda.rs/2020/11/14/da-li-neko-prodaje-nase-telo-za-cetvrtu-fazu-ispitivanja-vakcine/

Autori: Redakcija

Teme: Sukob interesa

Naslov: Da li neko prodaje naše telo za četvrtu fazu ispitivanja vakcine?

Mogućnost stvorena Zakonom o izmenama Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti da ministar zdravlja odredi obaveznu vakcinaciju za određene grupe stanovništva je apsolutno nedopustiva u ovom trenutku zato što je vakcina u četvrtoj fazi ispitivanja. Ona nije potvrđena i nije dobila odobrenje za korišćenje - kaže u razgovoru za Direktno predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije Rade Panić.Prema njegovim rečima, vlast svesno obmanjuje građane i manipuliše podacima koji su od značaja za zdravlje svih građana. - Ono što me u ovom trenutku jako plaši jeste da ova vlast obmanjuje građane i da se manipuliše informacijama od javnog značaja po zdravlje i život građana. Dakle, od izborne kampanje, kada su se zlonamerno skrivali podaci o broju obolelih, do toga da predsednik, pozivajući se na ugovor o 1,8 miliona doza vakcine koji pravna lica ne mogu da iznose u javnost. Preko toga kaže da će određene grupe medicinskih radnika dobiti vakcinu. Onda tu imamo dr Kona koji kaže da neće svi zdravstveni radnici primiti vakcinu, već određene grupe, a potom policija i vojska - kaže dr Panić. Ove izmene zakona bi bile prihvatljive kada bi se radilo o pouzdanim vakcinama i dobavljačima, što ovde nije slučaj. - Da se radi o Torlakovim vakcinama, i o Agenciji za lekove i medicinska sredstva, onda bismo mogli da prihvatimo ovakav Zakon, jer bismo znali da se temelji na naučnim činjenicama uvažavajući prvenstveno struku, jer jedino struka u ovom trenutku može da radi na epidemiji - naglašava. Kada je reč o vakcinama, doktor Panić kaže da se radi o sivilizacijskom izumu. - Vakcine uvek aktuelno pitanje, a posebno u poslednje vreme sa jačanjem antivakserskog lobija u svetu, a i kod nas. Imali smo Jovanu Stojković koja je sa Levijatanom išla na izbore čiju je kampanju zasnivala na antivakserskoj praksi. Vakcine predstavljaju jedan od najvećih izuma civilizacije i zahvaljujući njima smo dostigli brojnost populacije. Dakle, zaštita od zaraznih bolesti jeste nešto što država može preuzeti u svoje ruke i određivati mere. Doktor se osvrnuo i na prvo pominjanje Kriznog štaba u zakonskom okviru, ali zalažući se za Republičku stručnu Komisiju za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti koju bi činili stručnjaci. - Dr Kon se poziva na Zakon da Krizni štab postoji i radi kao kolektivno telo, što je prvi put u ovom Zakonu pomenuto, i kaže da se lekari, odnosno stručni deo Kriznog štaba, ne razumeju u ekonomiju. On je ili jako ne razmišljajući dao ovu izjavu ili se odrekao načela struke. Vrlo je jasno dosadašnjim zakonima rečeno da Republička stručna komisija za zaštitu od zaraznih bolesti i Zavod za javno zdravlje i Batut daju preporuke koje su zapravo odluke koje političari samo treba da potvrde. Dakle, ni jedan političar, Vulin ili bilo koji drugi ministar se apsolutno ne razumeju u zdravstvo - dodaje Panaić, podvlačeći da je umesto Kriznog štaba trebalo oformiti Stručnu komisiju. - Moj predlog, koji je trebalo da se nađe u Zakonu, jeste da se obaveže Republička stručna komisija za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti i da u pisanom obliku daje svoje preporuke, sugerišući šta je od toga apsolutno primenjivo, a o čemu to treba razmišljati i pripremati se šta bi trebalo da bude nova mera i da to bude javno objavljeno na RTS-u jer svi stanovnici Srbije imaju pravo da znaju šta to stručnjaci, uz navođenje njihovih imena i prezimena i onoga ko ih je kandidovao, preporučuju da bi se stanovništvo zaštitilo. Dakle, država mora da pokaže da funkcioniše i da zaista imamo dovoljno sredstava i da smo najbolji u ekonomiji, pa da tim ugostiteljskim objektima koje bi zatvorila nadoknadi deo kao što to rade sve evropske zemlje. Dakle, da niko nikoga više ne obmanjuje i da se spasi zdravstveni sistem Srbije. Mi trpimo posledice od toga što se mere ne sprovode. Dakle, škole bi morale da se zatvore. Ja sam do sada govorio, srednje škole i visokoškolske ustanove koje nemaju veliki deo praktičnog rada da mogu da izvode nastavu onlajn - istakao je Panić, dodajući da mu se javljao veliki broj roditelja dece koja su iz škole donela virus i zarazila više članova porodice. Suprotno uverenju da su pandemija i ekonomija dva nezavisna polja, dr Panić smatra da će upravo od epidemiološke situacije zavisiti dalja ekonomska kretanja. - Dalekosežno, ekonomija će najviše trpeti ako bude velikog oboljevanja i teških formi, i ako budemo dobili umesto zdrave radne snage invalide. Političari su jako kratkovidi i struka bi morala apsolutno da dominira i da donosi odluke. Dakle, nismo videli pisani dokument šta su to lekari predložili u Kriznom štabu na koji se dr Kon poziva. Panić ističe da je i sam tekst izmena Zakona sporan u svojim formulacijama. - Formulacija "ako se utvrdi opasnost od prenošenja zaraznih bolesti" u izmeni Zakona je smešna konstatacija. Dakle, epidemija podrazumeva da je utvrđeno da postoji opasnost od zaraznih bolesti i ne razumem ovu konstataciju koja je toliko opšta - kaže Panić dodajući da bi umesto toga bilo ispravnije reći "ako se drugim načinom ne može sprečiti prenošenje i zadržavanje virusa." Jedini scenario u kom bi se dr Panić saglasio sa upotrebom neispitane vakcine jeste ogromna brzina širenja bolesti bez ikakve kontrole. - Možda u jednom trenutku dođemo u takvu situaciju da se bolest toliko brzo prenosi i da je smrtnost tolika da moramo da primimo vakcinu u eksperimentalnoj fazi. U redu, složiću se sa tim. Ali, to mora biti jasno definisano - naglašava. Ipak, on je mišljenja da su izmene usvojene kako bi se legitimisala vlast, a ne unapredilo zdravlje građana, i da je prethodni Zakon mogao da omogući sve ono što je tobožnji cilj usvojenih izmena. - Dakle, imamo mnogo problema, a ove izmene Zakona više služe da legalizuju sve pogrešne i nelegalne odluke Vlade, a valjda predsednika, pošto svi kažu da predsednik o svemu odlučuje, a neće služiti tome da bolje funkcioniše zaštita od zaraznih bolesti jer je sve bilo definisano prethodnim Zakonom, da se dobro tumačio - rekao je, dovodeći u pitanje uvođenje Komunalne milicije u ovu oblast. - Takođe, u novom zakonu je uvedena i mogućnost da interveniše Komunalna milicija. Imajući u vidu činjenicu koliko ova vlast zna da zloupotrebljava zakone i poziciju, plašim se kako će biti tumačene te odredbe i kako će milicija sprovoditi progon nepoželjnih, domaćih neprijatelja i stranih plaćenika. Ponavljam, izmenama se više činilo politici, nego zdravstvenom sistemu, jer su vlasti apsolutno derogirale struku. Dakle, Krizni štab gde većinu imaju političari odlučuje o nečemu što je stručna, potpuno medicinska stvar kao što je epidemija i pandemija je nedopustivo na ovom nivou civilizacijskog razvoja. To samo govori koliko Srbija ima problem da prati svet i da bude deo sveta. Jedan od glavnih problema je nepoverenje građana u Krizni štab zbog velikog broja oprečnih informacija. - Pored toga, imali smo i otvaranje Lidla u Novom Pazaru, a onda informaciju iz Novog Pazara da je stiglo naređenje od Ministarstva da se moraju hospitalizovati svi PCR pozitivni, pa problem da se izdaju rešenja o tome i problem građana da pravdaju svoje odsustvo sa posla, a moraju odluku o samoizolaciji, o čemu sam javno govorio. Juče su mi javili da im je stiglo rešenje o samoizolaciji i da ih više neko ne sili da budu hospotalizovani. Takođe, Panić se osvrnuo i na ostala mesta koja se drže otvorenim uz opravdanje da se radi o ekonomiji. - Da Vas podsetim, nisu zatvorene kladionice, a sve imaju mogućnost elektronske uplate, Ujedinjeni protiv kovida su nam dali preporuke za ponašanje u restoranima. Niko me ne može ubediti da ekonomija Srbije počiva na radu restorana i kladionica. Uprkos otvaranju i zatvaranju objekata, jedina konstanta od početka epidemije do danas je činjenica da nemamo tačan broj zaraženih. - Imamo i dalje ogroman problem što ne znamo tačan broj zaraženih. Desilo se dvaput da su zavodi za javno zdravlje davali podatke i imali smo znatno veći broj od onog koji smo čuli od republičkih institucija koje je trebalo prosto da saberu to. I dalje je ogroman problem u rukovođenju epidemijom jer nemaju ni svi iz stručnog dela Kriznog štaba tačne podatke šta se to dešava na nivou države. Vlast u ovom trenutku apsolutno ugrožava zdravlje svih građana Srbije zato što od struke, bar one koja se nalazi u Kriznom štabu, krije kompletne podatke. Na pitanje kakva je to struka kada dozvoljava da neko od nje krije podatke, on kaže da se njihovo medicinsko znanje ne dovodi u pitanje, za razliku od etičke dimenzije. - Ti ljudi bi trebalo da imaju svoj integritet i da kažu da više neće učestvovati u lakrdiji. To bi bilo ispravno, ali mi ovde govorimo o etici. Dakle, ne spočitavam da neko nije stručan u medicinskom smislu, ali ukazujem na to da je moralni integritet tih ljudi zaista upitan, a o tome najbolje govori poverenje građana Srbije u to što oni pričaju. Kada se radi o poverenju građana, Panić ističe da u Kriznom štabu nisu imali stručnjaka zaduženog za psihičko zdravljje građana jer je, kako kaže, direktorka klinike "Laza Lazarević" u sukobu interesa. - To je ono što je u starom zakonu bilo jako dobro regulisano jer je neophodno da se stekne poverenje. Naš sindikat je još na početku predložio, imali smo čak i kolege iz dobrovoljnog udruženja psihijatara koje su se ponudile sa besplatnom pomoći... Bilo je neophodno na početku uključiti stručnjake u rad Kriznog štaba, s tim što u ovom trenutku ne mislim na doktorku Stašević Karličić koja je bila vojnik da bi zaštitila svoje privatne poslove, apsolutno u sukobu interesa. Ona je direktorka klinike "Dr Laza Lazarević" i vlasnica privatnog doma za stare. Dakle, ne mislim na takve stručnjake, već na one koje je priznala naučna zajednica. To se nažalost nije desilo i imali smo jako loš nastup Kriznog štaba kao što je bio slučaj kada su članovi napustili konferenciju za novinare, nakon čega je dr Kon otišao na TV Pink. Loš odnos je doveo do lažnih informacija i uvijanje podataka, kao i gubitka poverenja. Na televiziji bi trebalo da budu stručnjaci koji bi, na osnovu naučnih saznanja, komunicirali sa javnošću. Zbog toga što postojeći kol centri ne mogu da ospluže sve građane koji imaju napad panike, trebalo bi koristiti medije sa nacionalnom frekvencijom da se javnosti obraćaju stručnjaci jer je to u ovom momentu neophodno i to je jedan od bitnijih problema. Na pitanje o sve većem broju zaraženih medicinskih radnika, ali i o tome da su pojedini, kako se piše na društvenim mrežama, primorani da rade uprkos infekciji, Panić kaže da nismo daleko od momenta kad će svi medicinski randici sa lakšom kliničkom slikom biti prinuđeni da rade. - Medicinski radnici kod kojih je utvrđen koronavirus su dodatni problem, a možda i najveći u svemu. To je ogroman broj zaraženih zdravstvenih ranika. Dakle, pošao bih od toga da se u bolnicu i dalje primaju pacijenti sa brzim serološkim testom koji pokazuje negativan rezultat i to u pet dana kada su pacijenti najinfektivniji, zbog čega je došlo do ulaska pacijenata koji su inficirani na nonkovid odeljenja koji su zarazili zdravstvene radnike i druge pacijente koji su bili u kontaktu sa njima - ističe on, dodajući da država gleda da uštedi i na medicinskim radnicima. - Još jedan dokaz da država nema novca jeste da se u novim preporukama za testiranje zdravstveni radnici nigde ne pominju, a to bi bilo neophodno. Ali mi sada nemamo preporuku ni za one koji su potvrđeno bili u rizičnom kontaktu. Ja sam u Kraljevu operisao pacijentkinju koja je bila pozitivna. Srećom, nismo se zarazili, ali smo bili testirani posle tog saznanja. To je bilo ublizo jedno sa drugim, ali nastavili da radimo bez obzira što nismo znali da li smo pozitivni ili ne, a znali smo da smo bili u rizičnom kontaktu. Panić smatra da postoji opravdanje da rade i pozitivni zdravstveni radnici, a ono se javlja u vidu manjka zdravstvenih radnika. - Nemam podatke da su bili primoravani, ali opravdanje postoji ako služba ne može da funckcioniše bez njih, ali ti radnici ne bi smeli da rade sa nonkovid pacijentima. Dakle, postoji trenutak kada će doći do takvog manjka zdravstvenih randika da će pozitivni koji nemaju tešku kliničku sliku morati da rade da bi zdravstveni sistem nastavio da funkcioniše. Ali, onda to morate jasno da kažete. Na pitanje hoće li pomenute izmene Zakona stvoriti antivaksere i tamo gde ih nema, dr Panić kaže da je to vrlo verovatan scenario. - Najveći problem je što ima veliki broj kolega koji se pitaju kakva će situaciji biti sa vakcinom, verovatno zato što znaju šta se priča u medijima sa nacionalnom frekvencijom, a šta je zapravo realnost. Dakle, prvenstveno je izgubljeno poverenje zdravstvenih radnika koji su lagani o povećanju plate, do opreme, do razboljevanja van ustanova, do toga da nisu hteli da nam plaćaju odsustvo jer smo morali zbog pozitivnog testa u samoizolaciju, 65 umesto 100 odsto plate za vreme odsustva zbog samoizolacije. Dakle, mnogo toga što je diksutabilno u tim izmenama. Sigurno je da će antivakserski lobi jačati. Sad se postavlja pitanje s obzirom na to da je pomenuta Jovana Stojković učestvovala kao opozicija na bojkotovanim izborima, da li je ideja ove vlasti da ojača ultra desnicu koja nastupa sa kvazinaučnim podacima da bi sutra u Skupštini imala grupaciju koju može da kontroliše, a što će dovoditi do slabljenja zdravstvene zaštite - zaključio je doktor Panić. Kako je Lazanski svojim govorom zapalio Moskvu pročitajte OVDE. Izvor: Direktno 

----------------------------------------------------------

Datum: 14.11.2020 

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/vladavina-prava/srbija-ponovo-globalno-nezadovoljavajuca/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Srbija ponovo "globalno nezadovoljavajuća"

Grupa država za borbu protiv korupcije (GREKO), telo Saveta Evrope čiji je Srbija član od 2003. godine, pozvala je vlast u Beogradu da, što je pre moguće, dozvoli objavljivanje najnovijeg prelaznog izveštaja usklađenosti, preneo je nedavno portal European Western Balkans.Dok se to ne desi, javnosti je dostupna jedino konačna ocena aktivnosti Srbije na ispunjavanju GREKO preporuka, koja je ponovo "globalno nezadovoljavajuća". Organizacija Transparentnost Srbija pozvala je u saopštenju Vladu Srbije da što pre dozvoli objavljivanje ovog izveštaja. Međutim, Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti pojašnjava za Danas da poziv za objavljivanjem izveštaja ne znači i opomenu Srbiji zbog svesnog odugovlačenja. "U pitanju je proceduralna stvar da se nakon usvajanja izveštaja pozovu zemlje na koje se izveštaji odnose da iste objave, pošto u praksi GREKO ne objavljuje izveštaje pre samih članica", ističe Nenadić. On naglašava da bi što ranije objavljivanje izveštaja bilo značajno i zbog činjenice da su napori Srbije, posle tri godine, ponovo ocenjeni kao "globalno nezadovoljavajući". "Bilo bi bitno videti zbog čega je Srbija ponovo dobila ovu ocenu. U poslednjih godinu dana nije mnogo toga urađeno na ispunjavanju preporuka, sa tim da je novi Zakon o sprečavanju korupcije stupio na snagu. Dok se ne objavi izveštaj ne možemo da znamo da li je spora primena preporuka odgovorna za ovu ocenu, ili su možda u GREKO nezadovoljni novim zakonskim rešenjima ili načinom na koji se primenjuju već usvojene mere", navodi Nenadić. Da je poziv Srbiji da izveštaj objavi stvar protokola pokazuje i praksa sa prethodnim izveštajima. Tako je Izveštaj o četvrtom krugu evaluacije, usvojen na plenarnom zasedanju GREKO od 19. juna 2015. godine, javno objavljen 2. jula iste godine. Na objavljivanje prvog Izveštaja o usklađenosti se čekalo još duže - usvojen je 20. oktobra 2017. godine, a javnosti je postao dostupan u 15. marta naredne godine. Iz Vlade Srbije i Ministarstva pravde nisu odgovorili na pitanja Danasa kada bi se moglo očekivati objavljivanje najnovijeg Izveštaja o usklađenosti. Ukupno postoji trinaest preporuka GREKO koje se fokusiraju na prevenciju korupcije unutar zakonodavne i sudske vlasti. U poslednjem objavljenom izveštaju, iz prošle godine, deset preporuka je ocenjeno kao delimično ispunjeno, dok tri nisu uopšte ispunjene. To je i razlog zbog kojeg je Srbiji tada bila skinuta ocena "globalno nezadovoljavajuća" koja joj je novim izveštajem ponovo data. Problem sa ispunjavanjem preporuka GREKO je što njih šest zavisi od izmena Ustava u oblasti pravosuđa, što je proces koji je već duže od godinu dana stoji u mestu. Preporuke koje zavise od usvajanja ustavnih amandmana odnose se na promenu u sastavima Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, tako da se marginalizuje uticaj Narodne skupštine, ali i predstavnika izvršne vlasti. Dodatne preporuke se tiču procedure na osnovu kojih se sudije i tužioci biraju i unapređuju, ali i revizije načina na koji se nosioci pravosudnih funkcija ocenjuju. Osim preporuka koje su skoncentrisane na sudsku granu vlasti, GREKO predviđa i niz mera kako bi i zakonodavna grana bila bolje zaštićena od koruptivnog uticaja. Pa tako se preporučuje da se zakoni i amandmani predlažu u razumnom roku, kao i da se hitna procedura prilikom usvajanja zakona koristi samo u izuzetnim situacijama. GREKO je u poslednjem izveštaju pohvalio usvajanja Zakona o lobiranju, kojim se kontakti poslanika sa lobistima čine transparentnijim, ali je i istaknuto da usvajanje Kodeksa o ponašanju poslanika treba da bude prioritet. Preporuke GREKO okrenute su i jačanju uloge Agencije za sprečavanje korupcije. Kako je između dva izveštaja usvojen novi Zakon o sprečavanju korupcije, najveću enigmu u novom izveštaju upravo predstavlja ocena GREKO o tom dokumentu. Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije. Borba protiv korupcije, greko preporuke, Korupcija, Nemanja Nenadić, Savet Evrope, Transparentnost SrbijaBeograd 

----------------------------------------------------------

Datum: 14.11.2020 

Medij: Fonet

Link: http://www.fonet.rs

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: EUROSTAT NIJE POMENUO SRBIJU

EUROSTAT NIJE POMENUO SRBIJUMesto:BEOGRADDatum:14.11.2020Izvor:FoNetStranka slobode i pravde (SSP) saopštila je danas da ne samo da Eurostat nije potvrdio da je Srbija najbolja ekonomija u Evropi, već u svom saopštenju nigde nije ni pomenuo Srbiju."Eurostat obračunava i objavljuje podatke o kvartalnom rastu BDP zemalja EU, što se vidi i u objavljenoj tabeli", naveo je predsednik odbora SSP za privredu i finansije Dušan Nikezić povodom izjave ministra finanasija Siniše Malog da najnoviji podaci Eurostata nedvosmisleno potvrđuju da je ekonomska politika Srbije ispravna, jer ima najmanji pad BDP u Evropi u trećem kvartalu ove godine.Nikezić je rekao da je aktuelna vlast napravila najveću rupu u budžetu u istoriji i očigledno nema plan kako da zemlju izvuku iz ekonomske krize, pa ljudima pokušavaju da zamažu oči lažnim izjavama da je Srbija evropski ekonomski lider."Zato ljudi u Srbiji ne veruju samohvalisanju lažnih stručnjaka i plagijatora, jer po svom novčaniku najbolje vide da je Srbija evropski lider samo u korupciji, siromaštvu i odlasku mladih", ukazao je Nikezić. (kraj) vbr11:32

----------------------------------------------------------

Datum: 14.11.2020 

Medij: naslovi.net

Link: https://naslovi.net/2020-11-14/danas/srbija-ponovo-globalno-nezadovoljavajuca/26635776

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Srbija ponovo "globalno nezadovoljavajuća"

Danas pre 25 minuta  |  Piše: Vuk JeremićGrupa država za borbu protiv korupcije pozvala vlasti u Beogradu da objavi novi izveštaj ovog tela Saveta Evrope Grupa država za borbu protiv korupcije (GREKO), telo Saveta Evrope čiji je Srbija član od 2003. godine, pozvala je vlast u Beogradu da, što je pre moguće, dozvoli objavljivanje najnovijeg prelaznog izveštaja usklađenosti, preneo je nedavno portal European Western Balkans. Dok se to ne desi, javnosti je dostupna jedino konačna ocena aktivnosti Srbije na ispunjavanju GREKO preporuka, koja je ponovo "globalno nezadovoljavajuća". Organizacija Transparentnost Srbija pozvala je u saopštenju Vladu Srbije da što pre dozvoli objavljivanje ovog izveštaja. Međutim, Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti pojašnjava za Danas da poziv za objavljivanjem izveštaja ne znači i opomenu Srbiji zbog svesnog odugovlačenja. "U pitanju je 

----------------------------------------------------------

Datum: 14.11.2020 

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/vesti/hronika/dojcinovic-predsednik-suda-odbio-zahteve-bia-za-pracenje/

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Dojčinović: Predsednik suda odbio zahteve BIA za praćenje - NOVA portal

Serija likvidacija u Beogradu, intervju predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića i njegove tvrdnje da pred srpskim sudovima nema nijednog značajnog slučaja visoke korupcije, kao i da je Aleksandar Vučić svojim izjavama o Filipu Koraću i Dragoslavu Kosmajcu vršio svojevrstan pritisak na sud, bile su dovoljan povod za razgovor sa Stevanom Dojčinovićem, glavnim i odgovrnim urednikom KRIK-a. U razgovoru za naš portal, on je između ostalog otkrio da je sudija Stepanović, od čak 97 zahteva za praćenje koje je podnela BIA, odbio čak polovinu, ali i da uprkos sukobu sa bezbednjacima, on i dalje odoborava naloge za praćenje i prisluškivanje. Dojčinović je za Novu.rs govorio o novim obračunima krimnalnih grupa povezanih sa dva ljuta zaraćena klana, zatim o presudi u slučaju Šarić, kao i o intervju predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića, koji je otvoreno govorio o tome kako je čovek koji odobrava mere praćenja i prisluškivanja za BIA, našao na udaru tabloida i kako zapravo tužilaštvo hapšenje nižih činovnika pokušava da namesti statistiku uspešnosti pred Evropskom komisijom. U Beogradu se desila još jedna likvidacija koja je povezana sa onom od sredne oktobra na Ušću. Da li je ovo način da se uklone nepodobni svedoci? "Ja mislim da su ove likvidacije deo jedne šire priče. Ove likvidacije imaju krak koji je fokusiran na aktere iz navijačkih grupa, koje su deo kriminalnih klanova, koje su obračune počele još u Crnoj Gori. Ovo je samo nastavak te priče i fokus je na obračunu između tih navijača, koji jesu deo šire priče koja je pokrenuta godinama unazad i koja sa greškom se zove " obračun crnogorskih klanova". To odavno nije obračun crnogorskih klanova, već godinama u nazad su se tim obračunima pridružile su se mnoge srpske kriminalne i neke domaće navijačke grupe, koje su ušle u rat sa obe strane. Ja to tako gledam, iako mediji guraju drugačiju priču od one koja se godinama dešavala". Kakvu poruku ove likvidacije šalju i otkud se sve dešava baš na Novom Beogradu? "Mislim da ovde nije bitna toliko geografska lokacija. Ubijali su se od Španije do Ukrajine. Lokacija nije ključna za razumevanje cele priče. Oni prate jedni druge, pronalaze mesta gde mogu da ih likviiraju. Ovo nije priča iz 1990. tih kad je bilo ubistava po Beogradu. Imali smo Šljuku koji je držao Zvezdaru, imali smo zemunce, voždovčane. Kriminalce sada ne zanima teritorija ili određeni delovi grada. Nisam toliko analizirao, ali susedstvo ovde nije ključno. Po Vama u ovom ubistvu šta je ključno? "Mi se poslednje vreme bavimo pitanjem sudstva i nismo se toliko bavili ubistvima, posebno sa poslednjih nekoliko koja su se desila. Ovo je rat koji traje i ništa više nije spektakularno, jer pre godinu dana, izginuli su pod automo-bmbama. Ovde je više ubistvo među hiliganskim miljeom, koji su opet deo jedne šire priče. Pričamo o podeli podezmlja na dve strane. Predsednik Srbije izjavio je da on i policija znaju ko je izvršio ubistvo i da su obojica ubijenih na Novom Beogradu imali veze sa pojednim državnim organima. Da li je to još jedan spin? "Aleksandar Vučić je predsednik ove zemlje i bitne su poruke koje stižu od predsednika države, ali na žalost mi godinama slušamo izlizane poruke kako će država da se obračuna sa kriminalom. O tome kako postoji saradnja kriminalaca i državnih organa, meni je Vučić rekao još 2016 . Tad mi je rekao za Kosmajca i da zna da neki ljudi u policiji rade za njega. Posle je neko govorio, da li Vučić ili ministar policije da kriminalci imaju saradnike u policiji. I posle toliko godina ponavljanja mi nemamo hapšenje ljudi iz policije zbog saradnje sa kriminalcima. Znači to su poruke koje su odavno rečene, koje lepo zvuče u javnosti, koje voli da čuje predsednik. Ono što je bizarno, jeste da su to ljudi koji su osam godina na vlasti u Srbiji, koji imaju apsolutnu moć nad policijom i meni je bizarno da ti ljudi posle toliko godina pričaju istu priču da kriminalci imaju iste ljude u policiji. Neke ljude znamo da još uvek rade u policiji, a sarađuju sa tim kriminalnim grupama. Znam sigurno da je jedan od njih Nenad Vučković Vučko, čovek koji je van svake sumnje povezan sa kriminalnim grupama. Mi smo se raspitivali u policiji da li je Unutrašnja kontrola ispitivala te veze policajaca sa kriminalom i dobili smo dogovor da se time niko nije bavio. Još tad se u vrhu vlasti pričalo da će se sklanjati policajci koji rade sa kriminalcima. I opet se priča o tome. Mislim da je to neozbiljno.  Predsednik je najavljivao hapšenja za ubistva, ali se to danas nije desilo. To nije njegov posao, ali on to isključivo radi zbog svog rejtniga. Vučić je najavio borbu protiv kriminala, a svi su to protumačili kao skrivenu poruku kavčanima da se smire i da ne prave haos, dok se policija ne obračuna sa svim saradnicima rivalskog škaljarskog klana. Ima li tu istine? "Tu ima neke logike. To nije jasno iz same Vučićeve izjave, ali ono šta ja gledam kroz sliku provladinih tabloida u zemlji. Nakon što predsednik države nešto neodređeno kaže, narednih dana po prvi put ikad, tabloidi su počeli da pišu o huliganima kavačkog klana. Kada smo mi pisali o njima onda su oni nas napadali zbog toga. Za tabloide su oni bili dobri momci, koje mi napadamo. Kada smo mi objavili da je to rat klanova više od godinu dana i kada smo oslikali tu navijačku grupu Janjičari koja je deo kavačkog klana i koja je dosta povezana sa državom. Dakle pričamo o ljudima koji su obezbeđivali inaguraciju predsednika. Predsednikov sin se druži sa njima. I kad smo mi to objavili, napali su nas tabloidi, posebno Srpski Telegraf, da su to dobri momci i da smo mi kriminalizovali sina predsednika države. Navijači bez ikakve krivčne prošlosti, njih su prali, a nas optuživali. Posle nekog vremena sad te ljude napadaju koje su branili od nas. Tako da nešto se tu desilo očigledno i zbog ponašanja tabloida Vučić je poslao poruku iz nekog razloga, ne znam tačno kog, tumačim da je ta poruka upućena njima. Kako komentarištete presudu Darku Šariću za šverc kokaina i kaznu koju je dobio_ Da li vam sve to izgledas kao uvod u njegov izlazak na slobodu?  " To je jaka presuda. Ne bih kritikovao jer je bilo jako teško doneti, dosta problema, opstrukcije, sa svih strana. Imali smo advokate, imali smo napade na tužilaštvo, mešanje BIA, na neki čudni način, sudija koji je advokatima dosta popuštao. Imali smo mnogo problema i kroz sve to, ovo presuda je dobra. U ovim okolnostim gde se kriminalci oslobađaju ovo je veliki uspeh i za tužilaštvo i sud". Dolazimo i do istupanja predsednika Višeg suda Aleksandra Stepanovića, koji je vama u intervjuu spomenuo da BIA preko tabloida instruira napade na njega. On je važio za čoveka koji je bio nekad u odličnim odnosima sa bivšim direktorom BIA Sašom Đorđevićem, otkud taj zaokret i serija napada predsednika i njegove mašinerije na njega? "Stepanović je rekao da sa Đorđevićem nije u dobrim odnosima poslednje tri godine, što nam je potvrđeno iz više izvora u pravosuđu.  Zašto je taj odnos pukao ne znamo, jer ni sudija Stepanović nije hteo o tome da govori. On još uvek odobrava BIA zahteve, ima tu zakonsku moć da odobrava prisluškivanje i praćenje, s tim da se on nalazi u čudnoj ulozi jer je on sad taj koji je na meti BIA. On je rekao da ga napadaju tabloidi po nalogu BIA što je meni, iz mog iskustva sasvim realno jer sam prošao kroz isto to. BIA sarađuje sa tabloidima preko kojih naručuje kampanje i vodi kampanje prema svima onima koje vlast vidi kao pretnju. Tako da ono što je rekao nije čudno. Malo je čudno da on optužuje BIA, a sa druge strane potpisuje toj BIA naloge za praćenje i prisluškivanje "To mu je funkcija po zakonu, s tim što njegov odgovor nije skrenuo pažnju javnosti, dok nije izneo konrketne podatke u našem intervjuu, to jest da je u aprilu primio 97 zahteva za praćenje, a da ih je više od pola odbio jer su bili neosnovani. Jako zanimljivo. To meni govori da praktično žele kontrolu nad nama. Od svih tema koje je Stepanović otvorio u poslednja dva dana na konferemcijama na predsednik se fokusirao na strane ambasade da je to ključni problem sa pravosuđem, a ne pritisak politike na pravosuđe odnosno izvršne vlasti na sudsku. "Kad sam ja pogledao intervju unazad mi nigde nismo napisali strane ambasade. On je rekao da je verovatno na meti BIA jer se viđa sa određenim međunarodnim subjektima. Kroz intervju vidi se da je mislio na organizacije koje pomažu u reformi pravosuđa s kojima sarađujemo. On nije rekao preko amabasade, on kao sud sarađuje sa međunarodnim organizacijama koje finansijski pomažu nenke projekte u pravosuđu. Kao što NGO funkcionišu. Tako su in nas napadali. A kad predsednik i tabloidi kažu da radiš sa stranim ambasadama ti si faktički otpisan na neki način. Ali isti taj predsednik se viđao sa stranim ambasadorima. To je običan populizam. On nije praktično prokometarisao neke ključne stvari, da mi nemamo nijedan krupan slučaj korupcije, to je ključna stvar intervjua, ali to je dosta jaka izjava kad stigne od predsednika suda, da ne postoji nijedan veliki slučaj korpupcije. Tužilaštvo se trudi da sve nas i Evropsku komisiju statistički prevari da izvode dosta hapšenja nekih sitinih činovnika da bi u masi izračunali broj. Kako kometarište seriju hapšenja lokalnih funkcionera, posle obraćenja predsednika? "Oni su se osetili prozvanim jer nemaju neki težak slučaj i masom hapšenjem sitinih igrača prave sitnu statistiku da se bore proitiv korupcije. To nema nikavu poentu. Dok nema nikavog značjnog hapšenja iz vlade vi nemate borbu protiv korupcije. Možete da hapsite pomoćnike minitara, činovnike, predsendike bivših ili sadašnjih opština, to nije to..Možete pola zemlje da strpate u zatvor, vi niste ništa suštinski uradili ako nemate neki veliki slučaj korupcije. A za te slučajeve se zna, a istraživački mediji su otkrili neverovatne slučajeve korupcije izneli dokaze, dokumentaciju da se desila korupcija, a tužilaštvo nije pokrenulo nijednu istragu ili proverilo navode. Mi smo objavili da se brat Siniše Malog bavi građevinom da je dobijao poslove kad je njegov brat bio gradonačelinik. Tu su još Krušik, Savamala, slučajevi koji su bitni i gde nijedan korak nije urađen. Ovo je koliko vidimo jasno iz izveštaja Evropske komisije da ta njihova statistika ne prolazi, jer na pitanju pravosuđa Evropska komisija nije spustila gard uprkos masovnim hapšenjima, nisu uspeli da im tu priču serviraju, a Evropska komisija pametno gleda šta se dešava.

----------------------------------------------------------

Datum: 14.11.2020 

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/vesti/biznis/tajnim-ugovorima-u-borbu-protiv-kriminala-i-korupcije/

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja Nenadićnabavkeprivatno partnerstvoSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Tajnim ugovorima u borbu protiv kriminala i korupcije - NOVA portal

Novci državni, a ugovori tajni. Plaćamo svi, a samo pojedini znaju za šta i koliko tačno. Ovako bi, najkraće, mogli da se opišu ugovori sa oznakom "tajno", koje Srbija sklapa najčešće putem međudržavnih sporazuma. Tako se prodavao NIS, tako je dolazio "Fijat", tako se gradi Beograd na vodi, tako je nastala Er Srbija, tako je pronađen strateški partner za PKB, tako se grade auto-putevi, tako se prave pruge, tako se, čak, kriju i detalji ugovora sklopljenog na javnom tenderu - za koncesiju za beogradski Aerodrom. Da nedorečenost i tajnost međunarodnih sporazuma predstavlja ozbiljan problem za zaštitu interesa države i građana, "koji nije samo stvar grešaka političara u prošlosti, već prakse koja se nastavlja", odavno je upozorila Transparentnost Srbije. Još u junu 2014. godine Transparentnost je, podsećajući na ugovor o prodaji NIS, za vreme vlade Mirka Cvetkovića, ukazala da i aktuelna vlada realizuje najveće projekte na osnovu međudržavnih, političkih dogovora, sa "klauzulama nedovoljno poznatim javnosti, a ne po načelima tržišnog nadmetanja i uz poštovanje strogih procedura javnih nabavki i javno - privatnih partnerstava". "Da problem bude još veći, za razliku od naftno-gasnog sporazuma sa Rusijom, koji je bio raspravljan u Skupštini i bio dostupan javnosti, za sadašnje velike investicione aranžmane, poput izgradnje "Beograda na vodi" i sporazuma o formiranju "Er Srbija", mnoge važne informacije nisu dostupne - u Skupštini se usvajaju uopšteni međudržavni sporazumi o zajedničkim projektima u široko definisanim oblastima, a konkretni ugovori i njihovo objavljivanje se samo najavljuju", isticala je Transparentnost pre šest godina. Do danas se ništa u tom smeru nije promenilo. Iako najavljuju "obračun sa mafijom" (predsednik Srbije, Aleksandar Vučić) i borbu protiv kriminala i korupcije (premijerka Ana Brnabić ), poslovi se i dalje sklapaju mimo tržišta, isključujući konkurenciju, direktno sa stranim partnerom, preko međudržavnih sporazuma. Nemanja Nenadić, programski direktor "Transparentnost Srbija", nedavno je za Nova.rs istakao da je kod nabavki koje idu mimo Zakona o javnim nabavkama, putem međudržavnih sporazuma, pre svega ugrožena - konkurencija.  Jer, takvi ugovori sprovode se tako da nadmetanja ili uopšte nema, ili se sprovode uz propisivanje uslova koji privileguju unapred odabranog ponuđača. Međudržavni sporazum o saradnji dve zemlje - Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, sklopljen je 2013. godine Prva investicija na osnovu ovog sporazuma bila je u tadašnji JAT, sada "Er Srbiju". Te godine prestao je da postoji JAT, nasledila ga je novoosnovana "Er Srbija" u kojoj je "Etihad airways" imao (i danas ima) manjinski udeo od 49 odsto, a Republika Srbija većinski, od 51 odsto. Sporazum je, 1. Avgusta 2013. u ime srpske strane potpisao Aleksandar Vučić kao potpredsednik Vlade. Finansijski detalji nisu bili poznati. Sve do godinu dana kasnije, dok BIRN nije obavio nacrt ugovora između Vlade Srbije i "Etihad airways" otkrivši da je za svoj udeo Srbija platila višestruko više u odnosu na partnera iz UAE. Danas, sedam godina kasnije, "Er Srbija" trpi posledice korona-krize, kao i svi avio-prevoznici na svetu. Međutim, i u periodu pre krize država je značajno subvencionisala ovu kompaniju. Podsetimo - država je Er Srbiji isplatila najmanje 200 miliona evra u periodu 2014-2018, što se vidi iz završnih računa kompanije dostupnih na APR. Aerodrom "Nikola Tesla", tada u državnom vlasništvu,  nacionalnom avioprevozniku otpisao je 67 miliona evra potraživanja od 2013. do 2015. godine. Kao što je Nova.rs već pisala, ostaje  nepoznato koliko je "Er Srbija" uštedela na gorivu za koje je tražila povlašćenu cenu od NIS-a, kao i koliko je "Etihad" naplatio srpskom prevozniku lizing aviona i posada, kao i održavanje letelica. "Er Srbija" je prošle godine ostvarila dobit od 1,12 milijardi dinara, ali je istovremeno, prema zvaničnim završnim računima, u 2019. na ime subvencija, donacija, dotacija i premija knjižila duplo veći prihod - 2,4 milijarde dinara. U 2018. su subvencije iznosile isto toliko. Kompanija je zajmila i tri kredita - dva, uzeta od ćerke firme Etihada, ukupne vrednosti 120,5 miliona dolara sa izuzetno visokim kamatama. I dalje je nepoznanica kako je "Er Srbija" uspela samostalno da vrati kredit od oko 58 miliona dolara ovog septembra. Drugi na naplatu dospeva iduće godine. A treći, od 40 miliona dolara, isto je pozajmica "Etihada" , koju je nacionalni prevoznik UAE pretvorio u vlasništvo od 49 odsto u "Er Srbiji". Danas se sve češće govori da bi Srbija mogla da povrati stoprocentno vlasništvo nad nacionalnim avioprevoznikom. Da li će država ubrzo ući u dokapitalizaciju "Er Srbije", što joj je omogućeno nedavno usvojenom uredbom - ostaje da se vidi. Temelji projektu "Beograd na vodi" postavljeni su takođe sklapanjem  Međudržavnog sporazuma o saradnji sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koji je potpisan 17. februara 2013. godine. Projekat izgradnje "Beograda na vodi" široj javnosti predstavio je Aleksandar Vučić zajedno sa predstavnikom građevinske kompanije "Emmar Properties" iz Dubaija. Nova kompanija "Eagle Hills" registrovana je u Emiratima. Najavljena vrednost investicija - tri milijarde dolara. Tada je najavljeno da će Eagle Hills izgraditi 1,85 miliona kvadrata stambenog, poslovnog prostora i prostora za zabavne sadržaje na čak 90 hektara. Biće izgrađeno ukupno 5.700 stambenih jedinica, poslovne zgrade, osam hotela sa 2.200 soba i najveći šoping centar na Balkanu. Preduzeće "Beograd na vodi" osniva se 24. jula 2014. godine (68 odsto vlasnik Belgrade Watrfront Capital Investment LLC iz Emirata, dok ostatak pripada Republici Srbije) "Prema ugovoru kojim se na teritoriji Beograda na vodi suspenduju domaći zakoni, arapska firma Eagle Hills ulaže 150 miliona evra i obezbeđuje, kako se navodi, kamatonosni zajam od 150 miliona evra. S druge strane, Srbija ulaže zemljište od 100 hektara, ima obavezu raščišćavanja celog područja i obavezu izgradnje infrastrukture. Poslovni plan je proglašen poslovnom tajnom preduzeća Beograd na vodi, u kom arapski investitor ima 68 odsto vlasništva, a država Srbija 32 posto", pokazuje analiza Insajdera. Uz priču o Beogradu na vodi vezuje se i bespravno rušenje u beogradskoj četvrti Savamali, u Hercegovačkoj ulici, u noći između 24. i 25 aprila 2016. godine - tada su maskirani muškarci bespravno porušili privatne objekate u ovom delu glavnog grada. Istraga o tome do danas nije pokrenuta. Ukupna vrednost poslovne imovine Beograda na vodi na kraju 2019. godine iznosila je nešto manje od 287 miliona evra, a sopstveni kapital tog privrednog društva svega 59,2 miliona evra. "S obzirom da su ukupne obaveze firme do kraja prošle godine dostigle 228 miliona evra, sledi da se napredak u izgradnji Beograda na vodi, počev od raščišćavanja lokacije, preko izgradnje infrastrukture, do gradnje pojedinih objekata, ne zasniva na finansijskim sredstvima većinskog vlasnika iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, već na kapitalu Grada Beograda", naveo je Miodrag Skulić, osnivač i direktor Instituta za ekonomsko-pravne ekspertize u autorskom tekstu za NIN. U petak, 30. oktobra otvoren je tržni centar u Beogradu na vodi. Prodajni centar od 300.000 kvadrata nikao je na lokaciji koja je, prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, nekada bila "najveći smećarnik". U martu 2018. godine Srbija sa francuskim "Vansijem" zaključuje ugovor o koncesiji za Aerodrom "Nikola Tesla" u Beogradu. Postupak je sproveden javno, "Vansi" je ponudio 501 milion evra za jednokratnu koncesionu naknadu, a predviđeno je i godišnje plaćanje koncesione naknade tokom 25 godina. Koncesionar se obavezao da će tokom tog perioda investirati 732 miliona evra. I to je, otprilike, sve što o koncesiji znamo. Francuski koncesionar operativno upravljanje Aerodromom preuzima krajem decembra iste godine. Do tada je trebalo, kako je najavljivano iz vrha vlasti, javnost da bude upoznata sa svim detaljima ugovora o koncesiji, što se ni do danas nije desilo. "Kada Vlada Srbije bude odlučila da ugovor o koncesiji nije poverljiv, on će biti potpuno javan", kratko je u maju ove godine na pitanje Nova.rs odgovorila tadašnja ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović. Zajedno sa ugovorom nije poznata ni studija opravdanosti ulaska u koncesiju, koja je javnosti trebalo da pokaže da je država zaista imala razlog da raspiše tender za ovakvu vrstu javno - privatnog partnerstva. Srbija i sa Kinom i sa Rusijom ima sklopljene međudržavne sporazume - kineska i ruska kompanija rade na izgradnji pruge Beograd-Budimpešta i to tako što kineskagradi dve deonice, a ruska jednu. Još je nepoznanica - čija će biti lokomotiva. Izgradnju Moravskog koridora pratile su priče da je tender raspisan za unapred poznatog investitora, koji je jedini mogao da odgovori zahtevima. Posao na izgradnji auto-puta E 761, na deonici Pojate-Preljina je, putem javnog poziva, dobio američko-turski konzorcijum Behtel-Enka, koji je bio jedini ponuđač.  Zanimljivo je da je prvo je sa Behtelom u oktobru 2018. potpisan memorandum o razumevanju o izgradnji Moravskog koridora,   a tek sledeće godine, u avgustu 2019. je raspisan tender na kojem je jedina ponuda stigla od - Behtela. Ugovor sa konzorcijumom u kojem je Behtel jedan od članova, potpisan je 5. decembra 2019. godine… Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook Twitter Instagram

----------------------------------------------------------

Datum: 14.11.2020 

Medij: novostiplus.info

Link: https://novostiplus.info/tajnim-ugovorima-u-borbu-protiv-kriminala-i-korupcije/

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Tajnim ugovorima u borbu protiv kriminala i korupcije

Novci državni, a ugovori tajni. Plaćamo svi, a samo pojedini znaju za šta i koliko tačno. Ovako bi, najkraće, mogli da se opišu ugovori sa oznakom "tajno", koje Srbija sklapa najčešće putem međudržavnih sporazuma. Tako se prodavao NIS, tako je dolazio "Fijat", tako se gradi Beograd na vodi, tako je nastala Er Srbija, tako je […]Svaka osma firma u Srbiji povećala broj zaposlenihDa nedorečenost i tajnost međunarodnih sporazuma predstavlja ozbiljan problem za zaštitu interesa države i građana, "koji nije samo stvar grešaka političara u prošlosti, već prakse koja se nastavlja", odavno je upozorila Transparentnost Srbije.Još u junu 2014. godine Transparentnost je, podsećajući na ugovor o prodaji NIS, za vreme vlade Mirka Cvetkovića, ukazala da i aktuelna vlada realizuje najveće projekte na osnovu međudržavnih, političkih dogovora, sa "klauzulama nedovoljno poznatim javnosti, a ne po načelima tržišnog nadmetanja i uz poštovanje strogih procedura javnih nabavki i javno - privatnih partnerstava"."Da problem bude još veći, za razliku od naftno-gasnog sporazuma sa Rusijom, koji je bio raspravljan u Skupštini i bio dostupan javnosti, za sadašnje velike investicione aranžmane, poput izgradnje "Beograda na vodi" i sporazuma o formiranju "Er Srbija", mnoge važne informacije nisu dostupne - u Skupštini se usvajaju uopšteni međudržavni sporazumi o zajedničkim projektima u široko definisanim oblastima, a konkretni ugovori i njihovo objavljivanje se samo najavljuju", isticala je Transparentnost pre šest godina.Do danas se ništa u tom smeru nije promenilo.Iako najavljuju "obračun sa mafijom" (predsednik Srbije, Aleksandar Vučić) i borbu protiv kriminala i korupcije (premijerka Ana Brnabić ), poslovi se i dalje sklapaju mimo tržišta, isključujući konkurenciju, direktno sa stranim partnerom, preko međudržavnih sporazuma.Nemanja Nenadić, programski direktor "Transparentnost Srbija", nedavno je za Nova.rs istakao da je kod nabavki koje idu mimo Zakona o javnim nabavkama, putem međudržavnih sporazuma, pre svega ugrožena - konkurencija.  Jer, takvi ugovori sprovode se tako da nadmetanja ili uopšte nema, ili se sprovode uz propisivanje uslova koji privileguju unapred odabranog ponuđača.Er SrbijaMeđudržavni sporazum o saradnji dve zemlje - Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, sklopljen je 2013. godinePrva investicija na osnovu ovog sporazuma bila je u tadašnji JAT, sada "Er Srbiju".Te godine prestao je da postoji JAT, nasledila ga je novoosnovana "Er Srbija" u kojoj je "Etihad airways" imao (i danas ima) manjinski udeo od 49 odsto, a Republika Srbija većinski, od 51 odsto.Foto:Shutterstock/Media_worksSporazum je, 1. Avgusta 2013. u ime srpske strane potpisao Aleksandar Vučić kao potpredsednik Vlade.Finansijski detalji nisu bili poznati. Sve do godinu dana kasnije, dok BIRN nije obavio nacrt ugovora između Vlade Srbije i "Etihad airways" otkrivši da je za svoj udeo Srbija platila višestruko više u odnosu na partnera iz UAE.Danas, sedam godina kasnije, "Er Srbija" trpi posledice korona-krize, kao i svi avio-prevoznici na svetu. Međutim, i u periodu pre krize država je značajno subvencionisala ovu kompaniju.Podsetimo - država je Er Srbiji isplatila najmanje 200 miliona evra u periodu 2014-2018, što se vidi iz završnih računa kompanije dostupnih na APR. Aerodrom "Nikola Tesla", tada u državnom vlasništvu,  nacionalnom avioprevozniku otpisao je 67 miliona evra potraživanja od 2013. do 2015. godine.Kao što je Nova.rs već pisala, ostaje  nepoznato koliko je "Er Srbija" uštedela na gorivu za koje je tražila povlašćenu cenu od NIS-a, kao i koliko je "Etihad" naplatio srpskom prevozniku lizing aviona i posada, kao i održavanje letelica."Er Srbija" je prošle godine ostvarila dobit od 1,12 milijardi dinara, ali je istovremeno, prema zvaničnim završnim računima, u 2019. na ime subvencija, donacija, dotacija i premija knjižila duplo veći prihod - 2,4 milijarde dinara. U 2018. su subvencije iznosile isto toliko.Kompanija je zajmila i tri kredita - dva, uzeta od ćerke firme Etihada, ukupne vrednosti 120,5 miliona dolara sa izuzetno visokim kamatama.I dalje je nepoznanica kako je "Er Srbija" uspela samostalno da vrati kredit od oko 58 miliona dolara ovog septembra. Drugi na naplatu dospeva iduće godine. A treći, od 40 miliona dolara, isto je pozajmica "Etihada" , koju je nacionalni prevoznik UAE pretvorio u vlasništvo od 49 odsto u "Er Srbiji".Danas se sve češće govori da bi Srbija mogla da povrati stoprocentno vlasništvo nad nacionalnim avioprevoznikom. Da li će država ubrzo ući u dokapitalizaciju "Er Srbije", što joj je omogućeno nedavno usvojenom uredbom - ostaje da se vidi.Beograd na vodiTemelji projektu "Beograd na vodi" postavljeni su takođe sklapanjem  Međudržavnog sporazuma o saradnji sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koji je potpisan 17. februara 2013. godine. Projekat izgradnje "Beograda na vodi" široj javnosti predstavio je Aleksandar Vučić zajedno sa predstavnikom građevinske kompanije "Emmar Properties" iz Dubaija. Nova kompanija "Eagle Hills" registrovana je u Emiratima.Foto: Vesna Lalić/Nova.rsNajavljena vrednost investicija - tri milijarde dolara.Tada je najavljeno da će Eagle Hills izgraditi 1,85 miliona kvadrata stambenog, poslovnog prostora i prostora za zabavne sadržaje na čak 90 hektara. Biće izgrađeno ukupno 5.700 stambenih jedinica, poslovne zgrade, osam hotela sa 2.200 soba i najveći šoping centar na Balkanu.Preduzeće "Beograd na vodi" osniva se 24. jula 2014. godine (68 odsto vlasnik Belgrade Watrfront Capital Investment LLC iz Emirata, dok ostatak pripada Republici Srbije)"Prema ugovoru kojim se na teritoriji Beograda na vodi suspenduju domaći zakoni, arapska firma Eagle Hills ulaže 150 miliona evra i obezbeđuje, kako se navodi, kamatonosni zajam od 150 miliona evra. S druge strane, Srbija ulaže zemljište od 100 hektara, ima obavezu raščišćavanja celog područja i obavezu izgradnje infrastrukture. Poslovni plan je proglašen poslovnom tajnom preduzeća Beograd na vodi, u kom arapski investitor ima 68 odsto vlasništva, a država Srbija 32 posto", pokazuje analiza Insajdera.Uz priču o Beogradu na vodi vezuje se i bespravno rušenje u beogradskoj četvrti Savamali, u Hercegovačkoj ulici, u noći između 24. i 25 aprila 2016. godine - tada su maskirani muškarci bespravno porušili privatne objekate u ovom delu glavnog grada.Istraga o tome do danas nije pokrenuta.Ukupna vrednost poslovne imovine Beograda na vodi na kraju 2019. godine iznosila je nešto manje od 287 miliona evra, a sopstveni kapital tog privrednog društva svega 59,2 miliona evra.Foto: Vesna Lalić/Nova.rs"S obzirom da su ukupne obaveze firme do kraja prošle godine dostigle 228 miliona evra, sledi da se napredak u izgradnji Beograda na vodi, počev od raščišćavanja lokacije, preko izgradnje infrastrukture, do gradnje pojedinih objekata, ne zasniva na finansijskim sredstvima većinskog vlasnika iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, već na kapitalu Grada Beograda", naveo je Miodrag Skulić, osnivač i direktor Instituta za ekonomsko-pravne ekspertize u autorskom tekstu za NIN.U petak, 30. oktobra otvoren je tržni centar u Beogradu na vodi. Prodajni centar od 300.000 kvadrata nikao je na lokaciji koja je, prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, nekada bila "najveći smećarnik".Koncesija za AerodromU martu 2018. godine Srbija sa francuskim "Vansijem" zaključuje ugovor o koncesiji za Aerodrom "Nikola Tesla" u Beogradu.Postupak je sproveden javno, "Vansi" je ponudio 501 milion evra za jednokratnu koncesionu naknadu, a predviđeno je i godišnje plaćanje koncesione naknade tokom 25 godina. Koncesionar se obavezao da će tokom tog perioda investirati 732 miliona evra.I to je, otprilike, sve što o koncesiji znamo.Foto: Goran Srdanov/Nova.rsFrancuski koncesionar operativno upravljanje Aerodromom preuzima krajem decembra iste godine. Do tada je trebalo, kako je najavljivano iz vrha vlasti, javnost da bude upoznata sa svim detaljima ugovora o koncesiji, što se ni do danas nije desilo."Kada Vlada Srbije bude odlučila da ugovor o koncesiji nije poverljiv, on će biti potpuno javan", kratko je u maju ove godine na pitanje Nova.rs odgovorila tadašnja ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović.Zajedno sa ugovorom nije poznata ni studija opravdanosti ulaska u koncesiju, koja je javnosti trebalo da pokaže da je država zaista imala razlog da raspiše tender za ovakvu vrstu javno - privatnog partnerstva.Putevi i prugeSrbija i sa Kinom i sa Rusijom ima sklopljene međudržavne sporazume - kineska i ruska kompanija rade na izgradnji pruge Beograd-Budimpešta i to tako što kineskagradi dve deonice, a ruska jednu. Još je nepoznanica - čija će biti lokomotiva.Izgradnju Moravskog koridora pratile su priče da je tender raspisan za unapred poznatog investitora, koji je jedini mogao da odgovori zahtevima.Posao na izgradnji auto-puta E 761, na deonici Pojate-Preljina je, putem javnog poziva, dobio američko-turski konzorcijum Behtel-Enka, koji je bio jedini ponuđač. Zanimljivo je da je prvo je sa Behtelom u oktobru 2018. potpisan memorandum o razumevanju o izgradnji Moravskog koridora,   a tek sledeće godine, u avgustu 2019. je raspisan tender na kojem je jedina ponuda stigla od - Behtela. Ugovor sa konzorcijumom u kojem je Behtel jedan od članova, potpisan je 5. decembra 2019. godine…Pratite nas i na društvenim mrežama:Facebook 

----------------------------------------------------------

Datum: 14.11.2020 

Medij: N1

Rubrika: Dnevnik/N1

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: UN traže objašnjenje od Srbije

Spiker:UN i specijalni izvestitelj za zaštitu ljudskih prava u borbi protiv terorizma od Vlade Srbije su zatražili obrazloženje zbog toga što je u julu ove godine Uprava za sprečavanje pranja novca od banaka u Srbiji zatražila uvid u fiansijske trensakcije najmanje 37 organizacija ili udruženjao kaoi dvadest pojedinaca. Takav potez ocenjen je kao vrsta pristiska na deo javnosti koji ukazuje na korupciju u redovima vlasti ,političku torturu ili kršenje ljudskih prava. UN traže da obrazloženje bude dostavljeno u narednih 60 dana. Fanula Niolin,specijalna izvestiljka UNa:Suštinski razlog zbog koga smo se obratili i vlastima Srbije za finansiranje nevladinog sektora i medija. To međutim ističe i na njihovo pravo na izražavanje u političkom smislu. Pravo na političku participaciju ,da raspolažu bankovnim računima koji neće podleći nikakvim restrikcijama. Kao i na pravo da znaju kakve informacije, obaveštajne podatke i krivične postupke imaju ili vode protiv njih. Sve što sam nevela važi za sve entitete uključene u ovu priču. Tako pripadnike nevladinog sektora ,medije i pojedince,S druge strane milsim da je izrazito značajno suprostaviti se finansiranje terorizma .Međutum kada se vlade odluče na zloupotrebe zakonskih rešenja kako bi se obračunavale sa neistomišljenicima ili targetiranje ljudi sa čijim mišljenje nisu saglasne time ne samo da se podriva globalna borba protiv terorizma već i osnova koja sprečava primenu nasilja u mnogim društvima. Vladavina zakona,poštovaje ljudskih prava i primena demokratije. 

----------------------------------------------------------

Datum: 14.11.2020 

Medij: Nova S

Rubrika: Pregled dana/Nova S

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Tajnim ugovorima u borbu protiv kriminala i korupcije

Novci državni, a ugovori tajni. Plaćamo svi, a samo pojedini znaju za šta i koliko tačno. Ovako bi, najkraće, mogli da se opišu ugovori sa oznakom "tajno", koje Srbija sklapa najčešće putem međudržavnih sporazuma. Da nedorečenost i tajnost međunarodnih sporazuma predstavlja ozbiljan problem za zaštitu interesa države i građana, “koji nije samo stvar grešaka političara u prošlosti, već prakse koja se nastavlja”, odavno je upozorila Transparentnost Srbije.Na ovu temu govorio je Zlatko Minić i novinarka BIRN-a Ana Ćurin.

----------------------------------------------------------