Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 16.11.2020 

Medij: Danas      Strana: 5

Rubrika: Društvo

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Zagorka Dolovac: Deo medija vodi negativnu kampanju protiv tužilaštva

 Republička javna tužiteljka negirala navode predsednika Višegsuda o lošem radu

Zagorka Dolovac: Deo medija vodi negativnu kampanju protiv tužilaštva

 Beograd - Republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac izjavila je za Novosti od nedelje da nikada nije idealizovala stanje u Srbiji, a komentare predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića koje je izneo u intervjuu za KRIK ocenila neprimerenim, posebno one kojima se neutemeljeno i paušalno ocenjuje rad celokupnog tužilaštva.

Za Stepanovićevu izjavu da je za nju „Srbija skandinavska zemlja blagostanja", u kojoj bezmalo nema kriminala, već „samo cveta cveće", ona je rekla da joj se ćini da je taj deo intervjua sudije Stepanovića deo medija namerno izvukao i maliciozno eksploatisao u okviru negativne kampanje koju vode protiv javnog tužilaštva, zarad navodnog interesa javnosti i novinarskog profesionalizma.

„Ne mogu se oteti utisku da je reč o namernom potkopavanju krivičnopravnog sistema u zemlji zarad određenih interesa, bilo da su oni privatni ili politički", rekla jeZagorka Dolovac.

Za izjavu Stepanovića da nijedan slućaj visoke korupcije nije otišao iz tužilaštva u sud, ona je rekla da ta izjava nestoji.

Prema podacima Republičkog javnog tužilaštva, od 1. marta 2018. do 30. juna 2020, odnosno od osnivanja posebnih odeljenja za suzbijanje korupcije pri četiri viša javna tužilaštva, ta odeljenja obradila su više od 24.000 krivičnih prijava, podnela optužne akte protiv 2.163 okrivljena, a sudovi su doneli osuđujuće presude protiv 1.295 lica i samo 39 oslobađajućih, navela je Dolovac.

Ona je rekla da se ne slaže da krivični postupci dugo traju i da je jedna analiza pokazala čak da je od momenta uvođenja tzv. tužilačke istrage prosečno vreme predistražnih i istražnih radnji sa godinu i više dana spalo na šest meseci.

Govoreči o rad specijalizovanih tužilaštava za organizovani kriminal i ratnezločine, ona je navela da su tužilaštvu za organizovani kriminal tokom 2019. podnete krivične prijave protiv 161 osobe, od kojih su 64 optužene, i to 32, dakle 50 odsto, za krivična dela upravo „visoke" korupcije, s obzirom na to da su okrivljeni bili izabrana, imenovana ili postavljena lica, ili je vrednost imovinske koristi bila preko 200 miliona dinara.

Zagorka Dolovac je istakla da predstoji i jačanje borbe J protivorganizovanih krimi- I nalnih grupa i tzv. kriminal- I nih klanova, posebno onih " iz inostranstva koji su prisutni u Srbiji. Za navode novinarskih udruzenja

da raste broj napada na kolege, ona je rekla da prema evidencijama tužilaštava broj fizičkih napada na novinare i ugrožavanje njihove bezbednosti u stvarnosti značajno opada, dok se na društvenim mrežama zadržava na nivou između 30 i 50 slučajeva godišnje, s tim da nije zabeleženo dasuseti „virtuelni napadi" pretvorili u „realne".

„Zadovoljna sam jer broj nepoznatih učinilaca drastično pada, da bi ove godine do septembra, od 31

prijavljenog slucaja samo u i jednom potencijalni učinilac za sada ostao nepo-I znat. Do kraja godine biče doneto novoopšteobavezno uputstvo, kojim će reakcija tužilaštava biti još brža i stroža", rekla je Zagorka Dolovac.

----------------------------------------------------------

Datum: 16.11.2020 

Medij: Dnevnik      Strana: 1,9

Rubrika: Sudska hronika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: „Vihor” najčešće lovi ubice i kriminalce

 „Vihor” najčešće lovi ubice i kriminalce

Nakon prošlonedeljnog ubistva Vedrana Repčića u Beogradu policija je pokrenula akciju “Vihor” i krenula u potragu za ubicom, za kojim još je nepoznato.

Policija posle nekog zločina uvek započinje akciju potrage za ubicom, a nekim operacijama se daju i kodni nazivi. „Aurora”, „Grom”, „Vihor”, „Skener”, „Rezač”... samo su neka od imena koja kriju nazive policijskih akcija, istraga i hapšenja kriminalaca.

To su svojevrsne šifre, takozvani policijski žargon, koji inspektori koriste prilikom komunikacije u svakodnevnom radu na određenom slučaju. Te šifre ne biraju se slučajno. Za razliku od zapadnoevropskih zemalja, u kojima se imena akcija šifruju kompjuterski, srpska policija koristi specifičnosti akcije koju vodi.

Akcije službi za borbu protiv raznih oblika kriminala, ali i pravosudni slučajevi u mnogobrojnim aferama imaju svoja imena: nekada maštovita i simbolična, nekada konkretna - i usmerena prema vrsti kriminala koji otkriva.

- Davanje kodnih naziva akcijama uobičajen je postupak policijskih službi u gotovo celom svetu pa ni mi nismo izuzetak rekao je ranije za „Dnevnik” bivši pripadnik Savezne državne bezbednosti Božidar Spasić. - Nazive određuje uglavnom načelnik ili rukovodilac operacije koji neposredno s timom radi na pripremi hapšenja, i oni su poznati smo policijski operativcima. Imena se daju uglavnom na osnovu onoga šta se želi tom akcijom postići, a nastoji se da nazivi budu što udarniji.

Najveća akcija u istoriji srpske policije, pod operativnim nazivom „Sablja”, verovatno je krštena tako jer je imala za cilj da u korenu saseče organizovani kriminal na ovim prostorima. „Sablja” je usledila 2003. godine, posle ubistva tadašnjeg premijera Srbije Zorana Binđića.

Akcija „Grom”, koju je policija sprovela u dva navrata početkom i krajem decembra 2013. protiv dilera droge, asocirala je na munjevitu akciju u kojoj je uhapšeno nekoliko stotina narko - dilera.

Policajci koji „kopaju” po kompjuterskim podacima i papirima uglavnom „skeniraju”, dok inspektori i operativci koji jure kriminalce „seku” i „režu”. Pretpostavlja se da je po tome ime dobila i jedna od najopsežnijih akcija u borbi protiv korupcije i finansijskog kriminala, u javnosti poznata kao „Rezač”, izvedena krajem decembra 2015. godine kada je uhapšeno 80 ljudi.

Kriminalci ponekad imaju svoje insajdere u policiji pa je zbog toga, smatraju stručnjaci, dobro dati neki neutralan naziv akciji, da se ne bi moglo predvideti koga nadležni istražuju. U jesen 2009. izvršen je veliki udar na narko - bande nazvan „Morava”, kada je tokom jedne noći pohapšeno je više od 650 dilera droge.

- Ne radi se po šablonu i ne postoji šifrarnik ili spisak imena akcija. Po završetku jedne akcija policija strogo vodi računa o tome da se jednom korišćena šifra ne ponovi u novoj operaciji. Međutim, ako je u pitanju nastavak i reč je o istoj grupi i kriminalnom delu, onda se samo dodaje redni broj. Svako otkrivanje šifrovanog imena znači da je operacija provaljena i samim tim propala, te da se moraju se ponovo sprovesti i dati novi kod ukazuje Božidar Spasić.

Iako važi nepisano pravilo da se ista šifra ne ponavlja za određene akcije, u praksi je to drugačije, pa imamo slučaj da je do sada najviše puta nekoj akciji davano ime “Vihor”. Takva akcija naređuje se u situacijama kada su u pitanju veliki događaji koji zahtevaju hitno delovanje, pri čemu svaka patrola zna šta u tom trenutku treba da uradi, ko blokira mostove, autobuske i železničke stanice, izlaze iz grada i svaki sličan korak... Prvi put „Vihor” je pokrenut posle ubistva visokog policijskog funkcionera Radovana Stojičića Badže 11. aprila 1997. godine. Ubistvo Stojičića i dalje je nerasvetljeno. Ista akcija usledila je i posle likvidacije ministra odbrane Pavla Bulatovića u februaru 2000, ali ni počinilac ovog zločina nije pronađen. „Vihor” je pokrenut posle trostrukog ubistva u „Interkontinentalu” kada je među ubijenima bio i Željko Ražnatović Arkan. Potom je aktiviran i posle ubistva generala Boška Buhe, pokušaja ubistva Ljubiše Buhe Čumeta, dizanja u vazduh njegove firme „Difens roud”, kao i posle likvidacija Sredoja Šljukića Šljuke i Jovana Guzijana Cunera. Svi ovi događaji su rasvetljeni tek kasnije tokom policijske akcije „Sablja”.

„Vihor” je bio na snazi i nekoliko sati posle ubistva premijera Zorana Binđića, 12. marta 2003. godine kada su blokirane sve važnije saobraćajnice, kao i aerodrom, ali niko od onih kojima je kasnije suđeno tada nije otkriven. I posle ubistva svedoka saradnika Zorana Vukojevića Vuka 3. juna 2006. pokrenut je „Vihor”. Zabeleženo je da je trajao više od osam sati. Ubice su ipak uhapšene tek nekoliko godina kasnije, a utvrđeno je da su se za vreme policijske akcije krili u kući braće Aleksandra i Miloša Simovića na svega stotinak metara od mesta gde je pronađeno telo Vukojevića.

„Vihor” je aktiviran i posle pokušaja ubistva biznismena Milana Beka, a desetak meseci kasnije uhapšena je prva osumnjičena osoba, zahvaljujući operativnom radu.

Počelo od Arčibalda Rajsa

Davanje naziva policijskim akcijama u Srbiji počelo je 1921. godine. Tu praksu kod nas je uveo švajcarski kriminolog Arčibald Rajs, koga mnogi smatraju rodonačelnikom moderne srpske policije. Kao prvi direktor policijske škole, Rajs je generacijama učenika u Srbiji prenosio svoja iskustva s Univerziteta u Lozani.

Tito postao Goran

Kao pripadnik Savezne državne bezbednosti, Božidar Spasić se seća i vremena delovanja ŠUP-a.

- U vreme bolesti predsednika SFRJ Josipa Broza Tita osamdesetih, Savezna služba Državne bezbednosti formirala je grupu pod operativnim imenom „Jedinstvo”. To je značilo da je i posle Titove smrti trebalo očuvati jedinstvo... Za Josipa Broza šifra je bila „Goran”. U operativnim depešama, koje smo razmenjivali, za Tita je tokom bolesti bilo: „’Goranu’ je danas gore” ili „Nema promena kod Torana”’ - kaže Božidar Spasić.

----------------------------------------------------------

Datum: 16.11.2020 

Medij: Informer      Strana: 11

Rubrika: Vesti

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: 1.295

1.295  osoba osuđeno je u Srbiji od 1. marta 2018. do 30. juna ove godine za dela iz oblasti korupcije

----------------------------------------------------------

Datum: 16.11.2020 

Medij: Srpski telegraf      Strana: 1,6

Rubrika: Vesti

Autori: EKIPA SRPSKOG TELEGRAFA

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije/Korupcija

Naslov: PRIMA POLA MILIONA, A NE RADI NIŠTA

 EKIPA SRPSKOG TELEGRAFA

PRIMA POLA MILIONA, A NE RADI NIŠTA

 Predsednik Višeg suda u Beogradu zarađuje enormne sume po čakčetiriosnova, alisvojaprimanja krije kao zmija noge. Naime, iako je javni fimkcioner, podaci o imovinskom stanju Aleksandra Stepanoviča vode se kao tajni u Agenciji zaborbu protiv korupcije. Onto obrazlažebezbednosnim razlozima(?!), alije istinapotpuno drugačija - ne želi da se vidi koliko inkasira svakog meseca. Stepanović, započetak, prima platu kao predsednik Višeg suda. Uz to, kako namje potvrđeno, sebe je postavio u veće posebnog odeljenja koje se bavi organizovanim kriminalom, gde se plate množe sa dvaiako u ratu tog odeljenja uopšte ne učestvuje. Dalje, Stepa, kako voli da ga zovu, predsednik je Upravnog odbora Pravosudne akademije i, konačno, zarađuje i kao sudija Vrhovnog kasacionog suda (za to mesečno dobija više od 200.000 dinara). Srpski telegraf poslao je preko Višeg suda Stepanoviću pitanje koliko ukupno iznose njegova mesečna primanja. Nikakav odgovor, međutim, nismo dobili iako nam je pre toga odgovarao (na ovaj ili onaj način, jednom i otvo renim pretnjama) na sva pitanj a.

 ČUDNIRAZLOZI

Koliko mesečno Stepanović stavi u džep, teško je proceniti, kažu sagovornici iz pravosuđa. Ipak, slažu se da to ne može biti manje od 500.000-600.000 dinara, s obzirom na sve ove fimkcije.

- Simptomatično je da su podaci u Agenciji za borbu protiv korupcije u njegovom slučaju tajni, a za mnogo bitnije funkcionere javni. Toštoonpriča da bimu b i

la ugrozena bezbednost kad bi se znalo koliko zarađuje čista je besmislica. Razlozi što krije primanjaočigledno sudrugeprirode - rekao nam je jedan od sudija iz Stepanovićevog Višeg suda. U isto vreme pak Stepanović celoj državi drži lekcije. U intervjuu za KŠK opleo je tako po tužilaštvu, policiji, vrhu države... Za stanje u pravosuđu krivi su svi, osimnjega. Posebno je prozvao republičkog javnog Zagorku Dolovac. Ona mujejuče žestoko uzvratila: - Komentare su d i j e Stepanovića sm a

tram neprimerenim, posebno one kojima se neutemeljeno i paušalno ocenjuje rad celokupnogtužilaštva. Sudskizvaničnici nisu ti kojima se na osnovu zako na podnosi izveštaj o našem radu, već je to Narodna skupština. Uz to, analize rada pravosuđa od strane domaćih i međunarodnih institucija pokazuju da su problemi, posebno s trajanjem postupaka i donošenjem odluka,

pre vezani za sudove nego zatužilaštva, štoje sudija Stepanović zaboravio dapomene - poMopila je Zagorka Dolovac, predsednika Višeg suda, u razgovoru za Večernje novosti. LOŠA STATISTIKA

A da je upravo tako kako ona kaže, svedoče i zvanični podaci koje je naš list već objavljivao gotovo 600 odluka Višeg sudau Beogradu za samo godinu dana ukinuo je Apelacioni sud. Iz zvaničnog izveštaja Vrhovnog kasacionog suda vidi se da je samo tokom prošle godine pala čak 591 odluka Višeg suda. Procentualno, svaka šesta. Statistika drugih sudova istog ranga neuporedivo je bolja. Tako je ukinuto 10,86 odstopresudavranjskog suda, 11 odsto presuda zaječarskog, 5,47 odsto Višeg suda u Kraljevu, tri odsto niškog i tako dalje.

7ažtitin UHminalnft ©Kao predsednik Višeg suda,

Aleksandar Stepanović

ovlašćen je da odLučuje, po zahtevu BIA, ko može da bude prisluškivan. Kako se pohvalio u intervjuu za KRIK, on je odbio poLovinu takvih zahteva (44 od 97). To, međutim, kako upozoravaju sagovornici iz pravosuđa, nije za pohvalu jer takvom

očiglednom opstrukcijom

Stepanović ne štiti

prava nekih običnih građana, već omogućava da kriminaLci i

mafijaši vršLjaju bez opasnosti

da budu

uhvaćeni.

Za šta sve dobija novac 1. Predsednik Višeg suda u Beogradu

  1. Postavio sebe za člana veća posebnog odeljenja Višeg suda

koje se bavi organizovanim kriminalom. Tamo se zarade množe s koeficijentom dva

  1. Predsednik Upravnog odbora Pravosudne akademije 4. Sudija Vrhovnog kasacionog suda

----------------------------------------------------------

Datum: 15.11.2020 

Medij: rtv.rs

Link: http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/dolovac-negativna-kampanja-vodi-se-protiv-javnog-tuzilastva_1179101.html

Autori: Redakcija

Teme: Sukob interesa

Naslov: Dolovac: Negativna kampanja vodi se protiv javnog tužilaštva

Republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac izjavila je za Novosti od nedelje da nikada nije idealizovala stanje u Srbiji, a komentare predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića koje je izneo u...BEOGRAD - Republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac izjavila je za Novosti od nedelje da nikada nije idealizovala stanje u Srbiji, a komentare predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića koje je izneo u intervjuu za KRIK ocenila neprimerenim, posebno one kojima se neutemeljeno i paušalno ocenjuje rad celokupnog tužilaštva.Za Stepanovićevu izjavu da je za nju "Srbija skandinavska zemlja blagostanja", u kojoj bezmalo nema kriminala, već "samo cveta cveće", ona je rekla da joj se čini da je taj deo intervjua sudije Stepanovića deo medija namerno izvukao i maliciozno eksploatisao u okviru negativne kampanje koju vode protiv javnog tužilaštva, zarad navodnog interesa javnosti i novinarskog profesionalizma. "Ne mogu se oteti utisku da je reč o namernom potkopavanju krivično-pravnog sistema u zemlji zarad određenih interesa, bilo da su oni privatni ili politički", rekla je Zagorka Dolovac. Za izjavu Stepanovića da nijedan slučaj visoke korupcije nije otišao iz tužilaštva u sud, ona je rekla da ta izjava ne stoji. Prema podacima Republičkog javnog tužilaštva, od 1. marta 2018. do 30. juna 2020, odnosno od osnivanja posebnih odeljenja za suzbijanje korupcije pri četiri viša javna tužilaštva, ta odeljenja obradila su više od 24.000 krivičnih prijava, podnela optužne akte protiv 2.163 okrivljena, a sudovi su doneli osuđujuće presude protiv 1.295 lica i samo 39 oslobađajućih, navela je Dolovac. Ona je rekla da se ne slaže da krivični postupci dugo traju i da je jedna analiza pokazala čak da je od momenta uvođenja tzv. tužilačke istrage prosečno vreme predistražnih i istražnih radnji sa godinu i više dana spalo na šest meseci. Govoreći o rad specijalizovanih tužilaštava za organizovani kriminal i ratne zločine, ona je navela da su tužilaštvu za organizovani kriminal tokom 2019. podnete krivične prijave protiv 161 osobe, od kojih su 64 optužene, i to 32, dakle 50 odsto, za krivična dela upravo "visoke" korupcije, s obzirom na to da su okrivljeni bili izabrana, imenovana ili postavljena lica, ili je vrednost imovinske koristi bila preko 200 miliona dinara. Zagorka Dolovac je istakla da predstoji i jačanje borbe protiv organizovanih kriminalnih grupa i tzv. kriminalnih klanova, posebno onih iz inostranstva koji su prisutni u Srbiji. "Međunarodna saradnja će biti jedan od ključnih resursa koje ćemo iskoristiti u tu svrhu i na tom planu već aktivno radimo. Republičko javno tužilaštvo će u narednom periodu pojačati kontrolu rada nižih javnih tužilaštava. Tokom 2021. možemo očekivati i kadrovske promene u okviru tužilaštva", najavila je Dolovac. Za navode novinarskih udruženja da raste broj napada na kolege, ona je rekla da prema evidencijama tužilaštava broj fizičkih napada na novinare i ugrožavanje njihove bezbednosti u stvarnosti značajno opada, dok se na društvenim mrežama zadržava na nivou između 30 i 50 slučajeva godišnje, s tim da nije zabeleženo da su se ti "virtuelni napadi" pretvorili u "realne". "Zadovoljna sam jer broj nepoznatih učinilaca drastično pada, da bi ove godine do septembra, od 31 prijavljenog slučaja samo u jednom potencijalni učinilac za sada ostao nepoznat. Do kraja godine biće doneto novo opšte obavezno uputstvo, kojim će reakcija tužilaštava biti još brža i stroža", rekla je Zagorka Dolovac. Na pitanje o krivičnim prijavama koje su protiv nje podneli pojedini lideri opozicije, Zagorka Dolovac je ukazala da su krivične prijave odmah prosleđene nadležnim javnim tužilaštvima i da nema druge informacije, s obzirom na to da bi njeno interesovanje predstavljalo sukob interesa. Na pitanje da je to vidi kao pritisak, ona je rekla da na pritiske ne reaguje, a upitana ima li pritisaka vlasti kaže da princip podele vlasti podrazumeva dinamičan odnos, u kom grane vlasti imaju određena očekivanja jedna od druge. "Ta očekivanja su ponekad opravdana, a ponekad ne. Poštovanje i pravilna primena zakona je jedini način da se određene sporne situacije razreše i izbegne njihovo eventualno nastavljanje ili ponavljanje", ocenila je Zagorka Dolovac.   

----------------------------------------------------------

Datum: 15.11.2020 

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/dolovac-neutemeljene-i-pausalne-ocene-stepanovica-o-rada-celokupnog-tuzilastva/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Sukob interesa

Naslov: Dolovac: Neutemeljene i paušalne ocene Stepanovića o rada celokupnog tužilaštva

Republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac izjavila je za Novosti od nedelje da nikada nije idealizovala stanje u Srbiji, a komentare predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksanda Stepanovića koje je izneo u intervjuu za KRIK  ocenila neprimerenim, posebno one kojima se neutemeljeno i paušalno ocenjuje rad celokupnog tužilaštva.Za Stepanovićevu izjavu da je za nju "Srbija skandinavska zemlja blagostanja", u kojoj bezmalo nema kriminala, već "samo cveta cveće", ona je rekla da joj se čini da je taj deo intervjua sudije Stepanovića deo medija namerno izvukao i maliciozno eksploatisao u okviru negativne kampanje koju vode protiv javnog tužilaštva, zarad navodnog interesa javnosti i novinarskog profesionalizma. "Ne mogu se oteti utisku da je reč o namernom potkopavanju krivično-pravnog sistema u zemlji zarad određenih interesa, bilo da su oni privatni ili politički", rekla je Zagorka Dolovac. Za izjavu Stepanovića da nijedan slučaj visoke korupcije nije otišao iz tužilaštva u sud, ona je rekla da ta izjava ne stoji. Prema podacima Republičkog javnog tužilaštva, od 1. marta 2018. do 30. juna 2020, odnosno od osnivanja posebnih odeljenja za suzbijanje korupcije pri četiri viša javna tužilaštva, ta odeljenja obradila su više od 24.000 krivičnih prijava, podnela optužne akte protiv 2.163 okrivljena, a sudovi su doneli osuđujuće presude protiv 1.295 lica i samo 39 oslobađajućih, navela je Dolovac. Ona je rekla da se ne  slaže da krivični postupci dugo traju i da je jedna analiza pokazala čak da je od momenta uvođenja tzv. tužilačke istrage prosečno vreme predistražnih i istražnih radnji sa godinu i više dana spalo na šest meseci. Govoreći o rad specijalizovanih tužilaštava za organizovani kriminal i ratne zločine, ona je navela da su tužilaštvu za organizovani kriminal tokom 2019. podnete krivične prijave protiv 161 osobe, od kojih su 64 optužene, i to 32, dakle 50 odsto, za krivična dela upravo "visoke" korupcije, s obzirom na to da su okrivljeni bili izabrana, imenovana ili postavljena lica, ili je vrednost imovinske koristi bila preko 200 miliona dinara. Zagorka Dolovac je istakla da predstoji i jačanje borbe protiv organizovanih kriminalnih grupa i tzv. kriminalnih klanova, posebno onih iz inostranstva koji su prisutni u Srbiji. "Međunarodna saradnja će biti jedan od ključnih resursa koje ćemo iskoristiti u tu svrhu i na tom planu već aktivno radimo. Republičko javno tužilaštvo će u narednom periodu pojačati kontrolu rada nižih javnih tužilaštava. Tokom 2021. možemo očekivati i kadrovske promene u okviru tužilaštva", najavila je Dolovac. Za navode novinarskih udruženja da raste broj napada na kolege, ona je rekla da prema evidencijama tužilaštava broj fizičkih napada na novinare i ugrožavanje njihove bezbednosti u stvarnosti značajno opada, dok se  na društvenim mrežama zadržava na nivou između 30 i 50 slučajeva godišnje, s tim da nije zabeleženo da su se ti "virtuelni napadi" pretvorili u "realne". "Zadovoljna sam jer broj nepoznatih učinilaca drastično pada, da bi ove godine do septembra, od 31 prijavljenog slučaja samo u jednom potencijalni učinilac za sada ostao nepoznat. Do kraja godine biće doneto novo opšte obavezno uputstvo, kojim će reakcija tužilaštava biti još brža i stroža", rekla je Zagorka Dolovac. Na pitanje o krivičnim prijavama koje su protiv nje podneli pojedini lideri opozicije, Zagorka Dolovac je ukazala  da su krivične prijave odmah prosleđene nadležnim javnim tužilaštvima i da nema druge informacije, s obzirom na to da bi njeno interesovanje predstavljalo sukob interesa. Na pitanje da je to vidi kao pritisak, ona je rekla da na pritiske ne reaguje, a upitana ima li pritisaka vlasti kaže da princip podele vlasti podrazumeva dinamičan odnos, u kom grane vlasti imaju određena očekivanja jedna od druge. "Ta očekivanja su ponekad opravdana, a ponekad ne. Poštovanje i pravilna primena zakona je jedini način da se određene sporne situacije razreše i izbegne njihovo eventualno nastavljanje ili ponavljanje", ocenila je Zagorka Dolovac. Aleksandar Stepanović, Tužilaštvo, Zagorka Dolovac 

----------------------------------------------------------

Datum: 15.11.2020 

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/hronika/dolovac-predstoji-nam-jacane-borbe-protiv-kriminalnih-grupa-15-11-2020

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Dolovac: Predstoji nam jačanje borbe protiv kriminalnih grupa

Naslovna strana Hronika 15.11.2020 • 13:22 13:22Izvor: TanjugBEOGRAD: "Predstoji nam jačanje borbe protiv organizovanih kriminalnih grupa i takozvanih kriminalnih klanova, posebno onih iz inostranstva koji su prisutni kod nas", izjavila je republički javni tužilac Zagorka Dolovac.Foto: Zagorka Dolovac  Foto: Tanjug/D.Kujundžić"Prema podacima Republičkog javnog tužilaštva, od 1. marta 2018. godine do 30. juna 2020, dakle od osnivanja Posebnih odeljenja za suzbijanje korupcije pri četiri viša javna tužilaštva, ta odeljenja obradila su više od 24.000 krivičnih prijava, podnela optužne akte protiv 2.163 okrivljenih, a sudovi su doneli osuđujuće presude protiv 1.295 lica i samo 39 oslobađajućih", izjavila je Dolovac u intervjuu za "Večernje novosti.Prema njenim rečima, podaci jasno govore o kvalitetu i kvantitetu rada tužilaštva u borbi protiv korupcije.Upitana da prokomentariše izjave Marinike Tepić o njenom navodnom "nestanku", Dolovac kaže da donekle razume razloge političke teatralnosti nekih političara, ali je ne odobrava."U konkretnom slučaju reč je o političkoj predstavi i pokušaju unižavanja javnog tužilaštva, ali samo za domaće potrebe i prilike", ocenila je Dolovac.Što se tiče eventualnog pritiska od strane vlasti, ona je navela da princip podele vlasti podrazumeva dinamičan odnos u kom grane vlasti imaju određena očekivanja jedna od druge, koja su ponekad opravdana, a ponekad ne."Poštovanje i pravilna primena zakona je jedini način da se određene sporne situacije razreše i izbegne njihovo eventualno nastavljanje ili ponavljanje", naglasila je Dolovac.Što se tiče nedavne izjave predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića da je za nju "Srbija skandinavska zemlja blagostanja" u kojoj bezmalo nema kriminala već "samo cveta cveće", ona je rekla da joj se čini da je deo medija namerno izvukao i malicizono eksploatisao taj deo intervjua sudije Stepanovića u okviru negativne kampanje koju vode protiv javnog tužilaštva.Ona je rekla i da se ne slaže sa ocenom da krivični postupci dugo traju, i navela da u najvećem broju slučajeva traju onoliko koliko je potrebno da se svi dokazi i cinjenice razmotre.Kada je reč o radu specijalizovanih tužilaštva za organizovani kriminal i ratne zločine, Dolovčeva je rekla da naša zemlja skoro dve decenije razvija tužilaštva posebne nadležnosti, od organizovanog kriminala i ratnih zločina do visokotehnološkog kriminala i da su postignuti određeni rezultati."Tužilaštvu za organizovani kriminal su tokom 2019. podnete krivične prijave protiv 161 osobe, od kojih je 64 optuženo i to 32, dakle 50 odsto, za krivična dela upravo visoke korupcije", istakla je ona.Na pitanje kako je zadovoljna rezulataima upravo završenih izbora za Državno veće tužilaca, ona je odgovorila da je izborna komisija DVT saopštila koji su kandidati dobili najveće poverenje kolega i da je zadovoljna jer su javni tužioci i zamenici podržali kandidaturu ljudi koji su se u toku dosadašnjeg rada pokazali kao tužilački profesionalci.                 

----------------------------------------------------------

Datum: 15.11.2020 

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/vesti/drustvo/korona-u-skolama-stanje-mnogo-gore-nego-sto-vlada-tvrdi/

Autori: Redakcija

Teme: Zlatko MinićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Korona u školama: Stanje mnogo gore nego što Vlada tvrdi - NOVA portal

Uprkos koroni škole i nastava u njima i dalje opstaju. Nadležni poručuju da situacija ne zahteva njihovo zatvaranje i kompletni prelazak na online nastavu. Sa druge strane, nastavnici primećuju i upozoravaju da je sve više dece koja izostaju iz škole - zaraženih ima među đacima, ali i među zaposlenima. Premijerka Srbije Ana Brnabić tvrdi da je u školama situacija stabilna i dobra. "Ja sam apsolutno za to da škole nastave da rade, da nema zatvaranja škola, da su deca najbezbednija u školama", kaže premijerka i navodi da trenutno u osnovnim školama ima 39 kovid pozitivnih učenika, od čega je u Beogradu 20. U srednjim školama su zaražana 52 učenika, od toga 22 u Beogradu. Nasuprot utiscima premijerke, a sudeći po utiscima nastavnika i roditelja, situacija u školama se vidno pogoršava. "Broj inficiranih se povećava iz dana u dan i sve je manje dece na nastavi. Ima i nastavnika koji su inficirani, sve ih je više", kaže za naš portal Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija. Ovaj nastavnik u Osmoj beogradskoj gimnaziji iznosi i primer koji ilustruje povećanje broja zaraženih. Cifre koje iznosi razlikuju se od onoga što smo čuli od premijerke. "Početkom oktobra u svim beogradskim gimnazijama bilo je pet inficiranih, a sada je samo u mojoj, Osmoj beogradskoj gimnaziji, devet zaraženih. Prema našoj analizi, u beogradskim gimnazijama je sada oko pedesetak potvrđenih slučajeva korone", navodi Markov. Napominje da je to analiza o broju zaraženih napravljena prema njihovim saznanjima i da su obuhvaćeni podaci do petka. Smatra da su realne cifre verovato veće. "Nemamo potvrdu za svakog učenika i činjenica je da se ne testiraju svi učenici", ukazuje naš sagovornik. On navodi i da deca tokom nastave nose make, ali da je nemoguće kontrolisati ono što se dešava na odmorima i mimo škole. "Kada se čas završi, kada nisu pod nadzorom, oni skinu maske i grupišu se. To je prirodno za njihov uzrast. Koliko god je moguće primenjuje se nošenje maske i distanca, ali je to veoma teško ispratiti kada nisu na času", kaže Markov. Jasna Janković iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, kaže da o tome da se situacija u školama komplikuje, jasno govori i promena rokova u kojima se dostavljaju podaci. "Do sada su se petkom do 10 podaci iz svake škole slali u školsku upravu. Ovoga petka stiglo je drugačije uputstvo, da se sada svakog dana do 13 sati školskim upravama šalju podaci", kaže Janković. Ona navodi i da sumnja u direktore škola i podatke koje oni dostavljaju školskim upravama. "Situacija je sve ozbiljnija. Premećujemo trend da su i roditelji uplašeniji, pa ne šalju decu u školu. Kada dete ne dođe u školu mi ni ne znamo šta je sa tim detetom, pošto se deca uglavnom ne testiraju", kaže Janković. Ipak, nije za donošenje opštih mera i za to da sve škole pređu na online sistem. Problem vidi i u tome što, kakao tvrdi, ne postoje dovoljni kapaciteti za online nastavu, jer bar deset odsto đaka nema uslove za to. Nisu samo nastavnici i predstavnici sindikata ti koji iznose neke drugačije podatke kada je reč o broju zaraženih u školama, i nekim roditeljima se ta računica ne poklapa. "Šta ti je baksuz, od svih zaraženih srednjoškolaca u Srbiji, 10 odsto u odeljenju mog sina", tvitnuo je Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost Srbija. Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook Twitter Instagram

----------------------------------------------------------

Datum: 15.11.2020 

Medij: novostiplus.info

Link: https://novostiplus.info/korona-u-skolama-stanje-mnogo-gore-nego-sto-vlada-tvrdi/

Autori: Redakcija

Teme: Zlatko MinićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Korona u školama: Stanje mnogo gore nego što Vlada tvrdi

Uprkos koroni škole i nastava u njima i dalje opstaju. Nadležni poručuju da situacija ne zahteva njihovo zatvaranje i kompletni prelazak na online nastavu. Sa druge strane, nastavnici primećuju i upozoravaju da je sve više dece koja izostaju iz škole - zaraženih ima među đacima, ali i među zaposlenima. Premijerka Srbije Ana Brnabić tvrdi da […]Podeli na Fejs-u Podeli na Twitter-u Podeli na Whatsup-uUprkos koroni škole i nastava u njima i dalje opstaju. Nadležni poručuju da situacija ne zahteva njihovo zatvaranje i kompletni prelazak na online nastavu. Sa druge strane, nastavnici primećuju i upozoravaju da je sve više dece koja izostaju iz škole - zaraženih ima među đacima, ali i među zaposlenima.Premijerka Srbije Ana Brnabić tvrdi da je u školama situacija stabilna i dobra."Ja sam apsolutno za to da škole nastave da rade, da nema zatvaranja škola, da su deca najbezbednija u školama", kaže premijerka i navodi da trenutno u osnovnim školama ima 39 kovid pozitivnih učenika, od čega je u Beogradu 20. U srednjim školama su zaražana 52 učenika, od toga 22 u Beogradu.Nasuprot utiscima premijerke, a sudeći po utiscima nastavnika i roditelja, situacija u školama se vidno pogoršava."Broj inficiranih se povećava iz dana u dan i sve je manje dece na nastavi. Ima i nastavnika koji su inficirani, sve ih je više", kaže za naš portal Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija.PogledajteJošDileme o testiranju na koronu: Ko testira mlađe od 18 godinaAleksandar Markov Foto:UNS press centarOvaj nastavnik u Osmoj beogradskoj gimnaziji iznosi i primer koji ilustruje povećanje broja zaraženih. Cifre koje iznosi razlikuju se od onoga što smo čuli od premijerke."Početkom oktobra u svim beogradskim gimnazijama bilo je pet inficiranih, a sada je samo u mojoj, Osmoj beogradskoj gimnaziji, devet zaraženih. Prema našoj analizi, u beogradskim gimnazijama je sada oko pedesetak potvrđenih slučajeva korone", navodi Markov.Napominje da je to analiza o broju zaraženih napravljena prema njihovim saznanjima i da su obuhvaćeni podaci do petka. Smatra da su realne cifre verovato veće."Nemamo potvrdu za svakog učenika i činjenica je da se ne testiraju svi učenici", ukazuje naš sagovornik.On navodi i da deca tokom nastave nose make, ali da je nemoguće kontrolisati ono što se dešava na odmorima i mimo škole."Kada se čas završi, kada nisu pod nadzorom, oni skinu maske i grupišu se. To je prirodno za njihov uzrast. Koliko god je moguće primenjuje se nošenje maske i distanca, ali je to veoma teško ispratiti kada nisu na času", kaže Markov.Jasna Janković iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, kaže da o tome da se situacija u školama komplikuje, jasno govori i promena rokova u kojima se dostavljaju podaci.Jasna Janković Foto: N1"Do sada su se petkom do 10 podaci iz svake škole slali u školsku upravu. Ovoga petka stiglo je drugačije uputstvo, da se sada svakog dana do 13 sati školskim upravama šalju podaci", kaže Janković.Ona navodi i da sumnja u direktore škola i podatke koje oni dostavljaju školskim upravama."Situacija je sve ozbiljnija. Premećujemo trend da su i roditelji uplašeniji, pa ne šalju decu u školu. Kada dete ne dođe u školu mi ni ne znamo šta je sa tim detetom, pošto se deca uglavnom ne testiraju", kaže Janković.Ipak, nije za donošenje opštih mera i za to da sve škole pređu na online sistem. Problem vidi i u tome što, kakao tvrdi, ne postoje dovoljni kapaciteti za online nastavu, jer bar deset odsto đaka nema uslove za to.Nisu samo nastavnici i predstavnici sindikata ti koji iznose neke drugačije podatke kada je reč o broju zaraženih u školama, i nekim roditeljima se ta računica ne poklapa."Šta ti je baksuz, od svih zaraženih srednjoškolaca u Srbiji, 10 odsto u odeljenju mog sina", tvitnuo je Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost Srbija.Šta ti je baksuz, od svih zaraženih srednjoškolaca u Srbiji, 10 odsto u odeljenju mog sina.Toliko o brojevima.- Zlatko Minic (@zlatkominic) November 15, 2020Pratite nas i na društvenim mrežama:                            

----------------------------------------------------------

Datum: 15.11.2020 

Medij: pink.rs

Link: https://www.pink.rs/politika/249861/cedo-ucuti-sad-malo-haos-u-studiju-hit-tvita-da-li-je-obavezna-vakcinacija-narusavanje-ljudskih-prava-i-slobode-dr-kisic-seselj-i-jovanovic-u

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: "ČEDO, UĆUTI SAD MALO!" HAOS U STUDIJU "HIT TVITA" Da li je obavezna vakcinacija narušavanje ljudskih prava i slobode?! Dr Kisić, Šešelj i Jovanović U

Gosti u studiju - dr Darija Kisić Tepavčević, Vojislav Šešelj i Čedomir Jovanović. Verica Bradić sa svojim gostima i pratiocima na društvenim mrežama i večeras bira najvažniju objavu nedelje na Tviteru, Fejsbuku i Jutjubu.  U studiju TV Pink su epidemiolog i ministarka za rad dr Darija Kisić Tepavčević, Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke i Čedomir Jovanović, lider Liberalno demokratske partije. Gledaoci u toku emisije mogu da glasaju za predloge na fejsbuk stranici Hit tvit i na tviter nalogu hit_tvit. Takođe, gledaoci u toku emisije mogu da se uključe i glasaju i uživo u emisiji. U uvodnom delu emisije, Kisić Tepavčević je pričala o novim merama Kriznog štaba. Kaže da se već osam meseci govori o važnosti poštovanja mera, jer one nemaju alternativu u borbi protiv virusa. - Ove godine moramo da smo obazrivi i da se strpimo. Vratiće nam se normalan život, ali dotad moramo da budemo jaki i da se suzdržimo - kaže dr Kisić, podsećajući na najnovije mere koje su danas donete, a koje stupaju na snagu u utorak. Foto: TV Pink Printscreen Epidemiolog kaže da moramo složno u borbu sa virusom i ističe da nijedna mera ne bi bila potrebna kada bismo se pridržavali osnovnih preventivnih mera. Na pitanje o ograničenju kretanja, dr Kisić kaže da o tome još nije bilo govora. - Jedno po jedno i nadamo se da će ova mera da ima efekta. Ne možemo u narednim danima da vidimo efekte najnovijih mera, već za desetak dana. Zato smo mere oročili na dve nedelje, pa ćemo dalje videti da li će nam biti potrebno pooštravanje - kaže dr Kisić. Na pitanje o tome kako je patrijarh Irinej, dr Kisić kaže da je njegovo stanje stabilno prema poslednjim informacijama i da se nada njegovom brzom ozdravljenju. Šešelj kaže da se ne plaši virusa, ali da se ne izlaže virusu. Ipak, bio je u kontaktu sa zaraženom osobom, ali je ipak bio negativan. Kaže i da nije slavio slavu kako to inače čini, a sve kako bi se izbegao svaki rizik. - Idem na plivanje često jer kažu da je dobro udisati hlor - kaže Šešelj. Foto: TV Pink Printscreen Na konstataciju doktorke da to nije naučno dokazano, Šešelj je rekao da to jeste tačno, na šta je Jovanović prokomentarisao da je "dobro da Šešelj leči samo sebe". Čedomir Jovanović ističe da če današnje mere ugroziti mnoge koji žive od ugostiteljstva, ali da je to manje zlo od ugrožavanja zdravlja ljudi. Podseća da je mnogo preminulih u regionu i da, kada smo svedoci toga, "nema prostora za anesteziju". - Sloveniju su zatvorili, Austriju, Grčku... Sve to je bolje nego da se ugrožava zdravlje ljudi. Znam da je teško, ali nema užasnijeg osećaja od griže savesti - kaže Čedomir Jovanović. Dodaje da je ležao na Infektivnoj klinici, da je strepeo za rezultate testova svoje porodice, i da se tačno seća tog dana kada je smešten u bolnicu, i kada je samo u Srbiji preminulo 18 ljudi, a bilo je zaraženo oko 400. - Situacija je i dalje rizična i kritična, neki nisu ni imali predah od korone kao što smo ga mi imali i treba da izdržimo do vakcinacije - kaže Jovanović. Predlog broj 1 - Kosova Karabah 1. Kosova Karabah 1.deo pic.twitter.com/zkQyAxw6No- Hit Tvit (@hit_tvit) 15. novembar 2020. 1. Kosova Karabah 2.deo pic.twitter.com/9t9ImNtytg- Hit Tvit (@hit_tvit) 15. novembar 2020. Govoreći o zamrznutom konfliktu na KiM, Jovanović kaže da isto vidimo u Nagorno-Karabahu, gde je problem bio zapostavljen više od 20 godina. Ovo, kaže, podseća na Bljesak i Oluju. Kada je reč o situaciji na KiM i rešavanju zamrznutog konflikta, Jovanović kaže da ne misli da Vučić preti ratom, ali da nam je obaveza da ne ostavljamo ono što smo nasledili našoj deci. - Treba učiniti sve da se pregovori deblokiraju i da se pronađe održivo rešenje. Ne možemo se vratiti u 1999. godinu i za nju je plaćena previsoka cena. Ipak, to ne znači da ne možemo da stvorimo neke normalne odnose. U ovom ludom svetu niko neće imati vremena za nas, kao što nije bilo ni za Jermene. Oni su stradali strašno pred svetom koji je nem - kaže Jovanović. Foto: TV Pink Printscreen Ističe da se varamo ako mislimo da možemo da igramo ulogu koju igra Azerbejdžan. Šešelj kaže da očekuje da naša deca budu pametnija od očeva i da će moći da nađu optimalnija rešenja za KiM. Kada je reč o Jermeniji, Šešelj kaže da je iskoristila priliku kada je bila moćnija od Azerbejdžana da zauzme veću teritoriju od Nagorno-Karabaha. - Imali su prisne odnose sa Rusijom, a dok su Jermeni bili bliski Rusiji, nisu pomišljali da vrate teritoriju, sve dok se nije promenila vlast i na čelo došla pro-zapadna - kaže Šešelj. On ističe da Srbija ima Rusiju za saveznika i da se sa tim ne smemo igrati, te da "ne smemo ispitivati rusko strpljenje". Kaže da moramo preokrenuti spoljno političke odnose u korist Rusije i to tako da ne izgubimo njenu podršku i pomoć. - To nismo imali 90-ih, ali sada imamo - kaže Šešelj. Foto: TV Pink Printscreen Dr Kisić kaže da je Vučić izgovorio ono što svi misle i svi znaju - da politika zamrznutog konflikta znači odlaganje rešavanja problema. Ovo, kako kaže, ne smemo da prepustimo budućim generacijama, već treba da se uhvatimo u koštac sa problemom. Predlog broj 2 - Obavezna vakcinacija 2. Obavezna vakcinacija pic.twitter.com/Lq3WAnvo9o- Hit Tvit (@hit_tvit) 15. novembar 2020. Dr Kisić kaže da ne postoji osnov za nemir, jer postoji zakon prema kojem se prevencija kovida sprovodi brzo i efikasno. Sve što se sprovodilo, sada je i definisano zakonom, objašnjava epidemiolog, pa i sprovođenje sankcija u slučaju nepoštovanja mera. Kada je reč o vakcinaciji, Kisić kaže da je željno očekuje cela javnost. Suština je da se stekne kolektivni imunitet. - Stepen patogenosti se menja i upravo je organizam koji je otporan, za virus i najnepogodnija sredina.Na ovaj način se bolesti iskorenjavanju, na ovaj način smo iskorenili velike boginje. Ako je određeni procenat nas imun, onda će i virulencija slabiti - objašnjava dr Kisić. Bez vakcinacije, kaže, ne može se postići naglo visok stepen kolektivnog imuniteta. Isključivo vakcinom se može obezbediti kolektivna imunost i barijera za širenje infekcije. Na pitanje da li će vakcina biti obavezna, dr Kisić kaže da nema smisla pričati o tome koliki procenat stanovništva bi bio protiv nečega što željno iščekuje ceo svet. Foto: TV Pink Printscreen Potrebno je, kaže, 60-70 odsto kolektivnog imuniteta, od čega smo jako daleko, pa nam je neophodna vakcina da bismo pobedili virus. - Nemoćni smo pred virusom bez vakcine - kaže epidemiolog. Ističe da smo sve bliže vakcini koja je bezbedna, a Srbija je u pregovorima sa kompanijama i biće među prvim zemljama koje će dobiti doze. Po pitanju lične slobode i obavezne vakcinacije povela se ozbiljna polemika među gostima u studiju. Jovanović kaže da je jedno lična sloboda, a drugo ugrožavanje zdravlja ostalih ljudi. Ističe da je sve džabe ako nemamo dovoljan broj vakcinisanih, a da je problem to što jača anti-vakcinski pokret u Srbiji. Dr Kisić kaže da velika većina društva zna koliko su važne imunizacija i vakcine, a da se manji broj osoba poziva na nedovoljno ispitane činjenice, ali da su oni jako glasni. Šešelj kaže da bi najbolje bilo da Srbija proizvodi svoju vakcinu. Na taj način bi se i Torlak oporavio. Ističe i da se obavezna vakcinacija ne sme uvoditi, da je to moguće nametnuti samo deci. - Niko se ne može vakcinisati na silu i mora se voditi računa o ljudskim slobodama - kaže Šešelj. Foto: TV Pink Printscreen Dr Kisić kaže da, ako se odbijanjem imunizacije narušava nečije zdravlje, onda je to i narušavanje bezbednosti i pretnja po svakoga od nas. Šešelj kaže da bi rešenje bilo izolacija iz društvenog miljea, ali je nemoguće prisilno vakcinisati odrasle jedinke. - Gospodine Šešelj, ipak dozvolite da se ne razumete u imunizaciju i narušavanje ljudskog zdravlja kada je reč o ovakvoj preventivnoj meri - kaže dr Kisić. Šešelj kaže da je ona ministarka, ali da je dobro da nije ministarka zdravlja jer se, očigledno, u ove stvari ne razume. Jovanović je zapitao kako je narušavanje sloboda nije izolacija iz društvenog miljea. Šešelj kaže da nema ništa iznad ljudskog prava i slobode, dok Kisić kaže da to postaje problem onda kada neko svojim ponašanjem narušava zdravlje ostalih. Na Šešeljevu konstataciju da je na silu hranjen u Hagu kada je štajkovao glađu, Kisić je rekla da je na taj način narušavao svoje zdravlje. Šešelj je na njenu izjavu rekao da je "glupost". Predlog broj 3 - Samotargetiranje N1 3. Samotargetiranje N1 1.deo pic.twitter.com/GVq7uahP0f- Hit Tvit (@hit_tvit) 15. novembar 2020. 3. Samotargetiranje N1 2.deo pic.twitter.com/s1lSb5GoIQ- Hit Tvit (@hit_tvit) 15. novembar 2020. Na pitanje o napadima N1 nakon prošlonedeljnog gostovanja pevača Ace Lukasa u "Hit Tvitu", Šešelj kaže da se ne bi upuštao u konkretne izjave. Kaže da su novinari javne ličnosti i za njih važe pravila kao za sve ostale. - Onaj ko vređa, može očekivati da mu se uvreda vrati, a nekada ta koja se vrati bude i preterana. Odavno sam prestao da se osvrćem na uvrede, ali sam osetljiv na to kada mi kažu da sam osuđeni ratni zločinac i da je u Srebrenici bio genocid. Tada bih oniga ko to izgovara rastrgao, verbalno, naravno kaže Šešelj. Ističe da se u ovom slučaju "tresla gora, a rodio se miš". Aca Lukas je, kaže, reagovao emotivno, mada možda neadekvatno. - Nije se desilo ništa strašno, ali im je bila potrebna kampanja - kaže Šešelj. Jovanović kaže da mu je katastrofa to što se desilo i kaže da je to deo našeg javnog govora. Samo je pitanje, kaže, postoji li granica u tom ludilu. Foto: TV Pink Printscreen - Mora da postoji međusobna tolerancija, a spuštanje političkog obruča na svakodnevna dešavanja pokazuje da smo spremni da se glođemo dok jedni drugima kičme ne polomimo. O ovome treba govoriti i ovo treba rešavati - kaže Jovanović. Ističe da su nam potrebni ljubav, razumevanje, pažnja, a dobijamo agresiju. Dr Kisić kaže da osuđuje svaku vrstu uvreda, pa i seksističke napade na žene protiv kojih moramo da se borimo. Kaže da je u ovom slučaju došlo do politizacije, a da se neretko desi da se ćuti na neprimerene izjave i one prolaze bez sankcija. Kisić kaže da je jasno i transparentno da je voditeljka pokušala da spreči Acu Lukasa u svojoj nameri da dalje izvređa novinarku N1. Ipak, i dalje se insistira na tome da Verica Bradić nije reagovala. Preflog broj 4 - Visoka korupcija 4. Visoka korupcija pic.twitter.com/518nt7e1F4- Hit Tvit (@hit_tvit) 15. novembar 2020. Govoreći o sudiji Stepanoviću, Šešelj kaže da je čuo da se druži sa stranim diplomatama, a da to ne sme da radi. Kaže da moraju da počnu da se rešavaju afere u vrhu vlasti. Jovanović kaže da su neke stvari očigledne i da ih vidi čitavo društvo. - Postoji problem u našem sistemu i koji se prenosi bez obzira ko je vlast u našoj zemlji. Predsednik okružnog suda je izašao u javnost i izneo stavove iz kojih proizilazi da je u sukobu sa vlasti - kaže Jovanović. Foto: TV Pink Printscreen Dr Kisić kaže da je borba protiv kriminala i korupcije prioritet naše Vlade. - Nisam najpozvanija da o tome pričam, ali su promenjeni i normativni okviri da bi se ubrzano procesuiranje ostvarilo. Pokazalo se da nema nedodirljivih i to valjda i jeste osnova, a pokazalo se i na hapšenju čelnika opština - kaže Kisić. Predlog broj 5 - Stefan Nemanja 5. Stefan Nemanja pic.twitter.com/Uz96RNNt8Q- Hit Tvit (@hit_tvit) 15. novembar 2020. Komentarišući ovaj predlog i primedbe na račun spomenika Šešelj je rekao da su to gluposti. - Ja sam večeras obišao spomenik... Spomenik je veoma lep, obradovao sam se kad sam video... Stefan Nemanja to zaslužuje - kazao je Šešelj. #Hit Tvit #Vojislav Šešelj #prof. dr Darija Kisić Tepavčević #Čedomir Jovanović

----------------------------------------------------------

Datum: 15.11.2020 

Medij: nspm.rs

Link: http://www.nspm.rs/hronika/nova.rs-korona-u-skolama-stanje-je-mnogo-gore-nego-sto-ana-brnabic-tvrdi.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Nova.rs: Korona u školama - stanje je mnogo gore nego što Ana Brnabić tvrdi

Uprkos koroni,  škole i nastava u njima i dalje opstaju.  Nadležni poručuju da situacija ne zahteva njihovo zatvaranje i kompletni prelazak na online nastavu.  Sa druge strane,  nastavnici primećuju i upozoravaju da je sveHronika  nedelja, 15. novembar 2020. Uprkos koroni, škole i nastava u njima i dalje opstaju. Nadležni poručuju da situacija ne zahteva njihovo zatvaranje i kompletni prelazak na online nastavu. Sa druge strane, nastavnici primećuju i upozoravaju da je sve više dece koja izostaju iz škole - zaraženih ima među đacima, ali i među zaposlenima. Premijerka Srbije Ana Brnabić tvrdi da je u školama situacija stabilna i dobra. "Ja sam apsolutno za to da škole nastave da rade, da nema zatvaranja škola, da su deca najbezbednija u školama", kaže premijerka i navodi da trenutno u osnovnim školama ima 39 kovid pozitivnih učenika, od čega je u Beogradu 20. U srednjim školama su zaražana 52 učenika, od toga 22 u Beogradu. Poštovana @SerbianPM Vi možete doneti ove ili one mere, ali molim Vas da ne vređate inteligenciju ljudi podacima o broju zaraženih učenika koje ste upravo naveli, kada i Vi i ja znamo da su te brojke nerealne i gotovo besmisleno niske. Pogotovo kada je reč o srednjim školama. Hvala- Đorđe Vukadinović (@djordjenspm) November 15, 2020 Nasuprot utiscima premijerke, a sudeći po utiscima nastavnika i roditelja, situacija u školama se vidno pogoršava. Ana Brnabić: "Situacija u školama stabilna, dobra i bezbedna... U osnovnim školama u Srbiji korona virusom trenutno je zaraženo 39 učenika (od toga u Bgd 20). A u srednjim školama 52, od čega 22 u Bgd". Pa, sa takvom statistikom nije ni čudo što smo "među najboljima na svetu"- Đorđe Vukadinović (@djordjenspm) November 15, 2020 "Broj inficiranih se povećava iz dana u dan i sve je manje dece na nastavi. Ima i nastavnika koji su inficirani, sve ih je više", kaže za naš portal Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija. Ovaj nastavnik u Osmoj beogradskoj gimnaziji iznosi i primer koji ilustruje povećanje broja zaraženih. Cifre koje iznosi razlikuju se od onoga što smo čuli od premijerke. "Početkom oktobra u svim beogradskim gimnazijama bilo je pet inficiranih, a sada je samo u mojoj, Osmoj beogradskoj gimnaziji, devet zaraženih. Prema našoj analizi, u beogradskim gimnazijama je sada oko pedesetak potvrđenih slučajeva korone", navodi Markov. Napominje da je to analiza o broju zaraženih napravljena prema njihovim saznanjima i da su obuhvaćeni podaci do petka. Smatra da su realne cifre verovato veće. "Nemamo potvrdu za svakog učenika i činjenica je da se ne testiraju svi učenici", ukazuje naš sagovornik. On navodi i da deca tokom nastave nose make, ali da je nemoguće kontrolisati ono što se dešava na odmorima i mimo škole. "Kada se čas završi, kada nisu pod nadzorom, oni skinu maske i grupišu se. To je prirodno za njihov uzrast. Koliko god je moguće, primenjuje se nošenje maske i distanca, ali je to veoma teško ispratiti kada nisu na času", kaže Markov. Jasna Janković iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, kaže da o tome da se situacija u školama komplikuje, jasno govori i promena rokova u kojima se dostavljaju podaci.  "Do sada su se petkom do 10 sati podaci iz svake škole slali u školsku upravu. Ovoga petka stiglo je drugačije uputstvo, da se sada svakog dana do 13 sati školskim upravama šalju podaci", kaže Janković. Naša sagovornica sumnja u direktore škola i podatke koje oni dostavljaju školskim upravama. "Situacija je sve ozbiljnija. Primećujemo trend da su i roditelji uplašeniji, pa ne šalju decu u školu. Kada dete ne dođe u školu mi ni ne znamo šta je sa tim detetom, pošto se deca uglavnom ne testiraju", kaže Janković. Ipak, nije za donošenje opštih mera i za to da sve škole pređu na online sistem. Problem vidi i u tome što, kakao tvrdi, ne postoje dovoljni kapaciteti za online nastavu, jer bar deset odsto đaka nema uslove za to. Nisu samo nastavnici i predstavnici sindikata ti koji iznose neke drugačije podatke kada je reč o broju zaraženih u školama, i nekim roditeljima se ta računica ne poklapa. Šta ti je baksuz, od svih zaraženih srednjoškolaca u Srbiji, 10 odsto u odeljenju mog sina. Toliko o brojevima.- Zlatko Minic (@zlatkominic) November 15, 2020 "Šta ti je baksuz, od svih zaraženih srednjoškolaca u Srbiji, 10 odsto u odeljenju mog sina", tvitnuo je Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost Srbija. (Nova.rs) 

----------------------------------------------------------

Datum: 16.11.2020 

Medij: republika.rs

Link: https://www.republika.rs/vesti/srbija/241950/sokantni-detalji-aleksandru-stepanovicu-jedan-sudija-cetiri-plate-zaradjuje-pola-miliona-mesecno

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: ŠOKANTNI DETALJI O ALEKSANDRU STEPANOVIĆU! JEDAN SUDIJA, ČETIRI PLATE: Zarađuje POLA MILIONA MESEČNO

Predsednik Višeg suda sakrio svoje imovinske podatke, koji se u Agenciji za borbu protiv korupcije vode kao tajnaPredsednik Višeg suda u Beogradu zarađuje enormne sume po čak četiri osnova, ali svoja primanja krije kao zmija noge. Naime, iako je javni funkcioner, podaci o imovinskom stanju Aleksandra Stepanovića vode se kao tajni u Agenciji za borbu protiv korupcije. On to obrazlaže bezbednosnim razlozima (?!), ali je istina potpuno drugačija - ne želi da se vidi koliko inkasira svakog meseca. Stepanović, za početak, prima platu kao predsednik Višeg suda. Uz to, kako nam je potvrđeno, sebe je postavio u veće posebnog odeljenja koje se bavi organizovanim kriminalom, gde se plate množe sa dva iako u ratu tog odeljenja uopšte ne učestvuje. Dalje, Stepa, kako voli da ga zovu, predsednik je Upravnog odbora Pravosudne akademije i, konačno, zarađuje i kao sudija Vrhovnog kasacionog suda (za to mesečno dobija više od 200.000 dinara). Srpski telegraf poslao je preko Višeg suda Stepanoviću pitanje koliko ukupno iznose njegova mesečna primanja. Nikakav odgovor, međutim, nismo dobili iako nam je pre toga odgovarao (na ovaj ili onaj način, jednom i otvorenim pretnjama) na sva pitanja. Koliko mesečno Stepanović stavi u džep, teško je proceniti, kažu sagovornici iz pravosuđa. Ipak, slažu se da to ne može biti manje od 500.000-600.000 dinara, s obzirom na sve ove funkcije. - Simptomatično je da su podaci u Agenciji za borbu protiv korupcije u njegovom slučaju tajni, a za mnogo bitnije funkcionere javni. To što on priča da bi mu bila ugrožena bezbednost kad bi se znalo koliko zarađuje čista je besmislica. Razlozi što krije primanja očigledno su druge prirode - rekao nam je jedan od sudija iz Stepanovićevog Višeg suda. U isto vreme pak Stepanović celoj državi drži lekcije. U intervjuu za KRIK opleo je tako po tužilaštvu, policiji, vrhu države... Za stanje u pravosuđu krivi su svi, osim njega. Posebno je prozvao republičkog javnog Zagorku Dolovac. Ona mu je juče žestoko uzvratila: - Komentare sudije Stepanovića smatram neprimerenim, posebno one kojima se neutemeljeno i paušalno ocenjuje rad celokupnog tužilaštva. Sudski zvaničnici nisu ti kojima se na osnovu zakona podnosi izveštaj o našem radu, već je to Narodna skupština. Uz to, analize rada pravosuđa od strane domaćih i međunarodnih institucija pokazuju da su problemi, posebno s trajanjem postupaka i donošenjem odluka, pre vezani za sudove nego za tužilaštva, što je sudija Stepanović zaboravio da pomene - poklopila je Zagorka Dolovac, predsednika Višeg suda, u razgovoru za Večernje novosti. A da je upravo tako kako ona kaže, svedoče i zvanični podaci koje je naš list već objavljivao - gotovo 600 odluka Višeg suda u Beogradu za samo godinu dana ukinuo je Apelacioni sud. Iz zvaničnog izveštaja Vrhovnog kasacionog suda vidi se da je samo tokom prošle godine pala čak 591 odluka Višeg suda. Procentualno, svaka šesta. Statistika drugih sudova istog ranga neuporedivo je bolja. Tako je ukinuto 10,86 odsto presuda vranjskog suda, 11 odsto presuda zaječarskog, 5,47 odsto Višeg suda u Kraljevu, tri odsto niškog i tako dalje. 

----------------------------------------------------------

Datum: 15.11.2020 

Medij: N1

Rubrika: Novi dan,N1

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Pregled štampe

Lazar Marićević, psiholog i politikolog iz Centra za razvoj Srbije kaže da će pored zdravstvenog stanja, zbog epidemije koronavirusa trpeti sigurno i naše emocije i psihološko stanje, prevashodno zbog same situacije straha da se nama ili nekom nama bliskom nešto ne dogodi.Kaže i da se zbog toga kada treba da izađemo negde gde ima više ljudi svi osećamo "kiselim zbog te situacije", a da čak i kada se nađemo s bližnjim gledamo da ne ostvarimo bliži kontakt.Prva tema o kojoj se govori je naslovna strana BLIC-a u kojoj se govori o psihološkim posledicama koje pandemija ostavlja na ljudski rod.On za N1 navodi da se 90 odsto ljudi u zemlji ponaša odgovorno i pridržava se mera protiv koronavirusa, a da je 10 odsto onih koji to ne čine."Možda kada bi se pokazali snimci kako izgleda situacijama u bolnicama i na kojima se vide ljudi sa ozbiljnim simptomima bolesti, možda bi to dalo ljudima realniju sliku više nego samim brojkama", kaže Marićević i dodaje da se ljudi koji nemaju simptome i smatraju da virus neće doći do njih ponašaju kao i ranije, ne pridržavajući se bilo kakvih mera.On je komentarisao i najavu rata protiv mafije koju je u medijima posle predsednika izneo i ministar odbrane Aleksandar Vulin, ocenjujući da sama izjava po sebi ne govori ništa pametno, a da je borba protiv korupcije programska politika na osnovu koje je SNS došao na vlast.Marićević navodi i da bi republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac na navode koje je izneo predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović trebalo da odgovori konkretnim primerima."Mislim da bi bilo bolje da kaže koji su to veliki slučajevi korupcije, ako su tu rezultati konkretni, mislim da je to najbolja odbrana od bilo kog napada", kaže Marićević.On ocenjuje da je izjava ministra "rečena u njegovom maniru" i deklarativno a da sa druge strane ne vidimo nijedan veliki slučaj korupcije da se rešava, a sigurno ih ima od gradnje do zapošljavanja.

----------------------------------------------------------

Datum: 15.11.2020 

Medij: N1

Rubrika: Novi dan,N1

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Borba sa kriminalom

Kriminolog Dobrivoje Radovanović povodom nastavka serije kriminalnih obračuna na ulicama prestonice, ali i drugih gradova Srbije, kaže da je Beograd jedan od najnebezbednijih gradova jer je jako veliko tržište narkotika. Poslednji obračuni su, kaže, neobični po tome jer se ne vodi računa o mogućim žrtvama na ulici. Odaje priznanje Državnoj bezbednosti u borbi protiv terorizma, ali smatra da DB "nije mrdnula prstom da razotkrije slučajeve Krušika ili Jovanjice" i da su to "veliki minusi u radu"."Kada kriminal bude uspostavio ravnotežu u raspodeli poslova, teritorija, sredstava, ljudi, oni će početi da rade na profesionalan način, onako kako danas to rade na Zapadu, poštujući neke neformalne norme koje kriminal nosi i koje kažu da treba sačuvati moguće nevine žrtve. Za sada mi to nemamo i Beograd spada u jedan od najnebezbednijih gradova jer je jako veliko tržište narkotika", kaže Radovanović za N1.Upitan da li je u pitanju nastavak serije obračuna ili ne, on kaže da i "imamo i nemamo nastavak niza" i da smo imali u prošlosti, posle 90-tih godina svakodnevne obračune raznih mafija, uključujući i ljude koji su došli iz inostranstva i sa ratišta, pa je došlo vreme zatišja, pa onda ponovo vreme obračuna."Kriminal ima običaj da primenjuje nasilje u cikličnim intervalima, čas češće, čas ređe. Ovih dana možda je vrhunac onog što imamo na ulicama sa obračunima koji su neobični po tome jer se ne vodi računa o mogućim žrtvama na ulici", kaže kriminolog.Na pitanje koliko su građani bezedni, odgovara da kada god imate organizovani kriminal postoji opasnost od mogućih obračuna raznih organizacija i smanjena je bezbednost građana.Radovanović kaže da je nasilje jedna od metoda organizovanog kriminala, a da je narkokriminal taj koji najčešće primenjuje nasilje.Ističe i da se u Srbiji dešava prva faza obračuna među raznim organizacijama i da su u pitanju obračuni kao rezultat prevara u poslu, otimanja teritorije i novca."Mi dodatno imamo i narko organizacije u navijačkim grupama što komplikuje problem pa nije čudo da imamo nasilje svaki dan na ulicama", kaže.On je kazao i da je bilo hapšenja raznih kategorija prestupnika, pa i narkodilera, ali da ih očigledno ima mnogo više nego što država može da savlada.Ocenjuje i da kada god državni organi kažu da će nasilje prestati "uočava se da nasilje raste na ulicama" i da postoji nesklad između intenziteta nasilja i izjava zvaničnika.Na pitanje šta država da uradi da bi obuzdala nasilje i kriminal, kaže da se mora postupati po pravilima nauke da bi imali uspešnu borbu protiv kriminala a to znači da - morate imati nezavisno sudstvo, tužilaštvo i policiju podređenu tužilaštvu jer u protivnom, ako imate zavisno sudstvo od partija i države kriminal se svede na borbu protiv tuđeg a ne svog organizovanog kriminala.Osnovni princip je, dodaje i to da ta borba ne sme da se radi kampanjski, već u kontinuitetu i da "ako imate sumnju da ljudi rade zabranjene poslove onda ne smete da najavljujete njihovo hapšenje jer tako im skrećete pažnju"."Princip kaže i da ne smete odmah da intervenišete, već da pritite, otkrijete ceo lanac, ne samo običnih dilera već onih koji snabdevaju te dilere i otkijete ko je centralni snabdevač droge i eventualno političari koji stoje iza toga, činovnici policije koji štite - i tek onda hapsite bez ikakve selekcije i ne vodeći računa ko kojoj partiji pripada.Ocenjuje i da svaka najava predsednika da će se pokrenuti žestoka borba protiv mafije je dobra ukoliko se ona sprovede do kraja i ako ne služi nekoj političkoj svrsi.Dodaje i da nije posao predsednika ni ministra da najavljuju tu borbu, i da bi trebalo da se radi tiho, a ne da se obaveštavaju oni koji se bave trgovinom narkotika."Da se tiho pronalaze čvorišta, nabavljači, dobavljači, trgovci droge i da se ljudi hapse i skupljaju materijalni dokazi, najvažniji su materijalni dokazi da bi se jako brzo dobio proces na sudu, jer ako ima dokaza ne možete da sabotirate sudski proces, policija može da ne daje podatke i da hapsite sve redom i da proces traje najviše godinu dana. Ako traje 10- 20 godina to znači da je unutra upletena politika, da postoje kopče sa organima gonjenja i pravosudnim organima i ko zna kako će se ti sudski procesi završiti", kaže Radovanović.Ocenjuje i da će u slučaju Jovanjica, pošto postoji kopča sa državom jer su pohapšeni i ljudi iz policije,BIA-e i drugih službi, "to da ide traljavo i da se otegne toliko dugo i da se razvodni dok ne padne polako u zaborav kao i drugi slučajevi sa velikom količinom zaplene droge"."I onda će doći do nekog kažnjavanja, ali to će biti blaže kazne", kaže Radovanović i dodaje da u ovom slučaju postoje jaki materijalni dokazi da je droga bila u pitanju.On navodi i da je Boška Radonjića, koji je bio glavni čovek podzemlja i kod nas i u SAD saznao da u svakoj državi Državna bezbednost ima početni korak u organizovanju organizovanog kriminala.Ispričao je da su tako 90tih ljudi koji su van zakona bili na Zapadu pozvani u Srbiju da učestvuju u kršenju sankcija i snabdevanju Srbije deficitarnom robom i da je to cena koju je Srbija žestoko platila i da su ti ljudi bili vođe pojedinih jedinica na ratištima, a da je "to toliko bilo zaokupljeno zločinima da ti procesi i danas traju"."Država 90-tih pozvala je organizovani kriminal da dođe u Srbiju jer je imala interes ne samo da se krše sankcije već da se i pomogne ljudima na vlasti u sticanju ilegalnih sredstava", rekao je.Kao pozitivan rezultat srpske DB navodi efikasno rešavanje problema terorizma."Nemojte misliti da nije bilo pokušalja i namera da se ovde izazovu teroristički akti, i za to DB može da se čestita", rekao je Radovanović, ali je dodao da DB ima zadatak da se bori protiv kriminala, a da nije mrdnula prstom da razotkrije slučajeve Krušika ili Jovanjice - i to su veliki minusi u radu DB, kaže.

----------------------------------------------------------

Datum: 15.11.2020 

Medij: Prva televizija

Rubrika: Vesti 18

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Borba protiv kriminala

Spikerka:Predstoji nam jačanje borbe protiv organizovanih kriminalnih grupa i takozvanih kriminalnih klanova, a posebno onih iz inostranstva koji su prisutni kod nas, ovo je najavila Republički javni tužilac Zagorka Dolovac. Ona je u intervjuu za "Večernje novosti" rekla da podaci javnog tužilaštva jasno ukazuju na kvalitet rada te institucije.Reporter:Prema podacima javnog tužilaštva od osnivanja posebnih odeljenje za suzbijanje korupcije, obrađeno je više od 24.000 krivičnih prijava, a sudovi su doneli osuđujuće presuda protiv 1.295 lica.Zagorka Dolovac, Republički javni tužilac:Podaci jasno govore o kvalitetu i kvantitetu rada tužilaštva u borbi protiv korupcije. U toj borbi izuzetno je značajna saradnja građana, privrede i institucija sa nama, pa apelujem da nam u toj borbi pomognu.Reporter:Upitana da prokomentariše izjave Marinike Tepic o njenom navodnom nestanku, Dolovac kaže da donekle razume razloge političke teatralnosti, ali ih ne odobrava.Zagorka Dolovac, Republički javni tužilac:U konkretnom slučaju reč je o političkoj predstavi i pokušaju unižavanja javnog tužilaštva, ali samo za domaće potrebe i prilike.Reporter:Kaže i da se ne slaže sa ocenom da krivični postupci dugo traju. Navodi da u najvećem broju slučajeva traju onoliko koliko je potrebno da se razmotre svi dokazi i činjenice.

----------------------------------------------------------

Datum: 15.11.2020 

Medij: N1

Rubrika: Dnevnik/N1

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Borba protiv mafije

SpikerSrbija ratuje s mafijom 27. dan. Objava rata kriminalcima stigla je lično od predsednika države Aleksandra Vučića. Za to vreme u Beogradu su se dogodila tri kriminalna ubistva i jedan pokušaj ubistva. Osumnjičeni za ubistva su u bekstvu, a najmanje dve otmice o kojima se spekuliše u javnosti su pod velom tajne. Javnost nikada nije saznala ni kada je završen i sa kojim ishodom rat protiv mafije objavljen pre četiri godine.ReporterSrbija je ušla u novi rat s mafijom, a da se još nije saznalo ni ko je pobedio u prethodnom. Naime, ratovanje sa narko klanovima, u jesen 2016. godine, pompezno je najavio nekadašnji ministar policije Nebojša Stefanović. Bilo je to nekoliko sati posle ubistva jednog od vođa navijača Partizana Aleksandra Stankovića iz Beograda, koji se povezivao sa crnogorskim kavačkim klanom.Nebojša Stefanović, tadašnji ministra unutrašnjih poslovaObjavljujemo rat ovoj vrsti mafije i ovaj rat ulazimo potpuno bez zadrške, bez rezerve. Ovo će biti teška borba.ReporterKada je tada policija počela da ratuje s mafijom, mafija je već godinu i po ratovala međusobno. Tokom petogodišnjih obračuna škaljarskog i kavačkog klana, koji se pretežno odvijao u Srbiji i Crnoj Gori ali i širom Evrope, ubijeno je oko 50 ljudi. O konkretnim rezultatima iz prošlog rata republička tužiteljka Zagorka Dolovac se ne oglašava, ali govori o tom sa kim će se tužilaštvo obračunavati u novom ratu.Zagorka Dolovac, republička tužiteljkaPredstoji nam i jačanje borbe protiv organizovanih kriminalnih grupa i tzv. kriminalnih klanova, posebno onih iz inostranstva koji su prisutni kod nas.ReporterU jednom od retkih intervjua Dolovac ne kaže šta se dešava sa domaćim kriminalnim grupama, niti kako će se boriti protiv njih. Kriminolog Dobrivoje Radovanović ocenjuje, da bi rat protiv mafije uspeo neophodni su nezavisno sudstvo, nezavisno tužilaštvo i policija podređena takvom tužilaštvu.Dobrivoje Radovanović, kriminologU protivnom ako imate zavisno sudstvo od partija, od države, onda se taj se kriminal svede na borbu protiv tuđeg organizovanog kriminala, a ne svog organizovanog kriminala.ReporterBilo je očekivano da u završnici rata između škaljaraca i kavčana neki od iskusnih kriminalaca formiraju nove narko-ekipe i to upravo u Beogradu, smatra novinarka Tamara Marković Subota.Tamara Marković Subota, novinarkaOno što je interesantno jeste da su ta oba beogradska klana iskoristila taj period od poslednjih godinu dana - kada su škaljarci i kavčani ostali bez ključnih igrača - iskoristili su to za jačanje svog klana, za jačanje svog klana, za podmlađivanje klana, za unosnije poslove i prosto su ušli u ozbiljnije narko biznise. To za posledicu ima ovih nekoliko ubistava, nerešene nestanke i to nije borba nije samo za ulično narko-tržište Beograda već borba i za švercerske ture iz Južne Amerike.ReporterNovoizabrani ministar policije Aleksandar Vulin, koji je pre neki dan, kada se u Beogradu desilo još jedno ubistvo u nizu, rekao da su građani potpuno bezbedni, u intervjuu za list Politika kaže da ima čast da operativno vodi rat sa mafijom.Citat"Rat mafiji je objavljen i vodiće se do kraja ili našeg ili njihovog. Predsednik Vučić ne govori uzalud da je počeo rat i kada on kaže to - rat je počeo. On je svoju glavu odavno prežalio i njegova porodica trpi više nego što možete da razumete.ReporterOsim što je Vučić u oktobru najavio mafiji da će država s njom ratovati, pre nekoliko dana najavio je i da će se obračunati sa kontaktima kriminalaca iz državnih struktura.

----------------------------------------------------------

Datum: 15.11.2020 

Medij: Nova S

Rubrika: Pregled dana/Nova S

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Konkurs za direktore javnih preduzeća

Spiker:Da je obavezan konkurs za direktore javnih preduzeća, vest je stara osam godina, koliko i Zakon. Koliko to nikoga ne zanima, svedoči podatak transparentnosti. Od 34 preduzeća u državnom vlasništvu samo 9 ima direktore izabrane na konkursu.  22 su u v.d. stanju. Na toj mapi u međuvremenu dolazi samo do rotacije, ode jedan, dođe drugi v.d. a za trojicu nije moguće utvrditi u kojem su statusu direktori. Kod javnih preduzeća čiji je osnivač lokalna samouprava, stanje je nešto drugačije. Detaljnije Jasmina Dobrilović. Novinar Jasmina Dobrilović:Nova Vlada, stari problemi. Uprkos činjenici da je premijerka Ana Brnabi obećala sprovođenje konkursa za izbor direktora javnih i državnih preduzeća još u starom mandatu u januaru ove godine i dalje se nastavlja sa starom praksom kršenja zakona. Vršioci dužnosti su na čelu čak u 22 preduzeća, a i na lokalu se sledi primer Republike i to naravno nije sve. Partijska knjižica preduslov je da budete član javnog preduzeća, kad ne preko stranke u kojoj ste, onda može preko najjače, vladajuće, kao što je uradio donedavno socijalista Miloš Milošević, koji na čelu Kruševačkog preduzeća dolazi kao naprednjak. Bivše kolege su ga podržale. Miloš Milošević, v.d. direktora Poslovni prostor Kruševac: Imaću dva osnovna cilja, jedan cilj će biti da se zadovolje svi zahtevi lokalne samouprave koji je inače i osnovač pomenutog preduzeća.Novinar:Da su javna preduzeća mesto za uhlebljenje partijskih vojnika upozoravao je svojevremeno i Mlađan Dinkić. Mlađan Dinkić, bivši ministar u Vladi Srbije:Prema analizama u poslednjih 10 godina čak 60.000 ljudi je dobilo posao preko političkih stranaka u javnim preduzećima. Ljudi su ulazili u stranku samo da bi dobili posao. Ja znam da su u tome svi učestvovali uključujući i moju stranku. Novinar.Prekinula sena papiru usvajanjem Zakona o javnim preduzećima. Međutim, kako ona iz 2012. tako i ona iz 2016. nalažu da na čelu javnih preduzeća budu profesionalni direktori koje će Vlada Srbije imenovati nakon sprovedenog konkursa. A oba nevedena Zakona su usvojile Narodne skupštine u kojima su većinu činili poslanici Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije. No, sa kršenjem Zakona nastavljeno je i dalje. 2017. raspisano je niz konkursa za javna preduzeća, ali direktori nisu izabrani. Miloš Obradović, novinar ekonomske rubrike „Danas“: Ne pokazuje se tu ni najmanja volja niti neka želja, šta vredi to što je deklarisano, departizacija znači da se postavi stručan čovek na konkursu, na takmičenju sa drugim nekim kandidatima već da *** negde u vladi, u vladajućim partijama ili u ko zna sada kojim krugovima gde se tu ustvari odlučuje ko će da bude direktor preduzeća koji raspolažu sa milijardama evra imovine. Novinar:Milijardama dugo raspolaže Dušan Bajatović, dugogodišnji v.d. direktora Srbijagasa. Ima i platu sa šest nula, da ga to neće spasiti odavno mu preti ministarka Mihajlović, bez većeg uspeha. Bajatović je uveren da posao radi dobro, ima i drugih vršilaca dužnosti, jednako samouverenih. Zoran Drobnjak, v.d. direktora preduzeća Putevi Srbije: Evo na čelu Puteva Srbije sam 13 godina, radimo poslove, završavamo kao što znate. Svaki ministar koji dođe on me ostavi tu da radim jer je verovatno čuo kako ovaj posao radim. Vukašin Obradović, novinar:Ja sam siguran da su javna preduzeća kancer ne samo ekonomskog nego i političkog sistema upravo zbog toga što na rukovodeća mesta dolaze nesposobni ljudi, ljudi koji imaju nekakve političke zasluge za određenu stranku i onda kao nagradu dobijaju direktorska mesta. Novinar:Demonstrirao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić kako se direktoru naređuje da izvrši politički nalog. Vukašin Obradović, novinar:Tu se najbolje vidi taj politički uticaj na javna preduzeća i sve dok su javna preduzeća takva mi nećamo imati ni politički ni ekonomski sistem koji će biti legitiman i koji će biti zapravo predstavljati izvor stabilnosti u društvu, a ne socijalnu kategoriju koja služi za zapošljavanje *******                        

----------------------------------------------------------