Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 18.11.2020 

Medij: Alo      Strana: 1,2,3

Rubrika: Aktuelno

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Prodaju obraz za besne džipove

Prodaju obraz za besne džipove

Insajderski poslovi, proda ja privilegovanih informaci ja, nameštanje tendera i do jave o potragama i pretresi ma samo su neki od načina na koje političari pomažu kriminalcima

„Ministar Vulin je dobio odrešene ruke i u prvi plan izlaze profesionalci u policiii. Mafii'i, kola ic privatizovala državu, dolazi krai", kaže Spasić

Kako sa platom od 850€ kuaiti adgi od 400.000€Š

Pojedini državni službenici, bilo da su ministri, državni sekretari, narodni poslanici, gradonačelnici ili predsednici opština, čije plate iznose oko 100.000 dinara, voze automobile od 400. 000 evra. Kako, zapitao se i predsednik Srbije.

Insajderski poslovi, prodaja privilegovanih informacija, nameštanje tendera i dojave o potragama i pretresima predstavljaju utabani put kojim državnim službenici idu ruku pod ruku sa mafijašima. Rezultat ovih dilova su ogroman novac, imovina, preskupi automobili, koje službenici ne bi mogli da zarade od primanja koja po zakonu dobijaju.

- Državni službenik to ne zarađuje na lepotu, nego kao insajder, prodaje privilegovane informacije za određene tendere i nameštanja. Služi da na vreme obavesti o B potragama, pretresima i svemu onome što zanima kriminalce. Sve u svemu, svaki njegov potez košta onog ko koristi uslugu, ali ovaj koji ga plaća zarađuje dvostruko, tako da to nije ništa novo, reklo bi se, a time što vole da ističu svoje bogatstvo samo pomažu policiji i državnim i poreskim organima da ih lakše otkriju. Nadajmo se uspehu -poručiojeza i „A1o!" kriminolog Zlatko Nikolić

komentarišući saradnju državnih službenika i mafije.

Ti dilovi su toliko plodonosni, da pojedini mafijaši iz državnih službi voze automobile od 400.000 evra, o čemu je u ponedeljak uveče govorio i predsednik Aleksandar Vučić, koji je poručio da će Srbija pobediti mafiju.

- Kada se slikaju u vozilima od 400.000 evra, a rade u državnoj službi, morate da se zapitate odakle to, ko je to dao i za šta - ukazao je i dodao da mafijaši ne mogu da postoje bez podrške državnog sistema.

Da će država uspešno odvojiti žito od kukolja tvrdi i Mario Spasić, generalni sekretar Saveta za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije „Transparentnost".

- Da budemo jasni, nijedan ministar, državni sekretar, narodni poslanik, gradonačelnik ili predsednik opštine ili bilo ko drugi ne

Računica:

Sa platom od 850 evra potrebno je da radite 50 godina kako biste kupili automobil od 400.000 evra, uz uslov da ni dinara ne potrošite na bilo šta drugo.

Stefaiović: Novi zakon Le biti odar za njih Nenad Stefanović, predsednik Udruženja sudija i tužilaca Srbije, poručio je da bahato ponašanje onih koji predstavljaju državu mora da se sankcioniše, ali i da se utvrdi da li osim disciplinske postoji i krivična odgovornost. - Od 11.3.2021. počeće primena Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu. Zakon predviđa da će onaj ko ne bude mogao da dokaže da je na zakonit način stekao imovinu ostati bez tri četvrtine njene vrednosti, a ako sud utvrdi da je imovina stečena krivičnim delom, biće mu oduzet celokupan nezakonito pribavljen imetak. Po Zakonu, na udaru će se naći oni za koje se posumnja ili utvrdi da za najvišetri uzastopne kalendarske godine imaju razliku veću od 150.000 evra između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda. Teret dokazivanja uvećanja imovine je na Poreskoj upravi, dok je teret dokazivanja porekla imovine na obvezniku.

Država je ovim zakonom dobila delotvoran mehanizam da se utvrdi da li se neko nezakonito obogatio - zaključio je on.

sme očekivati i neće dobiti podršku niti amnestiju vladajuće partije za kriminal koji je razvio u državnom sistemu. Nama je poznato da postoje visoki državni funkcioneri koji se pozivaju na predsednika Vučića da bi sebi podigli rejting, šuruju s mafijom i razvijaju njihove poslove. Vučić je jasno targetirao to da je nemoguće da sa platom od 100.000 dinara vozite auto od 400.000 evra. Ko su ti državni mafijaši koji zloupotrebljavaju poverenje ovog naroda? Kako je moguće da od prljavih para svojoj deci kupe torbu za školu ili bicikl? Država sada ima kapacitet da se i sa tim ološem obračuna i nemojte sumnjati da će tako biti. Ministar Vulin je dobio odrešene ruke i u prvi plan izlaze profesionalci u policiji. Mafiji, koja je privatizovala državu, dolazi kraj - poručuje Spasić.

Ministar policije Aleksandar Vulin je istakao da u zemlji nema mesta za organizovani kriminal koji je snažan kao država.

- U ovoj zemlji mafija neće i ne može da ima svoju državu - poručio je on i dodao da definicija organizovanog kriminala govori o povezanosti kriminalnih struktura sa onima koji imaju neku moć odlučivanja u državi. Kazao je da su neki ljudi identifikovani, ali da policija nije ta koja odlučuje o objavljivanju identiteta, nego tužilaštvo. J. Đ. -D. R.

Zagorka se sastala sa Vulinam Republički javni tužilac Zagorka Dolovac i ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin razgovarali su juče o najbitnijim temama u vezi sa saradnjom javnih tužilaštava i MUP-a u narednom periodu. Dogovorenoje da će posebna pažnja

biti posvećena otkrivanju i gonjenju teških oblika krivičnih dela u oblasti organizovanog kriminala i korupcije, povodom kojih će nadležne policijske uprave i javna tužilaštva angažovati dodatne Ijudske i materijalne resurse radi bržegdelovanja i boljih rezultata koji se očekuju u bliskoj budućnosti.

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: Blic      Strana: 2

Rubrika: Tema dana

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija/Javne nabavke

Naslov: Pobednik Gubitnik

 Pobednik  

aleksa Milojević Aleksa Milojević, bivši učenik Matematičke gimnazije koji je osvojio brojne medalje, postiže nove uspehe. Sada je kao student Prinstona, uz još jednu koleginicu, najbolji student u generaciji.  

 Gubitnik  

Miloš nedeljković Bivši predsednik Opštine  

Arilje i član Srpske napredne stranke uhapšen je zbog sumnje na  

korupciju.  

Miloš Nedeljković se sumnjiči za zloupotrebe prilikom javne nabavke.

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: Blic      Strana: 9

Rubrika: Svet

Autori: J. Radovanović n

Teme: Korupcija

Naslov: Bugarski predizBorni trik

 Sofija Stavila veto na pregovore BriSela i Skoplja  

 BugarskipredizBornitrik  

 Trenutni sukob između balkanskih komšija Bugarske i Severne Makedonije možda je ukorenjen u istoriji, ali podstaknut je aktuelnim brigama - izgledima za reizbor bugarske vladajuće koalicije.  

 - skoplje mora da prizna istorijsku istinu: ako Republika Severna Makedonija prizna bugarske korene svoje nacije i jezika, to bi okončalo napetost u našem odnosu - rekla je krajem prošlog meseca bugarska ministarka spoljnih poslova Ekaterina Zaharijeva. Neslaganja oko istorije, jezika i identiteta nisu okončana, već su, naprotiv, u sredu eskalirala bugarskim vetom na okvir pregovora EU sa Severnom Makedonijom, čime je blokiran početak razgovora o pristupanju između Skoplja i Brisela. Bugarska vlada optužuje Severnu Makedoniju da je prekršila sporazum iz 2017. godine time što nije priznala njihovu zajedničku istoriju i jezičke sličnosti, što je osetljivo pitanje za mnoge Makedonce. Analitičari, međutim, sumnjaju u važnost ovih pitanja za obične Bugare i u oštroj retorici vide slabo prikriveni napor vladajuće stranke da osigura glasove na izborima koji će biti održani u martu sledeće godine. Vlada, sa strankom GERB premijera Bojka Borisova na čelu i koalicionim partnerom VMRO Krasimira Karačanova, već mesecima je suočena sa masovnim antikorupcijskim protestima. Mnogi Bugari su na društvenim mrežama ismevali poteze svoje vlade, zamišljajući svet u kojem bi Nemačka stajala na putu susednoj Austriji ili bi se Češka sporila sa Slovačkom oko pitanja istorije i identiteta.  

- S jedne strane, to je zaista predizborni potez. Tema nije centralna za bugarske glasače, ali svaki procenat je važan - rekao je politikolog Dimitar Bečev.  

Ali Bečev je ukazao na “drugi sloj“ u prirodi pristupnih pregovora.  

- U ovim ranim fazama, država kandidat je obično ona koja je sklona kompromisima - dodao je.  

Radan Kanev , član Evropskog parlamenta, bugarski veto video je kao predizborni trik.  

- Ovaj oblik politike ne može i ne sme biti predizborni potez. Da bi se rešio, potreban je uporan, dugoročan i vrlo Borisov i njegov kolega Zaev su pokušavali da spuste loptu, složivši se u novembru da nastave potragu za rešenjem, ali je Sofija ipak ostala pri svom stavu  

pažljiv diplomatski napor. Na neuspehe u zdravstvu i ekonomskoj politici, sada će naša vlada dodati još jedan - naše narušene odnose sa Severnom Makedonijom rekao je.  

Ljubomir Kjučukov, direktor Instituta za ekonomiju i međunarodne odnose u Sofiji, upozorio je na rizik da blokada podstakne “antibugarsko“ osećanje u Severnoj Makedoniji.  

- Ovo se može obiti o glavu bugarskoj vladi. Blokada pregovora Severne Makedonije stavlja Bugarsku u međunarodnu izolaciju - objasnio je Kučukov. J. Radovanović n  

  1. Radovanović n

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: Blic      Strana: 1,6,7

Rubrika: Politika

Autori: Slađana Vukašinović

Teme: Javne nabavke

Naslov: GRAĐANI PLAĆAJU MILION DINARA ZA NIKOLIĆEV BAZEN

 građaNi plaćaju milioNdiNara za NikolićeV bazeN PLaĆaMo MiLion  

DinaRa za nikoLiĆeV Bazen  

 Građani Srbije pored 4.000 evra, koliko mesečno plaćaju održavanje vile na Dedinju koju koristi Tomislav Nikolić, moraće da izdvoje bar još milion dinara da bi se on i njegova porodica kupali u čistoj vodi u bazenu.  

Bez odgovora  

„Blic” je uputio 13. novembra pitanja i Upravi za zajedničke poslove republičkih organa da nam objasni ko je definisao da se mikrobiološke analize bazenske vode u vili Nikolića obavljaju svake nedelje i kolika je procenjena vrednost ove usluge, ali odgovore do zaključenja broja nismo dobili.  

slađana vukašinović  

iznos na prvi pogled  

nije veliki, ali prohtevi nekadašnjeg predsedničkog para jesu, jer će im se svake nedelje kontrolisati mikrobiološka ispravnost kupališta i meriti koncentracija hlora dok će se jednom mesečno obavljati i fizičko-hemijska analiza. Tako bar stoji u konkursu za “ispitivanje vode u bazenima” koji je raspisala Uprava za zajedničke poslove republičkih organa (UZZPRO) 10. oktobra, a ponude i koštanje ove usluge trebalo bi da stignu ovih dana. Ako je suditi po uslovima iz konkursne dokumentacije, Nikolići žele da isključe svaki rizik eventualne pojave bakterija koje bi mogle da im naruše uživanje prilikom kupanja u državnom otvorenom i zatvorenom bazenu, koje oni, zajedno sa vilom, nezakonito koriste. Ukoliko pak posumnjaju da to može da se desi i pored ovako čestih mikrobioloških i fizičko-hemijskih analiza, Uprava za zajedničke poslove je ostavila mogućnost da se po potrebi obavlja i vanredna kon-  

trola bazenske vode. Sav taj luksuz neće se platiti iz džepa bivšeg predsednika već građana Srbije, a da pritom ne postoji zakonski osnov za korišćenje rezidencije. Njegov status penzionera i predsednika Saveta za saradnju sa Rusijom i Kinom mu to ne omogućava, pa je uredbom Vlade o korišćenju ove vile pokušano da se politička šteta anulira.  

Ispravnosti vode proveravaće se i u otvorenim bazenima u vilama „Bokeljka“ i u Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića 75, koju odnedavno koristi premijerka Ana Brnabić, ali znatno ređe nego u rezidencijalnom objektu u Užičkoj 23 koji koriste Nikolići. Tamo će se jednom nedeljno kontrolisati mikrobiološka ispravnost kupališta, ali samo tokom letnjih meseci, odnosno juna, jula, avgusta i septembra, dok će se fizičko-hemijske analize vode obavljati samo četiri puta godišnje.  

Naš izvor iz UZZPRO tvrdi da su iz vile u Užičkoj 23 tražene ovako sveoobuhvatne analize vode u bazenima ovog objekta.  

- Ti zahtevi su u nekim segmentima preterani, pre svega u delu koji se odnosi na nedeljnu kontrolu mikrobiološke ispravnosti vode jer je reč o kupalištu koje koristi mali broj osoba. Poređenja radi, to je podjednako često kao u javnim bazenima u Beogradu, gde nedeljno ima i nekoliko hiljada kupača. Ako se to zna, onda je malo neumesno da na teret građana Nikolićima će se svake nedelje kontrolisati mikrobiološka  

ispravnost kupališta i meriti koncentracija hlora, dok će se jednom mesečno obavljati i fizičkohemijska analiza  

idu troškovi ovako detaljne kontrole bazenske vode navodi naš sagovornik.  

On dodaje da je ova nabavka specifična u mnogim segmentima, uključujući i one bezbednosne i da se realizuje po članu 27. Zakona o javnim nabavkama.  

- Tim članom je definisano da se Zakon o javnim nabavkama ne primenjuje u slučajevima nabavke dobara, usluga i sprovođenje konkursa za dizajn, procenjene vrednosti manje od 1.000.000 dinara i nabavku radova čija je procenjena vrednost manja od 3.000.000 dinara. Drugim rečima, u pregovaračkom postupku se može dobiti posao, a realna cena bi trebalo da bude oko milion dinara, ali moguće je da bude i više ako ima vanrednih kontrola. Posao mogu da dobiju firme koje imaju licencu i svoju laboratoriju, ali i prođu posebne bezbednosne provere MUP-a. Ponuđač koji posao dobije potpisuje i klauzulu o poverljivosti podataka, koja podrazumeva da ne sme da iznosi informacije koje se tiču objekata ali i osoba koje u njima borave - kaže naš izvor. n

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: Danas      Strana: 5

Rubrika: Društvo

Autori: A. Popović

Teme: Korupcija

Naslov: Bez rezultata u borbi protiv mafije

 Vladavina prava najveća prepreka u približavanju Srbije EJJ, pokazuje izveštaj koalicije prEUgovor  

 Bez rezultata u borbi protiv mafije  

Evidentan primer nepravilnosti jesu suđenja učesnicima julskih protesta, u kojima su sudije ignorisale dokaze o policijskoj brutalnosti  

Beograd - Neodgovarajuća, zakočena ustavna reforma pravosuđa, odsustvo političke volje za borbu protiv korupcije, policijska brutalnost tokom julskih protesta i nedostatak rezultata u proklamovanoj borbi vlasti protiv kriminala neke su od glavnih kritika najnovijeg alarm-izveštaja koalicije prEUgovor o reformama u poglavljima 23 i 24.  

Nezavisni polugodišnji izveštaj koji je objavila koalicija PrEUgovor pokazao je da napretka u ključnim poglavljima za proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji, kao i u pojedinim političkim kriterijumima koji su razmatrani, u periodu od maja do oktobra 2020. godine - nije bilo.  

To je bio razlog da pri predstavljanju izveštaja okarakterišu Srbiju kao „zarobljenu državu“.  

Kao poseban alarm u ovom izveštaju ističe se i to što su izborna pravila promenjena usred izbornog postupka; to što je u periodu pandemije nastavljana pa i produbljena netransparentna praksa zaobilaženja javnih nabavki, kao i nužnost bolje zaštite žrtava porodičnog nasilja tokom pandemije kovid 19. Alarm je stavljen i na pitanje policijske brutalnosti tokom julskih protesta ali i na problem radne eksploatacije migranata na državnim kapitalnim projektima.  

Evidentan primer nepravilnosti jesu suđenja učesnicima julskih protesta, prilikom kojih su sudije ignorisale dokaze o policijskoj brutalnosti, stoji u izveštaju. Upravo policijska brutalnost na protestima u julu 2020. bila je povod za alarm Koalicije u oblasti reforme policije i snaga bezbednosti koje su predviđene Poglavljem 24.  

„Pored problematičnog ponašanja policije tokom vanrednog stanja, koje je proglašeno kako bi se suzbila epidemija kovid 19, događaji do kojih je došlo nakon izbora i koji su bili odgovor na pokušaj Vlade da ponovo uvede vanredno stanje zabrinjavaju i zbog potencijalne policijske brutalnosti i zloupotrebe sAe“, stoji u dokumentu.  

Ni u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala vlasti u Srbiji nisu pokazale značajne rezultate u ovom periodu, beleži PrEUgovor. lako postoje akcioni planovi i definisani ciljevi u ovim oblastima, nema transparentnih dokaza o postignutim rezultatima.  

„Nema sistematizovanih, razvrstanih i javno dostupnih statističkih podataka o kriminalu (...) I dalje nema verodostojnih rezultata proaktivnih istraga i pravosnažnih presuda", glavni su nalazi analize.  

  1. Popović

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: Danas      Strana: 9

Rubrika: Društvo

Autori: FoNet

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)/Zlata Đorđević/Korupcija

Naslov: Srbija zarobljena država

 KoalicijaprEUgovorpredstavila Alarm - nezavisni polugođišnji izveštaj o napretku naše zemlje ka EU  

 Srbija zarobljena država  

 Beograd - Koalicija prEUgovor predstavila je juče Alarm - nezavisni polugodišnji izveštaj o napretku Srbije u pogledu političkih kriterijuma i sprovodenja politika u oblastima pokrivenim poglavljima 23 i 24 u pregovorima sa Evropskom unijom, a ocenjeno je da nije bilo napretka.  

Predstavnik Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Bojan Elek rekao je da izveštaj predstavlja „kako izgleda zarobljena država u više slika“ i osvrnuo se na rad policije u periodu od maja do oktobra 2020. godine, razdoblju koje je obuhvaćeno u izveštaju.  

Jelena Pejić Nikić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku rekla je u onlajn debati da joj se čini da Evropska komisija svake godine „smišlja novu reč“ da kaže kako nema napretka, a to je „ograničeni napredak“ ili „veoma ograničeni napredak". Na pitanje da li može sa ovom vlašću da dođe do napretka u integracijama, Pejić Nikić rekla je da svi pokušaji suštinskog dijaloga nisu naišli na odjek sa strane ove vlasti i da ona nema velika očekivanja, ali da misli da stvari mogu da se pokrenu ako dođe do većeg pritiska iz EU.  

Predstavnica Transparentnosti Srbija Zlata Đorđević ocenila je da je pomak moguć uz političku volju, ali da smatra da ne postoji stvarna želja da se integracije ostvaruju na pravi način. „Mislim da EU čini dovoljno i da odgovor ne treba da tražimo u Briselu, već u nama samima“, poručila je Đorđević i dodala kako mora da postoji politička volja vlasti za integracijama i da u taj proces uključi zainteresovane strane - civilno društvo.  

Sa njom se saglasila i predstavnica Akcije protiv trgovine ljudima (AS-TRA) Jasmina Krunić, koja je rekla da je sve moguće kada postoji politička volja. Navodeći neke od primera iz svojih oblasti, Elek je rekao da EU traži od Srbije presude po pitanju organizovanog kriminala, a da Srbija ne bi imala čime da se pohvali ove godine, da posle 10 godina nije doneta presuda protiv Darka Šarića. Elek je dodao i da država često fingira velike akcije hapšenja, kada uhapsi mnogo ljudi, za dela koja su nepovezana, ali da te akcije nisu sprovođene u poslednje vreme, ali da su kriminalna ubistva na ulicama Beograda primetna. On je rekao kako političari treba da podržavaju borbu protiv organizovanog kriminala, ali bi njome suštinski trebalo da se bave stručni Ijudi iz policije i tužilaštva. FoNet  

FoNet

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: Danas      Strana: 6

Rubrika: Društvo

Autori: M. Mitrović

Teme: Korupcija

Naslov: Vlada za epidemiju krivi medije i opoziciju

 U Sloveniji bi neke vanredne mere moglepotrajati do 25. decembra  

 Vlada za epidemiju krivi medije i opoziciju  

 Beograd, Ljubljana - Neke vanredne mere u Sloveniji uvedene zbog kovida 19 mogle bi, prema poslednjim izveštajima, da potraju do Božića, 25. decembra. Deo restrikcija vlada planira da ukine u roku od dve nedelje, u slučaju očekivanog poboljšanja situacije. U utorak je umrlo 45 obolelih, najviše u jednom danu dosad, a dan kasnije samo dvoje manje. Ukupno je zaraženo više od 56.000 ljudi.  

„Ušli smo u petu sedmicu mera koje su sada strože nego ranije. Vlada ih je produžila do 18. decembra. Od ovog ponedeljka ponovo ne radi gradski i međugradski prevoz, kao što je bio slučaj i tokom prvog talasa epidemije. Tada je epidemija trajala od 13. marta do 31. maja, ali mere su popustile već početkom maja. Za razliku od tada, sad već petu sedmicu imamo policijski sat - od 21 čas do šest ujutro“, priča za Danas Marta Razboršek, spoljnopolitička novinarka RTV Slovenija.  

Restrikcije podrazumevaju i zabranu okupljanja, kao i kontakte izvan porodičnog kruga, čime je dodatno pojačano prethodno zatvaranje u opštinske granice. Dodatno je pooštren i režim na granici.  

„Vlada često saopštava da su za drugi talas krivi mediji, influenseri i opozicija. Jako smo bili zatečeni sličnom optužbom dela Katoličke crkve“, kaže Razboršek, upitana da li vlast u Sloveniji za širenje zaraze optužuje građane, kao što je to slučaj u Srbiji.  

Ona podseća da je Javni servis RTV Slovenija tokom prvog talasa razotkrio da su „respiratori i ostala oprema kupovani netransparentno, što zbog nesolidarnosti u svetu i nije toliko čudno, ali je svakako za ispitivanje, pošto su posao dobili ljudi bliski vladi. Uključili su se, naravno, policija i tužilaštvo, ali stvar još nema epilog“.  

„To otkriće, koje se, do sada, odnosi na stotine novih direktora i ostalih važnih Isa je najzad i razljutilo ljude koji su počeli sa protestima. Vlast zbog medijskog izveštavanja o protestima koji su trajah 26 petka zaredom, a sada su prekinuti zbog proglašenja epidemije, za proteste krivi medije. Žele reći da protesta ne bi bilo da mediji o njima nisu izveštavali i time im dali legitimitet. Svi znamo da novinari treba da rade svoj posao i izveštavaju o protestima kojih je u svim krajevima bilo više od 300“, kaže naša sagovornica.  

Na pitanje govori li se gde se virus najviše širi, da li pre svega u kafićima i restoranima, Razboršek navodi da se tvrdilo da se najviše širi na protestima. „AN iako je na njima ponekad bilo od pet do 10 hiljada ljudi, na biciklima ili peške, u suštini baš tada nije bilo nikakvih novih slučajeva zaraze. Pričali su i o kafićima, ali ni za to nema nikakvih dokaza“, kaže slovenačka novinarka.  

Ističe daje u oba talasa virus ušao u domove za starije osobe. „Trenutno ima gotovo 2.000 zaraženih starijih u domovima, a puno je i zaraženog osoblja. Isto tako je u bolnicama, gde je najveći problem manjak mesta. Šta se tačno desilo, ne znamo. Verovatno je širenje posledica letnjih odmora - i u inostranstvu. Ljudi su se družili, mladi su bfli zaraženi asimptomatski, pa su mogli i širiti virus, iako je jasno da je za to potreban bliski kontakt. Ako ne znaš da si bolestan, možda taj kontakt i imaš i onda sve ide u krug. Početkom septembra imali smo oko 60-70 slučajeva, a sredinom oktobra više od 2.000. To ne da je eksponencijalni rast, nego je eksplozija. Ali je istina i da se testira puno više ljudi nego pre, pet puta više nego u prvom talasu, pa je i to razlog više potvrđenih slučajeva", priča Marta Razboršek.  

  1. Mitrović  

Protesti su protiv korupcije i vlasti Epidemiološke mere apsolutno nisu bile uzrok nedavnih demonstracija u Sloveniji, kaže sagovornica Danasa. „Postoje i takvi koji protestuju protiv mera, antivakseri, antičiperi... Svakakvog je sveta na ulicama. Ali pre svega su to protesti protiv korupcije i vlasti. Demonstracije su počele spontano, dolazilo je sve više Ijudi. Zvanično nisu imali organizatora pošto bi vlasti mogle da ih hapse. Vlada svakako može da očekuje puneulice kad se sve završi", kaže Razboršek. „Početkom novembra je", podseća, „jedna grupa Ijudi sa različitim zahtevima organizovala protest koji je bio nasilan. Bili su tamo i policiji poznati pripadnici kriminalnog miljea, pa navijačke grupe... Došloje do sukoba, a policija je prvi put od 2012, kada su isto bili protesti protiv vlade Janeza Janše, upotrebila vodeni top. Što je najgore, bilo je i povređenih, među njima i poznati fotograf, koga su prebijali i dok je ležao na zemlji."

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: Danas      Strana: 14

Rubrika: Dijalog

Autori: Aleksandar Dikić

Teme: Korupcija

Naslov: Hipnotizer i hipnotisani

 Vučićje lako zaveo lični režim i to nije samo posledica njegove ambicije  

 Hipnotizer i hipnotisani  

? Sa medijskog  

aspekta primetna je Vučićeva sklonost ka  

negiranju stvarnosti, jer to spada u uobičajene mehanizme odbrane totalitarnih ličnosti. Pored toga što brižno neguje  

idealizovanu predstavu o sebi, tragično je što je u taj vratolomni ego-trip uvukao i celu naciju kojoj više njje važna objektivna, već (para)psihološka „realnost“ koju stvara hipnotizer na vlasti  

Aleksandar Dikić  

Sada je već izvesno da ćemo kukavičkim i neodgovomim odlaganjem rušenja režima  

Aleksandra Vučića uzaludno potrošiti dobar deo svoje budućnosti. Svaku izgubljenu godinu plaćaćemo duplo da bismo sanirali posledice njegove autokratije.  

Iskustvo nas uči da zablude nikada nisu privilegija samo jedne generacije. Mi imamo jedinstveni talenat da sami sebe zarobimo u kružnom toku istorije iz kojeg izlazimo tek uz pomoć svetskogpolicajca.  

Aleksandar Vučić je isuviše lako zaveo lični režim i to nije samo posledica njegove patološke ambicije, već i našeg kolektivnog instinkta krda (herd instict) kao posebnog  

psihosocijalnog nagona koji kontroliše naše ponašanje. Njegova megalomanska opsesija ima višedimenzionalne uzroke, ali ono što zbunjuje i nervira je naša nerazumna potreba da nas bez muke opčine providni trikovi vašarskog prevaranta.  

Njegovo nekritičko uverenje u sopstvenu nepogrešivost pružilo mu je mogućnost da postane fasciniran svojim fiks-idejama i da tom fascinacijom veže mase za sebe medijskim i političkim manipulacijama. U mentalnoj strukturi autokrata dominiraju maligni narcisizam, sindrom mesijanstva i stalni poriv za dokazivanjem dominacije. Sa medijskog aspekta primetna je Vučićeva sklonost ka negiranju stvarnosti, jer to spada u uobičajene mehanizme odbrane totalitarnih ličnosti. Pored toga što brižno neguje idealizovanu predstavu o sebi, tragično je što je u taj vratolomni egotrip uvukao i celu naciju kojoj više nije važna objektivna, već  

(parajpsihološka „realnost“ koju stvara hipnotizer na vlasti.  

Stalno nadraživanje masa o  

istorijskim uspesima aktuelnog režima dovodi do preplavljivanja sledbenika fabrikovanim informacijama koji se time biološki i organski vezuju za Vođu. Komunistička propaganda o udarnicima, prebacivanju normi, petoletki i revolucionamoj industrijalizaciji sada je samo digitalizovana i formatirana za masmedije i društvene mreže, ali cilj i metodeostajuiste.  

Autokrate su ili hedonisti poput Tita, Čaušeskua, Markosa ili askete poput Staljina i Hitlera. Naš primerak sebe predstavlja kao pripadnika srednje klase, žrtvu tranzicije i još veću žrtvu vlasti. Koliko je samo puta ponovio da je njegova imovina umanjena posle 2012. godine i da ga je u životu bavljenje politikom (a na to mu se život i sveo) samo koštalo, kako njega tako i njegove najbliže? I to sve izgovara noseći markiranu garderobu koju internet tržište procenjuje na nekoliko hiljada evra.  

Ogledalo svakog vladara je njegovo okruženje. Narcisi retko imaju prijatelje, jer niko nije dostojan njihove ljubavi i pažnje, do njih samih. Čak i kada su primorani da delegiraju deo moći i ličnog poverenja  

kriterijumi po kojima biraju intimuse su vrlo zanimljivi. To su ljudi bez sadržaja i bez sposobnosti da kritički razmišljaju. Oni samo služe da upotpune Vođin heliocentrični sistem i da reflektuju svetlost kojom on obasjava usrećeni narod.  

Ako smo već secirali psihološki karakter i predvodnika i sledbenika, šta je onda preostalo srpskoj opoziciji?  

Drevna je mudrost da ono što neko prihvati bez razuma da se razumom to od njega ne može oduzeti. Opozicija ne sme olako odbaciti biračko telo koje je glasalo ili glasa za trenutnu vlast. SNS je mastadont koji okuplja preko 700.000 hiljada članova, ali je kroz tu političko-interesnu mašinu za ovih osam godina prošlo preko milion građana Srbije. Oni koji su ispali sa tog ringišpila jednako su nezadovoljni kao i oni koji čekaju u redu da se na ringišpil popnu, ali nikako da dočekaju svoj red. Broj mesta je ograničen pa je potrebno to nezadovoljstvo preliti na opozicionu stranu i zabludu o čekanju pretvoriti u praveđnibes.  

Opozicija ne treba da ffontalno napada i optužuje ljude koji čine tu uhodanu, podmazanu i smrtonosnu mašineriju. Deo naroda koji podržava ovu vlast ne treba POBEDITI, već ih treba UBEDITI da je kurs kojim se Srbija kreće vodi u provaliju i da je alternativa oličena u udruženoj opoziciji jedini spas od tog  

samoubilačkog sunovrata. To se ne može uraditi racionalnim putem, pomoću činjenica i argumenata. U Srbiji nemamo normalno političko društvo i razvijeno tržište ideja, pa u skladu sa tim ne pomažu standardne terapijske metode.  

Narod je hipnotisan, zaveden i omamljen i treba ga trgnuti iz takvog stanja. Jedan od koraka ka izlečenju je da narod shvati da je Vučić bolest, a ne lekar. Neophodno je razbiti iluziju kojom hipnotiše, oduzeti mu sat iz ruke koji vrti ispred očiju svih građana. Sat koji polako otkucava naš zajeđnički kraj.  

Onda kada bezbednosne službe (strane Š odmetnuti deo domaćih) preko opozicionih kanala dostavi javnosti na uvid NEOBORIVE dokaze (video i audio snimke) Vučićevog najbližeg okruženja (brata, sina, kuma) o umešanosti u reketiranju, prodaji narkotika i nameštanju državnih poslova, tada će Vučić pasti. Sve ostalo je polivanje mlakom vodom duboko sediranog pacijenta koji uživa u snovima koje mu drugi kontrološi i prave. Uspavani građanin je baterija njegovog matriksa, ali kada serija snimaka nedvosmisleno pokažu povezanost mafije i države, i to tako da se ne zna ko je na kojoj strani, onda će nastupiti revolucija. Njegova vladavina će se završiti kao poslednja scena kultnog filma Fight club koja prikazuje kataklizmično rušenje betonskih kula koje je on simbolično gradio kao obelikse svoje beskonačne vlasti.  

Autorje lekar, člatt Glavnog odbora Demokratske stranke

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: Danas      Strana: 1,5

Rubrika: Društvo

Autori: V. Jeremić

Teme: Korupcija

Naslov: Čupić: Pravljenje žrtve od Vučića klasičan populizam

 Ministar policije poslednji u nizu zvaničnika kojije „zabrinut“ za bezbednost predsednika Srbije  

 Čupić:  

Pravljenje žrtve od Vučića klasičan populizam  

Jovanovic:  

Moderna verzija teze o „unutrašnjem i  

spoljnom neprijatelju“  

Ministar unutrašnjih poslova poslednji u nizu zvaničnika kojije „zabrinut“ za bezbednostpredsednika Srbije  

Pravljenje zrtve od Vucica klasičan populistički metod  

U FOKUSU  

Beograd - Ukoliko su izjave najviših državnih zvaničnika i naslovnice njima bliskih medija pouzdan pokazatelj, Srbija je bezbedno mesto za život za sve osim za predsednika Republike Aleksandra Vučića. Poslednjih osam godina, gotovo da nije bilo ministra koji makar jedanput nije javno rekao kako strahuje za Sezbednost predsednika. Pritom se kao motiv za zabrinutost koristilo sve - od novinara koji postavljaju pitanje na konferenciji, do navodnih subverzivnih delatnosti inostranih obaveštajnih službi.  

Malo je onih koji su više puta izražavali svoju zabrinutost češće od novopostavljenog ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina. Govoreći na nedavno održanoj sednici skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Vulin je ponovio da je bezbednost predsednika i njegove porodice ugrožena, zbog objave rata mafiji, ali da on ponekad potcenjuje te pretnje, što nije dobro.  

„Op je neprekidno na meti mafije i organizovanog kriminala. Svakom je jasno da je Vučić ključni čovek u borbi protiv mafije. Naravno da su on i cela porodica izloženf, rekao je Vulin, dodajući da postoji nerazumevanje javnosti, koje svaku bezbednosnu meru u zaštiti predsednika smatra bahatom i bezobraznom.  

Isti član Vlade je pre godinu dana optužio koaliciju opozicionih stranaka okupljenih u Savez za Srbiju da im je jedina politika da ubiju Aleksandra Vučića. Povod za ovakvu njegovu optužbu bila je naslovnica nedeljnika NIN na kojoj se nalazila fotografija predsednika dok obilazi fabriku namenske industrije Krušik, a na kojoj se videla položena puška koja je u trenutku nastanka fotografije bila usmerena u Vučićevom pravcu. Ta naslovnica, kao i ona iz Danasa na kojoj je karikatura Predraga Koraksića na kojoj se Vučić „podmeće“ u kadar sa nacrtanom metom na majici, isprovocirala je Vulina da izjavi da se time poziva na ubistvo predsednika.  

- Da reakcija bude sve slabija na svaki sledeći slučaj, sve dok ne postane normalno da se preti smrću predsedniku i prizove neki ludak koji će, na kraju, pokušati njegovo ubistvo - kazaoje Vulin.  

Komentarišući ovaj manir da se u prvi plan izbacuje navodna ugroženost predsednika sociolog Čedomir Čupić ističe da se radi o klasičnoj populističkoj metodi koja ima dvostruki cilj.  

Primarna ambicija takvih izjava je da se predsednik dodvori građanima i prikaže kao neko ko je u opasnosti zbog toga što radi u njibovu korist. Paralelno sa tim efektom, računa se i na kriminalizaciju legitimne kritike. Pa se tako za ugrožavanje bezbednosti optužuju predstavnici opozicije, „tajkunski medijf, kao i pojedinci i organizacije koje argumentovano kritikuju poteze vlasti, navodi Ćupić.  

On ističe da ostavlja mogućnost da se Aleksandar Vučić istinski oseća ugroženim, dodajući da javnost nikada nije saznala pravu prirodu njegovog odnosa sa određenim kriminalnim strukturama.  

Jovanović: Moderna verzija teze o „unutrašnjem i spoljnom neprijatelju“  

 - Više je slučajeva koji impliciraju da postoje izvesne veze između njegovog okruženja i kriminalnih organizacija. Do tog zaključka je dovoljno doći kada se pogleda koliko je kriminalnih radnji poslednjih godina prošlo nekažnjeno i koliko je Ijudi nedodirljivo za organe gonjenja, kaže Čupić.  

Slučaj javnog dovođenja u pitanje predsednikove bezbednosti koji je privukao najviše pažnje javnost desio se krajem oktobra 2016. godine kada je u blizini porodične kuće Aleksandra Vučića u naselju Jajinci, pronađeno zakopano oružje. Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović je potvrdio da su na 30 metara od Vučićeve kuće pronađeni jedna zolja, više ručnih bombi i određena količina municije. Ministar je tadaprvi izjavio da je zabrinut za Vučićevu bezbednost.  

„Tako se obavljaju likvidacije. Automobil se nalazio na mestu na kom zbog konfiguracije terena vozila moraju da uspore i na idealnoj udaljenosti za upotrebu naoružanja poput zolje, koja služi za uništavanje oklopnih vozila, blindiranih automobila", rekao je Stefanović i dodao da je oružje nađeno duboko u šumi prekriveno granjem, a da je ove sanduke prijavio neko od građana. Nakon njega, veliki broj ministara, kao i bivši predsednik Tomislav Nikolić, javno su izrazili svoju zabrinutost. Polidjska istraga, međutim, nije bila u stanju da potvrdi da su njihovi strahovi bili utemeljeni. Više tužilaštvo u Beogradu je u avgustu 2017. godine objavilo da u konkretnom slučaju nema mesta krivičnom gonjenju.  

Međutim, da pitanje predsednikove bezbednosti može da bude otvoreno i povodom znatno „benignijih“ tema pokazuje nedavno gostovanje premijerke Ane Brnabić na televiziji Pink. Ona je tada optužbe predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, da je Aleksandar Vučić uticao na izborni poraz njegove partije, okarakterisala kao „sgtanje mete na čelo Vučiću“.  

- To moramo jasno da kažemo, jer ako se sutra bilo šta desi da se Ijudi koji su to radili ne prave ludi, kao što su se neki mediji pravili ludi kada se to desilo u Srbiji, nažalost, Zoranu Đinđiću, tada premijeru, rekla je Brnabić.  

Sociolog Đokica Jovanović naglašava da je u pitanju samo moderna verzija teze o „unutrašnjem i spoljnom neprijatelju“ koja se na ovim prostorima koristila još od vremena socijalizma.  

- Time se podiže strah kod građana i stvara stanje psihoze u javnosti. Ta predstava da su ugroženi, pobtičarima dozvoljava da se otuđe od građana i da sa te „bezbedne distance" donose odluke koje će, po prirodi stvari, biti arbitrarne, navodi Jovanović. U pitanju je, dodaje on, stara praksa, dizajnirana kako bi se narod solidarisao sa vođom. V. Jeremić  

  1. Jeremić

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: Danas      Strana: 4

Rubrika: Politika

Autori: J.L

Teme: Korupcija

Naslov: Vučić nije došao ni kao hrišćanin ni kao državnik

 Mlađan Đorđević, predsednik Oslobođenja, za Danas o sahrani mitropolita Amfilohija na kojoj se našao u blizinipredsednika Srbije  

 Vučić nije došao ni kao hrišćanin ni kao državnik  

  • Milo Đukanović  

je bar ostao  

dosledan u svom neprijateljstvu  

Beograd - Aleksandar Vučić nije došao ni kao prijatelj, ni kao hrišćanin, ni kao državnik, kaže Mlađan Đorđević, predsednik udruženja Oslobođenje, odgovarajući na pitanje Danasa da li je prirodno da utihnu sva politička neprijateljstva na događaju kao što je sahrana mitropolita Amfilohija, na kojoj se našao u neposrednoj blizini predsednika Srbije.  

- Na sahrani sam bio sa porodicom kao blizak prijatelj i kum mitropolita Amfilohija, da odam počast senima čoveka koga sam imao privilegiju da poznajem više od tri decenije, narodnom patrijarhu I duhovnom ocu srpskog naroda... Na sahranu je zakasnio dva sata, propustio je liturgjju, jer je držao konferencije za štampu po Podgorici. Stigao je tamo sa Željkom Mitrovićem, Gordanom Uzelac i ostatkom medijske kamarile, sa namerom da pravi medijski haos, da prekraja mitropolitove reči i njegov amanet, da se prikaže kao njegov najveći prijatelj - iako mu je mesec dana pre toga poručio da nije dobrodošao u Beogradu. Svi se sećamo kako su Vučićevi tabloidi besramno napadali mitropolita praktično do samog kraja. Njegov cilj tamo je bio politička zloupotreha sahrane, kako bi prekrojio zaostavštinu mitropolita Amfilohija i izvrnuo njegove reči - o Kosovu, o Crnoj Gori, o prirodi vlasti u Srbiji, o Milu Đukanoviću. Milo Đukanović je bar ostao dosledan u svom neprijateljstvu, pa nije došao na sahranu. Vučić nema ni toliko obraza.  

I sada pokušava da prikaže kako je tobože dobio nekakvu podršku oko Kosova od mitropolita. To je naravno laž. Svi znamo da je mitropolit bio kritičar Vučićevih politika, naročito oko Kosova. Pa on je služio opelo onima koji su potpisali Briselski sporazum, kojim su praktično ukinuli prisustvo Srhije u pokrajini. Upoznat sam sa njihovim privatnim sastankom pre nekog vremena, kada su im odnosi bili naročito zategnuti. Tada se mitropolit javno usprotivio trgovini Kosovom, a beogradski tabloidi su ga razapeli. Nakon sastanka, mitropolit mi je rekao da nije upoznao vlastoljubivijeg i sujetnijeg čoveka ni veću kukavicu, kao i da mu je Vučić na kraju ponudio no-  

 vac. Naravno, odbijen je, uz odgovor da sav taj novac da našem narodu i crkvi na KiM.  

  • Vlast Vas optužuje da neposredno utičete na formiranje nove vlade Crne Gore i mandatara Zdravka Krivokapića. Utičete li i sa kojim ciljem?  

- Ne utičem na formiranje vlade Crne Gore, ali sam kao svaki slobodoljubivi čovek pozdravio poraz Đukanovićevog režima. Moja politika će uvek podrazumevati bratski odnos Srbije i Crne Gore i neodvojivost srpskog nacionalnog bića. Profesora Krivokapića i mene je spojio mitropolit, nažalost na sahrani. Tada sam imao prilike da vidim jednog iskrenog i ožalošćenog hrišćanina, ali i časnog čoveka odanog tome da ispuni amanet mitropolita Amfilohija o jedinstvu pravoslavnog naroda, nedeljivom identitetu Srba i Crnogoraca, kao i najboljim odnosima dve zemlje. Takve priče lansira upravo Vučić, svestan da mu je porazom DPS oslabljena pozicija. I politička, ali i privatna, tj. koruptivna. Pa želi da oslabi i mandatara Krivokapića pokušavajući da ga poveže sa „dokazanim rusofilom" Mlađanom Đorđevićem. Na njegovu žalost, nema u toj priči ni Moskve ni Vašingtona, već samo borbe dva bratska naroda protiv diktature i mafije. Ništa od toga nije tačno, osim da će nakon Podgorice i Banjaluke uskoro doći na red i oslobođenje Beograda.  

  • Koliko je brojno Vaše konzervativno-nacionalno udruženje Oslobođenje koje nazivate pokretom i sa kojim ste praktično u kampanji za predstojeće izbore i da li biste oko izbornih uslova mogli da sarađujete i sa suprotnim građansko-liberalnim političkim spektrom?  

- Naše udruženje nije nacionalnokonzervativno, već opštenarodno. U tom smislu naše brojno stanje čine milioni nezadovoljnih građana Srbije: zbog Kosova, izborne krađe, gušenja medija, opšte pljačke. Režim se na poslednjim izborima potpuno ogolio kada popričate čak i sa članovima i funkcionerima SNS, vidite da je i njima sve jasno, kakva je priroda Vučićevog režima.  

Naš pokret se ne bori da dođe na vlast, već da smeni vlast. Podržaćemo svaku inicijativu koja se bori za oslobođenje od izdaje, oslobođenje od pljačke i oslobođenje od diktature. Podržali smo već brojne lokalne inicijative koje se bore protiv zagađenja, tj. protiv sumnjivih dilova sa prljavim investitorima, a kojima Vučić rasprodaje resurse, reke, šume i zdravu životnu sredinu. Tako smo podržali i proteste grupa koje se bore za zaštitu Jadra i Rađevine od iskopavanja litijuma, koje sprovodi kompanija Rio Tinto, a gde se već sprema ekološka katastrofa - biće iseljeno 30 sela, a Srbiji će ostati sedam milijardi tona otrovne jalovine. Podržali smo grupe i u Zrenjaninu, Sokobanji, Aranđelovcu, Arilju, širom Srbije. Širimo našu mrežu i širimo oslobođenje.  

Mi nemamo problem sa tim da se svako bori za svoje biračko telo u okvirima u kojima misli da može postići uspeh. I naravno da možemo da sarađujemo sa ljudima koji su iskreni u tome. Ali ne možemo da sarađujemo s nekim ko tobože ulazi u opozicionu politiku da bi se uključio u rešavanje pitanja Kosova, kao što je to nedavno rekao Nebojša Zelenović. Dakle, on hoće da okuplja opozicioni front koji će direktno da pomaže Vučiću u trgovini Kosovom i da se na taj način umili zapadnim ambasadorima i da možda proba tako da se dokopa parlamenta ili vlasti. Takva politika je za nas neprihvatljiva, jer je nastavak onoga što sada imamo: nastavak izdaje, nastavak laganja i varanja ovog naroda, nastavak trgovine i rasprodaje Srbije.  

Nema pregovora o uslovima  

„Što se izbornih uslova tiče, oni su za nas jasni: izbori mogu biti samo slobodni. Ili ih neće biti. Oko toga nema nikakvih pregovora, okruglih stolova, popuštanja. Zna se šta su slobodni izbori i šta su ravnopravni izborni uslovi. Srbija to trenutno nema."  

 J.L

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: Danas      Strana: 15

Rubrika: Dijalog

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Sračunata prozivka

Sračunata prozivka

KOMENTAR

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlovićjeodmah po dolasku na tu poziciju ušla u sukob sa direktorom Srbijagasa Dušanom Bajatovićem iTransportgasa Stevanom Dukićem.

Bajatovićaje nedavno udaljila sa sastanka sa direktorima javnih preduzeća iz oblasti energetike i rudarstva kojijezakazala u Vladi Srbije, jer se na njemu nije pojavio sa saradnicima kakoje tražila. Dukićaje javno prozvala što se nije pojavio na tom kao ni na drugom sastanku koji je organizovala rekavši da tim činom direktorTransportgasa štiti „privatne interese" Dušana Bajatovića. Transportgas Srbija je inače ćerkafirma Srbijagasa pa kritiku ministarke Mihajlović na račun Dukića dobro informisani tumače kao njen obračun sa Bajatovićem. Oni su inače u sukobu bili i ranije, tokom prvog ministarskog mandata Zorane Mihajlović u resoru rudarstva i energetike. Tada je specijalni tim tog ministarstva istraživao eventualnu korupciju u tom preduzeću, komeje i tada na čelu bio Dušan Bajatović.

lako seza ministarku Zoranu Mihajlović u javnosti spekuliše da se zalaže za američke poslovne interese u energetskom sektoru a za Dušana Bajatovića da je ruski igrač na tom polju, dobro obavešteni tvrde da to nije primami razlog njihovog najnovijeg sukoba. Prema tim tvrdnjama, ministarka Mihajlović se navodno odlučila na javnu prozivku Dušana Bajatoviča i u hijerarhiji njemu podređenog Stevana Dukiča zbog lične promocije. Naime, Bajatovič je kompromitovan u javnosti kao dugogodišnji bahati direktor koji ima enormna primanja. Ministarka Mihajlović kritikujući ga u javnosti pokušava da se prikaže kao neustrašiv i beskompromisan borac protiv nepravilnosti u gasnom sektoru. Upućeni kažu da to nije samostalni potez Zorane Mihajlović i da ona za to što radi ima podršku predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Bajatović je naime na čelo Srbijagasa došao koalicionim sporazumom Srpske napredne stranke sa Socijalističkom partijom Srbije, čiji je on član. SNS takođe ima političku korist od kritike koju ministarka Mihajlovič upučuje na adresu Bajatovića. Zato je u tome i nezaustavlja. Navodno,

maprednjacima je bitno samo da u tom svom pohodu na Bajatovića, Zorana Mihajlović ne pretera i ugrozi interes stranke. Ako pak pređe Rubikon, iz samog vrha vlasti bi bio poslat signal Zorani Mihajlović da je vreme da sa tim stane.

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: Danas      Strana: 11

Rubrika: Dijalog

Autori: Snežana Čongradin

Teme: Korupcija

Naslov: Rezignacija

 Rezignacija  

? Snežana Čongradin  

VŠ USTIC  

Dve trećine građana Srbije smatra da političari ne rade u interesu građana već da zloupotrebljavaju vlast zarad ličnih interesa. Građani misle da institucije rade za partikularne interese, a ne za javno dobro, ali navode da upravo institucije treba da se samostalno izbore sa svim problemima koji se odnose na zloupotrebu mehanizama vlasti i korupciju. Ovo je pokazalo najnovije istraživanje javnog mnjenja koje je Beogradski centar za bezbednosnu politiku sproveo u saradnji sa agencijom Sprint insajt.  

Istraživanje je pokazalo i da preko 50 odsto ispitanih građana smatra da policija ne štiti njih, već interese kriminalaca, političara i fmansijski moćnih pojedinaca. Ovi stavovi su se preslikali i na percepciju korupcije, pa građani kao najkorumpiranije vide političke partije, sudstvo i policiju. Preko 50 procenata građana smatra da u Srbiji ili nema demokratije ili da je ona sa velikim problemima. Građani smatraju da Narodna skupština ima najmanji uticaj na donošenje političkih odluka, manji od domaćih tajkuna i stranih firmi, kao i velikih stranih sila. Ogromna većina građana, njih 90 odsto, pak, smatra da je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, ključni akter u donošenju političkih odluka u Srbiji. Beogradski centar za bezbednosnu politiku u svom izveštaju zaključuje da, ako uzmemo u obzir prethodno iznete nalaze da političari rade za svoj interes kao i za interese stranih i domaćih bogataša, nameće se zaključak da je glavni akter u zarobljavanju države predsednik Republike Aleksandar Vučić. Može se dalje izvesti i zaključak da je on zapravo na čelu Š glavni u hijerarhiji unutar odnosa i sukoba između tajkunskih i mafijaških interesa koji su nastali pljačkanjem građana i šire se daljim osiromašivanjem jednog od najsiromašnijih društava u Evropi, jer je sistem tako postavljen da zapravo svi građani rade u interesu nekolicine moćnika čiji je glavni šef predsednik Srbije.  

Pre dva dana, međutim,  

Aleksandar Vučić je rekao da su se ? Da li je moguće  

pobediti na demokratskim  

izborima, osvojiti vlast u tako velikim procentima, zauzeti, u stranačkom smislu, svaki, pa i najmanji javni budžet, širom države, uprkos jasnim stavovima većine glasačkog tela da je državu zarobila mafjja „neki ljudi iz državnog aparata" uključili u sukob dva mafijaška klana. „Neki ljudi su pomislili da mogu da rade šta hoće. Nije problem samo u sukobu dva klana nego u tome što su uključili neke ljude iz državnog aparata. Nadležni organi rade svoj posao. Za neke ljude sam već dobio informacije. Znate, kad se ljudi slikaju u vozilima od po 400.000 evra, a rade u državnoj službi, morate da se zapitate odakle to, ko je to dao i za šta. Ti mafijaši ne mogu da postoje bez nekoga u državnom sistemu“, kazao je Vučić. Potom je naglasio da su od takvih struktura iz države dolazile informacije da upletu njegovu porodicu u mafijaške radnje. „Sve su slagali, kao i za Jovanjicu i ostalo. Ja im sada kažem - pobedićemo ih sve“, kategoričan je bio predsednik Srbije. Kako se gorepomenuto  

istraživanje o stavovima građana, kada je reč o tome ko je glavni mafijaš koji upravlja celom državom, i podzemljem i onim što je na površini, uklapa sa ovim nedavnim izjavama predsednika Srbije?  

Odnosno, da li je moguće pobediti na demokratskim izborima, osvojiti vlast u tako velildm procentima, zauzeti, u stranačkom smislu, svaki, pa i najmanji javni budžet, širom države, uprkos jasnim stavovima većine glasačkog tela da je državu zarobila mafija i da je glavni bos upravo onaj koji na tim izborima neprikosnoveno pobeđuje unazad već osam godina? Ulaganje u nasilje koje ovdašnja vlastodržačka elita sprovodi u medijima, napadajući i izlažući objektivnim opasnostima po fizičku bezbednost kritički nastrojene ljude, sa posebno prilagođenim rečnikom i sadržajem prilagođenih polu „neprijatelja“, kao i njegovim ostalim, za javni interes, nebitnim karakterističnim osobinama, neće se, dakle, na kraju isplatiti? Uprkos svemu tome, odnosno nemogućnosti i nepovoljnim okolnostima za saznavanje činjenica koje u zbiru vode do uverenja o tome da je Aleksandar Vučić taj koji je zarobio državu i sveo je na njegovog slugu, građani Srbije odavno su probili te blokade koje stoje ispred istine o načinima vladanja zlikovaca i njihovom upravljanju javnom imovinom. Građani su svesni i, u smislu znanja o prilikama koje ih okružuju, uveliko spremni, a početku njihove pobune u pokušaju  

oslobađanja države od mafije stoje na putu strah, glad, izostanak snage usled loših uslova života, apatija i sve ono što odlikuje stanje pripadnika jednog takvog društva. U takvim okolnostima, teško je imati očekivanja u pogledu njihovih odgovornosti.

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: Danas      Strana: 9

Rubrika: Društvo

Autori: i. Fonet

Teme: Korupcija

Naslov: Političari ne rade u interesu građana

 Štaje pokazalo najnovije istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku  

 Političari ne rade u interesu građana  

 Beograd - Prema najnovijem istraživanju javnog mnjenja, koje je Beogradski centar za bezbednosnu politiku sproveo u saradnji sa agencijom Sprint insajt, dve trećine građana Srbije smatra da političari ne rade u interesu građana, već zloupotrebljavaju vlast zarad ličnih interesa.  

Građani misle da institucije rade za partikularne interese, a ne za javno dobro, ali navode da upravo institucije treba da se samostalno izbore sa svim problemima koji se odnose na zloupotrebu mehanizama vlasti i korupciju, navodi se u saopštenju Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Istraživanje je pokazalo da više od 50 odsto ispitanih građana smatra da policija ne štiti njih, već interese kriminalaca, političara i finansijski moćnih pojedinaca. Ti stavovi su se preslikali i na percepciju korupcije, pa građani kao najkorumpiranije državne institucije vide političke partije, sudstvoipoliciju.  

Više od 50 odsto građana smatra da u Srbiji ili nema demokratije ili je ona sa velikim problemima. Građani smatraju da Narodna skupština ima najmanji uticaj na donošenje političkih odluka, manji od domaćih tajkuna i stranih firmi, kao i velikih stranih sila. Ogromna većina građana, njih 90 odsto, smatra da je predsednik Srbije ključni akter u donošenju političkih odluka u zemlji. Ako uzmemo u obzir prethodno iznete nalaze da političari rade za svoj interes, kao i za interese stranih i domaćih bogataša, nameće se zaključak da je glavni akter u zarobljavanju države predsednik Republike, navode u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku. Istraživanje javnog mnjenja je pokazalo i veliku apatičnost građana, koja se ogleda u njihovoj nespremnosti da učestvuju u aktivističkim inicijativama, jer je svega 20 odsto ispitanika spremno na takav vid aktivnosti. Rešenje za sve probleme koje su prepoznali građani ipak vide u institucijama, iako su ih ocenili kao korumpirane i da rade za partikularne interese, a ne za javno dobro. Građani navode da upravo institucije treba da se samostalno izbore sa svim problemima u vezi sa zloupotrebom mehanizama vlasti i korupcijom. FoNet  

  1. FoNet

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: Informer      Strana: 7

Rubrika: Udarne vesti

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Zorana Mihajlović

Zorana Mihajlović

Srpska napredna stranka ima koaliciju sa Socijalističkom partijom Srbije, ali nema koaliciju sa bahatošću, ličnim interesima i korupcijom, kako u svojim, tako i u nekim drugim redovima

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: Informer      Strana: 6,7

Rubrika: Udarne vesti

Autori: M. Dakić

Teme: Javne nabavke

Naslov: Zelenović spiskao 4.800.000 za lažne TV prenose sednica

Zelenović spiskao 4.800.000 za lažne TV prenose sednica

 Šabac je lokalnoj televiziji koja je promovisala Nebojšu Zelenovića plaćao milione za fiktivne poslove • Prenosi sednica Skupštine opštine od dva sata naplaćivani kao da su trajali više od 16

Popili 37 'viljamovki' na račun građana Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da će čitava Srbija biti šokirana kada se sazna na kojese sve načine trošio novac građana u Šapcu. Kako je rekao u „Ćirilici" na TV Hepi, Zelenović je gostima iz Beograda novcem svih građana Šapca plaćao čašćavanja i druženja, pa je tako na samo jednom računu zabeleženo 37 „viljamovki" plaćenih narodnim parama.

Vučić je rekao i da su pored Nenada Kulačina, koji je bio zaposlen kao portparol lokalnog vodovoda, i drugi đilasovski novinari i saradnici imali unosne ugovore u javnim preduzećima u Šapcu.

 Grad Šabac je u vreme dok je na njegovom čelu bio Nebojša Zelenović platio čak 4.779.000 dinara lokalnoj RTV Šabac za fiktivne prenose sednica Skupštine grada, otkriva Informer!

Prema našim saznanjima, prenosi zasedanja lokalnog parlamenta od svega nekoliko sati fakturisani su i naplaćivani iz gradskog budžeta (dakle, novcem svih Šapčana, prim. aut.) kao da su trajali i po 24 sata?! I sve to preko televizije koja je godinama služila kao klasičan propagandni servis upravo Zelenovića i njegovog mentora Dušana Petrovića. Pomenuti milioni isplaćeni su, inače, za svega pet zasedanja lokalnog parlamenta u 2020. godini.

Zelenović: Bez saznanja

Kako pokazuju podaci u koje je Informer imao uvid, ugovor o pružanju usluga direktnih TV prenosa potpisan je 3. marta 2020. između Milana Vasića, tadašnjeg načelnika Gradske uprave, i direktora RTV Šabac Aleksandra Živanovića. Ugovorom je bilo predviđeno da grad Šabac televiziji plati 60.000 dinara po satu prenosa. Međutim, sednica lokalnog parlamenta od 5. marta 2020. trajala je, prema zvaničnom zapisniku, svega dva i

po sata, aiz budžeta je naplaćeno 990.000 dinara, kao da je trajalapunih 16,5 sati!?!

Najfrapantniji slučaj dogodio se 30. septembra ove godine, kada su građani Šapca platili 1.440.000 dinara za prenos nepostojeće sednice Skupštine grada. Taj novac je fakturisan kao „prateći događaji Skupštine grada - retrospektiva sednica, skupštinska hronika, specijalne emisije..." (vidite okvir)!?!

Nebojša Zelenović kaže da nema saznanja „da je bilo ko mogao da izvrši plaćanje a da o tome nije potpisan precizan ugovor, proizašao iz tenderskog postupka, sve u skladu saZakonom o javnim nabavkama". Na naša konkretna pitanja o zloupotrebama on nije imao nikakav odgovor.

S druge strane, naš sagovornik dobro upoznat s fundđonisanjem bivše šabačke administracije objašnjava kako su izvlačene pare iz budžeta.

- Za prenose u2020. plaćeno je 3.870.000 umesto 1.200.000 dinara, štoje za 2.670.000 dinara više nego što bi RTV Šapcu trebalo da bude plaćeno za ukupno vreme trajanja sednica. Za sporne prateće dogadaje plaćeno je još 2.129.000 dinara i tako dolazimo do podatka daje iz gradskog budžeta bez opravdanja isplaćeno 4.779.000 dinar-precizira naš sagovornik.

Marko Matić iz Centra za odgovorne medije kaže da je više nego jasno kako je bivše rukovodstvo Šapca

zloupotrebama izvlačilo novac iz lokalnog budžeta.

- Podaci koji se otkrivaju nakon smene lokalne vlasti u Šapcu jasno pokazuju da je bivše rukovodstvo opštine zloupotrebljavalo novac građana za svoje privatne političke interese. Posebno je vidljivo to što je značajan deo novca, na nezakonit način, dodeljivan medijima koji su promovisali Zelenovića. To su,

po obimu i beskrupuloznosti, zloupotrebe koje nisu zabeležene još od vremenavladavine DS - navodi Matić.

Đilas uzor Sandra Božić, predsednica skupštinskog Odbora za kultura i informisanje, napominje da se polako otkrivaju sve mafijaške radnje „kriminalne organizacije koja ;eharalaŠapcem".

- Petrovići Zelenović su u proteklih 18 godina razorili privredu Šapca. Najnovija, ali ne i poslednja u nizu pronevera kojima su ova dvojica šabačkih dahija oteli 4,5 miliona od građana Šapca odnosi se na dobro poznat model koji je usavršio njihov tajkunski uzor Dragan Đilas. Krađa sekundaza tzv. emitovanja prenosa skupštinskih zasedanja nanela je milionsku štetu svim građanima. Zbog ovoga bimoralaštopre da reaguje budžetska inspekcija - napominje Božićeva.

  1. DAKIĆ

KAKO SU IZVIAČENE PABE GBAĐANA SDRSD S. marta naplaćeno 990.000 dinara za trajanje sednice od 16,5 sati koja je trajala 2,5 sati - preplaćeno 14 sati prenosa 10. jula naplaćeno

1.320.000 za trajanje sednice od 22 sata, a koja je trajala samo 5 sati i pet minuta - preplaćeno 16 sati i 55 minuta

  1. septembra naplaćeno je 1.560.000 za trajanje sednice od 26 sati, koja je stvarno trajala 12 sati i 20 minuta - preplaćeno je 13 sati i 40 minuta
  2. septembra plaćeno je 1.440.000 za 24 sata nepoznatog događaja, koji nije imao veze s prenosom sednice - preplaceno 24 sata
  3. oktobra plaćeno je 689.999. za 11 i po sati nepoznatog događaja

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: Kurir      Strana: 3

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: MIHAJLOVIĆEVA: SNS NEĆE KOALICIJU S BAHATOŠĆU

MIHAJLOVIĆEVA: SNS NEĆE KOALICIJU S BAHATOŠĆU

SNS ima koaliciju sa SPS, ali nema koaliciju s bahatošcu, ličnim interesima i korupcijom, kako u svojim, tako i u nekim drugim redovima, reklaje juče ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović. Ona je na TV Hepi rekla i da mora da dođe do promena u načinu poslovanja „Srbijagasa", na čijem čelu je funkcioner SPS Dušan Bajatović, i povezanih preduzeća.

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: Nedeljnik      Strana: 14,15

Rubrika: Bez naslova

Autori: Razgovarao Veljko Miladinović

Teme: Korupcija

Naslov: Imam jatake u svim institucijama i ministarstvima

Imam jatake u svim institucijama i ministarstvima

 Razgovarao Veljko Miladinović

 Mlađan Đorđević je radio mnoge stvari koje su vezane za srpsku politiku,aonoštogaje ponajviše odlikoralo

je to što je, ili se tako bar činilo, uglavnom radio iz senke. Nekadašnji savejpjk predsednika Srbije za odnose sa Srbima u regionu, u Crnoj Gori često optuživan za mešanje u unutrašnje stvari te zemlje, čovek koji je važio za nekog sa jakim vezama u crkvi i za „rusku vezu“, kum Dragana Đilasa i mitropolita Amfilohija, jedan od organizatora studentskih protesta s početka devedesetih i jedan od osnivača Saveza za Srbiju kao nestranačka ličnost - izlazi iz senke. Osnovao je pokret „Oslobođenje".

Zašto ste posle toliko godina ušli i u dnevnu politiku?

Cilj ulaska u politiku je oslobađanje Srbije od ovakve vlasti i motivisanje svih ljudi, bez obzira na ideološke ili partijske razlike, da zajedno ustanemo i stvorimo normalne uslove za bavljenje politikom. U toj borbi je svako dobrodošao. Ovo je nestranački pokret. Mi nemamočlanstvoiodbore. Neborimo se da dođemo na vlast, nego da je smenimo. Naš pokret se zove „Oslobođenje“ jer ima cilj da do 2022. godine bude smenjena ova vlast, pa da na slobodnim izborima mogu ljudi da nastupaju sa svojim idejama i ideologijama, bez straha od satanizacije i pritisaka. To je naša misija.

Zato mi okupljamo i ljude koji su u vladajućim partijama, koji su u opozidji, u sindikatima, ljude koji su u lokalnim pokretima i one koji nisu politički akđvni. Srbija je ponižena i okupirana zemlja, od strane mafije, kriminala i korupdje. Na čelu te organizacije je Aleksandar Vudć...

Korisdte veoma teške red. Kako mislite da budete neko ko „okuplja" sa takvom retorikom?

Ja se ne obraćam ljudima koji misle da im je dobro. Obraćam se ljudima kojima nije dobro. Smatram da je ova vlast nelegaJna i nelegitimna, da su svi izbori od 2012. godine do danas pokradeni, pa i ovi poslednji.

Nezadovoljstvo je ogromno i kod članova SNS-a. Oni njih lažu, ucenjuju, maltretiraju. Mi imamo ozbiljne kontakte, zovemo ih jatacima, u svim institudjama ove države, od administradje samog predsednika, do ministarstava, vojske i polidje i BIA. To su nezadovoljni ljudi koji su u sistemu. Postoje i drugj, naši simpatizeri, zovemo ih hajducima, to su ljudi koji se javno u svojim sredinama bore protiv režima, a mi podržavamo njihovu borbu.

Ne možemo da glumimo da se bavimo političkim životom dok se uništava naša zemlja. Danas više nema uslova za slobodne izbore. Ne zagovaram više bojkot, govorim o tome da ćemo fizički spredti održavanje svakih izbora koji ne budu slobodni. Iza te linije se nećemo povladti.

Da nije to suviše radikalna poruka? Na kraju, kako mislite da će na to da reaguje opozidoni glasač koji, redmo, pripada građanskoj Srbiji i koga možete da odbijete takvim stavom? Ovo je pitanje ljudskog dostojanstva. Ako neko rasprodaje moju zemlju, ako mafija vlada mojom zemljom, ako u koroni ne sme da se zatvori nijedan klub jer se tamo prodaje droga, ako nema slobode medija i demokratije, ako se narod drži u siromaštvu, šta drugo čovek da radi, nego da se brani? Mi ne pravimo svoju infiastrukturu, već podržavamo postojeću infrastrukturu nezadovoljnih ljudi, poput onih koji imaju problema sa izvršiteljima, sa porezima, koji se bore da sačuvaju JadaT i Rađevinu od kompanije Rio Tinto, protiv zagađenja u Boru i Zrenjaninu... Zbog svih ljudi koji žele promene, žbog Orašca, zbog Kosova, ja imam pravo da se borim na svaki način koji će smeniti vlast.

Da li će vam etiketa „Đilasov kum“ biti teret u ovom političkom angažmanu? U medijskom smislu će oni to potendrati, ali meni to nije nikakav teret. Moj odnos sa njim je privatan i nije zanimljiv nikome. Što se političkog dela tiče, dok se on na iskren način bori protiv Vučića,

Ovde na nacionalnu

frekvenciju možete da dođete samo preko značke SNS-a. Značka koju ja nosim je značka mamac. I na tu značku su se upecali mnogi iz vlasti, a i neki iz opozicije

kao i svi lideri koji su ispoštovali bojkot, verujem da smo na istom zadatku, samo što različito vidimo put kojim se dolazi do cilja. Verujem da mora više da se priđe običnom narodu, da se uđe u radikalsko i u naprednjačko glasačko telo, kao i među socijaliste. Teme kao što su Kosovo, Crkva, Srbi u regionu, na kraju i odnosi sa Rusijom, to su za nas temeljne vrednosti. I što je najbitnije - to je važno za glasače SNS-a.

A to što važite za „ruskog čoveka", da li će vam to biti teret?

Ja sam pre svega Srbin iz sela Smać, kod Prizrena. Volim Srbiju i nameravam da ceo život provedem ovde. Srbija je mala zemlja i da bi mogla da opstane mora da ima saveznike. Ja sam za Rusiju vezan preko ruske kulture. Pre svega za carsku Rusiju. Ali, u konkretnom slučaju, meni je važno da li moje selo Smać brani Rusija podrškom Rezoluciji 1244? „Ruska priča" u Sibiji je kompromitovana zbog komunista i radikala. Dakle, ako si za Rusiju, ili si radikal ili komunista. Ispadne da ne možeš da budeš normalan čovek ako poštuješ nama najbližu naciju i veliku silt koja sada brani 17% naše teritorije.

Ipak, da li politika može da se vodi sa značkom tajne službe jedne strane države?

Ovde na nacionalnu frekvendju možete da dođete samo preko značke SNS-a. Značka koju ja nosim je značka mamac. I na tu značku su se upecali mnogi iz vlasti, a i neki iz opozidje. Posebno mi je đrago što se na taj mamac upecala gospođa Bmabić. Nikada neću nositi značku SNSa, niti bilo koje zemlje koja je bombardovala moju zemlju ili priznala Kosovo. Sve druge zemlje koje to nisu uradile, kad god budem imao priliku da dobijem na pokloi neku značku, ja ću je nositi.

Za vas je dugo važilo da ste „čovek iz senke“, sada kada izlazite iz senke iznosite teške optužbe i kvallflkadje. Znate da je jedan od problema na našoj političkoj sceni odgovornost za izgovorenu reč. Kako vi mislite da potkrepite te reči koje izgovarate? Kiad dođe do oslobođenja, oni će davati dokaze pred sudovima, a ne ja. Za mene je kršenje UstaVa po pitanju Kosova i kršenje .Ustava po pitanju ljudskih prava jednako važno. Ne nasedam na Vučićevu zamku da je „građanistima“ važno samo da imaju evropske vrednosti, a da ih za Kosovo baš briga i obratno. Inače, Vučić ne vodi Srbiju nikuda pošto nijedno poglavlje u prošloj godini nije ni otvorem ni zatvoreno, a Evropu zanima jedino ora o Kosovu. Evropske vrednosti -da, ali ako nama iz Evrope kao najveća vrednosl dolazi da Beograd 2021. godine bude prestonica evroprajda, hvala im lepo.

Kažete da su vam jednako važni Kosovi i Ijudske slobode, a smeta vam Prajd? Ne, meni smeta što EU ćuti na sve drugo osim Kosova i signaiiziranja načelnih zapadnih vrednosti. Ne zanima ih nedemokratija i diktatura, opšta pljačka, zagađen vazduh, to što nemamo parlament ni medije. Ne očekujem pomoć od Evrope koja podržava Vučića. Mi ne očekujemo pomoć ni od EU, ni od Rusije, ni od Kine, ovo je naša stvar. I tu je velika razlika između mene i drugih opozicionihlidera. N

O mitropolltn Anililohijti

Manje je u javnosti poznato da vam je mitropolit Amfilohije bio venčani kum?

Mitropolit Amfilohije nije preminuo od korone. Koronu je pobedio, preminuo je od srca. Čovek od 82 godine je godinu dana bio na ulici. Hap sili su mu sveštenike, vladiku Joanikija, njega privodili. A u isto vreme u Srbiji je bila najsurovija kampanja protiv njega.

Imao sam tu čast da ga upoznam 1986, kada sam došao u Beograd da studiram. Tada su bila tri mesta gde je moglo da se čuje nešto drugačije od zvanične politike, Francuska 7, Dom omladine i Patrijaršija. Tamo sam slušao profesore Atanasija Jevtića i profesora Radoviea. Tada smo se upoznali i do poslednjeg dana smo bili bliski. Imao sam iskren odnos sa njim, u različitim fazama kad smo bili na raznim pozicijama, mogu da kažem da je bio čovek bez sujete i čovek pun ljubavi. Stvarno je imao vremena za svakog čoveka.

Srpski narod je imao patrijarha Pavla i narodnog patrijarha Amfilohija. Iza njih je velika praznina. On je doživeo ono što patrijarh Pavle nije mogao da vidi za svog života. Mitropolit je za života video veličanstvene litije, video je živu crkvu, uje-

dinjen srpski i crnogorski narod oko crkve. Obožio je pravoslavni narod u Crnoj Gori i pred kraj života ga je složio.

I taj čovek je mogao da umre srećan. Ali nije umro srećan jer je do poslednjeg dana bio izložen napadima i satanizaciji u Podgorici i Beogradu. Jedan od poslednjih susreta bio je desetog septembra u Patrijaršiji, posle njegovog sastanka sa patrijarhom o Vašingtonskom sporazumu. Poveo sam sina Dimitrija koga je on krstio, a koji ga nije video neko vreme, jer ja od 2012. nisam mogao da uđem u Crnu Goru. Najčešće smo se viđali u Patrijaršiji ili u kafani „Znak pitanja“. On je tu voleo da dolazi još kao student. I tu bi ponekad popio pivo.

Tada mi je rekao da mu je vlast preko patrijarha poručila da nije više dobrodošao u Beograd, zbog kritike Vučića da je izdajnik Kosova.

Rekao sam mu da nije dobrodošao za vlast, ali da jeste za narod. Pitao je šta to pišu o njemu, doneli smo mu novine, on je gledao tužno i rekao je: „Zabrinut sam za Crnu Goru.“ U to vreme su odavde već krenuli napadi na Krivokapića i sve ovo što se i danas radi.

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: Nedeljnik      Strana: 18,19,20,21,22,

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: DRŽAVA 0 - MAFIJA 2 A TEK JE POČELO...

DRŽAVA 0 - MAFIJA 2 A TEK JE POČELO...

Država je ušla u drugi rat ove godine, a kako su rezultati iz prvog rata protiv korone i dalje neizvesni, pitanje je kakav će biti ishod ovogdrugog.

Prošlo je mesec dana otkako je predsednik Aleksandar Vučić objavio rat mafiji, a poslednji događaji sa beogradskih ulica ukazuju na to da je država u tom ratu samo nemi posmatrač.

Samo prošle nedelje u Beogradu su se, dan za danom, desila dva mafijaška ubistva. Najpre je u naselju Braće Jerković ubijen Vedran Repčić, osoba iz kriminalnog miljea, koji je važio za jednog od najsurovijih kriminalaca tokom devedesetih.

Osuđen je bio za ubistvo vlasnika radnje „Brka“ Predraga Milosavljevića 3. avgusta 1998. i niz razbojništava, a policija ga je u svojim evidencijama vodila i kao glavnog osumnjičenog za još dva ubistva, iako nikada nije bio osuđen za ta zlodela zbog nedostatka dokaza - ubistvo čuvara Tržnog centra u Zaplanjskoj ulici i ubistvo taksiste „Beotaksija" 1996.

Repčić je ubijen prošle srede, usred bela dana, a nepoznati napadač mu je pucao u glavu i srce.

Motiv ubistva je, po svemu sudeći, mafijaške prirode.

Policija je, u nadi da će uhapsiti napadača, raspisala akciju „Vihor“ koja nije dala rezultate, baš kao što nije dala rezultate apsolutno nikad od kada je počela da se primenjuje, nakon ubistva generala Boška Buhe, 2002. godine. Ta akcija podrazumeva blokadu važnih saobraćajnica i

proveru svih sumnjivih osoba. Nikada nije zabeležen slučaj da je počinilac zločina uhapšen u akciji „Vihor“.

Ali, ne da akcija „Vihor“ nije dala rezultate, već ona zapravo nije ni zaplašila kriminalce. Već sutradan se u naselju „Belvil“ desilo novo ubistvo.

Likvidiran je Bojan Mirković, za koga se pretpostavlja da je blizak „škaljarskom klanu“, kao i nekadašnjim „Pink Panterima“ čija je baza bila u Užicu.

Ubistvo Mirkovića je daleko komplikovanije i bezobraznije nego ubistvo Repčića, jer sa šobom nosi poruke koje bi policija i čitav bezbednosni aparat trebalo da shvate na najozbiljniji način i hitno reaguju. Najpre, zbog toga što se ubistvo desilo u blizini formalnog mesta stanovanja jednog bitnog državnog funkcionera, što zahteva hitnu reakciju polidje.

Ubica nije mario za kamere koje su ga snimile, kao ni za činjenicu da su pojedine zgrade u Belvilu pod konstantnim obezbeđenjem. Pitanje da li je ubica odabrao mesto likvidacije svesno ili nesvesno u slanju ove poruke, nebitno je pred činjenicom da bi službe trebalo da obrate više pažnje na obezbeđenje štićenih ličnosti.

Drugi bezobrazluk koji nosi ubistvo Mirkovića ogleda se u činjenici da je moj tiv zločina povezan sa ubistvom Aleksandra Šarca u Tržnom centru „Ušće“ nakon kojeg je država i pompezno najavila rat sa mafijom. Dok državni funkcioneri pričaju kako će „udariti“ maljem u glavu ovu grupu i pompezno najavljuju istrebljenje, njihovi članovi nastavljaju sa ubistvima u Beogradu usred dana, očigledno bez ikakvog straha.

Kriminalne veze Mirkovića i Šarca datiraju odranije. Policija ih je pre nekoliko godina vodila kao pripadnike „Pink Pantera“. Sumnja se da su učestvovali u pljačkama te grupe u Itahji i Austriji.

Obojica su bili bliski i Damiru Hadžiću, takođe istaknutom članu „Pink Pantera" iz Užica koji je letos ubijen na Krfu zajedno sa jednim od vođa „škaljaraca" Alenom Kožarom iz Bara.

Mirković je, sudeći po beogradskim medijima, kod sebe imao lažna dokumenta na ime Jordan 8., a upravo su užički „Panteri" svojevremeno razradili sistem nabavljanja originalnih srpskih pasoša sa imenima drugih ljudi.

Oni su, uz pomoć matičara, vadili izvode iz matičnih knjiga rođenih na imena osoba koje su mrtve ili su u zatvoru i na taj način pribavljali originalna dokumenta. Tako je, otkriva Nedeljnik, Damir Hadžić imao originalna srpska dokumenta na ime Bobana Mitića iz Vranja, osuđe-

nog na 40 godina zatvora zbog četvorostrukog ubistva.

Ta šema je razbijena akdjom Sektora unutrašnje kontrole 2017. godine. Vođa grupe je osuđen na tri i po godine zatvora.

„Panteri" su nakon toga, u procesu ukrupnjivanja kriminalne srpske scene prišli „škaljarskom klanu“.

Aleksandar Vučić tVrdi ovih dana da država zna ko je ubio Mirkovića. Policija zna i ko je ubio Aleksandra Šarca i za njim je raspisana poternica. Ali ono što policija i država ne rade jeste razbijanje klana koji je, po svemu sudeći, bhzak „kavačkom klanu“, i otkrivanje nalogodavaca, organizatora i logističaraovihubistava.

Indicije koje se javno iznose idu dotle da su poslednje likvidacije povezane i sa sve većim brojem nestalih osoba za koje se pretpostavlja da su ubijene. Obično se u tom kontekstu spominje otmica jednog od vođa navijača Partizana Gorana Vehčkovića Goksija, kao i Lazara Vukićevića, čiji „porše“ je pre nekoliko godiha dignut u vazduh.

Ah to nisu jedine dve otmice koje se, zasada šapatom, u policijskim, kriminalnim i navijačkim krugovima stavljaju na

teret beogradskom ogranku „kavačkog klana“ koji preuzima primat u srpskom kriminalnom miljeu. PRVA OTMICA U VREME PANDEMIJE

Prva otmica i ubistvo desilo se tokom vanrednog stanja. Reč je o mladiću po imenu Aleksandar Halabrin, koji je nestao 20. marta ove godine. Mislilo se da je pobegao od kuće kako bi se sakrio od obavezne mere izolacije na početku pandemije, budući da je putovao u Mađarsku pre toga. Međutim, posle dva i po meseca potrage, njegovo beživotno telo je pronađeno, sa svim slučajno, u plitkom grobu u naselju Parcani kod Sopo ta. Ispostavilo se da je mučen i ubijen. Njegova majka je izjavila da je na mestu zločina našla tragove koji su možda povezani sa zločinom, a koje policija nije uzela nakon uviđaja.

Halabrin je bio u bliskim odnosima sa Nenadom Alajbegovićem zvanim Alibeg, jednim ođ vođa navijača Partizana, koji je pre dve nedelje preživeo pokušaj ubistva u Beogradu što se takođe dovodi u vezu sa poslednjim zločinima.

Takođe, još dve otmice se dovode u vezu sa istom serijom zločina. Reč je o otmici dvojice državljana Crne Gore koji su nestali u isto vreme kad i Lazar Vukićević, a navodno su krenuli da se vide sa njim.

Da postoji sumnja da neke od otetih osoba više nisu žive moglo se naslutiti iz izjave predsednika Vučića u danu kad je objavljivao „rat mafiji

ULOOA APLIKACIJE „SKY“ U ZLOČINIMA

„I nemoj da nam ceo grad priča o tome kako je neko preko Skaja slao slike da je nekome odrubio glavu ili kako je neko nekome ne znam šta uradio, a da mi ne znamo da li je to istina ili nije, nego udri čekićem, maljem po glavi bandu mafijašku“, rekao je Vučić.

Mnogi su, inače, pomislili da je Vučić spomenuo da su preko „Skajpa“ prenošeni zločini, ali je to pogrešno tumačenje. Reč je zapravo o šifrovanoj aplikaciji „Sky“ koju su, po svemu sudeći, počele da koriste kriminalne grupe u Srbiji. Ta apli-

kacija koristi šifrovane podatke koji su praktično nemogući za „provaljivanje" jer koriste posebnu vrstu zaštite. Čak je moguće i da se unošenjem posebne šifre izbrišu trajno svi podaci koji su poslati preko ove aplikacije. Ona je posebno popularna kod kriminalaca koji plaćaju i 1.200 dolara za „ajfon 7“ koji ima tromesečnu pretplatu na „Sky“.

Ova aplikacija je postala naročito popularna nakon zatvaranja EncroChat sistema koji su zapadne obaveštajne službe hakovale pre nekoliko godina i to javno obznanile, otvarajući novu eru u borbi protiv organizovanog kriminala, sa neizvesnošću u kontroli privatnosti građana.

U utorak je predsednik rekao da će biti vrlo teško naći dokaze za ove zločine. To je usledilo nakon operativnih saznanja i pretpostavki da su ubice na monstruozan način uništile tela otetih.

Veze kriminalnih i navijačkih struktura nisu nepoznate u Srbiji. Sagovomici Nedeljnika kažu đa je prva ozbiljnija veza napravljena sa Aleksandrom Stankovićem zvanim Sale Mutavi, ubijenim vođom navijača Partizana.

Priča koja se najčešće prepričava u policijskim i obaveštajnim krugovima glasi da je Stanković najpre postao blizak sa „škaljarcima", a da je onda došlo do sukoba zbog neisplaćena dva kilograma kokaina koje je uzeo „na kredit“ za preprodaju. Ranije smo pisali da su „škaljarci” uveli u srpsko tržište narkotika novinu da se kilogram kokaina plaća „na kredit“ po ceni od 35.000 evra po kilogramu.

Zbog toga je došao u sukob sa Filipom

Koraćem, čovekom koga policija označava kao vođu beogradskih „škaljaraca“, iako nikada protiv njega nije podnela prijavu za kriniinalno udruživanje.

Izvori Nedeljnika kažu da je sukob Koraća i Stankovića pokušao da reši Dragoslav Kosmajac, ali da je na sastanku došlo do teških reči i navodnog šamara koji je Stanković udario Koraću.

U narednom periodu je postalo jasno da je Stanković okrenuo stranu i postao blizak sa „kavačkim klanom". Navodno je nekoliko meseci pre smrti organizovao otmicu još 10 kilograma kokaina od jednog Koraćevog saradnika.

Ipak, jedan od Stankovićevih ispada protiv „škaljaraca" ukazao je na opasne veze koje ima sa državom. Mesec dana pre smrti, Stanković je organizovao prebijanje Ivana Pavlovića Ikera ispred splava „River“. Pavlović je važio za jednog od eksponenata „škaljarskog klana“ u Beogradu, a široj javnosti je postao poznat nakon što je sprečena njegova likvidaćija u Beogradu 2009. godine. Tada je ispod njegovog „maseratija“ pronađena bomba u garaži ispod Skupštine grada Beograda koja je srećom deaktivirana. Nedugo zatim je uhapšen sa više stotina kilograma kokaina.

U svakom slučaju, Stanković i njegovi pratioci su legitimisali Pavlovića legitimacijama ovlašćenih službenih lica MUP -a Srbije i nakon toga ga prebili, nanevši mu teške telesne povrede. Podatak da je Stanković imao službenu značku zabeležen je u državnim organima.

O vezama Stankovićeve grupe i državnih organa, u vlasti Srpske napredne stranke (SNS), više se šaputalo nego što se javno govorilo.

Javno se, u pojedinim medijima, pričalo o njihovim vezama sa Dijanom Hrkalović, bivšom državnom sekretarkom MUP-a Srbije. Hrkalovićeva je nedavno izjavila u ititervjuu jeđndtti tabloidu da je zbog tih tvrdnji tužila drugi tabloid i dobila ih na sudu.

Bilo je to njeno prvo oglašavanje nakon što je treći tabloid, najbliži bezbednosnim strukturama, objavio na naslovnoj strani da je na jednom splavu govorila loše o Bratislavu Gašiću, direktoru BIA. Negirala je to, uz gomilu hvalospeva Vučiću.

BlAje, kako govore naša saznanja, zadužena da bude nosilac ove borbe protiv mafije, zbog nedostatka poverenja u pojedine ljude u MUP-u Srbije.

I pored toga, upadljivo je da je Stefanović, pre nego što je otišao u resor odbrane, sproveo svojevrsnu čistku Hrkalovićkinih kadrova na ključnim mestima u MUP-u Srbije. U penziju je otiš.ao Dragan Kujundžić, načelnik Sektora unutrašnje kontrole, a smenjen je i Dejan Milenković koji je bio na čelu jedne od najvažnijih službi - one za specijalne istražne metode (SSIM).

Sada se dešavaju i druge promene u MUP-u, jer se i Stefanovićevi kadrovi

sklanjaju sa pozicija. Tako se desila još jedna smena u Sektoru unutrašnje kontrole - umesto Svetozara Radića došao je Dejan Kovačević, đosadašnji direktor „Beograd voda“ koji je pre toga ceo radni vek proveo u policiji kao inspektor za finansijski kriminal.

O čistki Stefanovićevih kadrova govori i promena na čelu beogradske pohcije, treće po važnosti organizacione strukture u MUP-u. Na mesto načelnika vraća se Veselin Milić koji je pre nekoliko godina smenjen sa ove funkcije upravo na Stefanovićevo insistiranje nakon više nesporazuma.

Sve izgleda kao postavljanje šahovskih figura na tablu pred najavljeni obračun.

NezVanične priče o grupi koju je Stanković napravio, a koja i danas postoji, išle su u političkom pravcu. Navodno su aktivno učestvovali u neregulamostima tokom lokalnih izbora u Srbiji gde su zastrašivaU i maltretirali opozicione birače. Zabeleženo je da se ista ekipa, nakon Stankovićeve smrti, pojavila i u Prijedoru, pred izbore u Republici Srpskoj, pa su ovu grupu huligana morale da obuzdavaju specijalne jedinice.

Posebna specijalnost Stankovićeve grupe, aU i njegovih naslednika bilo je disciplinovanje drugih huliganskih grupa, povezanih sa konkurentskim „škaljarskim klanom“, koje su na tribinama vikale pogrdne poruke na račun predsednika Aleksandra Vučića. Svako ko je prisustvovao utakmicama Partizana može da posvedoči kako su prolazili oni koji su se drznuli da glasno uvrede predsednika i kako su se s njima obračunavali pripadnici ove grupe.

Koliko je navijačka tribina važna u kriminalnim poslovima najbolje se pokazalo krajem 2017. godine kada su se desili veliki nemiri na utakmici između Crvene zvezde i Partizana. Tada je na tribinu ušlo šest hrvatskih državljana koji su uz pomoć druge navijačke grupe pokušali da preuzmu tribinu. Navijačka grupa nastala iz ekipe Aleksandra Stankovića ih je odbila.

Ispostavilo se da je iza tog pokušaja preuzimanja tribine stajao Filip Korać. ledan od onih koji su imah zapaženu ulogu u do-

lasku Hrvata je i Goran Veličković Goksi koji je nedavno otet.

Ima i onih koji tvrde da su huligani, blisko povezani sa ovom grupom, snimili i puštali sa razglasa na beogradskim soliterima skandiranja protiv Dragana Đilasa u vreme vanrednog stanja, kao odgovor na „šerpovanje" kojim su građani iskazivali nezadovoljstvo odlukama vlasti. Neobično bi bilo da su ti huligani sami došli na takvu ideju i da nisu imali ohrabrenja iz vlasti. Veza sadržavnim organima videla se i po tome što je cela ta ekipa zaštićena od zakona, uprkos svim dokazima koji su prikupljeni za razna nepočinstva.

Najdrastičniji slučaj koji se navodi jeste presuda za ubistvo Vlastimira Miloševića, za šta je prvo bio osumnjičen Veljko Belivuk zvani Velja Nevolja, najbliži Stankovićev prijatelj i sa dašnji vođa navijača Partizana. Kvalifikacija za ubistvo je bila preinačena u pomaganje, a sve je rezultiralo oslobađajućom presudom, uprkos DNK tragovima koji su pronađeni na licu mesta. Zvanično je obrazloženo da je DNK tragove kontaminirao slučajno policajac na licu mesta dok je sudska veštakinja na suđenju izjavila da su DNK tragovi „pogrešno protumačeni“.

Policijski inspektor Dejan Jović koji je radio na ovom slučaju je nakon toga uhapšen pod optužbom za trgovinu uticajem, iako je on zamolio svog kolegu da policijskom doušniku umesto hitne mere izrekne meru upožorenja u slučaju porodičnog nasilja.

Iz vrha MUP-a tvrdilo se tada da sara-

đuje sa „škaljarskim klanom". Na sudu je oslobođen, hteo je da ispriča javno svoju priču novinarima, ali je ovog proleća preminuo od posledica koronavirusa.

Stanković je ubijen u oktobru 2016. i njegovo ubistvo je i dalje, zvanično, nerazjašnjeno. Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović objavio je dan nakon ubistva „rat mafiji“. Retko ko je od članova suprotstavljenih klanova u zatvoru, njihovi međusobni obračuni i dalje potresaju javnost uplašenu za javnu bezbednost. Beogradski ogranak „kavačkog klana“ deluje kao jedna od najozbiljnijih kriminalnih organizacija u Srbiji svih vremena.

Predsednik Srbije kaže da je spreman da ide do kraja u ovoj borbi bez obzira na posledice. Tvrdi i da će otkriti veze kriminalaca sa državnim strukturama, bez obzira koliko to bilo neprijatno po njega.

Ali, po svim izjavama zvaničnika, nezvaničnim saznanjima i govorkanjima, najavljeni rat protiv mafije usmeren je ka ovoj organizaciji čiji je rast počeo 2016.

Po zvaničnim policijskim podacima, u poslednjih pet godina u Srbiji su nastale dve ozbiljne kriminalne grupe.

Podaci o tome mogu se pronaći u dokumentu pod nazivom „Procena pretnje od teškog i organizovanog kriminala" MUP-a Srbije i govore da u Srbiji sada postoji sedam organizovanih kriminalnih grupa sa „visokim nivoom organizovanosti“, za razliku od pet, koliko ih je bilo u prethodnom takvom

dokumentu.

Najvažnija kriminalna aktivnost većine organizovanih kriminalnih grupa jesu krijumčarenje i trgovina narkoticima (oko 77% od ukupnog broja). Polovina od ukupnog broja je polikriminalna, odnosno istovremeno se bavi i drugim kriminalnim aktivnostima, kao što su: krijumčarenje vatrenog oružja, vozila, ljudi, akciznih i drugih vrsta roba, imovinski delikti, trgovina ljudima, falsifikovanje isprava, krijumčarenje i distribucija falsifikovanog novca, pranje novca, poreske utaje itd.

U istoj proceni MUP kaže da se koruptivni uticaj ispoljava u različitim vidovima, što zavisi od kriminalne aktivnosti kojom se grupe bave. Visok stepen organizovanosti pretpostavlja i veliku finansijsku moć, ostavljajući raznovrsne mogućnosti za vršenje koruptivnog uticaja, koji grupe koriste kako bi postigle sledeće:

neometano se bavile svojom primamom kriminalnom delatnošću i nastavile da se bogate; obezbedile neometan pristup informacijama na osnovu kojih stiču povoljniji položaj u odnosu na konkurenciju i obezbedile zaštitu od

krivičnog gonjenja kroz uticaje na organe krivičnog gonjenja, pravosuđe i policiju, ali i na svedoke u krivičnom i sudskom postupku. Korupcija je uglavnom usmerena ka pojedincima koji imaju ovlašćenja i pravo da donose odluke u javnom sektoru, kako bi oni, ponekad nesvesni obima kriminalnih aktivnosti koje se odvijaju u pozadini, svojim činjenjem ili nečinjenjem, odnosno direktno ili indirektno pomogli pojedinim članovima kriminalnih grupa u njihovim kriminalnim aktivnostima (olakšavanje transporta i krijumčarenje ilegalne robe, izbegavanje kontrola, dobijanje različitih dozvola, privilegovan ili prioritetan položaj prilikom učešća na tenderima", naveo je MUP u svojoj Proceni.

Pitanje je samo zašto ništa nije urađeno po tom pitanju, ako se već sve znalo.

Nijedna od ranijih grupa nije procesuirana u proteklom periodu, pojava novih dveju organizacija je dokaz rasta kriminala u Srbiji, a ako tako i ostane posle ovog „rata protiv mafije", onda će u pravu biti oni koji tvrde da je Vučićeva najava bila samo prenaglašena reakcija na glasno skandiranje u loži na poslednjem derbiju. Značiće to da „ruka ruku mije“. A svi bismo voleli da živimo u državi u kojoj to pravilo ne važi. N

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: Nedeljnik      Strana: 12

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Pravo na privatnost u doba kovida

Pravo na privatnost u doba kovida

 Tokom vanrednog stanja i proglašene epidemije, uzrokovane koronavirusom, ustanovljeno je da je jedna zdravstvena ustanova učinila javno dostupnim korisničko ime i lozinku za pristup Informacionom sistemuCovid-19.

Prema Zaključku vlade o uspostavljanju Informacionog sistema Covid-19, čitav niz nadležnih zdravstvenih institucija imao je obavezu da u ovom programu vodi podatke o ljudima koji su izlečeni, preminuli i testirani (bilo da su pozitivni ih negativni), koji se leče, kojima je izrečena mera samoizolacije ili smeštaja u privremenim bolnicama, sa podacima o njihovoj lokadji. U sistemu se takođe nalaze podaci o osobama koje su mogući nosiod virusa zbog kontakta sa obolelima. Zdravstvene ustanove su ove podatke ažurirale na dnevnom nivou.

Podad Informadonog sistema Covid--19 jedne od zdravstvenih ustanova su tokom aprila 2020. godine bili javno dostupni na osam dana, u okviru internet prezentadje te ustanove.

TIME BIIINAČE TEMEUNO BILO narušeno pravo na privatnost i poverljivost podataka o pacijentima, ah je posebno zabrinjavajuće što se ovakav propust dogodio tokom epidemije izuzetno zaraznog virusa, u trenutku kada svaki podatak iz Informacionog sistema može naročito pogubno pogoditi padjente, njihove porodice i osobe sa kojima su bili u kontaktu.

Nadonalni konvent o EU je u okviru projekta MATRA „Neka pravda vlada!“ na kojem se pokazuje i dokazuje veza vladavine prava sa dmgim oblastima, analizirao, između ostalog, i oblast javnog zdravlja koje je u pregovorima sa Evropskom unijom zastupljeno u Poglavlju 28, koje se zajednički odnosi na zaštitu potrošača izaštituzdravlja.

U oblasti javnog zdravlja, Izveštaj o napretkuSrbijekaEU, konstatujedaje zakonodavstvo o zdravstvenoj zašhti dehmično usklađeno sa pravnom tekovinom EU. Uočava se da je održivost javnog zdravstvenog fonda pod znakom pitanja, da nadonalni plan za ljudske resurse u zdravstvenom sektom još uvek nije sproveden, i da to rezultira daljim povečanjem broja lekara koji napuštaju zemlju. Konstatuje se da se centralizovani sistem elektronske zdiavstvene evidendje koji finansira EU još uvek ne koristi, kao ni da poštovanje zdravstvenih pokazatdja još nije obezbeđeno... DRUGIRAZLOG ZBOG KOGA JE VLA-DAVINA prava važna za napredak Srbije u Poglavlju 28 jesu preporuke koje izričito zahtevaju uključivanje zdiavstvenog sistema u aktivnosti u oblasti borbe protiv korapdje, zaštite osnovnih prava i zaštite nadonalnih manjina, navodi Konvent.

„Primera radi, u oblasti borbe protiv kompdje, Akdoni plan za Poglavlje 23 obavezuje analizu i izmenu pravnog okvira u oblasti zdravstvene zaštite, tako da preventivno utiče na iskorenjivanje sukoba interesa i kompdje u zdravstvu, uključujud tu i jačanje inspekdjskog nadzoia“, navodi Konvent.

U poslednjem godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku (2019), navodi se da je zdravstveni sistem i dalje narodto podložan kompdji i da nije bilo vidljivog napretka u ovoj oblasti...

Ostvarivanje prava potrošača i zaštite zdravlja, kao i nemogućnost pristupa pravdi radi njihove zaštite, predstavljaju ključni problem u oblasti koja je predmet pregovaračkog poglavlja 28.

Konvent je izneo više preporuka za unapređivanje postojećeg pravnog i institudonalnog okvira u oblasti zaštite plava potrošača izaštite zdravlja. Predlaže se uspostavljanje institudje Zaštitnika prava potrošača, ah i Vansudsko rešavanje potrošačkih sporova - Potrošačka arbitraža.

Zaštitnik prava potrošača bi bio nezavisni državni organ, koji bi ispitivao povrede plava potrošača u postupku iniciranom potrošačkom pritužbom. Upravo je to kritična faza za potrošače, nakon dobijanja „odbijenice" po reklamadji, a pre eventualnog daljeg postupanja pred sudom, u kojoj je potrebno obezbediti efikasan, neformalan postupak, koji otvara mogućnost suočavanja sa masovnim slučajevima povreda, a to su istovremeno karakteristike postupka pred ombudsmanskom institudjom.

Vansudsko rešavanje potrošačldh sporova se javlja kao najpouzdaniji način brzog i uspešnog rešavanja spora, koji do sada nije našao odgovarajuću primenu u praksi.

Što se tiče javnog zdiavlja, možda su najvažniji predlozi koji podrazumevaju unapređenu zaštitu prava pacijenata, naročito bolji položaj marginalizovanih gmpa, kao i unapređenu javnost u uređivanju oblasti zaštite zdravlja... N

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: NIN      Strana: 45,46,47

Rubrika: Svet

Autori: Marko Milovanović

Teme: Korupcija

Naslov: Istina je tamo negde

 Istina je tamo negde  

Surova vladavina kapitala u Americi ima efekat pretvaranja u robu svega pa i informacija. SAD nemaju javni medijski servis, kao što je to britanski Bi-Bi-Si, koji može biti i mesto društvenog konsenzusa i poverenja u tačnost i nepristrasnost informacija  

 Počnimo sa ovom bolnom frazom:  

sloboda govora je jedan od osnovnih postulata demokratije. A znamo li da se danas, u razvijenim demokratijama, javni diskurs pre svega svodi na pažljivo iscrtavanje granica slobodnog govora? U darvinovskom, evolucionom smislu to bi moglo značiti da ta društva već instinktivno koriste slobodu govora i da se ta sloboda sada transformiše da bi se izbeglo njeno destruktivno zloupotrebljavanje. U tom smislu , treba razdvojiti američki i evropski pristup i eksplicitno odbaciti američki kao uzor zemlji poput Srbije. Američki pristup, koji je zasnovan na prvom amandmanu Ustava, u američkom kontekstu pokazuje se kao prilično destruktivan u tome što bezmalo prašta govor mržnje i katalizator je socijalnih konflikata koji uvek iznova cepaju, pale i traumatizuju američko društvo. Pre nekoliko godina prisustvovao sam gostovanju američkog lingviste Noama Čomskog na britanskoj Akademiji. On je tada izneo viđenje da ako postoji jedna stvar koja je dobra u Americi, onda je to upravo neograničena sloboda govora, koje u Britaniji, po njegovom mišljenju nema, jer medijima sud u bilo kom trenutku može da uruči zabranu objavljivanja vesti. Ali šta biva sa „moći argumenta“ u čiju pobedu veruje Čomski u vremenu nekontrolisanog širenja lažnih vesti i teorija zavere internetom? Tim pitanjem se bavi opširni članak objavljen u Njujork tajms magazinu prošlog meseca, koji podseća Amerikance da „demokratije, poput evropskih, imaju drugačiji pristup“. U tekstu pod nazivom „Problem slobodnog govora u vremenu dezinformacija“ dalje je objašnjeno: „Nasuprot većem broju zakona koji regulišu slobodu govora, ove zemlje (evropske) su i dalje demokratije koje su stvorile bolje uslove za svoje građane da  

na osnovu informacija procene šta su istine, a šta laži i sami odluče kakvo društvo žele. Mi se za to vreme, ovde u Sjedinjenim Državama, davimo u lažima.“  

Surova vladavina kapitala u Americi kao efekat ima komodifikaciju (pretvaranje u robu) svega pa i informacija. Sjedinjene Države nemaju javni medijski servis poput evropskih zemalja. Dobar javni servis, kao što je to britanski Bi-Bi-Si, može služiti kao mesto društvenog konsenzusa i poverenja u tačnost i nepristrasnost informacija gde su svi društveni i politički stavovi i akteri zastupljeni.  

Odsustvo balansiranog javnog servisa u Sjedinjenim Državama radikalizuje privatni medijski prostor i pretvara ga u partijski medijski prostor. Ta američka čudnovatost često služi domaćim političarima kao primer kako „se u Americi televizije politički deklarišu“ i kako je sasvim u redu da nacionalna frekvencija privatne televizije u Srbiji postane partijsko glasilo u kojoj se nikada ne čuje stav suprotne strane. Naravno, ne govori se o tome da američko društvo, sa druge strane, poseduje sistemske mehanizme za samopreispitivanje: novinare sa publikom, opoziciju sa glasačima, pravni sistem, izbore, sudove koji su blokirali naredbe predsednika Trampa da se zabrani ulazak muslimana u zemlju ili komitete Kongresa (donjeg doma američkog parlamenta) koji javno preznojavaju osnivača Fejsbuka Marka Zakerberga pred milionskim auditorijumom.  

Ovde vredi napraviti malu ali ključnu digresiju i skrenuti pažnju da kada identifikujemo probleme ili nekulturne pojave u razvijenim demokratijama, ne možemo ih posmatrati odvojeno od izgrađenog sistema koji nasuprot svemu obezbeđuje kontinuitet vladavine prava i političke odgovornosti u tim zemljama. Vidite kako se ponaša i šta govori Tramp? Vidite korupcionaške afere bivšeg španskog kralja? Vidite skandale Dojče banke i Folksvagena? Vidite diplomatske mutljavine u Vikiliksu? Lako je pomisliti da su oni tamo na Zapadu podjednako prevrtljivi ako ne i gori, ali onda se treba setiti njihove već pomenute opozicije, nezavisnih sudova i slobodnih medija.  

Kada je Boris Džonson prošle godine, tokom manevrisanja pri pregovorima o izlasku iz Evropske unije i pokušajima da izdejstvuje prevremene parlamentarne izbore, kontroverzno suspendovao parlament, uključivši pritom kraljicu u političku krizu, vrhovni sud je ekspresnom odlukom anulirao potez premijera. U neuobičajenoj i nedvosmislenoj presudi, koja se pravno oslanja na presudu iz ranog sedamnaestog veka, da – sedamnaestog, sud je obrazložio da je suspenzija parlamenta nezakonita ako „se njome frustrira ili sprečava, bez racionalnog obrazloženja, uloga parlamenta da sprovodi svoju ustavnu ulogu zakonodavca“. Zaključkom da suspenzija parlamenta uoči značajne ustavne promene kao što je to Bregzit ima „ekstreman efekat na osnovne principe demokratije“, sud ju je proglasio nevažećom i izjednačio sa pravnom težinom praznog belog papira. Sledećeg jutra poslanici su pohitali u parlament.  

Danas je u Britaniji ime bivšeg premijera Tonija Blera neretko spelovano „Tony Bliar“ (Toni Blažov) umesto „Tony Blair“ što je, složićete se, ipak kazna jednog slobodnog društva lideru koji ih je lažima uvukao u rat u Iraku.  

Tokom 2011. i 2012. godine u Londonu je pokrenuta nezavisna istraga o sprezi medija i politike kao odgovor na niz skandala koji su tih godina potresli Britaniju, a ticali su se nezakonitih načina na koji su tabloidi Ruperta Mardoka dolazili do senzacionalnih informacija. Levisonova istraga pred oči milionskog auditorijuma na optuženičku klupu izvela je četiri britanska premijera, Ruperta Mardoka i čitav niz novinara i urednika koji su sprovodili uređivačku politiku. Ovog leta, dokumentarni serijal Bi-Bi-Sija Uspon dinastije Mardok iznova je otvorio ovu temu gde postaje jasno da je Mardok taj koji je odlučivao pobednika svakih izbora i svakog referenduma od Margaret Tačer do danas. Program opisuje spregu politike i tabloida od laburiste Blera i njegovog predizborno putovanja na australijsko ostrvo Hajman gde se poklonio medijskom mogulu i zatražio njegov blagoslov, do konzervativca Dejvida Kamerona koji je sa Mardokovom desnom rukom Rebekom Bruks bio blizak prijatelj i jahao konje u okolini Oksforda.  

Svaki misleći čovek, ili laburista ili konzervativac, danas će vam reći da je britanska demokratija u ozbiljnoj krizi. Boris Džonson ignoriše džentlmenska pravila igre kao niko pre njega. U prvi tim Džonson je doveo desničare i poslušnike, a izbacio prominentne konzervativce srednje struje. Na čelo ključnog ministarstva unutrašnjih poslova postavio je Priti Patel, koju je Tereza Mej izbacila iz svoje vlade zbog tajnih sastanaka sa izraelskim političarima. Početkom ove godine medije su zasule optužbe činovnika ministarstva o neprikladnom ponašanju ministarke Patel i maltretiranju zaposlenih. Skandal je kulminirao dosad neviđenom javnom ostavkom najvišeg činovnika ministarstva Filipa Rutnama i najavom tužbe na račun vlade.  

Džonsonova desna ruka do pre nekoliko dana bio je Dominik Kamings, savetnik koji otvoreno pokušava da sruši postojeći sistem donošenja političkih odluka, koji je zaražen virusom korona putovao po Engleskoj, šetao se unaokolo i odbio da podnese ostavku kada su ga mediji razotkrili. Džonson je tada, krajem maja ove godine, na opštu nevericu javnosti stao u snažnu odbranu Kamingsa, što su mnogi videli kao konačni udarac konceptu političke odgovornosti u Britaniji. Šest meseci kasnije, prošlog petka, Kamings je ponizno, sa kartonskom kutijom u ruci, pred blicevima i televizijskim kamerama išetao kroz glavna vrata Dauning strita.  

Primer Britanije je dobar jer ni najmanje nije savršen. Kao što ni demokratija nije savršena, niti bilo koji mediji, pa ni oni kojima barem prividno sami upravljamo, poput Fejsbuka i Tvitera. Bi-Bi-Si se, na primer, 2014. godine opekao na način  

na koji je izveštavao o policijskom pretresu kuće pevača Klifa Ričarda. Nakon dugačkog sudskog procesa, ova medijska korporacija je Ričardu morala da plati odštetu zbog ugrožavanja privatnosti u iznosu od dva miliona funti, inače novca poreskih obveznika kojim se servis finansira.  

Ipak, novinarstvo na britanskom javnom servisu trebalo bi da bude uzor našem. Istraživački program Panorama, koji se emituje na prvom programu Bi-Bi-Sija, dobar je primer beskompromisnog informisanja javnosti. Baveći se temama, od korupcije, preko problema zdravstvenog sistema do diskriminacije i socijalne nejednakosti, nedavna epizoda prikazala je tajne bankarskog sektora ogoljenih dokumentima koji su procurili iz američkog ministarstva finansija. U jednočasovnom programu, između ostalih, novinar izvodi i sledeće zaključke:  

„Naše banke pomažu kriminalcima… dozvoljavaju sumnjive transakcije i dilove i ulazak kriminalnog novca u naš finansijski sistem… Londonski Siti distrikt je centar globalnog pranja novca… London je potopljen ruskim kešom kojem se ne zna poreklo… ruski oligarsi finansiraju Konzervativnu partiju…“  

Unovembru prošle godine, kraljičin sin, princ Endrju, pod pritiskom javnosti da objasni svoju vezu i druženje sa američkim milijarderom i osuđenim pedofilom Džefrijem Epstinom, dao je nespretan intervju Bi-Bi-Sijevom programu Njuznajt. Rezultat napetog razgovora u salonu Bakingemske palate bila je kriza monarhije slična jedino onoj nakon pogibije princeze Dajane. Princ Endrju nestao je iz javnog života, a i kraljevska porodica se vidljivo distancirala od jednog od njenih najprominentnijih članova.  

Demokratija počiva u informisanosti. Na prvi pogled, naše društvo je više nego informisano. Kada sam prošle godine sa grupom britanskih studenata bio u Beogradu, prilikom posete obližnjoj trafici, prodavačica koja je shvatila da sam medijator, odnosno i naš i njihov, ugrabila je priliku da prodiskutuje međunarodne prilike, izlazak Britanije iz EU , novu vladu Borisa Džonsona i trgovinski sporazum sa SAD. Prilično impresivno, složićete se? Dok sam se sa osmehom udaljavao od trafike, lampica se upalila i postalo mi je jasno: u pitanju nije informisanost, već davljenje u moru informacija. Razlike između bitnog i nebitnog, laži i istine nema, a ono što je suštinski bitno nam čak nije ni predočeno.  

Neizmerno, naravno, poštujem novinare ovog lista koji dosledno, profesionalno i hrabro informišu svoje dosledne i hrabre čitaoce. Ipak, ne prestajem da se nadam da će se pojaviti i neki mladi avanturista koga već dugo čekamo, koji će posvetiti nekoliko godina razotkrivanju mehanizama autoritarne vlasti. Možda učlanjenjem u stranku, možda doslednim sticanjem poverenja, možda čak i predanim radom u bot-centru, pa da nam sve to natenane, jednog dana, na istim ovim stranicama ispriča.  

 MARKO MILOVANOVIĆ,

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: NIN      Strana: 1,39,40,41

Rubrika: Ekonomija

Autori: Petrica Đaković

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Javna preduzeća        ALAJVUČIĆEVA SLAMA

 Javna preduzeća ALAJVUČIĆEVA SLAMA  

Predsednik Srbije javno se usprotivio preporuci MMF-a da se direktori javnih preduzeća izaberu na konkursima, jer bi to za njih bila „alajbegova slama“ i mogli bi da upravljaju kako oni žele. Ovako se upravlja kako vlast želi, često uz kršenje brojnih propisa, pa i Zakona o javnim preduzećima  

 Da ne bude zabune, imenujući pret-  

hodne nedelje Aleksandra Antića, doskorašnjeg ministra energetike, za v. d. direktora preduzeća Koridori Srbije, Vlada nije prekršila Zakon o javnim preduzećima. Najpre, nije ga prekršila jer po tom propisu osnivač ima pravo da imenuje vršioca dužnosti direktora, do izbora direktora na javnom konkursu, s tim što njegov mandat ne može trajati duže od godinu dana. Dodatno, nije sasvim jasno ni da li su Koridori Srbije javno preduzeće na koje se primenjuje ovaj zakon. Sudeći na osnovu onoga što piše u Zakonu o javnim preduzećima, ono to jeste, što se dodatno potvrđuje i Spiskom javnih preduzeća i društava kapitala koja obavljaju delatnost od opšteg interesa i na koja se primenjuje Zakon o javnim preduzećima koji je moguće naći na sajtu Ministarstva privrede, a na kome se nalazi i preduzeće Koridori Srbije.  

Sa druge strane, ako se pogleda Osnivački akt ovog preduzeća vidi se da je ono osnovano kao jednodomno društvo sa ograničenom odgovornošću, te da kao organe upravljanja ima skupštinu i direktora, suprotno Zakonu o javnim preduzećima koji propisuje da javna preduzeća moraju imati kao rukovodeće organe nadzorni odbor i direktora. Pojašnjenja radi, Zakon o javnim preduzećima osim samih javnih preduzeća dozvoljava da delatnost od opšteg interesa obavljaju i d. o. o. preduzeća, bilo da ih je osnovalo neko javno preduzeće, bilo da je njihov osnivač država, a isto to se odnosi i na akcionarska društva, ali u srpskoj praksi ipak ostaje nejasno koji zakon se tačno primenjuje na preduzeća sa ovakvom pravnom formom. Jer sa jedne strane njih država tretira kao javna preduzeća, ali očigledno u onom segmentu koji njoj odgovara, dok ona sama, pak, ne primenjuju sve odredbe ovog zakona, već se njima rukovodi u skladu sa Zakonom o privrednim društvima, koji u slučaju jednodomnog d. o. o preduzeća propisuje da njime upravljaju skupština  

i direktor. Nisu Koridori Srbije usamljen slučaj, već samo ilustracija onoga kako se u srpskoj praksi rukovodi i upravlja javnim preduzećima. Na pomenutom spisku Ministarstva privrede su čak 34 preduzeća na koja bi, ako je spisak validan dokument, trebalo da se primenjuje Zakon o javnim preduzećima, ali od njih 34, sedam su d. o. o preduzeća koja se ponašaju istovetno Koridorima. Ilustracije radi, Državna lutrija Srbije je takođe d. o. o i baš kao i Koridori nema nadzorni odbor, već skupštinu i direktorku. U ovom slučaju je to Simonida Kažić, vršilac dužnosti direktora i to više od zakonom dozvoljenog limita, jer u Izmenjenom osnivačkom aktu ovog preduzeća jasno stoji da se direktor bira na osnovu odredaba Zakona o javnim preduzećima, kao i da se akt menja kako bi se uskladio sa istim ovim zakonom. Sa druge strane, pošto ovaj zakon podrazumeva postojanje nadzornog odbora, na pitanje NIN-a da li Državna lutrija ima to telo i ko njega čini, usledio je sledeći odgovor: „Zakon o javnim preduzećima ne primenjuje se na Državnu lutriju Srbije“, odnosno oni nisu preduzeće koje vrši delatnost od opšteg interesa i nemaju nadzorni odbor, već skupštinu i direktora u skladu sa Zakonom o privrednim društvima.  

Iz ovih primera jasno je da osim javnih preduzeća, u Srbiji postoje i ona koje država tako tretira, odnosno obuhvata ih Zakonom o javnim preduzećima, ali oni pak taj zakon u praksi u potpunosti ne primenjuju, jer po svom statusu nisu javna preduzeća. Izmenjeni osnivački akti, baš da bi se uskladili sa Zakonom o javnim preduzećima, a što se vidi na primerima Koridora i Državne lutrije, jesu promenjeni, ali nejasno je zbog čega ta preduzeća i dalje nemaju formu javnih preduzeća i ne posluju potpuno u skladu sa zakonom koji reguliše funkcionisanje javnih preduzeća, a koji podrazumeva da organi upravljanja budu nadzorni odbor i direktor.  

Da bi sve bilo još zamršenije, pomenuti spisak Ministarstva privrede na kojem nedvosmisleno stoji da su u pitanju javna preduzeća i društva kapitala (d. o. o ili akcionarsko društvo) na koja se primenjuje Zakon o javnim preduzećima, sadrži i nekoliko preduzeća koja su akcionarska društva. Jedno od njih su i Elektromreže Srbije, čija je pravna forma promenjena pre četiri godine, odlukom Vlade Srbije. Tom odlukom Elektromreže su umesto javnog preduzeća postale nejavno akcionarsko društvo, pa takođe imaju Skupštinu i direktora, baš onako kako to nalaže Zakon o privrednim društvima, iako se ona i danas nalaze na spisku Ministarstva privrede. Akcionarska društva su i Železnice Srbije, kao i firme koje su nekada pripadale ovom preduzeću, a i one su na spisku onih za koje bi trebalo da se primenjuje Zakon o javnim preduzećima.  

KO SU ČLANOVI NADZORNIH ODBORA JAVNIH PREDUZEĆA Zanimljivi nadzirači javnog interesa  

Pored Branka Kovačevića, nekadašnjeg rektora Beogradskog uni-  

verziteta koji će ostati upamćen i po izjavi za jedan beogradski dnevni list kako je EPS postao akcionarsko društvo, iako se to nije desilo, član Nadzornog odbora ovog preduzeća, i to još od 2013. je i Aleksandar Trifunović, nekada direktor, a sada zamenik direktora preduzeća Beograd na vodi. Trifunović je, inače, kao kadar vladajućeg SNS-a, najpre postao član NO EPS-a, godinu kasnije i direktor zajedničkog preduzeća Republike Srbije i arapskog Igl Hilsa, a od 2015. je zamenik direktora te firme. Prema registru Agencije za borbu protiv korupcije, Trifunović prima mesečnu platu u Beogradu na vodi od 8.000 evra, dok u Nadzornom odboru EPS-a ima naknadu nešto veću od 40.000 dinara mesečno.  

Muamer Redžović, nekadašnji funkcioner Agencije za privatizaciju, ali i čovek kojeg je istraživačka mreža Krik optuživala da je preko preduzeća u kojima je imao suvlasništvo poslovao sa firmama Darka Šarića, imenovan je marta 2016. na mesto predsednika Nadzornog odbora preduzeća Srbijagas. Na tom mestu se nalazi i danas, iako zakon kaže da mandat članova NO traje četiri godine.  

Iste godine kada i Trifunović, Vlada Krstivojević imenovan je za člana Nadzornog odbora Skijališta Srbije, a nekadašnjeg odbornika SNS-a u opštini Vračar svojevremeno je Agencija za borbu protiv korupcije optužila da je kao odbornik opštine prebacio 59.000 dinara iz budžeta opštine Vračar na račun Bejzbol saveza Srbije čiji je bio predsednik, a da o ovom sukobu interesa nije obavestio Agenciju. Inače, Krstivojević je zaposlen u Železnicama Srbije i to na radnom mestu „vodeći koordinator za sport, rekreaciju i kulturne aktivnosti“.  

Slično je i sa Vukom Petijevićem, članom NO Pošta Srbije, koji je od 2016. odbornik SNS-a u beogradskoj opštini Savski venac. Njemu je svojevremeno Agencija za borbu protiv korupcije pronašla da je istovremeno obavljao dve javne funkcije, što nije dozvoljeno. Da li je spisak ažuran i validan, odnosno na koja se to preduzeća u Srbiji primenjuje Zakon o javnim preduzećima, NIN je pokušao da sazna i u nadležnom ministarstvu, ali do zaključenja ovog broja nismo dobili nikakav odgovor. Sa druge strane, kao odlična ilustracija odgovora na pitanje kako se upravlja javnim preduzećima u Srbiji i otkud potreba da se pravi „zakonska zbrka“ moglo bi da posluži ono što je predsednik Srbije januara ove godine rekao odgovarajući na pitanje da li će uvažiti opasku Međunarodnog monetarnog fonda da se direktori većine ovih preduzeća nedopustivo dugo drže  

u v. d. stanju i odlažu konkursi na kojima bi se direktori izabrali kako to zakon i nalaže. Tom prilikom, predsednik Srbije, iako nenadležan za bilo koji od ovih poslova, odgovorio je kako ne prihvata da se ta situacija menja, jer se ti direktori onda ponašaju kao da su javna preduzeća „alajbegova slama“, kojima se može upravljati kako oni žele. Praksa je, međutim, očigledno takva da se njima upravlja kako vlast želi, i ne samo kada je u pitanju nezakonito držanje većine tih direktora na njihovim funkcijama, već i kada se radi o primeni adekvatnog zakonskog propisa na ta ista preduzeća.  

Na drugoj strani, kod preduzeća čiji je status javnog preduzeća neupitan, i koja kao takva imaju u skladu sa zakonom izabrane članove nadzornog odbora, ne znači da se Zakon o javnim preduzećima doslovno primenjuje. Naprotiv, suprotno odredbama koje govore o potrebnim kvalifikacijama direktora koji bi trebalo da se bira na konkursu, Dušan Bajatović, dugogodišnji direktor javnog preduzeća Srbijagas, izabran je političkom odlukom, konkurs nikada nije okončan, a on je i član organa jedne političke partije, mada zakon predviđa nespojivost te dve funkcije.  

Slično ovom, ili slučaju Zorana Drobnjaka, v. d. direktora Puteva Srbije, koga je nedavno i Državna revizorska institucija „prozvala“ kao lice koje se već šest godina nalazi na toj poziciji protivno zakonu, i članovi nadzornih odbora javnih preduzeća na te pozicije ne dolaze zbog svojih kvalifikacija već uglavnom partijskom zaslugom. Kako je NIN pisao u prošlom broju, u Nadzornom odboru pomenutog preduzeća kome je državni revizor preporučio da pokrene inicijativu za izbor direktora u skladu sa zakonom, nalazi se i Bajro Omeragić, savetnik doskorašnjeg ministra Rasima Ljajića, dok se jedan drugi Ljajićev stranački kolega, Meho Omerović, nalazi u Nadzornom odboru javnog preduzeća Srbijašume. Obojica su, primera radi, političari, dok Zakon o javnim preduzećima propisuje da članovi nadzornih odbora moraju imati znanje iz oblasti korporativnog upravljanja ili finansija, kao i najmanje tri godine iskustva na poslovima koji su povezani sa poslovima javnih preduzeća. Isto tako, u biografiji Branka Kovačevića, predsednika Nadzornog odbora Elektroprivrede Srbije piše da je na ovu funkciju izabran 2014. godine, iako zakon predviđa da mandat člana NO traje četiri godine.  

Ako je još nekome do zakona i opšteg interesa.  

 PETRICA ĐAKOVIĆ  

Na spisku Ministarstva privrede su 34 firme na koje se primenjuju odredbe Zakona o javnim preduzećima. U Državnoj lutriji Srbije, međutim, tvrde da za njih taj propis ne važi. I nisu jedini sa spiska

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: NIN      Strana: 38

Rubrika: Ekonomija

Autori: Danica Popović

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Ministarka najavila ukidanje „banija i carevina“

Ministarka najavila ukidanje „banija i carevina“  

Danica Popović

 Odmah da objasnim fotografiju: Eloa Johanson, doskorašnja švedska ministarka rada, čeka noćni voz za povratak kući sa posla. Večera sendvič kupljen na peronu i ljubazno se smeši fotografu (i svojim biračima). Dalje o njoj neće biti reči, ali dobro će ova slika doći ako vam u toku čitanja pozli, ili vam padnu na pamet nekakva, daleko bilo, poređenja.

Uisto vreme, u Srbiji, sa vrha vlasti stiže poruka da se pojedina preduzeća ponašaju kao „banije i carevine“ a ministarka Zorana Mihajlović najavljuje da će predložiti „neke izmene“ u njima.

Dobro je što ministarka o tim izmenama nije rekla ništa, osim da Srbijagas i Elektroprivreda „trebaju da konsoliduju poslovanje u narednih šest meseci“. I sad, kome baš smeta njena pravopisna omaška, da „preduzeća nešto trebaju da urade“, taj neka ne gnjavi, i neka prizna da je to najmanja od svih grešaka iz ministarkinog obraćanja javnosti.

Kada su to Srbijagas i Elektroprivreda postali „banije i carevine“? Zar to ne beše baš u vladi Vojislava Koštunice, kada je ministarka Mihajlović bila savetnica potpredsednika vlade, i kada je ukinuta praksa da se za direktore državnih preduzeća raspisuje konkurs, pa da vlast može u miru da imenuje svoje poslušnike na bilo koje važno mesto u privredi!

Šesnaest godina kasnije, ministarka Mihajlović sedi u daleko naprednijoj vlasti - a konkursa za direktore državnih preduzeća i dalje nema! Još je gore, u stvari: sada je dve trećine direktora u „v. d. stanju“ i skoro svima je istekao mandat (koji traje najduže godinu dana). Niti su ti ljudi više direktori, niti ugovori koje potpisuju imaju pravnu snagu, ali, koga to zanima , osim Nemanje Nenadića iz organizacije Transparentnost Srbija?

Odjednom, ministarka Mihajlović remeti taj mir i ljutito za Politiku izjavljuje: „Pogubno je kad na čelu državnog preduzeća imate direktora koji je ucenjen ili kupljen direktorskim pozicijama i apanažama koje se mere hiljadama evra, kao što je slučaj sa direktorom Transportgasa, koji štiti privatne interese direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića, umesto da radi u interesu države i građana.“

Iz rečnika kojim se ministarka koristila – kupljene pozicije, apanaže, privatni interesi – logično bi bilo da se uradi sledeće: najpre, da se uvedu konkursi za direktore državnih preduzeća i da se pozove Zagorka Dolovac da povede istragu protiv imenovanih direktora (šalim se).

Ili će ministarka, umesto rušenja „banovina i carevina“, promeniti samo ta dva direktora – ako se ona bude o tome pitala.

Tu dolazimo na ključnu stvar u ovoj priči. Za razliku od svih ostalih funkcionera u Vučićevoj jednoumnoj vlasti, ministarka Mihajlović pokazuje znake racionalnog rasuđivanja. Ona se ne libi da se nasmeje premijerki dok u govoru hvali sopstvenu bivšu firmu, niti okleva da za Bi-Bi-Si, na pitanje: „Sa mesta potpredsednice može se napredovati samo na mesto premijerke?“, marta 2019. godine izjavi: „Pa naravno da bih volela da napredujem - svako bi slagao kad bi rekao da ne zna odgovor. Naravno da želim.“

Bilo bi divno kada bi uz tu želju išla još koja najava reforme. Osim vraćanja javnih konkursa, možda bi bilo odlično da od ministarke čujemo kako švedska vlada nema nijedan službeni automobil – a Srbija ih ima preko šest hiljada!

Ali, preterujem. Čemu ministarska i direktorska mesta, bez skupih automobila, brendirane odeće, nakita, glamura? Ko bi ministrima poverovao da rade u javnom interesu, kad bi ih novinar ovekovečio sa burekom u ruci, na železničkoj stanici koje više nema?

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: NIN      Strana: 3

Rubrika: Uvodnik

Autori: Milan Ćulibrk

Teme: Korupcija

Naslov: Senzacija ili putujući cirkus

Senzacija ili putujući cirkus

 Rušenje nelegalnog objekta na vrhu Kopaonika, tog simbola korupcije, za novog ministra građevinarstva bio bi veći uspeh od svega što će za njegovog mandata biti izgrađeno. Ima li iko petlju da sruši bezakonje u trenutku kada je objavljen rat mafiji i korupciji

Milan Ćulibrk

 Senzacija: Aleksandar Vučić! Baš tako je, poput neke rijaliti zvezde ili gostovanja putujućeg cirkusa u nekom zabačenom zaseoku pre korone, danima najavljivano gostovanje predsednika Srbije na Hepiju. Senzacija je trajala 49 sati, od subote u 20 časova, za kada je prvobitno najavljena, do ponedeljka u 21 sat, kada je Vučić zaista došao kod Milomira Marića. Posle toga više ništa nije bilo senzacionalno. A moglo je biti.

Senzacija bi, na primer, bila da je Marić predsednika – koji se pre Ćirilice divio spomeniku Stefanu Nemanji, Beogradu na vodi i Železničkoj stanici, u koju više neće doći nijedan voz – nehajno upitao zna li možda koliko će da košta taj spomenik. I ko će to da plati? A nije da nije bilo povoda za to. Baš tog dana Goran Vesić je rekao da Beograd za spomenik neće platiti ni dinar. Pa, ko će? I zašto su ti podaci proglašeni za tajnu do 2023? Hoće li ceo taj kompleks, kad se završe radovi, pripasti Beogradu na vodi, kao što mu je pripojena imovina Eurosalona pored Beogradskog sajma, s tim da je pre toga država iz republičkog budžeta vlasniku Eurosalona isplatila 16 miliona evra, a onda sve to besplatno ustupila firmi u kojoj partner iz Abu Dabija ima većinski udeo. Domaćinski, nema šta.

Kad smo već kod Beograda na vodi, senzacija bi, takođe, bila da je na Vučićeve reči da je taj projekat mogao da izgura samo neko ko je snažan i uporan kao „buldožer“, Marić, makar i naivno, poput francuske sobarice, upitao da li je možda deo problema u tome što su pre više od četiri i po godine, dok su naprednjaci slavili izbornu pobedu, neki buldožeri stvarno rušili u Savamali bez naloga nadležnih organa. I kako je moguće da u državi, rešenoj da se obračuna sa kriminalom i korupcijom, još ne znamo ko su totalni idioti, koji te noći nisu srušili samo „nekoliko nelegalnih udžerica“, već i pravnu državu.

Za razliku od baraka iz Hercegovačke, koje su srušene i bez asistencije uniformisanih policajaca, nelegalni objekat na vrhu Kopaonika nadživeo je i ministarku građevinarstva Zoranu Mihajlović i ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića, iako su oboje obećavali da će taj objekat biti srušen najkasnije do kraja 2019. Posle prekomande u druge resore, oboje mogu mirno da posmatraju kako se na zidove od čvrstog materijala postavljaju drveni balvani, sa očitom namerom vlasnika (a niko ne veruje da je to Snežana Mitković) da namagarči javnost i da je uveri da tamo nikada i nije bila betonska građevina od 1.000 kvadrata već 10 puta manja brvnara, sagrađena u nacionalnom parku (dakle tamo gde nije smelo da se gradi), u skladu sa svim dozvolama, koje je vlasniku protivzakonito obezbedio bivši predsednik Opštine Brus, Milutin Jeličić Jutka, u međuvremenu osuđen na tri meseca zatvora zbog seksualnog uznemiravanja Marije Lukić.

Senzacija bi bila i da novi ministar građevinarstva Tomislav Momirović dovrši posao svoje prethodnice. Rušenje tog objekta, koji je simbol korupcije i samovolje, za Momirovića bio bi veći uspeh od svega što će za njegovog mandata biti izgrađeno. Jer, lako je otvarati auto-puteve i brze pruge. Ionako se sve to gradi novcem poreskih obveznika ili kreditima koje će oni vraćati. Ali, čik da vidimo ima li iko petlju da sruši bezakonje u Srbiji. Samo, misli li zaista iko da će Aleksandar Vulin pomoći Momiroviću više nego što je Stefanović pomagao Zorani? A, ko zna, možda ćemo 2023. saznati da je vlasnik nelegalnog objekta na Kopaoniku nelegalno rušio u Savamali, finansirao spomenik Stefanu Nemanji…

Konačno, može li više išta biti senzacija ako to nije bilo ni objašnjenje premijera Republike Srpske Radovana Viškovića da će u zajedničkoj firmi za izgradnju tri hidroelektrane na Drini – za koje se procenjuje da će koštati 520 miliona evra - Srbija imati većinski udeo od 51 odsto, jer će se na taj način - izbeći Zakon o javnim nabavkama! Šta reći, a ne zaplakati? Pa zašto bi onda senzacionalna bila vest da nova vlada ne daje saglasnost Grupi država za borbu protiv korupcije GREKO da objavi najnoviji izveštaj o Srbiji? Ili što Milorad Dodik, posle poraza na lokalnim izborima u Banjaluci, novom gradonačelniku preti da grad neće moći da se greje bez pomoći Vlade Republike Srpske? Ne, nama ovde kao senzacija deluje samo vest da su u Hrvatskoj bivši premijer Ivo Sanader i još vladajući HDZ osuđeni za korupciju. A samo to je u stvari normalno.

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: Novi magazin      Strana: 5

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: EU napredak - nula

 EU napredak - nula  

Koalicija prEUgovor predstavila je najnoviji Alarm, nezavisni polugodišnji izveštaj o napretku Srbije u pogledu političkih kriterijuma i sprovođenja politika u oblastima pokrivenim poglavljima 23 i 24 u pregovorima sa Evropskom unijom, a ocenjeno je da nije bilo napretka.  

Predstavnik Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Bojan Elek rekao je da izveštaj predstavlja "kako izgleda zarobljena država u više slika" i osvrnuo se na rad policije u periodu od maja do oktobra 2020, razdoblju koje je obuhvaćeno u izveštaju.  

Jelena Pejić Nikić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku rekla je u onlajn debati da joj se čini da Evropska komisija svake godine "smišlja novu reč" da kaže kako nema napretka, a to je "ograničeni napredak” ili "veoma ograničeni napredak".  

Na pitanje može li sa ovom vlašću da dođe do napretka u integracijama, Pejić Nikić rekla je da svi pokušaji suštinskog dijaloga nisu naišli na odjek i da ona nema velika očekivanja, ali da misli da stvari mogu da se pokrenu ako dođe do većeg pritiska iz EU.  

Predstavnica Transparentnosti Srbija Zlata Đorđević ocenila je da je pomak moguć uz političku volju, ali da smatra da ne postoji stvarna želja da se integracije ostvaruju na pravi način.  

"Mislim da EU čini dovoljno i da odgovor ne treba da tražimo u Briselu već u nama samima", poručila je Đorđević i dodala kako mora da postoji politička volja vlasti za integracijama i da u taj proces uključi zainteresovane strane - civitno društvo.  

S njom se saglasila i predstavnica Akcije protiv trgovine ljudima (ASTRA) Jasmina Krunić, koja je rekla da je sve moguće kada postoji politička volja.  

Navodeći neke od primera iz svojih oblasti, Elek je rekao da EU od Srbije traži presude po pitanju organizovanog kriminala, a da Srbija ne bi imala čime da se pohvali ove godine, da posle 10 godina nije doneta presuda protiv Darka Šarića. 2

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: Politika      Strana: 1,11

Rubrika: Ekonomija

Autori: Marijana Avakumović

Teme: Javno privatno partnerstvo/Javne nabavke

Naslov: Više trpe investicije nego izvoz i zaposlenost

 „BELA KNjIGA 2020" - UTICAJ KRIZE NA SRPSKU EKONOMIJU

Više trpe investicije nego izvoz i zaposlenost

 Savet stranih investitora podržava napore vlade da pomogne preduzećima, ali ističe da takva pomoć ima svoje granice

 Marijana Avakumović

Kriza će više uticati na investicije nego na izvoz i zaposlenost, a takođe, više će varirati profit nego poslovni prihod. U tim okvirima, finansijski sektor će biti manje pogođen nego realni. Ovo je rezultat ankete koju je Savet stranih investitora sproveo među trećinom svojih članica u junu, pre izbijanja drugogtalasa epidemije kovida 19. U najnovijem izdanju „Bele knjige", koje „Politika" ekskluzivno objavljuje, navodi se da se rezultati ove ankete uklapaju u trenutno kretanje BDP-a.

Savet stranih investitora konstatuje da su mere vlade u borbi protiv recesije izazvane pandemijom bile prevashodno fiskalne i monetarne prirode. Ne dovodi u pitanje pozitivne efekte ovih mera, ali konstatuje da je većina raspoloživog fiskalnog prostora već iskorišćena. Učinak je bio povoljan, pggo se vidi na malom padu BDP-a, ali je imao značajne fiskalne troškove. Kako je ekonomija u recesiji, a javni dut u naglom porastu, prostor za buduće podsticajne mere jeste ograničen. Potrebne su stoga dalje institucionalne reforme kako bi se ekonomija vratila održivom rastu i osigurala radna mesta.

Prema oceni „Bele knjige", dalje unapređenje poslovnog ambijenta dugoročna je nužnost. Savet naglašava da su hitno potrebne promene u oblastima zaštite podataka o ličnosti, trgovine, centralne evidencije stvarnih vlasnika, hipoteke i javnih nabavki.

BELA KNjIGA 2020" - UTICAJ KRIZE NA SRPSKU EKONOMIJU

 Više trpe investicije nego izvoz i zaposlenost

 Drugi blok prioriteta obuhvata

iznajmljivanje radne snage, energetski sektor, sanitarnu inspekciju, dualno obrazovanje, sudske postupke, javno-privatno partnerstvo, restituciju, propise o PDV i centralnu evidenciju privremeno ograničenih prava, problematične kredite i vezu osiguranja i drugih zakona. U okviru izdvojenih šest oblasti, nekretnine i dalje zahtevaju brze promene. Sekgor osiguranja, na drugoj strani, ima najmanje prioritete. Interesantno je primetiti da poreski sektor ima prioritete promena ispod opštegproseka. U poreskoj politici najveći problemi se ne nalaze u propisima i institucijama, a ne u fiskalnoj politici.

- Savet podržava napore vlade da pomogne preduzećima i pojedincima da prebrode teškoće u postojećoj recesiji, ali istovremeno ističe da takva pomoć ima svoje granice koje određuje fiskalni deficit i javni dug. Ako se te granice pređu, cela privreda će biti izložena velikom riziku i makroekonomskoj nestabilnosti u kojoj niko neće dobro da prođe - navedeno je u „Beloj knjizi".

U „Beloj knjizi" je označeno pet stubova razvoja. Među njima je transport, na čiji je razvoj pandemija nepovoljno uticala. Uvođenje „zelenih koridora" je u tom smislu dalo pozitivne efekte, ali bi trebalo razmotriti podršku tom sistemu i nakon stabilizacije trenutne situacije. Posebno je produženo vreme zadržavanja na graničnim prelazima. U drumskom transportu je ostvaren napredak usvajanjem regulative u oblasti opasnog tereta i transportnih licenci, dok je regulativa u vezi sa prevozom robe usklađena sa evropskima propisima. Železnički sektor je oblast u kojoj je potreba za modernizacijom najviša u ovom trenutku. Nužno je, kažu, ući u javno-privatna partnerstva u oblastima transporta koje su vitalne, a koje nisu rezervisane za državu, a koje država nije sposobna da samostalno osposobi, restruktuira ili modernizuje, to jest za koje je to optimalnije i efikasnije učiniti u partnerstvu sa privatnim sektorom. Kako sugerišu, dodatno treba raditi na otvaranju tržišta u železničkom saobraćaju, u cilju uspostavljanja potrebnih institucionalnih struktura. v

Kada je reč o energetici,l Savet stranih investitora konstatuje da je ugovaranje snabdevanja energijom za domaćinstva i male potrošače počelo da funkcioniše, ali po regulisanim cenama koje se nisu menjale duže vreme. EPS je još glavni snabdevač elekgričnom energijom, iako postoji oko 60 registrovanih trgovaca na veliko. Prema oceni „Bele knjige", energetski sektor zahteva brze promene. Predlažu da regulacija cena električne energije bude napuštena (ali osetljivi kupci treba da budu zaštićeni), što bi omogućilo nova ulaganja u modernizaciju i revitalizaciju proizvodnje uglja i električne energije.

U oblasti telekomunikacije važan momenat u uslovima vanrednog stanja bio je nagli skok domaćeg saobraćaja, koji je prevazilazio postojeće kapacitete operatora, usled čega je jedan od glavnih prioriteta bilo značajno investiranje u mrežu da bi se u što kraćem roku obezbedilo proširenje kapaciteta. U isto vreme, došlo je do drastičnog opadanja roming saobraćaja usled ograničenja kretanja ljudi van teritorije nacion?IŠh granica u čitavom svetu, što je imalo za posledicu smanjenje prihova.

Zanimljiva preporuka je aktivnija uloga vlade u cilju suzbijanja teorija zavere i lažnih vesti o 5G tehnologiji, u cilju sprečavanja napada i ometanja rada kritične telekomunikacione infrastrukture neophodne za pružanje osnovnih usluga elektronskih komunikacija, kao što su govorna usluga i pristup internetu.

Oblast digitalizacije i elektronskog poslovanja obuhvata elekgronsku trgovinu, elektronsku identifikaciju i dokumentaciju, kao i poslovanje upravnih organa, uključujući povezivanje javnih baza podataka. Ove godine ceo svet je iznenada počeo da se prilagođava novonastaloj situaciji izazvanoj pojavom virusa korona i da se okreće elektronskom poslovanju usled potpuno izmenjenog načina života i poslovanja koje smo poznavali. U Srbiji su se takođe dogodile mnoge pozitivne promene.

Kao i u prošlogodišnjem izdanju „Bele knjige", u fokusu Saveta stranih investitora ostaje primena Zakona o planiranju i izgradnji, primena objedinjene procedure za pribavljanje građevinskih dokumenata, legalizacija postojećih objekata u skladu sa novim propisima, konverzija prava korišćenja na građevinskom zemljištu u pravo svojine i primena propisa o katastru i katastarskom postupku.

U oblasti radne snage i kapitala u prethodnoj godini nije bilo poboljšanja iako su bila očekivana, kako kroz izmene Zakona o radu, tako i u odlučivanju sudova. Na sve to nadovezala se pandemija kovida 19, koja je iz osnova promenila tržište rada. Država je morala da interveniše svojim uredbama, preporukama i saopštenjima, ne samo radi primene s?LuL'a?ivnih mera zarad održa-* vanja zaposlenosti nego i radi preciziranja prava i obaveza zacosJdeg, nih i poslodavaca u novonastalim okolnostima (rad od kuće, visina naknada, prava zaposlenih koji su u samoizolaciji, plaćeno i neplaćeno odsustvo, prava roditelja koja imaju decu do 12 godina, privremena sprečenost za rad, korišćenje godišnjeg odmoraisl.).

Prema zvaničnim podacima, nema porasta nezaposlenosti, to jest u vreme virusa korona formalno registrovana zaposlenost je porasla. To ne odgovara stanju kod članica Saveta stranih investitora, niti se poklapa sa mnogim anketama privrednika, navedeno je u „Beloj knjizi".

Kakoje ekonomija u recesiji, a javni dug u naglom porastu, prostor za buduće podsticajne merejeograninen Ništa više nije isto Ništa više nije isto, pa tako ni ovogodišnje izdanje „Bele knjige", koje sadrži prikaz kako je kovid 19 uticao na sve relevantne regulatorne oblasti, umesto ranijeg sistema ocenjivanja, koji inače služi da se prati napredak u definisanim oblastima. U najnovijem izdanju izostao je indeks Saveta institucionalnog napretka. Razlog za njegovo preskakanje u 2020. jednostavan je i opravdan. Pandemija je sredinom marta prekinula uobičajenu aktivnost vlade i drugih državnih institucija na poboljšanju privrednog ambijenta i usredsredila je njihovu aktivnost na borbu protiv zaraze i pružanje podrške preduzećima, preduzetnicima i građanima da lakše podnesu udar recesije.

Sa prve strane

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: Politika      Strana: 9

Rubrika: Hronika

Autori: R. X.

Teme: Korupcija

Naslov: Saradnja tužilaštva i MUP-a

 Saradnja tužilaštva i MUP-a  

 Ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije Aleksandar Vulin i republički javni tužilac Zagorka Dolovac juče su održali radni sastanak i razgovarali o najbitnijim temama u vezi sa saradnjom javnih tužilaštava i MUP u narednom vremenskom periodu. Saglasili su se da bliska saradnja policije i tužilaštva predstavlja uslov bez koga se ne može postići uspešna borba protiv kriminala i postizanje ciljeva specijalne i generalne prevencije kriminaliteta, saopšteno je iz MUP-a. Posebna pažnja će biti posvećena otkrivanju i gonjenju teških oblika krivičnih dela u oblasti organizovanog kriminala i korupcije, povodom kojih će nadležne policijske uprave i javna tužilaštva angažovati dodatne ljudske i materijalne resurse. R. h.  

  1. X.

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: Politika      Strana: 9

Rubrika: Hronika

Autori: R.H.

Teme: Korupcija

Naslov: Organizovani kriminal nije jači od države

 MINISTAR POLICIJE 0 BORBI PROTIB MAFIJE  

Organizovani kriminal nije jači od države  

 Vulin kaže da su identifikovani ljudi iz državnih struktura povezani sa mafijom, ali tužilaštvo odlučuje o objavi identiteta Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vu-  

lin izjavio je juče da u Srbiji mafija neće i ne može da ima svoju državu i da će se bezbednosne strukture izboriti sa svima oni-  

ma iz državnog aparata koji su povezani s organizovanim kriminalom.  

„Nema mesta da u jednoj zemlji imate organizovani kriminal koji je snažan kao država ili jači od nje. To nije moguće. Ne može neko ko raspolaže ogromnim novcem ili je spreman da likvidira čoveka da vlada u ovoj zemlji. U ovoj državi neće vladati niko ko nije izabran na izborima i ne može to da kupi ni silom, ni novcem”, rekao je Vulin za RTS.  

On je naveo da će MUP nastaviti borbu sa kriminalom i posebno pojačati aktivnosti usmerene na suzbijanje organizovanog kriminala, ali i da će fokus njegovog rada biti i na uličnom kriminalu.  

„Uvek govorimo o mafiji i organizovanom kriminalu, ali ono što je jedan od mojih fokusa jeste kako da se izborimo s uličnim kriminalom koji pogađa običnog čoveka, da vam neko ne skine patike detetu, da ono bude sigurno i bezbedno da u školskom dvorištu neko neće pokušati da mu da drogu. Borićemo se protiv pedofilije, džeparoša i svih onih koji uznemiravaju svakodnevni život građana”, rekao je Vulin.  

Komentarišući navode predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića o borbi protiv mafije, Vulin je istakao da predsednik ništa ne govori slučajno.  

„Predsednik Aleksandar Vučić je hrabar čovek i time što je rekao da država objavljuje rat mafiji on je sebe i svoju porodicu stavio kao prvu metu. Često kažem da on ne vodi dovoljno računa o sopsgvenoj bezbednosti i da prečesgo ode u prvi red, povede borbu pre svih ostalih i to je uradio i sada. Mi smo tu da ga sledimo i da radimo”, rekao je Vulin.  

Na pitanje novinara da prokomentariše izjavu predsednika da su neki ljudi iz državnog aparata uključeni u mafiju, Vulin je naveo da predsednik Vučić nikada ne govori neprovereno, da su neki ljudi identifikovani i da će se država sa tim zlom izboriti, ali da nije policija ta koja odlučuje o objavi identiteta, već tužilaštvo. Ministar je istakao daje bezbednosna situacijau Srbiji veoma dobra, kada se pogledaju statistički podaci, i da je povećan broj rasvetljenih krivičnih dela.  

„Osećaj mene i vas nije statistika. Kada čujemo da je neko ubijen u tržnom centru, kada čujemo da se desilo mafijaško ubistvo, čak i kada ga rasvetlimo, osećamo se nebezbedno. Statistički, situacija je veoma dobra, ali subjektivni osećaj je takav da mora da bude mnogo bezbednija”, naveo je ministar Vulin. R. X.  

R.H.

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: Srpski telegraf      Strana: 1,2,3

Rubrika: Tema dana

Autori: EKIPA SRPSKOG TELEGRAFA

Teme: Korupcija

Naslov: DOKAZ DA POLICIJA RADI SA MAFIJOM

DOKAZ DA POLICIJA RADI SA MAFIJOM

EKIPA SRPSKOG TELEGRAFA

Najmanje 30 policajaca na visokim funkcijama direktno radi za škaljarski ili kavački kriminalni klan, daju im logistiku i informacije o kretanju članova protivničkih grupa, a i omogućavaju im da zametnu tragove posle zločina, ekskluzivno otkriva Srpskitelegraf. Dokaz sprege mafije i ljudi iz policije je i fotografija do koje je Srpskitelegraf ekskluzivno došao. Na toj slici se, uz Bojana Mirkovića, nedavno ubijenog u garaži naselja Belvil na Novom Beogradu, vide Slobodan Kuribak i Aleksandar Purković, dvojica aktivnih pobcajaca, koji su suspendovani zbog sumnje da su bffi podrška „kavačkomklanu". Purković je obavljao poslove inspektora za droge u Policijskoj stanici Zvezdara, dokje Kuribak bio u centrali Uprave kriminalističke policije (UKP). - Još veći paradoks je to što je Slobodan sin čuvenog policajca i generala policije Mladena Kuribaka, bivšeg šefa Uprave policije, koji odgovara za propuste tokom protesta Kosovo je Srbija2ooB. godine, koji je, između ostalog, rezultirao paljenjem ambasade SAD u Beogradu - ističe izvor Srpskog telegrafa.

Kada je reč o Aleksandru Purkoviču (mladić sabradom, sa čašicom u ruci na slici), protiv njega se već vodila istraga za iznudu, međutim, on za to nikad nije odgovarao jer nije bilo dokaza. U trenutku kadaje ubijen Mirković u Belvilu, Purković se otarasio specijalnog satelitskog zaštićenog telefona skaj, koji najviše koriste mafijaši. Sumnja se da je upravo preko ovog telefona i  komunicirao sapripadnicima  iz krimi-miljea.

Tadaje većbilo dovoljno i indicija da biva suspendovan, kao i druga osoba sa slike, Kuribak. Purković je čak i zbog saradnje sa „kavaekim klanom" podvrgnut poligrafskom ispitivanju. Covekkoji gaje ispitivaobio je u šoku jer je tačno odgovorio samo najedno pitanje - kako se zove i preziva. Sve ostalo je slagao i do daljeg je suspendovan.

- Purković je suspendovan zbog šurovanja sa „kavčanima". Međutim, ubijeni Mirković, za kog se priča čak i da je kum sa Purkovićem, pripadaoje suparničkomklanu. A vidi se, i po ovoj fotografiji, da su bili izuzetno bliski. Kako i zbog čega se dogodilo da odjednom okrene leđa kumu i krene da radi za suparnički klan, to još nije istraženo - dodaje naš izvor.

Purković je, kao policajac, najpre radio na Karaburmi, naselju u Beogradu gde je živeo i ubijeni Mirković, pa se sumnja da njihovo prijateljstvo datirajoš iz tog perioda.

Prema saznanjima Srpskog telegrafa, ovo je samo vrh ledenog bregajer najmanje 30 policajaca na visokim pozicijama direktno radi za mafijaške klanove, a tom broju treba dodati i zasad nepoznat broj sitnijih saradnika. Takođe, i šef „kavčana" je na- I merno kupio kuću nedaleko od mesta stanovanja visokog funkcionera MUP Srbije, što govori da oba klana imaju svoje adute u vrhu državnih organa. O vezama mafije i ljudi iz državnih organa preksinoć je ponovo govorio i predsednik Aleksandar Vučić.

- Mi ćemo taj problem da rešimo. Vidim po pretnjama da su pomislili  da su bogovi. U pitanjuje sukob dva klana, ali je najveći problem što su mafijaši u prljave poslove uključili i deo ljudi iz takozvanog državnog sistema. Kada se slikaju u vozilima  od 400.000 evra, a rade u državnoj službi, morate da se zapitate ođakle to, ko je to dao i za šta ukazao je Vučić i dodao da mafijaši ne mogu da postoje bez podrške državnog sistema. Bojana Mirkovićaje u

naselju Belvil u četvrtak likvidirao ubica kojije s mesta zločina pobegaobiciklom, što supokazali snimci s kamera, a što je Srpski telegraf ekskluzivno objavio.

ZAJEDNIĆKI UDAR NA KRIMINAL Republički javni tužilac Zagorka Dolovac i ministar unutrašnjih poslova Aleksandar VuLin razgovarali su juče o najbitnijim temama u vezi sa saradnjom javnih tužilaštava i MUP u narednom periodu. Oni su se saglasili da bliska saradnja policije i tužilaštva, kao organa otkrivanja krivičnih dela i organa krivičnog gonjenja, predstavlja uslov bez koga se ne može postići uspešna borba protiv kriminala i postizanje ciljeva specijalne i generalne prevencije kriminaliteta, saopšteno je iz Republičkog javnog tužiLaštva.

Dogovoreno je da će posebna pažnja biti posvećena otkrivanju i gonjenju teških oblika krivičnih dela u oblasti organizovanog kriminala i korupcije, povodom kojih će nadLežne policijske uprave i javna tužilaštva angažovati dodatne Ljudske i materijalne resurse.

Finansijski mozak „škaljaraca"

Purkovićev kum Bojan Mirković bio je član „škaljarskog klana" i dovodio se u vezu sa takođe ubijenim Aleksandrom Šarcem, nekadašnjim pripadnikom bande „Pink Panter". Sumnja se da su njih dvojica nabavljala voziLa za likvidacije i bavila se logistikom u vezi sa ubistvima koja su organizovali Damir Hadžić i Lazar Vukićević. Prema našim saznanjima, Mirković je bio i mozak novčanih operacija „škaljaraca" i zadužen da prljavi novac s raznih računa ubacuje u Legalne tokove. Hadžić je ubijen na Krfu 23. jula zajedno sa Alanom Kožarom, a Vukićević je nestao bez traga, pa se pretpostavLja da su ga „kavčani" zverski ubili.

IGRALI FUDBAL GLAVOM  UBIJENOG, ŽIVOM ODSEKLI JEZIK... Aleksandar Vučić rekao je preksinoć u gostovanju na televiziji da su „dva nestanka i saznanja tajne službe bila alarm po pita njumaflje". Premasaznanjima našeg lista, radi se o nekadašnjem vođi Partizanovih navijača Goranu Veličkoviću Goksiju,kojijenestao još 3. avgusta, i Zvezdinomnavijaču Lazaru Vukićeviću, kome nema

traga od oktobra. Operativni podaci policije ukazuju na to da njih dvojica najverovatnije više nisu među živima, a da su „kavčani" odsečenom glavom jednog od ubijenih igrali fiidbal i to sve uživo preko skaja slali jedni drugima.

Sumnja se da je Goksi ubijen na stadionu Partizana ili negde

u blizini, a policijaje tokom istrage utvrdila idajeVukićevid zverski mučen pre nego što je ubijen. Naime, njemu su ubice prvo odseklejezik, apotomga likvidirale. - Otmičari su Lazara Vukićevića namamili tako što

su uzeli skaj od takođe otetog „škaljarca" Damira Hodžića iz Bara i poslali mu sliku vezanog vođe „kavčana". Lazar je tada rekao drugarima: „Idem da se obračunam ili su me namestili."

PREDSTAVLJAO SE KAO BORAC PROTIV DILERA

Aleksandar Purković je pre nekoliko godina bio zvezda jednih beogradskih novina, za koje je prieao kako se s kolegama bespoštedno bori protiv narko-mafije na Karaburmi.

- Mladić kao od brda odvaljen, kada je uhvaćen u zasedi u dvorištu škole, pokušao je da mi otme pištolj i slomio mi je prst. Maloletnog dilera smo priveli, ali su ga sud i tužilaštvo pustili, a zatim, posle pritiskajavnosti, onje ponovo priveden i određen mu je pritvor - pričao je Purković.

On i njegove kolege su imale još primedbi na pravosuđe:

- Bilo je poražavajuće kada smo čuli da su pušteni narko-diler i njegove kolege u kafiću slavili i hvalili se da im država i policija ne mogu ništa. Da li je i tada sve bila laž ili su Purkovića u međuvremenu pare mafije iskvarile - nije poznato.

Ko je Mladen Kuribak

GeneraL Mladen  Kuribak bio je načelnik Uprave policije  MUPSrbije do 2014. godine.a karijeru je počeo još 1979, kao  pozornik u Pančevu. Potom je bio načelnik u ovom gradu, a od početka 2005. zamenik načelnika Uprave saobraćajne policije MUP. Zaslužan je za formiranje odeljenja za praćenje i sprečavanje nasilja na sportskim priredbama.

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: Srpski telegraf      Strana: 6

Rubrika: Vesti

Autori: Biljana Bojić

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije/Korupcija

Naslov: ZAŠTO STEPA KRIJE PRIMANJA

ZAŠTO STEPA KRIJE PRIMANJA

 BILJANA BOJIĆ

Aleksandar Stepanović, predsednik Višeg suda, krije podatke o primanjima iz državne kase, zbog čega je njegova imovinsku karta na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije zaključana. Na njegov zahtev, jerbiuvid, kakoje pokušao nevešto da obrazloži, na neki način predstavljalo ugrožavanje sigurnosti sudija koje rade s organizovanim kriminalom i najtežim slučajevima(?!).

 BEZ OBJAŠNJENJA

 Stepanovićev potez jeste krajnje licemeran, neosnovan i čak podmukao jer od njega ima izloženijih javnih funkcionera u borbi protiv organizovanog krimi nala i korupcije, odpredsednika države do njegovih kolega u pravosuđu, čiji su podaci javno dostupni. Naročito što je

Stepanović naveo da nema ništa od nekretnina „pa svoje ime" u inostranstvu niti u državi, sem jednog nelegalizovanog garažnog mesta, te da živi u stanu koji se vodi na ime supruge.

Pošto su samo podaci o primanjima i nekretninama vidljivi u imovinskoj karti, jasno je, ukazuju naši sagovornici, da Stepanović ne želi da se zna da mesečno po četiri osnova inkasira, kako se procenjuje i o čemu je nedavno pisao Srpski telegraf, od 500.000 do 600.000 dinara. I to u okolnostima kada su teško problematični rezultati njegovog (ne)rada i kadriranja po pravosuđu.

- Argumenti Stepanovića krajnje su licemerni i neprimereni, naročito ako se zna da u lancu onih koji se bore protiv kriminala i korupcije ima mnogo izloženijih ljudi koji ne kriju imovinu. Ako javnost i građani Srbije mogu da ostvare uvid u imovinu predsednika Republike Srbije, onda ne vidim nikakvo opravdanje niti razlog zbog čega ne bi znali koliko se novca iz državnog budžeta sliva u džepove predsednika Višeg suda - kaže za Srpski telegraf direktor Centra za odgovorne medije Marko Matić.

Utoliko pre, kako dodaje, što sam Stepanović nije ni pokušao da iznese argumente kojima bi objasnio postupak.

POGREŠNA PRETPOSTAVKA Predsednica Društva sudija Srbije Snežana Bjelogrlić navodi za Srpski telegraf da podaci o prihodima i imovini svih funkcionera, pa i sudija i tužilaca, treba dabudu dostupnijavnosti. - Pretpostavljam da je kolega Stepanović imao važne razloge da od javnosti skloni podatke o svojoj imovinskoj karti, s obzirom na to da se u Višem sudu u Beogradu sudi za krivična dela organizovanog kriminala i korupcije. Takođe smatram da je pogrešna pretpostavka u našem društvu da je samo siromašan sudija nezavisan sudija. Naprotiv, ističe naša sagovornica, jedna od garancija sudijske nezavisnosti jeste i adekvatan materijalni položaj, dakle, plata i penzija u skladu s odgovornošću i dostojanstvom sudijske funkcije.

 NEBOJŠA KRSTIĆ

MARKETINŠKI STRUČNJAK Mislim da je postavljanje podataka o nečijoj imovini na sajt odlično uputstvo za rad lopova. Ali dok to kao pravilo postoji, nedopustivo je da bude povlašćenih, koji mogu sebe da zaštite izuzimajući se iz pravila ZARADE IZ

ČETIRI IZVORA

- predsednik Višeg suda u Beogradu

- postavio sebe za člana veća posebnog odeljenja Višeg suda, koje se bavi organizovanim kriminalom. Tamo se zarade množe s koeficijentom dva - predsednik Upravnog odbora Pravosudne akademije - sudija Vrhovnog kasacionog suda

TREŠNJEV: STEPANOVIĆ SAM SEBE POSTAVLJAO NA FUNKCIJE Aleksandar Trešnjev, sudija Višeg suda u Beogradu, rekao je daje potpuna besmislica da su sve njegove presude ukinute, kako je prethodno naveo Stepanović u pokušaju da objasni zašto je profesionalno degradirao kolegu. Podsetimo, Stepanović je na taj način odgovorio Trešnjevu na optužbe da je odluka da ga iz posebnog odeljenja vrati u krivično odeljenje suda neopravdana i zasnovana na ličnim razlozima. Trešnjev kaže da Stepanović nema ovlašćenja da vrednuje rad sudija i pozvao ga da oceni sopstveni rad i objasni doprinos u očuvanju nezavisnosti i ugleda nezavisnog sudstva.

- Ako već ima potrebu da nečiji rad vrednuje, trebalo bi da oceni kvalitet sopstvenog rada i doprinos kojije dao u radu Posebnog odeljenja za organizovani kriminal, budući daje još pre osam godina sam sebe rasporedio u ovo odeljenje - istakao je Trešnjev zaKRIK.

Trešenjev navodi da Stepanović donedavno nije govorio o pritiscima na sud, kao što je to učinio u opširnom intervju KRIK, u kom je kazao da postoje politički pritisci koji se ogledaju u konstantnom komentarisanju sudskih postupaka.

- Postavlja se pitanje kako se takva potreba javila tek nakon osam godina, od kada je počeo da vrši funk-

ciju predsednika suda i tek kada je postao meta napada tabloida - naveoje Trešnjev.

Trešnjev je pozvao predsednika suda da objasni koji je njegov konkretan doprinos u očuvanju nezavisnosti i ugleda profesije kojoj pripada. Onjepodsetio naistraživanje Društva sudija Srbije iz 2017, u kom je 44 odsto sudija istaklo da trpi različite oblike pritisaka da donese određenu odluku, a 22 odsto navelo da pritisak dolazi od predsednika sudova.

- Sudija Stepanović trebalo bi da kaže i nešto o tome. Nemoguće je da mu sve ovo nije bilo poznato i ranije - zaključuje Trešnjev.

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: Večernje novosti      Strana: 12

Rubrika: Aktuelno

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: VEĆE PLATE SUDIJAMA KOJI VODE PREKRŠAJE

 POSLANICI PREDLAŽ?U DA SE PRIMANjA NAJOPTEREĆENIJI SUDIJA IZJEDNČA?E

VEĆE PLATE SUDIJAMA KOJI VODE PREKRŠAJE

 NEKOLIKO poslanika Pokreta socijalista i Narodne seljačke stranke uputili su u skupštinsku proceduru predlog izmena Zakona o sudijama, koji predviđa da sudije prekršajnih sudova imaju iste plate kao i druge kolege istog ranga. Oni sugerišu da se zakon usvoji pre donošenja budžeta.

- Još je Visoki savet sudstva, pre tri-četiri godine, predložio da to treba uraditi. Čak je na sednicama, u nekim raspravama prihvatano, ali nije stavljeno na dnevni red - kaže predlagač Đorđe Komlenski.

U Prekršajnom sudu u Beogradu ovu inicijativu podržavaju i dodaju da je isto iniciralo i Udruženje prekršajnih sudova, pre tri godine.

- Uvršteni smo u redovne sudove 2010. i položaj naših sudija izjednačen je sa položajem sudija osnovnog suda, ali ne i po platama. Smatramo da bi to moralo da se promeni da nas ne bi nipo-

daštavali građani, ali i zbog obima i važnosti posla. Radimo velika izvršenja koja pune budžet, sudimo kompletan saobraćaj, predmete vezane za epidemiološke mere. U toku vanrednog stanja bili smo jedini postupajući sud i radili 24 sata dnevno - kažu u beogradskom Prekršajnom sudu. Dodaju da rade i carinske i devizne prekršaje, predmete koje podnosi Agencija za borbu protiv korupcije, a koji se odnose i na funkcionere koji ne prijave imovinu, privredne prekršaje, delikatne predmete vezane za maloletnike i roditelje koji umesto njih odgovaraju, povredu javne bezbednosti, izvršavaju prekršajne naloge. Komunalna policija je ove godine podnela više od 20.000 prekršajnih naloga.

- Rok zastare predmeta je kratak, a svaki sudija ima između 70 i 100 predmeta mesečno. Samo u ovoj godini pred našim sudom se vodilo i vodi 42.916 prekršajnih postupaka, postupamo po 63.391 prekršajnom nalogu i imamo 3.978 predmeta po zahtevu za pomoć u postupanju -

kažu.

U Društvu sudija navode da nemaju ništa protiv da se kolegama podignu plate i da ih raduje ako će se posla n i c i pozab a v i t i materijalnim statusom svih sudija.

- Za razliku od ostalih profesija, mi ne možemo da radimo nijedan drugi posao osim svog - kaže Renata Pavešković, potpredsednik Društva. - Samo u Beogradu, RAZMOTRITI pitanj?e pezn?ija i benef?ci?irani radni staž

u osnovnim sudovima, sudije dobijaju više od 100 predmeta dnevno. Trebalo bi razmotriti i pitanje naših penzija i beneficirani radni staž, jer obavljamo posao od izuzetnog javnog značaja, borimo se protiv korupcije i kriminala. Dobar materijalni položaj sudija garant je sudske nezavisnosti. Nadamo se da će povećanje plata u javnom sektoru od 3,5 odsto "zakačiti" i nas. n

  1. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ

P?RIMNjAA OK90.000O

POSLE poslednjeg povećanja plata, u decembru prošle godine, sudijama prekršajnih sudova plata je sa 83.801 podignuta na 91.343 dinara. Sudije osnovnih sudova imaju primanja 109.612 dinara.

MATERIJALNI položaj sudija garant je sudske nez?va?isnosti

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: Večernje novosti      Strana: 5

Rubrika: Društvo

Autori: Redakcija

Teme: Informacije od javnog značaja

Naslov: UKRATKO

UKRATKO

POVERENIK za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti podneo je krivičnu prijavu, zbog objavljivanja fotografije pacijentkinje koja se presvlači, iz privremene kovid-bolnice u "Areni".

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: Večernje novosti      Strana: 3

Rubrika: Politika

Autori: S. J. M.

Teme: Korupcija

Naslov: Korona odložila suđenje

Korona odložila suđenje

 SUĐENjE lideru Dveri Bošku Obradoviću i članovima te stranke Slaviši Miletiću i Marku i Davoru Đurđeviću, zbog nasilničkog ponašanja, odloženo je juče u Prvom osnovnom sudu za 23. decembar. Branioci dvojice rođaka Đurđević, Goran Petrović i Vladimir Todorić, nisu došli na ročište zbog korone. Petrović je obavestio sud da je zaražen, a Todorić da je bio u kontaktu sa zaraženim klijentom, pa je sada u samoizolaciji.

Inače, tužilaštvo ovu četvorku tereti da su proletos pokušali da spreče ministra Zlatibora Lončara i poslanika Marjana Rističevića da uđu u Skupštinu Srbije, a Rističević je tom prilikom zadobio i lakše povrede. Po odlaganju suđenja Boško Obradović je rekao da nije bilo nikakvog nasilničkog ponašanja i da im se "sudi zbog verbalnog delikta, jer su se suprotstavljali kršenju Ustava i zakona": - Svako ko je hteo da uđe od poslanika ušao je pored nas koji smo protestovali, a jedino nisu Lončar i Rističević, jer su želeli incident. Tužilaštvo je ovde reagovalo, a u fiokama drže predmete vezane za korupciju i kriminal ljudi iz vrha vlasti.

Obradovićevu izjavu slušao je punomoćnik Rističevića, advokat Svetozar Vujačić, koje je prokomentarisao da nema govora o verbalnom deliktu jer su njegovom klijentu nanesene fizičke povrede.n S. J. M.

  1. J. M.

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: Vreme      Strana: 16,17,18

Rubrika: Bez naslova

Autori: Nedim Sejdinović

Teme: Korupcija

Naslov: Samo najskuplje za Srbiju

Fruškogorski koridor: Razlika od 300 miliona evra Samo najskuplje za Srbiju Jedan od važnih faktora na osnovu kojih se meri korupcija u jednoj zemlji jeste cena kilometra auto-puta. Cena Fruškogorskog koridora po kilometru biće znatno veća od najskupljeg norveškog auto-puta, koji podrazumeva izgradnju mreže tunela ispod mora, uključujući tu najduži podvodni tunel na svetu. Cenu od 606 miliona evra za 48 kilometara brze saobraćajnice, pa makar i sa najdužim tunelom u Srbiji, biće teško objasniti e vropskim partnerima  Nakon "Novog Sada na vodi", somnabulnog projekta koji podrazumeva da se praktično u koritu Dunava izgradi džinovski stambeno-poslovni kompleks i koji u sebi sadrži, kako kažu njegovi protivnici, snažnu korupcionašku notu, sada se pažnja kritičkog dela vojvođanske javnosti usmerava ka tzv. Fruškogorskom koridoru. Reč je o brzoj saobraćajnici (poluautoputu) Novi Sad - Ruma, koji podrazumeva i izgradnju tunela ispod Fruške gore i mosta preko Dunava kod Kovilja. Za razliku od "Novog Sada na vodi", koji nikome, osim investitorima i političarima, nije potreban, ne može se reći da Fruškogorski koridor nije u interesu građana i privrede, jer će značajno skratiti, ubrzati i učiniti kudikamo udobnijom ovu deonicu. On će, između ostalog, rešiti i ogroman problem prevoza tereta preko Fruške gore i kroz Irig, kuda dnevno prođe između deset i dvanaest hiljada vozila, među kojima veliki broj kamiona. Osim toga, zaštitiće se i oporaviti priroda Fruške gore, jer će se saobraćaj odvijati kroz tunel. Brza saobraćajnica će se prostirati od Novosađanima veoma drage Kaćke petlje, na putu Novi Sad - Zrenjanin, sa auto- putem Novi Sad - Subotica će se ukrstiti kod "Minut" pumpe, a na sremsku stranu će preći preko novog mosta koji bi trebalo da se izgradi kod Kovilja, odnosno u blizini crkve na petrovaradinskim Tekijama. Dalje će ići obilaznicom oko Petrovaradina, pa kroz tunel, da bi kod Rume izašla na auto-put Beograd- Šid (blaženopočivši auto-put Bratstva i jedinstva). Ukupna dužina deonice iznosi 47,7 kilometara. U svemu ovome niko ne vidi bilo kakav problem, naprotiv, ovo je trasa koja se već dugo planira i zapravo je ključno pitanje zašto se nije do sada već izgradila. Drugo, čini se još "ključnije" pitanje jeste cena ove saobraćajnice. 12,7 miliona po kilometru Podsetimo da su početkom oktobra Vlada Srbije i kineska kompanija CRBC (China road and bridge corporation) potpisali Ugovor o izgradnji koridora od Novog Sada do Rume, koji bi trebalo da bude završen do marta 2024. godine, a da je njena ukupna vrednost 606 miliona evra, odnosno 12,7 miliona evra po kilometru. Potpisivanju ugovora je, naravno, prisustvovao i Aleksandar Vučić, koji je izrazio ogroman ponos zbog početka rada na koridoru i održao jedan od onih govora u kojem je Srbija tigar koji samouvereno juri kroz džunglu svetske ekonomije i jede nejač. Niko, međutim, od prisutnih nije pojasnio kako se došlo do cene od 606 miliona evra, koja bi tokom rada - kako to biva sa izgradnjom puteva u Srbiji - mogla da se menja, sigurno ne naniže. Kao što će i rok za izgradnju - možete se kladiti u to - biti produžen. Aktuelni vojvođanski premijer Igor Mirović je, naime, 2014. godine izjavio da će Fruškogorski koridor koštati 150 miliona evra, a ta procena je data na osnovu generalnog projekta izrađenog još za vakta Bojana Pajtića. Doduše, Mirović u tu cenu nije računao izgradnju mosta kod Kovilja, ali taj most ni u najvećem ludilu - kažu eksperti - ne bi smeo da košta više od 100 miliona evra. Čak i ako, kako kažu eksperti, prihvatimo da ima realnih 50 miliona nekakvih dodatnih troškova, ostaje pitanje šta to košta još "tričavih" 300 miliona. Na potpisivanje ugovora reagovao je predsednik vojvođanskog odbora Demokratske stranke (DS) Nebojša Novaković, koji je izjavio da će ministarka Mihajlović morati kad-tad da pojasni gde će završiti 300 miliona evra. Istakao je da uporedni podaci "pokazuju da nijedan put u ovom delu Evrope koji je građen u poslednjih 20 godina nije ni blizu toliko koštao koliko će koštati Fruškogorski koridor". Reagovao je, tada, na društvenim mrežama i direktor beogradskog Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi, koji je u jednom periodu života boravio u Norveškoj, ističući da je cena Fruškogorskog koridora po kilometru znatno veća od najskupljeg norveškog auto-pu-ta koji podrazumeva izgradnju mreže tunela ispod mora, uključujući tu najduži podvodni tunel na svetu. naduvana cena U razgovoru za "Vreme" Nebojša Novaković kaže da je stručni tim Demokratske stranke analizirao cenu Fruškogorskog koridora - "koja je postignuta direktnom pogodbom, a ne na tenderu" - i da se ona "ne može ni na koji način opravdati". Po njegovom mišljenju, opravdanje se ne može naći niti "u komparaciji s cenama izgradnje auto-puteva u regionu, još manje u poređenju sa cenama izgradnje auto-puteva u Srbiji pre vlasti SNS-a". "Podsećam da je 100 kilometara poluatoputa od Novog Sada do Horgoša, za vreme vlade Mirka Cvetkovića, domaći konzorcijum izgradio po ceni od milion evra po kilometru. Od 47,7 km Fruškogorskog koridora, 42,2 km otpada na četiri trake puta po relativno ravnom terenu. Most preko Dunava, dužine 1,8 km, može se porediti sa mostom kod Beške, dužine 2,2 kilometra, čija je cena iznosila oko 50 miliona evra. Tunel ispod Fruške gore dugačak je, po projektu, 3,7 km. Ni izgradnja tunela, međutim, ne može da opravda ovoliko 'naduvanu' ukupnu cenu jer nam usporedne cene govore da se cena izgradnje jednog kilometra tunela auto-puta kreće u rasponu od 10 do 15 miliona evra. Da zaključim, nema nikakvog opravdanja za cenu od 606 miliona evra", kaže Novaković. Arhitekta i urbanista Marin Krešić je za "Vreme" analizirao cenu Fruškogorskog koridora i istakao da je cena od 606 miliona evra, odnosno 12.700 evra po dužnom metru - "upadljivo prevelika". On je podsetio da je Hrvatska napravila 500 kilometara pravog auto-puta po prosečnoj ceni od 5000 evra po dužnom metru, a da su Slovenci izračunali kako ih je 8,4 kilometra auto-puta Divača-Dane, koji je izgrađen na lakom terenu, sličnom terenu na kojem će biti izgrađen i Fruškogorski koridor, koštao oko 2300 evra po dužnom metru. Na malo težem terenu izgrađena je deonica auto-puta Šentilj-Pesnica dužine 9,5 kilometara, koja je koštala 3400 evra po dužnom metru. "Nelogičnost cene izgradnje postaje još uočljivija kada se uporedi sa predračunskim troškovima gradnje na mnogo težim lokacijama - kao, na primer, u Grdeličkoj klisuri - pa ispada da je gradnja Fruškogorskog koridora kroz ravnicu skoro jedan i po puta skuplja od gradnje kompletnog auto-puta kroz Grdeličku klisuru! Naime, prema prvim projektima na osnovu kojih su birane ponude izvođača, kilometar tog dela auto-puta, koji je imao i mostove, vijadukte, tunele, korekcije rečnih tokova i potporne zidove, trebalo je da košta u proseku oko devet miliona evra po kilometru, odnosno 9000 evra po dužnom metru. To što su projekti posle 11 puta menjani, što je cena drastično uvećana i konačna cifra još nije izvedena, ne govori ništa o inženjerstvu, već samo o javašluku. Da je projektantska cena bila korektna i tačna, dokaz je deonica slična Grdeličkoj, na jugu Makedonije, baš ispred granice sa Grčkom, duga 26 kilometara - prema završnoj izjavi Svetske banke koja je taj posao kreditirala, koštala je 218 miliona evra ili 8,4 miliona po kilometru, odnosno 8400 evra po dužnom metru", kaže Krešić. poređenje sa hrvatskom, makedonijom i grčkom Krešić zaključuje da je jasno kako nema logike da deonica brze saobraćajnice Novi Sad - Ruma kroz ravničarski kraj bude toliko skuplja od cene koju su Hrvati platili za sve svoje auto-puteve kroz krševe i preko stenovitih planina, znatno viša nego što su Makedonci platili za trasu kompletnog auto-puta koji seče planinu i više nego što je Slovence koštao najsloženiji auto-put kroz obronke Alpa. Novaković, takođe, poređenja radi, navodi cene izgradnje auto-puteva u okruženju i to na najzahtevnijim terenima. On podseća da je cena auto-puta "Dalmatina" od Zagreba do Splita koštala oko 2,3 milijarde evra, a na 380 kilometara dugoj trasi izgrađeno je 26 mostova, 50 vijadukata, 91 nadvožnjak, 78 podvožnjaka, 25 prolaza, 14 tunela i pet prelaza za životinje - ukupno 18,6 odsto dužine puta. "Još zahtevniji auto-put 'Egnatia Odos', od luke Igumenice na Jonskom moru, preko Soluna do grčko-turske granice, ukupne dužine 670 km koštala je manje od 6 milijardi evra, odnosno manje od 9 miliona evra po kilometru. Pritom, radilo se o jednom od najzahtevnijih građevinskih poduhvata u Evropi: na 670 km auto- puta izgrađeno je čak 76 tunela ukupne dužine 99 km i 1650 mostova. Kako izgradnju ovakvog auto-puta porediti sa izgradnjom poslednje deonice auto-puta 'Miloš Veliki', od beogradske obilaznice do Novog Beograda, dužine 7,9 km čija je izgradnja, takođe direktno ugovorena sa kineskim konzorcijumom, koštala neverovatnih 70,5 miliona evra, odnosno 10 miliona evra po kilometru, na potpuno ravnom i nezahtevnom terenu", kaže Novaković. Arhitekta Dragoljub Bakić kaže da Fruškogorski koridor ima trasu koja je već dugo poznata, a parametri se nisu menjali - niti oni koji se tiču mosta preko Dunava, niti oni dvocevnog tunela od 3,5 kilometara ispod Fruške gore. Kaže, nije se menjao ni sastav zemljišta kroz koji se tunel buši. "Naravno da se onda postavlja pitanje kako je nešto što je koštalo, makar bez mosta, 150 miliona evra naraste na 606 miliona", kaže Bakić u razgovoru za "Vreme". On podseća da se "u njegovo vreme" tačno znalo kolike su okvirne cene za ravničarske puteve, za brdske puteve, gde ste varirali samo vrstu terena, broj mostova, tunela i ostalo. "Postojali su standardi i nije bilo nikakvih misterija. Drugo, znalo se da jedan kvadratni metar puta prvog reda ima vrednost 10 odsto od vrednosti stana ili da jedan kvadratni metar mostovske konstrukcije ima vrednost jednog kvadratnog metra stana, gde su varirane vrednosti kada put prolazi, na primer, kroz močvarno tlo ili slično. Danas se radi sve mnogo preciznije, a lakše uz pomoć so       verskih programa", kaže on. Za Bakića cene nisu tajna, a jedina tajna je samo ko se i koliko ugrađuje. Urbanista Marin Krešić kaže da cenu od 606 miliona evra za Fruškogorski koridor nije moguće ničim opravdati. "Jedino što se može reći jeste da su naši putevi izuzetno skupi jer se u njih, osim materijala, ugrađuju i političari", ističe on. kinezi bez konkurencije Direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi u razgovoru za "Vreme" podseća da pitanje Fruškogorskog koridora nije samo pitanje korupcije nego i nedostatka konkurencije, ali i kvaliteta radova. On se pita zašto bi neka vlada odlučila da direktnom pogodbom sa jednim dobavljačem svesno plaća mnogo više. "Posledica protokola dve vlade može biti manja kontrola trošenja novca, ograničena kontrola kvaliteta sprovedenih radova i značajno veći prostor za koruptivne radnje. Primeri da Kina tako radi posao mogu se naći u istočnoj Africi, posebno Keniji, gde je sprega kineskog izvođača radova i koruptivnih lokalnih političara vodila mnogim nezavršenim i projektima lošeg kvaliteta, sa dalekosežnim posledicama po standard građana i životnu sredinu", navodi Beširi. Novaković se slaže sa Beširijem, ukazujući da je pravilo da vlast gradi puteve tako što zadužuje Srbiju putem robnih kredita koje uzima od stranih država, a da se ti krediti "ugovaraju neposrednom pogodbom u potpuno netransparentnoj proceduri i mi zapravo ne znamo ni kako ni pod kojim uslovima su uzeti". "To je u potpunoj suprotnosti sa zdravim razumom i ekonomskom logikom. Savremena ekonomija se zasniva na slobodnom tržištu i konkurenciji zato što se nikad neposrednom pogodbom ne može dobiti bolja cena nego što se može postići na tržištu, na kojem se kompanije međusobno bore da dobiju posao. To je svakom u svetu i poznato i jasno, jedino nas u Srbiji sadašnja vlast ubeđuje u suprotno. Režim je praktično suspendovao Zakon o javnim nabavkama u najvećim i najvažnijim državnim investicijama i time, na neki način, suspendovao pravni poredak u zemlji", kaže Novaković. Beširi podseća da su aspiracije Srbije da do kraja godine otvori Poglavlje osam pregovaračkog procesa sa EU, ali da se tome Nemačka ozbiljno protivi zbog visoke korupcije, organizovanog kriminala i lošeg sudstva. "Pregovaračko poglavlje se odnosi na pitanja konkurencije u kome se pregovara da li je Srbija spremna da ispuni obaveze iz evropskog prava koje su fokusirane da za što manje para na slobodnom tržištu dobijete što bolju uslugu i proizvod. Koraci koje pravi Vlada pokazuju suprotno i premijerki Brnabić će teško biti da objasni evropskim partnerima kako se mi to bahatimo sa 606 miliona evra za 48 kilometara brze saobraćajnice, pa makar i sa najdužim tunelom u Srbiji, a istovremeno očekujemo pomoć EU od 200 miliona godišnje", kaže on.

NEDIM SEJDINOVIĆ "Cenu od 606 miliona evra za Fruškogorski koridor nije moguće ničim opravdati. Jedino što se može reći jeste da su naši putevi izuzetno skupi jer se u njih, osim materijala, ugrađuju i političari" - Marin Krešić "Po pravilu, vlast u Srbiji gradi puteve tako što zadužuje zemlju putem robnih kredita koje uzima od stranih država, a koji se ugovaraju neposrednom pogodbom u potpuno netransparentnoj proceduri, pa se zapravo ne zna pod kojim uslovima su uzeti. Režim je praktično suspendovao Zakon o javnim nabavkama" - Nebojša Novaković

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: telegraf.rs

Link: https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/3263959-centar-za-socijalni-rad-optuzili-za-otmicu-deteta-kod-pozarevca-nadlezni-kazu-da-je-bilo-zanemareno

Autori: Redakcija

Teme: Sukob interesa

Naslov: Centar za socijalni rad optužili za otmicu deteta kod Požarevca, nadležni kažu da je bilo zanemareno

* Zaštitnik građana pokrenuo postupak kontrole Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja * Iz Ministarstva nas uputili na Centar za socijalni rad i nadležni sud * Iz Osnovnog suda u Požarevcu bez odgovora18/11/20 |  07:10Foto: Pixabay.comU selu Aljudovo u opštini Malo Crniće u Braničevskom okrugu porodici Željka Topavlovića i Elenke Hilpec oduzeto je maloletno dete. Njihov petogodišnji sin oduzeo je Centar za socijalni rad Malo Crniće u prisustvu izvršnog sudije Osnovnog suda u Požarevcu i policije, 29. oktobra.Kako se najpre pojavilo u medijima, dete je oduzeto zbog loše materijalne situacije, uz navode da je oteto iz ruku majke. Potom se spekulisalo i o tome da su prisutni odvlačili pažnju oca kako bi se odvezli sa detetom. Zatim je navodima o "orkestriranoj legalnoj otmici deteta" pridružena priča o manjinskoj pripadnosti oca i majke - Vlaha i Slovakinje - te o zaslugama oca, ratnog veterana. Spekulisalo se i o uslovima u kojima žive, te o tome da li su tačni raniji navodi nadležnih o tome da je dete neuhranjeno, da živi u nehigijenskim uslovima, da je u kući hladno...Zaštitnik građana Zoran Pašalić pokrenuo je nekoliko dana potom, 2. novembra, postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, reagujući na navode da je Centar za socijalni rad Malo Crniće zbog siromaštva oduzeo dete od roditelja.Sa pitanjima o tome šta se tačno desilo u porodici iz Aljudova obratili smo se najpre Ministarstvu za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, odakle su nas uputili na Centar za socijalni rad i na nadležni sud.Petog novembra dobili smo odgvor iz Centra za socijalni rad Malo Crniće odakle su nam potvrdili da je dete smešteno u hraniteljsku porodicu, te da je oduzeto zbog zanemarivanja, da je presuda Osnovnog suda u Požarevcu doneta zbog nesavesnog vršenja roditeljskog prava u dužem periodu, te da je povratak deteta moguć, jer je doneta privremena, ne trajna odluka.- Radi istinitog informisanja javnosti i sprečavanja daljeg širenja niza netačnih informacija saopštavamo da su informacije u vezi oduzimanja deteta Željku Topalović i njegovoj supruzi Elenki Hlipec iz sela Aljudova, zbog navodno loše materijalne situacije od strane Centra za socijalni rad u Malom Crniću netačne, kao i informacije da je direktorka Centra otela maloletno dete iz ruku roditelja i odvela ga u nepoznatom pravcu.Centar za socijalni rad Malo Crniće je maloletno dete izmestio iz hraniteljske porodice, ne zbog siromaštva i loših materijalnih uslova za život, već zbog zanemarivanja deteta u dužem vremenskom periodu, odnosno život deteta bio je do te mere ugrožen i pored podrške koje su pružali stručnjaci Centra za socijalni rad i ostali saradnici. Obaveza Centra je da, u skladu sa Zakonom, a rukovodeći se najboljim interesom deteta, detetu obezbedi sigurnost i bezbednost i osnovne egzistencijalne potrebe, što ovi roditelji nisu mogli da obezbede.Iz tog razloga Centar za socijalni rad je kao organ starateljstva pokrenuo postupak delimičnog lišenja roditeljskog prava, a zbog sukoba interesa sud je odredio drugi Centar koji je dao nalaz i stručno mišljenje. Presuda Osnovnog suda u Požarevcu je doneta zbog nesavesnog vršenja roditeljskog prava u dužem periodu.Kako presuda Osnovnog suda nije mogla biti izvršena, Centar je pokrenuo postupak izvršenja, a izvršenje presude je sproveo izvršni sudija u skladu sa Zakonom. U izvršenju je učestvovao izvršni sudija, stručni tim Centra Malo Crniće uz asistenciju policije, koji je privremeno zbrinuo dete smeštajem u hraniteljsku porodicu.Centar za socijalni rad će i ubuduće pružati podršku porodici, jačati njihove kapacitete za roditeljsku ulogu, što znači da je smeštaj privremenog karaktera i da je moguć povratak deteta ukoliko sud donese takvu odluku. Roditelji su pokrenuli postupak vraćanja roditeljskog prava. U planu Centra je održavanje kontakta deteta sa roditeljima, jer se radi o privremenoj, a ne trajnoj odluci suda - naveli su u odgovoru na pitanja Telegrafa ističući da je slučaj izazvao "veliku pažnju i moralnu paniku kod građana".Sa sličnim pitanjima obratili smo se i Osnovnom sudu u Požarevcu, ali do danas nismo dobili odgovor.(Telegraf.rs)Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.                

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: alo.rs

Link: https://www.alo.rs/vesti/politika/drzavni-funkcioneri-kriminalni-klanovi/357674/vest

Autori: Alo!

Teme: Korupcija

Naslov: Ovo su funkcioneri koji su u sprezi sa mafijom, prodaju državne tajne moćnim krimi klanovima

Pojedini državni službenici, bilo da su ministri, državni sekretari, narodni poslanici, gradonačelnici ili predsednici opština, čije plate iznose oko 100.000 dinara, voze automobile od 400.000 evra. Kako, zapitao se i predsednik Srbije.Insajderski poslovi, prodaja privilegovanih informacija, nameštanje tendera i dojave o potragama i pretresima predstavljaju utabani put kojim državnim službenici idu ruku pod ruku sa mafijašima. Rezultat ovih dilova su ogroman novac, imovina, preskupi automobili, koje službenici ne bi mogli da zarade od primanja koja po zakonu dobijaju. - Državni službenik to ne zarađuje na lepotu, nego kao insajder, prodaje privilegovane informacije za određene tendere i nameštanja. Služi da na vreme obavesti o potragama, pretresima i svemu onome što zanima kriminalce. Sve u svemu, svaki njegov potez košta onog ko koristi uslugu, ali ovaj koji ga plaća zarađuje dvostruko, tako da to nije ništa novo, reklo bi se, a time što vole da ističu svoje bogatstvo samo pomažu policiji i državnim i poreskim organima da ih lakše otkriju. Nadajmo se uspehu - poručio je za "Alo!" kriminolog Zlatko Nikolić komentarišući saradnju državnih službenika i mafije. Ti dilovi su toliko plodonosni, da pojedini mafijaši iz državnih službi voze automobile od 400.000 evra, o čemu je u ponedeljak uveče govorio i predsednik Aleksandar Vučić, koji je poručio da će Srbija pobediti mafiju. - Kada se slikaju u vozilima od 400.000 evra, a rade u državnoj službi, morate da se zapitate odakle to, ko je to dao i za šta - ukazao je i dodao da mafijaši ne mogu da postoje bez podrške državnog sistema. Da će država uspešno odvojiti žito od kukolja tvrdi i Mario Spasić, generalni sekretar Saveta za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije "Transparentnost". - Da budemo jasni, nijedan ministar, državni sekretar, narodni poslanik, gradonačelnik ili predsednik opštine ili bilo ko drugi ne sme očekivati i neće dobiti podršku niti amnestiju vladajuće partije za kriminal koji je razvio u državnom sistemu. Nama je poznato da postoje visoki državni funkcioneri koji se pozivaju na predsednika Vučića da bi sebi podigli rejting, šuruju s mafijom i razvijaju njihove poslove. Vučić je jasno targetirao to da je nemoguće da sa platom od 100.000 dinara vozite auto od 400.000 evra. Ko su ti državni mafijaši koji zloupotrebljavaju poverenje ovog naroda? Kako je moguće da od prljavih para svojoj deci kupe torbu za školu ili bicikl? Država sada ima kapacitet da se i sa tim ološem obračuna i nemojte sumnjati da će tako biti. Ministar Vulin je dobio odrešene ruke i u prvi plan izlaze profesionalci u policiji. Mafiji, koja je privatizovala državu, dolazi kraj - poručuje Spasić. Ministar policije Aleksandar Vulin je istakao da u zemlji nema mesta za organizovani kriminal koji je snažan kao država. - U ovoj zemlji mafija neće i ne može da ima svoju državu - poručio je on i dodao da definicija organizovanog kriminala govori o povezanosti kriminalnih struktura sa onima koji imaju neku moć odlučivanja u državi. Kazao je da su neki ljudi identifikovani, ali da policija nije ta koja odlučuje o objavljivanju identiteta, nego tužilaštvo. . 

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Gasni sektor da se menja - nema koalicije sa korupcijom

BEOGRAD, 18. novembra (Tanjug) - Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović rekla je danas da mora da dođe do promena u načinu poslovanja "Srbijagasa" i povezanih preduzeća, jer gasni sektor može da bude najrazvijeniji deo energetike, a ne firme kojima je stalno potrebna pomoć države."Ministarstvo je tu da bude podrška, ali bilo koja vrsta bahatosti i ličnih interesa ne dolazi u obzir i to neću da dozvolim. Verujem da je medijima mnogo zanimljivije kad se neki sastanak ne održi nego kad se održi, ali za mene je mnogo važnije da napravim rezultat u ovom resoru, jer je to rezultat za Srbiju", rekla je ona za TV Hepi.U saopštenju se navodi da je ona dodala da ako se neki pojedinci trude da određena preduzeća budu potpuno zatvorena prema resornom ministarstvu onda to govori da imaju nešto da sakriju."Nedopustivo je da direktori gasnih preduzeća posredno šalju poruke da im direktor ''Srbijagasa'' zabranjuje da dođu na sastanak", izjavila je ona.Mihajlovićeva je poručila da SNS ima koaliciju sa SPS-om, ali nema koaliciju sa bahatošću, ličnim interesima i korupcijom.

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: cins.rs

Link: https://www.cins.rs/opstine-odustaju-od-grejanja-stanova-na-biomasu-drzava-bez-plana/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Opštine odustaju od grejanja stanova na biomasu, država bez plana

Stefan MarkovićToplana Beogradskih elektrana "Novi Beograd"; foto: Emil Vaš/BETAIako jeftinije i manje štetno po okolinu, daljinsko grejanje na biomasu još nije stiglo u domove građana Srbije. Šest od 10 opština odustalo je od gradnje toplane iz kredita Nemačke razvojne banke, a ugovor o kreditu se krije od očiju javnosti. Stručnjaci ocenjuju da nema nacionalne strategije za korišćenje našeg najvećeg obnovljivog izvora energije i da je problem što lokalne samouprave odlučuju same za sebe.Total0Radijatori građana Priboja od naredne grejne sezone trebalo bi da se zagrevaju biomasom koju će koristiti nova toplana. Priboj bi se time našao među prvim gradovima u Srbiji koji za daljinsko grejanje koriste jeftiniji i manje štetan energent od mazuta. Nivo emisije ugljen-dioksida smanjiće se za 87%, a sumpor-dioksida za čak 98%.U ovom gradu očekuju i da će time prepoloviti troškove energenata, a sličnu sudbinu dele još četiri opštine u Srbiji. Sve ovo je u skladu sa predviđanjem zvanične Strategije razvoja energetike da se do 2020. od ukupne energije za grejanje, 11,2% proizvede upravo u toplanama na biomasu.Međutim, ne izgleda da će uskoro doći do značajnijeg povećanja korišćenja biomase u odnosu na neefikasno daljinsko grejanje koje, prema ranijem istraživanju , koristi oko trećina stanovništva Srbije, jer će postojeći projekti imati mali domet, otkriva Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS). Plan prelaska na biomasu kao idealnog obnovljivog izvora energije ne postoji, već je sve prepušteno lokalnim samoupravama što nije dobro rešenje, smatraju sagovornici CINS-a. Prema poslednjem Energetskom bilansu iz 2019. toplota radijatora dobijena biomasom iznosila je manje od 1%. Ovaj energent može da se koristi za proizvodnju toplotne i električne energije, ali je u Srbiji njen značaj najveći u rešavanju skupog daljinskog grejanja."Grejanje na biomasu (je) jeftinije i zdravije od grejanja na mazut i to za oko 20% u delu koji se odnosi na cenu energenta", navode iz Ministarstva rudarstva i energetike. Pored toga što je biomasa jeftinija i manji je zagađivač, ona je i najrasprostranjeniji obnovljivi energent u Srbiji. Zvanično zauzima 61% od ukupnog potencijala obnovljivih resursa energije, a jedan od sagovornika CINS-a procenjuje da je ima i više. Nju čini biljni i životinjski otpad, odnosno ostaci iz poljoprivrede, šumarstva i drvne industrije, kao i biorazgradivi delovi komunalnog i industrijskog otpada.Stručnjak iz oblasti energetike Aleksandar Kovačević kaže za CINS da je poslednjim popisom poljoprivrede i šumarstva utvrđena velika površina zemljišta o čijem korišćenju nema podataka, a među njima i zemljište koje je devastirano ili zapušteno."Na primer, samo zapušteni drvoredi duž puteva i kanala u Vojvodini, kada bi se koristili kao 80-ih godina prošlog veka, mogu proizvesti onoliko biomase koliko je dovoljno za grejanje grada Novog Sada", navodi Kovačević.Opštine odustaju od grejanja stanova na biomasuOsim Priboja, još devet lokalnih samouprava trebalo je da pređe na ovakav vid daljinskog grejanja. Uz kredit Nemačke razvojne banke KfW od 20 miliona evra i dve donacije iz Nemačke i Švajcarske od sedam miliona evra, u Malom Zvorniku, Novoj Varoši, Novom Pazaru, Prijepolju, Bajinoj Bašti, Valjevu, Priboju, Kladovu, Majdanpeku i Bečeju, grejanje na fosilna goriva trebalo je da postane prošlost. Prema informacijama iz KfW-a, rok za to je mart 2024. godine.Međutim, prelazak opština na biomasu ne ide glatko.Kako navode iz Ministarstva, šest od 10 opština je odustalo od kredita KfW-a za izgradnju toplana, dok se jedna priključila."U međuvremenu od programa su odustali Majdanpek, Nova Varoš, Bečej, Valjevo, Kladovo, Bajina Bašta, a priključio se Knjaževac", poručuju iz Ministarstva.U KfW-u su za CINS rekli da su neke opštine "iskoristile priliku da sagrade samo kotlove na biomasu" uz pomoć drugog projekta koji je finansirala Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima. Projekat Kancelarije podrazumeva obnovu objekata javnih ustanova, u šta je uključena i izgradnja kotlova na biomasu, kako bi se unapredila ekonomičnost i energetska efikasnost tih zgrada.Takav je bio slučaj sa opštinom Nova Varoš, čiji predsednik Radosav Vasiljević kaže da nisu hteli da zadužuju opštinu kreditom da bi učestvovali u projektu nemačke banke. Kod Kancelarije su, sa druge strane, dobili bespovratna sredstva za izgradnju kotlarnice na biomasu u osnovnoj školi. Zahvaljujući toj kotlarnici, tvrdi Vasiljević, moći će da greju čitav javni sektor - sve škole, školsku dvoranu, kao i zgradu opštine.Bajina Bašta je prešla na drugi projekat iz istog razloga, a na isti način biomasu su uveli i Majdanpek i Kladovo. Zbog zaduživanja i nerazvijenosti tržišta biomase, kako kažu, od ovog energenta je odustalo Valjevo.Međutim, da projekat Kancelarije nije alternativa KfW-ovom kreditu objašnjava programski direktor RES fondacije i stručnjak iz oblasti biomase Aleksandar Macura. On, pre svega, ne obuhvata najveće korisnike toplotne energije - stanove.Aleksandar Macura; foto: Miomira Marković"To su dve različite stvari. Ovde (u projektu Kancelarije, prim.nov) se rešava neko blokovsko lokalno grejanje, jedne, dve, tri javne zgrade, koje su na mazutu sada ili na uglju i prelazi se na drvnu sečku ili pelet, a ovo (kredit KfW-a, prim.nov) je potpuno druga stvar gde se rešava čitav sistem daljinskog grejanja, koji je na mazut ili na ugalj", podvlači Macura.Iz Ministarstva potvrđuju da se jedan broj toplana opredelio za projekat Kancelarije, ali navode da će i odatle nešto energije preostati za domaćinstva."U Majdanpeku je za potrebe doma zdravlja instaliran kotao na biomasu od 7MW pri čemu je za potrebe njega samog potrebno 1-1,5MW. Ostatak proizvedene toplote se isporučuje u sistem toplane. Isti je slučaj u Kladovu i Novoj Varoši", navode iz Ministarstva.Macura objašnjava da je takav sistem, generalno, ipak mali izvor za sistem daljinskog grejanja. Razlog za odustajanje opština od KfW-ovog projekta Macura vidi u potencijalnom strahu njihovih predstavnika od "zastrašujućeg projekta" zbog kog bi, ako pogreše, mogli da izgube na izborima.On smatra da odluka o grejanju na biomasu nije ni trebalo da se prepušta lokalnim samoupravama, i predlaže drugačiju strategiju - jedno centralizovano preduzeće koje će ugovarati javne nabavke za sve:"Vi sada kada pređete na biomasu ostavljate male lokalne samouprave da pregovaraju o nabavci drveta u slaboj poziciji. Deset odjednom (zajedno, prim. nov) pregovaraju u jačoj poziciji. To su veoma važne stvari. Ukrupnjavanje u tom smislu donosi veliki broj koristi".Aleksandar Kovačević dodaje da se još 2012. godine govorilo o standardizaciji opreme u svim opštinama u kojima je trebalo da se grade kotlovi - što bi smanjilo pojedinačni investicioni trošak, uz korišćenje najefikasnijih tehničkih rešenja."Na primer, samo zapušteni drvoredi duž puteva i kanala u Vojvodini, kada bi se koristili kao 80-ih godina prošlog veka, mogu proizvesti onoliko biomase koliko je dovoljno za grejanje grada Novog Sada"Pored potrebe da se opštine ujedine, on prepoznaje još problema u vezi sa implementacijom daljinskog grejanja na biomasu. Osim što nema velikih investicionih inicijativa koje bi stimulisale proizvodnju biomase, sadašnji proizvođači nemaju potrebu da traže druge potrošače, poput toplana. Naime, korišćenje drva za ogrev po kućama je, kaže Kovačević, dovelo do formiranja tržišta ogrevnog drveta sa vrlo visokim cenama."Pored toga, i možda najvažnije, korisnici daljinskog grejanja ne zahtevaju da usluga grejanja bude jeftinija, čistija, ili pouzdanija. Preduzeća za daljinsko grejanje svoje velike troškove lako prenose na potrošače", dodaje on.Na pitanje koja je strategija ili plan u vezi sa prelaskom na daljinsko grejanje na biomasu u Srbiji iz Ministarstva rudarstva i energetike odgovaraju da tako nešto ne postoji, ali i da će "u novoj Vladi Srbije, svakako uraditi određene analize i predložiti odgovarajuća rešenja u ovoj oblasti".Nekom beg, drugom spasKnjaževac je ušao u projekat KfW-a umesto Kladova. Direktor JKP Toplane Knjaževac Ljubodrag Tričković kaže da su u pregovorima sa Ministarstvom već tri godine i da bi za njih ovo bio "spas", jer je njihova Toplana do 2013. godine proizvodila samo gubitak."Iščekujemo predinvesticionu studiju, kada ta studija bude dostavljena Opštini Knjaževac i Toplani, onda ćemo iz toga da vidimo kakvi su uslovi (…) ali još nemamo nikakvu zvaničnu ponudu", rekao je Tričković.Prema poslednjem Izveštaju Energetske zajednice, u 2017. godini Srbija je dostigla svega 20,6% udela obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji energije, što je daleko ispod 25% za tu i 2018. godinu, koliko je predviđeno Nacionalnim akcionim planom za korišćenje obnovljivih izvora energije Republike Srbije, a čak i ispod udela od 21% obnovljive energije u baznoj 2009. godini. Sledeće obećanje je 27% energije iz obnovljivih izvora u 2020.O samim detaljima realizacije projekta Nemačke razvojne banke KfW "Program podsticanja obnovljive energije: Razvoj tržišta biomase u Srbiji" nisu želeli da govore u Ministarstvu rudarstva i energetike. Novinarima nisu dostavili ni ugovore sa KfW-om, koje je CINS tražio zvaničnim zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja. Razlog za ćutanje je, kažu, to što prema sporazumu jedino Nemačka razvojna banka može da iznosi informacije.Međutim, bivši Poverenik za informacije od javnog značaja i advokat Rodoljub Šabić kaže da je nedopustivo i neodgovorno da naši organi vlasti uopšte ugovaraju takve odredbe."Odredbe ugovora kojima se predviđa da se pravo na pristup informacijama praktično eliminiše, da su sve informacije o pravnim poslovima na koje se odnose poverljive, i da naša javnost nijednu informaciju ne može dobiti bez dozvole stranog partnera, očigledno su suprotne Ustavu i, naravno, Zakonu o slobodnom pristupu informacijama. Neprihvatljivo je da se ugovornim odredbama dezavuišu odredbe domaćeg javno-pravnog poretka, odnosno njihova primena stavlja u zavisnost od volje stranih partnera. (…) Takav načelan stav sam kao Poverenik ponovio više puta (autoput Horgoš-Požega, FIAT, kanal Morava)", objašnjava Šabić.Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.                                         

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: istinomer.rs

Link: https://www.istinomer.rs/analize/intervju/niski-ciljevi-jos-niza-dostignuca-protiv-korupcije/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcijeNenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Niski ciljevi, još niža dostignuća protiv korupcije

Intervju  Tim Istinomera 18. 11. 2020. U nacionalnoj strategiji borbe protiv korupcije koja je doneta na početku ove vlasti, 2013. godine, bilo je zapisano kao cilj da se tokom pet godina sprovođenja strategije poveća broj pravosnažnih osuda u predmetima korupcije za 30 odsto u odnosu na 2012. godinu, koju su označavali kao katastrofalnu. Onda pet godina uopšte nije praćeno, uopšte ne postoji u izveštajima podatak kakav je postignut uspeh na ostvarivanju tog cilja. Mi smo uzeli statistike zvanične, i tužilačke i sudske, pogledali šta tamo piše i ispostavilo se da za tih pet godina ne da nije ostvaren taj cilj od 30 odsto nego se čak broj osuda i smanjio u odnosu na 2012. godinu, a pri tom je taj cilj od 30 odsto povećanje u odnosu na katastrofalno stanje potpuno neodgovarajući, nama je bio potreban porast od 300 odsto - kaže Nemanja Nenadić, programski direktort organizacije Transparentnost Srbija u intervjuu Danici Vučenić za Istinomerov podcast "U mikrofon". Kako Nenadić tumači još jednu lošu ocenu Srbiji u GRECO izveštaju i kako vidi učinke Republičkog javnog tužilaštva, Agencije za sprečavanje korupcije i Saveta za borbu protiv korupcije i da li smatra da je vlast odustala od borbe protiv korupcije, saznajte ovde.     Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović Agencija za borbu protiv korupcije korupcija Nemanja Nenadić Transparentnost Srbija U mikrofon 

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: istinomer.rs

Link: https://podcast.istinomer.rs/u-mikrofon/u-mikrofon-nemanja-nenadic/

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: U MIKROFON Nemanja Nenadić

Ova vlast krade transparentno, rekao je Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija letos u intervjuu za Novi magazin. Tada je korupciju u Srbiji uporedio sa bistrom vodom koja je postala zabran privilegovanih, a sada, Nenadić u razg... 18.11.202018.11.2020 od miljana Ova vlast krade transparentno, rekao je Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija letos u intervjuu za Novi magazin. Tada je korupciju u Srbiji uporedio sa bistrom vodom koja je postala zabran privilegovanih, a sada, Nenadić u razgovoru sa Danicom Vučenić, govori o novom izveštaju antikorupcijskog tela Saveta Evrope Greko koji je Srbiji dao nezadovoljavajući ocenu kada je reč o ispunjavanju antikorupcijskih mera na koje se obavezala. https://dts.podtrac.com/redirect.mp3/podcast.istinomer.rs/wp-content/uploads/2020/11/U-mikrofon-FINAL-Nemanja-Nenadic.mp3 Categories U mikrofonTags greko, intervju, korupcija, nemanja nenadić Post navigation RETROVIZOR Kraljevsko naravoučenije  

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/biznis/prva-linija-bg-metroa-sve-bliza-raspisan-tender-za-strucni-nadzor-nad-istraznim/mve44vz

Autori: T.K.

Teme: Javne nabavke

Naslov: PRVA LINIJA BG METROA SVE BLIŽA Raspisan tender za stručni nadzor nad istražnim radovima

Javno komunalno preduzeće Beogradski metro i voz raspisao je javnu nabavku za stručno-tehnički nadzor nad terenskim, istražnim, inženjerskogeološkim radovima i laboratorijskim ispitivanjima, radi izrade geotehničkog elaborata. Elaborat o uslovima izgradnje izrađuje se za potrebe Studije opravdanosti sa Idejnim projektom za prvu fazu metro Linije 1 u Beogradu. Procenjena vrednost nabavke je dva miliona dinara bez PDV-a, piše eKapija. Stručni nadzor, između ostalog podrazumeva kontrolu da li se terenski istražni radovi i laboratorijska ispitivanja izvode u svemu prema projektu geoloških istraživanja, kao i kontrolu i proveru kvaliteta i kvantiteta svih radova i primenu zakona, propisa, standarda i tehničkih normativa. Budući stručni konsultant biće zadužen i za kontrolu primene mera bezbednosti i zdravlja na radu, zaštite od požara i životne sredine, proveru da li postoje dokazi o kvalitetu materijala koji se koriste pri izradi pijezometarskih i inklinometarskih konstrukcija i stalnu kontrolu ispravnosti bušačih garnitura i opreme koja se koristi za terenske istražne radove. Stručni nadzor se obavlja od početka terenskih istraživanja do završetka laboratorijskih ispitivanja. Rok za izvršenje stručnog nadzora je 150 dana od dana stupanja ugovora na snagu. Rok za podnošenje ponuda je 30. novembar 2020. Podsetimo, početkom novembra JKP Beogradski metro i voz raspisao je javnu nabavku za izradu geotehničkog elaborata, a procenjena vrednost nabavke je 100 miliona dinara bez PDV-a. Kako se navodi u dokumentaciji, geotehnička dokumentacija za potrebe idejnog projekta treba da definiše sve inženjersko-geološke i geotehničke uslove za izgradnju prve faze prve linije metroa.

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/3074396/izabrane-firme-za-rekonstrukciju-i-odrzavanje-puteva-u-pancevu-u-narednih-10

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Izabrane firme za rekonstrukciju i održavanje puteva u Pančevu u narednih 10 godina

Izabrane firme za rekonstrukciju i održavanje puteva u Pančevu u narednih 10 godinaIlustracija (Foto: Scherbinator/shutterstock.com)Delegacija Evropske unije u Srbiji objavila je da je firma Sremput iz Rume dobila posao finansiranja, rekonstrukcije i održavanja puteva u Pančevu, u sklopu javno-privatnog partnerstva bez elemenata koncesije.Kako su nam kazali uz ove firme, reč je o konzorcijumu sa kompanijom Baumeister iz Beograda.Iz Baumeistera su za naš portal rekli da je osnovana posebna firma BPA DPN koja će se baviti samo tim poslom.Ugovor je vredan 5,7 milijardi dinara, a posao je zaključen na 10 godina.

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: cenzolovka.rs

Link: https://www.cenzolovka.rs/trziste/ugovor-telekoma-i-zezelja-javnost-ceka-savet-savet-ceka-vladu/

Autori: @Cenzolovka

Teme: Korupcija

Naslov: Ugovor Telekoma i Žeželja: Javnost čeka Savet, Savet čeka Vladu

Piše:Maja Đurić |  18. nov 2020.IZVOR:N1Iako je još 25. avgusta Stranka slobode i pravde dostavila Savetu za borbu protiv korupcije dokumentaciju koja, kako su tada saopštili, pokazuje da je ugovor između Telekoma Srbija i firme "Wirless Media" Igora Žeželja štetan za građane i državu Srbiju, Savet se o ugovoru još nije oglasio. Tvrde da je na potezu Vlada od koje čekuju dodatnu dokumentaciju. Uveravaju da će javnost biti obaveštena kada Savet završi svoja razmatranja. Pojedini stručnjaci, ipak, smatraju da je na delu opstrukcija rada Saveta.Za ugovor između Telekoma Srbija i firme Igora Žeželja "Wirless Media" koji je vredan punih 37,9 miliona evra, opoziciona SSP tvrdila je da je "fiktivan" i da je sproveden na štetu građana. Vlast je uveravala suprotno - da su "fiktivne" i "lažne" upravo afere na koje ukazuje Stranka slobode i pravde.Konačnu reč o tome da li je ugovor između Telekoma i Igora Žeželja koruptivan ili ne, trebalo bi da da Savet za borbu protiv korupcije, koji se sastajao, ali o toj temi još uvek nije odlučio, iako su prošli meseci od kada su dokumentaciju dobili.Potpredsednik Saveta za borbu protiv korupcije Miroslav Milićević kaže da bi voleo da javnost shvati da je pravo-ekonomsko razmatranje Telekoma veoma složeno."Postoji nekoliko različitih pravnih mišljenja, isto tako što se tiče ugovora između Telekoma i 'Wirless media' - Savet svoje izveštaje bazira isključivo na javno dostupnim dokumentima, koji su dobijeni legalnim putem. Taj ugovor koji je nama poslat ima jednu stranicu manje od 14 stranica. Drugo, on se poziva na jedan krovni ugovor i na osam aneksa. U tom smislu, Savet se obratio gospodinu Žeželju, mi samo možemo da predložimo da zajedno pogledamo taj dokument pa da damo mišljenje", objašnjava Milićević.Član Saveta Dušan Slijepčević kaže da su se osim Igoru Žeželju, obraćali i Vladi Srbije."U ovom momentu, do sada, nije odlučivano. Mi smo tražili, zapravo, uputili smo dopis i Vladi Srbije i Igoru Žeželju, tako da nismo dobili odgovore od njih. Čekamo njihove odgovore", navodi on.Javnost čeka Savet, Savet čeka Vladu… Zašto se odugovlači? Marinika Tepić, koja je ukazivala na potencijalnu korupciju u odnosu Telekom - "Wireless Media", danas kaže: "Ugovor je jasan dokaz plaćanja batine za kontrolu i disciplinovanje medija".I od republičke javne tužiteljke je, podseća, tražila da se izjasni, ali povratne reakcije nije bilo."Ja sam antikorupcijskom savetu takođe podnela ugovore sa molbom ne samo da se izjasne - što je njihov posao - već i da, što je takođe u njihovoj nadležnosti, te ugovore i svoje mišljenje proslede takođe republičkoj javnoj tužiteljki i Vladi Republike Srbije - jer je to Vladin antikorupcijski savet. Podsetiću vas, to sam učinila dan pre nego što je bila zakazana sednica na kojoj je trebalo da se članovi Saveta izjasne o koruptivnom radu Telekoma, oni su tražili dodatno vreme da taj ugovor 'temeljno', kako su rekli, izanaliziraju", podseća Tepić.Postoje opstrukcije u radu Saveta, kaže za N1 profesor Fakulteta političkih nauka i nekadašnji član Saveta za borbu protiv korupcije, Čedomir Čupić. Trebalo je, upozorava Čupić, hitno i druge institucije da reaguju."Na primer da hitno uđe revizorska institucija odnosno državni revizor i da izvrši reviziju poslovanja Telekoma i to po dva osnova: racionalnog trošenja i svrsishodnosti u trošenju, odnosno u ulaganjima i svemu onome što je vezano za poslovanje Telekoma. I da pod hitno da javnosti izveštaj. Treba takođe da se potrudi i Poverenik za informacije da sve informacije u vezi sa Telekomom bude dostupno javnosti", smatra Čupić.Institucije koje profesor Čupić pominje, za sada se ne oglašavaju, ali zato iz Saveta za borbu protiv korupcije stiže obećanje - kada Savet završi svoja razmatranja, građani Srbije biće obavešteni o slučaju Telekoma i "Wireless Media". Ali, pre toga najavljuju izveštaj o privatizaciji banja.E-mail*Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: "Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo". Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.Preporučujemo                      

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: Beta

Link: http://www.beta.rs

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Mihajlović: SNS nikad neće imati koaliciju sa bahatošću, ličnim interesima i korupcijom

Srpska napredna stranka (SNS) ima koaliciju sa Socijalističkom partijom Srbije (SPS), ali nema koaliciju sa bahatošću, ličnim interesima i korupcijom, kako u svojim, tako i u nekim drugim redovima, izjavila je danas ministarka rudarstva i energetike i potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović.Mihajlović, koja je i članica Predsedništva SNS, je za Televiziju Hepi rekla da mora da dodje do promena u načinu poslovanja "Srbijagasa" na čijem čelu je funkcioner SPS-a Dušan Bajatović, i povezanih preduzeća, "jer gasni sektor može da bude najrazvijeniji deo energetike, a ne firme kojima je stalno potrebna pomoć države"."Ministarstvo je tu da bude podrška, ali bilo koja vrsta bahatosti i ličnih interesa ne dolazi u obzir i to neću da dozvolim. Verujem da je medijima mnogo zanimljivije kad se neki sastanak ne održi nego kad se održi, ali za mene je mnogo važnije da napravim rezultat u ovom resoru, jer je to rezultat za Srbiju", kazala Mihajlović.Dodala je da, "ako se neki pojedinci trude da odredjena preduzeća budu potpuno zatvorena prema resornom ministarstvu, da ne dostavljaju izveštaje, da ne odgovaraju na pozive i dopise, onda to govori da imaju nešto da sakriju"."Nedopustivo je da direktori gasnih preduzeća posredno šalju poruke da im direktor Srbijagasa zabranjuje da dodju na sastanak", ocenila je Mihajlović.

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: politika.rs

Link: http://www.politika.rs/sr/clanak/466920/Treci-predsednik-u-nedelju-dana-u-Peruu

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Treći predsednik u nedelju dana u Peruu

Novi predsednik Perua, treći u nedelju dana, izabran je u nadi da će zemlju izvesti iz duboke političke krize koje se nadovezala na pandemiju i veliki ekonomski pad, ali će biti suočen s Kongresom zemlje koji je i doveo do političkih previranja kada je opozvao popularnog predsednika koji je tražio reforme i borbu protiv korupcije, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija. Peruanski poslanici u ponedeljak su izabrali centrističkog tehnokratu za trećeg predsednika zemlje u nedelju dana, s nadom da će zemlji vratiti političku stabilnost posle višednevnih previranja koji su uznemirili investitore i poljuljali veru u državne institucije, piše Fajnenšl tajms. Fransisko Sagasti, 76-godišnji inženjer i bivši zvaničnik Svetske banke, dobio je 97 glasova u peruanskom Kongresu, dok je protiv njegovog izbora bilo 26 poslanika. On će zameniti Manuela Merina koji je stupio na funkciju predsednika države kao predsedavajući Kongresa pošto je to telo 9. novembra uz optužbe za korupciju opozvalo popularnog predsednika Martina Viskaru. Viskara, koji nije imao snažnu podršku partija, razljutio je poslanike svojom antikorupcijskom kampanjom, navodi Fajnenšel tajms i ukazuje da su ankete pokazivale da većina Peruanaca veruje da su političari u Kongresu delovali protiv Viskare uglavnom kako bi sebe spasili od istraga, prenosi Beta.     

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/vojvodina/u-planu-rekonstrukcija-vodovodne-mreze-u-backoj-topoli-18-11-2020

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: U planu rekonstrukcija vodovodne mreže u Bačkoj Topoli

Naslovna strana Vojvodina 18.11.2020 • 10:54 10:57Izvor: Dnevnik.rsBAČKA TOPOLA: Opštini Bačka Topola potrebna je obnova vodovodne mreže, za koju opština već ima spremnu projektno-tehničku dokumentaciju. Prema projektu predviđeno je 10 prstenova u Bačkoj Topoli, odnosno cevovoda, od kojih je već pet izgrađeno, a potrebno je i zameniti stare azbestne cevi. Prema rečima predsednika opštine Bačka Topola Adriana Satmarija, ovaj projekat ih čeka već sledeće godine za početak realizacije.Foto: Dnevnik (S. Šušnjević)- Javno preduzeće "Komgrad" je već izbušilo dva nova bunara za nesmetano vodosnabdevanje stanovništva Bačke Topole i ta dva bunara treba da opremimo. Javnu nabavku ćemo raspisati već ove godine, a opremanje sledi iduće- navodi Satmari.Međutim, Bačkoj Topoli potrebna je i fabrika vode za koju tek treba raditi projektno-tehničku dokumentaciju. Ovde već postoji fabrika za prečišćavanje vode, ali je u pitanju stara tehnologija i kapacitet te fabrike više ne odgovara potrebama stanovnika. Ona prečisti 45 litara u sekundi, ali pokazalo se da je taj kapacitet mali i da je neophodno da se prečisti veća količina vode.Prethodnih godina je dosta novca uloženo u sportske terene u mesnim zajednicama, kao i školama na teritoriji ove opštine. U Njegoševu je rekonstruisan košarkaški teren, ali i u OŠ "Nikola Tesla" teren za rukomet, dok je u Tomislavcima izgrađen teniski teren. Kad je reč o ulaganju u selima u Gunarošu se gradi Dom kulture, a u Staroj Moravici je uložen novac u rekonstrukciju vodovodne mreže, asfaltirane su ulice, a u toku je izgradnja bazena u ovom selu. U Bačkom Sokolcu su asfaltirane ulice ove godine.- U svakom selu dešava se nešto, a projekte radimo na predlog saveta mesnih zajednica- napominje Satmari. -Planiraju se sredstva u buyetu i na osnovu predloga, realizuju se dalje projekti. Skoro svako selo ima mesni samodoprinos, koji je sada istekao u MZ Karađorđevo, ali već iduće godine će biti ponovo raspisan referendum za glasanje samodoprinosa. Do kraja godine samodoprinosi ističu i u mesnim zajednicama Pačir, Panonija, a iduće godine i u Bačkoj Topoli, o čemu će građani odlučivati.Adrian Satmari od 2009. godine radi u Opštinskoj upravi na Odeljenju za finansije, da bi 2016. godine bio izabran za člana Veća, zadužen za razvoj opštine i javne nabavke, te je upoznat sa svim kapitalnim projektima započetim u prethodnom mandatu, u koje je bio i uključen.- Za predsednika opštine sam izabran 21. avgusta ove godine, te samo nastavljam taj rad koji smo počeli i kad je reč o kapitalnim projektima, ali i projektima vezanim za mesne zajednice- kaže Satmari, koji se ponosi što je Bačkotopolčanin i kako i sam voli prirodu i pecanje, dodaje da želi da njegovo mesto postane još lepše za život građanima.- Koalicija i u prethodnom, kao i ovom mandatu je dobra stvar. Opštinu vodi SVM u koalciji sa SNS i saradnja dve stranke je izuzetno dobra, jer imamo isti cilj, a to je prosperitet, razvoj, kao i bolji život celoj zajednici- kaže Satmari. -Imamo odličnu saradnju i sa Pokrajinom, koja nas podržava na konkursima, a investicija izgradnja prečistača otpadnih voda, ne bi mogla da se realizuje bez nje. Sledeći korak je proširenje kanalizacione mreže, gde takođe računamo na njihovu podršku, jer je reč o investiciji od velikog značaja.M. Stakić Projekat "Panorama Bačke Topole" realizuje "Dunav Produkcija", a sufinansira Opština Bačka Topola. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.                

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: voice.org.rs

Link: http://voice.org.rs/ista-firma-kao-jedini-ponudac-gradi-dva-kapitalna-projekta-u-subotici-vredna-preko-700-miliona-dinara/

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićnabavkeSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Ista firma kao jedini ponuđač gradi dva kapitalna projekta u Subotici vredna preko 700 miliona dinara - Vojvođanski istraživačko -analitički centar "VOICE"

Vojvođanski istraživačko-analitički centar "VOICE"Ista firma kao jedini ponuđač gradi dva kapitalna projekta u Subotici vredna preko 700 miliona dinara18. Nov 2020 by Ekipa VOICE | Nema komentaraBez mnogo prostora za konkurencijuU kovitlacu sumnjivih uslova pod kojima su raspisani konkursi za dva kapitalna projekta, negodovanja dela javnosti i opozicije, uz dugogodišnji trend neplanskog i stihijskog razvoja grada Subotice, tekuću godinu i dve javne nabavke na severu Vojvodine obeležila je jedna beogradska kompanija - Alex Engineering & Construction.Prema saznanjima do kojih je došla redakcija VOICE-a, u lavirintu korporativne zavrzlame koja stoji iza ove firme mogu se pronaći ljudi bliski vladajućim strukturama i popriličan broj sklopljenih ugovora sa lokalnim opštinama u Srbiji u periodu otkad je ova firma osnovana 2007. godine. Samo u Subotici ukupan prihod za projekte na kojima je angažovana kao nosilac radova u 2020. godini - obnova i rekonstrukcija stare Zelene fontane i druga faza izgradnje akva parka na Paliću - iznosi više od 730 miliona dinara. Ova brojka, između ostalog, stavlja konkretno preduzeće u sam vrh po finansijskom prihodu od svih nabavki u Subotici u četvorogodišnjem periodu, od 2016. do 2019. godine.Bez mnogo prostora za konkurencijuVeliki deo te sume, tačnije 614.265.732,34 dinara, beogradska kompanija Alex Engineering & Construction duguje javnoj nabavci za drugu fazu izgradnje akva parka na Paliću, gde se ona, kao predstavnik grupe izvođača, našla kao jedini ponuđač. Međutim, uvidom u konkursnu dokumentaciju i uslove koje je trebalo da ispuni svaka zainteresovana stranka, može se zaključiti da naručilac, u ovom slučaju državno preduzeće Park Palić, nije ostavio mnogo prostora za konkurenciju.Jedan od obaveznih zahteva koji se navodi u zvaničnim papirama jeste uslov da je potencijalna kompanija u prethodnih pet godina, kao ponuđač ili član grupe, izvela radove na gradnji akva parka "u minimalnoj vrednosti od 600.000.000,00 dinara bez PDV-a", odnosno započela "iste ili slične građevinske radove (izgradnja akva parka) u minimalnoj vrednosti od 600.000.000,00 dinara bez PDV-a". Međutim, originalni zahtev je glasio drugačije - tek je naknadnom izmenom usvojeno da će se kao potvrda prihvatiti i dokaz o započetim, ali ne i završenim projektima.Predstavnik kompanije Alex Engineering & Construction Lazar Lazarević je u izjavi za VOICE rekao da je njihova konkurencija imala primedbe na pomenuti zahtev koji se ticao dokaza o radovima koji su i dalje u toku."I u svojoj prvobitnoj formi, taj uslov nama nije predstavljao problem, pošto je u ovom trenutku naše preduzeće, pored Palića, angažovano na još dva projekta sličnog obima, te ispunjavamo i mnogo strože kriterijume", rekao je Lazarević, iako nije detaljanije objasnio o kojim se tačno projektima radi.Raj u Vrnjačkoj BanjiInače, jedan od retkih projekata koji mogu da se svrstaju u ovu kategoriju kada je u pitanju ispunjavanje konkursnih uslova u pomenutom periodu jeste izgradnja vodeno-zabavnog kompleksa "Raj" u Vrnjačkoj Banji, čije se otvaranje predviđa tek za jun 2021. godine, iako su radovi počeli još pre pet godina. Vrednost ove investicije iznosi više od 6 miliona evra (600 miliona dinara), a nosilac radova je konzorcijum Amiga Aqua d.o.o.  koji, između ostalog, čini i - Alex Engineering & Construction.Na ovaj uslov je objašnjenje tražila kompanija Saniteko Group. Ona je zbog njega podnela i zahtev za zaštitu prava pošto je naručilac odlučio da ne prihvati njihovu primedbu i zadrži pomenuti uslov u konkursnoj dokumentaciji. Ova firma je u tom dokumentu izrazila sumnju u validnost kriterijuma, jer, kao što je navela, dokaz o započetim radovima nije garant da ponuđač ima kapacitet za ovaj posao. Na to je reagovala i Komisija za javne nabavke koja je usvojila ovaj zahtev, što je JP Park Palić koštalo 250 hiljada dinara, te je nabavka bila delimično poništena. Ovo javno preduzeće je branilo svoj stav argumentom da je odlukom o prihvatanju dokaza o nezavršenim radovima ostavilo prostora za veću konkurenciju među ponuđačima.Prema rečima Nemanje Nenadića iz organizacije Transparentnost Srbija, čudno je to što je i nakon podnetog i prihvaćenog zahteva za zaštitu prava u drugoj fazi ove javne nabavke, naposletku ipak pristigla samo jedna ponuda, te da postoji mogućnost i da je možda došlo do nekog dogovora među ponuđačima da se ne podnese druga ponuda. On napominje i da to što je pristigla samo jedna ponuda svakako ukazuje na to da naručilac nije uradio dovoljno i nije obezbedio konkurenciju za ovako vredan posao.Na pitanje VOICE-a šta je kvalifikovalo firmu Alex Engineering & Construction da dobije ovu nabavku, iz JP Park Palića dobili smo sledeći odgovor:"Ugovor je dodeljen u svemu u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama ("Sl. glasnik RS" br. 124/2012, 14/2015 i 68/2015). Navedena grupa ponuđača je ispunjavala sve zakonske uslove, kao i uslove (obavezne i dodatne) propisane konkursnom dokumentacijom za predmetnu javnu nabavku i ponudila je cenu koja je bila prihvatljiva, odnosno niža od procenjene vrednosti javne nabavke, što ju je kvalifikovalo za dodelu ugovora."Potencijalna manipulacija procesa izbora izvođača radova u slučaju akva parka na Paliću pratila je i prvu fazu radova na ovom projektu, jer su obavezne stavke bile gotovo identične prethodno spomenutim zahtevima za drugu fazu izgradnje vodenog parka. Ipak, predmet te nabavke je bio potpuno drugačiji - građevinsko-zanatski i hidrotehnički radovi. Ovime je konkurencija bila značajno ograničena, jer je bila u obavezi da ispuni i uslove koji nisu u vezi s predmetnim radovima. Ono što dodatno baca sumnju na legitimitet konkursa jeste i činjenica da je naručilac u zvaničnim papirima naveo da kao potvrdu za ispunjenost poslovnog kapaciteta neće uvažiti "izgradnju javnog bazena za plivanje", ukoliko isti u svom sklopu ne sadrži i tobogane za javnu upotrebu. Ovakvo oštro definisanje uslova imalo je istu posledicu - jedna pristigla ponuda.U ovom slučaju, jedina pristigla ponuda na tender za prvu fazu radova bila je u vidu grupe firmi Gemmax Gradnja iz Novog Sada i, već pomenute, Saniteko Group. Ono što čini ove nabavke zanimljivijima jeste činjenica da je u ovom slučaju firma Alex Engineering & Construction bila ta koja je podnela zahtev za zaštitu prava . Međutim, on je odbačen jer je podnet na dan koji je bio krajnji rok dostavljanja prijava, pa je Komisija za javne nabavke konstatovala da je ova firma imala dovoljno vremena za uvid u konkursnu dokumentaciju, te da je mogla ranije da zahteva odgovore na pitanja koje je postavila naručiocu. A pitanja koja su postavljana u vezi sa konkursnom dokumentacijom u ovoj fazi ukazivala su na moguće probleme: nije bilo jasno da li je obilazak radova obavezan uslov konkursa, zbog čega su važni tobogani izgrađeni uz bazen kao uslov, nije bilo jasno koji je rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava…Međutim, navodna konkurencija između ovih kompanija postaje poprilično sumnjiva kada se baci pogled na obaveštenje o zaključenom ugovoru za drugu fazu izgradnje vodenog kompleksa na Paliću. Uvidom u dokumentaciju se može zaključiti da je novosadska firma Gemmax Gradnja jedan od članova grupe ponuđača koja je, na čelu s Alex Engineering & Construction, konkurisala i, na kraju, dobila potonji tender. Pritom, njen direktor Danilo Bojović redovno se pojavljivao sa bivšim gradonačelnikom Subotice Bogdanom Labanom na gradilištu na Paliću, kada su radovi na drugoj fazi bili uveliko u toku.Kontroverzni projektiAkva park na Paliću nije jedina sporna javna nabavka na kojoj je tokom prethodnih godina učestvovala beogradska kompanija Alex Engineering & Construction. Ova firma, sem privatnih klijenata, već dugo godina ima značajan broj izvedenih radova za različite opštine u Srbiji (Rumu, Šabac, Obrenovac, Svrljig, Doljevac), odnosno ima izvedene ili započete radove na izgradnji bazena, spa i akva parkova što se može videti na njihovom sajtu . Ali neki od ovih projekata su se pokazali kontroverznim.Fontana koja "prokišnjava"U te spada i drugi veliki, i simbolički možda i značajniji projekat za Suboticu na kojem je ove godine bila angažovana kompanija Alex Engineering & Construction - rekonstrukcija Zelene fontane. Međutim, svega nekoliko dana nakon svečanog otvaranja nove parterne fontane u centru grada, pojavile su se pukotine i udubljenja na njenoj površini, što je bacilo sumnju na kvalitet izvedenih radova, pogotovo ako se ima na umu da je investicija bila vredna malo više od milion evra (123.012.122,11 dinara).Pored toga, propusti ovog beogradskog preduzeća bili su takođe očigledni kada je ono bilo angažovano na izgradnji bazena u Lajkovcu, investicija zbog koje je ta opština, prema pisanju portala Pištaljka , podigla kredit od dva miliona evra. Međutim, iako je ugovor bio potpisan 2016. godine, rokovi su bili probijani čak osam puta, bez ikakvih kazni za izvođača, a cena projekta je u tom periodu porasla za još milion evra, da bi radovi bili okončani čak dve godine nakon predviđenog datuma. Usled svega toga, slučaj je bio i pod istragom Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) pri Ministarstvu unutrašnjih poslova.Dalje, još jedan potencijalno sporan projekat iz kataloga Alex Engineering & Construction jeste i tender za gradnju postrojenja za prečišćavanje vode u Novoj Crnji, o čemu je već pisao VOICE. Naime, tada je zbog sumnje da je falsifikovala neophodna dokumenta, navodno zloupotrebljenog uvida u konkursne papire, kao i činjenice da ne poseduje adekvatnu opremu za izvođenje radova, firma Sigma iz Kule podnela čak i krivičnu prijavu protiv direktora ove kompanije Aleksandara Obradovića.Prema podacima na APR-u, kao zakonski zastupnik i direktor firme Alex Engineering & Construction se vodi pomenuti Aleksandar Obradović, ali je njena vlasnička struktura podeljena između Mladena Obradovića i Alex Company, koja je u stopostotnom vlasništvu Ljiljane Kasapov Obradović. Međutim, od 2013. godine, Aleksandar Obradović dolazi na mesto direktora ove kompanije, kao i njenog sestrinskog preduzeća Alex Engineering & Construction. Pored toga, on obavlja funkciju direktora i u preduzeću Amiga Aqua d.o.o. Zanimljivo je da je matična kompanija Alex Company, na APR -u registrovana na adresi Vilovskog 12, iako se među podacima o kontaktima na zvaničnom sajtu firme Alex Company (i Alex Engineering & Construction) nalazi adresa Narodnih heroja 42, što je prema APR -u adresa na kojoj je registrovana Amiga Aqua d.o.o. Kao što je već pomenuto, konzorcijum Amiga Aqua d.o.o. se nalazi u ulozi nosioca radova na projektu akva parka "Raj" u Vrnjačkoj Banji. Međutim, osim Alex Engineering & Construction, udeo u vlasništvu ovog preduzeća, prema APR-u, imaju i švajcarska kompanija AS-HOLDING A-G, i Termomont d.o.o. iz Beograda, čiji je direktor i vlasnik Dejan Burčul.Burčul je, naime, predsednik Upravnog odbora Tekvondo asocijacije Srbije, kao i nekadašnji zastupnik ogranka JP Pošta Srbije, funkcija koju je obavljao do 2013. godine. Pored toga, njegova kompanija Termomont d.o.o. učestvovala je na projektu izgradnje privremene kovid bolnice na Karaburmi, koja se odvijala pod budnim okom predsednika Srbije Aleksandra Vučića i bila završena u roku od desetak dana. U njenom katalogu se nalaze i radovi na muzičkoj fontani na Slaviji , na kojoj je bila, između ostalog, angažovana zajedno s firmom PMC Inženjering na čijem je čelu, u ulozi v.d. direktora, kadar Socijalističke partije Srbije (SPS) i bivši zamenik predsednika Opštine Zemun, Saša Ljubinković. Osim njih, na istom projektu je radila i firma Saniteko Group.Prema pisanju dnevnog lista Danas   iz 2011. godine, izgradnja akva parkova u Srbiji je početkom decenije bila tek u začetku, ali se predviđalo da bi oni mogli da predstavljaju značajan boljitak, ne samo za turizam, već i budžetske kase lokalnih samouprava u budućnosti. O jednom takvom projektu se izgleda razmišljalo i u Subotici, jer je u Master plan iz 2015. godine bila uključena i izgradnja spa centra, ali i akva parka na Paliću. Na pitanje o ekonomskoj isplativosti projekta za lokalnu sredinu, u dopisu iz preduzeća Park Palić redakciji VOICE-a rečeno je da će kompleks moći da ostvari povraćaj tek u devetoj godini poslovanja u odnosu na vrednost investicije, za koju su grad, pokrajina i država izdvojili skoro milijardu dinara. Međutim, građanski aktivista Žolt Đulai je izrazio sumnju povodom tih tvrdnji, jer veruje da će troškovi održavanja, pošto se radi o akva parku poluotvorenog tipa, uz veoma kratku letnju sezonu, prilično brzo postati neisplativi.Pitanje o finansijskim benefitima koje će građani i gradski budžet imati od ovog vodeno-zabavnog kompleksa postavio je i lider PSG-a Jene Maglai. Naime, postoje navodi da je studija izvodljivosti i ekonomske opravdanosti izgradnje akva parka urađena tek nekoliko meseci nakon što je već usvojena projektno-tehnička dokumentacija, i, iako je Maglai u izjavi za VOICE rekao da je tražio taj dokument na uvid, on ga nikada nije dobio.Istraživački tim: Igor Išpanović, Marija Zemunović, Nemanja Stevanović, Natalija Jakovljević (VOICE)                               

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: biznis24.rs

Link: https://www.biznis24.rs/biznis/odrzana-prva-zajednicka-konferencija-povodom-medjunarodne-nedelje-svesti-o-prevarama-u-organizaciji-deloitte-a-i-brojnih-partnera-udruzenja-sertifikovanih-istrazitelja-prevara-srbije-privredne-kom/

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Održana prva zajednička konferencija povodom Međunarodne nedelje svesti o prevarama, u organizaciji Deloitte-a i brojnih partnera - Udruženja sertifikovanih...

0 Komentari0 0Održana prva zajednička konferencija povodom Međunarodne nedelje svesti o prevarama, u organizaciji Deloitte-a i brojnih partnera - Udruženja sertifikovanih istražitelja prevara Srbije, Privredne komore Srbije, Agencije za sprečavanje korupcije, Instituta za standardizaciju Srbije, nevladine organizacije Transparentnost Srbija i Ekonomskog fakultetaShare Tweet Pin it Email WhatsAppPrvi dan je bio posvećen virtuelnoj akademiji o finansijskom kriminalu na kojoj su govorili eminentni stručnjaci iz Deloitte-a, kao i gosti iz Ministarstva finansija Slovenije, Evropske investicione banke i Ministarstva pravde SAD (US DOJ).Međunarodna nedelja svesti o prevarama obeležava se širom sveta od 16. do 20. novembra 2020. godine. Ove godine ova inicijativa se obeležava u Srbiji kroz niz događaja čiji je cilj otvaranje dijaloga o izloženosti finansijskom kriminalu, prevarama i korupciji, njihovoj prevenciji i posledicama, kao i izazovima i trendovima u borbi protiv prevara i korupcije.Konferenciju je otvorila potpredsednica Udruženja sertifikovanih istražitelja prevara Srbije (ACFE) Maja Matić, ističući da svi zajedno moramo raditi na otvorenom i transparentnom društvu jednakih mogućnosti i ojačati svest o štetnosti korupcije na našu ekonomiju. "Ono što mi, kao pojedinci, možemo da uradimo, je da proširimo svest o rizicima i edukujemo građane o preventivnim i represivnim mehanizmima za sprečavanje prevara i korupcije, koji podrazumevaju rano prepoznavanje i adekvatno reagovanje, kako bi se osiguralo da odluke koje država donosi budu ispravne, oslobođene uticaja, pravno i materijalno utemeljene, a javni interes očuvan."Zbog epidemiološke situacije, i centralna konferencija je organizovana u virtuelnoj formi i okupila je predstavnike državnih institucija, međunarodnih organizacija, nevladinih organizacija kao i stručnjake iz zemlje i regiona.Programski direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić, ukazao je da je u Srbiji percepcija o korupciji veoma visoka i da takvo viđenje dele domaći i inostrani privrednici, građani, stručnjaci i relevantne međunarodne organizacije. "Takvo stanje prepoznaju i državni organi u Srbiji, koji su u vezi sa borbom protiv korupcije doneli više planskih dokumenata u periodu od 2005. do danas. Takva percepcija proističe ne samo iz činjenice da je korupcija prisutna u mnogim delovima javnog sektora, već i zbog toga što izostaje pravovremena reakcija državnih organa kada se u javnosti pojave manje ili više argumentovane sumnje na korupciju, a koja bi takve sumnje potvrdila i omogućila da se krivci kazne ili ih razvejala. Postojeći podaci o gonjenju korupcije daju samo ograničeni uvid u rasprostranjenosti i oblike korupcije, usled činjenice da je tamna brojka kriminaliteta kod ove vrste krivičnih dela izuzetno visoka. Pored toga, u poslednje vreme se veliki broj slučajeva korupcije rešava kroz sporazume o priznanju krivice, što povećava efikasnost, ali dodatno umanjuje dostupnost informacija o načinu na koji se odvijala korupcija koja je otkrivena. Dok se korupcija o kojoj građani imaju najviše saznanja odvija kroz davanje i primanje mita, korišćenje veza radi zapošljavanja ili bržeg završavanja posla u javnim institucijama, korupcija na višim nivoima, o kojoj građani nemaju neposredna saznanja se najčešće povezuje sa zloupotrebom ovlašćenja, političke moći i trgovinom uticajem.""Raduje me što smo u saradnji sa ACFE-om i partnerima organizovali nekoliko događaja tokom Međunarodne nedelje svesti o preverama s ciljem otvaranja dijaloga o izloženosti prevarama i korupciji, kao i o izazovima i trendovima u borbi protiv njih i, što postoji spremnost institucija da unaprede naše poslovno okruženje" - istakla je Una German, rukovodilac Odeljenja za forenziku u Deloitte-ovom Sektoru za finansijski konsalting.Katarina Pavičić, pomoćnik direktora u Sektoru za kontrolu finansiranja političkih aktivnosti u Agenciji za sprečavanje korupcije govorila je na temu "Primena stečenog znanja na obuci ACFE u kontroli finansiranja političkih aktivnosti". Ona ističe:"Finansijske prevare i korupcija globalni su problemi koji se ne mogu zanemariti. Predstavljaju veliki rizik za sve organizacije, bilo da su one javne, privatne ili neprofitabilne. Jedan segment rada Agencije za sprečavanje korupcije, odnosno kontrola finansiranja političkih aktivnosti podrazumeva poređenje podataka iz finansijskih izveštaja političkih subjekata sa podacima koji su pribavljeni iz različitih izvora, odnosno baza podataka. Zaposleni u Agenciji kontinuirano se usavršavaju, kako bi mogli da odgovore novim poslovnim trendovima i poboljšanjima u tehnologiji, te će u tom kontekstu stečena znanja na obuci ACFE doprineti efikasnosti i efektivnosti rada, odnosno, unapređenju načina prikupljanja, selektovanja i obrade podataka iz drugih izvora u cilju dokazivanja u prekršajnom postupku. Izuzetno nam je drago što smo prepoznati kao jedna od instutucija od značaja za promociju važnosti borbe protiv prevara."Dejvid Riz Dženings, stalni pravni savetnik Ministarstva pravde SAD (US DOJ), održao je predavanje "Kako pretvoriti pištaljku u sirenu" o tužbama "Qui Tam", koje su predviđene Zakonom o lažnim potraživanjima i na osnovu kojih uzbunjivači mogu biti nagrađeni u slučaju uspešnog ishoda, odnosno kada se na osnovu ove tužbe - uz pomoć tužilaštva ili bez takve pomoći - uspešno naplati odšteta i kazna za prevaru."Pored aktivnosti na olakšavanju trgovine i digitalizacije" navodi Miletić, "Investicioni forum komore zapadnog Balkana (VB6 KIF) - Kolektivna inicijativa privrednih komora iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije, radi na jačanju integriteta i antikorupcije u poslovnom sektoru.Ističemo značaj standarda menadžmenta kvalitetom i njihove veze sa integritetom, kroz sistemski pristup u poslovanju kompanija i lakšeg prevazilaženja kriznog menadžmenta.Prema relevantnim istraživanjima prevara i korupcija nisu smanjeni na globalnom nivou, bez obzira na sve veći broj mehanizama za prepoznavanje prevarnih radnji.Zatim je usledilo obraćanje i prezentacija savetnika predsednika Privredne komore Srbije, Miroslava Miletića o ulozi PKS u sprečavanju korupcije u poslovnom sektoru. Gospodin Miletić navodi da je "uloga Privredne komore Srbije da spreči korupciju u poslovnom sektoru edukacijom svojih članova, promocijom antikorupcijskih vrednosti i podsticajem razvoja antikorupcijskog zakonodavstva. PKS okuplja svoje članove oko Zajednice za usklađenost koja je nastala kao rezultat potreba naših članica različitih profila i nivoa usaglašenosti u njihovim organizacionim šemama, sa ciljem unapređenja ove multidisciplinarne funkcije koja pomaže menadžmentu pri donošenju poslovnih odluka."Velike kompanije, posebno iz EU, imaju visoko razvijenu svest o značaju antikorupcije u svom poslovanju, ali mala i srednja preduzeća nemaju dovoljno kapaciteta, ljudskih i finansijskih, da ovu temu obrade u svom svakodnevnom poslovanju.Pošto se ovi fenomeni tiču svih pora naših društava na ovim prostorima, ističemo značaj edukacije, posebno mladih, kao i odnosa sa javnošću, marketinga i oglašavanja, u cilju promene imidža, privlačenja stranih investicija i stvaranja povoljnije poslovne klime.U obeležavanju Međunarodne nedelje svesti o prevarama učestvovao je i Institut za standardizaciju Srbije gde su direktorka Instituta Tatjana Bojanić i rukovodilac Sektora za međunarodnu saradnju, informisanje i izdavačku delatnost Violeta Nešković-Popović govorile o primeni standarda SRPS ISO 37001 kao mogućeg rešenja za otkrivanje i sprečavanje mita, kao i o povezivanju sa ostalim standardima sistema menadžmenta. "Sistem menadžmenta za borbu protiv korupcije utvrđen u standardu SRPS ISO 37001 osmišljen je tako da se unutar organizacije razvije kultura protiv korupcije i implementiraju odgovarajuće kontrole, što će zauzvrat povećati šanse za otkrivanje korupcije i prvenstveno smanjiti njeno pojavljivanje. Implementacija sistema menadžmenta za borbu protiv korupcije zahteva liderstvo i zalaganje najvišeg rukovodstva, a sa politikom i programom moraju biti upoznati svi zaposleni i spoljni saradnici, kao što su ugovorne strane, isporučioci i poslovni partneri", istakla je gđa Bojanić.U ovim aktivnostima imamo u vidu stavove najrazvijenijih ekonomija koje uvode savremene standarde za korporativnu odgovornost, teže stvaranju dugoročne vrednosti, boljeg služenja svima i snažne podrške zajednicama u kojima posluju."U petak, 20. novembra, biće održan edukativni panel na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na temu karijere u forenzici.Kliknite ovde da biste vest pročitali na sajtu Biznis i finansijeNapomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Biznis i finansije. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala biznis24.rs, već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Biznis i finansije. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.Tagovi:         

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Kako unaprediti zdravstveni sistem u borbi s kovidom

Kako unaprediti zdravstveni sistem u borbi s kovidomBEOGRAD, 18. novembra (Tanjug) - Uzimajući u obzir pogoršanje epidemiološke situacije od kraja oktobra i da predstojeći zimski period pretpostavlja dodatne rizike neophodno je fokusirati se prevashodno na povećanje kapaciteta za testiranje, osnaživanja epidemiološkog nadzora i jačanja kapaciteta zdravstvenog sistema, zaključak je studije koju je uradila Američka privredna komora (AmCham) u saradnji sa Ekonomskim Institutom iz Beograda i Institutom za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.Ključni fokusi daljeg upravljanja epidemijom, konkretne mere za povećanje dostupnosti zdravstvenih usluga za ne-COVID pacijente i podizanje nivoa pripremljenosti za COVID i ne- COVID imunizaciju, tri su oblasti kojima se bavila Studija.Anketa sprovedena u septembru pokazala je da 41 odsto ispitanika u Beogradu nije zabrinut da može da se zarazi kovidom, a 13,1 odsto njih je reklo da smatra da „situacija nije tako ozbiljna kao što se predstavlja".Kako je saopšteno danas na online konferenciji, za potrebe ovog istraživanja u septembru ove godine, u populaciji u Beogradu sprovedena je studija sa ciljem ispitivanja stavova i ponašanja u vezi sa zaštitom i percepcijom rizika od COVID 19 infekcije, na 804 ispitanika.Povećano testiranje, robustan epidemiološki nadzor, telemedicina, sinergija sa privatnim sektorom, sveobuhvatna priprema za distribuciju i administraciju vakcina različitih proizvođača, socijalni marketing i konzistentna komunikacija sa populacijom preporuke su za unapređenja u borbi protiv COVID 19.Epidemiološka analiza kretanja pandemije u Srbiji u studiji obuhvata period od početka marta do početka oktobra 2020. godine i zasnovana je na dostupnim zvaničnim podacima, rekli su učesnici konferencije, koji su sproveli studiju.Imajući u vidu da je od početka pandemije u Srbiji veliki broj zdravstvenih ustanova radile u COVID režimu, smanjena dostupnost zdravstvenih usluga za pacijente kod kojih nije dijagnostifikovan COVID-19, ali pate od drugih hroničnih ili akutnih oboljenja, realnost je Srbije, kao i većine zemalja u svetuU prvoj polovini 2020. godine u svim službama domova zdravlja ostvareno je za petinu manje usluga (21,1 odsto) u odnosu na isti period prethodne godine.U periodu od aprila do juna, u poređenju sa prvim kvartalom dostupnost svih usluga je smanjena za 27,7 odsto. U službama za zdravstvenu zaštitu odraslih u drugom kvartalu je smanjen obim pruženih usluga za 26,8 procenata.Takođe, u prvoj polovini 2020. godine došlo je do smanjenja obima pruženih usluga u stacionarnim ustanovama za 39 odsto u poređenju sa prosekom perioda 2016-2019. godine.Broj prvih pregleda u zdravstvenim ustanovama je 45 odso manji u odnosu na isti period 2019. godine, a broj kontrolnih pregleda je manji za 44, 6 odsto, dok je ostvareno 33 odsto manje bolničkih dana u odnosu na isti period 2019. godine.Smanjeni obim pruženih zdravstvenih usluga prevashodno je negativno uticao na kontrolu zdravlja hroničnih pacijenata, koji u toku godine obave više pregleda u odnosu na opštu populaciju, saopšteno je na konferenciji.Prema zaključcima studije, prilagođavanje načina rada zdravstvenih ustanova radi postizanja minimalnog rizika za pacijente i medicinsko osoblje, povećanje saradnje kroz javno-privatno partnerstvo i veće korišćenje digitalne tehnologije i telemedicine imaju ključnu ulogu u povećanju dostupnosti zdravstvenih usluga, smanjenih pod uticajem pandemije COVID-19.Ove mere na prvom mestu podrazumevaju minimalno zadržavanje u zdravstvenoj ustanovi i minimalni broj kontakata sa medicinskim osobljem. Istovremeno, uporedni primeri pokazuju ogromne koristi od korišćenja digitalne tehnologije, a pozitivna iskustva u korišćenju telemedicine ukazuju na velike mogućnosti u korišćenju i nakon pandemije.Takođe, većina evropskih zemalja je od početka integrisala privatni zdravstveni sektor u borbu protiv pandemije, posebno za usluge privatnih laboratorija koje obezbeđuju veliki obuhvat testiranja.U vreme kada je potrebno obezdediti dodatna, neplanirana sredstva za borbu protiv pandemije, racionalno korišćenje resursa i kapaciteta, i povećanje dostupnosti osnovnih zdravstvenih usluga je imperativ.Što se tiče vakcinacije, samo petina građana je spremna da se vakciniše protiv COVID 19. Tokom prvih šest meseci 2020. godine ukupni obuhvat imunizacije niži je od planiranog za ovu godinu (najniži obuhvat 38,2 odsto je za MMR vakcinu) i verovatno do kraja godine neće biti ispunjeni ciljevi.Imunizacija opšte populacije protiv sezonskog gripa u Srbiji i poslednjih deset godina nije imala zadovoljavajući obuhvat. Početni dobri rezultati su ostvareni u sezonama 2008/2009 i 2009/2010 u imunizaciji starije populacije (65+), ali nakon toga situacija u poređenju sa EU je mnogostruko lošija.Rezultati sprovedene ankete među opštom populacijom na teritoriji Grada Beograda tokom septembra 2020. godine, pokazali su da je najveći deo građana Beograda, nešto manje od polovine (45 odsto), još uvek nije odlučio da li bi se vakcinisao kada vakcina bude odobrena i dostupna.Četvrtina građana je izjavila da se ne bi vakcinisala, samo petina građana je spremna da se vakciniše, dok će odluke oko devet odsto građana, zavisiti od izbora proizvođača vakcine.Imajući u vidu relativno zabrinjavjaući nivo spremnosti za vakcinacijom protiv COVID 19 iskazanom u istraživanju potrebno je hitno i sveobuhvatno raditi na jačanju poverenja u programe imunizacije, obezbeđivanje kapaciteta za distribuciju vakcina različitih proizvođača, kao i planirati povećanje dostupnosti ovih vakcina širokoj populaciji kako bi se postigao željeni obuhvat vakcinacije (60 -70 odsto), zaključak je studije.Studiju su u saradnji sa Američkom privrednom komorom izradili Ekonomski Institut iz Beograda i Institut za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu uz podršku AmCham kompanija članica- Abbvie, Astra Zeneca, Galenika, GlaxoSmithKline, Hemofarm, Johnson & Johnson, MSD, Novartis, Novo Nordisk, Pfizer i Sanofi Aventis

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: bif.rs

Link: https://bif.rs/2020/11/odrzana-prva-zajednicka-konferencija-povodom-medjunarodne-nedelje-svesti-o-prevarama-u-organizaciji-deloitte-a-i-brojnih-partnera-udruzenja-sertifikovanih-istrazitelja-prevara-srbije-privredne-kom/

Autori: @bifonline

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Održana prva zajednička konferencija povodom Međunarodne nedelje svesti o prevarama - Biznis i Finansije

Održana prva zajednička konferencija povodom Međunarodne nedelje svesti o prevarama18. novembra 2020.18. novembra 2020.Održana prva zajednička konferencija povodom Međunarodne nedelje svesti o prevarama, u organizaciji Deloitte-a i brojnih partnera - Udruženja sertifikovanih istražitelja prevara Srbije, Privredne komore Srbije, Agencije za sprečavanje korupcije, Instituta za standardizaciju Srbije, nevladine organizacije Transparentnost Srbija i Ekonomskog fakultetaMeđunarodna nedelja svesti o prevarama obeležava se širom sveta od 16. do 20. novembra 2020. godine. Ove godine ova inicijativa se obeležava u Srbiji kroz niz događaja čiji je cilj otvaranje dijaloga o izloženosti finansijskom kriminalu, prevarama i korupciji, njihovoj prevenciji i posledicama, kao i izazovima i trendovima u borbi protiv prevara i korupcije.Prvi dan je bio posvećen virtuelnoj akademiji o finansijskom kriminalu na kojoj su govorili eminentni stručnjaci iz Deloitte-a, kao i gosti iz Ministarstva finansija Slovenije, Evropske investicione banke i Ministarstva pravde SAD (US DOJ).Zbog epidemiološke situacije, i centralna konferencija je organizovana u virtuelnoj formi i okupila je predstavnike državnih institucija, međunarodnih organizacija, nevladinih organizacija kao i stručnjake iz zemlje i regiona.Konferenciju je otvorila potpredsednica Udruženja sertifikovanih istražitelja prevara Srbije (ACFE) Maja Matić, ističući da svi zajedno moramo raditi na otvorenom i transparentnom društvu jednakih mogućnosti i ojačati svest o štetnosti korupcije na našu ekonomiju. "Ono što mi, kao pojedinci, možemo da uradimo, je da proširimo svest o rizicima i edukujemo građane o preventivnim i represivnim mehanizmima za sprečavanje prevara i korupcije, koji podrazumevaju rano prepoznavanje i adekvatno reagovanje, kako bi se osiguralo da odluke koje država donosi budu ispravne, oslobođene uticaja, pravno i materijalno utemeljene, a javni interes očuvan.""Raduje me što smo u saradnji sa ACFE-om i partnerima organizovali nekoliko događaja tokom Međunarodne nedelje svesti o preverama s ciljem otvaranja dijaloga o izloženosti prevarama i korupciji, kao i o izazovima i trendovima u borbi protiv njih i, što postoji spremnost institucija da unaprede naše poslovno okruženje" - istakla je Una German, rukovodilac Odeljenja za forenziku u Deloitte-ovom Sektoru za finansijski konsalting.Programski direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić, ukazao je da je u Srbiji percepcija o korupciji veoma visoka i da takvo viđenje dele domaći i inostrani privrednici, građani, stručnjaci i relevantne međunarodne organizacije. "Takvo stanje prepoznaju i državni organi u Srbiji, koji su u vezi sa borbom protiv korupcije doneli više planskih dokumenata u periodu od 2005. do danas. Takva percepcija proističe ne samo iz činjenice da je korupcija prisutna u mnogim delovima javnog sektora, već i zbog toga što izostaje pravovremena reakcija državnih organa kada se u javnosti pojave manje ili više argumentovane sumnje na korupciju, a koja bi takve sumnje potvrdila i omogućila da se krivci kazne ili ih razvejala. Postojeći podaci o gonjenju korupcije daju samo ograničeni uvid u rasprostranjenosti i oblike korupcije, usled činjenice da je tamna brojka kriminaliteta kod ove vrste krivičnih dela izuzetno visoka. Pored toga, u poslednje vreme se veliki broj slučajeva korupcije rešava kroz sporazume o priznanju krivice, što povećava efikasnost, ali dodatno umanjuje dostupnost informacija o načinu na koji se odvijala korupcija koja je otkrivena. Dok se korupcija o kojoj građani imaju najviše saznanja odvija kroz davanje i primanje mita, korišćenje veza radi zapošljavanja ili bržeg završavanja posla u javnim institucijama, korupcija na višim nivoima, o kojoj građani nemaju neposredna saznanja se najčešće povezuje sa zloupotrebom ovlašćenja, političke moći i trgovinom uticajem."Dejvid Riz Dženings, stalni pravni savetnik Ministarstva pravde SAD (US DOJ), održao je predavanje "Kako pretvoriti pištaljku u sirenu" o tužbama "Qui Tam", koje su predviđene Zakonom o lažnim potraživanjima i na osnovu kojih uzbunjivači mogu biti nagrađeni u slučaju uspešnog ishoda, odnosno kada se na osnovu ove tužbe - uz pomoć tužilaštva ili bez takve pomoći - uspešno naplati odšteta i kazna za prevaru.Katarina Pavičić, pomoćnik direktora u Sektoru za kontrolu finansiranja političkih aktivnosti u Agenciji za sprečavanje korupcije govorila je na temu "Primena stečenog znanja na obuci ACFE u kontroli finansiranja političkih aktivnosti". Ona ističe:"Finansijske prevare i korupcija globalni su problemi koji se ne mogu zanemariti. Predstavljaju veliki rizik za sve organizacije, bilo da su one javne, privatne ili neprofitabilne. Jedan segment rada Agencije za sprečavanje korupcije, odnosno kontrola finansiranja političkih aktivnosti podrazumeva poređenje podataka iz finansijskih izveštaja političkih subjekata sa podacima koji su pribavljeni iz različitih izvora, odnosno baza podataka. Zaposleni u Agenciji kontinuirano se usavršavaju, kako bi mogli da odgovore novim poslovnim trendovima i poboljšanjima u tehnologiji, te će u tom kontekstu stečena znanja na obuci ACFE doprineti efikasnosti i efektivnosti rada, odnosno, unapređenju načina prikupljanja, selektovanja i obrade podataka iz drugih izvora u cilju dokazivanja u prekršajnom postupku. Izuzetno nam je drago što smo prepoznati kao jedna od instutucija od značaja za promociju važnosti borbe protiv prevara."Zatim je usledilo obraćanje i prezentacija savetnika predsednika Privredne komore Srbije, Miroslava Miletića o ulozi PKS u sprečavanju korupcije u poslovnom sektoru. Gospodin Miletić navodi da je "uloga Privredne komore Srbije da spreči korupciju u poslovnom sektoru edukacijom svojih članova, promocijom antikorupcijskih vrednosti i podsticajem razvoja antikorupcijskog zakonodavstva. PKS okuplja svoje članove oko Zajednice za usklađenost koja je nastala kao rezultat potreba naših članica različitih profila i nivoa usaglašenosti u njihovim organizacionim šemama, sa ciljem unapređenja ove multidisciplinarne funkcije koja pomaže menadžmentu pri donošenju poslovnih odluka.""Pored aktivnosti na olakšavanju trgovine i digitalizacije" navodi Miletić, "Investicioni forum komore zapadnog Balkana (VB6 KIF) - Kolektivna inicijativa privrednih komora iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije, radi na jačanju integriteta i antikorupcije u poslovnom sektoru.Ističemo značaj standarda menadžmenta kvalitetom i njihove veze sa integritetom, kroz sistemski pristup u poslovanju kompanija i lakšeg prevazilaženja kriznog menadžmenta.Prema relevantnim istraživanjima prevara i korupcija nisu smanjeni na globalnom nivou, bez obzira na sve veći broj mehanizama za prepoznavanje prevarnih radnji.Pošto se ovi fenomeni tiču svih pora naših društava na ovim prostorima, ističemo značaj edukacije, posebno mladih, kao i odnosa sa javnošću, marketinga i oglašavanja, u cilju promene imidža, privlačenja stranih investicija i stvaranja povoljnije poslovne klime.Velike kompanije, posebno iz EU, imaju visoko razvijenu svest o značaju antikorupcije u svom poslovanju, ali mala i srednja preduzeća nemaju dovoljno kapaciteta, ljudskih i finansijskih, da ovu temu obrade u svom svakodnevnom poslovanju.U ovim aktivnostima imamo u vidu stavove najrazvijenijih ekonomija koje uvode savremene standarde za korporativnu odgovornost, teže stvaranju dugoročne vrednosti, boljeg služenja svima i snažne podrške zajednicama u kojima posluju."U obeležavanju Međunarodne nedelje svesti o prevarama učestvovao je i Institut za standardizaciju Srbije gde su direktorka Instituta Tatjana Bojanić i rukovodilac Sektora za međunarodnu saradnju, informisanje i izdavačku delatnost Violeta Nešković-Popović govorile o primeni standarda SRPS ISO 37001 kao mogućeg rešenja za otkrivanje i sprečavanje mita, kao i o povezivanju sa ostalim standardima sistema menadžmenta. "Sistem menadžmenta za borbu protiv korupcije utvrđen u standardu SRPS ISO 37001 osmišljen je tako da se unutar organizacije razvije kultura protiv korupcije i implementiraju odgovarajuće kontrole, što će zauzvrat povećati šanse za otkrivanje korupcije i prvenstveno smanjiti njeno pojavljivanje. Implementacija sistema menadžmenta za borbu protiv korupcije zahteva liderstvo i zalaganje najvišeg rukovodstva, a sa politikom i programom moraju biti upoznati svi zaposleni i spoljni saradnici, kao što su ugovorne strane, isporučioci i poslovni partneri", istakla je gđa Bojanić.U petak, 20. novembra, biće održan edukativni panel na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na temu karijere u forenzici.                       

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: Beta

Link: http://www.beta.rs

Autori: Redakcija

Teme: Informacije od javnog značaja

Naslov: PSS traži od Ministarstva prosvete da saopšti ukupan broj zaraženih učenika i nastavnika u Srbiji

Pokret Slobodna Srbija predao je Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja zahtev za dostavljanje informacija od javnog značaja o tome koliko je učenika i zaposlenih u prosvetnim ustanovama zaraženo korona virusom.Od Ministarstva se traži dostavljanje informacija o predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama i domovima učenika, uz precizne podatke o nazivu ustanove, mestu, opštini i školskoj upravi."U svetlu aktuelnog naglog povećanja broja zaraženih u zemlji, kao i utvrdjenih neslaganja u pogledu broja zaraženih u Srbiji u prethodnom periodu, Pokret Slobodna Srbija zahteva od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, da u cilju zaštite učenika i zaposlenih, odnosno članova njihovih porodica i svih ostalih gradjana, a pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću ministra Branka Ružića, tačni i celokupni podaci postanu javno dostupni", navodi se u saopštenju.

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: studiob.rs

Link: https://studiob.rs/digitalizacija-i-inovacije-najveca-snaga-u-borbi-sa-pandemijom/

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: "Digitalizacija i inovacije najveća snaga u borbi sa pandemijom" Studio B

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić učestvovala je na onlajn forumu visokih zvanica "Government After Shock" ("Vlade nakon kriza"), u organizaciji OECD (Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj). Na forumu visokih z"Digitalizacija i inovacije najveća snaga u borbi sa pandemijom"Objavljeno: 18.11.2020. 12:42    Izmenjeno: 18.11.2020. 12:42U diskusiji o najvažnijim izazovima sa kojima će se svet suočavati, Brnabić je rekla da su to klimatske promene i rastući jaz između bogatih i siromašnih i naglasila da su upravo ekonomije zasnovane na znanju, inovacijama, istraživanju i razvoju imale manji pad u vreme pandemije.Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić učestvovala je  na onlajn forumu visokih zvanica "Government After Shock" ("Vlade nakon kriza"), u organizaciji OECD (Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj). Na forumu visokih zvanica obratili su se i generalni sekretar OECD Angel Guria, kao i premijer Letonije Artur Krišjanis Karinš.Brnabić je rekla da je forum dobra prilika da se sagleda kako su vlade odgovorile na krizu izazvanu pandemijom virusa COVID-19. Ona je istakla da sve vlade i dalje uče i prilagođavaju se krizi svakoga dana, i traže najbolji odgovor na krizu."Ono što je naročito veliki izazov za sve vlade, jeste da nađemo balans između zaštite zdravlja stanovništva i očuvanja ekonomije", naglasila je Brnabić. Ona je rekla da je očuvanje ekonomije preduslov da imamo veća sredstva upravo za ulaganje u zdravstveni sistem, za nabavku opreme i medicinskih sredstava, kao i za nabavku vakcina.Premijerka Brnabić istakla je u izlaganju da su digitalizacija i inovacije postavljeni kao ključni prioriteti vlade još u prethodnom mandatu. Ono na šta se vlada fokusirala i u šta je investirala, jeste jačanje elektronske uprave, reforma i digitalizacija obrazovanja, i transformacija naše ekonomije u ekonomiju zasnovanu na znanju i inovacijama."Zahvaljujući ulaganjima u digitalizaciju, tokom pandemije nismo prestali da pružamo elektronske usluge građanima. Takođe, među retkima smo gde učenici nisu izgubili ni jedan čas zahvaljujući onlajn nastavi", rekla je Brnabić.Govoreći o izazovima za ekonomiju Brnabić je navela da pre pandemije, IKT sektor doprinosio rastu BDP sa oko 6% i da je ovaj sektor imao najmanji pad u vreme krize. Ona je posebno istakla važnost programa "Moja prva plata" za domaću ekonomiju, i dodala da je osmišljen kao ekonomski odgovor na krizu i u potpunosti digitalno realizovan.OECD je ovaj program uvrstio na listi kao jedan od najboljih anti-kriznih programa na svetskom nivou i radiće na proširenju njegove implementacije u drugim zemljama. Program je objavljen na OECD-ovoj platformi Studije slučaja, a čak 22 srpska rešenja su na OECD-ovoj platformi COVID-19.U diskusiji o najvažnijim izazovima sa kojima će se svet suočavati u budućnosti, Brnabić je rekla da su to sigurno klimatske promene i rastući jaz između bogatih i siromašnih i još jednom naglasila da su upravo ekonomije zasnovane na znanju, inovacijama, istraživanju i razvoju imale manji pad u vreme pandemije.Premijerka Brnabić je zaključila da su upravo digitalizacija i inovacije najveća šansa i najveća snaga vlada u suočavanju sa izazovima pandemije."Ono što je naš cilj, jeste da imamo u potpunosti elektronsku vladu i elektronsku upravu, koja će 24/7 biti servis građanima i privredi. To je ujedno i najbolji i najefikasniji način za borbu protiv korupcije", rekla je Brnabić.U zaključku diskusije, predsednica vlade je rekla da će jedan od najvećih izazova za sve vlade u budućnosti biti kako da se napravi balans između zaštite zdravlja stanovništva, sa jedne i zaštite ljudskih prava i sloboda, sa druge strane. Brnabić je naglasila da je potrebno pokrenuti širu javnu debatu o ovoj izuzetno važnoj temi.                

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: studiob.rs

Link: https://studiob.rs/vracar-odrzana-sednica-odbora-za-finansije/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Vračar: Održana sednica Odbora za finansije Studio B

Vračar: Održana sednica Odbora za finansijeObjavljeno: 18.11.2020. 12:51    Izmenjeno: 18.11.2020. 12:51U svečanoj sali Gradske opštine Vračar održana je 6. sednica Odbora za finanisije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Narodne skupštine Republike Srbije.Sednici su prisustvovali predsednik Odbora dr Aleksandra Tomić, direktor Državno revizorske institucije (DRI) dr Duško Pejović, predsednik Gradske opštine Vračar prof. dr Milan A. Nedeljković i predsednik Pododbora za razmatranje izveštaja o obavljenim revizijama Državne revizorske institucije dr Milorad Mijatović.Sednica Odbora odžana je u Opštini Vračar s obzirom da je od svih institucija kod kojih je DRI u 2020. godini vršila reviziju konsolidovanih finansijskih izveštaja za prethodnu godinu, DRI utvrdila da je finansijski izveštaj GO Vračar urađen u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu i drugim propisima.Na samom početku sednice predsednik Odbora dr Aleksandra Tomić istakla je da se današnja sednica održava u Opštini Vračar ne samo da bi se raspravljalo o izveštajima DRI Opštine Vračar, već i o strateškim izveštajima koje DRI podnosi ovom Odboru svake godine za prethodnu godinu. "Mi smo ovde na preporuku gospodina Pejovića s obzirom da jedan od najboljih izveštaja jeste upravo izveštaj Opštine Vračar. S obzirom da smo u obavezi da, prema Akcionom planu programa upravljanja javnih finansija, koji Vlada Republike Srbije šalje Evropskoj komisiji, kao Odbor održimo četiri sednice van sedišta, mi smo izabrali da odlazimo u lokalne samouprave svake godine, i veliko nam je zadovoljstvo što se danas nalazimo ovde", izjavila je predsednik Odbora.Predsednik DRI dr Duško Pejović izjavio je da će se danas govoriti o finansijskim izveštajima GO Vračar za 2019. godinu, koji su revidirani u toku ove godine, a nakon toga o sektorskim izveštajima, i o Izveštaju o radu DRI za 2019. godinu i finansijskom planu institucije za 2021. godinu i projekcijama za 2022. i 2023. godinu. "GO Vračar je, pored izveštaja Autonomne pokrajine Vojvodina, jedina lokalna vlast koja je dobila pozitivnu ocenu na svoje finansijsko izveštavanje. To znači da su iskazi dati u finansijskim izveštajima, u bilansima istiniti i objektivni, i da na realan i istinit način odražavaju stanje, poslovni rezultat, poslovne promene, i da su one iskazane u skladu sa standardima i važećim propisima. O Sektorskim izveštajima ćemo detaljnije govoriti, a što se tiče Izveštaja za Instituciju, on se nalazi na sajtu i Institucije i Narodne skupštine, i o tome će se i u plenumu govoriti", rekao je dr Duško Pejović.Govoreći o detaljima o Izveštaju Institucije, predsednik DRI je istakao da je to prvi Izveštaj u kojima se nalazi nekoliko stvari koje do sada nisu bile u Izveštaju. "To je najpre revizija konsolidovanog izveštaja Republike Srbije, dakle na opštem nivou države i to je nešto što mogu, i u ime Institucije i ispred ovih organa da kažem da je to prva Institucija, ne samo u bivšoj Jugoslaviji, nego i šire, koja vrši reviziju od svoje konsolidacije. Drugo, mi primenjujemo naša pravila gde preko 70% ili najmanje 70% izvršenja budžeta, ne samo lokalne vlasti, nego i na državnom nivou revidiramo. To znači da je ovo prvi Izveštaj koji ima toliki obim obuhvata revidiranih prihoda i rashoda", rekao je Pejović i dodao su se najveći problemi pojavili u javnim nabavkama, neevidentiranju ili pogrešnom ili nepotpunom evidentiranju nefinansijske i finansijske imovine, u pogrešnim obračunima plata i zarada, kao i u drugim stvarima koje detaljno stoje u Izveštaju. Predsednik DRI je zaključio da je prethodne godine revidirano 12 revizija svrsishodnosti, do 2019. godine su rađene 2 revizije, ove godine 13, a za iduću godinu je u planu da se unapredi odnosno uspostavi još jedan tim, kako bi se povećao broj revizija svrsishodnosti.Predsednik Gradske opštine Vračar prof. dr Milan A. Nedeljković istakao je da je Opštini velika čast što se ovde održava 6. sednica Odbora za finanisije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava sa Državnom revizorskom institucijom, kao i da je Opštini veliko zadoivoljstvo što je dobila odličnu ocenu za 2019. godnu. "U prvoj polovini ove godine vršena je kontrola finansijskog poslovanja Opštine Vračar i mi smo u svim izveštajima ispunili odgovore, tako da smo ocenjeni pozitivnom ocena i zbog toga je DRI predložila našu Opštinu za održavanje ove 6. zajedničke sednice. Mogu da vam obećam da ćemo i nadalje nastaviti sa takvim radom, jer smatramo da je neophodno jedno domaćinsko poslovanje u ovakvoj situaciji, posebno tokom pandemije kovida. Ovakav rad predstavlja jedan način poslovanja koje utire uspeh svake opštine u daljem prosperitetu i četvorogodišnjem planu koji smo postavili pred sobom", zaključio je Nedeljković.Sednici Odbora prisustvovali su i zamenik predsednika Opštine Dejan Ribać, članovi Veća Rajko Tanasijević i Biljana Rakić, načelnik Uprave Gradske opštine Vračar Gordana Basta, pomoćnik predsednika Marko Nikići šef Kabineta Nikola Jelenković. Sednici su prisustvovali i poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije dr Uglješa Mrdić, kao i potpredsednik DRI dr Bojana Mitrović sa saradnicima.Na sednici su predstavljeni: Izveštaj o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja završnog računa budžeta Gradske opštine Vračar za 2019. godinu i sektorski izveštaji Državne revizorske institucije - Sektori broj 1 i 3. Takođe je razmatran Izveštaj o radu Državne revizorske institucije za 2019. godinu, kao i izveštaji Pododbora za razmatranje izveštaja o obavljenim revizijama DRI o razmatranju sektorskih izveštaja- Sektor broj 1 i Sektor broj 3 DRI, sa predlogom zaključka.              

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: beta.rs

Link: https://beta.rs/vesti/drustvo-vesti-srbija/136923-obim-zdravstvenih-usluga-smanjen-zbog-epidemije-pogadja-hronicne-bolesnike

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Obim zdravstvenih usluga smanjen zbog epidemije, pogadja hronične bolesnike

DRUšTVO | 18.11.2020 13:15 > 18.11 13:15Pacijentima kod kojih nije dijagnostikovan korona virus, a boluju od hroničnih ili akutnih oboljenja, smanjena je dostupnost zdravstvenih usluga od početka epidemije jer je veliki broj zdravstvenih ustanova radio u KOVID-režimu.To je pokazala studija Američke privredne komore u Srbiji (AmCham), u saradnji s Ekonomskim Institutom iz Beograda i Institutom za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.Smanjen obim pruženih zdravstvenih usluga prevashodno je negativno uticao na kontrolu zdravlja hroničnih pacijenata koji tokom godine imaju više pregleda nego drugi.Istraživanje medju 804 ispitanika je sprovedeno u septembru u Beogradu, da bi se utvrdili stavovi i ponašanje u vezi sa zaštitom i percepcijom rizika od KOVIDA-19.U izveštaju piše da je, zbog pogoršanja epidemiološke situacije od kraja oktobra i jer zimski period donosi dodatne zdravstvene rizike, neophodno fokusirati se prevashodno na povećanje kapaciteta za testiranje, osnaživanja epidemiološkog nadzora i jačanje kapaciteta zdravstvenog sistema.U vreme ispitivanja 41 procenat ispitanika nije bio zabrinut da može da se zarazi, a 13,1 procenat je smatrao da "situacija nije tako ozbiljna kao što se predstavlja".U prvoj polovini 2020. godine u svim službama domova zdravlja ostvareno je za petinu manje usluga (21,1 procenat) u odnosu na isti period prethodne. Od aprila do juna, u poredjenju s prvim ovogodišnjim kvartalom dostupnost svih usluga je opala za 27,7 procenata, piše u saopštenju.U službama za zdravstvenu zaštitu odraslih u drugom kvartalu je obim pruženih usluga smanjen za 26,8 procenata."U prvoj polovini 2020. godine došlo je do smanjenja obima pruženih usluga u stacionarnim ustanovama za 39 procenata u poredjenju sa prosekom perioda 2016-2019. godine", stoji u saopštenju Američke privredne komore.Po zaključcima studije, prilagodjavanje načina rada zdravstvenih ustanova radi postizanja minimalnog rizika za pacijente i medicinsko osoblje, povećanje saradnje kroz javno-privatno partnerstvo i veće korišćenje digitalne tehnologije i telemedicine, imaju ključnu ulogu u povećanju dostupnosti zdravstvenih usluga, smanjenih pod uticajem pandemije KOVID-19.Te mere na prvom mestu podrazumevaju minimalno zadržavanje u zdravstvenoj ustanovi i minimalni broj kontakata s medicinskim osobljem.Istraživanje je pokazalo da je petina gradjana spremna da se vakciniše protiv korona virusa, te je potrebna detaljna priprema distribucije i administracije, uz "socijalni marketing", navodi se u istraživanju.Najveća grupa medju gradjanima Beograda, 45 procenata, još nije odlučila da li bi se vakcinisala kada vakcina bude odobrena i dostupna.Četvrtina gradjana je izjavila da se ne bi vakcinisala, samo petina je spremna da se vakciniše, dok će odluke devet procenata anketiranih gradjana, zavisiti od toga koji proizvodjač vakcine bude odabran.Imajući u vidu "identifikovane neuralgične tačke u sistemu redovne, preporučene i imunizacije od sezonskog gripa, kao i relativno zabrinjavajući nivo spremnosti za vakcinaciju protiv KOVIDA-19 iskazan u istraživanju, potrebno je hitno i sveobuhvatno raditi na jačanju poverenja u programe imunizacije, na obezbedjivanju kapaciteta za distribuciju vakcina različitih proizvodjača, kao i planirati povećanje dostupnosti vakcina širokoj populaciji, kako bi se postigao željeni obuhvat vakcinacije (60-70 procenata)", zaključuje se u istraživanju.Najčitanije sada                   

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: Beta

Link: http://www.beta.rs

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Istraživanje: Više od 50 odsto gradjana smatra da u Srbiji nema demokratije

Oko dve trećine gradjana Srbije smatra da političari zloupotrebljavaju vlast zarad ličnih interesa dok više od polovine ispitanika smatra da u zemlji nema demokratije ili da je opterećena velikim problemima, pokazuju rezultati istraživanja javnog mnenja koje je sproveo Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP).Gradjani smatraju da Skupština Srbije ima najmanji uticaj na donošenje političkih odluka, manji od domaćih "tajkuna" i stranih firmi, kao i velikih stranih sila, dok 90 odsto ispitanika ocenjuje da je predsednik Aleksandar Vučić ključni akter u donošenju političkih odluka, naveo je BCBP.Više od 50 odsto ispitanika smatra da policija ne štiti gradjane, već interese kriminalaca, političara i finansijski moćnih pojedinaca, a kao najkorumpiranje institucije vide političke partije, sudstvo i policiju.Istraživanje javnog mnjenja je pokazalo i veliku apatičnost gradjana, koja se ogleda u nespremnosti da učestvuju u aktivističkim inicijativama jer je svega 20 odsto ispitanika spremna na takav vid aktivnosti, naveo je BCBP.Navodi se i da gradjani smatraju da upravo institucije, iako ih smatraju korumpiranim, treba da se samostalno izbore sa svim problemima zloupotrebe mehanizama vlasti i s korupcijom.

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: Fonet

Link: http://www.fonet.rs

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: PROBLEM JAVNE NABAVKE

PROBLEM JAVNE NABAVKEMesto:BEOGRADDatum:18.11.2020Izvor:FoNetPredsednik Državne revizorske institucije (DRI) Duško Pejović izjavio je danas da su u pojedinim institucijama obuhvaćenim revizijom u 2019. godini najveći problemi u javnim nabavkama, neevidentiranju, pogrešnom evidentiranju ili nepotpunom evidentiranju nefinansijske i finansijske imovine, kao i u pogrešnim obračunima plata i zarada."Svaka institucija ima svoje nepravilnosti, a glavni uzrok su pogrešni iskazi i nepravilnosti u postupcima. Jedan od glavnih uzroka je nefunkcionalan sistem interne kontrole i neuspostavljena interna revizija koja bi, da je uspostavljena, ili da je uspostavljen funkcionalni sistem interne kontrole, dala pozitivan efekat", rekao je Pejović uoči sednice Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Skupštine Srbije, koja se održava u Opštini Vračar.On je rekao da je Izveštaj o radu DRI za 2019. godinu prvi u kome se nalazi nekoliko stvari koje do sada nisu bile u izveštajima."To je revizija konsolidovanog izveštaja Republike Srbije, na opštem nivou države", rekao je Pejović.On je rekao i da DRI revidira najmanje 70 odsto izvršenja budžeta kako lokalne vlasti, tako i na državnom nivou.Pejović je istakao da je izveštaj za 2019. godinu prvi koji ima toliki obim obuhvata revidirenih prihoda i rashoda.On je rekao i da je beogradska opština Vračar, pored izveštaja za Vojvodinu, jedina lokalna vlast koja je dobila pozitivnu ocenu za svoje finansijsko izveštavanje."To znači da su iskazi dati u finansijskim izveštajima o bilansima istiniti i objektivni i da na realan i istinit način odražavaju stanje, poslovni rezultat, poslovne promene i da su one iskazane u skladu sa standardima i važećim propisima", rekao je Pejović.Predsednik Opštine Vračar Milan Nedeljković rekao je da im je veliko zadovoljstvo što su dobili odličnu ocenu za 2019. godinu.On je istakao da je u prvoj polovini ove godine obavljena kontrola finansijskog poslovanja ove lokalne samouprave i da su ocenjeni kao pozitivna opština.Predsednica skupštinskog Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Aleksanra Tomić rekla je da su odlučili da sednicu održe u Opštini Vračar na preporuku DRI, zbog toga što ona ima jedan od najboljih finansijskih izveštaja.Ona je navela da je Odbor, prema Akcionom planu programa upravljanja javnih finansija koje Vlada Srbije šalje Evropskoj komisiji, u obavezi da van Skupštine Srbije održi četiri sednice na čijem dnevnom redu su izveštaji DRI.Na dnevnom redu današnje sednice Odbora je Izveštaj o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja završnog računa budžeta Gradske opštine Vračar za 2019. godinu, sektorski izveštaji DRI , kao i Izveštaj o radu DRI za prošlu godinu.

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Biznis/a673449/Pejovic-DRI-U-institucijama-najveci-problemi-u-javnim-nabavkama.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Pejović (DRI): U institucijama najveći problemi u javnim nabavkama

Predsednik Državne revizorske institucije (DRI) Duško Pejović izjavio je da su u pojedinim institucijama obuhvaćenim revizijom u 2019. godini najveći problemi u javnim nabavkama, neevidentiranju, pogrešnom evidentiranju ili nepotpunom evidentiranju nefinansijske i finansijske imovine, kao i u pogrešnim obračunima plata i zarada."Svaka institucija ima svoje nepravilnosti, a glavni uzrok su pogrešni iskazi i nepravilnosti u postupcima. Jedan od glavnih uzroka je nefunkcionalan sistem interne kontrole i neuspostavljena interna revizija koja bi, da je uspostavljena, ili da je uspostavljen funkcionalni sistem interne kontrole, dala pozitivan efekat", rekao je Pejović uoči sednice Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Skupštine Srbije, koja se održava u Opštini Vračar.On je rekao da je Izveštaj o radu DRI za 2019. godinu prvi u kome se nalazi nekoliko stvari koje do sada nisu bile u izveštajima."To je revizija konsolidovanog izveštaja Republike Srbije, na opštem nivou države", rekao je Pejović.On je rekao i da DRI revidira najmanje 70 odsto izvršenja budžeta kako lokalne vlasti, tako i na državnom nivou.Pejović je istakao da je izveštaj za 2019. godinu prvi koji ima toliki obim obuhvata revidirenih prihoda i rashoda.On je rekao i da je beogradska opština Vračar, pored izveštaja za Vojvodinu, jedina lokalna vlast koja je dobila pozitivnu ocenu za svoje finansijsko izveštavanje.Predsednik Opštine Vračar Milan Nedeljković rekao je da im je veliko zadovoljstvo što su dobili odličnu ocenu za 2019. godinu.On je istakao da je u prvoj polovini ove godine obavljena kontrola finansijskog poslovanja ove lokalne samouprave i da su ocenjeni kao pozitivna opština.Predsednica skupštinskog Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Aleksanra Tomić rekla je da su odlučili da sednicu održe u Opštini Vračar na preporuku DRI, zbog toga što ona ima jedan od najboljih finansijskih izveštaja.Ona je navela da je Odbor, prema Akcionom planu programa upravljanja javnih finansija koje Vlada Srbije šalje Evropskoj komisiji, u obavezi da van Skupštine Srbije održi četiri sednice na čijem dnevnom redu su izveštaji DRI.Na dnevnom redu današnje sednice Odbora je Izveštaj o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja završnog računa budžeta Gradske opštine Vračar za 2019. godinu, sektorski izveštaji DRI , kao i Izveštaj o radu DRI za prošlu godinu.             

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: krstarica.com

Link: https://www.krstarica.com/zdravlje/korona-virus/obim-zdravstvenih-usluga-smanjen-zbog-epidemije-pogadja-hronicne-bolesnike/

Autori: @krstarica

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Obim zdravstvenih usluga smanjen zbog epidemije, pogadja hronične bolesnike

Pacijentima kod kojih nije dijagnostikovan korona virus, a boluju od hroničnih ili akutnih oboljenja, smanjena je dostupnost zdravstvenih usluga od početka epidemije jer je veliki broj zdravstvenih ustanova radio u KOVID-režimu.To je pokazala studija Američke privredne komore u Srbiji (AmCham), u saradnji s Ekonomskim Institutom iz Beograda i Institutom za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.Smanjen obim pruženih zdravstvenih usluga prevashodno je negativno uticao na kontrolu zdravlja hroničnih pacijenata koji tokom godine imaju više pregleda nego drugi.Istraživanje medju 804 ispitanika je sprovedeno u septembru u Beogradu, da bi se utvrdili stavovi i ponašanje u vezi sa zaštitom i percepcijom rizika od KOVIDA-19.U izveštaju piše da je, zbog pogoršanja epidemiološke situacije od kraja oktobra i jer zimski period donosi dodatne zdravstvene rizike, neophodno fokusirati se prevashodno na povećanje kapaciteta za testiranje, osnaživanja epidemiološkog nadzora i jačanje kapaciteta zdravstvenog sistema.U vreme ispitivanja 41 procenat ispitanika nije bio zabrinut da može da se zarazi, a 13,1 procenat je smatrao da "situacija nije tako ozbiljna kao što se predstavlja".U prvoj polovini 2020. godine u svim službama domova zdravlja ostvareno je za petinu manje usluga (21,1 procenat) u odnosu na isti period prethodne. Od aprila do juna, u poredjenju s prvim ovogodišnjim kvartalom dostupnost svih usluga je opala za 27,7 procenata, piše u saopštenju.U službama za zdravstvenu zaštitu odraslih u drugom kvartalu je obim pruženih usluga smanjen za 26,8 procenata."U prvoj polovini 2020. godine došlo je do smanjenja obima pruženih usluga u stacionarnim ustanovama za 39 procenata u poredjenju sa prosekom perioda 2016-2019. godine", stoji u saopštenju Američke privredne komore.Po zaključcima studije, prilagodjavanje načina rada zdravstvenih ustanova radi postizanja minimalnog rizika za pacijente i medicinsko osoblje, povećanje saradnje kroz javno-privatno partnerstvo i veće korišćenje digitalne tehnologije i telemedicine, imaju ključnu ulogu u povećanju dostupnosti zdravstvenih usluga, smanjenih pod uticajem pandemije KOVID-19.Te mere na prvom mestu podrazumevaju minimalno zadržavanje u zdravstvenoj ustanovi i minimalni broj kontakata s medicinskim osobljem.Istraživanje je pokazalo da je petina gradjana spremna da se vakciniše protiv korona virusa, te je potrebna detaljna priprema distribucije i administracije, uz "socijalni marketing", navodi se u istraživanju.Najveća grupa medju gradjanima Beograda, 45 procenata, još nije odlučila da li bi se vakcinisala kada vakcina bude odobrena i dostupna.Četvrtina gradjana je izjavila da se ne bi vakcinisala, samo petina je spremna da se vakciniše, dok će odluke devet procenata anketiranih gradjana, zavisiti od toga koji proizvodjač vakcine bude odabran.Imajući u vidu "identifikovane neuralgične tačke u sistemu redovne, preporučene i imunizacije od sezonskog gripa, kao i relativno zabrinjavajući nivo spremnosti za vakcinaciju protiv KOVIDA-19 iskazan u istraživanju, potrebno je hitno i sveobuhvatno raditi na jačanju poverenja u programe imunizacije, na obezbedjivanju kapaciteta za distribuciju vakcina različitih proizvodjača, kao i planirati povećanje dostupnosti vakcina širokoj populaciji, kako bi se postigao željeni obuhvat vakcinacije (60-70 procenata)", zaključuje se u istraživanju.(Beta)                

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: autonomija.info

Link: https://www.autonomija.info/voice-ista-firma-kao-jedini-ponudjac-gradi-dva-kapitalna-projekta-u-subotici-vredna-preko-700-miliona-dinara.html

Autori: admin1

Teme: Nemanja NenadićnabavkeSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: VOICE: Ista firma kao jedini ponuđač gradi dva kapitalna projekta u Subotici vredna preko 700 miliona dinara

Bez mnogo prostora za konkurenciju18. nov 2020U kovitlacu sumnjivih uslova pod kojima su raspisani konkursi za dva kapitalna projekta, negodovanja dela javnosti i opozicije, uz dugogodišnji trend neplanskog i stihijskog razvoja grada Subotice, tekuću godinu i dve javne nabavke na severu Vojvodine obeležila je jedna beogradska kompanija - Alex Engineering & Construction.Prema saznanjima do kojih je došla redakcija VOICE-a, u lavirintu korporativne zavrzlame koja stoji iza ove firme mogu se pronaći ljudi bliski vladajućim strukturama i popriličan broj sklopljenih ugovora sa lokalnim opštinama u Srbiji u periodu otkad je ova firma osnovana 2007. godine. Samo u Subotici ukupan prihod za projekte na kojima je angažovana kao nosilac radova u 2020. godini - obnova i rekonstrukcija stare Zelene fontane i druga faza izgradnje akva parka na Paliću - iznosi više od 730 miliona dinara. Ova brojka, između ostalog, stavlja konkretno preduzeće u sam vrh po finansijskom prihodu od svih nabavki u Subotici u četvorogodišnjem periodu, od 2016. do 2019. godine.Bez mnogo prostora za konkurencijuVeliki deo te sume, tačnije 614.265.732,34 dinara, beogradska kompanija Alex Engineering & Construction duguje javnoj nabavci za drugu fazu izgradnje akva parka na Paliću, gde se ona, kao predstavnik grupe izvođača, našla kao jedini ponuđač. Međutim, uvidom u konkursnu dokumentaciju i uslove koje je trebalo da ispuni svaka zainteresovana stranka, može se zaključiti da naručilac, u ovom slučaju državno preduzeće Park Palić, nije ostavio mnogo prostora za konkurenciju.Jedan od obaveznih zahteva koji se navodi u zvaničnim papirama jeste uslov da je potencijalna kompanija u prethodnih pet godina, kao ponuđač ili član grupe, izvela radove na gradnji akva parka "u minimalnoj vrednosti od 600.000.000,00 dinara bez PDV-a", odnosno započela "iste ili slične građevinske radove (izgradnja akva parka) u minimalnoj vrednosti od 600.000.000,00 dinara bez PDV-a". Međutim, originalni zahtev je glasio drugačije - tek je naknadnom izmenom usvojeno da će se kao potvrda prihvatiti i dokaz o započetim, ali ne i završenim projektima.Predstavnik kompanije Alex Engineering & Construction Lazar Lazarević je u izjavi za VOICE rekao da je njihova konkurencija imala primedbe na pomenuti zahtev koji se ticao dokaza o radovima koji su i dalje u toku."I u svojoj prvobitnoj formi, taj uslov nama nije predstavljao problem, pošto je u ovom trenutku naše preduzeće, pored Palića, angažovano na još dva projekta sličnog obima, te ispunjavamo i mnogo strože kriterijume", rekao je Lazarević, iako nije detaljanije objasnio o kojim se tačno projektima radi.Raj u Vrnjačkoj BanjiInače, jedan od retkih projekata koji mogu da se svrstaju u ovu kategoriju kada je u pitanju ispunjavanje konkursnih uslova u pomenutom periodu jeste izgradnja vodeno-zabavnog kompleksa "Raj" u Vrnjačkoj Banji, čije se otvaranje predviđa tek za jun 2021. godine, iako su radovi počeli još pre pet godina. Vrednost ove investicije iznosi više od 6 miliona evra (600 miliona dinara), a nosilac radova je konzorcijum Amiga Aqua d.o.o.  koji, između ostalog, čini i - Alex Engineering & Construction.Na ovaj uslov je objašnjenje tražila kompanija Saniteko Group. Ona je zbog njega podnela i zahtev za zaštitu prava pošto je naručilac odlučio da ne prihvati njihovu primedbu i zadrži pomenuti uslov u konkursnoj dokumentaciji. Ova firma je u tom dokumentu izrazila sumnju u validnost kriterijuma, jer, kao što je navela, dokaz o započetim radovima nije garant da ponuđač ima kapacitet za ovaj posao. Na to je reagovala i Komisija za javne nabavke koja je usvojila ovaj zahtev, što je JP Park Palić koštalo 250 hiljada dinara, te je nabavka bila delimično poništena. Ovo javno preduzeće je branilo svoj stav argumentom da je odlukom o prihvatanju dokaza o nezavršenim radovima ostavilo prostora za veću konkurenciju među ponuđačima.Prema rečima Nemanje Nenadića iz organizacije Transparentnost Srbija, čudno je to što je i nakon podnetog i prihvaćenog zahteva za zaštitu prava u drugoj fazi ove javne nabavke, naposletku ipak pristigla samo jedna ponuda, te da postoji mogućnost i da je možda došlo do nekog dogovora među ponuđačima da se ne podnese druga ponuda. On napominje i da to što je pristigla samo jedna ponuda svakako ukazuje na to da naručilac nije uradio dovoljno i nije obezbedio konkurenciju za ovako vredan posao.Na pitanje VOICE-a šta je kvalifikovalo firmu Alex Engineering & Construction da dobije ovu nabavku, iz JP Park Palića dobili smo sledeći odgovor:"Ugovor je dodeljen u svemu u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama ("Sl. glasnik RS" br. 124/2012, 14/2015 i 68/2015). Navedena grupa ponuđača je ispunjavala sve zakonske uslove, kao i uslove (obavezne i dodatne) propisane konkursnom dokumentacijom za predmetnu javnu nabavku i ponudila je cenu koja je bila prihvatljiva, odnosno niža od procenjene vrednosti javne nabavke, što ju je kvalifikovalo za dodelu ugovora."Potencijalna manipulacija procesa izbora izvođača radova u slučaju akva parka na Paliću pratila je i prvu fazu radova na ovom projektu, jer su obavezne stavke bile gotovo identične prethodno spomenutim zahtevima za drugu fazu izgradnje vodenog parka. Ipak, predmet te nabavke je bio potpuno drugačiji - građevinsko-zanatski i hidrotehnički radovi. Ovime je konkurencija bila značajno ograničena, jer je bila u obavezi da ispuni i uslove koji nisu u vezi s predmetnim radovima. Ono što dodatno baca sumnju na legitimitet konkursa jeste i činjenica da je naručilac u zvaničnim papirima naveo da kao potvrdu za ispunjenost poslovnog kapaciteta neće uvažiti "izgradnju javnog bazena za plivanje", ukoliko isti u svom sklopu ne sadrži i tobogane za javnu upotrebu. Ovakvo oštro definisanje uslova imalo je istu posledicu - jedna pristigla ponuda.U ovom slučaju, jedina pristigla ponuda na tender za prvu fazu radova bila je u vidu grupe firmi Gemmax Gradnja iz Novog Sada i, već pomenute, Saniteko Group. Ono što čini ove nabavke zanimljivijima jeste činjenica da je u ovom slučaju firma Alex Engineering & Construction bila ta koja je podnela zahtev za zaštitu prava . Međutim, on je odbačen jer je podnet na dan koji je bio krajnji rok dostavljanja prijava, pa je Komisija za javne nabavke konstatovala da je ova firma imala dovoljno vremena za uvid u konkursnu dokumentaciju, te da je mogla ranije da zahteva odgovore na pitanja koje je postavila naručiocu. A pitanja koja su postavljana u vezi sa konkursnom dokumentacijom u ovoj fazi ukazivala su na moguće probleme: nije bilo jasno da li je obilazak radova obavezan uslov konkursa, zbog čega su važni tobogani izgrađeni uz bazen kao uslov, nije bilo jasno koji je rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava…Međutim, navodna konkurencija između ovih kompanija postaje poprilično sumnjiva kada se baci pogled na obaveštenje o zaključenom ugovoru za drugu fazu izgradnje vodenog kompleksa na Paliću. Uvidom u dokumentaciju se može zaključiti da je novosadska firma Gemmax Gradnja jedan od članova grupe ponuđača koja je, na čelu s Alex Engineering & Construction, konkurisala i, na kraju, dobila potonji tender. Pritom, njen direktor Danilo Bojović redovno se pojavljivao sa bivšim gradonačelnikom Subotice Bogdanom Labanom na gradilištu na Paliću, kada su radovi na drugoj fazi bili uveliko u toku.Kontroverzni projektiAkva park na Paliću nije jedina sporna javna nabavka na kojoj je tokom prethodnih godina učestvovala beogradska kompanija Alex Engineering & Construction. Ova firma, sem privatnih klijenata, već dugo godina ima značajan broj izvedenih radova za različite opštine u Srbiji (Rumu, Šabac, Obrenovac, Svrljig, Doljevac), odnosno ima izvedene ili započete radove na izgradnji bazena, spa i akva parkova što se može videti na njihovom sajtu . Ali neki od ovih projekata su se pokazali kontroverznim.Fontana koja "prokišnjava"U te spada i drugi veliki, i simbolički možda i značajniji projekat za Suboticu na kojem je ove godine bila angažovana kompanija Alex Engineering & Construction - rekonstrukcija Zelene fontane. Međutim, svega nekoliko dana nakon svečanog otvaranja nove parterne fontane u centru grada, pojavile su se pukotine i udubljenja na njenoj površini, što je bacilo sumnju na kvalitet izvedenih radova, pogotovo ako se ima na umu da je investicija bila vredna malo više od milion evra (123.012.122,11 dinara).Pored toga, propusti ovog beogradskog preduzeća bili su takođe očigledni kada je ono bilo angažovano na izgradnji bazena u Lajkovcu, investicija zbog koje je ta opština, prema pisanju portala Pištaljka , podigla kredit od dva miliona evra. Međutim, iako je ugovor bio potpisan 2016. godine, rokovi su bili probijani čak osam puta, bez ikakvih kazni za izvođača, a cena projekta je u tom periodu porasla za još milion evra, da bi radovi bili okončani čak dve godine nakon predviđenog datuma. Usled svega toga, slučaj je bio i pod istragom Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) pri Ministarstvu unutrašnjih poslova.Dalje, još jedan potencijalno sporan projekat iz kataloga Alex Engineering & Construction jeste i tender za gradnju postrojenja za prečišćavanje vode u Novoj Crnji, o čemu je već pisao VOICE. Naime, tada je zbog sumnje da je falsifikovala neophodna dokumenta, navodno zloupotrebljenog uvida u konkursne papire, kao i činjenice da ne poseduje adekvatnu opremu za izvođenje radova, firma Sigma iz Kule podnela čak i krivičnu prijavu protiv direktora ove kompanije Aleksandara Obradovića.Prema podacima na APR-u, kao zakonski zastupnik i direktor firme Alex Engineering & Construction se vodi pomenuti Aleksandar Obradović, ali je njena vlasnička struktura podeljena između Mladena Obradovića i Alex Company, koja je u stopostotnom vlasništvu Ljiljane Kasapov Obradović. Međutim, od 2013. godine, Aleksandar Obradović dolazi na mesto direktora ove kompanije, kao i njenog sestrinskog preduzeća Alex Engineering & Construction. Pored toga, on obavlja funkciju direktora i u preduzeću Amiga Aqua d.o.o. Zanimljivo je da je matična kompanija Alex Company, na APR -u registrovana na adresi Vilovskog 12, iako se među podacima o kontaktima na zvaničnom sajtu firme Alex Company (i Alex Engineering & Construction) nalazi adresa Narodnih heroja 42, što je prema APR -u adresa na kojoj je registrovana Amiga Aqua d.o.o. Kao što je već pomenuto, konzorcijum Amiga Aqua d.o.o. se nalazi u ulozi nosioca radova na projektu akva parka "Raj" u Vrnjačkoj Banji. Međutim, osim Alex Engineering & Construction, udeo u vlasništvu ovog preduzeća, prema APR-u, imaju i švajcarska kompanija AS-HOLDING A-G, i Termomont d.o.o. iz Beograda, čiji je direktor i vlasnik Dejan Burčul.Burčul je, naime, predsednik Upravnog odbora Tekvondo asocijacije Srbije, kao i nekadašnji zastupnik ogranka JP Pošta Srbije, funkcija koju je obavljao do 2013. godine. Pored toga, njegova kompanija Termomont d.o.o. učestvovala je na projektu izgradnje privremene kovid bolnice na Karaburmi, koja se odvijala pod budnim okom predsednika Srbije Aleksandra Vučića i bila završena u roku od desetak dana. U njenom katalogu se nalaze i radovi na muzičkoj fontani na Slaviji , na kojoj je bila, između ostalog, angažovana zajedno s firmom PMC Inženjering na čijem je čelu, u ulozi v.d. direktora, kadar Socijalističke partije Srbije (SPS) i bivši zamenik predsednika Opštine Zemun, Saša Ljubinković. Osim njih, na istom projektu je radila i firma Saniteko Group.Prema pisanju dnevnog lista Danas   iz 2011. godine, izgradnja akva parkova u Srbiji je početkom decenije bila tek u začetku, ali se predviđalo da bi oni mogli da predstavljaju značajan boljitak, ne samo za turizam, već i budžetske kase lokalnih samouprava u budućnosti. O jednom takvom projektu se izgleda razmišljalo i u Subotici, jer je u Master plan iz 2015. godine bila uključena i izgradnja spa centra, ali i akva parka na Paliću. Na pitanje o ekonomskoj isplativosti projekta za lokalnu sredinu, u dopisu iz preduzeća Park Palić redakciji VOICE-a rečeno je da će kompleks moći da ostvari povraćaj tek u devetoj godini poslovanja u odnosu na vrednost investicije, za koju su grad, pokrajina i država izdvojili skoro milijardu dinara. Međutim, građanski aktivista Žolt Đulai je izrazio sumnju povodom tih tvrdnji, jer veruje da će troškovi održavanja, pošto se radi o akva parku poluotvorenog tipa, uz veoma kratku letnju sezonu, prilično brzo postati neisplativi.Pitanje o finansijskim benefitima koje će građani i gradski budžet imati od ovog vodeno-zabavnog kompleksa postavio je i lider PSG-a Jene Maglai. Naime, postoje navodi da je studija izvodljivosti i ekonomske opravdanosti izgradnje akva parka urađena tek nekoliko meseci nakon što je već usvojena projektno-tehnička dokumentacija, i, iako je Maglai u izjavi za VOICE rekao da je tražio taj dokument na uvid, on ga nikada nije dobio.Istraživački tim: Igor Išpanović, Marija Zemunović, Nemanja Stevanović, Natalija Jakovljević (VOICE)                              

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: novimagazin.rs

Link: http://novimagazin.rs/vesti/obim-zdravstvenih-usluga-smanjen-zbog-epidemije-pogadja-hronicne-bolesnike

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Obim zdravstvenih usluga smanjen zbog epidemije, pogađa hronične bolesnike

Pacijentima kod kojih nije dijagnostikovan koronavirus, a boluju od hroničnih ili akutnih oboljenja, smanjena je dostupnost zdravstvenih usluga od početka epidemije jer je veliki broj zdravstvenih ustanova radio u KOVID-režimu.To je pokazala studija Američke privredne komore u Srbiji (AmCham), u saradnji s Ekonomskim Institutom iz Beograda i Institutom za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu. Smanjen obim pruženih zdravstvenih usluga prevashodno je negativno uticao na kontrolu zdravlja hroničnih pacijenata koji tokom godine imaju više pregleda nego drugi. Istraživanje među 804 ispitanika je sprovedeno u septembru u Beogradu, da bi se utvrdili stavovi i ponašanje u vezi sa zaštitom i percepcijom rizika od KOVIDA-19. U izveštaju piše da je, zbog pogoršanja epidemiološke situacije od kraja oktobra i jer zimski period donosi dodatne zdravstvene rizike, neophodno fokusirati se prevashodno na povećanje kapaciteta za testiranje, osnaživanja epidemiološkog nadzora i jačanje kapaciteta zdravstvenog sistema. U vreme ispitivanja 41 procenat ispitanika nije bio zabrinut da može da se zarazi, a 13,1 procenat je smatrao da "situacija nije tako ozbiljna kao što se predstavlja". U prvoj polovini 2020. godine u svim službama domova zdravlja ostvareno je za petinu manje usluga (21,1 procenat) u odnosu na isti period prethodne. Od aprila do juna, u poređenju s prvim ovogodišnjim kvartalom dostupnost svih usluga je opala za 27,7 procenata, piše u saopštenju. U službama za zdravstvenu zaštitu odraslih u drugom kvartalu je obim pruženih usluga smanjen za 26,8 procenata. "U prvoj polovini 2020. godine došlo je do smanjenja obima pruženih usluga u stacionarnim ustanovama za 39 procenata u poređenju sa prosekom perioda 2016-2019. godine", stoji u saopštenju Američke privredne komore. Po zaključcima studije, prilagođavanje načina rada zdravstvenih ustanova radi postizanja minimalnog rizika za pacijente i medicinsko osoblje, povećanje saradnje kroz javno-privatno partnerstvo i veće korišćenje digitalne tehnologije i telemedicine, imaju ključnu ulogu u povećanju dostupnosti zdravstvenih usluga, smanjenih pod uticajem pandemije KOVID-19. Te mere na prvom mestu podrazumevaju minimalno zadržavanje u zdravstvenoj ustanovi i minimalni broj kontakata s medicinskim osobljem. Istraživanje je pokazalo da je petina građana spremna da se vakciniše protiv koronavirusa, te je potrebna detaljna priprema distribucije i administracije, uz "socijalni marketing", navodi se u istraživanju. Najveća grupa među građanima Beograda, 45 procenata, još nije odlučila da li bi se vakcinisala kada vakcina bude odobrena i dostupna. Četvrtina građana je izjavila da se ne bi vakcinisala, samo petina je spremna da se vakciniše, dok će odluke devet procenata anketiranih građana, zavisiti od toga koji proizvođač vakcine bude odabran. Imajući u vidu "identifikovane neuralgične tačke u sistemu redovne, preporučene i imunizacije od sezonskog gripa, kao i relativno zabrinjavajući nivo spremnosti za vakcinaciju protiv KOVIDA-19 iskazan u istraživanju, potrebno je hitno i sveobuhvatno raditi na jačanju poverenja u programe imunizacije, na obezbeđivanju kapaciteta za distribuciju vakcina različitih proizvođača, kao i planirati povećanje dostupnosti vakcina širokoj populaciji, kako bi se postigao željeni obuhvat vakcinacije (60-70 procenata)", zaključuje se u istraživanju. 

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: novosti.rs

Link: https://www.novosti.rs/srbija/vesti/936892/odbornici-zasedaju-bioskopu-promenjeno-mesto-odrzavanja-sednice-krusevcu-zbog-epidemioloske-situacije

Autori: @Novostionline

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: ODBORNICI ZASEDAJU U BIOSKOPU: Promenjeno mesto održavanja sednice u Kruševcu zbog epidemiološke situacije

SEDNICA Skupštine grada Kruševca biće održana sutra od 10 sati u sali bioskopa "Kruševac", a odluka u vezi sa izmenom mesta održavanja sednice doneta je usled primene obaveznih epidemioloških mera.Na dnevnom redu sutrašnjeg zasedanja predložene su 53 tačke,a među prvima su izveštaj o izvršenju budžeta za period januar-septembar 2020, utvrđivanje prosečnih cena kvadrata nepokretnosti radi utvrđivanja visine poreza na imovinu za 2012. godinu, a obustaviće se i postupak realizacije projekta javno-privatnog partnerstva sa elementima koncesije, koji se odnosi na podzemnu garažu planiranu na Trgu kosovskih junaka. U bioskopu "Kruševac" je ovog avgusta krenula rekonstrukcija, zamena sedišta u parteru, poda i proširenje bine. Lokalni parlament u Kruševcu broji 70 odbornika. Pratite nas i putem iOS i android aplikacije 

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: republika.rs

Link: http://www.republika.rs/vesti/srbija/242524/odrzana-sednica-odbora-finansije-republicki-budzet-kontrolu-trosenja-javnih-sredstava-narodne-skupstine-republike-srbije

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Održana 6. sednica Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Narodne skupštine Republike Srbije

U svečanoj sali Gradske opštine Vračar održana je danas 6. sednica Odbora za finanisije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Narodne skupštine Republike Srbije.Sednici su prisustvovali predsednik Odbora dr Aleksandra Tomić, direktor Državno revizorske institucije (DRI) dr Duško Pejović, predsednik Gradske opštine Vračar prof. dr Milan A. Nedeljković i predsednik Pododbora za razmatranje izveštaja o obavljenim revizijama Državne revizorske institucije dr Milorad Mijatović. Sednica Odbora odžana je u Opštini Vračar s obzirom da je od svih institucija kod kojih je DRI u 2020. godini vršila reviziju konsolidovanih finansijskih izveštaja za prethodnu godinu, DRI utvrdila da je finansijski izveštaj GO Vračar urađen u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu i drugim propisima. Na samom početku sednice predsednik Odbora dr Aleksandra Tomić istakla je da se današnja sednica održava u Opštini Vračar ne samo da bi se raspravljalo o izveštajima DRI Opštine Vračar, već i o strateškim izveštajima koje DRI podnosi ovom Odboru svake godine za prethodnu godinu. - Mi smo ovde na preporuku gospodina Pejovića s obzirom da jedan od najboljih izveštaja jeste upravo izveštaj Opštine Vračar. S obzirom da smo u obavezi da, prema Akcionom planu programa upravljanja javnih finansija, koji Vlada Republike Srbije šalje Evropskoj komisiji, kao Odbor obavezni da održimo četiri sednice van sedišt, mi smo izabrali da odlazimo u lokalne samouprave svake godine, i veliko nam je zadovoljstvo što se danas nalazimo ovde - izjavila je predsednik Odbora. Predsednik DRI dr Duško Pejović izjavio je da će se danas govoriti o finansijskim izveštajima GO Vračar za 2019. godinu, koji su revidirani u toku ove godine., a nakon toga o sektorskim izveštajima, i o Izveštaju o radu DRI za 2019. godinu i finansijskom planu institucije za 2021. godinu i projekcijama za 2022. i 2023. godinu. - GO Vračar je, pored izveštaja Autonomne pokrajine Vojvodina, jedina lokalna vlast koja je dobila pozitivnu ocenu na svoje finansijsko izveštavanje. To znači da su iskazi dati u finansijskim izveštajima, u bilansima istiniti i objektivni, i da na realan i istinit način odražavaju stanje, poslovni rezultat, poslovne promene, i da su one iskazane u skladu sa standardima i važećim propisima. O Sektorskim izveštajima ćemo detaljnije govoriti, a što se tiče Izveštaja za Instituciju, on se nalazi na sajtu i Institucije i Narodne skupštine, i o tome će se i u plenumu govoriti - rekao je dr Duško Pejović. Govoreći o detaljima o Izveštaju Institucije, predsednik DRI je istakao da je to prvi Izveštaj u kojima se nalazi nekoliko stvari koje do sada nisu bile u Izveštaju. - To je najpre revizija konsolidovanog izveštaja Republike Srbije, dakle na opštem nivou države i to je nešto što mogu, i u ime Institucije i ispred ovih organa, da kažem da je to prva Institucija, ne samo u bivšoj Jugoslaviji, nego i šire, koja vrši reviziju od svoje konsolidacije. Drugo, mi primenjujemo naša pravila gde preko 70% ili najmanje 70% izvršenja budžeta, ne samo lokalne vlasti, nego i na državnom nivou revidiramo. To znači da je ovo prvi Izveštaj koji ima toliki obim obuhvata revidiranih prihoda i rashoda - rekao je Pejović i dodao su se najveći problemi pojavili u javnim nabavkama, neevidentiranju ili pogrešnom ili nepotpunom evidentiranju nefinansijske i finansijske imovine, u pogrešnim obračunima plata i zarada, kao i u drugim stvarima koje detaljno stoje u Izveštaju. Predsednik DRI je zaključio da je prethodne godine revidirano 12 revizija svrsishodnosti, do 2019. godine su rađene 2 revizije, ove godine 13, a za iduću godinu je u planu da se unapredi odnosno uspostavi još jedan tim, kako bi se povećao broj revizija svrsishodnosti. Predsednik Gradske opštine Vračar prof. dr Milan A. Nedeljković istakao je da je Opštini velika čast što se ovde održava 6. sednica Odbora za finanisije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava sa Državnom revizorskom institucijom, kao i da je Opštini veliko zadoivoljstvo što je dobila odličnu ocenu za 2019. godnu. - U prvoj polovini ove godine vršena je kontrola finansijskog poslovanja Opštine Vračar i mi smo u svim izveštajima ispunili odgovore, tako da smo ocenjeni pozitivnom ocena i zbog toga je DRI predložila našu Opštinu za održavanje ove 6. zajedničke sednice. Mogu da vam obećam da ćemo i nadalje nastaviti sa takvim radom, jer smatramo da je neophodno jedno domaćinsko poslovanje u ovakvoj situaciji, posebno tokom pandemije kovida. Ovakav rad predstavlja jedan način poslovanja koje utire uspeh svake opštine u daljem prosperitetu i četvorogodišnjem planu koji smo postavili pred sobom - zaključio je Nedeljković. Sednici Odbora prisustvovali su i zamenik predsednika Opštine Dejan Ribać, članovi Veća Rajko Tanasijević i Biljana Rakić, načelnik Uprave Gradske opštine Vračar Gordana Basta, pomoćnik predsednika Marko Nikići šef Kabineta Nikola Jelenković. Sednici su prisustvovali i poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije dr. Uglješa Mrdić, kao i potpredsednik DRI dr Bojana Mitrović sa saradnicima. Na sednici su predstavljeni: Izveštaj o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja završnog računa budžeta Gradske opštine Vračar za 2019. godinu i sektorski izveštaji Državne revizorske institucije - Sektori broj 1 i 3. Takođe je razmatran Izveštaj o radu Državne revizorske institucije za 2019. godinu, kao i izveštaji Pododbora za razmatranje izveštaja o obavljenim revizijama DRI o razmatranju sektorskih izveštaja- Sektor broj 1 i Sektor broj 3 DRI, sa predlogom zaključka. 

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: rtv.rs

Link: http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/dri-opstina-vracar-primer-za-finansijsko-izvestavanje_1180209.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: DRI: Opština Vračar primer za finansijsko izveštavanje

Pored finansijskog izveštaja AP Vojvodine, opština Vračar je jedina lokalna samouprava u Srbiji koja je dobila pozitivnu ocenu na finansijsko izveštavanje, kaže predsednik Državne revizorske institucije (DRI)...BEOGRAD - Pored finansijskog izveštaja AP Vojvodine, opština Vračar je jedina lokalna samouprava u Srbiji koja je dobila pozitivnu ocenu na finansijsko izveštavanje, kaže predsednik Državne revizorske institucije (DRI) Duško Pejović.Izveštaj o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja završnog računa budžeta Gradske opštine Vračar za 2019. godinu bila je danas jedna od tačaka dnevnog reda sednice skupštinskog Odbora za finansije, održane upravo u Gradskoj opštini Vračar. Pejović je novinarima uoči sednice Odbora za finansije rekao da pozitivna ocena DRI na finansijsko izveštavanje opštine Vračar znači da su iskazi i bilansi u izveštaju istiniti i objektivni, da na realan i istinit način odražavaju stanje i da su iskazani u skladu sa standardima i važećim propisima. Odbor je razmatrao i izveštaj o radu DRI, a Pejović kaže da je DRI revidirao više od 70 odsto izvršenja budžeta u 2019. ne samo lokalne vlasti u Srbiji nego i na državnom nivou. "To znači da je ovo prvi izveštaj koji ima toliki obim obuhvata revidiranih prihoda i rashoda", rekao je Pejović. Kaže da je DRI utvrdila da su u izveštajima najveći problemi u javnim nabavkama, u neevidentiranju, pogrešnom ili nepotpunom evidentiranju nefinansijske i finansijske imovine, ali i u pogrešnim obračunama plata. Od svih subjekata koje je DRI obuhvatila revizijom u 2019. godini, Pejović je napomenuo da je jedan jedan od glavnih uzroka nepravilnosti u izveštajima nefunkcionalan sistem interne kontrole. Naveo je da je DRI uradila za 2019. godinu 12 revizija svrsishodnosti poslovanja, a da ih je do sada bilo svega dve. Kaže da se ove godine radi 13 revizija svrsishodnosti poslovanja, a da će u 2021. biti povećan njihov broj. Pejović je rekao i da su planovi DRI za 2021. godinu u pripremi i da je ta institucija po zakonu dužna da do kraja godine donese program za narednu godinu. Predsednica skupštinskog Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Aleksandra Tomić rekla je novinarima da se pored finansijskog izveštaja opštine Vračar, raspravlja i o strateškim izveštajima koje DRI podnosi Odboru svake godine za prethodnu godinu. Tomić kaže da je Odbor u obavezi da, u skladu sa akcionim planom u vezi sa programom upravljanja javnim finansijama koje Vlada Srbije šalje Evrpskoj komisiji, održi četiri sednice van sedišta parlamenta upravo sa temom finansijskih izveštaja. Navela je da je finansijski izveštaj opštine Vračar jedan od najboljih izveštaja. "Izabrali smo da odlazimo u lokalne samouprave svake godine, bili smo i prošle i pretprošle godine. Veliko nam je zadovoljstvo što se danas nalazimo u gradskoj opštini Vračar", rekla je Tomić. Predsednik opštine Vračar Milan Nedeljković izrazio je veliko zadovoljstvo što je ta gradska opština dobila pozitivno mišljenje DRI na finansijski izveštaj i što je sednica Odbora održana u zgradi te opštine. "Izvršena je kontrola finaninsijskog poslovanja Gradske opštine Vračar i mi smo u svim tim odazovnim izveštajima ispunili odgovore tako da smo dobili pozitivnu ocenu", naveo je Nedeljković.   

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: espreso.rs

Link: https://www.espreso.rs/vesti/politika/666641/odbornici-korona-virus-bioskop-zasedanje-krusevac-politika

Autori: @espresors

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: ODBORNICI ZASEDAJU U BIOSKOPU: Promenjeno mesto održavanja sednice u Kruševcu zbog KORONA VIRUSA!

Sednica Skupštine grada Kruševca biće održana sutra od 10 sati u sali bioskopa "Kruševac", a odluka u vezi sa izmenom mesta održavanja sednice doneta je usled primene obaveznih epidemioloških mera. Na dnevnom redu sutrašnjeg zasedanja predložene su 53 tačke, a među prvima su izveštaj o izvršenju budžeta za period januar-septembar 2020, utvrđivanje prosečnih cena kvadrata nepokretnosti radi utvrđivanja visine poreza na imovinu za 2012. godinu, a obustaviće se i postupak realizacije projekta javno-privatnog partnerstva sa elementima koncesije, koji se odnosi na podzemnu garažu planiranu na Trgu kosovskih junaka. U bioskopu "Kruševac" je ovog avgusta krenula rekonstrukcija, zamena sedišta u parteru, poda i proširenje bine. Lokalni parlament u Kruševcu broji 70 odbornika. Bonus video: (Espreso.rs / Novosti)

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: Fonet

Link: http://www.fonet.rs

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: ZLOUPOTREBA VLASTI

ZLOUPOTREBA VLASTIMesto:BEOGRADDatum:18.11.2020Izvor:FoNetPrema najnovijem istraživanju javnog mnjenja, koje je Beogradski centar za bezbednosnu politiku sproveo u saradnji sa agencijom Sprint insajt, dve trećine građana Srbije smatra da političari ne rade u interesu građana, već zloupotrebljavaju vlast zarad ličnih interesa.Građani misle da institucije rade za partikularne interese, a ne za javno dobro, ali navode da upravo institucije treba da se samostalno izbore sa svim problemima koji se odnose na zloupotrebu mehanizama vlasti i korupciju, navodi se u saopštenju Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.Istraživanje je pokazalo da više od 50 odsto ispitanih građana smatra da policija ne štiti njih, već interese kriminalaca, političara i finansijski moćnih pojedinaca.Ti stavovi su se preslikali i na percepciju korupcije, pa građani kao najkorumpiranije državne institucije vide političke partije, sudstvo i policiju.Više od 50 odsto građana smatra da u Srbiji ili nema demokratije ili je ona sa velikim problemima.Građani smatraju da Narodna skupština ima najmanji uticaj na donošenje političkih odluka, manji od domaćih tajkuna i stranih firmi, kao i velikih stranih sila.Ogromna većina građana, njih 90 odsto, smatra da je predsednik Srbije ključni akter u donošenju političkih odluka u zemlji.Ako uzmemo u obzir prethodno iznete nalaze da političari rade za svoj interes, kao i za interese stranih i domaćih bogataša, nameće se zaključak da je glavni akter u zarobljavanju države predsednik Republike, navode u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku.Istraživanje javnog mnjenja je pokazalo i veliku apatičnost građana, koja se ogleda u njihovoj nespremnosti da učestvuju u aktivističkim inicijativama, jer je svega 20 odsto ispitanika spremno na takav vid aktivnosti.Rešenje za sve probleme koje su prepoznali građani ipak vide u institucijama, iako su ih ocenili kao korumpirane i da rade za partikularne interese, a ne za javno dobro.Građani navode da upravo institucije treba da se samostalno izbore sa svim problemima u vezi sa zloupotrebom mehanizama vlasti i korupcijom. (kraj) is/lč

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: rtv.rs

Link: http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/zdravlje/americka-privredna-komora-u-fokusu-pomoc-zdravstvenom-sistemu-i-pacijentima_1180214.html

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Američka privredna komora: U fokusu pomoć zdravstvenom sistemu i pacijentima

Prilagođavanje načina rada zdravstvenih ustanova u cilju minimalnog rizika za pacijente i medicinsko osoblje, povećanje saradnje kroz JPP i veće korišćenje digitalnih tehnologije imaju ključnu ulogu u...BEOGRAD - Prilagođavanje načina rada zdravstvenih ustanova u cilju minimalnog rizika za pacijente i medicinsko osoblje, povećanje saradnje kroz JPP i veće korišćenje digitalnih tehnologije imaju ključnu ulogu u povećanju dostupnosti zdravstvenih usluga, smanjenih pod uticajem pandemije COVID -19.Ovo su neki od zaključaka studije koju je Američka privredna komora ( AmCham ) sprovela u saradnji sa Ekonomskim Institutom iz Beograda i Institutom za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu. Član UO AmCham Sandra Marinković rekla je da su tri oblasti kojima se bavila Studija - ključni fokusi daljeg upravljanja epidemijom, konkretne mere za povećanje dostupnosti zdravstvenih usluga za ne- COVID pacijente i podizanje nivoa pripremljenosti za COVID i ne- COVID imunizaciju. Marinković je za Tanjug navela da su predstavnici AmCham nastojali da pored donacija i podrške kroz volonterski projekat kada je počela epidemija, daju i naučne relevantne podatke kao i preporuke koje mogu biti primenljive. Ideja je bila da se pomogne relevantnim institucijama u daljem odgovoru na Kovid 19, objasnila je Marinković i dodala da je studija rađena tri meseca te da obuhvata epidemiloške podatke- broj inficiranih, testiranih i umrlih sa preporukama na šta se treba fokusirati u narednom periodu. Takođe analiza se bavila i time kakva je bila dostupnost zdravstvenih usluga za ne-kovid pacijente. U prvoj polovini 2020. godine u svim službama domova zdravlja ostvareno je za petinu manje usluga, a broj usluga opada i dalje što ukazuje na to da se moramo fokusirati na te pacijente u ovom periodu posebno obolele od malignih bolesti, kardiovaskularne pacijente i dijabetičare, zaključak je studije, rekla je Marinković. Kad je reč o imunizaciji, tokom prvih šest meseci ove godine ukupni obuhvat je niži od planiranog, a najniži obuhvat je za MMR vakcinu. Studija je sprovedena kako bi se došlo do smernica o tome kako dalje možemo da unapredimo borbu koju ne treba da vodi samo država već takođe podrazumeva i javno privatna partnerstva, uključivanje privatnih pružalaca usluga i slično, dodala je Marinković. Za potrebe istraživanja u septembru ove godine u Beogradu je na 804 ispitanika sprovedeno istraživanje o stavovima i ponašanju u vezi sa zaštitom i percepcijom rizika od COVID 19 infekcije. Povećano testiranje, robustan epidemiološki nadzor, telemedicina, sinergija sa privatnim sektorom, sveobuhvatna priprema za distribuciju i administraciju vakcina različitih proizvođača, socijalni marketing i konzistentna komunikacija sa populacijom preporuke su za unapređenja u borbi protiv COVID 19, rečeno je danas na predstavljanju studije na online konferenciji. Epidemiološka analiza kretanja pandemije u Srbiji u studiji obuhvata period od početka marta do početka oktobra 2020. godine i zasnovana je na dostupnim zvaničnim podacima, rekli su učesnici konferencije, koji su sproveli studiju. Oko 41% ispitanika ne plaši se virusa, oko 70% nosi maske Anketa sprovedena u septembru pokazala je da 41, 5 odsto ispitanika u Beogradu nije zabrinuto da može da se zarazi kovidom, 13,1 odsto njih je reklo da smatra da "situacija nije tako ozbiljna kao što se predstavlja", a 68, 6 odsto reklo je da nosi maske i poštuje rastojanje od dva metra. Anketa je deo studije koju je uradila Američka privredna komora ( AmCham ) u saradnji sa Ekonomskim Institutom iz Beograda i Institutom za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu. Za potrebe ovog istraživanja u septembru ove godine, u populaciji u Beogradu, sprovedena je studija sa ciljem ispitivanja stavova i ponašanja u vezi sa zaštitom i percepcijom rizika od COVID 19 infekcije, na 804 ispitanika. Dr Tatjana Pekmezović sa Medicinskog fakulteta (Instititut za epidemiologiju) rekla je da je analiza pokazala da je takva vrsta istraživanja neophodna kao deo komunikacione strategije koja je ujedno osnovni princip upravljanja u kriznim situacijama. Cilj ove mini studije kaže bilo je ispitivanje percepije rizika, ispitivanja stavova i ponašanja u vezi sa zaštitom i percepcijom rizika od COVID -19 infekcije, rekla je dr Pekmezović Tanjugu. U trenutku ispitivanja (804 ispitanika), 41 odsto ispitanika nije bilo zabrinuto da može da se zarazi, a 13,1 odsto je smatralo da situacija nije tako ozbiljna kao što se predstavlja, rekla je Pekmezović. Dodala je da uprkos apelima da je nošenje maske ključna preventivna mera, svega 68,6 odsto ispitanika navelo je da poštuje tu meru, kao i da drži distancu od dva metra. Navela je da percepcija rizika mora da se isputuje kako bi se videlo kako populacija razmišlja i kako se ponaša, te da se u skladu sa tim preduzimaju dalji koraci. Osnovi uspešne komunikacione strategije podrazumevaju transparentnost razloga za uvođenje mera uz objašnjavanje ograničenja nauke i donosilaca odluka, konzistentnost mera sa epidemiološkom situacijom, koordinaciju u smislu izbegavanja davanja kontradiktornih poruka od strane eksperata, zvaničnika i zdravstvenih radnika kao i predvidivost koja podrazumeva usvajanje objektivnih epidemioloških kriterijuma za uvođenje restrikcija. U odnosu na distribuciju prema uzrastu, najveće razlike u odgovorima su registrovane između dve granične starosne grupe, najmlađih i najstarijih. Aktuelna situacija u vezi COVID -19 transmisije predstavlja ozbiljnu javno- zdravstvenu pretnju zbog značajnog povećanje broja inficiranih, posebno među mlađom populacijom, rečeno je danas na predstavljanju studije. Naredni zimski period pretpostavlja dodatne rizike i zahteva intenzivniju borbu protiv širenja zaraze, upozoravaju stručnjaci. Osim obezbeđenja adekvatnih kapaciteta za testiranje, identifikacija osetljivih lokacija i populacija predstavlja sledeći važan korak u pripremi javno-zdravstvenog odgovora na novi epidemijski talas. Na osnovu postojećih trendova posebna pažnja se mora usmeriti na tri grupe - odrasla deca i osobe mlađe od 50 godina, zdravstveno ranjive grupe, zdravstveni radnici. Dalji koraci u narednom periodu trebalo bi da idu u pravcu povećanja kapaciteta za testiranje, osnaživanja epidemiološkog nadzora i jačanja kapaciteta zdravstvenog sistema, rečeno je na online konferenciji.   

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/ekonomija/u-institucijama-najveci-problemi-u-javnim-nabavkama/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javne nabavke

Naslov: DRI: U institucijama najveći problemi u javnim nabavkama

Predsednik Državne revizorske institucije (DRI) Duško Pejović izjavio je danas da su u pojedinim institucijama obuhvaćenim revizijom u 2019. godini najveći problemi u javnim nabavkama, neevidentiranju, pogrešnom evidentiranju ili nepotpunom evidentiranju nefinansijske i finansijske imovine, kao i u pogrešnim obračunima plata i zarada."Svaka institucija ima svoje nepravilnosti, a glavni uzrok su pogrešni iskazi i nepravilnosti u postupcima. Jedan od glavnih uzroka je nefunkcionalan sistem interne kontrole i neuspostavljena interna revizija koja bi, da je uspostavljena, ili da je uspostavljen funkcionalni sistem interne kontrole, dala pozitivan efekat", rekao je Pejović uoči sednice Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Skupštine Srbije, koja se održava u Opštini Vračar. On je rekao da je Izveštaj o radu DRI za 2019. godinu prvi u kome se nalazi nekoliko stvari koje do sada nisu bile u izveštajima. "To je revizija konsolidovanog izveštaja Republike Srbije, na opštem nivou države", rekao je Pejović. On je rekao i da DRI revidira najmanje 70 odsto izvršenja budžeta kako lokalne vlasti, tako i na državnom nivou. Pejović je istakao da je izveštaj za 2019. godinu prvi koji ima toliki obim obuhvata revidirenih prihoda i rashoda. On je rekao i da je beogradska opština Vračar, pored izveštaja za Vojvodinu, jedina lokalna vlast koja je dobila pozitivnu ocenu za svoje finansijsko izveštavanje. "To znači da su iskazi dati u finansijskim izveštajima o bilansima istiniti i objektivni i da na realan i istinit način odražavaju stanje, poslovni rezultat, poslovne promene i da su one iskazane u skladu sa standardima i važećim propisima", rekao je Pejović. Predsednik Opštine Vračar Milan Nedeljković rekao je da im je veliko zadovoljstvo što su dobili odličnu ocenu za 2019. godinu. On je istakao da je u prvoj polovini ove godine obavljena kontrola finansijskog poslovanja ove lokalne samouprave i da su ocenjeni kao pozitivna opština. Predsednica skupštinskog Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Aleksanra Tomić rekla je da su odlučili da sednicu održe u Opštini Vračar na preporuku DRI, zbog toga što ona ima jedan od najboljih finansijskih izveštaja. Ona je navela da je Odbor, prema Akcionom planu programa upravljanja javnih finansija koje Vlada Srbije šalje Evropskoj komisiji, u obavezi da van Skupštine Srbije održi četiri sednice na čijem dnevnom redu su izveštaji DRI. Na dnevnom redu današnje sednice Odbora je Izveštaj o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja završnog računa budžeta Gradske opštine Vračar za 2019. godinu, sektorski izveštaji DRI , kao i Izveštaj o radu DRI za prošlu godinu. DRI, Državna revizorska instiutucija, Javne nabavke 

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: bizlife.rs

Link: https://www.bizlife.rs/odrzana-prva-zajednicka-konferencija-povodom-medjunarodne-nedelje-svesti-o-prevarama/

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja Nenadić

Naslov: Održana prva zajednička konferencija povodom Međunarodne nedelje svesti o prevarama

BIZlife - Međunarodna nedelja svesti o prevarama obeležava se širom sveta od 16. do 20. novembra 2020. godine. Ove godine ova inicijativa se obeležava u Srbiji kroz - Vesti dana2Međunarodna nedelja svesti o prevarama obeležava se širom sveta od 16. do 20. novembra 2020. godine. Ove godine ova inicijativa se obeležava u Srbiji kroz niz događaja čiji je cilj otvaranje dijaloga o izloženosti finansijskom kriminalu, prevarama i korupciji, njihovoj prevenciji i posledicama, kao i izazovima i trendovima u borbi protiv prevara i korupcije.Tim povodom održana je prva zajednička konferencija povodom Međunarodne nedelje svesti o prevarama, u organizaciji Deloitte-a i brojnih partnera - Udruženja sertifikovanih istražitelja prevara Srbije, Privredne komore Srbije, Agencije za sprečavanje korupcije, Instituta za standardizaciju Srbije, nevladine organizacije Transparentnost Srbija i Ekonomskog fakultetaPotrebna edukacija o mehanizmima za sprečavanje prevaraPrvi dan je bio posvećen virtuelnoj akademiji o finansijskom kriminalu na kojoj su govorili eminentni stručnjaci iz Deloitte-a, kao i gosti iz Ministarstva finansija Slovenije, Evropske investicione banke i Ministarstva pravde SAD (US DOJ).Zbog epidemiološke situacije, i centralna konferencija je organizovana u virtuelnoj formi i okupila je predstavnike državnih institucija, međunarodnih organizacija, nevladinih organizacija kao i stručnjake iz zemlje i regiona.Konferenciju je otvorila potpredsednica Udruženja sertifikovanih istražitelja prevara Srbije (ACFE) Maja Matić, ističući da svi zajedno moramo raditi na otvorenom i transparentnom društvu jednakih mogućnosti i ojačati svest o štetnosti korupcije na našu ekonomiju."Ono što mi, kao pojedinci, možemo da uradimo, je da proširimo svest o rizicima i edukujemo građane o preventivnim i represivnim mehanizmima za sprečavanje prevara i korupcije, koji podrazumevaju rano prepoznavanje i adekvatno reagovanje, kako bi se osiguralo da odluke koje država donosi budu ispravne, oslobođene uticaja, pravno i materijalno utemeljene, a javni interes očuvan", rekla je.Percepcija o korupciji visoka"Raduje me što smo u saradnji sa ACFE-om i partnerima organizovali nekoliko događaja tokom Međunarodne nedelje svesti o preverama s ciljem otvaranja dijaloga o izloženosti prevarama i korupciji, kao i o izazovima i trendovima u borbi protiv njih i, što postoji spremnost institucija da unaprede naše poslovno okruženje" istakla je Una German, rukovodilac Odeljenja za forenziku u Deloitte-ovom Sektoru za finansijski konsalting.Programski direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić, ukazao je da je u Srbiji percepcija o korupciji veoma visoka i da takvo viđenje dele domaći i inostrani privrednici, građani, stručnjaci i relevantne međunarodne organizacije."Takvo stanje prepoznaju i državni organi u Srbiji, koji su u vezi sa borbom protiv korupcije doneli više planskih dokumenata u periodu od 2005. do danas. Takva percepcija proističe ne samo iz činjenice da je korupcija prisutna u mnogim delovima javnog sektora, već i zbog toga što izostaje pravovremena reakcija državnih organa kada se u javnosti pojave manje ili više argumentovane sumnje na korupciju, a koja bi takve sumnje potvrdila i omogućila da se krivci kazne ili ih razvejala. Postojeći podaci o gonjenju korupcije daju samo ograničeni uvid u rasprostranjenosti i oblike korupcije, usled činjenice da je tamna brojka kriminaliteta kod ove vrste krivičnih dela izuzetno visoka. Pored toga, u poslednje vreme se veliki broj slučajeva korupcije rešava kroz sporazume o priznanju krivice, što povećava efikasnost, ali dodatno umanjuje dostupnost informacija o načinu na koji se odvijala korupcija koja je otkrivena. Dok se korupcija o kojoj građani imaju najviše saznanja odvija kroz davanje i primanje mita, korišćenje veza radi zapošljavanja ili bržeg završavanja posla u javnim institucijama, korupcija na višim nivoima, o kojoj građani nemaju neposredna saznanja se najčešće povezuje sa zloupotrebom ovlašćenja, političke moći i trgovinom uticajem".Finansijske prevare i korupcija globalni problemiDejvid Riz Dženings, stalni pravni savetnik Ministarstva pravde SAD (US DOJ), održao je predavanje "Kako pretvoriti pištaljku u sirenu" o tužbama "Qui Tam", koje su predviđene Zakonom o lažnim potraživanjima i na osnovu kojih uzbunjivači mogu biti nagrađeni u slučaju uspešnog ishoda, odnosno kada se na osnovu ove tužbe - uz pomoć tužilaštva ili bez takve pomoći - uspešno naplati odšteta i kazna za prevaru.Katarina Pavičić, pomoćnik direktora u Sektoru za kontrolu finansiranja političkih aktivnosti u Agenciji za sprečavanje korupcije govorila je na temu "Primena stečenog znanja na obuci ACFE u kontroli finansiranja političkih aktivnosti". Ona ističe:"Finansijske prevare i korupcija globalni su problemi koji se ne mogu zanemariti. Predstavljaju veliki rizik za sve organizacije, bilo da su one javne, privatne ili neprofitabilne. Jedan segment rada Agencije za sprečavanje korupcije, odnosno kontrola finansiranja političkih aktivnosti podrazumeva poređenje podataka iz finansijskih izveštaja političkih subjekata sa podacima koji su pribavljeni iz različitih izvora, odnosno baza podataka. Zaposleni u Agenciji kontinuirano se usavršavaju, kako bi mogli da odgovore novim poslovnim trendovima i poboljšanjima u tehnologiji, te će u tom kontekstu stečena znanja na obuci ACFE doprineti efikasnosti i efektivnosti rada, odnosno, unapređenju načina prikupljanja, selektovanja i obrade podataka iz drugih izvora u cilju dokazivanja u prekršajnom postupku. Izuzetno nam je drago što smo prepoznati kao jedna od instutucija od značaja za promociju važnosti borbe protiv prevara"."Uloga PKS je da spreči korupciju"Zatim je usledilo obraćanje i prezentacija savetnika predsednika Privredne komore Srbije, Miroslava Miletića o ulozi PKS u sprečavanju korupcije u poslovnom sektoru.Gospodin Miletić navodi da je "uloga Privredne komore Srbije da spreči korupciju u poslovnom sektoru edukacijom svojih članova, promocijom antikorupcijskih vrednosti i podsticajem razvoja antikorupcijskog zakonodavstva. PKS okuplja svoje članove oko Zajednice za usklađenost koja je nastala kao rezultat potreba naših članica različitih profila i nivoa usaglašenosti u njihovim organizacionim šemama, sa ciljem unapređenja ove multidisciplinarne funkcije koja pomaže menadžmentu pri donošenju poslovnih odluka"."Pored aktivnosti na olakšavanju trgovine i digitalizacije" navodi Miletić, "Investicioni forum komore zapadnog Balkana (VB6 KIF) - Kolektivna inicijativa privrednih komora iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije, radi na jačanju integriteta i antikorupcije u poslovnom sektoru.Ističemo značaj standarda menadžmenta kvalitetom i njihove veze sa integritetom, kroz sistemski pristup u poslovanju kompanija i lakšeg prevazilaženja kriznog menadžmenta.Prevara i korupcija nisu smanjene, uprkos mehanizmimaPrema relevantnim istraživanjima prevara i korupcija nisu smanjeni na globalnom nivou, bez obzira na sve veći broj mehanizama za prepoznavanje prevarnih radnji.Pošto se ovi fenomeni tiču svih pora naših društava na ovim prostorima, ističemo značaj edukacije, posebno mladih, kao i odnosa sa javnošću, marketinga i oglašavanja, u cilju promene imidža, privlačenja stranih investicija i stvaranja povoljnije poslovne klime.Velike kompanije, posebno iz EU, imaju visoko razvijenu svest o značaju antikorupcije u svom poslovanju, ali mala i srednja preduzeća nemaju dovoljno kapaciteta, ljudskih i finansijskih, da ovu temu obrade u svom svakodnevnom poslovanju.U ovim aktivnostima imamo u vidu stavove najrazvijenijih ekonomija koje uvode savremene standarde za korporativnu odgovornost, teže stvaranju dugoročne vrednosti, boljeg služenja svima i snažne podrške zajednicama u kojima posluju."Rešenje za sprečavanje mita je primena standardaU obeležavanju Međunarodne nedelje svesti o prevarama učestvovao je i Institut za standardizaciju Srbije gde su direktorka Instituta Tatjana Bojanić i rukovodilac Sektora za međunarodnu saradnju, informisanje i izdavačku delatnost Violeta Nešković-Popović govorile o primeni standarda SRPS ISO 37001 kao mogućeg rešenja za otkrivanje i sprečavanje mita, kao i o povezivanju sa ostalim standardima sistema menadžmenta."Sistem menadžmenta za borbu protiv korupcije utvrđen u standardu SRPS ISO 37001 osmišljen je tako da se unutar organizacije razvije kultura protiv korupcije i implementiraju odgovarajuće kontrole, što će zauzvrat povećati šanse za otkrivanje korupcije i prvenstveno smanjiti njeno pojavljivanje. Implementacija sistema menadžmenta za borbu protiv korupcije zahteva liderstvo i zalaganje najvišeg rukovodstva, a sa politikom i programom moraju biti upoznati svi zaposleni i spoljni saradnici, kao što su ugovorne strane, isporučioci i poslovni partneri", istakla je Bojanić.U petak, 20. novembra, biće održan edukativni panel na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na temu karijere u forenzici.Izvor: BIZlife                                 

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/3075167/raspisan-tender-za-rekonstrukciju-auto-puta-od-madjarske-granice-ka-novom-sadu

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Raspisan tender za rekonstrukciju auto-puta od mađarske granice ka Novom Sadu

Koridori Srbije raspisali su javnu nabavku za rekonstrukciju auto-puta od Horgoša ka Novom Sadu, dužnine 40 km.Radovi se finansiraju iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, a rok za podnošenje ponuda je 15. decembar 2020. godine.Više detalja o tenderu pogledajte OVDE.

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: maglocistac.rs

Link: https://www.maglocistac.rs/subotica/voice-ista-firma-kao-jedini-ponudac-gradi-dva-kapitalna-projekta-u-subotici-vredna-preko-700-miliona-dinara

Autori: @Magločistač

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: VOICE: Ista firma kao jedini ponuđač gradi dva kapitalna projekta u Subotici vredna preko 700 miliona dinara

Kategorija: Istraživanja i analize , SuboticaU kovitlacu sumnjivih uslova pod kojima su raspisani konkursi za dva kapitalna projekta, negodovanja dela javnosti i opozicije, uz dugogodišnji trend neplanskog i stihijskog razvoja grada Subotice, tekuću godinu i dve javne nabavke na severu Vojvodine obeležila je jedna beogradska kompanija - Alex Engineering & Construction.Prema saznanjima do kojih je došla redakcija VOICE-a, u lavirintu korporativne zavrzlame koja stoji iza ove firme mogu se pronaći ljudi bliski vladajućim strukturama i popriličan broj sklopljenih ugovora sa lokalnim opštinama u Srbiji u periodu otkad je ova firma osnovana 2007. godine. Samo u Subotici ukupan prihod za projekte na kojima je angažovana kao nosilac radova u 2020. godini - obnova i rekonstrukcija stare Zelene fontane i druga faza izgradnje akva parka na Paliću - iznosi više od 730 miliona dinara. Ova brojka, između ostalog, stavlja konkretno preduzeće u sam vrh po finansijskom prihodu od svih nabavki u Subotici u četvorogodišnjem periodu, od 2016. do 2019. godine.Bez mnogo prostora za konkurencijuVeliki deo te sume, tačnije 614.265.732,34 dinara, beogradska kompanija Alex Engineering & Construction duguje javnoj nabavci za drugu fazu izgradnje akva parka na Paliću, gde se ona, kao predstavnik grupe izvođača, našla kao jedini ponuđač. Međutim, uvidom u konkursnu dokumentaciju i uslove koje je trebalo da ispuni svaka zainteresovana stranka, može se zaključiti da naručilac, u ovom slučaju državno preduzeće Park Palić, nije ostavio mnogo prostora za konkurenciju.Jedan od obaveznih zahteva koji se navodi u zvaničnim papirama jeste uslov da je potencijalna kompanija u prethodnih pet godina, kao ponuđač ili član grupe, izvela radove na gradnji akva parka "u minimalnoj vrednosti od 600.000.000,00 dinara bez PDV-a", odnosno započela "iste ili slične građevinske radove (izgradnja akva parka) u minimalnoj vrednosti od 600.000.000,00 dinara bez PDV-a". Međutim, originalni zahtev je glasio drugačije - tek je naknadnom izmenom usvojeno da će se kao potvrda prihvatiti i dokaz o započetim, ali ne i završenim projektima.Predstavnik kompanije Alex Engineering & Construction Lazar Lazarević je u izjavi za VOICE rekao da je njihova konkurencija imala primedbe na pomenuti zahtev koji se ticao dokaza o radovima koji su i dalje u toku."I u svojoj prvobitnoj formi, taj uslov nama nije predstavljao problem, pošto je u ovom trenutku naše preduzeće, pored Palića, angažovano na još dva projekta sličnog obima, te ispunjavamo i mnogo strože kriterijume", rekao je Lazarević, iako nije detaljanije objasnio o kojim se tačno projektima radi.Raj u Vrnjačkoj BanjiInače, jedan od retkih projekata koji mogu da se svrstaju u ovu kategoriju kada je u pitanju ispunjavanje konkursnih uslova u pomenutom periodu jeste izgradnja vodeno-zabavnog kompleksa "Raj" u Vrnjačkoj Banji, čije se otvaranje predviđa tek za jun 2021. godine, iako su radovi počeli još pre pet godina. Vrednost ove investicije iznosi više od 6 miliona evra (600 miliona dinara), a nosilac radova je konzorcijum Amiga Aqua d.o.o.  koji, između ostalog, čini i - Alex Engineering & Construction.Na ovaj uslov je objašnjenje tražila kompanija Saniteko Group. Ona je zbog njega podnela i  zahtev za zaštitu prava  pošto je naručilac odlučio da ne prihvati njihovu primedbu i zadrži pomenuti uslov u konkursnoj dokumentaciji. Ova firma je u tom dokumentu izrazila sumnju u validnost kriterijuma, jer, kao što je navela, dokaz o započetim radovima nije garant da ponuđač ima kapacitet za ovaj posao. Na to je reagovala i Komisija za javne nabavke koja je usvojila ovaj zahtev, što je JP Park Palić koštalo 250 hiljada dinara, te je nabavka bila delimično poništena. Ovo javno preduzeće je branilo svoj stav argumentom da je odlukom o prihvatanju dokaza o nezavršenim radovima ostavilo prostora za veću konkurenciju među ponuđačima.Prema rečima Nemanje Nenadića iz organizacije Transparentnost Srbija, čudno je to što je i nakon podnetog i prihvaćenog zahteva za zaštitu prava u drugoj fazi ove javne nabavke, naposletku ipak pristigla samo jedna ponuda, te da postoji mogućnost i da je možda došlo do nekog dogovora među ponuđačima da se ne podnese druga ponuda. On napominje i da to što je pristigla samo jedna ponuda svakako ukazuje na to da naručilac nije uradio dovoljno i nije obezbedio konkurenciju za ovako vredan posao.Na pitanje VOICE-a šta je kvalifikovalo firmu Alex Engineering & Construction da dobije ovu nabavku, iz JP Park Palića dobili smo sledeći odgovor:"Ugovor je dodeljen u svemu u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama ("Sl. glasnik RS" br. 124/2012, 14/2015 i 68/2015). Navedena grupa ponuđača je ispunjavala sve zakonske uslove, kao i uslove (obavezne i dodatne) propisane konkursnom dokumentacijom za predmetnu javnu nabavku i ponudila je cenu koja je bila prihvatljiva, odnosno niža od procenjene vrednosti javne nabavke, što ju je kvalifikovalo za dodelu ugovora."Potencijalna manipulacija procesa izbora izvođača radova u slučaju akva parka na Paliću pratila je i prvu fazu radova na ovom projektu, jer su obavezne stavke bile gotovo identične prethodno spomenutim zahtevima za drugu fazu izgradnje vodenog parka. Ipak, predmet te nabavke je bio potpuno drugačiji - građevinsko-zanatski i hidrotehnički radovi. Ovime je konkurencija bila značajno ograničena, jer je bila u obavezi da ispuni i uslove koji nisu u vezi s predmetnim radovima. Ono što dodatno baca sumnju na legitimitet konkursa jeste i činjenica da je naručilac u zvaničnim papirima naveo da kao potvrdu za ispunjenost poslovnog kapaciteta neće uvažiti "izgradnju javnog bazena za plivanje", ukoliko isti u svom sklopu ne sadrži i tobogane za javnu upotrebu. Ovakvo oštro definisanje uslova imalo je istu posledicu - jedna pristigla ponuda.U ovom slučaju, jedina pristigla ponuda na tender za prvu fazu radova bila je u vidu grupe firmi Gemmax Gradnja iz Novog Sada i, već pomenute, Saniteko Group. Ono što čini ove nabavke zanimljivijima jeste činjenica da je u ovom slučaju firma Alex Engineering & Construction bila ta koja je podnela  zahtev za zaštitu prava . Međutim, on je odbačen jer je podnet na dan koji je bio krajnji rok dostavljanja prijava, pa je Komisija za javne nabavke konstatovala da je ova firma imala dovoljno vremena za uvid u konkursnu dokumentaciju, te da je mogla ranije da zahteva odgovore na pitanja koje je postavila naručiocu. A pitanja koja su postavljana u vezi sa konkursnom dokumentacijom u ovoj fazi ukazivala su na moguće probleme: nije bilo jasno da li je obilazak radova obavezan uslov konkursa, zbog čega su važni tobogani izgrađeni uz bazen kao uslov, nije bilo jasno koji je rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava…Međutim, navodna konkurencija između ovih kompanija postaje poprilično sumnjiva kada se baci pogled na obaveštenje o zaključenom ugovoru za drugu fazu izgradnje vodenog kompleksa na Paliću. Uvidom u dokumentaciju se može zaključiti da je novosadska firma Gemmax Gradnja jedan od članova grupe ponuđača koja je, na čelu s Alex Engineering & Construction, konkurisala i, na kraju, dobila potonji tender. Pritom, njen direktor Danilo Bojović redovno se  pojavljivao  sa bivšim gradonačelnikom Subotice Bogdanom Labanom na gradilištu na Paliću, kada su radovi na drugoj fazi bili uveliko u toku.Kontroverzni projektiAkva park na Paliću nije jedina sporna javna nabavka na kojoj je tokom prethodnih godina učestvovala beogradska kompanija Alex Engineering & Construction. Ova firma, sem privatnih klijenata, već dugo godina ima značajan broj izvedenih radova za različite opštine u Srbiji (Rumu, Šabac, Obrenovac, Svrljig, Doljevac), odnosno ima izvedene ili započete radove na izgradnji bazena, spa i akva parkova što se može videti na njihovom  sajtu . Ali neki od ovih projekata su se pokazali kontroverznim.U te spada i drugi veliki, i simbolički možda i značajniji projekat za Suboticu na kojem je ove godine bila angažovana kompanija Alex Engineering & Construction - rekonstrukcija Zelene fontane. Međutim, svega nekoliko dana nakon svečanog otvaranja nove parterne fontane u centru grada, pojavile su se  pukotine  i udubljenja na njenoj površini, što je bacilo sumnju na kvalitet izvedenih radova, pogotovo ako se ima na umu da je investicija bila vredna malo više od milion evra (123.012.122,11 dinara).Pored toga, propusti ovog beogradskog preduzeća bili su takođe očigledni kada je ono bilo angažovano na izgradnji bazena u Lajkovcu, investicija zbog koje je ta opština, prema pisanju portala Pištaljka , podigla kredit od dva miliona evra. Međutim, iako je ugovor bio potpisan 2016. godine, rokovi su bili probijani čak osam puta, bez ikakvih kazni za izvođača, a cena projekta je u tom periodu porasla za još milion evra, da bi radovi bili okončani čak dve godine nakon predviđenog datuma. Usled svega toga, slučaj je bio i pod istragom Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) pri Ministarstvu unutrašnjih poslova.Dalje, još jedan potencijalno sporan projekat iz kataloga Alex Engineering & Construction jeste i tender za gradnju postrojenja za prečišćavanje vode u Novoj Crnji, o čemu je već pisao VOICE.  Naime, tada je zbog sumnje da je falsifikovala neophodna dokumenta, navodno zloupotrebljenog uvida u konkursne papire, kao i činjenice da ne poseduje adekvatnu opremu za izvođenje radova, firma Sigma iz Kule podnela čak i krivičnu prijavu protiv direktora ove kompanije Aleksandara Obradovića.Prema podacima na APR-u, kao zakonski zastupnik i direktor firme Alex Engineering & Construction se vodi pomenuti Aleksandar Obradović, ali je njena vlasnička struktura podeljena između Mladena Obradovića i Alex Company, koja je u stopostotnom vlasništvu Ljiljane Kasapov Obradović. Međutim, od 2013. godine, Aleksandar Obradović dolazi na mesto direktora ove kompanije, kao i njenog sestrinskog preduzeća Alex Engineering & Construction. Pored toga, on obavlja funkciju direktora i u preduzeću Amiga Aqua d.o.o. Zanimljivo je da je matična kompanija Alex Company, na  APR -u registrovana na adresi Vilovskog 12, iako se među podacima o kontaktima na  zvaničnom sajtu  firme Alex Company (i Alex Engineering & Construction) nalazi adresa Narodnih heroja 42, što je prema  APR -u adresa na kojoj je registrovana Amiga Aqua d.o.o. Kao što je već pomenuto, konzorcijum Amiga Aqua d.o.o. se nalazi u ulozi nosioca radova na projektu akva parka "Raj" u Vrnjačkoj Banji. Međutim, osim Alex Engineering & Construction, udeo u vlasništvu ovog preduzeća, prema APR-u, imaju i švajcarska kompanija AS-HOLDING A-G, i Termomont d.o.o. iz Beograda, čiji je direktor i vlasnik Dejan Burčul.Burčul je, naime, predsednik Upravnog odbora Tekvondo asocijacije Srbije, kao i nekadašnji zastupnik ogranka JP Pošta Srbije, funkcija koju je obavljao do 2013. godine. Pored toga, njegova kompanija Termomont d.o.o. učestvovala je na projektu izgradnje privremene kovid bolnice na Karaburmi,  koja se odvijala pod budnim okom predsednika Srbije Aleksandra Vučića i bila završena u roku od desetak dana. U njenom katalogu se nalaze i radovi na muzičkoj fontani na Slaviji , na kojoj je bila, između ostalog, angažovana zajedno s firmom PMC Inženjering na čijem je čelu, u ulozi v.d. direktora, kadar Socijalističke partije Srbije (SPS) i bivši zamenik predsednika Opštine Zemun, Saša Ljubinković. Osim njih, na istom projektu je radila i firma Saniteko Group.Prema pisanju dnevnog lista  Danas   iz 2011. godine, izgradnja akva parkova u Srbiji je početkom decenije bila tek u začetku, ali se predviđalo da bi oni mogli da predstavljaju značajan boljitak, ne samo za turizam, već i budžetske kase lokalnih samouprava u budućnosti. O jednom takvom projektu se izgleda razmišljalo i u Subotici, jer je u Master plan iz 2015. godine bila uključena i izgradnja spa centra, ali i akva parka na Paliću. Na pitanje o ekonomskoj isplativosti projekta za lokalnu sredinu, u dopisu iz preduzeća Park Palić redakciji VOICE-a rečeno je da će kompleks moći da ostvari povraćaj tek u devetoj godini poslovanja u odnosu na vrednost investicije, za koju su grad, pokrajina i država izdvojili skoro milijardu dinara. Međutim, građanski aktivista Žolt Đulai je izrazio sumnju povodom tih tvrdnji, jer veruje da će troškovi održavanja, pošto se radi o akva parku poluotvorenog tipa, uz veoma kratku letnju sezonu, prilično brzo postati neisplativi.Pitanje o finansijskim benefitima koje će građani i gradski budžet imati od ovog vodeno-zabavnog kompleksa postavio je i lider PSG-a Jene Maglai. Naime, postoje navodi da je studija izvodljivosti i ekonomske opravdanosti izgradnje akva parka urađena tek nekoliko meseci nakon što je već usvojena projektno-tehnička dokumentacija, i, iako je Maglai u izjavi za VOICE rekao da je tražio taj dokument na uvid, on ga nikada nije dobio.Istraživački tim: Igor Išpanović, Marija Zemunović, Nemanja Stevanović, Natalija Jakovljević (VOICE)Podelite sa prijateljima: -  =  oneKomentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: "Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo". Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.Povezane vesti                                

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: direktno.rs

Link: https://direktno.rs/vesti/drustvo-i-ekonomija/315059/milan-kovacevic-republicki-zavod-za-statistiku-imovina.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: ZATO "ŠTELUJE GLASOVE" ZA VUČIĆA Miladin Kovačević mesečno prima skoro pola miliona dinara!

Direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević, inače poznat kao čovek koji "šteluje podatke" za Vučića, mesečno prima skoro pola miliona dinara!Kovačević, koji je je po ovom poslu poznat još iz perioda Miloševićeve vlasti, prema izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije, ima pet plata, pa ne iznenađuje zašto, iako je stekao uslov za penziju, i dalje želi da bude u "radnom odnosu".Naime, plata direktora Republičkog zavoda za statistiku, prema izveštaju koji je podneo 3. januara 2019. godine, iznosi 186.000 dinara, a prima je od 19. septembra 2015.Od Narodne banke Srbije, pošto je član saveta guvernera od 20. novembra 2015. godine, prima mesečno 143.000 dinara. Iste godine, Kovačević je postao član Republičke izborne komisije, 17. novembra, pa i za ovaj posao dobija mesečnu platu koja iznosi 90.000. Međutim, ovo nije sve, jer je direktor Republičkog zavoda za statistiku i član redakcije naučno-istraživačke delatnosti za svrhe časopisa "Makroekonomske analize i trendovi" na Ekonomskom institutu, pa za ovaj angažman dobija 35.000 dinara svakog meseca, i to od 1. januara 2004. godine. Na istom institutu ima zvanje i naučnog savetnika u naučno-istraživačkoj delatnosti, i to od 2001. godine, pa i za ovaj angažman dobija 30.000 dinara dvomesečno.Kada se uzmu u obzir sve ove informacije koje su javno dostupne na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, ne čudi činjenica zašto je Kovačević spreman da smanji broj nezaposlenih u Srbiji za 200.000 u jednom danu, ali i prikaže 800.000 nezaposlenih manje od stvarnog broja. Ne čudi ni zašto je direktor Republičkog zavoda za statistiku spreman da na memorandumu ove državne firme izda saopštenje u kojem koristi, malo je reći ulični rečnik, i u kojem navodi "da su dobri rezultati Srbije izazvali reakciju i frustraciju redovnih negativaca i narikača iz krugova ekonomskih analitičara".Sasvim logično je da on želi svoju "paralelnu stvarnost" u kojoj dominira "štelovanje glasova i podataka" da sačuva, jer od nje, sudeći po izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije, ima ozbiljnu materijalnu korist, i to svakog meseca!

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: istinomer.rs

Link: https://www.istinomer.rs/analize/nenadic-reagovanje-zagorke-dolovac-ispod-svih-ocekivanja/

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja Nenadić

Naslov: Nenadić: Reagovanje Zagorke Dolovac ispod svih očekivanja

Analize  Danica Vučenić 18. 11. 2020. Da li će izveštaj Antikorupcijskog tela Saveta Evrope - GREKO-a, Vlada Srbije objaviti, ili ćemo ostati uskraćeni za pojašnjenje o oceni da ne zadovoljavamo u ispunjavanju 13 preporuka koje su nam prvi put poslate davne 2015. godine? Te preporuke, u najkraćem, vezane su za sprečavanje korupcije među poslanicima, sudijama i tužiocima. Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija u intervjuu za podkast Istinomera "U mikrofon" ocenjuje da se stvari u vezi sa preporukama GREKO u Srbiji "dosta čudno odvijaju". Podseća da je rok za njihovo ispunjenje bio 2016. godine, ali da je sve ostalo van javnog konteksta i da smo tek "2017. godine od samog GREKO-a saznali da je Srbija globalno nezadovoljavajuća": "Onda je sve to odjednom dobilo ogroman medijski prostor i imali smo brže-bolje reakciju Vlade Srbije koja je formirala radnu grupu za realizaciju GREKO preporuka, za koju niko nikada posle nije čuo da je nešto radila", kaže Nenadić, dodajući da postoji samo mali pomak u Zakonu u lobiranju, koji je takođe bio deo tih preporuka. U čemu je tačno problem da od 2015. do 2020. godine nismo u stanju da ispunimo 13 preporuka? Za neke od njih je sasvim očigledno da vlasti ne žele da ih sprovedu onako kako bi trebalo. Pre svega to se odnosi na status pravosudnih tela, jer je GREKO u svojim ocenama potpuno jasno rekao da treba obezbediti - povećati njihovu nezavisnost od parlamenta, između ostalog i kroz sastav koji će biti takav da većinu čine predstavnici struke, kako se to popularno kaže u poslednje vreme - sudije koje su izabrane od drugih sudija. Međutim, ono što sa druge strane imamo kao vladin predlog izmena Ustava već nekoliko godina, i za šta je na žalost stigla neka vrsta čudne saglasnosti od Venecijanske komisije, jeste neki minimalistički koncept gde to telo ima paran broj članova pa tačno polovinu biraju sudije, a ostatak parlament. Očigledno se vlastima ne ide u izmene Ustava iz nekih drugih razloga i zato deo preporuka ne može biti ispunjen. Druga stvar - Zakon o sprečavanju korupcije stupio je na snagu 1. septembra. Iako je bio ostavljen dugačak rok da se sve to uradi, Agencija je trebalo da izabere članove odbora na konkursu, a do 1. septembra ne samo da nisu izabrani u Skupštini, nakon konkursa, nego ni konkurs nije bio raspisan. Kada je reč o pripremi sprovođenja tog zakona, to je potpuna katastrofa i GREKO se u ovoj negativnoj oceni verovatno i na to osvrnuo. Voleo bih da vidim to njihovo mišljenje, da ono bude objavljeno, naročito zato što se postavlja pitanje kako se tim zakonom povećava nezavisnost Agencije za borbu protiv korupcije ako se uvodi direktan izbor članova veća Agencije u parlamentu. Ranije smo imali kakav-takav filter i mogućnost da jedan deo članova predlože neki nezavisni organi, a ovde će praktično čitav izbor biti volja skupštinske većine. INTERVJU SA NEMANJOM NENADIĆEM  MOŽETE SLUŠATI NA ISTINOMER PODCASTU   Da li je ispravno primetiti da, uprkos izveštajima GREKO-a, Evopske komisije - a i Alarm izveštaj koalicije prEUgovor je objavljen i vrlo je negativan - Srbija, kada je reč o borbi protiv korupcije, ide unazad, odnosno da je odustala od te borbe? Može se tako reći u mnogim segmentima. Kada je reč o Agenciji i ovom Zakonu, on je u nekim segmentima čak i gori nego prethodni, ali je mnogo veći problem što je posle pet godina pisanja tako mali broj problema koji su od početka rešeni. Na kraju krajeva, poražavajuće je to što su i sami izgleda odustali od nekih predloga koji su upravo od njih potekli tamo negde 2013-2014. godine. Foto: Istinomer, Zoran Drekalović Da li je naša vlast neispunjavanjem obaveza koje je sama prihvatila u kontekstu evropskih integracija, uključujući i obaveze prema Savetu Evrope i GREKO-u, zapravo odustala od borbe protiv korupcije? Može se reći da tu borbu shvata prilično neozbiljno, ako uopšte postoji neka volja da se ona vrši. Mislim da ni jednoj vlasti, ma kakva bila, korupcija ne odgovara, jer korupcija na kraju krajeva škodi interesima same te vlasti u nekom segmentu, kada postane nekontrolisana. Zbog toga, ako ima neke borbe protiv korupcije u Srbiji, ona se pre svega vodi protiv onih koji izmiču toj kontroli. Tu mislim na ceo javni sektor i na velike delove privatnog sektora. Tako da možemo opravdano da sumnjamo da se borba protiv korupcije vodi gde za to vlast nađe interesa. Ali da se vodi na sistemski dobro promišljen način i sa jasnom vizijom šta se želi i kakav je to cilj koji treba postići, svakako ne. Tužilac Goran Ilić je, referišući na intervju Republičkog javnog tužioca Zagorke Dolovac, naveo da postoje tri razloga neuspeha u borbi protiv korupcije. Parafraziraću - nedovoljna samostalnost tužilaca, što proističe iz Ustava, nedostatak efektivne kontrole nad policijom i nedostatak političke volje. Da li se slažete sa ovim ocenama? Ne slažem se mnogo. Kada je reč o Ustavu i nezavisnosti, to jeste bitno. Naravno da sam saglasan sa Goranom Ilićem oko toga da mora da se popravi status tužilaštva i da ono dobije zaista veće garancije nezavisnosti, isto kao i pravosuđe. Ne slažem se sa tim da je takav ustavni status ono što je realna prepreka tužilaštvu da uradi više. Imate Savet za borbu protiv korupcije, telo koje je osnovala vlada, koje nema apsolutno nikakva ovlašćenja, nema nikakve moći u svojim rukama, a koliko toga su oni uradili, koliko bitnih informacija su objavili, koliko problema su analizirali. Ako pomislimo na to i ako sa druge strane pogledamo javno tužilaštvo, moramo se zapitati da li su ti ljudi mogli više da urade. Mislim da jesu i u postojećem pravnom sistemu. Ako je za republičkog javnog tužioca prepreka to što izbor duguje na kraju krajeva vladi, postoji sasvim sigurno prostor kod tužilaca na nižim nivoima da učine više, da ispitaju neke slučajeve, makar ih to koštalo i daljeg napretka u karijeri. Zbunjuje jedna stvar - govoreći o borbi protiv korupcije, Dolovac navodi neke cifre koje mogu da zvuče zbunjujuće. Na primer, ona kaže da je od početka marta 2018, kada su formirana posebna odeljenja za borbu protiv korupcije, bilo 24000 krivičnih prijava, 2163 optužnih akata i 1295 presuda. Tužiteljka zapravo ovim ciframa pokušava da demantuje navode da borbe protiv korupcije nema. Šta znače ti podaci, ako se ne uporede sa nečim što je bilo pre toga? Mi smo svojevremeno analizirali onu Nacionalnu strategiju borbe protiv korupcije, koja je doneta na početku ove vlasti - 2013. godine. Tamo je bio zacrtan cilj da se tokom 5 godina sprovođenja strategije poveća broj pravnosnažnih presuda u predmetima korupcije za 30% u odnosu na prethodnu, tada 2012. godinu, koju su označavali kao katastrofalnu. Pet godina kasnije nema podataka niti izveštaja kakav je postignut uspeh na ostvarivanju tog cilja. To se čak i ne konstatuje u izveštaju o sprovođenju strategije. Mi smo uzeli statistike, zvanične i tužilačke i sudske, i pogledali šta tamo piše. Ispostavilo se da za tih pet godina ne da nije ostvaren taj cilj od 30%, nego se čak broj osuda i smanjio u odnosu na 2012. godinu. Da ne pominjem da je cilj povećanja osuda od 30% u odnosu na katastrofalno stanje potpuno neodgovarajući, jer nama je bio potreban porast od 300% da bi se nešto promenilo. Slažem se, naravno, i sa ovim što je rekao tužilac Ilić u pogledu saradnje policije sa tužilaštvom. Naravno da bi stvar bila mnogo bolja kada bi tužilaštvo na određeni način kontrolisalo policiju i kada bi imalo malo bolje mehanizme i da su oni izloženi velikom pritisku, ali mislim da svaki profesionalac bilo koje struke može da učini više u okviru mesta na kome se nalazi nego što to trenutno čine tužioci - to je moje mišljenje. Foto: Istinomer, Zoran Drekalović Predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović konstatovao je u intervjuu "Kriku" da u Srbiji ne postoji nijedan slučaj visoke korupcije u Višem sudu, i da je za to krivo pre svega republičko tužilaštvo. Kako ste razumeli ovaj istup sudije, imajući u vidu njegovu poziciju, uticaj i veze, i u formalnom i u neformalnom smislu? Kao što vi novinari kažete, to što je rekao da nema slučajeva visoke korupcije, slučajeva u kojima nema ministra ili direktora preduzeća kao okrivljenih, to nije vest. To je nešto što je opšte poznato, ali jeste vest da je on pristao da o tome govori, a značaj tom intervjuu sa predsednikom suda dali su prvo predsednik države Vučić, a zatim i tužiteljka Dolovac. Po njihovim reakcijama se vidi da je on dodirnuo nešto veoma bitno. Ako se pogleda sadržaj njegove izjave, zaista je reč samo o konstatovanju činjenica, a ovo opravdanje tužiteljke Dolovac je zaista ispod, ne naročito visokih, očekivanja od oglašavanja tužilaštva. Statistike koje ponavlja o broju optužnih akata i presuda, bez makar nekih primera pokretanja postupaka protiv određenih funkcionera, zaista su neuverljivi argumenti. Čak i ako je bilo dvadeset i nešto hiljada podnetih krivičnih prijava, a pokrenuto je dve hiljade i nešto postupaka, prvo bi čovek pomislio - ovi su propustili svakog desetog ili jedanaestog krivca i nisu hteli da ga gone. Stvari su značajno drugačije - postoji veliki broj krivičnih prijava koji nije utemeljen, koje se podnose i protiv tužilaca i sudija, bez osnova, ali poenta je u tome da ovakva statistika uopšte ništa ne pokazuje. Nije dobro ni to što i Evropska unija u svojim izveštajima previše pažnje obraća na statistiku. Bojim se da u jednom trenutku, ako se statistika malo popravi, da će i oni reći - e, sada je sve u redu. E pa nije u redu, zato što nije poenta u tome u koliko predmeta su postupili sudovi i tužilaštvo, već u koliko slučajeva, koji su prethodno obznanjeni u javnosti kao problematični, nisu postupili. Foto: Istinomer, Zoran Drekalović Koji su to potencijalni slučajevi visoke korupcije koje biste pozdravili da vidite na sudu? Voleo bih da bude ispitan svaki slučaj, počev od čuvenog "Krušika", koji je pomenut u izveštaju Evropske komisije. Osnovni je red, na kraju krajeva, ako je neko progovorio o korupciji da se te sumnje ispitaju i da dobiju neki epilog, a ne da imamo situaciju da tužilaštvo ćuti, a da Agencija unapred amnestira ministra unutrašnijih poslova od bilo kakve odgovornosti u tom predmetu. Imamo slučajeve javnih nabavki koji su ostali neispitani, čak i neki "benigniji", poput jelke i novogodišnjih ukrasa. Imate aktuelniji slučaj nabavke "Oko sokolovo" sistema za posmatranje parkiranja. Reč o jednoj očigledno nameštenoj nabavki koja je prošla bez bilo kakve reakcije, ne samo tužioca, već i Kancelarije za javne nabavke i svih drugih. Već godinama naša organizacija upozorava na situaciju u javnim preduzećima. Sada se u 19 republičkih javnih preduzeća na čelu nalaze obični građani, koji nemaju ništa veće pravo da upravljaju tim sistemima vrednim milijarde evra nego vi ili ja. To su ljudi kojima je po slovu zakona istekao mandat v.d. direktora, koji tu ne smeju ni o čemu da odlučuju, a odlučuju o svemu. To je svakodnevno vršenje najozbiljnijih krivičnih dela. Imate onda situaciju - nije neka konkretizovana sumnja na korupciju, ali imate izjavu predsednika Vučića nekom austrijskom listu povodom formiranja vlade u kojoj je rekao da je u prethodnoj vladi bilo dosta korupcije. Mi smo pitali tužilaštvo za organizovani kriminal šta su uradili tim povodom - oni kažu, nije podneta krivična prijava. A da li su oni nešto prikupljali? Oni kažu, nisu. A šta mislite zašto je to rekao, u kojoj je funkciji to bilo? Šta god da je, problem je što tužilaštvo nije od njega tražilo da precizira šta je tu mislio. Pre par godina rekao je da je u doba onih prethodnih vlasti Mišković imao svoje ministre i da ih je plaćao desetine hiljada evra. Nikada to nije ispitano, ni u jednom postupku. Kako tumačite predsednikovu novu izjavu na "TV Hepi" povodom nabavke zdravstvene opreme tokom vanrednog stanja, da nije bilo vremena da se poštuju procedure, javne nabavke i ostalo, jer je bila otimačina na globalnom tržištu i bilo je potrebno što pre kupiti, na primer, respiratore? Nisam gledao intervju, ali ako je zaista tako rekao, onda je ključni problem u rečenici - on. On se ništa ne pita oko nabavke respiratora, nabavka respiratora je u nadležnosti Republičkog fonda za zdravstvo ili Ministarstva zdravlja, i čitav problem, kada je reč o predsedniku republike i nabavkama respiratora, je u tome što se on o tome uopšte oglašava. Problem je to što oni koji su dužni da se oglašavaju o tim temama, na čijem budžetu se nalazi novac za kupovinu tih aparata i drugih medicinskih sredstava, ćute. Kada im se dostavi zahtev za pristup informacijama, odbijaju da dostave te podatke, pozivajući se na odluku vlade o proglašenju svih podataka u vezi sa nabavkama medicinske opreme tokom Covid-situacije tajnom, kroz jedan zaključak, koji je vlada takođe proglasila za tajnu. Tako da imamo situaciju da do građana dolaze neke informacije - te kupili smo ovoliko, te kupićemo ovoliko opreme, sredstava, vakcina, čega god, a nijedan dokument nije raspoloživ javnosti da može da se proveri i vidi o čemu se radi. Foto: Istinomer, Zoran Drekalović Poslednjih dana i nedelja, praktično od ekspozea mandatarke u Skupštini i izjava Aleksandra Vučića, poseban je prioritet ponovo dat borbi protiv organizovanog kriminala. U danu kada razgovaramo, novi ministar policije je u obraćanju nadležnom odboru Skupštine Srbije rekao "Ili mafija, ili mi" i naveo predsednika države kao ključnog nosioca te borbe. I u ovoj se priči otvara tema šta je čija nadležnost, zar ne? To je kao drug Tito. Ja nemam drugo poređenje, izvinjavam se mlađim slušaocima. Ljudi koji vrše vlast, koji se nalaze na bitnim funkcijama, ne propuštaju ni jednu priliku da označe Aleksandra Vučića, trenutno predsednika države, kao nekoga ko je zaslužan ili bitan za svako moguće pitanje. To je nešto što je jasan manir kod ljudi koji su, na konto velike podrške Aleksandru Vučiću, dobili priliku da vrše nekakvu vlast i to se tako može razumeti. Sa druge strane, to je u stvari nešto što je ujedno i način na koji će se možda sutra osloboditi od odgovornosti za bilo koje kršenje zakona ili loše poteze za koje su u stvari oni odgovorni. To će biti nekakvo opravdanje, jer je to Vučić odlučio. U Srbiji još uvek postoje neki zakoni koji nisu stavljeni van snage i koji direktno obavezuju i propisuju odgovornost i ministara i direktora javnih preduzeća i direktora ustanova, tako da se u suštini niko od njih ko se poziva na Vučića, ne oslobađa od sopstvene odgovornosti za svoje radnje i propuste. To je zapravo, u figurativnom smislu, priča o respiratorima? Možda, ali problem je u tome što su respiratori mogli biti kupljeni na osnovu samog Zakona o javnim nabavkama, bez primene bilo kakvih procedura, bez bilo kakvog čekanja. U martu-aprilu, kada je bila ta velika nestašica respiratora na svetskom tržištu i kada se očekivalo da će biti velike potrebe za njima, mogli su se pozvati na sâm Zakon, u kome postoji izuzetak i mogućnost da se respiratori nabave bez raspisivanja tendera, bez postavljanja dodatnih uslova za ponuđača - da se kupi od onog ko ima robu. To je naš zakon dozvolio, to nije kupovina na crno, to je kupovina koju zakon kao takav predviđa. Međutim, taj zakon predviđa da mora da se obezbedi poštovanje načela, da se ne ide samo kod jednog ponuđača ako dve neke firme imaju robu, i da se naravno objavi koliko je plaćeno. Taj podatak još nemamo, šta je koliko plaćeno. Foto: Istinomer, Zoran Drekalović Borba protiv korupcije 2011-2012. godine bila je prioritet u političkom smislu - zapravo je SNS i došao na vlast obećavajući borbu protiv korupcije. Onda je ta tema posle hapšenja Miškovića stavljena u drugi plan i sada se ponovo podigla u javnosti kao jedan od prioriteta. Moram da vas ispravim - sada je podignuta borba protiv organizovanog kriminala, mafije. Nije ovde korupcija uzdignuta na taj visok nivo, ova hapšenja koja su bila pre neki dan na lokalu - Ivanjica, Pazar, Prijepolje, to je gola reakcija na Stepanovićev intervju. To je bila pokazna vežba da se može. Niko nije ni sumnjao da i tužilaštvo i policija mogu da rade i suzbijaju korupciju, pitanje je volje. Pritom, dosta loših pokazatelja je tu isplivalo. Ako uhapsite u istom danu čelnike tri grada, koji ni na koji način nisu povezani, logično je pitanje - što ih niste hapsili kada ste prikupili dokaze? Ali da se vratim na vaše pitanje - 2011. godine SNS je kao opozicija pričala o korupciji. Svaka opozicija priča o korupciji, i to prolazi kod birača. Niko nije očekivao da će oni biti jednako zainteresovani za borbu protiv korupcije u momentu kada postanu jedini koji mogu da budu korumpirani, kao vlast. Međutim, donekle iznenađuje to da je veoma malo urađeno čak i u nekoj borbi protiv korupcije prethodnika. Mi praktično nemamo mnogo primera da je neko osuđen iz tih prethodnih garnitura vlasti. Naprotiv, imamo neprestano korišćenje tih primera za neku političku potrebu, ali onda je veoma mali broj njih prenet u neke krivične prijave, optužnice, a kamoli presude. To nam se desilo i posle 2000. godine. Veoma mali broj slučajeva optužbi protiv predstavnika bivše vlasti, verovatno zato što su oni, ili makar mnogi od njih, postali deo i sadašnje. Na samom kraju, da vas pitam za utisak o najavi nove ministarke za ljudska prava i dijalog Gordane Čomić da će pokrenuti razgovore sa civilnim sektorom. To je u domenu očekivanja, zato što je novo ministarstvo, kojim rukovodi Gordana Čomić, preuzelo nadležnosti one vladine kancelarije za saradnju sa civilnim društvom. To jeste deo njenih nadležnosti, odnosno deo nadležnosti tog neobičnog ministarstva koje je formirano. Ono što bi moglo da se uradi, verujem, ukoliko bude bilo volje i snage, jeste da se organizuju zaista neke smislene javne rasprave i o zakonima i o podzakonskim aktima, kao i o strategijama, i da se insistira na tome u većoj meri nego što je to bilo do sada. Ne znam da li će ministarka Čomić imati mogućnosti unutar nove vlade da takve stvari izgura, ali možemo se nadati da će neke stvari da budu bolje u tom segmentu, jer su dosadašnji rezultati prilično mršavi. Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović Aleksandar Vučić borba protiv korupcije Nemanja Nenadić Transparentnost Srbija Zagorka Dolovac 

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: biznis24.rs

Link: https://www.biznis24.rs/biznis/odrzana-prva-zajednicka-konferencija-povodom-medjunarodne-nedelje-svesti-o-prevarama/

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja Nenadić

Naslov: Deloitte konferencija povodom Međunarodne nedelje svesti o prevarama

Share Tweet Pin it Email WhatsAppTim povodom održana je prva zajednička konferencija povodom Međunarodne nedelje svesti o prevarama, u organizaciji Deloitte-a i brojnih partnera - Udruženja sertifikovanih istražitelja prevara Srbije, Privredne komore Srbije, Agencije za sprečavanje korupcije, Instituta za standardizaciju Srbije, nevladine organizacije Transparentnost Srbija i Ekonomskog fakulteta  Međunarodna nedelja svesti o prevarama obeležava se širom sveta od 16. do 20. novembra 2020. godine. Ove godine ova inicijativa se obeležava u Srbiji kroz niz događaja čiji je cilj otvaranje dijaloga o izloženosti finansijskom kriminalu, prevarama i korupciji, njihovoj prevenciji i posledicama, kao i izazovima i trendovima u borbi protiv prevara i korupcije.Zbog epidemiološke situacije, i centralna konferencija je organizovana u virtuelnoj formi i okupila je predstavnike državnih institucija, međunarodnih organizacija, nevladinih organizacija kao i stručnjake iz zemlje i regiona.Potrebna edukacija o mehanizmima za sprečavanje prevaraPrvi dan je bio posvećen virtuelnoj akademiji o finansijskom kriminalu na kojoj su govorili eminentni stručnjaci iz Deloitte-a, kao i gosti iz Ministarstva finansija Slovenije, Evropske investicione banke i Ministarstva pravde SAD (US DOJ)."Ono što mi, kao pojedinci, možemo da uradimo, je da proširimo svest o rizicima i edukujemo građane o preventivnim i represivnim mehanizmima za sprečavanje prevara i korupcije, koji podrazumevaju rano prepoznavanje i adekvatno reagovanje, kako bi se osiguralo da odluke koje država donosi budu ispravne, oslobođene uticaja, pravno i materijalno utemeljene, a javni interes očuvan", rekla je.Konferenciju je otvorila potpredsednica Udruženja sertifikovanih istražitelja prevara Srbije (ACFE) Maja Matić, ističući da svi zajedno moramo raditi na otvorenom i transparentnom društvu jednakih mogućnosti i ojačati svest o štetnosti korupcije na našu ekonomiju.Programski direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić, ukazao je da je u Srbiji percepcija o korupciji veoma visoka i da takvo viđenje dele domaći i inostrani privrednici, građani, stručnjaci i relevantne međunarodne organizacije.Percepcija o korupciji visoka"Raduje me što smo u saradnji sa ACFE-om i partnerima organizovali nekoliko događaja tokom Međunarodne nedelje svesti o preverama s ciljem otvaranja dijaloga o izloženosti prevarama i korupciji, kao i o izazovima i trendovima u borbi protiv njih i, što postoji spremnost institucija da unaprede naše poslovno okruženje" istakla je Una German, rukovodilac Odeljenja za forenziku u Deloitte-ovom Sektoru za finansijski konsalting.Finansijske prevare i korupcija globalni problemiDejvid Riz Dženings, stalni pravni savetnik Ministarstva pravde SAD (US DOJ), održao je predavanje "Kako pretvoriti pištaljku u sirenu" o tužbama "Qui Tam", koje su predviđene Zakonom o lažnim potraživanjima i na osnovu kojih uzbunjivači mogu biti nagrađeni u slučaju uspešnog ishoda, odnosno kada se na osnovu ove tužbe - uz pomoć tužilaštva ili bez takve pomoći - uspešno naplati odšteta i kazna za prevaru."Takvo stanje prepoznaju i državni organi u Srbiji, koji su u vezi sa borbom protiv korupcije doneli više planskih dokumenata u periodu od 2005. do danas. Takva percepcija proističe ne samo iz činjenice da je korupcija prisutna u mnogim delovima javnog sektora, već i zbog toga što izostaje pravovremena reakcija državnih organa kada se u javnosti pojave manje ili više argumentovane sumnje na korupciju, a koja bi takve sumnje potvrdila i omogućila da se krivci kazne ili ih razvejala. Postojeći podaci o gonjenju korupcije daju samo ograničeni uvid u rasprostranjenosti i oblike korupcije, usled činjenice da je tamna brojka kriminaliteta kod ove vrste krivičnih dela izuzetno visoka. Pored toga, u poslednje vreme se veliki broj slučajeva korupcije rešava kroz sporazume o priznanju krivice, što povećava efikasnost, ali dodatno umanjuje dostupnost informacija o načinu na koji se odvijala korupcija koja je otkrivena. Dok se korupcija o kojoj građani imaju najviše saznanja odvija kroz davanje i primanje mita, korišćenje veza radi zapošljavanja ili bržeg završavanja posla u javnim institucijama, korupcija na višim nivoima, o kojoj građani nemaju neposredna saznanja se najčešće povezuje sa zloupotrebom ovlašćenja, političke moći i trgovinom uticajem"."Finansijske prevare i korupcija globalni su problemi koji se ne mogu zanemariti. Predstavljaju veliki rizik za sve organizacije, bilo da su one javne, privatne ili neprofitabilne. Jedan segment rada Agencije za sprečavanje korupcije, odnosno kontrola finansiranja političkih aktivnosti podrazumeva poređenje podataka iz finansijskih izveštaja političkih subjekata sa podacima koji su pribavljeni iz različitih izvora, odnosno baza podataka. Zaposleni u Agenciji kontinuirano se usavršavaju, kako bi mogli da odgovore novim poslovnim trendovima i poboljšanjima u tehnologiji, te će u tom kontekstu stečena znanja na obuci ACFE doprineti efikasnosti i efektivnosti rada, odnosno, unapređenju načina prikupljanja, selektovanja i obrade podataka iz drugih izvora u cilju dokazivanja u prekršajnom postupku. Izuzetno nam je drago što smo prepoznati kao jedna od instutucija od značaja za promociju važnosti borbe protiv prevara".Katarina Pavičić, pomoćnik direktora u Sektoru za kontrolu finansiranja političkih aktivnosti u Agenciji za sprečavanje korupcije govorila je na temu "Primena stečenog znanja na obuci ACFE u kontroli finansiranja političkih aktivnosti". Ona ističe:Gospodin Miletić navodi da je "uloga Privredne komore Srbije da spreči korupciju u poslovnom sektoru edukacijom svojih članova, promocijom antikorupcijskih vrednosti i podsticajem razvoja antikorupcijskog zakonodavstva. PKS okuplja svoje članove oko Zajednice za usklađenost koja je nastala kao rezultat potreba naših članica različitih profila i nivoa usaglašenosti u njihovim organizacionim šemama, sa ciljem unapređenja ove multidisciplinarne funkcije koja pomaže menadžmentu pri donošenju poslovnih odluka"."Uloga PKS je da spreči korupciju"Zatim je usledilo obraćanje i prezentacija savetnika predsednika Privredne komore Srbije, Miroslava Miletića o ulozi PKS u sprečavanju korupcije u poslovnom sektoru.Ističemo značaj standarda menadžmenta kvalitetom i njihove veze sa integritetom, kroz sistemski pristup u poslovanju kompanija i lakšeg prevazilaženja kriznog menadžmenta."Pored aktivnosti na olakšavanju trgovine i digitalizacije" navodi Miletić, "Investicioni forum komore zapadnog Balkana (VB6 KIF) - Kolektivna inicijativa privrednih komora iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije, radi na jačanju integriteta i antikorupcije u poslovnom sektoru.Pošto se ovi fenomeni tiču svih pora naših društava na ovim prostorima, ističemo značaj edukacije, posebno mladih, kao i odnosa sa javnošću, marketinga i oglašavanja, u cilju promene imidža, privlačenja stranih investicija i stvaranja povoljnije poslovne klime.Prevara i korupcija nisu smanjene, uprkos mehanizmimaPrema relevantnim istraživanjima prevara i korupcija nisu smanjeni na globalnom nivou, bez obzira na sve veći broj mehanizama za prepoznavanje prevarnih radnji.U ovim aktivnostima imamo u vidu stavove najrazvijenijih ekonomija koje uvode savremene standarde za korporativnu odgovornost, teže stvaranju dugoročne vrednosti, boljeg služenja svima i snažne podrške zajednicama u kojima posluju."Velike kompanije, posebno iz EU, imaju visoko razvijenu svest o značaju antikorupcije u svom poslovanju, ali mala i srednja preduzeća nemaju dovoljno kapaciteta, ljudskih i finansijskih, da ovu temu obrade u svom svakodnevnom poslovanju."Sistem menadžmenta za borbu protiv korupcije utvrđen u standardu SRPS ISO 37001 osmišljen je tako da se unutar organizacije razvije kultura protiv korupcije i implementiraju odgovarajuće kontrole, što će zauzvrat povećati šanse za otkrivanje korupcije i prvenstveno smanjiti njeno pojavljivanje. Implementacija sistema menadžmenta za borbu protiv korupcije zahteva liderstvo i zalaganje najvišeg rukovodstva, a sa politikom i programom moraju biti upoznati svi zaposleni i spoljni saradnici, kao što su ugovorne strane, isporučioci i poslovni partneri", istakla je Bojanić.Rešenje za sprečavanje mita je primena standardaU obeležavanju Međunarodne nedelje svesti o prevarama učestvovao je i Institut za standardizaciju Srbije gde su direktorka Instituta Tatjana Bojanić i rukovodilac Sektora za međunarodnu saradnju, informisanje i izdavačku delatnost Violeta Nešković-Popović govorile o primeni standarda SRPS ISO 37001 kao mogućeg rešenja za otkrivanje i sprečavanje mita, kao i o povezivanju sa ostalim standardima sistema menadžmenta.Izvor: BIZlifeU petak, 20. novembra, biće održan edukativni panel na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na temu karijere u forenzici.   Foto: PixabayKliknite ovde da biste vest pročitali na sajtu BIZLifeNapomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta BIZLife. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala biznis24.rs, već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta BIZLife. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.Tagovi:                                   

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/kultura/sedam-filmova-u-konkurenciji-za-srpskog-kandidata-za-oskara/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Sukob interesa

Naslov: Sedam filmova u konkurenciji za srpskog kandidata za Oskara

Na konkurs za izbor srpskog kandidata za Oskara prijavljeno je sedam filmova, potvrđeno je Danasu u Filmskom centru Srbije.To su: "Otac" Srdana Golubovića, "Pijavice" Dragana Marinkovića, "Moj jutarnji smeh" Marka Đorđevića, "Ime naroda" Darka Bajića, "Dara iz Jasenovca" Predraga Antonijevića, "Vikend sa ćaletom" Miroslava Momčilovića i "Realna priča" Gordana Kičića. Od ove godine, kao što je Danas već pisao, za izbor srpskog kandidata za Oskara zadužen je Filmski centar Srbije. Imenovanje predstavnika domaće kinematografije koji će se naći u trci za nagradu najbolji međunarodni film (kako glasi novi naziv kategorije "najbolji film sa van engleskog govornog područja", poznate i kao "najbolji strani film") ova kuća preuzela je od Akademije filmske umetnosti i nauke Srbije. Zbog pandemije, Američka filmska akademija pomerila je ceremoniju dodele Oskara na 25. april 2021, a Srbija, kao i druge zemlje, ima rok do 1. decembra da pošalju ime svog predstavnika. Srpskog kandidata za Oskara će, kako je Danasu objasnio Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije, birati sedmočlana komisija. - Četiri člana komisije daju strukovna udruženja (AFUN, UFUS…), jedan je član Upravnog odbora FCS-a i dva člana predlažemo iz reda uticajnih filmskih stvaralaca koji nisu u sukobu interesa, a ne moraju biti članovi strukovnih udruženja. Svaki član komisije bira i predlaže po dva filma. Film sa apsolutnom većinom glasova je naš kandidat. Ukoliko dva filma imaju isti broj glasova, predviđen je i drugi krug glasanja. Ovo je procedura koju primenjuju neke evropske zemlje koje imaju nekoliko Oskara - kaže Matić. Prošle godine je srpsku kinematografiju predstavljao film "Kralj Petar I" Petra Ristovskog. Filmski centar Srbije, Konkurs, oskarBeograd 

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: fakti.org

Link: http://www.fakti.org/sta-to-pisu/engdal-gejts-i-proizvodjaci-mrnk-vakcina-kockaju-se-ljudskim-zivotima

Autori: Redakcija

Teme: Sukob interesa

Naslov: Engdal: Gejts i proizvođači mRNK vakcina kockaju se ljudskim životima

ŠTA JE SVE PREĆUTANO O FAJZER-BIONTEHOVOJ VAKCINI NA BAZI GENETSKOG INŽENJERINGA?* Farmakološki gigant Fajzer (Pfizer) je objavio rezultate ispitivanja na ljudima, za koje tvrdi da su spektakularni. Prim02:29 19.11.2020.ŠtampajŠTA JE SVE PREĆUTANO O FAJZER-BIONTEHOVOJ VAKCINI NA BAZI GENETSKOG INŽENJERINGA?* Farmakološki gigant Fajzer (Pfizer) je objavio rezultate ispitivanja na ljudima, za koje tvrdi da su spektakularni. Primenjena je eksperimentalna tehnologija poznata kao genetičko uređivanje (eng.: "gene editing"), tačnije RNK genetičko uređivanje - novitet koji nikada pre nije korišćen za vakcine* Pre nego što pojurimo da se pelcujemo, nadajući se imunitetu, trebalo bi da naučimo više o ovoj radikalno eksperimentalnoj tehnologiji i njenom manjku preciznosti* U stručnom članku objavljenom oktobra 2020. godine u časopisu Trendovi u genetici, autori zaključuju da je "obim mogućih molekularnih događaja usled manipulisanja genomima potcenjen, a da dotična tehnologija ostaje nepredvidiva, kako u predloženoj, tako i u drugim namenama"* Dr Romeo Kuihano, penzionisani profesor farmakologije i toksikologije na Koledžu medicine pri Univerzitetu u Manili, upozorava na "opasnost da bi vakcina zapravo mogla da osnaži patogenost virusa, ili ga učini agresivnijim usled poboljšanja zasnovanih na antitelima... Ako se tako nešto dogodi na velikom uzorku ljudi, ishod bi mogao da bude katastrofalan* Kuihano još piše: "Pored drugih opasnosti, virusno-vektorisane vakcine mogle bi da dovedu do mešanja sa prirodno nastalim virusima i tako proizvedu hibridne viruse sa nepoželjnim svojstvima prenosa i virulentnosti"* Uostalom, izgleda da Albert Burla - direktor Fajzera - nije tako samouveren kako bi se iz njegovih tvrdnji o vakcini moglo zaključiti. Istog dana kada je njegova kompanija izdala saopštenje o rezultatima testiranja vakcine, prodao je 62 odsto svojih akcija u Fajzeru, zaradivši milione____________________________________________________________       Autor: Vilijam ENGDAL       BIL Gejts aktivno finansira i promoviše nove, neproverene vakcine, koje bi trebalo da nas makar delimično zaštite od grozne prevremene smrti izazvane novim koronavirusom, te nam navodno omoguće nastavak "normalnog" života.       Farmakološki gigant Fajzer (Pfizer) je objavio rezultate ispitivanja na ljudima, za koje tvrdi da su spektakularni.       Primenjena je eksperimentalna tehnologija poznata kao genetičko uređivanje (eng.: "gene editing"), tačnije RNK genetičko uređivanje - novitet koji nikada pre nije korišćen za vakcine.       Pre nego što pojurimo da se pelcujemo, nadajući se imunitetu, trebalo bi da naučimo više o ovoj radikalno eksperimentalnoj tehnologiji i njenom manjku preciznosti.       Finansijski svet je eksplodirao devetog novembra, kada je farmakološki džin Fajzer, sa svojim nemačkim partnerom Biontehom, izdao saopštenje za medije u kojem se navodi da je ovaj dvojac razvio vakcinu za COVID-19, sa stopom efikasnosti od 90 odsto (17. novembra je saopšteno da je efikasnost 95 odsto; prim. NS).       Kontroverzni šef američkog NIAID-a (Nacionalni institut za alergije i zarazne bolesti, prim. prev.), Toni Fauči, pohitao je da nahvali ovu vest, a EU je saopštila da je kupila 300 miliona doza ove skupe nove vakcine.       Ako pitate finansijska tržišta, pandemiji je maltene odzvonilo.Sumnjivi događaji       Međutim, izgleda da Albert Burla - direktor Fajzera - nije tako samouveren kako bi se iz njegovih tvrdnji moglo zaključiti. Istog dana kada je njegova kompanija izdala dotično saopštenje o rezultatima testiranja vakcine, prodao je 62 odsto svojih akcija u Fajzeru, zaradivši milione.       Instrukciju za prodaju podesio je pomoću specijalnih mehanizama još u avgustu tako da se ne vidi da se radi o "insajderskoj prodaji", međutim takođe se postarao da tajming bude odmah nakon američkih izbora i nelegitimnog medijskog određenja Džoa Bajdena za izabranog predsednika.       Deluje kao da je Burla bio u priličnom sukobu interesa kada je istog dana izdao saopštenje za medije.       Kada je u javnost procurelo da se Fajzer letos obavezao da američkoj vladi dostavi 100 miliona doza vakcine, Burla je pred medijima lagao i poricao da je njegova kompanija za razvoj vakcine dobila bilo kakav novac od Trampove administracije.       Dodatna u nizu sumnjivih radnji Fajzera je činjenica da je ova kompanija prvo saopštila novosti timu Džoa Bajdena, umesto relevantnim agencijama američke vlade. No, ovo je daleko od najalarmantnijeg povodom mnogo hvaljenog saopštenja Fajzera.  Takozvana "farma zamrzivača", objekat veličine fudbalskog terena,za čuvanje gotovih vakcina za COVID-19, Purs (pokrajina Antverpen,Belgija), oktobar 2020. (Foto: Pfizer via AP)       Fajzer, poznat po svojoj "vijagri" i drugim lekovima, uortačio se sa malom nemačkom firmom iz Majnca - Biontehom - koja je razvila radikalnu tehniku mRNK kako bi proizvela novu vakcinu protiv koronavirusa. Bionteh je osnovan tek 2008. godine. Sporazum sa Fondacijom Bila i Melinde Gejts potpisao je septembra 2019. godine, tik pred obelodanjivanje prisustva novog koronavirusa u kineskom Vuhanu i tik pre nego što je Bionteh napravio svoj berzanski debi.       Sporazum je obuhvatao saradnju u oblasti razvoja nove mRNK tehnike za tretiranje kancera i HIV-a. Interesantno je da je saopštenje za medije od 5. septembra 2019. godine, u kojem se navodi kako "Gejts fondacija u Biontehu vidi potencijal za dramatično suzbijanje HIV-a i tuberkuloze u svetu", obrisano.            Bionteh takođe ima sporazum sa jednim od najvećih proizvođača lekova u Kini - farmaceutskim društvom sa ograničenom odgovornošću "Šangaj Fosun" (poznat i kao "Fosun farma") - za razvoj zasebne verzije mRNK vakcine protiv koronavirusa za kinesko tržište.       Aj Min Huj, predsednik globalnog programa za istraživanje i razvoj pri Fosun farma rekao je u avgustu: "Doziranje prvog kineskog subjekta [vakcinom] BNT162b1 predstavlja prekretnicu globalnog ko-razvojnog programa u Kini. Tesno sarađujemo sa Biontehom i regulatornim telima kako bismo procenili bezbednost i efikasnost BNT162b1 i drugih mRNK vakcina-kandidata ".       Ovo znači da ista nemačka biotehnološka kompanija stoji iza kovid vakcina koje se navrat-nanos guraju u Kini, SAD i EU.       Vakcina se u alarmatno kratkom roku gura do konačnog odobrenja.Upozorenje Fajzerovog potpredsednika       I američke i evropske vlasti, a verovatno i kineske, preskočile su standardnu fazu ispitivanja na životinjama u kojoj se koriste feretke i pacovi; odmah su prešli na ljudske zamorčiće.       Ispitivanja na ljudima otpočela su krajem jula i početkom avgusta. Rok od tri meseca je nečuven u testiranju novih vakcina. Norma je nekoliko godina.       Usled nivoa globalne panike koju je generisala Svetska zdravstvena organizacija povodom koronavirusa, oprez je u potpunosti odbačen. Proizvođači vakcina imaju pravni imunitet, što znači da ne mogu biti tuženi ako ljudi umru ili budu zdravstveno oštećeni njihovim vakcinama.  Pešaci za zaštitnim maskama na licu prolaze pored sedišta kompanijeFajzer u Njujorku, 09. novembar 2020. (Foto: AP Photo/Bebeto Matthews)       Ali, najalarmantnija činjenica o novoj Fajzer-Bionteh vakcini na bazi genetičkog inženjeringa je to što genetički modifikovana mRNK za potrebe vakcina za ljude nikada pre nije bila odobrena.       Važno je istaći da su dvogodišnja ispitivanja pacova hranjenih genetički modifikovanim kukuruzom prskanim Monsantovim "Raundapom" bogatim glifosatom pokazala da se tumori, kao i oštećenja jetre i drugih organa, pojavljuju nakon devet meseci.       Ranija ispitivanja, na osnovu kojih je Monsanto tvrdio da nema opasnosti , trajala su po tri meseca. Slično je i sa vakcinama na bazi genetički modifikovane mRNK, koje se na brzinu uvode u upotrebu nakon manje od 90 dana ispitivanja na ljudima.       Dr Majkl Jidon odgovorio je nedavno na javni komentar, postavljen na jednoj društvenoj mreži, od strane kolege iz Ujedinjenog Kraljevstva: "Sve vakcine protiv SARS-CoV-2 virusa su po definiciji nove. Nijedna od vakcina-kandidata nije u razvoju više od par meseci".       Jidon je potom dodao: "Ako bilo koja takva vakcina bude odobrena za upotrebu, u bilo kojim okolnostima koje nisu eksplicitno eksperimentalne, smatram da će se raditi o obmani primalaca u dimenzijama koje su kriminalne. Ovo iz razloga što ima tačno nula ljudi-dobrovoljaca… koji mogu da pruže više od par meseci informacija o bezbednosti nakon primanja vakcine".            Jidon je prilično kvalifikovan za dotične kritičke komentare. Kako ističe u svom komentaru: "Imam diplomu iz biohemije i toksikologije, kao i istraživački doktorat iz farmakologije. Proveo sam 32 godine radeći na farmaceutskim istraživanjima, pretežno za razvoj novih lekova za poremećaje pluća i kože. Bio sam potpredsednik Fajzera i direktor biotehnološke kompanije koju sam osnovao (Ziarko, koji je preuzeo Novartis). Znam mnogo o razvoju novih lekova".       Dakle, bio je na vrlo visokoj poziciji u Fajzeru.Ljudski zamorčići       Vakcina Fajzer-Bionteh eksperimentalna je i daleko od zagarantovano bezbedne, uprkos činjenici da Fajzer, EU i notorni doktor Toni Fauči deluju spremno da je daju stotinama miliona ljudi.       Eksperimentalna tehnologija bazirana je na prilično novoj vrsti manipulacije genima, poznatoj kao "uređivanje gena" (eng.: "gene editing"). U čuvenom članku, objavljenom 2018. godine u Forin afersu - inače časopisu njujorškog Saveta za spoljne odnose - Bil Gejts je poneseno promovisao novu CRISPR tehnologiju za uređivanje gena kao nešto što će moći da "transformiše globalni razvoj". Tada je istakao da njegova Gejts fondacija finansira razvoj uređivanja gena u oblasti vakcina, kao i za druge potrebe, i to već deset godina .Dr Romeo Kuihano       No, da li je tehnologija za cepanje i spajanje ljudskih gena toliko apsolutno bezbedna da vredi rizikovati njenu primenu u novoj eksperimentalnoj vakcini koja nikada pre nije korišćena na ljudima?       Suprotno tvrdnjama Bila Gejtsa, naučni odgovor je "ne", jer nije dokazano da je bezbedna. U stručnom članku objavljenom oktobra 2020. godine u časopisu Trendovi u genetici, autori zaključuju da je "obim mogućih molekularnih događaja usled manipulisanja genomima potcenjen, a da dotična tehnologija ostaje nepredvidiva, kako u predloženoj, tako i u drugim namenama ".       Dr Romeo Kuihano, penzionisani profesor farmakologije i toksikologije na Koledžu medicine pri Univerzitetu u Manili, istakao je neke od opasnosti primenjivanja eksperimentalnog uređivanja gena u vakcinama za ljude.       Kuihano upozorava na "opasnost da bi vakcina zapravo mogla da osnaži patogenost virusa, ili ga učini agresivnijim usled poboljšanja zasnovanih na antitelima (eng.: antibody-dependent enhancement, ADE), kao što se desilo u prethodnim studijama eksperimentalnih vakcina za životinje. Ako se tako nešto dogodi na velikom uzorku ljudi, ishod bi mogao da bude katastrofalan.             Ovi ozbiljni neželjeni efekti uopšte ne moraju biti detektovani na kliničkim ispitivanjima, naročito onim visoko pristrasnim i opterećenim sukobima interesa vakcinaških kompanija. Čak i kada dođe do otkrića značajnog neželjenog efekta, to obično biva "gurnuto pod tepih".       On navodi slučaj još jedne Gejtsove mRNK vakcine-kandidata, one Modernine, u kojem je "troje od 15 ljudskih eksperimentalnih subjekata iz visoko dozirane grupe pretrpelo ozbiljne i medicinski značajne simptome. Moderna je, međutim, zaključila da je vakcina 'generalno bezbedna i solidno tolerisana' (od strane organizma, prim. prev.), o čemu su korporativni mediji momentalno izvestili, zataškavajući pravu opasnost ". Žena dobrovoljac prima vakcinu protiv virusa COVID-19 u okviru programaOperation Warp Speed (Foto: Joe Raedle/Getty Images)       On ističe: "Egzogena mRNK je inherentno imuno-stimulativna, što je odlika koja istovremeno može biti i korisna i štetna. Može da pruži korisnu aktivnost, a može i da inhibira ispoljavanje antigena i tako negativno utiče na imuni odgovor. Paradoksalni efekti urođenog imunog opažanja različitih formata mRNK vakcina nisu potpuno shvaćeni".       Kuihano dodaje: "Vakcina bazirana na mRNK takođe bi mogla da podstakne potentan tip 1 interferonskih reakcija (interferon je protein koji stvaraju ćelije imunog sistema, kao odgovor na prisustvo patogenih faktora kao što su virusi, bakterije, tumori, itd; prim. prev.), koji se vezuju ne samo za upale, nego i za autoimune bolesti, a mogu dovesti i do koagulacije krvi i formiranja patoloških trombova ".Kockanje sa životima       Kuihano, u obimno dokumentovanom članku, piše: "Pored drugih opasnosti, virusno-vektorisane vakcine mogle bi da dovedu do mešanja sa prirodno nastalim virusima i tako proizvedu hibridne viruse sa nepoželjnim svojstvima prenosa i virulentnosti. Moguće ishode rekombinovanja je praktično nemoguće kvantifikovati precizno sa postojećim alatima i znanjem. Rizici su međutim realni, o čemu svedoče pojave mutiranih tipova virusa, pojačane patogenosti i neočekivano ozbiljnih neželjenih reakcija (uključujući smrt) nakon hazarderskih kampanja masovnih vakcinacija i prethodno neuspelih pokušaja razvoja himeričnih vakcina primenom tehnologije genetskog inženjeringa".       Bil Gejts, proizvođači mRNK vakcina poput Fajzer-Bionteha i Moderne, te njihovi tesni saradnici kao što je dr Toni Fauči sa NIAID-a, očigledno se kockaju sa ljudskim životima u svojoj jurnjavi da nam ubrizgaju ove eksperimentalne vakcine. Dr Entoni Fauči, direktor Nacionalnog instituta za alergiju i zaraznebolesti neposredno uoči konferencije za medije u Beloj kući,Vašington, 22. april 2020. (Foto: Alex Brandon/AP Photo)       Važno je napomenuti da su isti dr Fauči i njegov NIAID patentirali vakcinu za denga groznicu, poznatu kao Dengvaksija, koju prodaje Sanofi-Paster, a kao "esencijalnu" promoviše Svetska zdravstvena organizacija još od 2016. godine.       Robert F. Kenedi mlađi ukazao je da su Fauči i NIAID "još od kliničkih ispitivanja znali da postoji problem paradoksalne imune reakcije", ali su je bez obzira na to dali stotinama hiljada filipinske dece. Procenjuje se da je najmanje 600 vakcinisane dece umrlo pre nego što je država obustavila vakcinaciju .            Očigledno je da se uvreženi princip opreznosti - "Ako imaš ozbiljne sumnje, ne čini to" - ignoriše od strane Faučija, Fajzera, Bionteha i drugih koji jurcaju da odobre novu mRNK vakcinu za koronavirus.       Tehnologija mRNK tek treba da iznedri odobren lek, a kamoli vakcinu.       (Vilijam Engdal je konsultant za strateške rizike i predavač, diplomirani je politikolog Prinston univerziteta i autor bestselera o nafti i geopolitici)       Naslovna fotografija: Frank Hoemann/SVEN SIMON/picture-alliance/dpa/AP Images       (izvo: New Eastern Outlook)                                                                            

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: RTS1

Rubrika: Jutarnji program/RTS

Autori: Redakcija

Teme: Informacije od javnog značaja

Naslov: Poplava različitih informacija

Kada se pojavio prvi slučaj kovid19 niko nije ni slutio da će virus toliko dugo opstati, niko nije ni slutio da će nam promeniti život.Ono što uočavamo poslednjih meseci jeste da sa rastom broja zaraženih raste i broj lažnih vesti o ovom virusu.Kako da se izborimo sa poplavom razlićitih vesti, koje su to informacije od javnog značaja, šta je vakcina za lažne vesti to su samo neke od tema o kojima govore gosti emisije dr Jovana Todorović sa Instituta za socijalnu medicinu - Medicinski fakultet u Beogradu i Aleksandra Kuzmanović menadžer društvenih mreža iz SZO Ženeva .

----------------------------------------------------------

Datum: 18.11.2020 

Medij: N1

Rubrika: Novi dan,N1

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Ugovor između Telekoma Srbije i Wireless media

Spiker: Iako je još 25. avgusta Stranka slobode i pravde dostavila Savetu za borbu protiv korupcije dokumentaciju koja, kako su tada saopštili, pokazuje da je ugovor  između Telekoma Srbije i firme Wireless Media Igora Žeželja, štetan za građane i državu Srbiju, Savet se o ugovoru još nije oglasio. Tvrde, na potezu je Vlada od koje očekuju dodatnu dokumentaciju. Uveravaju da će javnost biti obaveštena kada Savet završi svoja razmatranja. Pojedini stručnjaci ipak smatraju da je na delu opstrukcija rada Saveta. Reporter: Za ugovor između Telekoma Srbije i firme Igora Žeželja, Wireless Media, koji je vredan punih 37,9 miliona evra, opoziciona SSP tvrdila je da je fiktivan i da je sproveden na štetu građana. Vlast je uveravala suprotno, da su fiktivne i lažne upravo afere na  koje ukazuje Stranka slobode i pravde. Konačnu reč o tome da li je ugovor između Telekoma i Igora Žeželja koruptivan ili ne trebalo bi da da Savet za borbu protiv korupcije, koji se sastajao ali o toj temi još uvek nije ništa odlučio, iako su prošli meseci od kada su dokumentaciju dobili. Miroslav Milićević, Savet za borbu protiv korupcije: Ja bi voleo da javnost shvati da pravno-ekonomsko razmatranje Telekoma je veoma složeno jer postoje nekoliko pravnih, različitih mišljenja. Isto tako, što se tiče ugovora između Wireless Media-e i Telekoma, Savet svoje izveštaje bazira isključivo na javno dostupnim, da kažem, dokumentima koji su dobijeni legalnim puem. Taj ugovor koji je nama poslat ima jednu stranicu manje, od 14 stranica. Drugo, on se poziva na jedan krovni ugovor i na osam aneksa. U tom smislu Savet se obratio gospodinu Žeželju. Mi samo možemo da predložimo da zajedno pogledamo taj dokument pa da damo mišljenje. Dušan Slijepčević, član Saveta za borbu protiv korupcije:  „U ovom momentu, do sada, nije odlučivano. Mi smo tražili, zapravo uputili smo dopis i Vladi Srbije i Igoru Žeželju, tako da nismo dobili odgovore od njih. Čekamo njihove odgovore.“Reporter: Javnost čeka Savet, Savet čeka Vladu. Zašt se odugovlači? Marinika Tepić, koja je ukazivala na potencijalnu korupciju u odnosu Telekom – Wireless Media, danas kaže: „Ugovor je jasan dokaz plaćanja batine za kontrolu i disciplinovanje medija“. I od republičke javne tužiteljke je, podseća, tražila da se izjasni, ali povratne reakcije nije bilo. Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde: Ja sam Antikorupcijskom savetu takođe podnela ugovore, sa molbom ne samo da se izjasne, što je njihov posao, već i da, što je takođe u njihovoj nadležnosti, te ugovore i svoje mišljenje proslede takođe republičkoj javnoj tužiteljki i Vladi Republike Srbije, jer to je Vladin Antikorupcijski savet. Podsetiću vas, to sam učinila dan pre nego što je bila zakazana sednica na kojoj je trebalo da se članovi Saveta izjasne o koruptivnom radu Telekoma. Oni su tražili dodatno vreme da taj ugovor temeljno, kako su rekli, pregledaju i izanaliziraju. Reporter: Postoje opstrukcije u radu Saveta, kaže za N1 profesor Fakulteta političkih nauka i nekadašnji član Saveta za borbu protiv korupcije, Čedomir Čupić.  Trebalo je, upozorava Čupić,  hitno i druge institucije da reaguju. Čedomir Čupić, Fakultet političkih nauka: Na primer, da hitno uđe revizorska institucija, odnosno, odnosno državni revizor, i da izvrši reviziju poslovanja Telekoma i to po dva osnova, znači racionalnog trošenja i svrsishodnosti u trošenju, odnosno u ulaganjima  i svemu onome što je vezano za poslovanje Telekoma, i da pod hitno da javnosti izveštaj o tome. Treba takođe da se potrudi i poverenik za informacije da sve informacije u vezi Telekoma vidu dos… budu dostupne građanima. Reporter: Institucije koje profesor Čupić pominje, za sada se ne oglašavaju. Ali zato iz Saveta za borbu protiv korupcije stiže obećanje, kada Savet završi svoje razmatranje, građani Srbije biće obavešteni o slučaju Telekoma i Wireless Media-e, ali pre toga najavljuju izveštaj o privatizaciji banja. Maja Đurić, N1 Beograd.                   

----------------------------------------------------------