Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 20.11.2020 

Medij: Blic      Strana: 1,6,7

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Nova lica: Zašto Srbija nema Draška i Dritana?

Nova lica: Zašto Srbija nema Draška i Dritana?

analiza „Blica“: koliko ćemo čekati na nova lica na političkoj sceni

 Zašto Srbija nema Draška i Dritana?

 Pobeda pojedinih opozicionih političara u regionu nad moćnijim i iskusnijim protivnicima, ovoga puta na lokalnim izborima u BiH, srpskim opozicionarima je, kao i u slučaju Crne Gore, ulila nadu da su političke promene moguće i inspirisala ih za dalju borbu protiv vlasti. Doduše, zasad, čini se, samo na Tviteru.

Mladi Draško Stanivuković, koji je pre samo nekoliko dana na lokalnim izborima u Banjaluci uspeo da uradi nešto što je bilo gotovo nezamislivo, da pobedi Igora Radojičića, kandidata SNSDa, partije čiji je predsednik jedan od najmoćnijih političara u BiH i njegov najljući protivnik Milorad Dodik, postao je nova ikona srpske opozicije.

Odmah nakon što su izbori završeni i proglašena pobeda najmlađeg gradonačelnika u istoriji Banjaluke, lideri opozicije zapljusnuli su Tviter objavama u kojima Stanivukoviću čestitaju na uspehu, ali i iznose zaključke o tome kako je pod hitno potrebno od njega uzeti pelcer i doneti ga u Srbiji.

Deo Tviter zajednice pozdravio je ove poteze i euforično su izneli zaključak „Potreban nam je Draško u Srbiji”. Gotovo identična situacija dogodila se pre nešto manje od tri meseca, nakon pobede tri koalicije u Crnoj Gori nad DPS-om Mila Đukanovića, koji je na vlasti gotovo tri decenije. Tada su crnogorski rezultati isticani kao primer i dokaz da David ima šanse protiv Golijata.

Ašta je Stanivuković uradio? Opredelio se da sa svojom Partijom demokratskog progresa (PDP), pored neravnopravnih uslova, na izbore izađe. Kampanju je vodio na dva fronta: na društvenim mrežama i obilazeći svaku mesnu zajednicu, svako naselje, opštinu... To je, izgleda, u njegovom slučaju bio pravi recept, što ga je, uz svađe, prozivke, stalno ponižavanje, pa i privođenje, smestilo pravo u gradonačelničku fotelju.

Sdruge strane, crnogorski opozicionari uspeli su da naprave iskorak u načinu bobe protiv ozbiljnog i politički veoma potkovanog protivnika. To se pre svega ogledalo u jedinstvenom nastupu, prevazilaženju sujeta i ideoloških razlika, bar kada je izborna kampanja u pitanju (u procesu formiranja vlade neke slabosti isplivale su na površinu), ali i slanjem poruka o potrebi za napretkom društva i demontažom ukorenjenog vladajućeg sistema.

Još jedna važna karakteristika donedavnih opozicionih takmaca jeste i afirmacija i isticanje u prvi plan mladih političara, koji, pak, ako je suditi po političkom stažu, nisu od juče u politici.

Jedan tvit Dritana Abazovića, mladog lava iz Crne Gore, u kome između ostalog poručuje da region zaslužuje promene izazvao je posebnu pažnju u Srbiji.

„Talas promena se iz Crne Gore proširio u BiH. Region zaslužuje više. Svi želimo novu vrednost, nove ljude i novu nadu. Građani - uzmite svoju slobodu“, napisao je Abazović čestitajući Drašku Stanivukoviću pobedu na izborima.

Ova čestitka unela je dodatnu euforiju, pa su se simpatizeri opozicije podelili. Oni mlađi i građanski orijentisani odlučili su se za parolu: „Hoćemo Draška i Dritana u Srbiji”, dok su nacionalno i verski orijentisani birači ostali naklonjeni mandataru za sastav nove vlade Crne Gore Zdravku

Krivokapiću i želji da njega „uvezu u Srbiju“.

Uodnosu na SNS, sada vanparlamentarna, opozicija deluje potpuno uspavano. Naprednjaci su, bez obzira na veoma ubedljivu pobedu, gotovo već sledećeg dana krenuli u novu kampanju, pokušavajući da preduprede sve eventualne prepreke koje im na narednim predsedničkim, beogradskim, ali i vanrednim parlamentarnim izborima stajati na putu.

Za to vreme opozicija je gotovo nevidljiva, i dalje bezidejna i preokupirana međusobnim razmiricama, sujetom lidera i podelama koje su iz dana u dan sve veće. Raduju se uspehu kolega u regionu, i kao da čekaju da neki Draško, Dritan ili Zdravko - padne s neba.

Docent FPN dr Dušan Spasojević kaže za „Blic” da deluje kao da vlast, za razliku od opozicije, obraća pažnju na to šta se dešava u regionu.

- U odnosu na promene koje se dešavaju, vlast preventivno deluje i pravi nove poteze - kaže Spasojević za „Blic”.

On navodi da opozicione opcije koje su odnele pobede na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori i lokalnim u Banjaluci podsećaju na srpske iz devedesetih godina mnogo više nego na ove danas.

- Ključna razlika koju ne primećujemo jeste da, izuzev Zdravka Krivokapića, i Dritan Abazović i Draško Stanivuković, bez obzira na to što su mladi, predstavljaju političare koji su dugo na sceni, kao i njihove partije. Godinama su se pripremali za ovo što se sad dešava i kao takvi bliži su onoj opoziciji u Srbiji devedesetih godina nego ovoj danas - kaže Spasojević.

Sagovornik „Blica” naglašava još jednu važnu činjenicu kada su opozicionari iz regiona u pitanju.

- Svi su izašli na neregularne izbore, dok je opozicija u Srbiji izabrala bojkot za način borbe. Pred kraj kampanje u Crnoj Gori pričalo se da se prebrojava svaka glava, pa se ispostavilo da ipak može da se pobedi. Onda kažu da je to zato što su tamo slobodniji mediji - kaže Spasojević.

Za novog predsednika PSG Pavla Grbovića, pronalazak Dritana ili Draška košta.

„Možemo i mi da nađemo našeg Draška i našeg Dritana, ali to košta: vremena, strpljenja, novca. Bez ova tri faktora je ozbiljna politika nemoguća, osim ukoliko želimo da se zanosimo romantičnim iluzijama“, napisao je Grbović na Tviteru.

Vučić: Hoće da me sruše, a šta će da promene

Predsednik Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić prokomentarisao je sinoć ovakve prognoze i želje opozicionara da se „talas promena” proširi i ka Srbiji, istakavši da odavno najavljuju da će on da padne. - Kada su gubili svetski državnici na izborima, oni su govorili sledeći je Vučić. Tako je bilo s Makedonijom, Grčkom, Crnom Gorom. Pa šta s tim? Jeste li čuli da će nešto da naprave, nešto da promene? Osim toga, kako će da me sruše, jeste li čuli šta će da promene? Hoće li možda imati bolje odnose s velikim zemljama, nove reforme, kilometre auto-puteva - rekao je Vučić gostujući u emisiji „Ćirilica”.

 cena

Možemo i mi da nađemo našeg Draška i našeg Dritana, ali to košta: vremena, strpljenja,

novca. Bez ova tri faktora je ozbiljna politika nemoguća, kaže Pavle Grbović

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: Danas      Strana: 1,19

Rubrika: Region

Autori: M. Mitrović

Teme: Korupcija

Naslov: Bosna nije na Marsu, ali ima što niko nema

 5a a'i'siiusije o 25. godina Dejtonskog mirovnog sporazuma  

 Bosna nije na Marsu, ali ima što niko nema  

Održana onlajn diskusija „25. godišnjica Dejtonskog mirovnogsporazuma"  

 Bosna i Hercegovina nije na Marsu, ali ima što niko nema  

 „Država sa toliko nivoa vlasti je neracionalna. Šezdeset odsto dohotka države ide na administraciju i zbog toga ljudi postaju siromašniji“, istakao je Ivo Komšić, profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu  

„Srbija ne samo da se ne ograđuje od izjava Dodika, već često od naših zvaničnika čujemo svojatanje RS i onda se pitamo da li duh Karađorđeva i dalje lebdi nad BiH“, rekao je Aleksandar Popov, predsednik Saveta „Igmanske inicijative“ za Srbiju  

Zagreb, Beč, Sarajevo, Novi Sad - Dejtonski mirovni sporazum je „odradio svoje“, sada je kočnica razvoja Bosne i Hercegovine, a promena Ustava i veća participacija građana neki su od neophodnih uslova da se situacija u toj zemlji promeni na bolje, rečeno je na jučerašnjoj onlajn panel diskusiji „25. godišnjica Dejtonskog mirovnog sporazuma“ koju su zajednički organizovali forum ZFD Srbija (Forum Ziviler Friedensdienst) i Centar za studije mira Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu.  

Da je Dejtonski sporazum „odradio svoje“ kazala je Senada Šelo Šabić, viša naučna saradnica na Institutu za razvoj i međunarodne odnose u Zagrebu. Često se kao glavni doprinos Dejtonskog sporazuma navodi „to što je zaustavio krvavi rat, ali gledajući trendove poslednjih godina rekla bih da i ta karakteristika održavanja mira postaje sve slabija i pitanje je da li sporazum može održati mir“, rekla je Šelo Šabić. Razlozi kontinuirane krize su, kako je obrazložila, strukturne prirode, „rominje se da treba pronaći nove ljude (u politici), međutim Dejton strukturno stvara podlogu za bilo koga da zloupotrebi alate koji mu daje da bi BiH održavao disfunkcionalnom.“  

BiH se, navela je Šelo Šabić, neretko „opisuje kao poseban slučaj pa tu imamo određenu empatiju ili frustraciju jer su tu sukobljene različite grupe i religije". Međutim, kako je dodala, „VŠ nije na Marsu i u drugom univerzumu, ono što važi drugde važi i za nju“, posebno u vezi sa nastojanjem te države da postane članica Evropske unije. „Endemska korupcija nagriza zdravo tkivo BiH i takođe potiče iz Dejtona, zbog utvrđenog etniciteta kao jedine monete za participiranje i potkusurivanje, a inicijalno Dejton nije bio takav“, rekla je panelistkinja.  

Ona je podsetila da je „prema Dejtonu BiH zemlja tri konstitutivna naroda i ostalih", a ti ostali se, naglasila je, „konstantno i uredno marginalizuju“. Političke vođe u BiH nemaju interesa da primene odluke Evropskog suda za ljudska prava u tom smislu, rekla je Šelo Šabić. „VŠ je ekonomski potpuno unazađena“, objasnila je, „jedna je od najsiromašnijih zemalja, a nema razloga da je tako. Imamo egzodus iz celog regiona, ali je VŠ na prvom mestu, 40 odsto mladih je nezaposleno, četvrtina stanovništva je radno aktivna, što može ugroziti mir kao najveći doprinos Dejtona“. Promena Ustava je neophodna za promene, rekla je Šelo Šabić, koja, međutim, ne misli da međunarodna zajednica treba da sazove novu konferenciju, poput dejtonske. „Kapacitet za promene mora doći iznutra, a međunarodna zajednica može pomoći jer ima odgovornost pošto je donela mirovni sporazum, bila je prisutna u VŠ i ima interes stabilne VŠ“.  

Kritika političkih elita u VŠ, prema njenim rečima, nepotrebna je, kao i trošenje energije u očekivanju „da će sadašnje strukture predati vlast, postati transparentnije i odgovornije“. „Nemaju razlog za to dok vladaju, upravljaju resursima i ne odgovaraju", rekla je Šelo Šabić.  

Lokalni izbori u VŠ održani prošle nedelje „pokazali su da ima kapaciteta za promene, ali takvih uspeha bilo je i do sada, pa nije bilo zamaha koji bi to reflektovao na celu zemlju"; „peka vrsta mobilizacije građana kao proces edukacije i emancipacije u jednoj maloj zemlji gde ljudi govore istim jezikom i imaju isto nasleđe smatram neminovnim korakom, a Dejton ne dopušta takvu vrstu emancipacije", zaključila je Senada Šelo Šabić.  

„Medunarodna zajednica uvučena je u etnonacionalističku zamku sve tri strane u VŠ. To je bila osnova za mirovne pregovore tokom rata i sve do Dejtona i zato je dejtonski Ustav takav. S jedne strane imate aspekte modemog ustava, a s druge etnoteritorijalni aranžman", rekao je Volfgang Petrič, bivši visoki predstavnikußiH (od 1999. do 2002). „Pozitivno je da mir imamo 25 godina, a to nije tek nešto, to je puno. To je veliko dostignuće izvedeno pod američkim liderstvom“, kazao je Petrič dodavši da „dok su se Evropljani ujedinjavali, zemlje bivšeg komunističkog bloka su se raspadale“. „Taj potpuno suprotstavljen razvoj učinio je komplikovanijim za Evropu da shvati zašto se to tako dogodilo", konstatovao je ovaj bivši austrijski diplomata.  

„U VŠ vidimo potpunu dominaciju etničkih partija, to se videlo i na lokalnim izborima, mada je veoma dobrodošao razvoj događaja u Banjaluci gde je duboko korumpirani Dodikov režim poražen od budućeg gradonačelnika koji ima 26 godina. Takođe je veoma pozitivno što u Sarajevu nenadonalističke partije očigledno postaju jače“, rekao je Petrič koji je takođe naveo da će „promene doći samo ako civilno društvo bude jače i angažovanije".  

Ekonomija je ključna, dodao je, rekavši da su „protesti od pre nekoliko godina imali divan slogan na tri jezika - 'Gladni smo’“. Osvrnuvši se na geopolitičke promene, Petrič je pomenuo uticaj Kine u regionu, kao i angažman i Kine i Rusije u Srbiji, „a sada i veoma jak američki, ali videćemo kako će biti sa Bajdenom". Pobedu kandidata demokrata u Sjedinjenim Državama Petrič vidi kao „veoma pozitivnu", ali je naglasio da u VŠ i regionu „EU treba da bude na sedištu vozača“.  

Bivši visoki predstavnik je istakao da je „budućnost VŠ veoma povezana s regionalnim aranžmanima", te da je odgovornost Hrvatske i Srbije veoma važna. „Ne treba misliti da će stabilokratija doneti progres", zaključio je. U Dejtonskom sporazumu postoje sistemske greške, rekao je Ivo Komšić, profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu i bivši član Predsedništva VŠ. „Država sa ovakvim uređenjem vrlo teško može funkcionisati - sa dva asimetrična entiteta, Federacijom VŠ sa 10 kantona i RS kao unitarnom tvorevinom. Nadležnosti između entiteta i države nisu jasno defmisane, kao i nadležnosti između kantona“, rekao je Komšić. „Ovakva BiH nije demokratska, to se pokazalo, intervenisao je i Evropski sud za ljudska prava, manjine nisu predstavljene u institucijama, a postoji i ograničenje kakvog nema nigde na svetu - da Srbin iz Federacije ne može biti član Predsedništva, kao i Hrvat i Bošnjak iz RS“, kazao je. „Država sa toliko nivoa vlasti je neracionalna. Šezdeset odsto dohotka države ide na administraciju i zbog toga Ijudi postaju siromašniji".  

Komšić je skrenuo pažnju na „različite percepcije Dejtona“. „Te percepcije iz Dejtona su ovde donete i prevedene u ratne politike. Lideri koji su vodili rat faktički su ostali na vlasti. Različite percepcije imaju i potpisnice mirovnog sporazuma, Srbija i Hrvatska. Srbija je u Dejtonu priznala Hrvatsku kao nezavisnu i suverenu državu i obratno, i isto tako su Srbija i Hrvatska priznale VŠ kao suverenu i nezavisnu državu. Danas se Srbija i Hrvatska duboko mešaju u unutrašnje stvari VŠ, nekad više, nekad manje, i imam utisak da se takmiče u tom mešanju. Iz Beograda se dolazi u RS kao da je to njihova gubernija, a iz Hrvatske u Hercegovinu i srednju Bosnu kao da je to njihova gubernija. Ne poštuju državni protokol, hrvatski premijer se nikom ne javlja kad dođe u Mostar, kao da je to njegov grad. U Ustavu piše da je Sarajevo glavni grad VŠ, kao i Federacije VŠ i RS, ali to Srbija i Hrvatska ne priznaju. Oni samo pričaju o promeni Ustava na gore - utvrđivanjem etničkog principa“, konstatovao je Komšić.  

„Tvrdnjama da je prednost Dejtonskog mirovnog sporazuma to što je doneo mir ulazimo situaciju da mir uvek posmatramo u odnosu na rat. To je permanentna postkonfliktna napetost bez reformske paradigme", rekao je Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam i predsednik Saveta „Igmanske inicijative" za Srbiju. „Da je Dejton bio oročen na, na primer, pet godina, uočile bi se sve njegove mane i našla neka rešenja za konsolidaciju VŠ. Trebalo je, po meni, napraviti novi ustav kako bi VŠ postala funkcionalna država, a to je tada bilo moguće, jer još nisu bili izrasli nacionalni lideri“, naglasio je Popov. On je podsetio da se „2006. shvatilo da je ovakva VŠ u raljama nacionalista osuđena na propadanje, ali je već postalo kasno“ i osvrnuo na neuspele pokušaje jačanja centralne vlasti kakvi su bili „Aprilski paket“ i „Butmirski proces". „Svedoci smo, četvrt veka od Dejtona, daljeg urušavanja, jer je VŠ bliža disoluciji nego konsolidacijf, rekao je Popov.  

Zagovaranje unitarne VŠ od Harisa Silajdžića, pa Bakira Izetbegovića davalo je alibi u RS da traže disoluciju, nadovezao se. „Srbija ne samo da se ne ograđuje od izjava Dodika, već često od naših zvaničnika čujemo svojatanje RS i onda se pitamo da li duh Karađorđeva i dalje lebdi nad VŠ. Kad je predsednik Hrvatske Zoran Milanović primio predstavnike hrvatskog naroda iz VŠ „govorilo se o promeni izbornog zakona, ali to cilja na stvaranje trećeg entiteta". „Dejtonski sporazum je“, zaključio je Aleksandar Popov, „kočnica razvoja VŠ“.  

  1. Mitrović  

Incko se „pe meša u svoj posao“  „Evropa kao da je previdela jubilej četvrt veka Dejtonskog sporazuma, što je previd onih zemalja koje bi trebalo da vode računa da se stanje u BiH promeni nabolje. Dok su prethodnici koristili svoja ovlaščenja, sadašnji visoki predstavnik u BiH (Valentin Incko) kao da se ne meša u svoj posao. On, kao i međunarodna zajednica, deluje ili pogrešno ili sa zakašnjenjem", rekao je Aleksandar Popov podsetivši da je Incko bio „dao rok Dodiku da se skine tabla na osnovnoj školi sa imenom Radovana Karadžiča - od šest meseci". „Takvim delovanjem ojačao je utisak da predstavnicima tri naroda niko ništa ne može", dodao je Popov. Volfgang Petričje kazao da je Kancelarija visokog predstavnika u BiH „tu predugo".

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: Danas      Strana: 23

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: REKLI SU O EU

 Raširena korupcija je najveći problem na Zapadnom Balkanu.  

Jovana Marović, izvršna direktorka mreže Politikon

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: Danas      Strana: 20

Rubrika: Globus

Autori: M. Mitrović

Teme: Korupcija

Naslov: Iste rakete braniće Vašington i Budimpeštu

 Mađarska kupuje PVO sisteme u SAD i Norveškoj  

 Iste rakete  

braniće Vašington i Budimpeštu  

 Beograd, Budimpešta - Mađarska vlada je juče saopštila da će kupiti protivvazdušne sisteme NASAMS od norveške firme Kongsberg i američke Rajton tehnolodžis. Ti sistemi bi u Mađarsku, koja dugo najavljuje povećanje vojne potrošnje, trebalo da stignu 2023. godine.  

Kao i mnoge druge članice NATO, Mađarska za odbranu troši manje od dva odsto bruto društvenog proizvoda što je cilj koji je alijansa postavila. Ugovor sa američkom kompanijom o kupovini raketa, postignut u avgustu pod okriljem sada odlazeće administracije predsednika Donalda Trampa, „težak“ je milijardu dolara.  

„Opredelivši se za sisteme NA-SAMS, koji brane glavni grad SAD i u širokoj su upotrebi u NATO, uzeli smo rešenje koje se najbolje uklapa u zahteve alijanse“, rekao je mađarski zvaničnik Gašpar Marot.  

Mađarski premijer Viktor Orban održavao je prijateljske veze sa Trampom, komentariše agencija Rojters, sugerišući da bi njegov odnos sa izabranim predsednikom Džozefom Bajdenom mogao biti mnogo komplikovaniji. Bajden je tokom predizborne kampanje Madarsku, kada je reč o demokratiji, svrstao u isti koš s Belorusijom, dokje Orban američke demokrate optužio za „moralistički imperijalizam".  

„Administracija Džoa Bajdena biće nepovoljna po Orbanovu vladu na puno načina“, priča za Danas novinar mađarskog portala Telex.hu Fabijan Tamaš. „Glavni razlog je taj što su demokratske administracije sa zabrinutošću pratile šta se dešavalo u Mađarskoj. Visok nivo korupcije, napadi vlade na organizacije civilnog društva i medije - Stejt department pod kontrolom republikanaca je Orbanu tu ostavio slobodan prostor. Ali nova administracija na te stvari neće gledati s odobravanjem", kaže Tamaš.  

Telex.hu je novi nezavisni vebsajt koji su osnovali bivši novinari poznatog portala Index.hu. Potonji sajt bio je trn u oku vladajućeg mađarskog Fidesa, dok ranije ove godine nije dobio nove vlasnike koji prema mađarskoj vlasti ima drugačiji stav. Tamaš navodi da je novi sajt jedan od najvećih nezavisnih medija u Mađarskoj i da je već dva meseca po pokretanju imao 400.000 čitalaca dnevno.  

Viktor Orban je bio prvi strani zvaničnikkoji je 2016. podržao na izborima Donalda Trampa. Kada je izabran, nova administracija u Vašingtonu je to umela da ceni, naveo je Tamaš u jednom nedavnom video prilogu, pa su pitanja poput korupcije, odnosa prema civilnom društvu i medijima u Mađarskoj, u Americi skinuta s dnevnog reda. Za razliku od Andre Gudfrenda, američkog ambasadora u Mađarskoj u vreme predsednika Baraka Obame, njegov naslednik Dejvid Kornstejn uopšte nije komentarisao unutrašnje prilike u Mađarskoj, rekao je Tamaš. Štaviše, Kornstejn je, prema njegovim rečima, lično postao veoma blizak sa Orbanom. Američki diplomata se, navodi, sastajao i sa nezvaničnim Orbanovim savetnikom.  

Kada je posetio Belu kuću prošle godine, Orban je pohvalio Trampa zbog njegovog odnosa prema migracijama i terorizmu, i izjasnio se za „pomoć hrišćanskim zajednicama širom sveta“. „Mi smo kao blizanci", uzvratio je T ramp, pohvalivši mađarskog premijera zbog reči o hrišćanskim zajednicama.  

  1. Mitrović  

„Administracija Džoa Bajdena biće nepovoljna po Orbanovu vladu na puno načina“, priča za Danas novinar mađarskog portala Telex.hu Fabijan Tamaš

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: Danas      Strana: 16

Rubrika: Ekonomija

Autori: Beta

Teme: Korupcija

Naslov: MIHAJLOVIĆ: Tražiću smenu direktora u energetskom sektoru

 MIHAJLOVIĆ: Tražiću smenu direktora u energetskom sektoru  

 Beograd ¦ Ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović izjavila je juče da će tražiti smene nekih direktora javnih preduzeća u energetskom sektoru. Ona je rekla da nije zadovoljna što ta preduzeća ne postižu rezultate koji se od njih očekuju i da će zbog toga neki direktori biti smenjeni, a ne po partijskoj liniji ili iz nekih drugihinteresa.  

Mihajlović je navela da reforme u Srbijagasu kasne šest do sedam godina i da to preduzeće nije razdvojilo delatnosti, odnosno ne posluje u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima. Kako je objasnila, Srbijagas ima 13 povezanih preduzeća, od kojih su četiri u njegovom stopostotnom vlasništvu, a jedno je i Transportgas, koje bi po njenim rečima, trebalo da bude izdvojeno iz Srbijagasa.  

„Od nekih preduzeća u sastavu Srbijagasa nije moguće dobiti nikakve informacije, a kamoli dokumentaciju“, rekla je Mihajlović.  

Ministarka je dodala da ona neće predlagati Ijude koji bi mogli da vode ta preduzeća, „jeg je to kadrovska politikaVladeSrbije“.  

Kako kaže, čelnici nekih javnih preduzeća u energetskom sektoru su se „krili“ iza parije ili Rusije, što, kako je ocenila, nema opravdanja. Beta

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: Danas      Strana: 16

Rubrika: Ekonomija

Autori: E. D.

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Bela knjiga: Tražnja u građevinarstvu naročito pogođena krizom

 Bela knjiga: Tražnja u građevinarstvu naročito pogođena krizom  

 Beograd ¦ Diplomatskim rečnikom, uz ocenu „umeren, ali stabilan napredak", Savet stranih investitora (FIC) i ove godine je objavio takozvanu „Belu knjigu“ o poboljšanju poslovne klime u Srbiji uz naglasak da su, kao i u ranijim izdanjima, prioritetne oblasti ostale porezi, rad, inspekcija i bezbednost hrane, infrastruktura i nekretnine, zdravstvo, stečaj i devizno poslovanje, kao i digitalizacija i e-trgovina. Još jednom, naglašeno je da se očekuje ubrzanje reformi, pregovora o članstvu u EU kao i unapređenje i sprovođenje zakona.  

U FIC-u ističu da se poslednjih nekoliko meseci pokazao značaj digitalizacije i da tu priliku treba iskoristiti za unapredenje konkurentnosti ne samo u eUpravi, nego i u privatnom sektoru. Privrednici okupljeni u ovoj asocijaciji smatraju da su mere Vlade donete tokom pandemije radi očuvanja privredne aktivnosti bile dobre što se vidi i po malom padu BDP-a, ali da je budžetski potencijal iscrpljen, ograničen fiskalnim deficitom i javnim dugom, tako da nisu realna očekivanja o nekim značajnijim podsticajima u narednom periodu. Zbog toga su, kažu, potrebne dalje institucionalne reforme kako bi se ekonomija vratila održivom rastu, ali je važno i da poslovna zajednica bude jedinstvena i nastavi otvoreni dijalog sa vladom, što će imati višestruke pozitivne efekte u kriznom vremenu.  

Od oblasti u kojima su potrebne hitne promene, FIC navodi zaštitu podataka o ličnosti, trgovinu, centralnu evidenciju stvarnih vlasnika, hipoteke i javne nabavke. Takođe, jedan od blokova prioriteta je i regulativa o iznajmljivanju radne snage, energetski sektor, sanitarna inspekcija, dualno obrazovanje, sudski postupci, javno-privatno partnerstvo, restitucija, propisi o PDV i centralna evidencija privremeno ograničenih prava, problematičnih kredita... Ističe se i značaj povećanje znanja i sposobnosti Poreske uprave, kao i da treba smanjiti neizvesnost u primeni poreskih propisa.  

U „Beloj knjizi" se procenjuje da će građevinarstvo posebno biti pogođeno padom privatne tražnje, a proizvodnja metala i minerala, opreme i transportnih sredstava, IT usluga i trasporta padom izvozne tražnje. „Na duži rok, mi ne verujemo da će se privredna aktivnost u Srbiji kretati nasuprot negativnom trendu iz Evrope, pa je brzi oporavak privrede EU od ključne važnosti za domaću privredu", tvrde autori ovogodišnje publikacije i dodaju da su zadržane preporuke od prošle godine uz male promene zbog okolnosti. E. D.  

E.D.

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: Danas      Strana: 15

Rubrika: Dijalog

Autori: Nedim Sejdinović

Teme: Korupcija

Naslov: Zemun-Srbija

 Zemun-Srbija  

Nedim  

Sejdinović  

Bilo mi je pre neki dan teško da objasnim drugaru, značajno mlađem od mene, šta je to zapravo - Radio Jerevan. Nije ni čudo, prošlo je brdo godina otkako su se, sa slašću, zafrkancije iz radiojerevanske kolekcije prepričavale širom sveta, on se tada nije ni rodio. Potom je bilo veoma teško razbistriti mu da čuvene šale zapravo nikada na ovom radiju nisu ni emitovane, niti je on ikada i postojao pod tim imenom. Čak ni istraživači nisu sigurni zašto su vicevi nastali kao što nastaju vaskolike narodne umotvorine - pripisivani jermenskoj radio-stanici. Možda stoga što su i u SSSR-u, kao i u staroj Jugoslaviji, postojali stereotipi o pripadnicima pojedinih naroda i republika. Kao što u nas Bosanci nisu bili bremeniti „sivim ćelijama“, Crnogorci radišni, a Lale krevetni pastuvi tako su i kod Sovjeta Tadžikistanci recimo bili glupi, pripadnici baltičkih republika škrti, „evropazdaj" tipovi, a Jermeni inteligentne osobe koje se snađu u svakoj situaciji. Kako bilo, pojedini radiojermenski štosovi danas izgledaju ocvalo, neki su doživeli replike i imaju domaće verzije, a neki su bogami veoma, i do bola, aktuelni i danas, pogotovo u zemljama kakva je Srbija, čija vlast - uz izvesne evolutivnosti - ima sličnu propagandu kao sovjetska onomad. A ona je, podsetimo, počivala na šupljoj priči o džinovskim privrednim uspesima, koji izazivaju infraktnu ljubomoru kod neprijatelja, i na budućnosti u kojoj ćemo živeti kao bubrezi u loju, a svako će imati svoj privatni helikopter iz Rostova na Donu ili leteći automobil proizveden u Zrenjaninu.  

Ali zašto kod nas baš nema nešto mnogo viceva o naprednjačkoj ekipi? Ima nešto, eno ih po društvenim mrežama, na kojima građani istresaju svoju osebujnu duhovitost, verujući valjda da će tako da zeznu režim. Kao što neko misli da će, pišući recimo kolumne u „Danasu“, uspeti da vrati vreme tridesetakgodina unazad, kada ćemo - na čelu sa Antom Markovićem - svi postati deo modernog, civilizovanog sveta, a ne upoznavati ga preko kakvih trećerazrednih emisara koji više liče na robote nego na ljude. Osim toga, Vučić i kompanija zapravo i nisu za viceve nešto baš izazovni, za razliku od samozatajnih, brkatih sovjetskih vladara, koji su se potpisivali čekićem. Razmišljao sam o tome kako bi se, recimo, ponašao moj ? Ovog sam se zbitija  

setio dok sam, verovali ili ne, čitao knjigu  

građanskog aktiviste Dragana Stojkovića „Okupirani grad“, koja je posvećena vladavini radikala Zemunom tokom devedesetih. Podsetio je Stojković na šta je beogradska opština ličila tada - na jednu džinovsku prljavu pjjacu kojim su dominirali banditi i secikese razred u osnovnoj školi da je sa nama bio lik poput V učića, i da je poJmšao da nas pridobije „puštanjem zmajeva“, emotivnim krvohptanjem, uvredljivošću i lažima. Ne, ne bismo se šalili sa njim, nego bismo ga jednostavno „stavili na ignore“. Ne bismo ga pozivali na rođendan čak i da mu je babo bio direktor Pošte i da su roditelji na nas vrših pritisak, pošto je poznato da u Pošti uvek treba imati „vezu“.  

Nisu se, međutim, radiojerevanski vicevi bavih samo sovjetskim pohtičkim koncepcijama i ismevali okrutni sistem kojem je običan čovekpredstavljao problem. (Ako nema čoveka, nema ni problema, što bi rekao Josif Visarionovič Brnabić.) Ne, bavio se on i nekim običnim, ljudsldm temama. Jedno jutro, navodno, Radio Jerevan je nazvao vremešni gospodin. Bilo je to u ono doba kada još nisu patentirani vijagra i cijalis, a ni afrička šljiva se nije koristila u svakodnevnoj upotrebi, kao sastavni deo gomboca. Žah se gospodin da ga sve i sve češće izdaje muškost. Oči i duša hoćedu, ah telo ne može! Slušaju voditelji, pa mu rekoše da nemaju leka za njega, te da to i nije baš neobičan problem za čoveka njegovih godina. On im, međutim, saopšti da njegov rođeni brat, deset godina stariji, priča kako svakog dana, poput bengalskog tigra, zadovoljava i dvostruko i trostruko mlađe ženske. Priča kako po gradu ljubiteljke seksa razmenjuju njegov telefon. Kaže, ne može da postigne vremenski da ih sve zadovolji. Slušaju vispreni voditelji šta im starac Fočašijan od bezmalo 80 ljeta priča, pa mu rekoše: Zapravo, imamo lek za vas! Recite, zadrhta staro telo. I vi pričajte isto što i vaš brat!  

Ovog sam se zbitija setio dok sam, verovali ili ne, čitao knjigu građanskog aktiviste Dragana Stojkovića „Okupirani grad“, kojaje posvećena vladavini radikala Zemunom tokom devedesetih. Podsetio je Stojković na šta je beogradska opština ličila tada - na jednu džinovsku prljavu pijacu kojim su dominirali banditi i seđkese. Radikali, oni manje-više isti koji drmaju danas celom zemljom, legalizovali su urbanističko nasilje, kriminalce postavih za činovnike, uništili lokalne institucije, prisvojili javnu imovinu i - izbacivali iz stanove one koji su imali „pogrešnu nacionalnost“. I paralelno sa tim vodili kampanju da se u Zemunu dešava pravo privredno čudo, da vladaju poštenjačine, a da običan svet živi u bogatstvu i veselju. I začudo, u to „čudo“ mnogi su poverovah.  

Zapravo, što je laž luđa i što ima manje veze sa stvarnošću, veća je šansa da će ljudi u nju poverovati! Jedan lik, sitni prevarant, pričao je okolo kako je doktorirao enologiju na Sorboni i nećete verovati koliko je ljudi poverovalo u to. Znaju to radikali/naprednjaci dobro! Ljudi jednostavno ne mogu da veruju da planeta može hemijski da podnese te laži od hiljadu tona a da se ne raspadne kao trula lubenica, da parafraziramo Henrija Milera. Pa misle da ima neke istine u njima!

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: Kurir      Strana: 8

Rubrika: Društvo

Autori: R.K.

Teme: Javne nabavke

Naslov: Svaki deseti dinar nepravilno potrošen!

Svaki deseti dinar nepravilno potrošen!

 Državna revizorska institucija je u postupcimajavnihnabavki tokom 2019. utvrdila nepravilnosti u visini od 2,82 milijarde dinara i zaključila da je svaki deseti dinar u javnim nabavkama koje su revidirali nepravilno potrošen!

Naime, DRI je utvrdio da su državne ustanove i javna preduzeća kod kojih je sproveo reviziju prošle godine napravili greške i nepravilnosti u iznosu od čak 451 milijardu dinara.

- Greške u finansijskim izveštajima iznose 441 milijardu dinara, a nepravilnosti u poslovanju 10 mihj ardi - rekao je dr Duško Pejović, predsednik DRI i generalni državni revizor.

Onje naglasio daje glavni uzrok nepravilnosti nedovoljno funkcionisanje sistemafmansijskogupravljanja i kontrole i interne revizije, nepravilnosti u postupcima javnih nabavki, obračuna plata i zarada, kao i u evidenciji i popisu imovine i obaveza:

- Od ukupno 159 subjekata revizije nedostaci u sistemu internih kontrola otkriveni su kod 55 odsto subjekata, dok interna revizija nije uspostavljena na odgovarajući način kod 57 odsto korisnikajavnih sredstava.

Utvrđene su nepravilnosti, saopštenoje, uvisiniod 2,82 milijarde dinara ili 9,7 odsto, što znači da je svaki deseti dinar ujavnim nabavkama koje smo revidirali nepravilno potrošen. R. k.

R.K.

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: Politika      Strana: 6

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Deo opozicije traži prostor na RTS-u

 Deo opozicije traži prostor na RTS-u  

. avnopravno medijsko predstavljanje pre svega na Javnom servisu, kontrola izbora i ukidanje funkcionerske kampanje glavni su zahtevi dela opozicije koji organizuje „otvorene stolove” o načinu kako poboljšati izborne uslove. Ovaj poziv uputilo je devet stranaka i organizacija, među kojima je i Demokratska stranka Srbije, čiji lider Miloš Jovanović za „Politiku” kaže da komunikacija između njih postoji i da će biti produbljena na sastancima koji će i ubuduće biti održavani.  

Osim DSS-a u ovim aktivnostima zajednički učestvuju i Socijaldemokratska stranka, Nova stranka, Zelena stranka, Pokret Jedan od pet miliona, Inicijativa „Ne davimo Beograd”, kao i Pokret Srce grada i Čuvari Starog grada, dve odborničke grupe u skupštini te beogradske opštine. Razgovor koji su vodili sa rukovodstvom Radio televizije Srbije smatraju samo prvim korakom u pravcu, kako kažu, relaksiranja političke situacije. Miloš Jovanović ocenjuje da je veoma važno da se politički pluralizam vrati na Javni servis. Ističe da su svesni situacije da kada nema opozicije u  

Bitno je da imamo zajednički stav o brojnim pitanjima u vezi sa izbornim uslovima, ali to nije nikakva koalicija, kaže lider DSS-a Miloš Jovanović o saradnji devet opozicionih stranaka i organizacija  

parlamentu da to ne može da bude prepreka da se na RTS-u čuje različit i kritički stav prema onome šta radi Vlada Srbije.  

„Nije bitno da li je sve što se događa plod bojkota ili slabosti opozicije, činjenica je da nema drugačijeg mišljenja osim mišljenja vladajuće većine. Zbog toga smo tražili sastanak sa ljudima iz RTS-a koji su oni prihvatili, što je za pohvalu i dogovoreno je da se vidi na koji način može da se dođe do situacije da na Javnom servisu bude različitih stavova i mišljenja i rešenja po brojnim pitanjima. U suprotnom, ako ne dođemo do konsenzusa imaćemo veliki problem kao društvo”, kaže Miloš Jovanović i dodaje da RTS treba da odredi kriterijume kako pozivati vanparlamentarnu opoziciju u debatne emisije, gde bi se čuo drugačiji stav od pitanja Kosova, preko ekonomije do korupcije.  

Osim lidera DSS-a na pomenutom sastanku sa rukovodstvom javnog servisa učestvovali su  

 Želja je da opozicija u Srbiji učestvuje u javnom životu koliko i bilo koja druga politička organizacija u svetu  

 predsednik Nove stranke Aris Movsesijan i generalni sekretar SDS-a Konstantin Samofalov. Movsesijan za naš list navodi da želi da opozicija u Srbiji učestvuje u javnom životu koliko i bilo koja druga politička organizacija u svetu. Kaže da traže dijalog sa RTS-om, ali i sa Radio televizijom Vojvodine da bi se, kako navodi, smanjile tenzije kod građana i da bi se „smanjilo režanje jedne strane na drugu”.  

„U novonastaloj situaciji kada nema opozicije u parlamentu mehanizmi koji treba da se primene u sadašnjoj situaciji su da se obaveštava o svim političkim dešavanjima u našoj zemlji. Razgovori će biti nastavljeni i sada je lopta u njihovom dvorištu”, kaže Movsesijan. Na pitanje da li će se i ubuduće održavati okrugli stolovi ovog dela opozicije, navodi da hoće, ali, dodaje, kada to dozvoli epidemiološka situacija.  

„Ti sastanci će biti i ubuduće održavani, a prva odluka dela opozicije bila je, možda teška reč, osloboditi RTS. To je prva stvar koju treba uraditi pre razgovora vlasti i opozicije koji će se voditi pod okriljem Evropskog parlamenta. Postoje i predlozi civilnog društva i nevladinih organizacija i saslušaćemo i njihova mišljenja i predloge i da na nekom novom okruglom stolu, ovaj deo opozicije, ako ne i cela opozicija, izađe sa zajedničkim zahtevima. To je i razlog zašto se okupljamo”, kazao je predsednik Nove stranke. Konstantin Samofalov je na jučerašnjoj zajedničkoj konferenciji za medije sa Jovanovićem i Movsesijanom o rezultatima sastanka za predstavnicima RTS-a izjavio da je razgovor protekao u korektnom tonu i da se sada od Javnog servisa očekuje odgovor, kao i da konkretan predlog treba da stigne u razumnom roku od mesec-dvajer se „neće čekati unedogled”, prenosi Tanjug.  

Kako navodi Jovanović za naš list, osim Javnog servisa, „ima još niz tema koje su bitne io kojima treba da se dogovorimo, kao što je kontrola izbora, sprečavanje funkcionerske kampanje i drutom usaglašavanju u opoziciji”. „Ti razgovori su veoma bitni da se upoznamo i da imamo zajednički stav o brojnim pitanjima, ali treba naglasiti da to nije nikakva koalicija”, zaključuje Jovanović.

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: Politika      Strana: 9

Rubrika: Hronika

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Optužni predlog protiv Poledice i Jevtića

 Optužni predlog protiv Poledice i Jevtića  

Tužilaštvo za organizovani kriminal podnelo je sudu optužni predlog protiv bivšeg državnog sekretara u Ministarstvu za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu Miodraga Poledice zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj u vezi sa javnim nabavkama, prenosi Tanjug. Optužni predlogje podnet sudu 16. novembra i njime je obuhvaćen i bivši direktor v. d. direktor „Infrastrukture železnica Srbije” Miroljub Jevtić, kao i još četvorica okrivljenih, precizirali su za Tanjug u tom tužilaštvu. Poledica će u novoj vladi, u Ministarstvu energetcke i rudarstva, obavljati funkciju državnog sekretara. Optužni predlog ne prolazi postupak odlučivanja suda o potvrđivanju poput optužnice, pa se očekuje da uskoro bude zakazan početak suđenja u ovom slučaju. Pored Poledice i Jevtića optuženi su i Branimir Alimpić, Zoran Stanojević, Mirko Međa i PredragĆurčić. Detalji optužnice nisu saopšteni.

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: Srpski telegraf      Strana: 3

Rubrika: Tema dana

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Zoranin sekretar ubrzo pred sudom

Zoranin sekretar ubrzo pred sudom

Tužilaštvo za oiganizovani krirainalpodneloje suduoptužnipredlog protiv bivšeg državnog sekretara u Ministarstvu za gradevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu MiodragaPoledice zbog sumnje daje zloupotrebio službeni položaj u vezi s javnimnabavkama. Inače, Poledica je jedan od najbližih (i najomiljenijih) saradnika ministarke Zorane Mihajlović, koja ga je na sva usta hvalila, čak i kadaj e priveden. Ona ga je, nakon puštanja iz pritvora, i dočekala ispred ministarstva. Optužni predlog je podnet sudu 16. novembra i njime je obuhvaćen i bivši direktor v. d. direktora „Infrastrukture železnica Srbije" Miroljub Jevtić, kao i još četvorica okrivljeni, precizirali su za Tanjug u tom tužilaštvu.

Poledica će u novoj vladi, u Ministarstvu energetike i rudarstva, obavljati funkciju državnog sekretara.

Optužni predlog ne prolazi postupak odlučivanja suda o potvrđivanju poput optužnice, pa se očekuje da uskoro bude zakazan početak suđenja u ovom slučaju.

Pored Poledice i Jevtića, optuženi su i Branimir Alimpić, Zoran Stanojević, Mirko Međa i PredragCurčić.

Detalji optužnice nisu saopšteni. Protiv njih je sprovedena istraga zbog sumnje da su izvršili krivična dela zloupotreba službenog položaja i zloupotreba u vezi s javnom nabavkom u periodu od avgusta 2018. do maja 2019. godine. Jevtiću, Alimpiću i Čurčiću stavlja se na teret da su izvršili produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja, dok se Poledica tereti da im je u tome pomogao. Međo i Stanojević se terete za po jedno produženo krivično delo zloupotreba u vezi s javnim nabavkama. Stojanović je direktor privrednog društva za građenje, remont i održavanje pruga ZGOP, a Međo direktor frrme „Ingrap omni“. Alimpić i Curčić su zaposleni u preduzeću „Infrastruture železnice“.

Mediji su preneli da se oni sumnjiče u vezi s rekonstrukcijom pruge preko Pančevačkog mosta, odnosno daje Poledica zajedno sa Jevtićem, AUmpićem i Ćurčićem pomagao da u postupcima javne nabavke bude favorizovano preduzeće ZGOP.

Međo se, prema pisanju medija, sumnjiči da je davao „uslužne ponude“ kojimaje obezbeđivana izvesnost da ZGOP dobije poslove na tenderima.

Jevtić je optužen u još jednom postupku zbog sumnje da je primio mito od 10.000 evra.

 Svi optuženi • Miodrag Poledica • Miroljub Jevtić • Branimir Alimpić • Zoran Stanojević • Mirko Međa • Predrag Ćurčić

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: Srpski telegraf      Strana: 1,2,3

Rubrika: Tema dana

Autori: EKIPA SRPSKOG TELEGRAFA

Teme: Korupcija

Naslov: POLICIJA KAVČANIMA ČISTILA KONKURENCIJU

POLICIJA KAVČANIMA ČISTILA KONKURENCIJU

 Neki policijski rukovodioci naređivali svojim 1 operativcima da im dostavljaju imena doušnika, a ta imena su potom prosleđivali klanu za odstrel PUŠIĆ NA ČELU RADNE GRUPE, POČELE SMENE U MUP U borbi sa „kavčanima", ali i ostalim kriminalnim ekipama, posebnu ulogu dobiće radna grupa koja se upravo formira. Na čelu te grupe biće Bogdan Pušić, nekadašnji zamenik načelnika UKP, a činiće je nekolicina policijskih rukovodilaca, ali i eksperti drugih struka. Pušić se tokom karijere posebno bavio spornim velikim privatizacijama. Osnovni cilj radne grupe je suzbijanje korupcije. Paralelno sa internom istragom o umešanosti u prljave poslove „kavačkog klana", u MUP Srbije teče i reorganizacija. Za novog načelnika Policijske uprave za grad Beograd postavljp" je pukovnik Veselin Milić, koji je tu funkciju već obavljao u periodu od 2013. do 2018. godine. U meduvremenu je bio savetnik predsednika Srbije i pomoćnik direktora policije za unapređenje,

orgamzaciju i funkcionisanje direkcije policije. Dosadašnji načelnik beogradske policije Milan Stanić, rešenjem ministra unutrašnjih poslova, privremeno je premešten na mesto zamenika komandanta jedinice za zaštitu. Osim njega, s mesta načelnika UKP PU Beograd pomeren je i llija Milojčić.

Niko nije zvanično saopštio razloge za ova pomeranja i da li su u vezi sa aferom „kgtica“. Nezvanično se u dobro obaveštenim krugovima govori o sličnosti sa smenom načelnika novosadske policije Milorada Sušnjića povodom istrage mučkog prebijanja mladića u tom gradu i bekstva osumnjičenog Ivana Kontića u Crnu Goru.

- Ne mora nužno neki čelnik policije

da bude direktno umešan u kriminal. Ali, ako se ustanovi nemar ili nečinjenje promene su nužne objašnjava naš izvor iz MUP.

EKIPA SRPSKOG TELEGRAFA

 Pripadnici MUP na visokim pozicijama čistili su teren za prljave poslove „kavačkog klana“, saznaje Srpski telegraf iz izvora bliskih istrazi. Na taj način bili su im od velike pomoči u izvršenju brojnih likvidacija u ratu sa suprotstavljenim „škaljarskim klanom“. Velikaprašina digla se tim povodom u MUP Srbije. Nezvanično saznajemo da je ministar policije Aleksandar Vulin dao instrukciju da se protiv svakog policajca koji bude uhvaćen u društvu nekog kriminalca pokrene disciplinski postupak. Nakon svakog ubistva nekog pripadnika „škaljarskog klana“ postavljalo se, naime, pitanje kako je zločin prošao skoro bez greške uprkos brojnim kamerama, javnim mestima na kojimaje izvršen, očevicima koji su videli vozilo kojim su pobegle ubice. Odgovor znaju pojedini funkcioneri MUP.

- „Kavčani“ nikada ne bi mogli da izvrše naručene likvidacije da u tome nemaju veliku pomoć policije, a tome svedoče i poslednji zločini u kojima su stradali „škaljarci“ Aleksandar Sarac u tržnom centru „Ušće“ i Bojan Mirković u naselju Belvil. Očigledno je organizatorima ubistava neko iz MUP pomagao. Ne-

verovatno je da tolikim obiljem informacija raspolažu pripadnici klana, a da nemaju „,javke“ od najobaveštenijih, ato su neki policijski rukovodioci i visokopozicionirani operativci. Egzekutori su danima pratili kretanje žrtava i birali najpovoljniji trenutak za napad. Cistači su im omogućili bezbedno bekstvo s lica mesta do štek-stanova - otkriva naš izvor upoznat sa operativnim saznanjima iz istrage.

Osim kretanja meta, funkcioneri na visokim pozicijama u Ministarstvu unutrašnjih poslova pomagali su vođama „kavačkog klana“ i u logistici oko brojnih zločina, ali i u distribuciji droge. - Korumpirani pojedinci iz MUP bili su spremni na sve radi određene svote novca. Svojim saradnicima iz „kavačkog klana“ često su čistili put i na taj način omogućavali da se kokain koji su prevozili nesmetano dostavi na određene adrese širom , Srbije, ali i Balkana, pa je ' zato pod istragom i granična policija, u kojoj takođe ima prljavih policajaca naglašava naš sagovornik.

Unutrašnja kontrola pokrenula jt opsežnu istragu u kojoj češljapripa-

dnike MUP počevši od najkru pnijih zverki na rukovodećim pozicijama. Naši izvori navode da su neki policijski rukovodioci čak naređivali operativcima da imdostavljajuimenadoušnika, a

ta imena su potom prosleđivali „kavčanima“. Naravno, iza toga su sledile likvidacije ili nestanci" tih ljudi.

Kako smo ranije pisali,

Srpski telegraf do-

šao je i do dokaza koji potvrđuje saradnjupolicije i kriminalaca u vidu fotografije na kojoj se, pored

„škaljarca“ Bojana Mirkovića, koji je ubijen 12. novembra, vide Slobodan Kuribak, sin Mladena Kuribaka, bivšeg načelnika Uprave policije, i Aleksandar Purković, inače Mirkovićev kum, obojica aktivni policajci, a koji su i suspendovani zbog sumnje da su bili podrška „kavačkom klanu“. Sumnja se, naime, daje Purković promenio stranu i napustio „škaljarce“ i svog kuma. Ovo je samo vrh ledenog brega jer se sumnja da najmanje 30 policajaca na visokim pozicijama direktno radi za mafijaške klanove. Tome treba dodati zasad nepoznat broj sitnijih saradnika iz MUP, kao i čitavu mrežu ljudi zaduženih za logistiku, nalaženje štek-stanova, nabavku vozila i oružja i skrivanje Ukvidatora posle zločina.

Za ubistvos.oooevra

©Trojica Likvidatora starosti oko 20 godina, koji pripadaju

kriminalnoj grupi iz Beograda, a koja je bliska „kavačkom klanu“ i ima podršku policije, osumnjičeni su za ubistvo Bojana Mirkovića u BeLvilu. Oni su za ovaj i još neke zločine, prema nezvaničnim informacijama, dobili po 5.000 evra i izvesnu količinu kokaina, ali im se nakon ubistva gubi svaki trag.

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: Večernje novosti      Strana: 10

Rubrika: Hronika

Autori: N.B.

Teme: Javne nabavke

Naslov: NA TERET ZLOUPOTREBA POLOŽAJA

 OPTUŽNICA PROTIV MIODRAGA POLEDICE

NA TERET ZLOUPOTREBA POLOŽAJA

 TUŽILAŠTVO za organizovani kriminal podnelo je sudu optužni predlog protiv Miodraga Poledice, bivšeg državnog sekretara u Ministarstvu za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu, zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj u vezi sa javnim nabavkama. Optuženi su i bivši direktor "Infrastrukture železnica Srbije" Miroljub Jevtić, kao i još dvojica

iz "Infrastrukture" Branimir Alimpić, iz Sektora za nabavke i Predrag Ćurčića, zamenik direktora za sektorske poslove, kao i direktor Privrednog društva za građenje, remont i održavanje pruga ZGOP Zoran Stanojević i Mirko Međo, direktor firme "Ingrap Omni".

Prilikom pokretanja istrage, početkom februara, saopšteno je da se sumnja da su Jevtić, Alimpić i Ćurčić u postupcima javne nabavke zloupotrebili svoja ovlašćenja i službene položaje, kako bi favorizovali ZGOP u dobijanju poslova izvođenja radova na železnici. U tome im je, kako se sumnja, pomogao Poledica, koji je tražio da se ubrza postupak rekonstrukcije, pa je izvođač izabran direktnom pogodbom. N. B.

  1. B.

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: Večernje novosti      Strana: 6

Rubrika: Ekonomija

Autori: S. B.-J.S.U.

Teme: Javne nabavke

Naslov: Kovid izbrisao ocene

SAVET STRANIH INVESTITORA JUČE PREDSTAVIO NAJNOVIJE IZDANjE "BELE KNjIGE"

Kovid izbrisao ocene

Preporučuju rešenja za lakši rad tokom pandemije

ISPLATA pune plate na bolovanju zaposlenima obolelim od kovida moguća je jedino uz pomoć države. Pandemija je pokazala nedostatke važećeg Zakona o radu, koji praktično ne reguliše rad od kuće. Najnovije, juče predstavljeno, izdanje "Bele knjige" Saveta stranih investitora (FIC) najviše je posvećeno pronalaženju najboljih rešenja za poslovanje u vanrednim okolnostima koje je donela pandemija. Tako strane kompanije poručuju da ako je namera bila da se posebno zaštite zaposleni koji su izloženi kovidu 19 tokom obavljanja posla, naknada zarade trebalo bi da se obezbede iz sredstava obaveznog socijalnog osiguranja. Poslodavci imaju nedoumicu i u vezi sa tumačenjem odredbe zakona koja propisuje da se, u slučaju rada van prostorija poslodavca, Ugovorom o radu ugovara naknada takozvanih drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja. Savet stranih investitora zato smatra da je potrebno da nadležni donesu preciznije i sveobuhvatnije smernice i za poslodavce u privatnom sektoru u vezi rada od kuće i naprave razliku između njega i rada na daljinu. Očekuju da prioriteti u daljoj reformi bude struktura zarade i način obračuna naknade zarade. - Privreda u Srbiji je tokom ove godine pokazala "žilavost", što je uticalo na to da naša zemlja ima odlične ekonomske pokazatelje - rekla je premijerka Ana Brnabić. - I država je pokazala da neće da štedi resurse da podrži privredu, jer to znači radna mesta i bolji kvalitet života za građane. Zahvaljujući privredi država je mogla da izdrži ekstremne vanredne troškove koji i danas postoje, jer i dalje traje borba protiv korone. Prvi put se ne predstavljaju rezultati, već sada govorimo o tome kako da se napravi brzi oporavak u narednim godinama. Naša predviđanja su da ćemo završiti ovu godinu sa padom BDP-a od jedan odsto.

Predsednik FIC Majk Mišel poručio je da na kovid niko nije otporan. Investitori sa Vladom dele iste prioritete:

- To su bezbednost i zdravlje, vladavina prava i digitalizacija. Umesto indeksa Saveta institucionalnog napretka u 2020, naš glavni fokus je bio kovid 19. Želimo da budemo ujedinjeni glas investitora koji nastoje da se poboljša situacija. n S. B. - J. S. U.

PREDLOŽILI NAJHITNIJE MERE SAVET stranih investitora u novom izdanju je dao 327 preporuka za 59 sektora, čijim bi se prihvatanjem, veruju, poboljšao poslovni ambijent u zemlji pogođenoj koronom.Predložili su najhitnije mere i one su potrebne u oblastima zaštite podataka o ličnosti, trgovine, centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, hipoteci i javnim nabavkama.

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: fakti.org

Link: http://www.fakti.org/sta-to-pisu/engdal-gejts-i-proizvodjaci-mrnk-vakcina-kockaju-se-ljudskim-zivotima

Autori: Redakcija

Teme: Sukob interesa

Naslov: Engdal: Gejts i proizvođači mRNK vakcina kockaju se ljudskim životima

ŠTA JE SVE PREĆUTANO O FAJZER-BIONTEHOVOJ VAKCINI NA BAZI GENETSKOG INŽENJERINGA?* Farmakološki gigant Fajzer (Pfizer) je objavio rezultate ispitivanja na ljudima, za koje tvrdi da su spektakularni. Prim02:29 19.11.2020.ŠtampajŠTA JE SVE PREĆUTANO O FAJZER-BIONTEHOVOJ VAKCINI NA BAZI GENETSKOG INŽENJERINGA?* Farmakološki gigant Fajzer (Pfizer) je objavio rezultate ispitivanja na ljudima, za koje tvrdi da su spektakularni. Primenjena je eksperimentalna tehnologija poznata kao genetičko uređivanje (eng.: "gene editing"), tačnije RNK genetičko uređivanje - novitet koji nikada pre nije korišćen za vakcine* Pre nego što pojurimo da se pelcujemo, nadajući se imunitetu, trebalo bi da naučimo više o ovoj radikalno eksperimentalnoj tehnologiji i njenom manjku preciznosti* U stručnom članku objavljenom oktobra 2020. godine u časopisu Trendovi u genetici, autori zaključuju da je "obim mogućih molekularnih događaja usled manipulisanja genomima potcenjen, a da dotična tehnologija ostaje nepredvidiva, kako u predloženoj, tako i u drugim namenama"* Dr Romeo Kuihano, penzionisani profesor farmakologije i toksikologije na Koledžu medicine pri Univerzitetu u Manili, upozorava na "opasnost da bi vakcina zapravo mogla da osnaži patogenost virusa, ili ga učini agresivnijim usled poboljšanja zasnovanih na antitelima... Ako se tako nešto dogodi na velikom uzorku ljudi, ishod bi mogao da bude katastrofalan* Kuihano još piše: "Pored drugih opasnosti, virusno-vektorisane vakcine mogle bi da dovedu do mešanja sa prirodno nastalim virusima i tako proizvedu hibridne viruse sa nepoželjnim svojstvima prenosa i virulentnosti"* Uostalom, izgleda da Albert Burla - direktor Fajzera - nije tako samouveren kako bi se iz njegovih tvrdnji o vakcini moglo zaključiti. Istog dana kada je njegova kompanija izdala saopštenje o rezultatima testiranja vakcine, prodao je 62 odsto svojih akcija u Fajzeru, zaradivši milione____________________________________________________________       Autor: Vilijam ENGDAL       BIL Gejts aktivno finansira i promoviše nove, neproverene vakcine, koje bi trebalo da nas makar delimično zaštite od grozne prevremene smrti izazvane novim koronavirusom, te nam navodno omoguće nastavak "normalnog" života.       Farmakološki gigant Fajzer (Pfizer) je objavio rezultate ispitivanja na ljudima, za koje tvrdi da su spektakularni.       Primenjena je eksperimentalna tehnologija poznata kao genetičko uređivanje (eng.: "gene editing"), tačnije RNK genetičko uređivanje - novitet koji nikada pre nije korišćen za vakcine.       Pre nego što pojurimo da se pelcujemo, nadajući se imunitetu, trebalo bi da naučimo više o ovoj radikalno eksperimentalnoj tehnologiji i njenom manjku preciznosti.       Finansijski svet je eksplodirao devetog novembra, kada je farmakološki džin Fajzer, sa svojim nemačkim partnerom Biontehom, izdao saopštenje za medije u kojem se navodi da je ovaj dvojac razvio vakcinu za COVID-19, sa stopom efikasnosti od 90 odsto (17. novembra je saopšteno da je efikasnost 95 odsto; prim. NS).       Kontroverzni šef američkog NIAID-a (Nacionalni institut za alergije i zarazne bolesti, prim. prev.), Toni Fauči, pohitao je da nahvali ovu vest, a EU je saopštila da je kupila 300 miliona doza ove skupe nove vakcine.       Ako pitate finansijska tržišta, pandemiji je maltene odzvonilo.Sumnjivi događaji       Međutim, izgleda da Albert Burla - direktor Fajzera - nije tako samouveren kako bi se iz njegovih tvrdnji moglo zaključiti. Istog dana kada je njegova kompanija izdala dotično saopštenje o rezultatima testiranja vakcine, prodao je 62 odsto svojih akcija u Fajzeru, zaradivši milione.       Instrukciju za prodaju podesio je pomoću specijalnih mehanizama još u avgustu tako da se ne vidi da se radi o "insajderskoj prodaji", međutim takođe se postarao da tajming bude odmah nakon američkih izbora i nelegitimnog medijskog određenja Džoa Bajdena za izabranog predsednika.       Deluje kao da je Burla bio u priličnom sukobu interesa kada je istog dana izdao saopštenje za medije.       Kada je u javnost procurelo da se Fajzer letos obavezao da američkoj vladi dostavi 100 miliona doza vakcine, Burla je pred medijima lagao i poricao da je njegova kompanija za razvoj vakcine dobila bilo kakav novac od Trampove administracije.       Dodatna u nizu sumnjivih radnji Fajzera je činjenica da je ova kompanija prvo saopštila novosti timu Džoa Bajdena, umesto relevantnim agencijama američke vlade. No, ovo je daleko od najalarmantnijeg povodom mnogo hvaljenog saopštenja Fajzera.  Takozvana "farma zamrzivača", objekat veličine fudbalskog terena,za čuvanje gotovih vakcina za COVID-19, Purs (pokrajina Antverpen,Belgija), oktobar 2020. (Foto: Pfizer via AP)       Fajzer, poznat po svojoj "vijagri" i drugim lekovima, uortačio se sa malom nemačkom firmom iz Majnca - Biontehom - koja je razvila radikalnu tehniku mRNK kako bi proizvela novu vakcinu protiv koronavirusa. Bionteh je osnovan tek 2008. godine. Sporazum sa Fondacijom Bila i Melinde Gejts potpisao je septembra 2019. godine, tik pred obelodanjivanje prisustva novog koronavirusa u kineskom Vuhanu i tik pre nego što je Bionteh napravio svoj berzanski debi.       Sporazum je obuhvatao saradnju u oblasti razvoja nove mRNK tehnike za tretiranje kancera i HIV-a. Interesantno je da je saopštenje za medije od 5. septembra 2019. godine, u kojem se navodi kako "Gejts fondacija u Biontehu vidi potencijal za dramatično suzbijanje HIV-a i tuberkuloze u svetu", obrisano.            Bionteh takođe ima sporazum sa jednim od najvećih proizvođača lekova u Kini - farmaceutskim društvom sa ograničenom odgovornošću "Šangaj Fosun" (poznat i kao "Fosun farma") - za razvoj zasebne verzije mRNK vakcine protiv koronavirusa za kinesko tržište.       Aj Min Huj, predsednik globalnog programa za istraživanje i razvoj pri Fosun farma rekao je u avgustu: "Doziranje prvog kineskog subjekta [vakcinom] BNT162b1 predstavlja prekretnicu globalnog ko-razvojnog programa u Kini. Tesno sarađujemo sa Biontehom i regulatornim telima kako bismo procenili bezbednost i efikasnost BNT162b1 i drugih mRNK vakcina-kandidata ".       Ovo znači da ista nemačka biotehnološka kompanija stoji iza kovid vakcina koje se navrat-nanos guraju u Kini, SAD i EU.       Vakcina se u alarmatno kratkom roku gura do konačnog odobrenja.Upozorenje Fajzerovog potpredsednika       I američke i evropske vlasti, a verovatno i kineske, preskočile su standardnu fazu ispitivanja na životinjama u kojoj se koriste feretke i pacovi; odmah su prešli na ljudske zamorčiće.       Ispitivanja na ljudima otpočela su krajem jula i početkom avgusta. Rok od tri meseca je nečuven u testiranju novih vakcina. Norma je nekoliko godina.       Usled nivoa globalne panike koju je generisala Svetska zdravstvena organizacija povodom koronavirusa, oprez je u potpunosti odbačen. Proizvođači vakcina imaju pravni imunitet, što znači da ne mogu biti tuženi ako ljudi umru ili budu zdravstveno oštećeni njihovim vakcinama.  Pešaci za zaštitnim maskama na licu prolaze pored sedišta kompanijeFajzer u Njujorku, 09. novembar 2020. (Foto: AP Photo/Bebeto Matthews)       Ali, najalarmantnija činjenica o novoj Fajzer-Bionteh vakcini na bazi genetičkog inženjeringa je to što genetički modifikovana mRNK za potrebe vakcina za ljude nikada pre nije bila odobrena.       Važno je istaći da su dvogodišnja ispitivanja pacova hranjenih genetički modifikovanim kukuruzom prskanim Monsantovim "Raundapom" bogatim glifosatom pokazala da se tumori, kao i oštećenja jetre i drugih organa, pojavljuju nakon devet meseci.       Ranija ispitivanja, na osnovu kojih je Monsanto tvrdio da nema opasnosti , trajala su po tri meseca. Slično je i sa vakcinama na bazi genetički modifikovane mRNK, koje se na brzinu uvode u upotrebu nakon manje od 90 dana ispitivanja na ljudima.       Dr Majkl Jidon odgovorio je nedavno na javni komentar, postavljen na jednoj društvenoj mreži, od strane kolege iz Ujedinjenog Kraljevstva: "Sve vakcine protiv SARS-CoV-2 virusa su po definiciji nove. Nijedna od vakcina-kandidata nije u razvoju više od par meseci".       Jidon je potom dodao: "Ako bilo koja takva vakcina bude odobrena za upotrebu, u bilo kojim okolnostima koje nisu eksplicitno eksperimentalne, smatram da će se raditi o obmani primalaca u dimenzijama koje su kriminalne. Ovo iz razloga što ima tačno nula ljudi-dobrovoljaca… koji mogu da pruže više od par meseci informacija o bezbednosti nakon primanja vakcine".            Jidon je prilično kvalifikovan za dotične kritičke komentare. Kako ističe u svom komentaru: "Imam diplomu iz biohemije i toksikologije, kao i istraživački doktorat iz farmakologije. Proveo sam 32 godine radeći na farmaceutskim istraživanjima, pretežno za razvoj novih lekova za poremećaje pluća i kože. Bio sam potpredsednik Fajzera i direktor biotehnološke kompanije koju sam osnovao (Ziarko, koji je preuzeo Novartis). Znam mnogo o razvoju novih lekova".       Dakle, bio je na vrlo visokoj poziciji u Fajzeru.Ljudski zamorčići       Vakcina Fajzer-Bionteh eksperimentalna je i daleko od zagarantovano bezbedne, uprkos činjenici da Fajzer, EU i notorni doktor Toni Fauči deluju spremno da je daju stotinama miliona ljudi.       Eksperimentalna tehnologija bazirana je na prilično novoj vrsti manipulacije genima, poznatoj kao "uređivanje gena" (eng.: "gene editing"). U čuvenom članku, objavljenom 2018. godine u Forin afersu - inače časopisu njujorškog Saveta za spoljne odnose - Bil Gejts je poneseno promovisao novu CRISPR tehnologiju za uređivanje gena kao nešto što će moći da "transformiše globalni razvoj". Tada je istakao da njegova Gejts fondacija finansira razvoj uređivanja gena u oblasti vakcina, kao i za druge potrebe, i to već deset godina .Dr Romeo Kuihano       No, da li je tehnologija za cepanje i spajanje ljudskih gena toliko apsolutno bezbedna da vredi rizikovati njenu primenu u novoj eksperimentalnoj vakcini koja nikada pre nije korišćena na ljudima?       Suprotno tvrdnjama Bila Gejtsa, naučni odgovor je "ne", jer nije dokazano da je bezbedna. U stručnom članku objavljenom oktobra 2020. godine u časopisu Trendovi u genetici, autori zaključuju da je "obim mogućih molekularnih događaja usled manipulisanja genomima potcenjen, a da dotična tehnologija ostaje nepredvidiva, kako u predloženoj, tako i u drugim namenama ".       Dr Romeo Kuihano, penzionisani profesor farmakologije i toksikologije na Koledžu medicine pri Univerzitetu u Manili, istakao je neke od opasnosti primenjivanja eksperimentalnog uređivanja gena u vakcinama za ljude.       Kuihano upozorava na "opasnost da bi vakcina zapravo mogla da osnaži patogenost virusa, ili ga učini agresivnijim usled poboljšanja zasnovanih na antitelima (eng.: antibody-dependent enhancement, ADE), kao što se desilo u prethodnim studijama eksperimentalnih vakcina za životinje. Ako se tako nešto dogodi na velikom uzorku ljudi, ishod bi mogao da bude katastrofalan.             Ovi ozbiljni neželjeni efekti uopšte ne moraju biti detektovani na kliničkim ispitivanjima, naročito onim visoko pristrasnim i opterećenim sukobima interesa vakcinaških kompanija. Čak i kada dođe do otkrića značajnog neželjenog efekta, to obično biva "gurnuto pod tepih".       On navodi slučaj još jedne Gejtsove mRNK vakcine-kandidata, one Modernine, u kojem je "troje od 15 ljudskih eksperimentalnih subjekata iz visoko dozirane grupe pretrpelo ozbiljne i medicinski značajne simptome. Moderna je, međutim, zaključila da je vakcina 'generalno bezbedna i solidno tolerisana' (od strane organizma, prim. prev.), o čemu su korporativni mediji momentalno izvestili, zataškavajući pravu opasnost ". Žena dobrovoljac prima vakcinu protiv virusa COVID-19 u okviru programaOperation Warp Speed (Foto: Joe Raedle/Getty Images)       On ističe: "Egzogena mRNK je inherentno imuno-stimulativna, što je odlika koja istovremeno može biti i korisna i štetna. Može da pruži korisnu aktivnost, a može i da inhibira ispoljavanje antigena i tako negativno utiče na imuni odgovor. Paradoksalni efekti urođenog imunog opažanja različitih formata mRNK vakcina nisu potpuno shvaćeni".       Kuihano dodaje: "Vakcina bazirana na mRNK takođe bi mogla da podstakne potentan tip 1 interferonskih reakcija (interferon je protein koji stvaraju ćelije imunog sistema, kao odgovor na prisustvo patogenih faktora kao što su virusi, bakterije, tumori, itd; prim. prev.), koji se vezuju ne samo za upale, nego i za autoimune bolesti, a mogu dovesti i do koagulacije krvi i formiranja patoloških trombova ".Kockanje sa životima       Kuihano, u obimno dokumentovanom članku, piše: "Pored drugih opasnosti, virusno-vektorisane vakcine mogle bi da dovedu do mešanja sa prirodno nastalim virusima i tako proizvedu hibridne viruse sa nepoželjnim svojstvima prenosa i virulentnosti. Moguće ishode rekombinovanja je praktično nemoguće kvantifikovati precizno sa postojećim alatima i znanjem. Rizici su međutim realni, o čemu svedoče pojave mutiranih tipova virusa, pojačane patogenosti i neočekivano ozbiljnih neželjenih reakcija (uključujući smrt) nakon hazarderskih kampanja masovnih vakcinacija i prethodno neuspelih pokušaja razvoja himeričnih vakcina primenom tehnologije genetskog inženjeringa".       Bil Gejts, proizvođači mRNK vakcina poput Fajzer-Bionteha i Moderne, te njihovi tesni saradnici kao što je dr Toni Fauči sa NIAID-a, očigledno se kockaju sa ljudskim životima u svojoj jurnjavi da nam ubrizgaju ove eksperimentalne vakcine. Dr Entoni Fauči, direktor Nacionalnog instituta za alergiju i zaraznebolesti neposredno uoči konferencije za medije u Beloj kući,Vašington, 22. april 2020. (Foto: Alex Brandon/AP Photo)       Važno je napomenuti da su isti dr Fauči i njegov NIAID patentirali vakcinu za denga groznicu, poznatu kao Dengvaksija, koju prodaje Sanofi-Paster, a kao "esencijalnu" promoviše Svetska zdravstvena organizacija još od 2016. godine.       Robert F. Kenedi mlađi ukazao je da su Fauči i NIAID "još od kliničkih ispitivanja znali da postoji problem paradoksalne imune reakcije", ali su je bez obzira na to dali stotinama hiljada filipinske dece. Procenjuje se da je najmanje 600 vakcinisane dece umrlo pre nego što je država obustavila vakcinaciju .            Očigledno je da se uvreženi princip opreznosti - "Ako imaš ozbiljne sumnje, ne čini to" - ignoriše od strane Faučija, Fajzera, Bionteha i drugih koji jurcaju da odobre novu mRNK vakcinu za koronavirus.       Tehnologija mRNK tek treba da iznedri odobren lek, a kamoli vakcinu.       (Vilijam Engdal je konsultant za strateške rizike i predavač, diplomirani je politikolog Prinston univerziteta i autor bestselera o nafti i geopolitici)       Naslovna fotografija: Frank Hoemann/SVEN SIMON/picture-alliance/dpa/AP Images       (izvo: New Eastern Outlook)                                                                            

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvonabavke

Naslov: Umeren,ali stabilan napredak u poboljšanju poslovne klime

Umeren,ali stabilan napredak u poboljšanju poslovne klimeBEOGRAD, 19. novembra (Tanjug) - Savet stranih investitora (FIC) u ovogodišnjem izdanju "Bele knjige" ocenjuje da Srbija ima umeren, ali stabilan napredak u poboljšanju poslovne klime.Porezi, rad, inspekcija i bezbednost hrane, infrastruktura i nekretnine, zdravstvo, stečaj i devizno poslovanje, kao i digitalizacija i e-trgovina, prioritetne su oblasti "Bele knjige 2020".FIC navodi da uprkos trenutnoj situaciji i dalje ima ista očekivanje, a to je dalje ubrzanje reformi odnosno nastavak i ubrzanje pregovora o članstvu sa EU, zajedno sa radom na održivoj fiskalnoj konsolidaciji i unapređenju u sprovođenju zakona."Naš tim vidi umeren, ali stabilan napredak Srbije u poboljšanju poslovne klime", naveo je predsednik FIC - a Majk Mišel.FIC navodi da u ovom izdanju "Bele knjige", publikaciji o poslovnoj klimi u Srbiji sa preporukama i predlozima za njeno unapređenje, neće dati Indeks Saveta institucionalnog napretka u 2020."Naša je odluka da preskočimo 2020. i da nastavimonjegovo objavljivanje u 2021. Pandemija COVID-19je sredinom marta prekinula uobicajenu aktivnost vladei drugih državnih institucija na poboljšanju privrednogambijenta i usredsredila je njihovu aktivnost na borbuprotiv zaraze i pružanje podrške preduzećima, preduzetnicima i građanima da lakše podnesu udar recesije".U poslednjih nekoliko meseci postalo je jasno, ukazuje FIC, da digitalizacija nije samo puka fraza već stvarna potrebadruštva i da na nju treba da gledamo kao na priliku, a nepretnju."Tu priliku Srbija treba da iskoristi i unapredi svojukonkurentnost, ne samo u e-upravi, već i u privatnom sektoru".FIC ističe da će poboljšanja u navedenim oblastima imati višestruke pozitivne efekte na privredu i učiniti zemlju privlačnijim mestom za strane investitore.Ovogodišnje izdanje sadrži prikaz kako je kovid-19 uticaona sve relevantne regulatorne oblasti, umesto ranijegsistema ocenjivanja, koji inače služi da se prati napredak udefinisanim oblastima.Takođe, FIC ističe da je sada više nego ikada ključno da poslovna zajednica bude jedinstvena i nastavi otvoreni dijalog sa vladom, što će imati višestruke pozitivne efekte u kriznom vremenu.Kako je navedeno, hitno su potrebne promene u oblastimazaštite podataka o licnosti, trgovine, centralne evidencijestvarnih vlasnika, hipoteci i javnim nabavkama.Drugi blok prioriteta obuhvata iznajmljivanje radne snage,energetski sektor, sanitarnu inspekciju, dualno obrazovanje, sudske postupke, javno-privatno partnerstvo, restituciju, propise o PDV i centralnu evidenciju privremeno ograničenih prava, problematične kredite i vezu osiguranja i drugih zakona.U okviru izdvojenih šest oblasti, nekretnine i dalje zahtevaju brze promene. Sektor osiguranja, na drugoj strani, imanajmanje prioritete.Interesantno je, kako je navedeno, da poreski sektor ima prioritete promena ispod opšteg proseka.Savet podržava napore vlade da pomogne preduzećima i pojedincima da prebrode teškoće u postojećoj recesiji, ali istovremeno ističe da takva pomoć ima svoje granice koje određuje fiskalni deficit i javni dug.Srbija je, ocenjuje FIC, vodila u 2020. ekonomsku politiku sličnodrugim zemalja u borbi protiv recesije izazvane pandemijom. Mere su bile prevashodno fiskalne i monetarne prirode"Savet ne dovodi u pitanje pozitivne efekte ovih mera, ali konstatuje da je većina raspoloživog fiskalnog prostora već iskorišćena. Učinak je bio povoljan što se vidi na malom padu BDP-a, ali je imao značajne fiskalne troškove. Kako je ekonomija u recesiji, a javni dug u naglom porastu, prostor za buduće podsticajne mere je ograničen. Stoga su potrebne daljnje institucionalne reforme kako bi se ekonomija vratila održivom rastu i osigurala radna mesta".FIC navodi da su najveći izazovi za makroekonomsku stabilnost u Srbiji recesija u EU i trgovinski rat, kao i rast fiskalnog deficita i javnog duga.Konstatuje se da pad BDP trenutno nije najveći izazov, jer je Vlada Srbije podržala privredu sa devet posto BDP-a.Konstatuje se da je investiciona klima pod velikim uticajem trenutnog investicionog ciklusa koji je pandemija naglo oborila.FIC navodi da nije realno očekivati da se će se brzo vratiti nivo stranih direktnih investicija koje su u prvom kvartalu ove godine bile na nivou 2019. ali su kasnije opale na 70 odsto tog iznosa.Ocenjeno je da su rizici investiranja visoki, jer je došlo do naglog pada agregatne tražnje, pokidani su proizvodni lanci, a sve je praćeno trgovinskim ratom Kine i SAD.Konstatuje se da je prostor za delovanje ekonomske politike sveden na privatnu i javnu potrošnju, za koje se navodi da mogu imati ograničeno dejstvo.FIC ocenjuje da će građevinarstvo posebno biti pogođeno padom privatne tražnje, a proizvodnja metala i minerala, opreme i transportnih sredstava, IT usluga i trasporta - padom izvozne tražnje."Na duži rok, mi ne verujemo da će se privredna aktivnost u Srbiji kretati nasuprot negativnom trendu iz Evrope, pa je brzi oporavak privrede EU od ključne važnosti za domaću privredu", navodi se u "Beloj knjizi" stranih investitora.FIC navodi da je u ovom trenutku zadržao preporuke od prošle godine uz male promene zbog okolnosti.Preporučeno je vraćanje fiskalne stabilnosti i zaustavljanje rasta javnog duga zemlje, dovršetak restrukturiranja infrastrukturnih preduzeća i zatvaranje neuspelih državnih preduzeća.Naglašava se značaj povećanja javnih izdataka na infrastrukturu uključujući ulaganja u zdravstvo kao i njihova diverzifikacija kako bi se smanjio infrastrukturnih jaz.Preporučuje se dalji rad na harmonizaciji domaćih propisa sa evropskim standardima kroz nastavak pregovora sa EU o članstvu.Kao i optimizovanje fiskalnog opterećenja za anticiklično delovanje, odnosno nastavak rada na reorganizaciji poreske uprave.Ističe se i značaj povećanje znanja i sposobnosti Poreske uprave, kao i da treba smanjiti neizvesnost u primeni poreskih propisa.FIC čini više od 120 kompanija članica sa više od 100.000 zaposlenih i ulaganjem većim od 36 milijardi evra.(Kraj) aut/vd/

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: Beta

Link: http://www.beta.rs

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: FIC: Umeren napredak u poboljšanju poslovne klime, nužan oprez države pri pomoći

FIC: Umeren napredak u poboljšanju poslovne klime, nužan oprez države pri pomoćiBEOGRAD, 19. novembra 2020. (Beta) - Savet stranih investitora (FIC) u ovogodišnjem izdanju "Bele knjige", koja će biti predstavljena danas, ocenio je da Srbija ima umeren i stabilan napredak u poboljšanju poslovne klime, ali da iako efekat dosadašnjih mera pomoći zbog krize izazvane pandemojom korona virusa ne dovodi u pitanje, smatra da država mora biti oprezna da ne ugrozi fiskalni deficit i javni dug zbog te podrške."Savet podržava napore vlade da pomogne preduzećima i pojedincima da prebrode teškoće u postojećoj recesiji, ali istovremeno ističe da takva pomoć ima svoje granice koje odredjuje fiskalni deficit i javni dug. Ako se te granice predju, cela privreda će biti izložena velikom riziku i makroekonomskoj nestabilnosti u kojoj niko neće dobro da prodje", navedeno je u "Beloj knjizi 2020".U toj publikaciji FIC ocenjuje napredak u poboljšanju poslovne klime i daje preopruke šta bi još trebalo da se uradi da budu uslovi poslovanja budu povoljniji.Ukazano je i da je prostor za buduće podsticajne mere ograničen, jer je ekonomija u recesiji, a javni dug u naglom porastu, zbog čega su potrebne dalje institucionalne reforme kako bi se ekonomija vratila održivom rastu i osigurala radna mesta.U FIC-u su ocenili i da je Srbija u 2020. vodila ekonomsku politiku slično drugim zemalja u borbi protiv recesije izazvane pandemijom, te da su mere su bile prevashodno fiskalne i monetarne prirode.U "Beloj knjizi 2020" navedeno je da FIC uprkos trenutnoj situaciji sa pandemijom korona virusa i dalje ima ista očekivanje, a to je dalje ubrzanje reformi odnosno nastavak i ubrzanje pregovora o članstvu sa EU, zajedno sa radom na održivoj fiskalnoj konsolidaciji i unapredjenju u sprovodjenju zakona."Naš tim vidi umeren, ali stabilan napredak Srbije u poboljšanju poslovne klime", naveo je predsednik FIC-a Majk Mišel u uvodniku "Bele knige".Ukazano je da će kriza više uticati na investicije nego na izvoz i zaposlenost, kao i da će više  varirati profit nego poslovni prihod, zbog čega će finansijski sektor biti manje pogodjen nego realni.U Beloj knizi je navedeno da su hitno potrebne promene u oblastima zaštite podataka o ličnosti, trgovine, centralne evidencije stvarnih vlasnika, hipoteci i javnim nabavkama.Drugi blok prioriteta, kako je naglašeno, obuhvata iznajmljivanje radne snage, energetski sektor, sanitarnu inspekciju, dualno obrazovanje, sudske postupke, javno-privatno partnerstvo, restituciju, propise o PDV i centralnu evidenciju privremeno ograničenih prava, problematične kredite i vezu osiguranja i drugih zakona.U "Beloj knjizi" je označeno i da se razvoj srpske ekonomije bazira na šest stubova - transport, energetika, telekomunikacije, digitalizacija i elektronsko poslovanje, nekretnine i izgradnja, radna snaga i ljudski kapital.Navedeno je da će pandemija negativno uticati na transport, a iako je uvodjenje "zelenih koridora"  dalo pozitivne efekte, smatraju da bi trebalo razmotriti nastavak podrške uspostavljenom sistemu i nakon stabilizacije situacije.FIC u vezi sa transportom preporučuje da bi trebalo uvesti dodatne podsticajne mere za izgradnju infrastrukture za upotrebu električnih vozila, obezbediti adekvatni regulatorni okvir koji će omogućiti razvoj tog sektora, prilagoditi Zakon o energetici tako da prepoznaje i podstiče korišćenje električne energije u sektoru transporta.Smatraju i da je potrebno ući u javno-privatna partnerstva u oblastima transporta koje su vitalne, a koje nisu rezervisane za državu, a koje država nije sposobna da samostalno osposobi, restruktuira ili modernizuje, to jest za koje je to optimalnije i efikasnije učiniti u partnerstvu sa privatnim sektorom.Prema ocenama iz "Bele knjige", energetski sektor zahteva brze promene zbog čega predlaže da regulacija cena električne energije bude napuštena, uz zaštiti osetljivih kupaca, što bi omogućilo nova ulaganja u modernizaciju i revitalizaciju proizvodnje uglja i električne energije.U oblasti telekomunikacije preporučuje se aktivnija uloga vlade u cilju suzbijanja teorija zavere i lažnih vesti o 5G tehnologiji, u cilju sprečavanja napada i ometanja rada kritične telekomunikacione infrastrukture neophodne za pružanje osnovnih usluga elektronskih komunikacija, kao što su govorna usluga i pristup internetu.Jedna od glavnih preporuka u oblasti digitalizacije je da je važno iskoristiti centralizovane baze podaka i omogućiti razmenu podataka izmedju Poreske uprave i privrednih društava, s ciljem da se podaci, na prvom mestu, o primanjima gradjana, uz njihovu saglasnost, mogu koristiti u procesima kreditiranja onlajn.To bi, smatraju, značajnoj meri eliminisalo potrebu za papirnom dokumentacijom i omogućilo kupovinu kreditnih proizvoda potpuno onlajn.U fokusu FIC-a i ove godine ostaje primena Zakona o planiranju i izgradnji, primena objedinjene procedure za pribavljanje gradjevinskih dokumenata, legalizacija postojećih objekata u skladu sa novim propisima, konverzija prava korišćenja na građevinskom zemljištu u pravo svojine i primena propisa o katastru i katastarskom postupku.U FIC-u smatraju da su najveći izazovi za makroekonomsku stabilnost u Srbiji recesija u EU i trgovinski rat, kao i rast fiskalnog deficita i javnog duga.Dodaje se i da nije realno očekivati da se će se brzo vratiti nivo stranih direktnih investicija koje su u prvom kvartalu ove godine bile na nivou 2019. ali su kasnije pale na 70 odsto tog iznosa.Ocenjeno je i da je prostor za delovanje ekonomske politike sveden na privatnu i javnu potrošnju, za koje se navodi da mogu imati ograničeno dejstvo.U Beloj knjizi je ukazano i da će gradjevinarstvo posebno biti pogodjeno padom privatne tražnje, a proizvodnja metala i minerala, opreme i transportnih sredstava, IT usluga i trasporta - padom izvozne tražnje."Na duži rok, mi ne verujemo da će se privredna aktivnost u Srbiji kretati nasuprot negativnom trendu iz Evrope, pa je brzi oporavak privrede EU od ključne važnosti za domaću privredu", navedeno je u "Beloj knjizi".U ovom trenutku FIC je zadržao preporuke od prošle godine, uz male promene zbog uticaja pandemije.Tako je preporučeno jačanje fiskalne stabilnosti i zaustavljanje rasta javnog duga zemlje, dovršetak restrukturiranja infrastrukturnih preduzeća i zatvaranje neuspelih državnih preduzeća.Istaknuta je i nužnost povećanja javnih izdataka za infrastrukturu, uključujući ulaganja u zdravstvo, kao i njihova diverzifikacija kako bi se smanjio infrastrukturni jaz.Preporučen je dalji rad na harmonizaciji domaćih propisa sa evropskim standardima kroz nastavak pregovora sa EU o članstvu.Ove godine u "Beloj knjizi" izostao je indeks Saveta institucionalnog napretka, jer je pandemija u martu prekinula uobičajene aktivnost države na poboljšanju privrednog ambijenta i preusmerila ih na borbu protiv zaraze i pružanje podrške privredi i gradjanima kako bi lakše podneli teret krize."Naša je odluka da preskočimo 2020. i da nastavimo njegovo objavljivanje u 2021. Pandemija COVID-19 je sredinom marta prekinula uobicajenu aktivnost vlade i drugih državnih institucija na poboljšanju privrednog ambijenta i usredsredila je njihovu aktivnost na borbu protiv zaraze pružanje podrške preduzećima, preduzetnicima i gradjanima da lakše podnesu udar recesije", naveli su iz FIC-a.FIC ima više od 120 kompanija članica sa više od 100.000 zaposlenih, a njihova ulaganja su veća od 36 milijardi evra.

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: pravda.rs

Link: https://pravda.rs/2020/11/19/engdal-gejts-i-proizvodjaci-mrnk-vakcina-kockaju-se-ljudskim-zivotima/

Autori: Redakcija

Teme: Sukob interesa

Naslov: ENGDAL: Gejts i proizvođači vakcina kockaju se ljudskim životima

Fajzerova vakcina je zasnovana na tehnologiji "mRNK genetičkog uređivanja" koja nikada do sada nije primenjena ni pri pravljenju običnog leka, a kamoli vakcine.Piše: Vilijam Engdal Bil Gejts aktivno finansira i promoviše nove, neproverene vakcine, koje bi trebalo da nas makar delimično zaštite od grozne prevremene smrti izazvane novim koronavirusom, te nam navodno omoguće nastavak "normalnog" života. Farmakološki gigant Fajzer je objavio rezultate ispitivanja na ljudima, za koje tvrdi da su spektakularni. Primenjena je eksperimentalna tehnologija poznata kao genetičko uređivanje (eng.: "gene editing"), tačnije RNK genetičko uređivanje - novitet koji nikada pre nije korišćen za vakcine. Pre nego što pojurimo da se pelcujemo, nadajući se imunitetu, trebalo bi da naučimo više o ovoj radikalno eksperimentalnoj tehnologiji i njenom manjku preciznosti. Finansijski svet je eksplodirao devetog novembra, kada je farmakološki džin Fajzer, sa svojim nemačkim partnerom Biontehom, izdao saopštenje za medije u kojem se navodi da je ovaj dvojac razvio vakcinu za COVID-19, sa stopom efikasnosti od 90 odsto (17. novembra je saopšteno da je efikasnost 95 odsto; prim. NS). Kontroverzni šef američkog NIAID-a (Nacionalni institut za alergije i zarazne bolesti, prim. prev.), Toni Fauči, pohitao je da nahvali ovu vest, a EU je saopštila da je kupila 300 miliona doza ove skupe nove vakcine. Ako pitate finansijska tržišta, pandemiji je maltene odzvonilo. Sumnjivi događaji Međutim, izgleda da Albert Burla - direktor Fajzera - nije tako samouveren kako bi se iz njegovih tvrdnji moglo zaključiti. Istog dana kada je njegova kompanija izdala dotično saopštenje o rezultatima testiranja vakcine, prodao je 62 odsto svojih akcija u Fajzeru, zaradivši milione. Instrukciju za prodaju podesio je pomoću specijalnih mehanizama još u avgustu tako da se ne vidi da se radi o "insajderskoj prodaji", međutim takođe se postarao da tajming bude odmah nakon američkih izbora i nelegitimnog medijskog određenja Džoa Bajdena za izabranog predsednika. Deluje kao da je Burla bio u priličnom sukobu interesa kada je istog dana izdao saopštenje za medije. Kada je u javnost procurelo da se Fajzer letos obavezao da američkoj vladi dostavi 100 miliona doza vakcine, Burla je pred medijima lagao i poricao da je njegova kompanija za razvoj vakcine dobila bilo kakav novac od Trampove administracije. Dodatna u nizu sumnjivih radnji Fajzera je činjenica da je ova kompanija prvo saopštila novosti timu Džoa Bajdena, umesto relevantnim agencijama američke vlade. No, ovo je daleko od najalarmantnijeg povodom mnogo hvaljenog saopštenja Fajzera. Fajzer, poznat po svojoj vijagri i drugim lekovima, uortačio se sa malom nemačkom firmom iz Majnca - Biontehom - koja je razvila radikalnu tehniku mRNK kako bi proizvela novu vakcinu protiv koronavirusa. Bionteh je osnovan tek 2008. godine. Sporazum sa Fondacijom Bila i Melinde Gejts potpisao je septembra 2019. godine, tik pred obelodanjivanje prisustva novog koronavirusa u kineskom Vuhanu i tik pre nego što je Bionteh napravio svoj berzanski debi. Sporazum je obuhvatao saradnju u oblasti razvoja nove mRNK tehnike za tretiranje kancera i HIV-a. Interesantno je da je saopštenje za medije od 5. septembra 2019. godine, u kojem se navodi kako "Gejts fondacija u Biontehu vidi potencijal za dramatično suzbijanje HIV-a i tuberkuloze u svetu", obrisano. Bionteh takođe ima sporazum sa jednim od najvećih proizvođača lekova u Kini - farmaceutskim društvom sa ograničenom odgovornošću "Šangaj Fosun" (poznat i kao "Fosun farma") - za razvoj zasebne verzije mRNK vakcine protiv koronavirusa za kinesko tržište. Aj Min Huj, predsednik globalnog programa za istraživanje i razvoj pri Fosun farma rekao je u avgustu: "Doziranje prvog kineskog subjekta [vakcinom] BNT162b1 predstavlja prekretnicu globalnog ko-razvojnog programa u Kini. Tesno sarađujemo sa Biontehom i regulatornim telima kako bismo procenili bezbednost i efikasnost BNT162b1 i drugih mRNK vakcina-kandidata". Ovo znači da ista nemačka biotehnološka kompanija stoji iza kovid vakcina koje se navrat-nanos guraju u Kini, SAD i EU. Vakcina se u alarmatno kratkom roku gura do konačnog odobrenja. Upozorenje Fajzerovog potpredsednika I američke i evropske vlasti, a verovatno i kineske, preskočile su standardnu fazu ispitivanja na životinjama u kojoj se koriste feretke i pacovi; odmah su prešli na ljudske zamorčiće. Ispitivanja na ljudima otpočela su krajem jula i početkom avgusta. Rok od tri meseca je nečuven u testiranju novih vakcina. Norma je nekoliko godina. Usled nivoa globalne panike koju je generisala Svetska zdravstvena organizacija povodom koronavirusa, oprez je u potpunosti odbačen. Proizvođači vakcina imaju pravni imunitet, što znači da ne mogu biti tuženi ako ljudi umru ili budu zdravstveno oštećeni njihovim vakcinama. Ali najalarmantnija činjenica o novoj Fajzer-Bionteh vakcini na bazi genetičkog inženjeringa je to što genetički modifikovana mRNK za potrebe vakcina za ljude nikada pre nije bila odobrena. Važno je istaći da su dvogodišnja ispitivanja pacova hranjenih genetički modifikovanim kukuruzom prskanim Monsantovim "Raundapom" bogatim glifosatom pokazala da se tumori, kao i oštećenja jetre i drugih organa, pojavljuju nakon devet meseci. Ranija ispitivanja, na osnovu kojih je Monsanto tvrdio da nema opasnosti, trajala su po tri meseca. Slično je i sa vakcinama na bazi genetički modifikovane mRNK, koje se na brzinu uvode u upotrebu nakon manje od 90 dana ispitivanja na ljudima. Dr Majkl Jidon odgovorio je nedavno na javni komentar, postavljen na jednoj društvenoj mreži, od strane kolege iz Ujedinjenog Kraljevstva: "Sve vakcine protiv SARS-CoV-2 virusa su po definiciji nove. Nijedna od vakcina-kandidata nije u razvoju više od par meseci". Jidon je potom dodao: "Ako bilo koja takva vakcina bude odobrena za upotrebu, u bilo kojim okolnostima koje nisu eksplicitno eksperimentalne, smatram da će se raditi o obmani primalaca u dimenzijama koje su kriminalne. Ovo iz razloga što ima tačno nula ljudi-dobrovoljaca… koji mogu da pruže više od par meseci informacija o bezbednosti nakon primanja vakcine". Jidon je prilično kvalifikovan za dotične kritičke komentare. Kako ističe u svom komentaru: "Imam diplomu iz biohemije i toksikologije, kao i istraživački doktorat iz farmakologije. Proveo sam 32 godine radeći na farmaceutskim istraživanjima, pretežno za razvoj novih lekova za poremećaje pluća i kože. Bio sam potpredsednik Fajzera i direktor biotehnološke kompanije koju sam osnovao (Ziarko, koji je preuzeo Novartis). Znam mnogo o razvoju novih lekova". Dakle, bio je na vrlo visokoj poziciji u Fajzeru. Ljudski zamorčići Vakcina Fajzer-Bionteh eksperimentalna je i daleko od zagarantovano bezbedne, uprkos činjenici da Fajzer, EU i notorni doktor Toni Fauči deluju spremno da je daju stotinama miliona ljudi. Eksperimentalna tehnologija bazirana je na prilično novoj vrsti manipulacije genima, poznatoj kao "uređivanje gena" (eng.: "gene editing"). U čuvenom članku, objavljenom 2018. godine u Forin afersu - inače časopisu njujorškog Saveta za spoljne odnose - Bil Gejts je poneseno promovisao novu CRISPR tehnologiju za uređivanje gena kao nešto što će moći da "transformiše globalni razvoj". Tada je istakao da njegova Gejts fondacija finansira razvoj uređivanja gena u oblasti vakcina, kao i za druge potrebe, i to već deset godina. No, da li je tehnologija za cepanje i spajanje ljudskih gena toliko apsolutno bezbedna da vredi rizikovati njenu primenu u novoj eksperimentalnoj vakcini koja nikada pre nije korišćena na ljudima? Suprotno tvrdnjama Bila Gejtsa, naučni odgovor je "ne", jer nije dokazano da je bezbedna. U stručnom članku objavljenom oktobra 2020. godine u časopisu Trendovi u genetici, autori zaključuju da je "obim mogućih molekularnih događaja usled manipulisanja genomima potcenjen, a da dotična tehnologija ostaje nepredvidiva, kako u predloženoj, tako i u drugim namenama". Dr Romeo Kuihano, penzionisani profesor farmakologije i toksikologije na Koledžu medicine pri Univerzitetu u Manili, istakao je neke od opasnosti primenjivanja eksperimentalnog uređivanja gena u vakcinama za ljude. Kuihano upozorava na "opasnost da bi vakcina zapravo mogla da osnaži patogenost virusa, ili ga učini agresivnijim usled poboljšanja zasnovanih na antitelima (eng.: antibody-dependent enhancement, ADE), kao što se desilo u prethodnim studijama eksperimentalnih vakcina za životinje. Ako se tako nešto dogodi na velikom uzorku ljudi, ishod bi mogao da bude katastrofalan. Ovi ozbiljni neželjeni efekti uopšte ne moraju biti detektovani na kliničkim ispitivanjima, naročito onim visoko pristrasnim i opterećenim sukobima interesa vakcinaških kompanija. Čak i kada dođe do otkrića značajnog neželjenog efekta, to obično biva "gurnuto pod tepih". On navodi slučaj još jedne Gejtsove mRNK vakcine-kandidata, one Modernine, u kojem je "troje od 15 ljudskih eksperimentalnih subjekata iz visoko dozirane grupe pretrpelo ozbiljne i medicinski značajne simptome. Moderna je, međutim, zaključila da je vakcina 'generalno bezbedna i solidno tolerisana' (od strane organizma, prim. prev.), o čemu su korporativni mediji momentalno izvestili, zataškavajući pravu opasnost". On ističe: "Egzogena mRNK je inherentno imuno-stimulativna, što je odlika koja istovremeno može biti i korisna i štetna. Može da pruži korisnu aktivnost, a može i da inhibira ispoljavanje antigena i tako negativno utiče na imuni odgovor. Paradoksalni efekti urođenog imunog opažanja različitih formata mRNK vakcina nisu potpuno shvaćeni". Kuihano dodaje: "Vakcina bazirana na mRNK takođe bi mogla da podstakne potentan tip 1 interferonskih reakcija (interferon je protein koji stvaraju ćelije imunog sistema, kao odgovor na prisustvo patogenih faktora kao što su virusi, bakterije, tumori, itd; prim. prev.), koji se vezuju ne samo za upale, nego i za autoimune bolesti, a mogu dovesti i do koagulacije krvi i formiranja patoloških trombova". Kockanje sa životima Kuihano, u obimno dokumentovanom članku, piše: "Pored drugih opasnosti, virusno-vektorisane vakcine mogle bi da dovedu do mešanja sa prirodno nastalim virusima i tako proizvedu hibridne viruse sa nepoželjnim svojstvima prenosa i virulentnosti. Moguće ishode rekombinovanja je praktično nemoguće kvantifikovati precizno sa postojećim alatima i znanjem. Rizici su međutim realni, o čemu svedoče pojave mutiranih tipova virusa, pojačane patogenosti i neočekivano ozbiljnih neželjenih reakcija (uključujući smrt) nakon hazarderskih kampanja masovnih vakcinacija i prethodno neuspelih pokušaja razvoja himeričnih vakcina primenom tehnologije genetskog inženjeringa". Bil Gejts, proizvođači mRNK vakcina poput Fajzer-Bionteha i Moderne, te njihovi tesni saradnici kao što je dr Toni Fauči sa NIAID-a, očigledno se kockaju sa ljudskim životima u svojoj jurnjavi da nam ubrizgaju ove eksperimentalne vakcine. Važno je napomenuti da su isti dr Fauči i njegov NIAID patentirali vakcinu za denga groznicu, poznatu kao Dengvaksija, koju prodaje Sanofi-Paster, a kao "esencijalnu" promoviše Svetska zdravstvena organizacija još od 2016. godine. Robert F. Kenedi mlađi ukazao je da su Fauči i NIAID "još od kliničkih ispitivanja znali da postoji problem paradoksalne imune reakcije", ali su je bez obzira na to dali stotinama hiljada filipinske dece. Procenjuje se da je najmanje 600 vakcinisane dece umrlo pre nego što je država obustavila vakcinaciju. Očigledno je da se uvreženi princip opreznosti - "Ako imaš ozbiljne sumnje, ne čini to" - ignoriše od strane Faučija, Fajzera, Bionteha i drugih koji jurcaju da odobre novu mRNK vakcinu za koronavirus. Tehnologija mRNK tek treba da iznedri odobren lek, a kamoli vakcinu. Naglo pogoršano zdravstveno stanje patrijarha Irineja. Više o tome čitajte OVDE. Izvor: Novi Standard   

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: espreso.rs

Link: https://www.espreso.rs/vesti/politika/667077/bele-knjige-investitori-fic-srbija-korona-virus

Autori: @espresors

Teme: Javne nabavkeprivatno partnerstvo

Naslov: FIC: SRBIJA IMA UMEREN I STABILAN NAPREDAK! Ovo je jedino što može da spreči INVESTITORE DA ULAŽU U NAŠOJ ZEMLJI!

Naš tim vidi umeren, ali stabilan napredak Srbije u poboljšanju poslovne klime, naveo je predsednik FIC - a Majk Mišel.Savet stranih investitora (FIC) u ovogodišnjem izdanju "Bele knjige" ocenjuje da Srbija ima umeren, ali stabilan napredak u poboljšanju poslovne klime. Porezi, rad, inspekcija i bezbednost hrane, infrastruktura i nekretnine, zdravstvo, stečaj i devizno poslovanje, kao i digitalizacija i e-trgovina, prioritetne su oblasti "Bele knjige 2020". FIC navodi da uprkos trenutnoj situaciji i dalje ima ista očekivanje, a to je dalje ubrzanje reformi odnosno nastavak i ubrzanje pregovora o članstvu sa EU, zajedno sa radom na održivoj fiskalnoj konsolidaciji i unapređenju u sprovođenju zakona. "Naš tim vidi umeren, ali stabilan napredak Srbije u poboljšanju poslovne klime", naveo je predsednik FIC - a Majk Mišel. FIC navodi da u ovom izdanju "Bele knjige", publikaciji o poslovnoj klimi u Srbiji sa preporukama i predlozima za njeno unapređenje, neće dati Indeks Saveta institucionalnog napretka u 2020. "Naša je odluka da preskočimo 2020. i da nastavimo njegovo objavljivanje u 2021. Pandemija COVID-19 je sredinom marta prekinula uobičajenu aktivnost vlade i drugih državnih institucija na poboljšanju privrednog ambijenta i usredsredila je njihovu aktivnost na borbu protiv zaraze i pružanje podrške preduzećima, preduzetnicima i građanima da lakše podnesu udar recesije". U poslednjih nekoliko meseci postalo je jasno, ukazuje FIC, da digitalizacija nije samo puka fraza već stvarna potreba društva i da na nju treba da gledamo kao na priliku, a ne pretnju. "Tu priliku Srbija treba da iskoristi i unapredi svoju konkurentnost, ne samo u e-upravi, već i u privatnom sektoru". FIC ističe da će poboljšanja u navedenim oblastima imati višestruke pozitivne efekte na privredu i učiniti zemlju privlačnijim mestom za strane investitore. Ovogodišnje izdanje sadrži prikaz kako je kovid-19 uticao na sve relevantne regulatorne oblasti, umesto ranijeg sistema ocenjivanja, koji inače služi da se prati napredak u definisanim oblastima. Takođe, FIC ističe da je sada više nego ikada ključno da poslovna zajednica bude jedinstvena i nastavi otvoreni dijalog sa vladom, što će imati višestruke pozitivne efekte u kriznom vremenu. Kako je navedeno, hitno su potrebne promene u oblastima zaštite podataka o licnosti, trgovine, centralne evidencije stvarnih vlasnika, hipoteci i javnim nabavkama. Drugi blok prioriteta obuhvata iznajmljivanje radne snage, energetski sektor, sanitarnu inspekciju, dualno obrazovanje, sudske postupke, javno-privatno partnerstvo, restituciju, propise o PDV i centralnu evidenciju privremeno ograničenih prava, problematične kredite i vezu osiguranja i drugih zakona. U okviru izdvojenih šest oblasti, nekretnine i dalje zahtevaju brze promene. Sektor osiguranja, na drugoj strani, ima najmanje prioritete. Interesantno je, kako je navedeno, da poreski sektor ima prioritete promena ispod opšteg proseka. Savet podržava napore vlade da pomogne preduzećima i pojedincima da prebrode teškoće u postojećoj recesiji, ali istovremeno ističe da takva pomoć ima svoje granice koje određuje fiskalni deficit i javni dug. Srbija je, ocenjuje FIC, vodila u 2020. ekonomsku politiku slično drugim zemalja u borbi protiv recesije izazvane pandemijom. Mere su bile prevashodno fiskalne i monetarne prirode "Savet ne dovodi u pitanje pozitivne efekte ovih mera, ali konstatuje da je većina raspoloživog fiskalnog prostora već iskorišćena. Učinak je bio povoljan što se vidi na malom padu BDP-a, ali je imao značajne fiskalne troškove. Kako je ekonomija u recesiji, a javni dug u naglom porastu, prostor za buduće podsticajne mere je ograničen. Stoga su potrebne daljnje institucionalne reforme kako bi se ekonomija vratila održivom rastu i osigurala radna mesta". FIC navodi da su najveći izazovi za makroekonomsku stabilnost u Srbiji recesija u EU i trgovinski rat, kao i rast fiskalnog deficita i javnog duga. Konstatuje se da pad BDP trenutno nije najveći izazov, jer je Vlada Srbije podržala privredu sa devet posto BDP-a. Konstatuje se da je investiciona klima pod velikim uticajem trenutnog investicionog ciklusa koji je pandemija naglo oborila. FIC navodi da nije realno očekivati da se će se brzo vratiti nivo stranih direktnih investicija koje su u prvom kvartalu ove godine bile na nivou 2019. ali su kasnije opale na 70 odsto tog iznosa. Ocenjeno je da su rizici investiranja visoki, jer je došlo do naglog pada agregatne tražnje, pokidani su proizvodni lanci, a sve je praćeno trgovinskim ratom Kine i SAD. Konstatuje se da je prostor za delovanje ekonomske politike sveden na privatnu i javnu potrošnju, za koje se navodi da mogu imati ograničeno dejstvo. FIC ocenjuje da će građevinarstvo posebno biti pogođeno padom privatne tražnje, a proizvodnja metala i minerala, opreme i transportnih sredstava, IT usluga i trasporta - padom izvozne tražnje. "Na duži rok, mi ne verujemo da će se privredna aktivnost u Srbiji kretati nasuprot negativnom trendu iz Evrope, pa je brzi oporavak privrede EU od ključne važnosti za domaću privredu", navodi se u "Beloj knjizi" stranih investitora. FIC navodi da je u ovom trenutku zadržao preporuke od prošle godine uz male promene zbog okolnosti. Preporučeno je vraćanje fiskalne stabilnosti i zaustavljanje rasta javnog duga zemlje, dovršetak restrukturiranja infrastrukturnih preduzeća i zatvaranje neuspelih državnih preduzeća. Naglašava se značaj povećanja javnih izdataka na infrastrukturu uključujući ulaganja u zdravstvo kao i njihova diverzifikacija kako bi se smanjio infrastrukturnih jaz. Preporučuje se dalji rad na harmonizaciji domaćih propisa sa evropskim standardima kroz nastavak pregovora sa EU o članstvu. Kao i optimizovanje fiskalnog opterećenja za anticiklično delovanje, odnosno nastavak rada na reorganizaciji poreske uprave. Ističe se i značaj povećanje znanja i sposobnosti Poreske uprave, kao i da treba smanjiti neizvesnost u primeni poreskih propisa. FIC čini više od 120 kompanija članica sa više od 100.000 zaposlenih i ulaganjem većim od 36 milijardi evra. Bonus video: (Espreso.rs/Tanjug) 

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: balkantv.rs

Link: http://balkantv.rs/bela-knjiga-2020-stabilan-napredak-u-poboljsanju-poslovne-klime-pune-zarade-tokom-kovida-samo-uz-pomoc-drzave/

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: "Bela knjiga 2020": Stabilan napredak u poboljšanju poslovne klime, pune zarade tokom kovida samo uz pomoć države

19/11/2020 Redakcija BALKAN TV Ekonomija , Vesti 0BEOGRAD -Savet stranih investitora ( FIC ) u ovogodišnjem izdanju "Bele knjige" ocenjuje da Srbija ima umeren, ali stabilan napredak u poboljšanju poslovne klime.Porezi, rad, inspekcija i bezbednost hrane, infrastruktura i nekretnine, zdravstvo, stečaj i devizno poslovanje, kao i digitalizacija i e-trgovina, prioritetne su oblasti "Bele knjige 2020".FIC navodi da uprkos trenutnoj situaciji i dalje ima ista očekivanje, a to je dalje ubrzanje reformi odnosno nastavak i ubrzanje pregovora o članstvu sa EU, zajedno sa radom na održivoj fiskalnoj konsolidaciji i unapređenju u sprovođenju zakona.Ilustracija"Naš tim vidi umeren, ali stabilan napredak Srbije u poboljšanju poslovne klime", naveo je predsednik FIC - a Majk Mišel.FIC navodi da u ovom izdanju "Bele knjige", publikaciji o poslovnoj klimi u Srbiji sa preporukama i predlozima za njeno unapređenje, neće dati Indeks Saveta institucionalnog napretka u 2020."Naša je odluka da preskočimo 2020. i da nastavimo njegovo objavljivanje u 2021. Pandemija COVID-19 je sredinom marta prekinula uobicajenu aktivnost vlade i drugih državnih institucija na poboljšanju privrednog ambijenta i usredsredila je njihovu aktivnost na borbu protiv zaraze i pružanje podrške preduzećima, preduzetnicima i građanima da lakše podnesu udar recesije".U poslednjih nekoliko meseci postalo je jasno, ukazuje FIC, da digitalizacija nije samo puka fraza već stvarna potreba društva i da na nju treba da gledamo kao na priliku, a ne pretnju."Tu priliku Srbija treba da iskoristi i unapredi svoju konkurentnost, ne samo u e-upravi, već i u privatnom sektoru".FIC ističe da će poboljšanja u navedenim oblastima imati višestruke pozitivne efekte na privredu i učiniti zemlju privlačnijim mestom za strane investitore.Ovogodišnje izdanje sadrži prikaz kako je kovid-19 uticao na sve relevantne regulatorne oblasti, umesto ranijegsistema ocenjivanja, koji inače služi da se prati napredak u  definisanim oblastima.Takođe, FIC ističe da je sada više nego ikada ključno da poslovna zajednica bude jedinstvena i nastavi otvoreni dijalog sa vladom, što će imati višestruke pozitivne efekte u kriznom vremenu.Kako je navedeno, hitno su potrebne promene u oblastima zaštite podataka o licnosti, trgovine, centralne evidencije stvarnih vlasnika, hipoteci i javnim nabavkama.Drugi blok prioriteta obuhvata iznajmljivanje radne snage, energetski sektor, sanitarnu inspekciju, dualno obrazovanje, sudske postupke, javno-privatno partnerstvo, restituciju, propise o PDV i centralnu evidenciju privremeno ograničenih prava, problematične kredite i vezu osiguranja i drugih zakona.U okviru izdvojenih šest oblasti, nekretnine i dalje zahtevaju brze promene. Sektor osiguranja, na drugoj strani, ima najmanje prioritete.Interesantno je, kako je navedeno, da poreski sektor ima prioritete promena ispod opšteg proseka.Savet podržava napore vlade da pomogne preduzećima i pojedincima da prebrode teškoće u postojećoj recesiji, ali istovremeno ističe da takva pomoć ima svoje granice koje određuje fiskalni deficit i javni dug.Srbija je, ocenjuje FIC, vodila u 2020. ekonomsku politiku slično drugim zemalja u borbi protiv recesije izazvane pandemijom. Mere su bile prevashodno fiskalne i monetarne prirode"Savet ne dovodi u pitanje pozitivne efekte ovih mera, ali konstatuje da je većina raspoloživog fiskalnog prostora već iskorišćena. Učinak je bio povoljan što se vidi na malom padu BDP-a, ali je imao značajne fiskalne troškove. Kako je ekonomija u recesiji, a javni dug u naglom porastu, prostor za buduće podsticajne mere je ograničen. Stoga su potrebne daljnje institucionalne reforme kako bi se ekonomija vratila održivom rastu i osigurala radna mesta".FIC navodi da su najveći izazovi za makroekonomsku stabilnost u Srbiji recesija u EU i trgovinski rat, kao i rast fiskalnog deficita i javnog duga.Konstatuje se da pad BDP trenutno nije najveći izazov, jer je Vlada Srbije podržala privredu sa devet posto BDP-a.Konstatuje se da je investiciona klima pod velikim uticajem trenutnog investicionog ciklusa koji je pandemija naglo oborila.FIC navodi da nije realno očekivati da se će se brzo vratiti nivo stranih direktnih investicija koje su u prvom kvartalu ove godine bile na nivou 2019. ali su kasnije opale na 70 odsto tog iznosa.Ocenjeno je da su rizici investiranja visoki, jer je došlo do naglog pada agregatne tražnje, pokidani su proizvodni lanci, a sve je praćeno trgovinskim ratom Kine i SAD.Konstatuje se da je prostor za delovanje ekonomske politike sveden na privatnu i javnu potrošnju, za koje se navodi da mogu imati ograničeno dejstvo.FIC ocenjuje da će građevinarstvo posebno biti pogođeno padom privatne tražnje, a proizvodnja metala i minerala, opreme i transportnih sredstava, IT usluga i trasporta - padom izvozne tražnje."Na duži rok, mi ne verujemo da će se privredna aktivnost u Srbiji kretati nasuprot negativnom trendu iz Evrope, pa je brzi oporavak privrede EU od ključne važnosti za domaću privredu", navodi se u "Beloj knjizi" stranih investitora.FIC navodi da je u ovom trenutku zadržao preporuke od prošle godine uz male promene zbog okolnosti.Preporučeno je vraćanje fiskalne stabilnosti i zaustavljanje rasta javnog duga zemlje, dovršetak restrukturiranja infrastrukturnih preduzeća i zatvaranje neuspelih državnih preduzeća.Naglašava se značaj povećanja javnih izdataka na infrastrukturu uključujući ulaganja u zdravstvo kao i njihova diverzifikacija kako bi se smanjio infrastrukturnih jaz.Preporučuje se dalji rad na harmonizaciji domaćih propisa sa evropskim standardima kroz nastavak pregovora sa EU o članstvu.Kao i optimizovanje fiskalnog opterećenja za anticiklično delovanje, odnosno nastavak rada na reorganizaciji poreske uprave.Ističe se i značaj povećanje znanja i sposobnosti Poreske uprave, kao i da treba smanjiti neizvesnost u primeni poreskih propisa.FIC čini više od 120 kompanija članica sa više od 100.000 zaposlenih i ulaganjem većim od 36 milijardi evra.Strateški položaj Srbije u regionu u svim vidovima transportaSavet stranih investitora (FIC) u novom izdanju "Bele knjige 2020" ističe da se razvoj srpske ekonomije bazira na šest stubova, a to su transport, energetika, telekomunikacije, digitalizacija i elektronsko poslovanje, nekretnine i izgradnja, radna snaga i ljudski kapital.Srbija je, kako je navedeno, zadržala u 2020. godini strateški položaj u regionu u svim vidovima transporta - drumskom, železničkom, vazdušnom i vodnom saobraćaju.Prethodne, ocenjuje FIC, kao i ove godine, nastavljeno je sa unapređenjem svih vidova transporta, ne samo u tehničkom smislu, već i u smislu zaključenja ugovora i pregovora sa izvršnim vlastima okolnih zemalja, kao i stranim investitorima.Tri glavne karakteristike stanja transporta u Srbiji su održavanje postojeće infrastrukture, njena modernizacija i usaglašavanje sa evropskim standardima.Međutim, dodaju, izbijanje pandemije nepovoljno je uticalo na razvoj transporta, a posebno je, ističu, produženo vreme zadržavanja na graničnim prelazima.Kažu da je Inicijativa o uspostavljanju "zelenih koridora" za sada usmerena na vremenski period u kom postoji epidemija, ali bi trebalo, navode, razmotriti nastavak podrške uspostavljenom sistemu i nakon stabilizacije situacije.Neke od preporuka Saveta vezanih za transport jesu da bi trebalo uvesti dodatne podsticajne mere za izgradnju infrastrukture za upotrebu električnih vozila, obezbediti adekvatni regulatorni okvir koji će omogućiti razvoj tog sektora, prilagoditi Zakon o energetici tako da prepoznaje i podstiče korišćenje električne energije u sektoru transporta…Kada je reč o drugom stubu razvoja, energetici, Savet navodi da je Srbija u potpunosti usvojila regulatorni okvir u skladu sa Trećim energetskim paketom EU i "de iure" liberalizovala tržište električne energije.Kod obnovljivih izvora energije, ističe Savet, novi paket uredbi za podsticanje proizvodnje i prodaje obnovljive energije još nije usvojen.U oblasti energetske efikasnosti, kažu, uspešno je dodeljeno više projekata poboljšanja energetske efikasnosti privatnim investitorima za javno osvetljenje širom Srbije.Neke od preporuka Saveta za unapređenje tog sektora jesu - regulacija cena električne energije treba da bude napuštena, što bi omogućilo nova ulaganja u modernizaciju i revitalizaciju proizvodnje uglja i električne energije, unutardnevno tržište treba da bude uvedeno, razmotriti uvodenje instrumenata naknada za korišćenje uglja…Takođe, preporuke su i da sistem podsticaja treba da bude skrojen da ubrza investicije u sektor obnovljivih izvora energije i da prati zajednicke smernice EBRD-a i Energetske zajednice.Kada je reč o trećem stubu, telekomunikacijama, Savet kaže da je sinergija Vlade Srbije i operatora elektronskih komunikacija obeležila aktivnosti u 2020, a koja je bila uzrokovana pandemijom korona virusa.Rezultati tih aktivnosti, kažu, imali su pozitivan uticaj na kompletno društvo i privredu Srbije.Neke od preporuka Saveta za unapređenje telekomunikacije jeste unapređenje propisa i njihovog tumačenja u oblasti izgradnje infrastrukture, zajednička saradnja države i industrije pri izboru modela i perioda javnog nadmetanja radio-frekvencijskog spektra namenjenog za razvoj 5G tehnologije.Zatim, usvajanje novog Zakona o elektronskim komunikacijama i ostavljanje dovoljnih rokova za implementaciju prepaid registracije korisnika i drugih novina iz zakona.Četvrti stub razvoja ekonomije jeste digitalizacija i elektronsko poslovanje, te Savet navodi da on obuhvata elektronsku trgovinu, elektronsku identifikaciju i dokumentaciju, kao i poslovanje upravnih organa, uključujući povezivanje javnih baza podataka.Ističu da je u vreme pandemije veliki broj preduzeća u našoj zemlji organizovao rad "od kuće", da je veći broj građana počeo da koristi usluge portala e-Uprava, razvijeni su brojni novi servisi, a administrativni papirni poslovi koji su nekada iziskivali čekanja u redu, nikada nisu bili brži i dostupniji.Jedna od glavnih preporuka za u ovoj oblasti jeste da je izuzetno važno iskoristiti centralizovane baze podaka i omogućiti razmenu podataka između Poreske uprave i privrednih društava, s ciljem da se podaci, na prvom mestu, o primanjima građana, uz saglasnost građana, mogu koristiti u procesima kreditiranja online, a što bi, kaže Savet, u znacajnoj meri eliminisalo potrebu za papirnom dokumentacijom i omogućilo kupovinu kreditnih proizvoda potpuno online.Peti stub razvoja su nekretnine i izgradnja, a Savet navodi da kao i u prošlogodišnjem izdanju Bele knjige u fokusu ostaje primena Zakona o planiranju i izgradnji, primena objedinjene procedure za pribavljanje građevinskih dokumenata, legalizacija postojećih objekata u skladu sa novim propisima, konverzija prava korišćenja na građevinskom zemljištu u pravo svojine i primena propisa o katastru i katastarskom postupku.Poslednji stub razvoja jeste radna snaga i ljudski kapital, a Savet ističe da u prethodnoj godini nije bilo poboljšanja iako su bila očekivana, kako kroz izmene Zakona o radu, tako i u odlučivanju sudova.Na sve to, kažu, nadovezala se pandemija korona virusa, koja je iz osnova promenila tržište rada.Država je zato morala da interveniše uredbama i preporukama, kako je navedeno, ne samo radi primene stimulativnih mera radi održavanja zaposlenosti, nego i radi preciziranja prava i obaveza zaposlenih i poslodavaca u novonastalim okolnostima.Poslodavcima teško,pune zarade tokom kovida samo uz pomoć državePrivatni sektor pogođen je pandemijom, pa preporuka poslodavcima za naknadu zarade tokom kovida od 100 odsto nije dobro rešenje, navodi Savet stranih investitora (FIC) u "Beloj knjizi2020" i predlaže da bi puna zarada mogla da se očekuje samo uz pomoć države.Ako je namera bila da se posebno zaštite zaposleni koji su izloženi kovidu19 tokom obavljanja posla, naknada zarade trebalo bi da se obezbedi iz sredstava obaveznog socijalnog osiguranja, jedna je od preporuka FIC - a data u "Beloj knjizi".FIC navodi da je zaključak vlade u vezi toga izazvao nedoumice u praksi i probleme sa zaposlenima, koji su i u situaciji kada poslodavac nije izmenio opšti akt zahtevali isplatu naknade zarade u iznosu od 100 odsto ističući čak da je u pitanju povreda na radu jer su zaraženi ili su bili u kontaktu sa zaraženom osobom na radnom mestu.U "Beloj knjizi" navodi se da određena rešenja u Zakonu o radu i dalje predstavljaju potencijalni problem poslodavcima, a to se pre svega odnosi na radni odnos za obavljanje van prostorija poslodavca.Poslodavci imaju nedoumicu u vezi sa tumačenjem odredbe zakona koja propisuje da se, u slučaju rada van prostorija poslodavca, Ugovorom o radu ugovara naknada takozvanih drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja, ukazuje FIC.S obzirom na to da Zakon o radu reguliše jedino radni odnos koji se zasniva radi obavljanja poslova van prostorija poslodavca, kao i mogućnost da se zaposleni i poslodavac sporazumeju da zaposleni jedan period radnog vremena poslove obavlja od kuće, FIC navodi da iz toga proističe da koncept rada od kuće koji je preporučen tokom vanrednog stanja nema zakonsko uređenje.FIC smatra da je potrebno da nadležni donesu preciznije i sveobuhvatnije smernice i za poslodavce u privatnom sektoru kada je reč o naročito ugroženim kategorijama zaposlenih u vezi rada od kuće.Potrebno je precizirati razliku između rada od kuće i rada na daljinu (po mestu rada ili po sredstvima rada), te relativizovati potrebu definisanja "mesta rada" kao obaveznog elementa ugovora o radu uvođenjem na primer "primarnog mesta rada" za slučaj rada na daljinu.Takođe, treba konkretizovati obaveznu stavku ugovora o radu van prostorija poslodavca "naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja" jer je neophodna pravna izvesnost i sigurnost, ukazuje FIC.Dodaje da je Zakonom o bezbednosti i zdravlja na radu potrebno definisati obaveze poslodavca i zaposlenih u odnosu na rad van prostorija poslodavca.Poslodavci odlučuju da li će primeniti odredbe uz prethodnu izmenu opšteg akta ili ugovora o radu, tako da sporna preporuka nema obavezujući karakter za poslodavce u privatnom sektoru, navodi FIC.Savet predlaže i izmene i dopune Zakona o radu u delu koji uređuje stručno osposobljavanje i usavršavanje.Ovim zakonom treba predvideti odgovarajuće modalitete angažovanja učenika srednjih škola, studenata i drugih lica van radnog odnosa radi sticanja praktičnih znanja i iskustva u stvarnom radnom okruženju, unapređenja karijere i lakšeg budućeg zaposlenja.Nastavak započetih reformi u oblasti rada neophodan je preduslov za stvaranje poslovnog ambijenta u kome će tržište Srbije privlaciti strane investicije i pospešiti otvaranje novih radih mesta, navodi se u "Beloj knjizi 2020".Takođe, prepoznavanje i uredenje fleksibilnijih formi rada, regulisanja radnih praksi kada nisu deo obaveznog obrazovnog programa, digitalizacija i pojednostavljenje strogo formalnog načina komunikacije izmedu poslodavca i zaposlenog, kompleksna struktura zarade i nacina obračuna naknade zarade, trebalo bi između ostalog da budu prioriteti u daljoj reformi Zakona o radu.FIC ukazuje i da je neophodno dalje pojednostavljenje i ubrzanje postupka zapošljavanja stranaca i kretanja radne snage uopšte, prepoznavanje delatnosti koje, usled svoje specifičnosti, podležu ograničenoj mogućnosti zapošljavanja osoba sa invaliditetom.Takođe, donošenje podzakonskih akata kojima će se obezbediti efikasna primena Zakona o dualnom obrazovanju u praksi i dalje unapređenje obrazovnog sistema u celini.Iako je donošenjem i stupanjem na snagu Zakona o agencijskom zapošljavanju regulisano iznajmljivanje radne snage i rad agencija za privremeno zapošljavanje, u određenim segmentima ostaje prostor za dalje unapređenje ove oblasti, navedeno je u "Beloj knjizi".                                                                                 

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/3075987/bela-knjiga-2020-umeren-ali-stabilan-napredak-u-poboljsanju-poslovne-klime

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvonabavke

Naslov: Bela knjiga 2020: Umeren, ali stabilan napredak u poboljšanju poslovne klime

Bela knjiga 2020: Umeren, ali stabilan napredak u poboljšanju poslovne klimeIlustracija (Foto: Pressmaster/shutterstock.com)Savet stranih investitora (FIC) u ovogodišnjem izdanju "Bele knjige" ocenjuje da Srbija ima umeren, ali stabilan napredak u poboljšanju poslovne klime.Porezi, rad, inspekcija i bezbednost hrane, infrastruktura i nekretnine, zdravstvo, stečaj i devizno poslovanje, kao i digitalizacija i e-trgovina, prioritetne su oblasti "Bele knjige 2020".FIC navodi da uprkos trenutnoj situaciji i dalje ima ista očekivanje, a to je dalje ubrzanje reformi odnosno nastavak i ubrzanje pregovora o članstvu sa EU, zajedno sa radom na održivoj fiskalnoj konsolidaciji i unapređenju u sprovođenju zakona.- Naš tim vidi umeren, ali stabilan napredak Srbije u poboljšanju poslovne klime - naveo je predsednik FIC - a Majk Mišel.FIC navodi da u ovom izdanju "Bele knjige", publikaciji o poslovnoj klimi u Srbiji sa preporukama i predlozima za njeno unapređenje, neće dati Indeks Saveta institucionalnog napretka u 2020.- Naša je odluka da preskočimo 2020. i da nastavimo njegovo objavljivanje u 2021. Pandemija COVID-19 je sredinom marta prekinula uobičajenu aktivnost vlade i drugih državnih institucija na poboljšanju privrednog ambijenta i usredsredila je njihovu aktivnost na borbu protiv zaraze i pružanje podrške preduzećima, preduzetnicima i građanima da lakše podnesu udar recesije.U poslednjih nekoliko meseci postalo je jasno, ukazuje FIC, da digitalizacija nije samo puka fraza već stvarna potreba društva i da na nju treba da gledamo kao na priliku, a ne pretnju.- Tu priliku Srbija treba da iskoristi i unapredi svoju konkurentnost, ne samo u e-upravi, već i u privatnom sektoru.FIC ističe da će poboljšanja u navedenim oblastima imati višestruke pozitivne efekte na privredu i učiniti zemlju privlačnijim mestom za strane investitore.Ovogodišnje izdanje sadrži prikaz kako je kovid-19 uticao na sve relevantne regulatorne oblasti, umesto ranijegsistema ocenjivanja, koji inače služi da se prati napredak u definisanim oblastima.Takođe, FIC ističe da je sada više nego ikada ključno da poslovna zajednica bude jedinstvena i nastavi otvoreni dijalog sa vladom, što će imati višestruke pozitivne efekte u kriznom vremenu.Kako je navedeno, hitno su potrebne promene u oblastima zaštite podataka o licnosti, trgovine, centralne evidencije stvarnih vlasnika, hipoteci i javnim nabavkama.Drugi blok prioriteta obuhvata iznajmljivanje radne snage, energetski sektor, sanitarnu inspekciju, dualno obrazovanje, sudske postupke, javno-privatno partnerstvo, restituciju, propise o PDV i centralnu evidenciju privremeno ograničenih prava, problematične kredite i vezu osiguranja i drugih zakona.U okviru izdvojenih šest oblasti, nekretnine i dalje zahtevaju brze promene. Sektor osiguranja, na drugoj strani, imanajmanje prioritete.Interesantno je, kako je navedeno, da poreski sektor ima prioritete promena ispod opšteg proseka.Savet podržava napore vlade da pomogne preduzećima i pojedincima da prebrode teškoće u postojećoj recesiji, ali istovremeno ističe da takva pomoć ima svoje granice koje određuje fiskalni deficit i javni dug.Srbija je, ocenjuje FIC, vodila u 2020. ekonomsku politiku slično drugim zemalja u borbi protiv recesije izazvane pandemijom. Mere su bile prevashodno fiskalne i monetarne prirode- Savet ne dovodi u pitanje pozitivne efekte ovih mera, ali konstatuje da je većina raspoloživog fiskalnog prostora već iskorišćena. Učinak je bio povoljan što se vidi na malom padu BDP-a, ali je imao značajne fiskalne troškove. Kako je ekonomija u recesiji, a javni dug u naglom porastu, prostor za buduće podsticajne mere je ograničen. Stoga su potrebne daljnje institucionalne reforme kako bi se ekonomija vratila održivom rastu i osigurala radna mesta.FIC navodi da su najveći izazovi za makroekonomsku stabilnost u Srbiji recesija u EU i trgovinski rat, kao i rast fiskalnog deficita i javnog duga.Konstatuje se da pad BDP trenutno nije najveći izazov, jer je Vlada Srbije podržala privredu sa devet posto BDP-a, i da je investiciona klima pod velikim uticajem trenutnog investicionog ciklusa koji je pandemija naglo oborila.FIC navodi da nije realno očekivati da se će se brzo vratiti nivo stranih direktnih investicija koje su u prvom kvartalu ove godine bile na nivou 2019. ali su kasnije opale na 70% tog iznosa.Ocenjeno je da su rizici investiranja visoki, jer je došlo do naglog pada agregatne tražnje, pokidani su proizvodni lanci, a sve je praćeno trgovinskim ratom Kine i SAD.Konstatuje se da je prostor za delovanje ekonomske politike sveden na privatnu i javnu potrošnju, za koje se navodi da mogu imati ograničeno dejstvo.FIC ocenjuje da će građevinarstvo posebno biti pogođeno padom privatne tražnje, a proizvodnja metala i minerala, opreme i transportnih sredstava, IT usluga i trasporta - padom izvozne tražnje."Na duži rok, mi ne verujemo da će se privredna aktivnost u Srbiji kretati nasuprot negativnom trendu iz Evrope, pa je brzi oporavak privrede EU od ključne važnosti za domaću privredu", navodi se u "Beloj knjizi" stranih investitora.FIC navodi da je u ovom trenutku zadržao preporuke od prošle godine uz male promene zbog okolnosti.Preporučeno je vraćanje fiskalne stabilnosti i zaustavljanje rasta javnog duga zemlje, dovršetak restrukturiranja infrastrukturnih preduzeća i zatvaranje neuspelih državnih preduzeća.Naglašava se značaj povećanja javnih izdataka na infrastrukturu uključujući ulaganja u zdravstvo kao i njihova diverzifikacija kako bi se smanjio infrastrukturnih jaz.Preporučuje se dalji rad na harmonizaciji domaćih propisa sa evropskim standardima kroz nastavak pregovora sa EU o članstvu, kao i optimizovanje fiskalnog opterećenja za anticiklično delovanje, odnosno nastavak rada na reorganizaciji poreske uprave.Ističe se i značaj povećanje znanja i sposobnosti Poreske uprave, kao i da treba smanjiti neizvesnost u primeni poreskih propisa.Strateški položaj Srbije u regionu u svim vidovima transportaSavet stranih investitora (FIC) u novom izdanju "Bele knjige 2020" ističe da se razvoj srpske ekonomije bazira na šest stubova, a to su transport, energetika, telekomunikacije, digitalizacija i elektronsko poslovanje, nekretnine i izgradnja, radna snaga i ljudski kapital.Srbija je, kako je navedeno, zadržala u 2020. godini strateški položaj u regionu u svim vidovima transporta - drumskom, železničkom, vazdušnom i vodnom saobraćaju.Prethodne, ocenjuje FIC, kao i ove godine, nastavljeno je sa unapređenjem svih vidova transporta, ne samo u tehničkom smislu, već i u smislu zaključenja ugovora i pregovora sa izvršnim vlastima okolnih zemalja, kao i stranim investitorima.Tri glavne karakteristike stanja transporta u Srbiji su održavanje postojeće infrastrukture, njena modernizacija i usaglašavanje sa evropskim standardima.Međutim, dodaju, izbijanje pandemije nepovoljno je uticalo na razvoj transporta, a posebno je, ističu, produženo vreme zadržavanja na graničnim prelazima.Kažu da je Inicijativa o uspostavljanju "zelenih koridora" za sada usmerena na vremenski period u kom postoji epidemija, ali bi trebalo, navode, razmotriti nastavak podrške uspostavljenom sistemu i nakon stabilizacije situacije.Neke od preporuka Saveta vezanih za transport jesu da bi trebalo uvesti dodatne podsticajne mere za izgradnju infrastrukture za upotrebu električnih vozila, obezbediti adekvatni regulatorni okvir koji će omogućiti razvoj tog sektora, prilagoditi Zakon o energetici tako da prepoznaje i podstiče korišćenje električne energije u sektoru transporta...Kada je reč o drugom stubu razvoja, energetici, Savet navodi da je Srbija u potpunosti usvojila regulatorni okvir u skladu sa Trećim energetskim paketom EU i "de iure" liberalizovala tržište električne energije.Kod obnovljivih izvora energije, ističe Savet, novi paket uredbi za podsticanje proizvodnje i prodaje obnovljive energije još nije usvojen.U oblasti energetske efikasnosti, kažu, uspešno je dodeljeno više projekata poboljšanja energetske efikasnosti privatnim investitorima za javno osvetljenje širom Srbije.Neke od preporuka Saveta za unapređenje tog sektora jesu - regulacija cena električne energije treba da bude napuštena, što bi omogućilo nova ulaganja u modernizaciju i revitalizaciju proizvodnje uglja i električne energije, unutardnevno tržište treba da bude uvedeno, razmotriti uvodenje instrumenata naknada za korišćenje uglja...Takođe, preporuke su i da sistem podsticaja treba da bude skrojen da ubrza investicije u sektor obnovljivih izvora energije i da prati zajednicke smernice EBRD-a i Energetske zajednice.Kada je reč o trećem stubu, telekomunikacijama, Savet kaže da je sinergija Vlade Srbije i operatora elektronskih komunikacija obeležila aktivnosti u 2020, a koja je bila uzrokovana pandemijom korona virusa.Rezultati tih aktivnosti, kažu, imali su pozitivan uticaj na kompletno društvo i privredu Srbije.Neke od preporuka Saveta za unapređenje telekomunikacije jeste unapređenje propisa i njihovog tumačenja u oblasti izgradnje infrastrukture, zajednička saradnja države i industrije pri izboru modela i perioda javnog nadmetanja radio-frekvencijskog spektra namenjenog za razvoj 5G tehnologije.Zatim, usvajanje novog Zakona o elektronskim komunikacijama i ostavljanje dovoljnih rokova za implementaciju prepaid registracije korisnika i drugih novina iz zakona.Četvrti stub razvoja ekonomije jeste digitalizacija i elektronsko poslovanje, te Savet navodi da on obuhvata elektronsku trgovinu, elektronsku identifikaciju i dokumentaciju, kao i poslovanje upravnih organa, uključujući povezivanje javnih baza podataka.Ističu da je u vreme pandemije veliki broj preduzeća u našoj zemlji organizovao rad "od kuće", da je veći broj građana počeo da koristi usluge portala e-Uprava, razvijeni su brojni novi servisi, a administrativni papirni poslovi koji su nekada iziskivali čekanja u redu, nikada nisu bili brži i dostupniji.Jedna od glavnih preporuka za u ovoj oblasti jeste da je izuzetno važno iskoristiti centralizovane baze podaka i omogućiti razmenu podataka između Poreske uprave i privrednih društava, s ciljem da se podaci, na prvom mestu, o primanjima građana, uz saglasnost građana, mogu koristiti u procesima kreditiranja online, a što bi, kaže Savet, u znacajnoj meri eliminisalo potrebu za papirnom dokumentacijom i omogućilo kupovinu kreditnih proizvoda potpuno online.Peti stub razvoja su nekretnine i izgradnja, a Savet navodi da kao i u prošlogodišnjem izdanju Bele knjige u fokusu ostaje primena Zakona o planiranju i izgradnji, primena objedinjene procedure za pribavljanje građevinskih dokumenata, legalizacija postojećih objekata u skladu sa novim propisima, konverzija prava korišćenja na građevinskom zemljištu u pravo svojine i primena propisa o katastru i katastarskom postupku.Poslednji stub razvoja jeste radna snaga i ljudski kapital, a Savet ističe da u prethodnoj godini nije bilo poboljšanja iako su bila očekivana, kako kroz izmene Zakona o radu, tako i u odlučivanju sudova.Na sve to, kažu, nadovezala se pandemija korona virusa, koja je iz osnova promenila tržište rada.Država je zato morala da interveniše uredbama i preporukama, kako je navedeno, ne samo radi primene stimulativnih mera radi održavanja zaposlenosti, nego i radi preciziranja prava i obaveza zaposlenih i poslodavaca u novonastalim okolnostima.FIC čini više od 120 kompanija članica sa više od 100.000 zaposlenih i ulaganjem većim od 36 milijardi evra.

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: politika.rs

Link: http://www.politika.rs/sr/clanak/467001/Vise-trpe-investicije-nego-izvoz-i-zaposlenost

Autori: Marijana Avakumović

Teme: Javne nabavkeprivatno partnerstvo

Naslov: Više trpe investicije nego izvoz i zaposlenost

Savet stranih investitora u najnovijem izdanju "Bele knjige" naglašava da su hitno potrebne promene u oblastima zaštite podataka o ličnosti, trgovine, centralne evidencije stvarnih vlasnika, hipoteci i javnim nabavkama"BELA KNjIGA 2020" - UTICAJ KRIZE NA SRPSKU EKONOMIJUKriza će više uticati na investicije nego na izvoz i zaposlenost, a takođe, više će varirati profit nego poslovni prihod. U tim okvirima, finansijski sektor će biti manje pogođen nego realni. Ovo je rezultat ankete koju je Savet stranih investitora sproveo među trećinom svojih članica u junu pre izbijanja drugog talasa epidemije kovida 19. U najnovijem izdanju "Bele knjige", koje "Politika" ekskluzivno objavljuje, navodi se da se rezultati ove ankete uklapaju u trenutno kretanje BDP-a. Savet stranih investitora konstatuje da su mere vlade u borbi protiv recesije izazvane pandemijom bile prevashodno fiskalne i monetarne prirode. Ne dovodi u pitanje pozitivne efekte ovih mera, ali konstatuje da je većina raspoloživog fiskalnog prostora već iskorišćena. Učinak je bio povoljan, što se vidi na malom padu BDP, ali je imao značajne fiskalne troškove. Kako je ekonomija u recesiji, a javni dug u naglom porastu, prostor za buduće podsticajne mere jeste ograničen. Potrebne su stoga dalje institucionalne reforme kako bi se ekonomija vratila održivom rastu i osigurala radna mesta. Prema oceni "Bele knjige", dalje unapređenje poslovnog ambijenta dugoročna je nužnost. Savet naglašava da su hitno potrebne promene u oblastima zaštite podataka o ličnosti, trgovine, centralne evidencije stvarnih vlasnika, hipoteci i javnim nabavkama. Drugi blok prioriteta obuhvata iznajmljivanje radne snage, energetski sektor, sanitarnu inspekciju, dualno obrazovanje, sudske postupke, javno-privatno partnerstvo, restituciju, propise o PDV i centralnu evidenciju privremeno ograničenih prava, problematične kredite i vezu osiguranja i drugih zakona. U okviru izdvojenih šest oblasti, nekretnine i dalje zahtevaju brze promene. Sektor osiguranja, na drugoj strani, ima najmanje prioritete. Interesantno je primetiti da poreski sektor ima prioritete promena ispod opšteg proseka. U poreskoj politici najveći problemi se ne nalaze u propisima i institucijama, a ne u fiskalnoj politici. - Savet podržava napore vlade da pomogne preduzećima i pojedincima da prebrode teškoće u postojećoj recesiji, ali istovremeno ističe da takva pomoć ima svoje granice koje određuje fiskalni deficit i javni dug. Ako se te granice pređu, cela privreda će biti izložena velikom riziku i makroekonomskoj nestabilnosti u kojoj niko neće dobro da prođe - navedeno je u "Beloj knjizi". U "Beloj knjizi" je označeno pet stubova razvoja. Među njima je transport, na čiji je razvoj pandemija nepovoljno uticala. Uvođenje "zelenih koridora" je u tom smislu dalo pozitivne efekte, ali bi trebalo razmotriti podršku tom sistemu i nakon stabilizacije trenutne situacije. Posebno je produženo vreme zadržavanja na graničnim prelazima. U drumskom transportu je ostvaren napredak usvajanjem regulative u oblasti opasnog tereta i transportnih licenci, dok je regulativa u vezi sa prevozom robe usklađena sa evropskima propisima. Železnički sektor je oblast u kojoj je potreba za modernizacijom najviša u ovom trenutku. Nužno je, kažu, ući u javno-privatna partnerstva u oblastima transporta koje su vitalne, a koje nisu rezervisane za državu, a koje država nije sposobna da samostalno osposobi, restruktuira ili modernizuje, to jest za koje je to optimalnije i efikasnije učiniti u partnerstvu sa privatnim sektorom. Kako sugerišu, dodatno treba raditi na otvaranju tržišta u železničkom saobraćaju, u cilju uspostavljanja potrebnih institucionalnih struktura. Kada je reč o energetici, Savet stranih investitora konstatuje da je ugovaranje snabdevanja energijom za domaćinstva i male potrošače počelo da funkcioniše, ali po regulisanim cenama koje se nisu menjale duže vreme. EPS je još uvek glavni snabdevač električnom energijom, iako postoji oko 60 registrovanih trgovaca na veliko. Prema oceni "Bele knjige", energetski sektor zahteva brze promene. Predlažu da regulacija cena električne energije bude napuštena (ali osetljivi kupci treba da budu zaštićeni), što bi omogućilo nova ulaganja u modernizaciju i revitalizaciju proizvodnje uglja i električne energije. Ništa više nije isto Ništa više nije isto, pa tako ni ovogodišnje izdanje "Bele knjige", koje sadrži prikaz kako je kovid 19 uticao na sve relevantne regulatorne oblasti, umesto ranijeg sistema ocenjivanja, koji inače služi da se prati napredak u definisanim oblastima. U najnovijem izdanju izostao je indeks Saveta institucionalnog napretka. Razlog za njegovo preskakanje u 2020. jednostavan je i opravdan. Pandemija je sredinom marta prekinula uobičajenu aktivnost vlade i drugih državnih institucija na poboljšanju privrednog ambijenta i usredsredila je njihovu aktivnost na borbu protiv zaraze i pružanje podrške preduzećima, preduzetnicima i građanima da lakše podnesu udar recesije. U oblasti telekomunikacije važan momenat u uslovima vanrednog stanja bio je nagli skok domaćeg saobraćaja, koji je prevazilazio postojeće kapacitete operatora, usled čega je jedan od glavnih prioriteta bilo značajno investiranje u mrežu da bi se u što kraćem roku obezbedilo proširenje kapaciteta. U isto vreme, došlo je do drastičnog opadanja roming saobraćaja usled ograničenja kretanja ljudi van teritorije nacionalnih granica u čitavom svetu, što je imalo za posledicu smanjenje prihoda. Zanimljiva preporuka je aktivnija uloga vlade u cilju suzbijanja teorija zavere i lažnih vesti o 5G tehnologiji, u cilju sprečavanja napada i ometanja rada kritične telekomunikacione infrastrukture neophodne za pružanje osnovnih usluga elektronskih komunikacija, kao što su govorna usluga i pristup internetu. Oblast digitalizacije i elektronskog poslovanja obuhvata elektronsku trgovinu, elektronsku identifikaciju i dokumentaciju, kao i poslovanje upravnih organa, uključujući povezivanje javnih baza podataka. Ove godine ceo svet je iznenada počeo da se prilagođava novonastaloj situaciji izazvanoj pojavom virusa korona i da se okreće elektronskom poslovanju usled potpuno izmenjenog načina života i poslovanja koje smo poznavali. U Srbiji su se takođe dogodile mnoge pozitivne promene. Kao i u prošlogodišnjem izdanju "Bele knjige", u fokusu Saveta stranih investitora ostaje primena Zakona o planiranju i izgradnji, primena objedinjene procedure za pribavljanje građevinskih dokumenata, legalizacija postojećih objekata u skladu sa novim propisima, konverzija prava korišćenja na građevinskom zemljištu u pravo svojine i primena propisa o katastru i katastarskom postupku. U oblasti radne snage i kapitala u prethodnoj godini nije bilo poboljšanja iako su bila očekivana, kako kroz izmene Zakona o radu, tako i u odlučivanju sudova. Na sve to nadovezala se pandemija kovida 19, koja je iz osnova promenila tržište rada. Država je morala da interveniše svojim uredbama, preporukama i saopštenjima, ne samo radi primene stimulativnih mera zarad održavanja zaposlenosti nego i radi preciziranja prava i obaveza zaposlenih i poslodavaca u novonastalim okolnostima (rad od kuće, visina naknada, prava zaposlenih koji su u samoizolaciji, plaćeno i neplaćeno odsustvo, prava roditelja koja imaju decu do 12 godina, privremena sprečenost za rad, korišćenje godišnjeg odmora i sl.). Prema zvaničnim podacima, nema porasta nezaposlenosti, to jest u vreme virusa korona formalno registrovana zaposlenost je porasla. To ne odgovara stanju kod članica Saveta stranih investitora, niti se poklapa sa mnogim anketama privrednika, navedeno je u "Beloj knjizi". Predloženo je uvođenje mogućnosti uređivanja radnog odnosa prilikom zasnivanja ili tokom radnog odnosa tako da zaposleni jedan deo radnog vremena radi van prostorija poslodavca (a ne samo od kuće), kao i mogućnost menjanja režima rada i u toku radnog odnosa po posebnom osnovu za izmenu ugovorenih uslova rada. Potrebno je precizirati razliku između rada od kuće i rada na daljinu (po mestu rada ili po sredstvima rada), te relativizovati potrebu definisanja "mesta rada" kao obaveznog elementa ugovora o radu uvođenjem "primarnog mesta rada" za slučaj rada na daljinu, kao i konkretizovati obaveznu stavku ugovora o radu van prostorija poslodavca - "naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja", jer je neophodna pravna izvesnost i sigurnost.   

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: Beta

Link: http://www.beta.rs

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: TS: Potvrdjeno da prijava protiv v.d. direktora Puteva Srbije nije odbačena po pravilima

TS: Potvrdjeno da prijava protiv v.d. direktora Puteva Srbije nije odbačena po pravilimaBEOGRAD, 19. novembra 2020. (Beta) -   Transparentnost Srbija (TS) pozdravila je danas stav Apelacionog javnog tužilaštva u Nišu da je odluka Višeg javnog tužilaštva o odbacivanju krivične prijave protiv dosadašnjeg v.d. direktora JP "Putevi Srbije" Zorana Drobnjaka zbog davanja mita u vezi sa glasanjem tokom predizborne posete selu Kukulovce kod Leskovca, bila nepravilna.U saopštenju TS se ocenjuje da takav stav više tužilačke instance, "kao i detaljna argumentacija u vezi sa učinjenim propustima, vraća veru u mogućnost da će sumnje u korupciju u vezi sa ovim slučajem biti valjano ispitane"."Bez obzira na to kakav će biti krajnji ishod slučaja, to jednako može da posluži kao dobar signal u pogledu spremnosti najvažnijeg organa za suzbijanje korupcije – javnog tužilaštva da učini ono za šta je nadležno, pa samim tim i ohrabrenje za sve koji su spremni da ukažu na moguću korupciju da to i učine", stoji u saopštenju.Iz Transparentnosti Srbija, koja je i podnela krivičnu prijavu, su naveli da se u dopisu Apelacionog javnog tužilaštva u Nišu ukazuje na nepravilnosti u vezi sa razlozima za tužilačku odluku i činjenicama koje su ispitivane u predistražnom postupku, kao i na propust da provere izvrše prikupljanjem podataka ili preduzimanjem dokaznih radnji."Tako se, izmedju ostalog, ukazuje na nelogičnost zaključka da je poseta selu Kukulovce imala 'neformalan karakter', te da je 'nejasno' kako poziv okupljenim meštanima za izlazak na izbore može biti u vezi sa zakonskim i statutarnim ovlašćenjima preduzeća kome je povereno javno ovlašćenje upravljanja državnim putevima", naveli su iz TS.Ocenili su da je "posebno značajno" to što se konstatuje da je prilikom odbacivanja krivične prijave izostalo utvrdjivanje činjenica u pogledu toga da li je obećana izgradnja puteva bila u nadležnosti JP Putevi Srbije, i da li su ti troškovi bili planirani u skladu sa zakonskim uslovima."S druge strane, Apelaciono javno tužilaštvo je u dopisu dovelo u pitanje mogućnost da se krivično delo 'davanja i primanja mita u vezi sa glasanjem' izvrši obećavanjem neke koristi koja je od opšteg značaja – kao što je izgradnja puteva, iznevši stav prema kojem se ono odnosi samo na slučajeve kada se obećava neka 'lična' korist onome kome je obećanje upućeno", dodali su iz TS.Ta organizacija je ranije ocenila da je slučaj Kukulovce "jedan od najilustrativnijih primera zloupotrebe javnih resursa za potrebe izborne kampanje" sa junskih parlamentarnih izbora.Ostale fotografije uz tekst

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Bilčik:Otvaranje novih proglavlja put za proevropske promene

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik u svom nacrtu Izveštaja o napretku Srbije navodi da je država nastavila da usklađuje svoje zakonodavstvo sa pravnom tekovinom EU i poziva na otvranje novih pregovaračkih poglavlja sa Srbijom."Zamah stvoren novim mandatom nakon izbora u Srbiji 21. juna 2020. prilika je za važan napredak ka evropskoj perspektivi Srbije, zalažemo se za otvaranje dodatnih pregovaračkih poglavlja dok se Srbija obavezuje na reforme, a otvaranje poglavlja je alat za postizanje održivih proevropskih promena u Srbiji", navodi se u nacrtu Izveštaja.Izveštaj, koji bi trebalo da bude predstavljen u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta u decembru, naglašava da je napredak u poglavljima vladavine zakona i osnovnih prava i u normalizaciji odnosa sa Kosovom "i dalje od suštinskog značaja" za Srbiju, odnosno da će "odrediti tempo pristupnih pregovora" zemlje sa EU.Dokument ukazuje na ocenu posmatrača OEBS-a da su parlamentarni izbori 21. juna 2020. godine u Srbiji ”sprovedeni efikasno”, dodaje da je "dominacija vladajuće stranke zabrinjavala" i izražava "žaljenje" zbog odluke delova opozicije da bojkotuju izbore.Izvešataj pozdravlja uspostavljanje međupartijskog dijaloga uz posredovanje EP i poziva na njegov nastavak.Nova vlada u Srbiji se poziva da se fokusira na reforme u oblasti vladavine prava, temeljnih prava, funkcionisanje demokratskih institucija i javne uprave sa posebnim akcentom na efikasnost sudstva u zemlji, slobodu izražavanja i borbu prtiv korupcije i organizovanog kriminala.Izvestilac za Srbiju u EP, Vladimir Bilčik, u svom nacrtu izvešataja pozdravlja usvajanje nove medijske strategije u zemlji, poziva na njenu punu primenu, ali i, kako se navodi, "žali zbog nedostatka napretka na polju slobode medija"."Srpske vlasti se pozivaju da preduzmu hitne mere kako bi osigurale slobodu izražavanja i nezavisnost medija", navodi se u tekstu.Pohvaljen je napredak Srbije u oblasti poštovanja ljudskih prava, posebno kad su u pitanju borba protiv nasilja nad ženama i decom, zastupljenost žena i nacionalnih manjina u najvišim organima vlasti i poziva na jačanje primene zakonodavstva na najugorženije grupe uključujući nacionalne manjine i LGBT osobe.Srbija se u izveštaju Evropskog parlamenta posebno pohvaljuje zbog angažovanje u inicijativama za regionalnu saradnju i dobrosusedske odnose."Normalizacija odnosa između Srbije i Kosova prioritet je i preduslov za pristupanje EU", navodi se u dokumentu i pozva na punu primenu do sada postignutih sporazuma u dijalogu Beograda i Prištine.Izveštaj primećuje i ”dobru regionalnu saradnju između Srbije i Kosova u borbi protiv širenja pandemije COVID-19” i naglašava važnost saradnje u vezi sa ratnim zločinima i nestalim osobama.U dokumetu se pozdravlja napredak koji je Srbija postigla u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije i poziva na dalje jačanje konkurentnosti i dugoročnog i inkluzivnog rasta kroz strukturne reforme u zemlji.Srbija se poziva da poveća održivost svog energetskog sektora diverzifikujući svoje izvore energije i krećući se ka obnovljivim izvorima energije, uz insistiranje na merama za očuvanje i zaštitu ekološki osetljivih područja kao i uskalđiavnje sa standardima i ciljevima EU u oblsti zaštite klime.Poseban deo izveštaj odnosi se na nastavak usklađivanja Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU gde se pozdravlja činjenica da se Srbija uskladila sa stavom EU o predsedničkim izborima u Belorusiji, ali i poziva na ”povećani nivo usklađenosti sa izjavama visokog predstavnika Unije za spoljnu politiku i bezbednost”.Pozdavljeno je i zaključivanje sporazuma o saradnji na upravljanju granicama između Srbije i Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu (Fronteks), kao i kontinuirano učešće Srbije u misijama i operacijama za upravljanje krizama u okviru evropske zajedničke bezbednosne i odbrambene politike.U zaključku izveštaja navodi se da Evropski parlament prima na znanje odluku Srbije da potpiše sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom uz očkivanje da se Srbija pri ulasku u EU uskladi sa trgovinskom politikom EU.Izražava se i zabrinutost zbog, kao je ocenjeno, sve veće zavisnosti Srbije od odbrambene opreme i tehnologija iz Kine i ”bliske političke i vojne saradnje Srbije sa Rusijom”.Očekuje se da se nakon usvajanja u Spoljnopolitičkom odboru u februaru, izveštaj o Srbiji, u formi Rezolucije usvoji u Evropskom parlamentu u prvoj polovini 2021. godine.Rezolucije EP nemaju obavezujući karaketer, ali imaju političku težinu zvaničnog stava EP o odnosima EU i Srbije.

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: direktno.rs

Link: https://direktno.rs/vesti/drustvo-i-ekonomija/315346/zoran-drobnjak-putevi-srbije-krivicna-prijava-tuzilastvo-nis-transparentnost.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Krivična prijava protiv Drobnjaka nepravilno odbačena

Krivična prijava protiv Drobnjaka nepravilno odbačenaTransparentnost Srbija pozdravila je danas stav Apelacionog javnog tužilaštva u Nišu da je odluka Višeg javnog tužilaštva o odbacivanju krivične prijave protiv dosadašnjeg v.d. direktora JP "Putevi Srbije" Zorana Drobnjaka zbog davanja mita u vezi sa glasanjem tokom predizborne posete selu Kukulovce kod Leskovca, bila nepravilna.U saopštenju TS se ocenjuje da takav stav više tužilačke instance, "kao i detaljna argumentacija u vezi sa učinjenim propustima, vraća veru u mogućnost da će sumnje u korupciju u vezi sa ovim slučajem biti valjano ispitane".Zoran Drobnjak Foto: PrintscreenZoran Drobnjak Foto: Printscreen- Bez obzira na to kakav će biti krajnji ishod slučaja, to jednako može da posluži kao dobar signal u pogledu spremnosti najvažnijeg organa za suzbijanje korupcije - javnog tužilaštva da učini ono za šta je nadležno, pa samim tim i ohrabrenje za sve koji su spremni da ukažu na moguću korupciju da to i učine - stoji u saopštenju.Iz Transparentnosti Srbija, koja je i podnela krivičnu prijavu, su naveli da se u dopisu Apelacionog javnog tužilaštva u Nišu ukazuje na nepravilnosti u vezi sa razlozima za tužilačku odluku i činjenicama koje su ispitivane u predistražnom postupku, kao i na propust da provere izvrše prikupljanjem podataka ili preduzimanjem dokaznih radnji.- Tako se, između ostalog, ukazuje na nelogičnost zaključka da je poseta selu Kukulovce imala 'neformalan karakter', te da je 'nejasno' kako poziv okupljenim meštanima za izlazak na izbore može biti u vezi sa zakonskim i statutarnim ovlašćenjima preduzeća kome je povereno javno ovlašćenje upravljanja državnim putevima - naveli su iz TS.Ocenili su da je "posebno značajno" to što se konstatuje da je prilikom odbacivanja krivične prijave izostalo utvrđivanje činjenica u pogledu toga da li je obećana izgradnja puteva bila u nadležnosti JP Putevi Srbije, i da li su ti troškovi bili planirani u skladu sa zakonskim uslovima.- S druge strane, Apelaciono javno tužilaštvo je u dopisu dovelo u pitanje mogućnost da se krivično delo 'davanja i primanja mita u vezi sa glasanjem' izvrši obećavanjem neke koristi koja je od opšteg značaja - kao što je izgradnja puteva, iznevši stav prema kojem se ono odnosi samo na slučajeve kada se obećava neka 'lična' korist onome kome je obećanje upućeno - dodali su iz TS.Ta organizacija je ranije ocenila da je slučaj Kukulovce "jedan od najilustrativnijih primera zloupotrebe javnih resursa za potrebe izborne kampanje" sa junskih parlamentarnih izbora.

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: euractiv.rs

Link: https://euractiv.rs/2-srbija-i-eu/102-vesti/15607-fic-umeren-napredak-u-poboljanju-poslovne-klime-nuan-oprez-drave-pri-pomoi

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: FIC: Umeren napredak u poboljšanju poslovne klime, nužan oprez države pri pomoći

19.11.2020. 11:15Read time : 5 m, 37 sSavet stranih investitora (FIC) u ovogodišnjem izdanju "Bele knjige" ocenio je da Srbija ima umeren i stabilan napredak u poboljšanju poslovne klime, ali da iako efekat dosadašnjih mera pomoći zbog krize izazvane pandemojom korona virusa ne dovodi u pitanje, smatra da država mora biti oprezna da ne ugrozi fiskalni deficit i javni dug zbog te podrške."Savet podržava napore vlade da pomogne preduzećima i pojedincima da prebrode teškoće u postojećoj recesiji, ali istovremeno ističe da takva pomoć ima svoje granice koje određuje fiskalni deficit i javni dug. Ako se te granice pređu, cela privreda će biti izložena velikom riziku i makroekonomskoj nestabilnosti u kojoj niko neće dobro da prođe", navedeno je u "Beloj knjizi 2020" koja je predstavljena 19. novembra.U toj publikaciji FIC ocenjuje napredak u poboljšanju poslovne klime i daje preopruke šta bi još trebalo da se uradi da  uslovi poslovanja budu povoljniji.Ukazano je i da je prostor za buduće podsticajne mere ograničen, jer je ekonomija u recesiji, a javni dug u naglom porastu, zbog čega su potrebne dalje institucionalne reforme kako bi se ekonomija vratila održivom rastu i osigurala radna mesta.U FIC su ocenili i da je Srbija u 2020. vodila ekonomsku politiku slično drugim zemalja u borbi protiv recesije izazvane pandemijom, te da su mere bile prevashodno fiskalne i monetarne prirode.U "Beloj knjizi 2020" navedeno je da FIC uprkos trenutnoj situaciji sa pandemijom korona virusa i dalje ima ista očekivanja, a to je dalje ubrzanje reformi odnosno nastavak i ubrzanje pregovora o članstvu sa EU, zajedno sa radom na održivoj fiskalnoj konsolidaciji i unapređenju u sprovođenju zakona."Naš tim vidi umeren, ali stabilan napredak Srbije u poboljšanju poslovne klime", naveo je predsednik FIC Majk Mišel u uvodniku "Bele knige".Ukazano je da će kriza više uticati na investicije nego na izvoz i zaposlenost, kao i da će više varirati profit nego poslovni prihod, zbog čega će finansijski sektor biti manje pogođen nego realni.U Beloj knizi je navedeno da su hitno potrebne promene u oblastima zaštite podataka o ličnosti, trgovine, centralne evidencije stvarnih vlasnika, hipoteci i javnim nabavkama.Drugi blok prioriteta, kako je naglašeno, obuhvata iznajmljivanje radne snage, energetski sektor, sanitarnu inspekciju, dualno obrazovanje, sudske postupke, javno-privatno partnerstvo, restituciju, propise o PDV i centralnu evidenciju privremeno ograničenih prava, problematične kredite i vezu osiguranja i drugih zakona.U "Beloj knjizi" je označeno i da se razvoj srpske ekonomije bazira na šest stubova - transport, energetika, telekomunikacije, digitalizacija i elektronsko poslovanje, nekretnine i izgradnja, radna snaga i ljudski kapital.Navedeno je da će pandemija negativno uticati na transport, a iako je uvođenje "zelenih koridora"  dalo pozitivne efekte, smatraju da bi trebalo razmotriti nastavak podrške uspostavljenom sistemu i nakon stabilizacije situacije.FIC u vezi sa transportom preporučuje da bi trebalo uvesti dodatne podsticajne mere za izgradnju infrastrukture za upotrebu električnih vozila, obezbediti adekvatni regulatorni okvir koji će omogućiti razvoj tog sektora, prilagoditi Zakon o energetici tako da prepoznaje i podstiče korišćenje električne energije u sektoru transporta.Smatraju i da je potrebno ući u javno-privatna partnerstva u oblastima transporta koje su vitalne, a koje nisu rezervisane za državu, a koje država nije sposobna da samostalno osposobi, restruktuira ili modernizuje, to jest za koje je to optimalnije i efikasnije učiniti u partnerstvu sa privatnim sektorom.Prema ocenama iz "Bele knjige", energetski sektor zahteva brze promene zbog čega predlaže da regulacija cena električne energije bude napuštena, uz zaštitu osetljivih kupaca, što bi omogućilo nova ulaganja u modernizaciju i revitalizaciju proizvodnje uglja i električne energije.U oblasti telekomunikacija preporučuje se aktivnija uloga vlade u cilju suzbijanja teorija zavere i lažnih vesti o 5G tehnologiji, u cilju sprečavanja napada i ometanja rada kritične telekomunikacione infrastrukture neophodne za pružanje osnovnih usluga elektronskih komunikacija, kao što su govorna usluga i pristup internetu.Jedna od glavnih preporuka u oblasti digitalizacije je da je važno iskoristiti centralizovane baze podaka i omogućiti razmenu podataka između Poreske uprave i privrednih društava, s ciljem da se podaci, na prvom mestu o primanjima građana, uz njihovu saglasnost, mogu koristiti u procesima kreditiranja onlajn.To bi, smatraju, značajnoj meri eliminisalo potrebu za papirnom dokumentacijom i omogućilo kupovinu kreditnih proizvoda potpuno onlajn.U fokusu FIC i ove godine ostaje primena Zakona o planiranju i izgradnji, primena objedinjene procedure za pribavljanje građevinskih dokumenata, legalizacija postojećih objekata u skladu sa novim propisima, konverzija prava korišćenja na građevinskom zemljištu u pravo svojine i primena propisa o katastru i katastarskom postupku.U FIC smatraju da su najveći izazovi za makroekonomsku stabilnost u Srbiji recesija u EU i trgovinski rat, kao i rast fiskalnog deficita i javnog duga.Dodaje se i da nije realno očekivati da se će se brzo vratiti nivo stranih direktnih investicija koje su u prvom kvartalu ove godine bile na nivou 2019. ali su kasnije pale na 70% tog iznosa.Ocenjeno je i da je prostor za delovanje ekonomske politike sveden na privatnu i javnu potrošnju, za koje se navodi da mogu imati ograničeno dejstvo.U "Beloj knjizi" je ukazano i da će građevinarstvo posebno biti pogođeno padom privatne tražnje, a proizvodnja metala i minerala, opreme i transportnih sredstava, IT usluga i trasporta - padom izvozne tražnje."Na duži rok, mi ne verujemo da će se privredna aktivnost u Srbiji kretati nasuprot negativnom trendu iz Evrope, pa je brzi oporavak privrede EU od ključne važnosti za domaću privredu", navedeno je u "Beloj knjizi".U ovom trenutku FIC je zadržao preporuke iz prošle godine, uz male promene zbog uticaja pandemije.Tako je preporučeno jačanje fiskalne stabilnosti i zaustavljanje rasta javnog duga zemlje, dovršetak restrukturiranja infrastrukturnih preduzeća i zatvaranje neuspelih državnih preduzeća.Istaknuta je i nužnost povećanja javnih izdataka za infrastrukturu, uključujući ulaganja u zdravstvo, kao i njihova diverzifikacija kako bi se smanjio infrastrukturni jaz.Preporučen je dalji rad na harmonizaciji domaćih propisa sa evropskim standardima kroz nastavak pregovora sa EU o članstvu.Ove godine u "Beloj knjizi" izostao je indeks Saveta institucionalnog napretka, jer je pandemija u martu prekinula uobičajene aktivnost države na poboljšanju privrednog ambijenta i preusmerila ih na borbu protiv zaraze i pružanje podrške privredi i građanima kako bi lakše podneli teret krize."Naša je odluka da preskočimo 2020. i da nastavimo njegovo objavljivanje u 2021. Pandemija COVID-19 je sredinom marta prekinula uobičajenu aktivnost vlade i drugih državnih institucija na poboljšanju privrednog ambijenta i usredsredila je njihovu aktivnost na borbu protiv zaraze pružanje podrške preduzećima, preduzetnicima i građanima da lakše podnesu udar recesije", naveli su iz FIC.FIC ima više od 120 kompanija članica sa više od 100.000 zaposlenih, a njihova ulaganja su veća od 36 milijardi evra.Izvor: Beta                                   

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: Beta

Link: http://www.beta.rs

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: 'Zapadni Balkan na putu ka EU': Izazovi u vladavini prava utiču na poverenje u evrointegracije

'Zapadni Balkan na putu ka EU': Izazovi u vladavini prava utiču na poverenje u evrointegracijeBEOGRAD, 19. novembra 2020. (Beta) - Učesnici onlajn konferencije "Zapadni Balkan na putu ka EU" ocenili su danas da je zbog izazova na polju vladavine prava na Zapadnom Balkanu došlo do smanjenja poverenja u institucije i evrointegracije.Potpredsednik Vlade Severne Makedonije Nikola Dimitrov rekao je da postoji dosta argumenata zašto Zapadni Balkan treba da udje u sastav EU."Medjutim, borba za demokratiju i vladavinu prava pristupanjem ne prestaje", rekao je on.Jovana Marović iz mreže Politikon ocenila je da u praksi nema napretka u primeni nove metodologije za pristupanje EU i navela da je na Zapadnom Balkanu raširena korupcija najveći problem."Potrebna je veća posvećenost EU kako bi se stvorili specificni prioriteti za svaku državu ZB kako bi se uklopila u okvire EU", rekla je ona i dodala da je potrebno da se članice Unije jasnije izjasne o proširenju jer se države ne trude kada nema pristupanja na vidiku.Marko Kmezić iz Centra za studije jugoistočne Evrope je naveo da je vladavina prava jedan od glavnih uslova proširenja.On je dodao da problem sa vladavinom zakona imaju i neke države članice poput Poljske i Madjarske, a da države ZB imaju dobre pravne okvire, ali da je problem u arbitrarnoj primeni zakona."Novi pristup EU poglavljima 23 i 24 oslanja se na sistem referentnih vrednosti i EU treba da razvije konkretna merila u oblasti vladavine prava", rekao je on.Tena Prelec sa Univerziteta u Oksxfordu je navela da inostrani mediji označavaju novopostavljenu srpsku vladu kao jednu od najravnopravnijih po polu, ali ističe da to ipak "nije vlada obrazovana po kriterijumu profesionalizma već odanosti režimu i Aleksandru Vučiću"."Portfolio im se ne poklapa sa kompetencijama", rekla je ona i navela primer ministarke Darije Kisić Tepavčević koja je bila jedna od najistaknutijih ličnosti u borbi protiv zaraze korona virusa, a umesto zdravstva, dobila je ministarstvo za rad."U resoru zdravstva ostao je Zlatibor Lončar koga zovu doktor smrt jer ima navoda da je imao bliske kontakte sa mafijom. Finansije vodi Sinisa Mali koji je veoma lojalan političkoj strukturi, a koji je umešan u korupcione afere. Poenta je da je nagradjena odanost", rekla je Prelec.Najnovija istraživanja, istakla je, pokazuju da je poverenje gradjana u bojkot izbora na Zapadnom Balkanu izuzetno nisko, a da poverenje u promene kroz izbore raste."To pokazuje da ljudi zaista veruju u promene", rekla je ona.Konferenciju "Zapadni Balkan na putu ka EU" su organizovali Evropski fond za Balkan, Savetodavna grupa za evropsku politiku na Balkanu (BiEPAG) i Dansko spoljnopolitičko društvo.Ostale fotografije uz tekstAudio

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/3076584/vranje-dobija-kotlarnicu-na-biomasu-za-grejanje-zdravstvenog-centra-traze-se-izvodjaci

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Vranje dobija kotlarnicu na biomasu za grejanje zdravstvenog centra - Traže se izvođači, vrednost radova 357,36 miliona dinara

Vranje dobija kotlarnicu na biomasu za grejanje zdravstvenog centra - Traže se izvođači, vrednost radova 357,36 miliona dinaraIlustracija (Foto: nostal6ie/shutterstock.com)Gradska uprava u Vranju rapisala je javnu nabavku za projektovanje, nabavku, isporuku, montažu opreme i izgradnju kotlarnice na biomasu, povezanog toplovoda i izmenjivačke stanice za potrebe grejanja zdravstvenog centra tom gradu. Procenjena vrednost radova je 357,36 miliona dinara bez PDV-a.Predviđeno je naime da se u okviru Zdravstvenog centra izgradi kotlarnica na drvnu sečku maksimalnog instalisanog toplotnog kapaciteta 4MW. U tom smislu, potrebno je predvideti dve kotlovske jedinice toplotnog kapaciteta 2MW.Objekat trebda da sadrži prostor kotlarnice za smeštaj dva kotla, mašinsku prostoriju, skladište sa pokretnim podom i administrativni deo.Rok za podnošenje ponuda je 25. decembar 2020. godine, a više detalja pogeldajte OVDE.Zdravstveni centar Vranje trenutno se greje iz kotlarnice Novog Doma, koja kao energent koristi mazut.

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Tužilaštvo podnelo optužni predlog protiv M. Poledice

Tužilaštvo podnelo optužni predlog protiv M. PolediceBEOGRAD, 19. novembra (Tanjug) - Tužilaštvo za organizovani kriminal podnelo je sudu optužni predlog protiv bivšeg državnog sekretara u Ministarstvu za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu Miodraga Poledice zbog sumnje da je zloupotrebio sluzbeni položaj u vezi sa javnim nabavkama.Optužni predlog je podnet sudu 16. novembra i njime je obuhvaćen i bivši direktor v. d. direktor "Infrastrukture železnica Srbije" Miroljub Jevtić, kao i još četvorica okrivljeni, precizirali su za Tanjug u tom tužilaštvu.Poledica će u novoj vladi, u Ministarstvu energetike i rudarstva, obavljati funkciju državnog sekretara.Optužni predlog ne prolazi postupak odlučivanja suda o potvrđivanju poput optužnice, pa se očekuje da uskoro bude zakazan početak suđenja u ovom slučaju.Pored Poledice i Jevtića optuženi su i Branimir Alimpić, Zoran Stanojević, Mirko Međa i Predrag Ćurčić.Detalji optužnice nisu saopšteni.Protiv njih je sprovedena istraga zbog sumnje da su izvršili krivična dela zloupotreba službenog položaja i zloupotreba u vezi s javnom nabavkom u periodu od avgusta 2018. do maja 2019. godine.Jevtiću, Alimpiću i Čurčiću stavlja se na teret da su izvršili produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja, dok se Poledica tereti da im je u tome pomogao.Međo i Stanojević se terete za po jedno produženo krivično delo zloupotreba u vezi sa javnim nabavkama.Stojanović je direktor privrednog društva za građenje, remont i održavanje pruga ZGOP, a Međo direktor firme "Ingrap Omni".Alimpić i Ćurčić su zaposleni u preduzeću Infrastruture železnice.Mediji su preneli da se oni sumnjiče u vezi sa rekonstrukcijom pruge preko Pančevačkog mosta, odnosno da je Poledica zajedno sa Jevtićem, Alimpićem i Ćurčićem pomagao da u postupcima javne nabavke bude favorizovano preduzeće ZGOP.Međo se, prema pisanju medija, sumnjiči da je davao "uslužne ponude" kojima je obezbeđivana izvesnost da ZGOP dobije poslove na tenderima.Jevtić je optužen u još jednom postupku zbog sumnje da je primio mito od 10.000 evra.

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/3076613/dri-svaki-deseti-dinar-u-javnim-nabavkama-nepravilno-potrosen

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: DRI: Svaki deseti dinar u javnim nabavkama nepravilno potrošen

DRI: Svaki deseti dinar u javnim nabavkama nepravilno potrošen(Foto: eivanov/shutterstock.com)Državna revizorska institucija (DRI) je tokom 2019. godine utvrdila da su subjekti kod kojih je sprovela revizije napravili greške i nepravilnosti u iznosu od 451 milijarde dinara.- Greške u finansijskim izveštajima iznose 441 milijardu dinara, dok nepravilnosti u poslovanju iznose 10 milijardi dinara, rekao je Duško Pejović, predsednik DRI i generalni državni revizor.Predstavljajući Izveštaj o radu DRI za 2019. godinu na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Narodne skupštine, održanoj u Skupštini opštine Vračar, Pejović je naglasio da je glavni uzrok nepravilnosti nedovoljno funkcionisanje sistema finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije, nepravilnosti u postupcima javnih nabavki, obračuna plata i zarada, kao i u evidenciji i popisu imovine i obaveza.- Kada je u pitanju sistem finansijskog upravljanja i kontrole, od ukupno 159 subjekata revizije, nedostaci u sistemu internih kontrola otkriveni su kod 55 odsto subjekata, dok interna revizija nije uspostavljena na odgovarajući način kod 57% korisnika javnih sredstava - rekao je Pejović.Ukupan iznos revidiranih ugovora nakon sprovedenih postupaka javnih nabavki iznosi 29,20 milijardi dinara i revidiran je u revizijama pravilnosti poslovanja u iznosu od 19,66 milijardi dinara i u revizijama finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja u iznosu od 9,54 milijardi dinara.Utvrđene su nepravilnosti u visini od 2,82 milijardi dinara ili 9,7% što znači da je svaki deseti dinar, u javnim nabavkama koje smo revidirali, nepravilno potrošen.Glavne nepravilnosti u postupcima javnih nabavki odnose na to da su u konkursnoj dokumentaciji određeni (dodatni) uslovi za učešće u postupku javne nabavke koji nisu u logičkoj vezi sa predmetom nabavke u iznosu od 599,15 miliona dinara; da pozivi za podnošenje ponuda i obaveštenja o zaključenju ugovora nisu objavljivana na Portalu javnih nabavki u propisanom roku ili nisu objavljeni uopšte u iznosu od 594,07 miliona dinara; da su izvršeni rashodi i izdaci bez sprovedenog postupka javne nabavke, a da pri tom nisu postojali razlozi za izuzeće od primene Zakona o javnim nabavkama u iznosu od 306,69 miliona dinara; da su zaključeni ugovori u kojima je izvršena povreda/narušavanje načela javnih nabavki u iznosu od 202,24 miliona dinara i drugo.Prema rečima Pejovića, DRI je tokom 2019. godine izradila 133 izveštaja o reviziji finansijskih izveštaja, 60 izveštaja o pravilnosti poslovanja, sedam izveštaja o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja, 12 izveštaja o reviziji svrsishodnosti poslovanja, 29 izveštaja o reviziji odazivnih izveštaja i 264 poslereviziona izveštaja, što čini ukupno 505 revizorskih proizvoda.U izveštajima o reviziji DRI je subjektima dala 1.970 preporuka, kako bi greške i nepravilnosti, uočene tokom sprovođenja revizije, bile otklonjene.U izveštajima o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja data je 1.221 preporuka, u izveštajima o reviziji pravilnosti poslovanja 420, a u izveštajima o reviziji svrsishodnosti poslovanja 229 preporuka.Kada je reč o efektima sprovedenih revizija, ostvareni su finansijski efekti u iznosu od 168,69 miliona dinara (36,1 miliona dinara povećanje prihoda i 132,59 miliona dinara smanjenje rashoda), izvršeno je usklađivanje poslovanja sa propisima za preko 103 miliona dinara i evidentirana je imovina od preko 510 milijardi dinara.DRI je tokom prošle godine podnela 256 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, 12 prijava za privredni prestup, 33 krivične prijave i 47 informacija nadležnim tužilaštvima.Tokom sednice Odbora dr Duško Pejović je predstavio je i Izveštaj o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja završnog računa budžeta Gradske opštine Vračar za 2019. godinu. Po njegovim rečima, jedino su Gradska opština Vračar i AP Vojvodina dobile pozitivno mišljenje od strane DRI i njihovi izveštaji poštuju postojeće propise i ispunjavaju postavljene standarde izveštavanja.Finansijski izveštaji GO Vračar podneti su u odgovarajućim obrascima, predstavljeni istinito i objektivno, u skladu sa propisanim pravilima, i data je pozitivna ocena na izvršenu reviziju finansijakih izveštaja. Date su i četiri preporuke, koje ne utiču na datu ocenu, naveo je dr Pejović i zaključio da GO Vračar daje dobar primer svim gradskim opštinama.Članovi Odbora razmotrili su i usvojili Izveštaj o radu Državne revizorske institucije za 2019. godinu sa Predlogom zaključaka, koje upućuju Narodnoj skupštini na razmatranje i odlučivanje.Tokom sednice Odbora, održana je i sednica Pododbora za razmatranje izveštaja o obavljenim revizijama DRI, na kojoj su razmotreni sektorski izveštaji Državne revizorske institucije – Sektora broj 1 i Sektora broj 3. Nakon razmatranja izveštaja, Odbor je na predlog Pododbora prihvatio navedene sektorske izveštaje, kao i to da se predlozi zaključaka povodom razmatranja tih izveštaja utvrde na nekoj od narednih sednica Odbora.Članovi Odbora su na ovoj sednici dali i saglasnost na Predlog finansijskog plana DRI za 2021. godinu, sa projekcijama za 2022. i 2023. godinu.

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: rtv.rs

Link: http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/bela-knjiga-2020-stabilan-napredak-u-poboljsanju-poslovne-klime-pune-zarade-tokom-kovida-samo-uz-pomoc-drzave_1180337.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavkeprivatno partnerstvo

Naslov: "Bela knjiga 2020": Priliv stranih investicija opao, broj zaposlenih isti, pune zarade tokom kovida samo uz pomoć države

Savet stranih investitora (     FIC  ) u ovogodišnjem izdanju "Bele knjige" ocenjuje da Srbija ima umeren, ali stabilan napredak u poboljšanju poslovne klime.BEOGRAD - Savet stranih investitora ( FIC ) u ovogodišnjem izdanju "Bele knjige" ocenjuje da Srbija ima umeren, ali stabilan napredak u poboljšanju poslovne klime.Porezi, rad, inspekcija i bezbednost hrane, infrastruktura i nekretnine, zdravstvo, stečaj i devizno poslovanje, kao i digitalizacija i e-trgovina, prioritetne su oblasti "Bele knjige 2020". FIC navodi da uprkos trenutnoj situaciji i dalje ima ista očekivanje, a to je dalje ubrzanje reformi odnosno nastavak i ubrzanje pregovora o članstvu sa EU, zajedno sa radom na održivoj fiskalnoj konsolidaciji i unapređenju u sprovođenju zakona. "Naš tim vidi umeren, ali stabilan napredak Srbije u poboljšanju poslovne klime", naveo je predsednik FIC - a Majk Mišel. FIC navodi da u ovom izdanju "Bele knjige", publikaciji o poslovnoj klimi u Srbiji sa preporukama i predlozima za njeno unapređenje, neće dati Indeks Saveta institucionalnog napretka u 2020. "Naša je odluka da preskočimo 2020. i da nastavimo njegovo objavljivanje u 2021. Pandemija COVID-19 je sredinom marta prekinula uobicajenu aktivnost vlade i drugih državnih institucija na poboljšanju privrednog ambijenta i usredsredila je njihovu aktivnost na borbu protiv zaraze i pružanje podrške preduzećima, preduzetnicima i građanima da lakše podnesu udar recesije". U poslednjih nekoliko meseci postalo je jasno, ukazuje FIC, da digitalizacija nije samo puka fraza već stvarna potreba društva i da na nju treba da gledamo kao na priliku, a ne pretnju. "Tu priliku Srbija treba da iskoristi i unapredi svoju konkurentnost, ne samo u e-upravi, već i u privatnom sektoru". FIC ističe da će poboljšanja u navedenim oblastima imati višestruke pozitivne efekte na privredu i učiniti zemlju privlačnijim mestom za strane investitore. Ovogodišnje izdanje sadrži prikaz kako je kovid-19 uticao na sve relevantne regulatorne oblasti, umesto ranijegsistema ocenjivanja, koji inače služi da se prati napredak u  definisanim oblastima. Takođe, FIC ističe da je sada više nego ikada ključno da poslovna zajednica bude jedinstvena i nastavi otvoreni dijalog sa vladom, što će imati višestruke pozitivne efekte u kriznom vremenu. Kako je navedeno, hitno su potrebne promene u oblastima zaštite podataka o licnosti, trgovine, centralne evidencije stvarnih vlasnika, hipoteci i javnim nabavkama. Drugi blok prioriteta obuhvata iznajmljivanje radne snage, energetski sektor, sanitarnu inspekciju, dualno obrazovanje, sudske postupke, javno-privatno partnerstvo, restituciju, propise o PDV i centralnu evidenciju privremeno ograničenih prava, problematične kredite i vezu osiguranja i drugih zakona. U okviru izdvojenih šest oblasti, nekretnine i dalje zahtevaju brze promene. Sektor osiguranja, na drugoj strani, ima najmanje prioritete. Interesantno je, kako je navedeno, da poreski sektor ima prioritete promena ispod opšteg proseka. Savet podržava napore vlade da pomogne preduzećima i pojedincima da prebrode teškoće u postojećoj recesiji, ali istovremeno ističe da takva pomoć ima svoje granice koje određuje fiskalni deficit i javni dug. Srbija je, ocenjuje FIC, vodila u 2020. ekonomsku politiku slično drugim zemalja u borbi protiv recesije izazvane pandemijom. Mere su bile prevashodno fiskalne i monetarne prirode "Savet ne dovodi u pitanje pozitivne efekte ovih mera, ali konstatuje da je većina raspoloživog fiskalnog prostora već iskorišćena. Učinak je bio povoljan što se vidi na malom padu BDP-a, ali je imao značajne fiskalne troškove. Kako je ekonomija u recesiji, a javni dug u naglom porastu, prostor za buduće podsticajne mere je ograničen. Stoga su potrebne daljnje institucionalne reforme kako bi se ekonomija vratila održivom rastu i osigurala radna mesta". FIC navodi da su najveći izazovi za makroekonomsku stabilnost u Srbiji recesija u EU i trgovinski rat, kao i rast fiskalnog deficita i javnog duga. Konstatuje se da pad BDP trenutno nije najveći izazov, jer je Vlada Srbije podržala privredu sa devet posto BDP-a. Konstatuje se da je investiciona klima pod velikim uticajem trenutnog investicionog ciklusa koji je pandemija naglo oborila. FIC navodi da nije realno očekivati da se će se brzo vratiti nivo stranih direktnih investicija koje su u prvom kvartalu ove godine bile na nivou 2019. ali su kasnije opale na 70 odsto tog iznosa. Ocenjeno je da su rizici investiranja visoki, jer je došlo do naglog pada agregatne tražnje, pokidani su proizvodni lanci, a sve je praćeno trgovinskim ratom Kine i SAD. Konstatuje se da je prostor za delovanje ekonomske politike sveden na privatnu i javnu potrošnju, za koje se navodi da mogu imati ograničeno dejstvo. FIC ocenjuje da će građevinarstvo posebno biti pogođeno padom privatne tražnje, a proizvodnja metala i minerala, opreme i transportnih sredstava, IT usluga i trasporta - padom izvozne tražnje. "Na duži rok, mi ne verujemo da će se privredna aktivnost u Srbiji kretati nasuprot negativnom trendu iz Evrope, pa je brzi oporavak privrede EU od ključne važnosti za domaću privredu", navodi se u "Beloj knjizi" stranih investitora. FIC navodi da je u ovom trenutku zadržao preporuke od prošle godine uz male promene zbog okolnosti. Preporučeno je vraćanje fiskalne stabilnosti i zaustavljanje rasta javnog duga zemlje, dovršetak restrukturiranja infrastrukturnih preduzeća i zatvaranje neuspelih državnih preduzeća. Naglašava se značaj povećanja javnih izdataka na infrastrukturu uključujući ulaganja u zdravstvo kao i njihova diverzifikacija kako bi se smanjio infrastrukturnih jaz. Preporučuje se dalji rad na harmonizaciji domaćih propisa sa evropskim standardima kroz nastavak pregovora sa EU o članstvu. Kao i optimizovanje fiskalnog opterećenja za anticiklično delovanje, odnosno nastavak rada na reorganizaciji poreske uprave. Ističe se i značaj povećanje znanja i sposobnosti Poreske uprave, kao i da treba smanjiti neizvesnost u primeni poreskih propisa. FIC čini više od 120 kompanija članica sa više od 100.000 zaposlenih i ulaganjem većim od 36 milijardi evra. Strateški položaj Srbije u regionu u svim vidovima transporta Savet stranih investitora (FIC) u novom izdanju "Bele knjige 2020" ističe da se razvoj srpske ekonomije bazira na šest stubova, a to su transport, energetika, telekomunikacije, digitalizacija i elektronsko poslovanje, nekretnine i izgradnja, radna snaga i ljudski kapital. Srbija je, kako je navedeno, zadržala u 2020. godini strateški položaj u regionu u svim vidovima transporta - drumskom, železničkom, vazdušnom i vodnom saobraćaju. Prethodne, ocenjuje FIC, kao i ove godine, nastavljeno je sa unapređenjem svih vidova transporta, ne samo u tehničkom smislu, već i u smislu zaključenja ugovora i pregovora sa izvršnim vlastima okolnih zemalja, kao i stranim investitorima. Tri glavne karakteristike stanja transporta u Srbiji su održavanje postojeće infrastrukture, njena modernizacija i usaglašavanje sa evropskim standardima. Međutim, dodaju, izbijanje pandemije nepovoljno je uticalo na razvoj transporta, a posebno je, ističu, produženo vreme zadržavanja na graničnim prelazima. Kažu da je Inicijativa o uspostavljanju "zelenih koridora" za sada usmerena na vremenski period u kom postoji epidemija, ali bi trebalo, navode, razmotriti nastavak podrške uspostavljenom sistemu i nakon stabilizacije situacije. Neke od preporuka Saveta vezanih za transport jesu da bi trebalo uvesti dodatne podsticajne mere za izgradnju infrastrukture za upotrebu električnih vozila, obezbediti adekvatni regulatorni okvir koji će omogućiti razvoj tog sektora, prilagoditi Zakon o energetici tako da prepoznaje i podstiče korišćenje električne energije u sektoru transporta... Kada je reč o drugom stubu razvoja, energetici, Savet navodi da je Srbija u potpunosti usvojila regulatorni okvir u skladu sa Trećim energetskim paketom EU i "de iure" liberalizovala tržište električne energije. Kod obnovljivih izvora energije, ističe Savet, novi paket uredbi za podsticanje proizvodnje i prodaje obnovljive energije još nije usvojen. U oblasti energetske efikasnosti, kažu, uspešno je dodeljeno više projekata poboljšanja energetske efikasnosti privatnim investitorima za javno osvetljenje širom Srbije. Neke od preporuka Saveta za unapređenje tog sektora jesu - regulacija cena električne energije treba da bude napuštena, što bi omogućilo nova ulaganja u modernizaciju i revitalizaciju proizvodnje uglja i električne energije, unutardnevno tržište treba da bude uvedeno, razmotriti uvodenje instrumenata naknada za korišćenje uglja... Takođe, preporuke su i da sistem podsticaja treba da bude skrojen da ubrza investicije u sektor obnovljivih izvora energije i da prati zajednicke smernice EBRD-a i Energetske zajednice. Kada je reč o trećem stubu, telekomunikacijama, Savet kaže da je sinergija Vlade Srbije i operatora elektronskih komunikacija obeležila aktivnosti u 2020, a koja je bila uzrokovana pandemijom korona virusa. Rezultati tih aktivnosti, kažu, imali su pozitivan uticaj na kompletno društvo i privredu Srbije. Neke od preporuka Saveta za unapređenje telekomunikacije jeste unapređenje propisa i njihovog tumačenja u oblasti izgradnje infrastrukture, zajednička saradnja države i industrije pri izboru modela i perioda javnog nadmetanja radio-frekvencijskog spektra namenjenog za razvoj 5G tehnologije. Zatim, usvajanje novog Zakona o elektronskim komunikacijama i ostavljanje dovoljnih rokova za implementaciju prepaid registracije korisnika i drugih novina iz zakona. Četvrti stub razvoja ekonomije jeste digitalizacija i elektronsko poslovanje, te Savet navodi da on obuhvata elektronsku trgovinu, elektronsku identifikaciju i dokumentaciju, kao i poslovanje upravnih organa, uključujući povezivanje javnih baza podataka. Ističu da je u vreme pandemije veliki broj preduzeća u našoj zemlji organizovao rad "od kuće", da je veći broj građana počeo da koristi usluge portala e-Uprava, razvijeni su brojni novi servisi, a administrativni papirni poslovi koji su nekada iziskivali čekanja u redu, nikada nisu bili brži i dostupniji. Jedna od glavnih preporuka za u ovoj oblasti jeste da je izuzetno važno iskoristiti centralizovane baze podaka i omogućiti razmenu podataka između Poreske uprave i privrednih društava, s ciljem da se podaci, na prvom mestu, o primanjima građana, uz saglasnost građana, mogu koristiti u procesima kreditiranja online, a što bi, kaže Savet, u znacajnoj meri eliminisalo potrebu za papirnom dokumentacijom i omogućilo kupovinu kreditnih proizvoda potpuno online. Peti stub razvoja su nekretnine i izgradnja, a Savet navodi da kao i u prošlogodišnjem izdanju Bele knjige u fokusu ostaje primena Zakona o planiranju i izgradnji, primena objedinjene procedure za pribavljanje građevinskih dokumenata, legalizacija postojećih objekata u skladu sa novim propisima, konverzija prava korišćenja na građevinskom zemljištu u pravo svojine i primena propisa o katastru i katastarskom postupku. Poslednji stub razvoja jeste radna snaga i ljudski kapital, a Savet ističe da u prethodnoj godini nije bilo poboljšanja iako su bila očekivana, kako kroz izmene Zakona o radu, tako i u odlučivanju sudova. Na sve to, kažu, nadovezala se pandemija korona virusa, koja je iz osnova promenila tržište rada. Država je zato morala da interveniše uredbama i preporukama, kako je navedeno, ne samo radi primene stimulativnih mera radi održavanja zaposlenosti, nego i radi preciziranja prava i obaveza zaposlenih i poslodavaca u novonastalim okolnostima. Poslodavcima teško,pune zarade tokom kovida samo uz pomoć države Privatni sektor pogođen je pandemijom, pa preporuka poslodavcima za naknadu zarade tokom kovida od 100 odsto nije dobro rešenje, navodi Savet stranih investitora (FIC) u "Beloj knjizi2020" i predlaže da bi puna zarada mogla da se očekuje samo uz pomoć države. Ako je namera bila da se posebno zaštite zaposleni koji su izloženi kovidu19 tokom obavljanja posla, naknada zarade trebalo bi da se obezbedi iz sredstava obaveznog socijalnog osiguranja, jedna je od preporuka FIC - a data u "Beloj knjizi". FIC navodi da je zaključak vlade u vezi toga izazvao nedoumice u praksi i probleme sa zaposlenima, koji su i u situaciji kada poslodavac nije izmenio opšti akt zahtevali isplatu naknade zarade u iznosu od 100 odsto ističući čak da je u pitanju povreda na radu jer su zaraženi ili su bili u kontaktu sa zaraženom osobom na radnom mestu. U "Beloj knjizi" navodi se da određena rešenja u Zakonu o radu i dalje predstavljaju potencijalni problem poslodavcima, a to se pre svega odnosi na radni odnos za obavljanje van prostorija poslodavca. Poslodavci imaju nedoumicu u vezi sa tumačenjem odredbe zakona koja propisuje da se, u slučaju rada van prostorija poslodavca, Ugovorom o radu ugovara naknada takozvanih drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja, ukazuje FIC. S obzirom na to da Zakon o radu reguliše jedino radni odnos koji se zasniva radi obavljanja poslova van prostorija poslodavca, kao i mogućnost da se zaposleni i poslodavac sporazumeju da zaposleni jedan period radnog vremena poslove obavlja od kuće, FIC navodi da iz toga proističe da koncept rada od kuće koji je preporučen tokom vanrednog stanja nema zakonsko uređenje. FIC smatra da je potrebno da nadležni donesu preciznije i sveobuhvatnije smernice i za poslodavce u privatnom sektoru kada je reč o naročito ugroženim kategorijama zaposlenih u vezi rada od kuće. Potrebno je precizirati razliku između rada od kuće i rada na daljinu (po mestu rada ili po sredstvima rada), te relativizovati potrebu definisanja "mesta rada" kao obaveznog elementa ugovora o radu uvođenjem na primer "primarnog mesta rada" za slučaj rada na daljinu. Takođe, treba konkretizovati obaveznu stavku ugovora o radu van prostorija poslodavca "naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja" jer je neophodna pravna izvesnost i sigurnost, ukazuje FIC. Dodaje da je Zakonom o bezbednosti i zdravlja na radu potrebno definisati obaveze poslodavca i zaposlenih u odnosu na rad van prostorija poslodavca. Poslodavci odlučuju da li će primeniti odredbe uz prethodnu izmenu opšteg akta ili ugovora o radu, tako da sporna preporuka nema obavezujući karakter za poslodavce u privatnom sektoru, navodi FIC. Savet predlaže i izmene i dopune Zakona o radu u delu koji uređuje stručno osposobljavanje i usavršavanje. Ovim zakonom treba predvideti odgovarajuće modalitete angažovanja učenika srednjih škola, studenata i drugih lica van radnog odnosa radi sticanja praktičnih znanja i iskustva u stvarnom radnom okruženju, unapređenja karijere i lakšeg budućeg zaposlenja. Nastavak započetih reformi u oblasti rada neophodan je preduslov za stvaranje poslovnog ambijenta u kome će tržište Srbije privlaciti strane investicije i pospešiti otvaranje novih radih mesta, navodi se u "Beloj knjizi 2020". Takođe, prepoznavanje i uredenje fleksibilnijih formi rada, regulisanja radnih praksi kada nisu deo obaveznog obrazovnog programa, digitalizacija i pojednostavljenje strogo formalnog načina komunikacije izmedu poslodavca i zaposlenog, kompleksna struktura zarade i nacina obračuna naknade zarade, trebalo bi između ostalog da budu prioriteti u daljoj reformi Zakona o radu. FIC ukazuje i da je neophodno dalje pojednostavljenje i ubrzanje postupka zapošljavanja stranaca i kretanja radne snage uopšte, prepoznavanje delatnosti koje, usled svoje specifičnosti, podležu ograničenoj mogućnosti zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Takođe, donošenje podzakonskih akata kojima će se obezbediti efikasna primena Zakona o dualnom obrazovanju u praksi i dalje unapređenje obrazovnog sistema u celini. Iako je donošenjem i stupanjem na snagu Zakona o agencijskom zapošljavanju regulisano iznajmljivanje radne snage i rad agencija za privremeno zapošljavanje, u određenim segmentima ostaje prostor za dalje unapređenje ove oblasti, navedeno je u "Beloj knjizi". M.Mišel: Priliv stranih investicija opao, broj zaposlenih isti Zbog pandemije korona virusa priliv stranih investicija u Srbiji opao je oko 30 odsto ove godine, ali kompanije su nastavile nesmetano da rade i zadržale su zaposlene, ocenio je predsednik Upravnog odbora Saveta stranih investitora Majk Mišel. On je u Jutarnjem dnevniku RTS rekao da je Savet stranih investitora u Beloj knjizi, koja pruža smernice o tome kako bolje poslovati u Srbiji, među prioritete naveo digitalizaciju privrede. "Videli smo da je u poslednjih osam meseci urađeno ono što se uradi za pet godina. Potoršači sve više koriste eletkronske usluge, koristi i ih vlada, i to sve više, dakle, postoji potreba potrošača da koriste digitalne usluge i verujem da će novi foksu biti kako poboljšati poslovno okruženje u Srbiji", istakao je Mišel. On je ocenio da će i sledeća godina doneti niži priliv stranih investicija i istakao da je važno da se fokusiramo na to kako biznis može da se razvija kroz reforme koje bi privukle više stranih investitora. "Očekujemo da će i sledeća godina biti teška imajući u vidu nivo nesigurnosti", naveo je predsednik Upravnog odbora Saveta stranih investitora. Prema njegovim rečima, najviše pažnje usmereno je na reforme i blisku saradnju s vladom. "Uspeli smo da obezbednimo da poslovi teku i da to ne utiče na zapošljavanje. Sada gajimo veliki optimizam da ćemo u saradnji s vladom, kroz reforme, nastaviti zapošljavanje. Investicije će možda manje dolaziti, ali nivo zaposlenosti koje drže strani invesititori ostaje isti. Ne očekujem tu dramatične promene", zaključio je Mišel. Fabrici: Dobro i za poslovnu zajednicu da Srbija postane član EU Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici izjavio je danas da je dobro i za Srbiju i za Evropsku uniju, ali i za poslovnu zajednicu da Srbija postane članica Unije. Fabrici je na predstavljanju Bele knjige u organizaciji Saveta stranih investitora poručio da Srbiju treba da vide kao mesto u koje treba ulagati, kao i da glas biznisa treba neprestano da se čuje. "Radim za Evropsku uniju i bio sam u mnogim delovima sveta i glas biznisa je veoma glasan i ubedljivi kada se zalaže u partnerstvu kao što je ono sa EU", rekao je Fabrici. On je dodao da će se posle situacije sa kovidom-19 razgovarati o tome da region postane "investicioni hab", te da biznis treba da ima svoju ulogu u promovisanju toga.        

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: informer.rs

Link: https://informer.rs/svet/vesti/565010/srbijo-oprez-fajzerovoj-vakcini-protiv-korone-mnogo-sta-precutano-zasto-kako-sve-umesan-bil-gejts-filipini-jasna-opomena

Autori: Novi Standard

Teme: Sukob interesa

Naslov: SRBIJO OPREZ! O FAJZEROVOJ VAKCINI PROTIV KORONE MNOGO ŠTA JE PREĆUTANO! Zašto je i kako u sve umešan i Bil Gejts, FILIPINI SU JASNA OPOMENA!

Novi Standard 18:18 19. 11. 2020.Bil Gejts aktivno finansira i promoviše nove, neproverene vakcine, koje bi trebalo da nas makar delimično zaštite od grozne prevremene smrti izazvane novim koronavirusom, te nam navodno omoguće nastavak "normalnog" života. Farmakološki gigant Fajzer je objavio rezultate ispitivanja na ljudima, za koje tvrdi da su spektakularniPrimenjena je eksperimentalna tehnologija poznata kao genetičko uređivanje (eng.: "gene editing"), tačnije RNK genetičko uređivanje - novitet koji nikada pre nije korišćen za vakcine. Pre nego što pojurimo da se pelcujemo, nadajući se imunitetu, trebalo bi da naučimo više o ovoj radikalno eksperimentalnoj tehnologiji i njenom manjku preciznosti.Finansijski svet je eksplodirao devetog novembra, kada je farmakološki džin Fajzer, sa svojim nemačkim partnerom Biontehom, izdao saopštenje za medije u kojem se navodi da je ovaj dvojac razvio vakcinu za COVID-19, sa stopom efikasnosti od 90 odsto (17. novembra je saopšteno da je efikasnost 95 odsto; prim. NS). Kontroverzni šef američkog NIAID-a (Nacionalni institut za alergije i zarazne bolesti, prim. prev.), Toni Fauči, pohitao je da nahvali ovu vest, a EU je saopštila da je kupila 300 miliona doza ove skupe nove vakcine. Ako pitate finansijska tržišta, pandemiji je maltene odzvonilo.Međutim, izgleda da Albert Burla - direktor Fajzera - nije tako samouveren kako bi se iz njegovih tvrdnji moglo zaključiti. Istog dana kada je njegova kompanija izdala dotično saopštenje o rezultatima testiranja vakcine, prodao je 62 odsto svojih akcija u Fajzeru, zaradivši milione. Instrukciju za prodaju podesio je pomoću specijalnih mehanizama još u avgustu tako da se ne vidi da se radi o "insajderskoj prodaji", međutim takođe se postarao da tajming bude odmah nakon američkih izbora i nelegitimnog medijskog određenja Džoa Bajdena za izabranog predsednika. Deluje kao da je Burla bio u priličnom sukobu interesa kada je istog dana izdao saopštenje za medije.Kada je u javnost procurelo da se Fajzer letos obavezao da američkoj vladi dostavi 100 miliona doza vakcine, Burla je pred medijima lagao i poricao da je njegova kompanija za razvoj vakcine dobila bilo kakav novac od Trampove administracije. Dodatna u nizu sumnjivih radnji Fajzera je činjenica da je ova kompanija prvo saopštila novosti timu Džoa Bajdena, umesto relevantnim agencijama američke vlade. No, ovo je daleko od najalarmantnijeg povodom mnogo hvaljenog saopštenja Fajzera.Fajzer, poznat po svojoj vijagri i drugim lekovima, uortačio se sa malom nemačkom firmom iz Majnca - Biontehom - koja je razvila radikalnu tehniku mRNK kako bi proizvela novu vakcinu protiv koronavirusa. Bionteh je osnovan tek 2008. godine. Sporazum sa Fondacijom Bila i Melinde Gejts potpisao je septembra 2019. godine, tik pred obelodanjivanje prisustva novog koronavirusa u kineskom Vuhanu i tik pre nego što je Bionteh napravio svoj berzanski debi. Sporazum je obuhvatao saradnju u oblasti razvoja nove mRNK tehnike za tretiranje kancera i HIV-a. Interesantno je da je saopštenje za medije od 5. septembra 2019. godine, u kojem se navodi kako "Gejts fondacija u Biontehu vidi potencijal za dramatično suzbijanje HIV-a i tuberkuloze u svetu", obrisano.Bionteh takođe ima sporazum sa jednim od najvećih proizvođača lekova u Kini - farmaceutskim društvom sa ograničenom odgovornošću "Šangaj Fosun" (poznat i kao "Fosun farma") - za razvoj zasebne verzije mRNK vakcine protiv koronavirusa za kinesko tržište. Aj Min Huj, predsednik globalnog programa za istraživanje i razvoj pri Fosun farma rekao je u avgustu: "Doziranje prvog kineskog subjekta ŠvakcinomĆ BNT162b1 predstavlja prekretnicu globalnog ko-razvojnog programa u Kini. Tesno sarađujemo sa Biontehom i regulatornim telima kako bismo procenili bezbednost i efikasnost BNT162b1 i drugih mRNK vakcina-kandidata ".ShutterstockOvo znači da ista nemačka biotehnološka kompanija stoji iza kovid vakcina koje se navrat-nanos guraju u Kini, SAD i EU. Vakcina se u alarmatno kratkom roku gura do konačnog odobrenja.I američke i evropske vlasti, a verovatno i kineske, preskočile su standardnu fazu ispitivanja na životinjama u kojoj se koriste feretke i pacovi; odmah su prešli na ljudske zamorčiće. Ispitivanja na ljudima otpočela su krajem jula i početkom avgusta. Rok od tri meseca je nečuven u testiranju novih vakcina. Norma je nekoliko godina. Usled nivoa globalne panike koju je generisala Svetska zdravstvena organizacija povodom koronavirusa, oprez je u potpunosti odbačen. Proizvođači vakcina imaju pravni imunitet, što znači da ne mogu biti tuženi ako ljudi umru ili budu zdravstveno oštećeni njihovim vakcinama.Ali najalarmantnija činjenica o novoj Fajzer-Bionteh vakcini na bazi genetičkog inženjeringa je to što genetički modifikovana mRNK za potrebe vakcina za ljude nikada pre nije bila odobrena. Važno je istaći da su dvogodišnja ispitivanja pacova hranjenih genetički modifikovanim kukuruzom prskanim Monsantovim "Raundapom" bogatim glifosatom pokazala da se tumori, kao i oštećenja jetre i drugih organa, pojavljuju nakon devet meseci. Ranija ispitivanja, na osnovu kojih je Monsanto tvrdio da nema opasnosti, trajala su po tri meseca. Slično je i sa vakcinama na bazi genetički modifikovane mRNK, koje se na brzinu uvode u upotrebu nakon manje od 90 dana ispitivanja na ljudima.Dr Majkl Jidon odgovorio je nedavno na javni komentar, postavljen na jednoj društvenoj mreži, od strane kolege iz Ujedinjenog Kraljevstva: "Sve vakcine protiv SARS-CoV-2 virusa su po definiciji nove. Nijedna od vakcina-kandidata nije u razvoju više od par meseci". Jidon je potom dodao: "Ako bilo koja takva vakcina bude odobrena za upotrebu, u bilo kojim okolnostima koje nisu eksplicitno eksperimentalne, smatram da će se raditi o obmani primalaca u dimenzijama koje su kriminalne. Ovo iz razloga što ima tačno nula ljudi-dobrovoljaca… koji mogu da pruže više od par meseci informacija o bezbednosti nakon primanja vakcine".Jidon je prilično kvalifikovan za dotične kritičke komentare. Kako ističe u svom komentaru: "Imam diplomu iz biohemije i toksikologije, kao i istraživački doktorat iz farmakologije. Proveo sam 32 godine radeći na farmaceutskim istraživanjima, pretežno za razvoj novih lekova za poremećaje pluća i kože. Bio sam potpredsednik Fajzera i direktor biotehnološke kompanije koju sam osnovao (Ziarko, koji je preuzeo Novartis). Znam mnogo o razvoju novih lekova". Dakle, bio je na vrlo visokoj poziciji u Fajzeru.Vakcina Fajzer-Bionteh eksperimentalna je i daleko od zagarantovano bezbedne, uprkos činjenici da Fajzer, EU i notorni doktor Toni Fauči deluju spremno da je daju stotinama miliona ljudi.Eksperimentalna tehnologija bazirana je na prilično novoj vrsti manipulacije genima, poznatoj kao "uređivanje gena" (eng.: "gene editing"). U čuvenom članku, objavljenom 2018. godine u Forin afersu -- inače časopisu njujorškog Saveta za spoljne odnose - Bil Gejts je poneseno promovisao novu CRISPR tehnologiju za uređivanje gena kao nešto što će moći da "transformiše globalni razvoj". Tada je istakao da njegova Gejts fondacija finansira razvoj uređivanja gena u oblasti vakcina, kao i za druge potrebe, i to već deset godina.No, da li je tehnologija za cepanje i spajanje ljudskih gena toliko apsolutno bezbedna da vredi rizikovati njenu primenu u novoj eksperimentalnoj vakcini koja nikada pre nije korišćena na ljudima? Suprotno tvrdnjama Bila Gejtsa, naučni odgovor je "ne", jer nije dokazano da je bezbedna. U stručnom članku objavljenom oktobra 2020. godine u časopisu Trendovi u genetici, autori zaključuju da je "obim mogućih molekularnih događaja usled manipulisanja genomima potcenjen, a da dotična tehnologija ostaje nepredvidiva, kako u predloženoj, tako i u drugim namenama.Dr Romeo Kuihano, penzionisani profesor farmakologije i toksikologije na Koledžu medicine pri Univerzitetu u Manili, istakao je neke od opasnosti primenjivanja eksperimentalnog uređivanja gena u vakcinama za ljude. Kuihano upozorava na "opasnost da bi vakcina zapravo mogla da osnaži patogenost virusa, ili ga učini agresivnijim usled poboljšanja zasnovanih na antitelima (eng.: antibody-dependent enhancement, ADE), kao što se desilo u prethodnim studijama eksperimentalnih vakcina za životinje. Ako se tako nešto dogodi na velikom uzorku ljudi, ishod bi mogao da bude katastrofalan.ShutterstockOvi ozbiljni neželjeni efekti uopšte ne moraju biti detektovani na kliničkim ispitivanjima, naročito onim visoko pristrasnim i opterećenim sukobima interesa vakcinaških kompanija. Čak i kada dođe do otkrića značajnog neželjenog efekta, to obično biva "gurnuto pod tepih". On navodi slučaj još jedne Gejtsove mRNK vakcine-kandidata, one Modernine, u kojem je "troje od 15 ljudskih eksperimentalnih subjekata iz visoko dozirane grupe pretrpelo ozbiljne i medicinski značajne simptome. Moderna je, međutim, zaključila da je vakcina 'generalno bezbedna i solidno tolerisana' (od strane organizma, prim. prev.), o čemu su korporativni mediji momentalno izvestili, zataškavajući pravu opasnost".On ističe: "Egzogena mRNK je inherentno imuno-stimulativna, što je odlika koja istovremeno može biti i korisna i štetna. Može da pruži korisnu aktivnost, a može i da inhibira ispoljavanje antigena i tako negativno utiče na imuni odgovor. Paradoksalni efekti urođenog imunog opažanja različitih formata mRNK vakcina nisu potpuno shvaćeni". Kuihano dodaje: "Vakcina bazirana na mRNK takođe bi mogla da podstakne potentan tip 1 interferonskih reakcija (interferon je protein koji stvaraju ćelije imunog sistema, kao odgovor na prisustvo patogenih faktora kao što su virusi, bakterije, tumori, itd; prim. prev.), koji se vezuju ne samo za upale, nego i za autoimune bolesti, a mogu dovesti i do koagulacije krvi i formiranja patoloških trombova".Kuihano, u obimno dokumentovanom članku, piše: "Pored drugih opasnosti, virusno-vektorisane vakcine mogle bi da dovedu do mešanja sa prirodno nastalim virusima i tako proizvedu hibridne viruse sa nepoželjnim svojstvima prenosa i virulentnosti. Moguće ishode rekombinovanja je praktično nemoguće kvantifikovati precizno sa postojećim alatima i znanjem. Rizici su međutim realni, o čemu svedoče pojave mutiranih tipova virusa, pojačane patogenosti i neočekivano ozbiljnih neželjenih reakcija (uključujući smrt) nakon hazarderskih kampanja masovnih vakcinacija i prethodno neuspelih pokušaja razvoja himeričnih vakcina primenom tehnologije genetskog inženjeringa".Bil Gejts, proizvođači mRNK vakcina poput Fajzer-Bionteha i Moderne, te njihovi tesni saradnici kao što je dr Toni Fauči sa NIAID-a, očigledno se kockaju sa ljudskim životima u svojoj jurnjavi da nam ubrizgaju ove eksperimentalne vakcine. Važno je napomenuti da su isti dr Fauči i njegov NIAID patentirali vakcinu za denga groznicu, poznatu kao Dengvaksija, koju prodaje Sanofi-Paster, a kao "esencijalnu" promoviše Svetska zdravstvena organizacija još od 2016. godine. Robert F. Kenedi mlađi ukazao je da su Fauči i NIAID "još od kliničkih ispitivanja znali da postoji problem paradoksalne imune reakcije", ali su je bez obzira na to dali stotinama hiljada filipinske dece. Procenjuje se da je najmanje 600 vakcinisane dece umrlo pre nego što je država obustavila vakcinaciju.Očigledno je da se uvreženi princip opreznosti - "Ako imaš ozbiljne sumnje, ne čini to" - ignoriše od strane Faučija, Fajzera, Bionteha i drugih koji jurcaju da odobre novu mRNK vakcinu za koronavirus. Tehnologija RNK tek ima da iznedri odobren lek, a kamoli vakcinu. AP PHOTOShutterstockShutterstock                           

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: rtv.rs

Link: http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/svaki-deseti-dinar-u-javnim-nabavkama-nepravilno-potrosen_1180697.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Svaki deseti dinar u javnim nabavkama nepravilno potrošen

BEOGRAD - Državna revizorska institucija (DRI) je utvrdila da su subjekti kod kojih je sprovela revizije napravili greške i nepravilnosti u iznosu od 451 milijarde dinara u 2019. godini.Greške u finansijskim izveštajima iznose 441 milijardu dinara, dok nepravilnosti u poslovanju iznose 10 milijardi dinara, rekao je predsednik DRI i generalni državni revizor Duško Pejović, predstavljajući Izveštaj o radu DRI za 2019. godinu na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Narodne skupštine, održanoj u Skupštini opštine Vračar. On je naglasio da je glavni uzrok nepravilnosti nedovoljno funkcionisanje sistema finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije, nepravilnosti u postupcima javnih nabavki, obračuna plata i zarada, kao i u evidenciji i popisu imovine i obaveza. Kada je u pitanju sistem finansijskog upravljanja i kontrole, od ukupno 159 subjekata revizije, nedostaci u sistemu internih kontrola otkriveni su kod 55 odsto subjekata, dok interna revizija nije uspostavljena na odgovarajući način kod 57 odsto korisnika javnih sredstava, rekao je Pejović, navodi se u saopštenju DRI. Kako se precizira, ukupan iznos revidiranih ugovora nakon sprovedenih postupaka javnih nabavki iznosi 29,20 milijardi dinara i revidiran je u revizijama pravilnosti poslovanja u iznosu od 19,66 milijardi dinara i u revizijama finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja u iznosu od 9,54 milijardi dinara. Utvrđene su nepravilnosti u visini od 2,82 milijardi dinara ili 9,7 odsto što, dodaje se, znači da je svaki deseti dinar, u javnim nabavkama koje su revidirane, nepravilno potrošen. Glavne nepravilnosti u postupcima javnih nabavki odnose na to da su u konkursnoj dokumentaciji određeni (dodatni) uslovi za učešće u postupku javne nabavke koji nisu u logičkoj vezi sa predmetom nabavke u iznosu od 599,15 miliona dinara, kao i da pozivi za podnošenje ponuda i obaveštenja o zaključenju ugovora nisu objavljivana na Portalu javnih nabavki u propisanom roku ili nisu objavljeni uopšte u iznosu od 594,07 miliona dinara. Takođe, nepravilnosti u postupcima javnih nabavki odnose se i na to da su izvršeni rashodi i izdaci bez sprovedenog postupka javne nabavke, a da pri tom nisu postojali razlozi za izuzeće od primene Zakona o javnim nabavkama u iznosu od 306,69 miliona dinara, kao i da su zaključeni ugovori u kojima je izvršeno narušavanje načela javnih nabavki u iznosu od 202,24 miliona dinara... Prema rečima Pejovića, DRI je tokom 2019. godine izradila 133 izveštaja o reviziji finansijskih izveštaja, 60 izveštaja o pravilnosti poslovanja, sedam izveštaja o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja, 12 izveštaja o reviziji svrsishodnosti poslovanja, 29 izveštaja o reviziji odazivnih izveštaja i 264 poslereviziona izveštaja, što čini ukupno 505 revizorskih proizvoda. U izveštajima o reviziji DRI je subjektima dala 1.970 preporuka kako bi greške i nepravilnosti, uočene tokom sprovođenja revizije, bile otklonjene, u izveštajima o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja 1.221 preporuka, u izveštajima o reviziji pravilnosti poslovanja 420, a u izveštajima o reviziji svrsishodnosti poslovanja 229 preporuka. Kada je reč o efektima sprovedenih revizija, ostvareni su finansijski efekti u iznosu od 168,69 miliona dinara (36,1 miliona dinara povećanje prihoda i 132,59 miliona dinara smanjenje rashoda), izvršeno usklađivanje poslovanja sa propisima za preko 103 miliona dinara i evidentirana imovina od preko 510 milijardi dinara. U saopštenju se navodi da je DRI tokom prošle godine podnela 256 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, 12 prijava za privredni prestup, 33 krivične prijave i 47 informacija nadležnim tužilaštvima. Tokom sednice Odbora, Pejović je predstavio i Izveštaj o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja završnog računa budžeta Gradske opštine Vračar za 2019. godinu. Prema njegovim rečima, jedino su ta opština i AP Vojvodina dobile pozitivno mišljenje od strane DRI i njihovi izveštaji poštuju postojeće propise i ispunjavaju postavljene standarde izveštavanja. Članovi Odbora razmotrili su i usvojili Izveštaj o radu Državne revizorske institucije za 2019. godinu sa Predlogom zaključaka, koje upućuju Narodnoj skupštini na razmatranje i odlučivanje. Članovi Odbora su na ovoj sednici dali i saglasnost na Predlog finansijskog plana DRI za 2021. godinu, sa projekcijama za 2022. i 2023. godinu. Predsednica Odbora Aleksandra Tomić istakla je da se održavanjem sednica van sedišta Narodne skupštine ispunjavaju obaveze Odbora predviđene Programom reforme upravljanja javnim finansijama - da Odbor razmatra izveštaje DRI o revizijama pojedinačnih korisnika javnih finansija. Sednice odbora van sedišta Narodne skupštine održavaju se uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC), u okviru projekta "Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine", dodaje se u saopštenju.  

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/svaki-deseti-dinar-u-javnim-nabavkama-nepravilno-potrosen-19-11-2020

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Svaki deseti dinar u javnim nabavkama nepravilno potrošen

Naslovna strana Ekonomija Ekonomija - Naslovi 19.11.2020 • 19:14 19:18Izvor: TanjugBEOGRAD: Državna revizorska institucija (DRI) je utvrdila da su subjekti kod kojih je sprovela revizije napravili greške i nepravilnosti u iznosu od 451 milijarde dinara u 2019. godini.Foto: Youtube PrintscreenGreške u finansijskim izveštajima iznose 441 milijardu dinara, dok nepravilnosti u poslovanju iznose 10 milijardi dinara, rekao je predsednik DRI i generalni državni revizor Duško Pejović, predstavljajući Izveštaj o radu DRI za 2019. godinu na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Narodne skupštine, održanoj u Skupštini opštine Vračar.On je naglasio da je glavni uzrok nepravilnosti nedovoljno funkcionisanje sistema finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije, nepravilnosti u postupcima javnih nabavki, obračuna plata i zarada, kao i u evidenciji i popisu imovine i obaveza.Kada je u pitanju sistem finansijskog upravljanja i kontrole, od ukupno 159 subjekata revizije, nedostaci u sistemu internih kontrola otkriveni su kod 55 odsto subjekata, dok interna revizija nije uspostavljena na odgovarajući način kod 57 odsto korisnika javnih sredstava, rekao je Pejović, navodi se u saopštenju DRI.Kako se precizira, ukupan iznos revidiranih ugovora nakon sprovedenih postupaka javnih nabavki iznosi 29,20 milijardi dinara i revidiran je u revizijama pravilnosti poslovanja u iznosu od 19,66 milijardi dinara i u revizijama finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja u iznosu od 9,54 milijardi dinara.Utvrđene su nepravilnosti u visini od 2,82 milijardi dinara ili 9,7 odsto što, dodaje se, znači da je svaki deseti dinar, u javnim nabavkama koje su revidirane, nepravilno potrošen.Glavne nepravilnosti u postupcima javnih nabavki odnose na to da su u konkursnoj dokumentaciji određeni (dodatni) uslovi za učešće u postupku javne nabavke koji nisu u logičkoj vezi sa predmetom nabavke u iznosu od 599,15 miliona dinara, kao i da pozivi za podnošenje ponuda i obaveštenja o zaključenju ugovora nisu objavljivana na Portalu javnih nabavki u propisanom roku ili nisu objavljeni uopšte u iznosu od 594,07 miliona dinara.Takođe, nepravilnosti u postupcima javnih nabavki odnose se i na to da su izvršeni rashodi i izdaci bez sprovedenog postupka javne nabavke, a da pri tom nisu postojali razlozi za izuzeće od primene Zakona o javnim nabavkama u iznosu od 306,69 miliona dinara, kao i da su zaključeni ugovori u kojima je izvršeno narušavanje načela javnih nabavki u iznosu od 202,24 miliona dinara...Prema rečima Pejovića, DRI je tokom 2019. godine izradila 133 izveštaja o reviziji finansijskih izveštaja, 60 izveštaja o pravilnosti poslovanja, sedam izveštaja o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja, 12 izveštaja o reviziji svrsishodnosti poslovanja, 29 izveštaja o reviziji odazivnih izveštaja i 264 poslereviziona izveštaja, što čini ukupno 505 revizorskih proizvoda.U izveštajima o reviziji DRI je subjektima dala 1.970 preporuka kako bi greške i nepravilnosti, uočene tokom sprovođenja revizije, bile otklonjene, u izveštajima o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja 1.221 preporuka, u izveštajima o reviziji pravilnosti poslovanja 420, a u izveštajima o reviziji svrsishodnosti poslovanja 229 preporuka.Kada je reč o efektima sprovedenih revizija, ostvareni su finansijski efekti u iznosu od 168,69 miliona dinara (36,1 miliona dinara povećanje prihoda i 132,59 miliona dinara smanjenje rashoda), izvršeno usklađivanje poslovanja sa propisima za preko 103 miliona dinara i evidentirana imovina od preko 510 milijardi dinara.U saopštenju se navodi da je DRI tokom prošle godine podnela 256 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, 12 prijava za privredni prestup, 33 krivične prijave i 47 informacija nadležnim tužilaštvima.Tokom sednice Odbora, Pejović je predstavio i Izveštaj o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja završnog računa budžeta Gradske opštine Vračar za 2019. godinu.Prema njegovim rečima, jedino su ta opština i AP Vojvodina dobile pozitivno mišljenje od strane DRI i njihovi izveštaji poštuju postojeće propise i ispunjavaju postavljene standarde izveštavanja.Članovi Odbora razmotrili su i usvojili Izveštaj o radu Državne revizorske institucije za 2019. godinu sa Predlogom zaključaka, koje upućuju Narodnoj skupštini na razmatranje i odlučivanje.Članovi Odbora su na ovoj sednici dali i saglasnost na Predlog finansijskog plana DRI za 2021. godinu, sa projekcijama za 2022. i 2023. godinu.Predsednica Odbora Aleksandra Tomić istakla je da se održavanjem sednica van sedišta Narodne skupštine ispunjavaju obaveze Odbora predviđene Programom reforme upravljanja javnim finansijama - da Odbor razmatra izveštaje DRI o revizijama pojedinačnih korisnika javnih finansija.Sednice odbora van sedišta Narodne skupštine održavaju se uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC), u okviru projekta "Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine", dodaje se u saopštenju.                       

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: vesti.rs

Link: https://www.vesti.rs/Leskovac/Transparentnost-Potvrdjeno-da-prijava-protiv-Drobnjaka-nije-odbacena-po-pravilima.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: TRANSPARENTNOST: POTVRĐENO DA PRIJAVA PROTIV DROBNJAKA NIJE ODBAČENA PO PRAVILIMA

Transparentnost Srbija (TS) pozdravila je danas stav Apelacionog javnog tužilaštva u Nišu da je odluka Višeg javnog tužilaštva o odbacivanju krivične prijave protiv dosadašnjeg v. d. direktora JP 'Putevi Srbije' Zorana DIzvor: Radio 021 , 19.Nov.2020 , 20:41Transparentnost: Potvrđeno da prijava protiv Drobnjaka nije odbačena po pravilimaTransparentnost Srbija (TS) pozdravila je danas stav Apelacionog javnog tužilaštva u Nišu da je odluka Višeg javnog tužilaštva o odbacivanju krivične prijave protiv dosadašnjeg v.d. direktora JP "Putevi Srbije" Zorana Drobnjaka zbog davanja mita u vezi sa glasanjem tokom predizborne posete selu Kukulovce kod Leskovca , bila nepravilna.U saopštenju TS se ocenjuje da takav stav više tužilačke instance, "kao i detaljna argumentacija u vezi sa učinjenim propustima, vraća veru u mogućnost da će sumnje u korupciju u vezi sa ovim slučajem biti valjano ispitane"."Bez obzira na to kakav će biti krajnji ishod slučaja, to jednako može da...      

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: 021.rs

Link: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/258893/Transparentnost-Potvrdjeno-da-prijava-protiv-Drobnjaka-nije-odbacena-po-pravilima.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Transparentnost: Potvrđeno da prijava protiv Drobnjaka nije odbačena po pravilima

Transparentnost Srbija (TS) pozdravila je danas stav Apelacionog javnog tužilaštva u Nišu da je odluka Višeg javnog tužilaštva o odbacivanju krivične prijave protiv dosadašnjeg v.d. direktora JP "Putevi Srbije" Zorana Drobnjaka zbog davanja mita u vezi sa glasanjem tokom predizborne posete selu Kukulovce kod Leskovca, bila nepravilna.U saopštenju TS se ocenjuje da takav stav više tužilačke instance, "kao i detaljna argumentacija u vezi sa učinjenim propustima, vraća veru u mogućnost da će sumnje u korupciju u vezi sa ovim slučajem biti valjano ispitane".   "Bez obzira na to kakav će biti krajnji ishod slučaja, to jednako može da posluži kao dobar signal u pogledu spremnosti najvažnijeg organa za suzbijanje korupcije - javnog tužilaštva da učini ono za šta je nadležno, pa samim tim i ohrabrenje za sve koji su spremni da ukažu na moguću korupciju da to i učine", stoji u saopštenju.   Iz Transparentnosti Srbija, koja je i podnela krivičnu prijavu, su naveli da se u dopisu Apelacionog javnog tužilaštva u Nišu ukazuje na nepravilnosti u vezi sa razlozima za tužilačku odluku i činjenicama koje su ispitivane u predistražnom postupku, kao i na propust da provere izvrše prikupljanjem podataka ili preduzimanjem dokaznih radnji.   "Tako se, između ostalog, ukazuje na nelogičnost zaključka da je poseta selu Kukulovce imala 'neformalan karakter', te da je 'nejasno' kako poziv okupljenim meštanima za izlazak na izbore može biti u vezi sa zakonskim i statutarnim ovlašćenjima preduzeća kome je povereno javno ovlašćenje upravljanja državnim putevima", naveli su iz TS.   Ocenili su da je "posebno značajno" to što se konstatuje da je prilikom odbacivanja krivične prijave izostalo utvrđivanje činjenica u pogledu toga da li je obećana izgradnja puteva bila u nadležnosti JP Putevi Srbije, i da li su ti troškovi bili planirani u skladu sa zakonskim uslovima.   "S druge strane, Apelaciono javno tužilaštvo je u dopisu dovelo u pitanje mogućnost da se krivično delo 'davanja i primanja mita u vezi sa glasanjem' izvrši obećavanjem neke koristi koja je od opšteg značaja - kao što je izgradnja puteva, iznevši stav prema kojem se ono odnosi samo na slučajeve kada se obećava neka 'lična' korist onome kome je obećanje upućeno", dodali su iz TS.   Ta organizacija je ranije ocenila da je slučaj Kukulovce "jedan od najilustrativnijih primera zloupotrebe javnih resursa za potrebe izborne kampanje" sa junskih parlamentarnih izbora. Autor: Beta Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.   

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: naslovi.net

Link: https://naslovi.net/2020-11-19/radio-021/transparentnost-potvrdjeno-da-prijava-protiv-drobnjaka-nije-odbacena-po-pravilima/26674649

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Transparentnost: Potvrđeno da prijava protiv Drobnjaka nije odbačena po pravilima

Radio 021 pre 33 minuta  |  BetaTransparentnost Srbija (TS) pozdravila je danas stav Apelacionog javnog tužilaštva u Nišu da je odluka Višeg javnog tužilaštva o odbacivanju krivične prijave protiv dosadašnjeg v.d. direktora JP "Putevi Srbije" Zorana Drobnjaka zbog davanja mita u vezi sa glasanjem tokom predizborne posete selu Kukulovce kod Leskovca, bila nepravilna. U saopštenju TS se ocenjuje da takav stav više tužilačke instance, "kao i detaljna argumentacija u vezi sa učinjenim propustima, vraća veru u mogućnost da će sumnje u korupciju u vezi sa ovim slučajem biti valjano ispitane". "Bez obzira na to kakav će biti krajnji ishod slučaja, to jednako može da posluži kao dobar signal u pogledu spremnosti najvažnijeg organa za suzbijanje korupcije - javnog tužilaštva da učini ono za šta je nadležno, pa samim tim i ohrabrenje za  

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Svaki deseti dinar u javnim nabavkama nepravilno potrošen

Svaki deseti dinar u javnim nabavkama nepravilno potrošenBEOGRAD, 19. novembra (Tanjug) - Državna revizorska institucija (DRI) je utvrdila da su subjekti kod kojih je sprovela revizije napravili greške i nepravilnosti u iznosu od 451 milijarde dinara u 2019. godini.Greške u finansijskim izveštajima iznose 441 milijardu dinara, dok nepravilnosti u poslovanju iznose 10 milijardi dinara, rekao je predsednik DRI i generalni državni revizor Duško Pejović, predstavljajući Izveštaj o radu DRI za 2019. godinu na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Narodne skupštine, održanoj u Skupštini opštine Vračar.On je naglasio da je glavni uzrok nepravilnosti nedovoljno funkcionisanje sistema finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije, nepravilnosti u postupcima javnih nabavki, obračuna plata i zarada, kao i u evidenciji i popisu imovine i obaveza.Kada je u pitanju sistem finansijskog upravljanja i kontrole, od ukupno 159 subjekata revizije, nedostaci u sistemu internih kontrola otkriveni su kod 55 odsto subjekata, dok interna revizija nije uspostavljena na odgovarajući način kod 57 odsto korisnika javnih sredstava, rekao je Pejović, navodi se u saopštenju DRI.Kako se precizira, ukupan iznos revidiranih ugovora nakon sprovedenih postupaka javnih nabavki iznosi 29,20 milijardi dinara i revidiran je u revizijama pravilnosti poslovanja u iznosu od 19,66 milijardi dinara i u revizijama finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja u iznosu od 9,54 milijardi dinara.Utvrđene su nepravilnosti u visini od 2,82 milijardi dinara ili 9,7 odsto što, dodaje se, znači da je svaki deseti dinar, u javnim nabavkama koje su revidirane, nepravilno potrošen.Glavne nepravilnosti u postupcima javnih nabavki odnose na to da su u konkursnoj dokumentaciji određeni (dodatni) uslovi za učešće u postupku javne nabavke koji nisu u logičkoj vezi sa predmetom nabavke u iznosu od 599,15 miliona dinara, kao i da pozivi za podnošenje ponuda i obaveštenja o zaključenju ugovora nisu objavljivana na Portalu javnih nabavki u propisanom roku ili nisu objavljeni uopšte u iznosu od 594,07 miliona dinara.Takođe, nepravilnosti u postupcima javnih nabavki odnose se i na to da su izvršeni rashodi i izdaci bez sprovedenog postupka javne nabavke, a da pri tom nisu postojali razlozi za izuzeće od primene Zakona o javnim nabavkama u iznosu od 306,69 miliona dinara, kao i da su zaključeni ugovori u kojima je izvršeno narušavanje načela javnih nabavki u iznosu od 202,24 miliona dinara...Prema rečima Pejovića, DRI je tokom 2019. godine izradila 133 izveštaja o reviziji finansijskih izveštaja, 60 izveštaja o pravilnosti poslovanja, sedam izveštaja o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja, 12 izveštaja o reviziji svrsishodnosti poslovanja, 29 izveštaja o reviziji odazivnih izveštaja i 264 poslereviziona izveštaja, što čini ukupno 505 revizorskih proizvoda.U izveštajima o reviziji DRI je subjektima dala 1.970 preporuka kako bi greške i nepravilnosti, uočene tokom sprovođenja revizije, bile otklonjene, u izveštajima o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja 1.221 preporuka, u izveštajima o reviziji pravilnosti poslovanja 420, a u izveštajima o reviziji svrsishodnosti poslovanja 229 preporuka.Kada je reč o efektima sprovedenih revizija, ostvareni su finansijski efekti u iznosu od 168,69 miliona dinara (36,1 miliona dinara povećanje prihoda i 132,59 miliona dinara smanjenje rashoda), izvršeno usklađivanje poslovanja sa propisima za preko 103 miliona dinara i evidentirana imovina od preko 510 milijardi dinara.U saopštenju se navodi da je DRI tokom prošle godine podnela 256 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, 12 prijava za privredni prestup, 33 krivične prijave i 47 informacija nadležnim tužilaštvima.Tokom sednice Odbora, Pejović je predstavio i Izveštaj o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja završnog računa budžeta Gradske opštine Vračar za 2019. godinu.Prema njegovim rečima, jedino su ta opština i AP Vojvodina dobile pozitivno mišljenje od strane DRI i njihovi izveštaji poštuju postojeće propise i ispunjavaju postavljene standarde izveštavanja.Članovi Odbora razmotrili su i usvojili Izveštaj o radu Državne revizorske institucije za 2019. godinu sa Predlogom zaključaka, koje upućuju Narodnoj skupštini na razmatranje i odlučivanje.Članovi Odbora su na ovoj sednici dali i saglasnost na Predlog finansijskog plana DRI za 2021. godinu, sa projekcijama za 2022. i 2023. godinu.Predsednica Odbora Aleksandra Tomić istakla je da se održavanjem sednica van sedišta Narodne skupštine ispunjavaju obaveze Odbora predviđene Programom reforme upravljanja javnim finansijama - da Odbor razmatra izveštaje DRI o revizijama pojedinačnih korisnika javnih finansija.Sednice odbora van sedišta Narodne skupštine održavaju se uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC), u okviru projekta "Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine", dodaje se u saopštenju.

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: beta.rs

Link: https://beta.rs/vesti/politika-vesti-svet/137005-na-pocetku-samita-eu-lideri-odmah-o-sporu-sa-poljskom-i-madjarskom-oko-budzeta-i-vladavine-prava

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Na početku samita EU, lideri odmah o sporu sa Poljskom i Madjarskom oko budžeta i vladavine prava

Lideri Evropske unije otvorili su današnji samit odmah se fokusirajući na spor sa Poljskom i Madjarskom oko budžeta i paketa za ekonomski oporavak od pandemije, iako je borba protiv korona virusa najavljena kao glavna tAAASVET | 19.11.2020 20:40 > 19.11 20:40Lideri Evropske unije otvorili su današnji samit odmah se fokusirajući na spor sa Poljskom i Madjarskom oko budžeta i paketa za ekonomski oporavak od pandemije, iako je borba protiv  korona virusa najavljena kao glavna tema.Nekoliko članica EU, medju kojima je Francuska, prethodno je upozorilo da ne očekuju da večerašnji razgovori lidera putem video-veze reše najnoviju krizu unutar Unije spor Brisela s Budimpeštom i Varšavom.Lideri pokušavaju da nadju rešenje za izlazak iz te krize nakon pošto su Madjarska i Poljska u ponedeljak uložile veto na usvajanje sedmogodišnjeg budžeta EU i plana za ekonomski oporavak od pandemije korona virusa, ukupne vrednosti 1.800 milijardi evra.Budimpešta i Varšava žele da spreče uspostavljanje novog mehanizma koji predvidja uskraćivanje sredstava članicama Unije čije vlade urušavaju demokratske standarde i vladavinu prava.Brisel godinama optužuje Poljsku i Madjarsko upravo za urušavanje demokratskih standarda i vladavine prava.Budžet EU od 1.074,3 milijarde evra, za period od 2021. do 2027. godine, kao i paket za oporavak u iznosu od 750 milijardi evra, trebalo je da stupe na snagu u januaru, ali je to sada neizvesno zbog blokade te dve centralnoevropske članice Unije, nekada komunističke zemlje.Spor dovodi u pitanje isplatu sredstava preko potrebnih za saniranje ekonomskih posledica novog talasa zaraze korona virusom koji preti da gurne Evropu u novu recesiju.Potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans rekao je da je u interesu svakog da se brzo dodje do rešenja problema."Radna mesta ljudi zavise od ovoga. Naš ekonomski oporavak zavisi od ovoga. Sve što se zahteva od država članica jeste da poštuju ugovore koje su potpisale i ratifikovale. To je to", kazao je Timermans.Poljska i Madjarska navode da su uložile veto zato što smatraju da će mehanizam uslovljavanja načelom vladavine prava biti korišćen kao "ideološko oružje" za njihovo kažnjavanje.Parlament Poljske je danas usvojio Rezoluciju kojom je podržao odluku Vlade da stavi veto ako budžet i plan za oporavak sadrže sporni uslov.U toj simboličnoj Rezoluciji, koja zapravo samo pruža podršku premijeru Mateušu Moravjeckom, ocenjuje se kao "neprihvatljivo i nekonzistentno" sa Ugovorom EU da se na članice EU primenjuju "različiti standardi".U svom prvom izveštaju o poštovanju vladavine prava, Evropska komisija je u septembru navela da se demokratski standardi suočavaju s velikim izazovima u Poljskoj i Madjarskoj, i ukazala na ugroženost nezavisnog pravosudja, i na pretnje borbi protiv korupcije i slobodi medija.Bugarska podržava plan o budžeta EU, distancirala se od Poljske i MadjarskeBugarski premijer Bojko Borisov, koji je danas razgovarao sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, distancirao se od Poljske i Madjarske koje su stavile veto na predlog budžeta Evropske unije (EU), ocenjujući da je predlog "uravnotežen i prihvatljiv".Borisov je izrazio podršku tom predlogu kancelarki Merkel čija je zemlja predsedavajuća EU do kraja godine.Poljska i Madjarska odbijaju da prihvate uslov da za isplatu desetine milijardi evra iz fondova EU budu poštovanje vladavine zakona, nezavisnosti pravosudja i slobode medija.Te dve zemlje, koje su dobile podršku Slovenije, stavile su zbog toga veto na predlog dugogodišnjeg budžeta EU.Rumunski premijer Ludovik Orban ranije danas je za Frans pres rekao da se zalaže za demokratske vrednosi na kojima je zasnovana EU. Slovačka i Češka su takodje podržale vladavinu pravu, dok se Slovenija pridružila stavu Poljske i Madjarske.Najčitanije sada                        

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: novimagazin.rs

Link: http://novimagazin.rs/svet/na-pocetku-samita-eu-lideri-odmah-o-sporu-sa-poljskom-i-madjarskom-oko-budzeta-i-vladavine-prava

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Na početku samita EU, lideri odmah o sporu sa Poljskom i Mađarskom oko budžeta i vladavine prava

Lideri Evropske unije otvorili su današnji samit odmah se fokusirajući na spor sa Poljskom i Mađarskom oko budžeta i paketa za ekonomski oporavak od pandemije, iako je borba protiv korona virusa najavljena kao glavna tema.Nekoliko članica EU, među kojima je Francuska, prethodno je upozorilo da ne očekuju da večerašnji razgovori lidera putem video-veze reše najnoviju krizu unutar Unije - spor Brisela s Budimpeštom i Varšavom. Lideri pokušavaju da nađu rešenje za izlazak iz te krize nakon pošto su Mađarska i Poljska u ponedeljak uložile veto na usvajanje sedmogodišnjeg budžeta EU i plana za ekonomski oporavak od pandemije korona virusa, ukupne vrednosti 1.800 milijardi evra. Budimpešta i Varšava žele da spreče uspostavljanje novog mehanizma koji predviđa uskraćivanje sredstava članicama Unije čije vlade urušavaju demokratske standarde i vladavinu prava. Brisel godinama optužuje Poljsku i Mađarsko upravo za urušavanje demokratskih standarda i vladavine prava. Budžet EU od 1.074,3 milijarde evra, za period od 2021. do 2027. godine, kao i paket za oporavak u iznosu od 750 milijardi evra, trebalo je da stupe na snagu u januaru, ali je to sada neizvesno zbog blokade te dve centralnoevropske članice Unije, nekada komunističke zemlje. Spor dovodi u pitanje isplatu sredstava preko potrebnih za saniranje ekonomskih posledica novog talasa zaraze korona virusom koji preti da gurne Evropu u novu recesiju. Potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans rekao je da je u interesu svakog da se brzo dođe do rešenja problema. "Radna mesta ljudi zavise od ovoga. Naš ekonomski oporavak zavisi od ovoga. Sve što se zahteva od država članica jeste da poštuju ugovore koje su potpisale i ratifikovale. To je to", kazao je Timermans. Poljska i Mađarska navode da su uložile veto zato što smatraju da će mehanizam uslovljavanja načelom vladavine prava biti korišćen kao "ideološko oružje" za njihovo kažnjavanje. Parlament Poljske je danas usvojio Rezoluciju kojom je podržao odluku Vlade da stavi veto ako budžet i plan za oporavak sadrže sporni uslov. U toj simboličnoj Rezoluciji, koja zapravo samo pruža podršku premijeru Mateušu Moravjeckom, ocenjuje se kao "neprihvatljivo i nekonzistentno" sa Ugovorom EU da se na članice EU primenjuju "različiti standardi". U svom prvom izveštaju o poštovanju vladavine prava, Evropska komisija je u septembru navela da se demokratski standardi suočavaju s velikim izazovima u Poljskoj i Mađarskoj, i ukazala na ugroženost nezavisnog pravosuđa, i na pretnje borbi protiv korupcije i slobodi medija.   Bugarska podržava plan o budžeta EU, distancirala se od Poljske i Mađarske Bugarski premijer Bojko Borisov, koji je danas razgovarao sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, distancirao se od Poljske i Mađarske koje su stavile veto na predlog budžeta Evropske unije (EU), ocenjujući da je predlog "uravnotežen i prihvatljiv". Borisov je izrazio podršku tom predlogu kancelarki Merkel čija je zemlja predsedavajuća EU do kraja godine. Poljska i Mađarska odbijaju da prihvate uslov da za isplatu desetine milijardi evra iz fondova EU budu poštovanje vladavine zakona, nezavisnosti pravosuđa i slobode medija. Te dve zemlje, koje su dobile podršku Slovenije, stavile su zbog toga veto na predlog dugogodišnjeg budžeta EU. Rumunski premijer Ludovik Orban ranije danas je za Frans pres rekao da se zalaže za demokratske vrednosi na kojima je zasnovana EU. Slovačka i Češka su takođe podržale vladavinu pravu, dok se Slovenija pridružila stavu Poljske i Mađarske. 

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: biznis.rs

Link: https://biznis.rs/vesti/svaki-deseti-dinar-u-javnim-nabavkama-u-prosloj-godini-nepravilno-potrosen-utvrdila-drzavna-revizorska-institucija-dri/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: SVAKI DESETI DINAR U JAVNIM NABAVKAMA U PROŠLOJ GODINI NEPRAVILNO POTROŠEN utvrdila Državna revizorska institucija (DRI)

Srbija Vesti 19.11.20. 18:22 Zoran Pavić 0Državna revizorska institucija (DRI) je tokom 2019. godine utvrdila da su subjekti kod kojih je sprovela revizije napravili greške i nepravilnosti u iznosu od...Državna revizorska institucija (DRI) je tokom 2019. godine utvrdila da su subjekti kod kojih je sprovela revizije napravili greške i nepravilnosti u iznosu od 451 milijarde dinara. Greške u finansijskim izveštajima iznose 441 milijardu dinara, dok nepravilnosti u poslovanju iznose 10 milijardi dinara, izjavio je predsednik Državne revizorske institucije (DRI) i generalni državni revizor Duško Pejović, na predstavljanju izveštaju o radu DRI na sednici Odbora za finansije Skupštine Srbije.On je kao glavni uzrok nepravilnosti istakao nedovoljno funkcionisanje sistema finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije, nepravilnosti u postupcima javnih nabavki, obračuna plata i zarada, kao i u evidenciji i popisu imovine i obaveza.Kada je u pitanju sistem finansijskog upravljanja i kontrole, od ukupno 159 subjekata revizije, nedostaci u sistemu internih kontrola otkriveni su kod 55 odsto subjekata, dok interna revizija nije uspostavljena na odgovarajući načinkod 57 odsto korisnika javnih sredstava, rekao je Pejović.Foto: Pixabay.comUkupan iznos revidiranih ugovora nakon sprovedenih postupaka javnih nabavki iznosi 29,2 milijarde dinara i revidiran je u revizijama pravilnosti poslovanja u iznosu od 19,66 milijardi dinara i u revizijama finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja u iznosu od 9,54 milijarde dinara.Utvrđene su nepravilnosti u visini od 2,82 milijarde dinara ili 9,7 odsto što znači da je svaki deseti dinar, u javnim nabavkama koje je revidirala DRI, nepravilno potrošen.Prema rečima Pejovića, DRI je tokom 2019. godine izradila 505 različitih vrsta revizijskih izveštaja, a u izveštajima o reviziji dala je subjektima 1.970 preporuka za ispravljanje uočenih nepravilnosti.Kada je reč o efektima sprovedenih revizija, ostvareni su finansijski efekti u iznosu od 168 miliona dinara, izvršeno je usklađivanje poslovanja sa propisima za više od 103 miliona dinara i evidentirana je imovina od više od 510 milijardi dinara. DRI je tokom prošle godine podnela 256 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, 12 prijava za privredni prestup, 33 krivične prijave i 47 informacija nadležnim tužilaštvima, navodi se u izveštaju DRI.Povezane vestiUSKLAĐIVANJE PONUĐAČA U JAVNIM NABAVKAMA DO 1. JULA… Rok za usklađivanje sa novim Zakonom o javnim nabavkama za…LUTRIJA CRNE GORE U MINUSU Gubitak u prošloj godini… Lutrija Crne Gore završila je 2019. godinu sa gubitkom od…MONTENEGRO AIRLINES U GUBITKU I U PROŠLOJ GODINI… Crnogorski nacionalni avio-prevoznik Montenegro Airlines (MA) je 2019. godinu završio…               

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/vesti/hronika/kadriranje-u-mup-vulin-reanimira-i-nacelnika-ukp/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcijeinteresa

Naslov: Kadriranje u MUP: Vulin "reanimira" i načelnika UKP - NOVA portal

Nakon povratka Veselina Milića na čelo Policijske uprave za grad Beograd, ali i imenovanja Dejana Kovačevića za načelnika Sektora unutrašnje kontrole, kao i još nekoliko promena na načelničkim mestima u PU Pančevo, PU Zaječar i u Upravi saobraćajne policije, na red je došla i Uprava kriminalističke policije (UKP), na čijem čelu će se, prema još uvek nepotvrđenim informacijama, naći novo-staro lice - Bogdan Pušić. Nova.rs već je pisala o kadriranju bivšeg ministra policije Nebojšte Stefanovića, neposredno pred njegovu smenu, ali i o promenama koje se poslednjih nedelja događaju od kako je za prvog čoveka MUP imenovan Aleksandar Vulin. Nakon niza promena u različitim policijskim upravama, među kojima i u onoj najvažnijoj, beogradskoj, ali i u Sektoru unutrašnje kontrole, Upravi saobraćajne policije i u još nekim odeljenjima u policiji, na redu je, prema našim nezvaničnim saznanjima, i Uprava kriminalističke policije. Jedan od izvora našeg portala u srpskoj policiji tvrdi da će promena na čelu UKP-a sigurno biti. Ipak, o tome ko bi mogao on da bude novi načelnik, još uvek se licitira, a kao najozbiljniji kandidat navodno se pominje bivši zamenik načelnika UKP-a, Bogdan Pušić. Pored toga što je bio zamenik načelnika UKP-a, Pušić je bio i šef radne grupe za ispitivanje spornih privatizacija, kao i glavni koordinator Radne grupe koja je radila na slučaju Miroslava Miškovića, vlasnika Delte, optuženog za zloupotrebe sa putarskim preduzećima i utaju poreza. Gostujući u emisiji Utisak nedelje, krajem 2012. godine, Pušić je između ostalog rekao da je Miroslav Mišković, vlasnik Delta Holdinga na saslušanju kazao da je nekim političarima davao novac kao mito, ali da nije pominjao imena. "Bio sam dobar kad sam davao novac. Svima sam davao novac", rekao je Pušić ono što je naveo Mišković, a na pitanje kome je to davao novac, Mišković je kazao "reći ću kad dođe vreme", izjavio je Pušić u emisiji Utisak nedelje. On je rekao i da je Mišković bio iznenađen što je dobio poziv za policijsko saslušanje u svojstvu osumnjičenog, jer je bio uveren da neće dospeti u zatvor. Pušić je objasnio da je Mišković prilikom hapšenja objasnio operativcima Uprave kriminalističke policije da mu je obećano da neće biti hapšen. "Ko mu je obećao ja to ne znam. Rekao je operativcima da Vučić može slobodno da otkaže emisiju (gostovanje na RTS na dan hapšenja), jer on neće biti uhapšen. Mišković je to rekao u kontekstu da ga (Vučića) treba sprečiti da učestvuje u emisiji", precizirao je tada Pušić. Nakon toga, Pušić je na mestu zamenika načelnika UKP-a izabran u aprilu 2013. godine, a u intervju listu Danas u maju mesecu te godine, Pušić je između ostalog rekao da su politički i ekonomski centri moći pokušali, makar delimično, da osujete policijsku istragu u svim velikim antikorupcijskim predmetima, i ukazao da medijski tekstovi, u kojima se najavljuju hapšenja, predstavljaju pretnju po uspešnost akcije koja je planirana. Pušić je tada to govorio u kontekstu toga da je jedan tabloid redovno najavljivao ko će biti uhapšen. "Moram da napomenem da je za rad na ovim složenim predmetima, i pored navedenih pritisaka, stvorena povoljna društvena klima, kao i da je javnost, mislim više nego ranije, zainteresovana da se postojeće istrage dovedu do kraja, kao i da se aktivnosti Kriminalističke policije i u narednom periodu u kontinuitetu nastave", izjavio je Pusić tada u intervjuu listu Danas. Na pitanje kada će rezultati pomenutih istraga biti saopšteni javnosti i da li možemo da očekujemo da "dan pre" osvanu u nekom od tabloida, Pušić je napomenuo da sa "najavljivanjima hapšenja muku mučimo". "Takvi tekstovi, koje mediji smatraju ekskluzivom, nama predstavljaju pretnju po uspešnost akcije koja je planirana. Zadatak pripadnika Radne grupe je da istraže svaki predmet, dođu do činjenica i validnih dokaza, o tome obaveste nadležno tužilaštvo i u dogovoru sa njim pripreme i izvrše realizaciju. Dakle, što se nas tiče, javnost se obaveštava blagovremeno i u potpunosti nakon svake akcije koju sprovedemo", kazao je on. Pušić je krajem septembra 2013. godine, pod žestokom paljbom prorežimskih tabloida, podneo molbu za razrešenje sa dužnosti. Gotovo mesec dana pre toga, o njemu je svakodnevno pisao jedan tabloid, optužujući ga za selektivnost u istragama o korupciji, kao i za sukob interesa s obzirom da je njegova supruga Gordana bila funkcionerka gradske vlasti u Novom Sadu. Između ostalog, navedeno je i da je Pušić zaustavio istragu o vlasniku industrije mesa Petru Matijeviću, koji je tri dana pre njegove ostavke, uhapšen u Novom Sadu, zajedno sa funkconerom DS Borislavom Novakovićem. U svojoj molbi, Pušić je između ostalog naveo da se na to odlučio zbog "medijskog linča kojem je izložen poslednjih mesec dana". "Imajući u vidu moje profesionalno opredeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, očuvanje jedinstva kolektiva, profesionalizam i međusobno poverenje, a suočen sa činjenicom da sam u poslednjih 28 dana u medijima okarakterisan kao kriminalac bez prava na adekvatnu institucionalnu zaštitu koju sam svojim radim zaslužio, podnosim ovu molbu", naveo je Pušić u molbi za razrešenje, koju je dostavio svom šefu, tada načelniku UKP-a Rodoljubu Miloviću. Pušić je naveo da se na ovaj korak odlučio kako bi zaštitio profesionalni ugled srpskog policajca, ali i članove svoje porodice. Zatražio je od Milovića da u sklopu svojih nadležnosti formira radnu grupu koja će proveriti sve navode iznete u medijima. Načelnik UKP-a Rodoljub Milović tada je rekao da je od Sektora unutrašnje kontrole dobio odgovor u kojem se kaže da nemaju saznanja o elementima krivičnih dela u ponašanju Bogdana Pušića jer bi u suprotnom oni podneli odgovarajuće krivične prijave, ali da je odlučio da prihvati molbu. Istog dana, tada Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će se proveriti optužbe iznete u medijima protiv zamenika načelnika Uprave kriminalističke policije Bogdana Pušića koji je podneo zahtev za razrešenje sa dužnosti. "Sa gospodinom Pušićem sam imao izvanrednu saradnju. On je radio na teškim predmetima, radio je hrabro, ali ako postoje optužbe (protiv njega) onda ih treba proveriti. On će biti ili čist i moći će da se vrati i nastavi svoj posao ili će se pokazati da su optužbe bile tačne", rekao je Vučić. Vučić je rekao i da se na primeru Pušića "vidi da niko u državnom rukovodstvu nema strah od provere". Svojevremeno Danas je objavio da je Agencija za borbu protiv korupcije u januaru 2012. godine podnela krivičnu prijavu protiv tadašnjeg gradonačelnika Novog Sada Igora Pavličića i članova opštinskog veća, među kojima bila i Gordana Pušić, supruga Bogdana Pušića. Agencija je smatrala da su odgovorni za neispunjen ugovor sa ATP Vojvodinom oko aktiviranja nove autobuske stanice u tom gradu zbog čega je preduzeće otišlo u stečaj, a više od 500 radnika ostalo bez posla. Novosadsko tužilaštvo je u svega desetak dana zaključilo da je prijava neosnovana i odbacilo je. Pušić je dosad bio šef Radne grupe koja je ispitivala 24 sporne privatizacije, među kojima i slučaj ATP Vojvodine. Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook Twitter Instagram

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: nirapress.com

Link: https://www.nirapress.com/predstavljena-bela-knjiga-2020-saveta-stranih-investitora/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Predstavljena Bela knjiga 2020 Saveta stranih investitora

Savet stranih investitora predstavio je "Belu knjigu 2020" najvišim predstavnicima Vlade Republike Srbije i time obeležio 18 godina svog postojanja. Usled epidemiološke situacije i poštovanja svih mera, ovogodišnje izdanje predstavljeno je putem onlajn platforme predstavnicima brojnih državnih organa, ambasada, kao i privrednoj i društvenoj zajednici. ,,Bela knjiga'', napisana od strane članica Saveta, već skoro dve decenije ključni je proizvod kojim Savet daje preporuke usmerene da podrže privredni rast i bolji životni standard građana Srbije. Onlajn konferencija otvorena je uvodnim govorima predsednika Saveta i generalnog direktora Telenora Majka Mišela, zatim uvidom u Belu knjigu za 2020. godinu od strane njenog urednika Miroljuba Labusa i obraćanjima šefa Delegacije EU u Srbiji Sema Fabricija i predsednice Vlade Ane Brnabić. U svom uvodnom obraćanju, predsednik Saveta i generalni direktor Telenora Majk Mišel naveo je da mu je drago što nova Vlada i Savet dele iste prioritete, a to su bezbednost i zdravlje ljudi, borba protiv COVID-19, ekonomski oporavak, vladavina prava i dalja digitalizacija. "Tim prioritetima treba da se bavimo u svim oblastima poslovanja. Svesni smo izazova sa kojima se suočava Vlada Republike Srbije, ali naša očekivanja ostaju ista: dalje ubrzanje reformi, odnosno nastavak i ubrzanje pristupnih pregovora sa EU, rad na održivoj fiskalnoj konsolidaciji i unapređenje primene zakona. Ovogodišnja analiza obuhvata oblasti koje vidimo kao prioritetne, a to su: porezi, rad, inspekcija i bezbednost hrane, infrastruktura i građevinarstvo, zdravlje, stečaj i devizno poslovanje, sa digitalizacijom i e-trgovinom kao ovogodišnjim glavnim prioritetima", zaključio je Mišel. Posle tri godine od uvođenja nove metodologije i rangiranja na osnovu ispunjenosti preporuka iz prethodnog izdanja Bele knjige, tzv. "FIC indeksa", ove godine nisu davane ocene s tim da će se nastaviti sa njihovim objavljivanjem u 2021. godini. Razlog za to je promena prioriteta Vlade i potpuni fokus na pomoć privredi i stanovništvu radi ublažavanja negativnih posledica krize. S druge strane, uvedeno je novo poglavlje u svim tekstovima koje se odnosi na COVID-19, kako bi se opisao uticaj vanrednog stanja na sektore i izazove sa kojima se suočavaju kompanije, kao i odgovor države na iste. S obzirom na to da je dalje unapređenje poslovnog okruženja dugoročna nužnost, Savet je u ovom izdanju Bele knjige rangirao preporuke prema njihovoj hitnosti. Tako su za članice Saveta najhitnije promene neophodne u sledećim oblastima: zaštiti podataka o ličnosti, trgovini, centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, hipoteci i javnim nabavkama. U aktivnoj panel diskusiji o tome kako unaprediti poslovno okruženje u Srbiji, koju je vodio predsednik Saveta i generalni direktor Telenora Majk Mišel, mišljenja su razmenili predsednica Vlade Ana Brnabić, potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović i šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici. Sa ciljem da uhvatimo korak sa erom digitalizacije, ali i da pokažemo odgovornost prema životnoj sredini, Savet je ponovo odlučio da ne štampa publikaciju ,,Bela knjiga'' koja je dostupna za besplatno preuzimanje na internet stranici Saveta ( www.fic.org.rs ). Podelite ovaj tekst:

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: Happy

Rubrika: Telemaster

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Bela knjiga

Spikerka:Savet stranih investitora predstavioje Belu knjigu 2020 najvišim predstavnicima Vlade Srbije i time obeležio 18 godina svog postojanja. Zbog epidemiološke situacije Bela knjiga je predstavljena online, a ona je ključni proizvod kojim Savet daje preporuke usmerene da podrži privredni rast i bolji život građana Srbije. Premijerka Ana Brnabić izjavila je da je privreda u Srbiji tokom 2020. godine pokazala žilavost, što je uticalo na to da naša zemlja ima odlične ekonomske pokazatelje. Šef Delegacije Evropske unije Sem Fabrici izjavio je da je Srbija dostigla određeni napredak u ekonomiji, a da Evropska komisija ohrabruje našu zemlju da još više uradi u oblasti vladavine prava.Reporterka:Prvi put se ne predstavljaju rezultati, već se govori o tome kako da se krene ka bržem oporavku, istskla je premijerka i ukazala na timski rad prdsednika Srbije, Vlade i Narodne banke, zahvaljujući kojem će Srbija ovu godinu završiti sa najboljim ekonomskim rezultatima u Evropi. Ana Brnabić, premijerka Srbije:Naša predviđanja su da ćemo mi završiti ovu godinu sa padom BDP-a... bruto domaćeg proizvoda od nekih 1% dakle minus 1%. Mi se trudimo zaista radimo svaki dan dajemo sve od sebe da to još bude nešto bolje, da idemo na minus 0,7%, ali u ovom trenutku, po procenama Ministarstva finansija, mi ćemo završiti sa -1% BDP-a što će biti daleko najbolji rezultat u evropi.Reporterka:Nezaposlenost je pala na 7,3%, a javni dug je trenutno na nivou od 57% BDP-a.Ana Brnabić, premijerka Srbije:Iako ćemo imati značajan budžetski deficit kao i sve zemlje i mnogo bogatije zemlje Evrope i sveta, mi ćemo se truditi da taj budžetski deficit ispod 9%, kako bi mogli u naredne dve godine da povratimo onu našu finansijsku stabilnost.Reporterka:Ukupna srpska privreda je tokom 2020. godine, kako kaže premijerka, pokazala žilavost. Ana Brnabić, premijerka Srbije:Privreda se jako dobro borila, zahvaljujući čemu mi imamo odlične rezultate... Sa druge strane rekla bih da je celokupna država pokazala da nećemo štedeti resurse da pordžimo tu privreda , jer na kraju krajeva jaka privreda znači radna mesta, plate, kvalitet života za sve naše građane, za njihove porodice, ali i budžetski prihodi, kako bi mogli da izdržimo sve one ekstremne vanredne troškove koje smo mi imali.Reporterka:U izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije su dva glavna elementa - ekonomija i vladavina prava, ističe šef Delegacije Evropske unije.Sem Fabrici, šef Delegacije EU:Srbija je postigla određeni napredak u ekonomiji, najviše u oblasti transporta, ali postoji još prostora za napredak. Privreda se nalazi negde između dobrog i srednjeg nivoa pripremljenosti, što ukazuje na pozitivan trend. Vladavina prava se ne odnosi samo na reformu pravosudnog sistema sa aspekta efikasnosti, već i nezavisnosti. Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije je oblast koja je veoma važna i ohrabrujemo Srbiju da uradi još više i bolje u ovoj oblasti.Reporterka:Premijerka je zahvalila članovima Saveta stranih investitora na donaciji novca i opreme za zdravstveni sistem, ali i na trudu da zadrže proizvodnju i zaposlene, a negde i da dodatno zaposle građane.                   

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2020 

Medij: Happy

Rubrika: Telemaster

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Optužni predlog

Spiker:Tužilaštvo za organizovani kriminal podnelo je sudu optužni predlog protiv bivšeg državnog sekretara u Ministarstvu za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu Miodraga Poledice zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj u vezi sa javnim nabavkama. Optužni predlog je podnet sudu 16. novembra i njime je obuhvaćen i bivši v. d. direktor Infrastrukture železnica Srbije Miroljub Jevtić. A pored Poledice i Jeftića, optuženi su i Branimir Alimpić, Zoran Stanojević, Mirko Međa i Predrag Ćurčić. Detalji optužnice nisu saopšteni.   

----------------------------------------------------------