Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 21.11.2020 

Medij: Danas      Strana: 11

Rubrika: Društvo

Autori: V. Jeremić

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije/Korupcija

Naslov: Zelenović: Odluka je fasada za nasilne zloupotrebe režima

 Zelenović: Odluka je fasada za nasilne zloupotrebe režima

Saznaje

Beograd /// Direktor Agencije za sprečavanje korupcije Dragan Sikimič javno je preporučio razrešenje Nebojše Zelenovića sa mesta gradonačelnika Šapca smatrajući da je tokom predizborne kampanje zloupotrebio javni resurs kako bi promovisao sopstvenu izbornu listu, što je povreda Zakona o Agenciji. Ovo rešenje direktora Agencije juče je objavljeno u Službenom glasniku, ali neće proizvesti nikakav efekat, imajući u vidu da Nebojša Zelenović više ne obavlja funkciju na koju se mera odnosi.

U rešenju Agencije precizira se da je 29. maja ove godine, na Jutjub kanalu televizije Šabac objavljen prilog pod nazivom "Na gradskom bazenu ponovo građanski termini". U prilogu, navodi se u rešenju, Zelenović je iskoristio javno obraćanje da promoviše postignute rezultate lokalne vlasti i buduće planove. Posebno je naglašeno da je Zelenović obraćanje završio rečenicom "Šabac je naš", što je istovremeno bio i deo naziva njegove izborne liste. Na taj način, bivši gradonačelnik Šapca je, povredio član Zakona o Agenciji koji kaže da "funkcioner ne može da koristi javne resurse i skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu funkcionera, zapromociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata". Razlog zbog kojeg se direktor odlučio da izrekne strožu meru i preporuči razrešenje je, kako se ističe, zato što je uvidom u spise utvrđeno da ovo nije prvi slučaj da Zelenović povređuje ovaj član zakona.

Nebojša Zelenović u izjavi za Danas ističe je rešenje Agencije za sprečavanje apsurdno, imajući u vidu da je on nasilnim putem smenjen savlasti.

- Ovo rešenje treba da posluži kao fasada koja prikriva činjenicu da je vlast u svoju korist zloupotrebila sve institucije u zemlji. Agencija, koja je ćutala o svim nezakonitim radnjama vlasti tokom izborne kampanje, sada je našla za shodno da preporuči moje razrešenje. I to kada je režim nasilnim putem preuzeo lokalnu samoupravu u Šapcu, kaže Zelenović.

Postupak protiv njega pokrenut je na osnovu prijave koju je zbog povredezakonapodnelanevladinaorganizacija CRTA. Raša Nedeljkov, programski direktor CRTA, ističe da i pored toga što rešenje ne može da proizvede pravne posledice, imajući u vidu da Zelenović više nije gradonačelnik, ostaje činjenica da je u ovom konkretnom slučaju on prekršio zakon time što je zloupotrebio javni resurs.

Prijava protiv Zelenovića, međutim, nije bila jedina koju je CRTA uputila Agenciji zaborbu proti v korupcije. Oni su poslali prijavu i protiv Ane Brnabić zbog toga što je u decembru prošle godine, pre nego što su bili raspisani izbori, tokom gostovanja na televiziji Pinku svojstvu premijerke pozvala građane da glasaju za Srpsku naprednu stranku. Šest meseci kasnije Agencija je odbacila ovu prijavu kao neosnovanu.

"Po našem mišljenju kada se javni funkcioner obraća građanima u tom svojstvu a pritom promoviše jednu stranku, ima veliki uticaj na kreiranje javnog mnjenja. Na taj način se zamagljuje razlika između toga šta su npr. uspesi stranke a šta države, odnosno često se državni uspesi predstavljaju kao stranački i na taj način se građani dovode u zabludu", ističe Nedeljkov.

On je naglasio da su analizom rešenja koje je Agencija donosila po njihovim prijavama, utvrdili da su njene odluke neujednačene prema različitim političkim opcijama, kao i da postoje sporna tumačenja zakonskih odredbi koja su primenjivana prilikom odlučivanja.

'Agencija je u tri situacije, u kojima je utvrdila da postoji povreda zakona, izrekla meru upozorenja Srpskoj naprednoj stranci, dok je u isto vreme za istovrsnu povredu zakona podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv Socijalističke partije Srbije, što predstavlja strožu sankciju. S obzirom na to da su se prijave Crte odnosile na spotove koje su i jedna i druga stranka snimile u prostorima javnih ustanova, čime je došlo do zloupotrebe javnih resursa, Agencija je pokazala nedoslednost u odlučivanju i izricanju mera", ističe Nedeljkov. Agencija je, napominje on, dosadašnjim svojim postupanjem, ostavila prostor za zaključak da odluke donosi pod političkim uticajem, a ne nezavisno, isključivo na osnovu zakona i u cilju zaštite javnog interesa.

"Tek nakon štoje izreklatri mere upozorenja Srpskoj naprednoj stranci u tri različita slučaja odnosno prijave, Agencija je tek u četvrtom postupku donela rešenje kojim se utvrđuje da je ta stranka postupila suprotno odredbi člana 23. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, bez izricanja mere upozorenja. To znači da je Agencija u obavezi da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv Srpske napredne stranke pred nadležnim prekršajnim sudom. Prema našim saznanjima, taj zahtev je podnet Prekršajnom sudu u Beogradu", navodi Nedeljkov.  V. Jeremić

Preporuka bez epiloga

Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, po kojem je vođen postupak protiv Nebojše Zelenovića, između ostalih Agenciji daje na raspolaganje i meru javnog objavljivanja preporuke za razrešenje. Ova stroža mera, međutim, samo je preporuka. Naime, zakon propisuje da organ koji treba da razreši funkcionera ima rok od 60 dana da obavesti Agenciju da li je po njihovoj preporuci i postupio. Kako ne postoji kaznena odredba za nepostupanje po preporuci, većina ovih mera ostaje bez epiloga.

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2020 

Medij: Srpski telegraf      Strana: 10

Rubrika: Vesti

Autori: EKIPA SRPSKOG TELEGRAFA

Teme: Korupcija

Naslov: LICEMERNE LAZOVČINE

 Kada je Srpski telegraf pre pet i po meseci objavio ovu informaciju, napali nas da iznosimo neistine

 EKIPA SRPSKOG TELEGRAFA

 Uzalud su se trudili da demantuju, istina je na kraju izašla na vide -10. Informacija koju je još krajem maja objavio Srpski telegraf da „Junajted grupa“, izakoje stoji Dragan Solak, kupuje dnevne novine Danas potvrđenaje i zvanično. Podsetimo, tada su se svi akteri pravili naivni i demantovali naša saznanja, optužujući Srpski telegraf da je plasirao navodno lažnu vest.

Pet i po meseci kasnije, međutim, iz Komisije za zaštitukonkurencije potvrđeno je Udruženju novinara Srbije (UNS) daje „ Junajted grupa“, u okviru koje posluje televizija Nl, podnela prijavu za utvrđivanje koncentracije na tržištu da bi joj se odobrila kupovina pri vrednog društva „Dan graf “, izdavača Ksta Danas.

- „Junajted grupa“ podnela je prijavu2l. septembraipostupak je u toku - saopštKi su iz komisije. Kao što su tada iz okruženja Dragana Solaka i iz lista Danas tvrdiK da nema ni govora o kupovini, odnosno daje (citiramo) „petačno sve što ste nas pitaK", tako se iz istih krugova podjednako neuverljivo demantuju poslovne veze Solaka i Dragana Đilasa. Kako su nam sagovornici rekK i pre pet meseci i sada, ne treba imati ni trunku sumnje da su dvojica Dragana i te kako povezani.

Podsetimo još jednom, Srpski telegraf je 26. maja objavio da Solak i Đilas nameravaju da kupe Danas (zajedno s prostorijama u Ulici Alekse Nenadovića) i da su za to spremni da iskeširaju i do dva milionaevra.

- Solak i Đilas su vlasnicima Danasa već poslali pismo o namerama za kupovinu tog dnevnog lista i nepokretnosti. Vlasnici Danasa su ranije tražili dva miliona evra, a pregovori su sada uveliko u toku, pa će se uskoro videti ishod - ispričao je naš dobro upueeni izvor, čija su se saznanja obistimla. Đilas je prethodno pokrenuo portal Direktno iako se u APR ne vodi kao vlasnik. Gotovo istovremeno pokrenut je i portal Nova S, koji je deo imperije Dragana Solaka, osnivača SBB i jednog od čelnika „Junajted grupe“, u okviru koje poslujuitelevizijaNl, „Grand“... Nedavno, kupljeno je i nekoliko radio-stanica.

- Kupovina Danasa samo je nastavak širenja njihove medijske imperije. Od Danasa planiraju da naprave opozicioni tabloid, koji će im biti batina za napade na vlast - objasnio je naš sagovornik. Marko Matić, izvršni direktor Centra za odgovorne medije, koji namje bio sagovornik i u majskom tekstu, poručuje da je, nakon potvrde da list Danas dobija novog vlasnika, postalo jasno daje u toku tajna operacija preuzmanja medija u Srbiji od Dragana Solaka. Sada je postalo očigledno i licemerje vlasnika „Junajted grupe“ i njegovih medija koji su pre nekoliko

meseci demantovali informaciju o kupovini lista Danas, dabi danas glasno ćutali o tome. 1 Najdalje u svemu otišao je list Danas, koji se podsmevao predsedniku Srbije kada je javno izneo saznanja o prodaji tog lista - navodi Matić.

Vučić: Čist tajkunski medij

O preuzimanju lista Danas pre mesec dana je govorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

- Sad vidim da su postali čist tajkunski medij. Da su im tajkuni i zvanično postali vlasnici. Ja im čestitam na tome. Kada sam govorio, govorili su mi da pričam neistine, a sada vidite da sam bio u pravu za sve što sam govorio - rekao je šef države. Dragan Šolak vlasnik poslovne imperije vredne više od milijardu dolara

osnivač kompanije „Serbia broadbands" ili SBB predsedava kompanijom „ Junajted grupa", u okviru kojeposluje TVN1

Kragujevčanin, ima i slovenačko državljanstvo, ima privatniavion falkon pasionirani golfer Dragan Đilas „medijsku" karijeru pojčinje devedesetih godina u Ceškoj, gde trguje pravima na emitovanje TV programa isto nastavio u Srbiji, gde se 2004. aktivno uključuje u politiku, a prekofirme „Dajrekt medija"

Savet za borbu protiv korupcije upozoravao na njegov uticaj. U izveštaju iz 2011. konstatovano da je zbog dominantne pozicije na tržištu oglašivača mogao da utiče na uređivačku politiku medija u zemlji

priznao je da je finansijski pomogao u osnivanju mnogih medija, pa i dnevnog lista Pres, ali negirao da je bio suvlasnik sa Miroslavom Miškovićem

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2020 

Medij: Srpski telegraf      Strana: 12,13

Rubrika: Hronika

Autori: EKIPA SRPSKOG TELEGRAFA

Teme: Korupcija

Naslov: SRPSKI TELEGRAF TRESE POLICIJU!

 Pojedinci su u neviđenom strahu, pogotovo posie formiranja radne grupe za istragu i prvih smena u vrhu MUP, kažu naši izvori

EKIPA SRPSKOG TELEGRAFA

 Srpski telegrafje postao nezaobilazno jutarnje štivo u MUP Srbije! Tačnije, međukorumpiranim policajcimakoji šuruju s mafijom i koji će vrlo brzo odgovarati za svoja nedelaikaljanjepolicijske značke. - Pojedinci su u neviđenom strahu, tresu se jer ste ih otkrih. Među njima su i krupne ribe koje ni-

su sanjale da će doći pod udar zakona. Osilili su se i opustili, mislili su da su nedodirljivi - pričaju naši izvori upućeni u najnovija dešavanja.

Prema saznanjima iz pouzdanih izvora, velika akcijahapšenjatrebalo bi da počne do nove godine, a na udaru će biti svi, od najsitnijih šrafovado glavešinakoje sukriminalnim klanovima bile desna ruka. - Neke likvidacije ne bi mogle da budu izvršene bez velike pomoći iz policije. Kriminalci su dobijali , javke“ od najobaveštenijih, a to su pojedini policijski rukovođioci i visokopozicionirani operativci.

Saradnja je poprimila zastrašujuće razmere, pa su tako korumpirani saradnici „kavačkom klanu“ pomagali čak i u distribuciji droge širom Srbije i Balkana - otkriva naš sagovornik.

Panika je zavladala i u redovima granične policije jer se pretpostavlja da su pojedinci pomagali da dileri nesmetano prelaze granicu sa kokainom i heroinom. Sve ovo bilo je alarm za uzbunu i široku istragu unutrašnje kontrole, koja osumnjičene redom češlja. Da mafijaški saradnici i jataci imaju debelog razloga da se zabrinu, govori i to što se formira ekspertska radna grupa sa Bogdanom Pušićem, nekadašnjim zamenikom načelnika Uprave kriminalističke policije koji je oko sebe okupio iskusne i nepotkupljive profesionalce među kolegama već nazvani Nesalomivi, na čelu.

Uporedo sa istragom počele su i smene. Pukovnik Veselin Milić vraćen je na mesto načelnika Policijske uprave za grad Beograd, koji je tu funkciju obavljao od 2013. do 2018, a u međevremenu je bio savetnik predsednika Vučida i pomoćnik direktora policije za unapređenje, organizacijuifunkcionisanje direkcije policije. Dosadašnjinačelnikbeogradskepolicije Milan Stanić, rešenjem ministra unutrašnjih poslova, privremeno je premešten na mesto zamenika komandantajedinice za zaštitu.

Unapređenje za Milačića

Načelnik UKP za grad Beograd potpukovnik ILija Milačić

zbog postignutih rezultata u suzbijanju kriminaliteta i rasvetljavanju poslednjih likvidacija preuzima Službu za kriminalističko-obaveštajne postove UKP MUP. S tog mesta je smenjen Milutin Radovanović.

ŠTA SMO SVE DOSAD OTKRILI

Pripadnici „kavačkog klana" odsečenom glavom jednog od ubijenih „škaljaraca" igrali su fudbal, a Lazaru Vukićeviću su odsekli jezik, a potom ga likvidirali, prema nezvaničnim podacima do kojih je policija došla dosadašnjim operativnim radom. Štaviše, oni su svoja zverstva uživo slali jedni drugima, a tela rastvarali u kiselini i tako uništavali sve materijalne tragove. Sumnja se da su otmičari Lazara Vukićevića namamili tako što su uzeli skaj od takođe otetog „škaljarca" Damira Hodžića iz Bara i poslali mu sliku vezanog vođe „kavčana". Lazar je tada rekao drugarima: „Idem da se obračunam ili su me namestili." Prema operativnim saznanjima, vođa „kavčana" namerno je kupio kuću nedaleko od visokog policijskog funkcionera.

Dokaz sprege mafije i policijskih službenika otkrila je i fotografija do koje je Srpski telegraf ekskluzivno došao. Na toj slici se, uz prošle nedelje ubijenog Bojana Mirkovića u garaži naselja Belvil na Novom Beogradu, vide Slobodan Kuribak i Aleksandar Purković, dvojica suspendovanih policajaca zbog sumnje da su sarađivali s „kavačkim klanom", koji je likvidirao Mirkovića. Purković je radio kao inspektor za droge u Policijskoj stanici Zvezdara, dok je Kuribak, inače sin čuvenog generala policije MLadena Kuribaka, bio u centrali Uprave kriminalističke policije. Purković je, kao policajac, najpre radio na Karaburmi, naselju u Beogradu gde je živeo i ubijeni Mirković, koji je bio finansijski mozak „škaljaraca", pa se sumnja da njihovo prijateljstvo koje je preraslo u kumstvo datira još od tada. U trenutku Bojanove likvidacije otkriveno je da se Purković otarasio specijalnog satelitskog zaštićenog telefona skaj, koji najviše koriste mafijaši.

Policajci koji rade za „kavački klan" cinkarili su mafijaškim šefovima kolege koje rade za „škaljarce" i na taj način ih primoravali da promene stranu. Korumpirani pojedinci iz MUP dali su „kavčanima" spisak policajaca koji su obavljali prljave poslove za suprotni klan. Potom su sledili pritisci i ucene, neretko i otmice, da bi se osobe sa spiska privolele da budu lojalne novim gazdama. Takođe, obećavan im je veliki novac ukoliko „promene dres". Pretpostavlja se da je to bio razlog što su policajci Slobodan Kuribak i Aleksandar Purković preleteli u suprotstavljeni klan.

Pripadnici MUP na visokim pozicijama čistili su teren za prljave poslove „kavačkog klana" i na taj način bili su im od velike pomoći u izvršenju brojnih likvidacija u ratu sa suprotstavljenim „škaljarskim klanom". „Kavčani" nikada ne bi mogli da izvrše naručene likvidacije da u tome nemaju veliku pomoć policije za velike svote novca, a tome svedoče i poslednje likvidacije „škaljaraca" Aleksandra Šarca i Bojana Mirkovića. Neverovatno je da tolikim obiljem informacija raspolažu pripadnici klana, a da nemaju dojave od najobaveštenijih, a to su neki policijski rukovodioci i visokopozicionirani operativci. Egzekutori su danima pratili kretanje žrtava, a čistači su im omogućili bezbedno bekstvo s lica mesta do štek-stanova.

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2020 

Medij: Danas      Strana: 10

Rubrika: Politika

Autori: P.D.

Teme: javne rasprave

Naslov: Miketić: Zreo je trenutak za zajedničku borbu

 Najavljena tešnja saradnja beogradskih aktivista i Zajedno za Srbiju

Miketić: Zreo je trenutak za zajedničku borbu

Veselinović: Vlast se hvali muzičkom fontanom ili gondolom, pristojan svet se takvih suludih projekata stidi

Beograd /// Opoziciona odbornička grupa u beogradskoj opštini Stari grad Srce grada tešnje će sarađivati sa šabačkom opozicionom strankom Zajedno za Srbiju Nebojše Zelenovića, kao i vanparlamentarnim udruženjem Ne davimo Beograd, najavljeno je na skupu održanom u petak u beogradskom Medija centru. Zaključeno je i da je javna raspravao budžetu na koju je vlast pozvala građane fingirana politička promocija, a ne iskreno uključivanje ljudi u odlučivanje.

Đorđe Miketić iz starogradske odborničke grupe Srce grada je, govoreći o saradnji sa Ne davimo Beograd i Nebojšom Zelenovićem istakao da je zreo društveni trenutak za zajedničku borbu koja nam tek predstoji. Pored bitaka koje svako vodi iz svoje ulice, kvarta ili naselja, ubuduće ćemo je prenositi i na jedan širi plan delovanja.

"Proces direktnog odlučivanja građana o trošenju novca od poreza na imovinu u mesnim zajednicama Šapca je zasnovan na našem čvrstom političkom uverenju da ljudi, kada slobodno odlučuju, uvek donose dobre odluke. Sloboda je odlučivanje, odlučivanje je odgovornost. Zamislite naše opštine i gradove u kojimagrađani samostalno predlažu i odlučuju, u jednom potpuno institucionalizovanom procesu, o tome šta je za njih najvažnije. 0 svojim stvarnim potrebama. To je uistinu cilj za koji se vredi boriti. A da je moguće da građani odlučuju kako će potrošiti konkretan iznos u svojoj mz, da srede park, urede ambulantu, bici stazu ili nameštaj za svoju školu, najbolji dokaz je Šabac." izložio je Nebojša Zelenović, bivši gradonačelnik Šapca koji se na skup uključio preko video-veze.

"Ne radi se ovde ni o kakvoj javnoj raspravi i uključivanju građana, već o propagandnoj kampanji Gorana Vesića i gradskih vlasti koje zloupotrebljavaju svoju moć kako bi se reklamirali. Građani su obmanuti još jednom. Sve stavke u budžetu su već isplanirane, a nastaviće se i sa bizarnim projektima za koje niko nije pitao građane da se izjasne. Gradska vlast se hvali muzičkom fontanom ili gondolom, pristojan svet se takvih suludih projekata stidi" - poručio je Dobrica Veselinović iz Ne davimo Beograd.  P.D.

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: novosti.rs

Link: https://www.novosti.rs/vesti/hronika/937385/optuzni-predlog-cetvorku-hteli-ubrzaju-radove-zeleznici-polozaj-zloupotrebio-bivsi-drzavni-sekretar

Autori: @Novostionline

Teme: Javne nabavke

Naslov: OPTUŽNI PREDLOG ZA ČETVORKU: Hteli da "ubrzaju" radove na železnici, položaj zloupotrebio i bivši državni sekretar

TUŽILAŠTVO za organizovani kriminal podnelo je sudu optužni predlog protiv Miodraga Poledice, bivšeg državnog sekretara u Ministarstvu za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu, zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj u vezi sa javnim nabavkama.Optuženi su i bivši direktor "Infrastrukture železnica Srbije" Miroljub Jevtić, kao i još dvojica iz "Infrastrukture" Branimir Alimpić, iz Sektora za nabavke i Predrag Ćurčića, zamenik direktora za sektorske poslove, kao i direktor Privrednog društva za građenje, remont i održavanje pruga ZGOP Zoran Stanojević i Mirko Međo, direktor firme "Ingrap Omni". Prilikom pokretanja istrage, početkom februara, saopšteno je da se sumnja da su Jevtić, Alimpić i Ćurčić u postupcima javne nabavke zloupotrebili svoja ovlašćenja i službene položaje, kako bi favorizovali ZGOP u dobijanju poslova izvođenja radova na železnici. U tome im je, kako se sumnja, pomogao Poledica, koji je tražio da se ubrza postupak rekonstrukcije, pa je izvođač izabran direktnom pogodbom. Pratite nas i putem iOS i android aplikacije 

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: novosti.rs

Link: https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/937327/kovid-izbrisao-ocene-savet-stranih-investitora-juce-predstavio-najnovije-izdanje-bele-knjige

Autori: @Novostionline

Teme: Javne nabavke

Naslov: KOVID IZBRISAO OCENE: Savet stranih investitora juče predstavio najnovije izdanje "Bele knjige"

ISPLATA pune plate na bolovanju zaposlenima obolelim od kovida moguća je jedino uz pomoć države.Pandemija je pokazala nedostatke važećeg Zakona o radu, koji praktično ne reguliše rad od kuće. Najnovije, juče predstavljeno, izdanje "Bele knjige" Saveta stranih investitora (FIC) najviše je posvećeno pronalaženju najboljih rešenja za poslovanje u vanrednim okolnostima koje je donela pandemija. PREDLOŽILI NAJHITNIJE MERE SAVET stranih investitora u novom izdanju je dao 327 preporuka za 59 sektora, čijim bi se prihvatanjem, veruju, poboljšao poslovni ambijent u zemlji pogođenoj koronom.Predložili su najhitnije mere i one su potrebne u oblastima zaštite podataka o ličnosti, trgovine, centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, hipoteci i javnim nabavkama. Tako strane kompanije poručuju da ako je namera bila da se posebno zaštite zaposleni koji su izloženi kovidu 19 tokom obavljanja posla, naknada zarade trebalo bi da se obezbede iz sredstava obaveznog socijalnog osiguranja. Poslodavci imaju nedoumicu i u vezi sa tumačenjem odredbe zakona koja propisuje da se, u slučaju rada van prostorija poslodavca, Ugovorom o radu ugovara naknada takozvanih drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja. Savet stranih investitora zato smatra da je potrebno da nadležni donesu preciznije i sveobuhvatnije smernice i za poslodavce u privatnom sektoru u vezi rada od kuće i naprave razliku između njega i rada na daljinu. Očekuju da prioriteti u daljoj reformi bude struktura zarade i način obračuna naknade zarade. - Privreda u Srbiji je tokom ove godine pokazala "žilavost", što je uticalo na to da naša zemlja ima odlične ekonomske pokazatelje - rekla je premijerka Ana Brnabić. - I država je pokazala da neće da štedi resurse da podrži privredu, jer to znači radna mesta i bolji kvalitet života za građane. Zahvaljujući privredi država je mogla da izdrži ekstremne vanredne troškove koji i danas postoje, jer i dalje traje borba protiv korone. Prvi put se ne predstavljaju rezultati, već sada govorimo o tome kako da se napravi brzi oporavak u narednim godinama. Naša predviđanja su da ćemo završiti ovu godinu sa padom BDP-a od jedan odsto. Predsednik FIC Majk Mišel poručio je da na kovid niko nije otporan. Investitori sa Vladom dele iste prioritete: - To su bezbednost i zdravlje, vladavina prava i digitalizacija. Umesto indeksa Saveta institucionalnog napretka u 2020, naš glavni fokus je bio kovid 19. Želimo da budemo ujedinjeni glas investitora koji nastoje da se poboljša situacija. Pratite nas i putem iOS i android aplikacije 

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: koreni.rs

Link: http://www.koreni.rs/porodice-vucic-brnabic-kisic-i-mali-medju-najbogatijim-u-srbiji-uzeli-milione-od-drzave/

Autori: Redakcija

Teme: Sukob interesa

Naslov: Porodice Vučić, Brnabić, Kisić i Mali među najbogatijim u Srbiji!

Porodice Vučić, Brnabić, Kisić i Mali među najbogatijim u Srbiji!20. ???????? 2020.0161Podeli na Fejsbuku Tvitni na twitteruFoto: printscreenSrpske vlasti vole da neguju bratske veze. Udomljavanje i zapošljavanje najužih članova porodice, nameštanje poslova, tendera i zaštita od zakonskog gonjenja, samo su neke od prednosti koje možete da imate ukoliko su vaš brat ili sestra na nekoj od najvažnijih državnih funkcija.Iako su poslovi javnih funkcionera često pod lupom, ono što rade njihovi najbliži članovi porodice neretko ostaje van domašaja javnosti. Ipak, deo informacija koji je isplivao pokazuje da su se predstavnici vlasti i te kako postarali za svoje porodice. Predstavljamo vam najpoznatije primere “burazerskih kombinacija”.Andrej Vučić – siva eminencija SNSO poslovanju brata predsednika Srbije Andreja Vučića javnost je prvi put saznala 2014. godine, kad se pojavila informacija da je firma “Asomakum” u njegovom vlasništvu. Istovoremeno, opozicija je tvrdila da pomenuta firma, pored toga što je u vlasništvu mlađeg Vučića, ne posluje u skladu sa zakonom. Kako bi se odbranili od optužbi o povezanosti sa pomenutom firmom, iz vladajuće Srpske napredne stranke su isticali da je Andreju Vučiću ukraden identitet, odnosno da je zloupotrebljena njegova lična karta kako bi se registrovala pomenuta firma.Pored firme “Asomakum”, mlađi brat predsednika Srbije se u delu javnosti percipira kao siva eminencija vlasti i kao neko ko disciplinuje odbore SNS širom zemlje, a njegovo ime se spominje i u slučaju “Jovanjica”. Javnost je za ovu aferu saznala od narodnog poslanika Miroslava Aleksića, koji je otvoreno Koluviju povezao sa porodicom Vučić, tvrdeći da je vlasnik “Jovanjice” tokom privođenja pokazivao falsifikovanu značku MUP, kao i da je u pomoć zvao predsednikovog brata Andreja Vučića.Ubrzo je gradonačelnik Novog Sada podneo krivičnu prijavu Republičkom tužilaštvu protiv braće Vučić zbog umešanosti u ovu aferu, ali je prijava ubrzo odbačena.. Tužilaštvo je tada saopštilo da nema osnova sumnje da je Koluvija ikad bio u komunikaciji sa braćom Vučić, što je navodno potvrđeno veštačenjem njegovog telefona.Da Vas podsetimo:  Kako su nelegalni izbori rodili oktroisani parlament?Sa pomenutim Vučevićem, Andrej Vučić, prema tvrdnjama člana Narodne stranke Borislava Novakovića, zajedno pomaže poslovanje kompanije “Galens”, koja se navodi kao investitor projekta “Novi Sad na vodi”.Brat Ane Brnabić: 55 miliona razloga za zadovoljstvoMinistri se menjaju, ali Aseko ostaje. Firma Igora Brnabića, od kad je njegova sestra došla na čelo Vlade Srbije je doživela meteorski rast u Srbiji.Podsetimo, dok su građani čekali da se formira nova Vlada, firma Igora Brnabića je uveliko sklapala ugovore sa državnim preduzećima.Poslednji put, od Elektromreža Srbije (koju je nekada predvodio Nikola Petrović, kum Aleksandra Vučića) u vrednosti od gotovo 27 miliona dinara, što nije ni prvi ni poslednji put da ova kompanija posluje sa Vladom na čijem je čelu sestra Ana.Septembar 2018: Aseko + Republički geodetski zavod=773.000 evraRepublički geodetski zavod (RGZ) sklopio je 2018. godine ugovor sa “Asekom”, IT firmom čiji je jedan od direktora brat premijerke Ane Brnabić, za posao izrade softvera za Zavod u vrednosti od 773.000 evra. Ovo je još jedan od lukrativnih poslova koje je “Aseko” dobio za prvog mandata Vlade Ane Brnabić.Kraj 2019: Aseko + Kancelarija za IT=1,5 miliona evraKancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu (Kancelarija za IT) sklopila je krajem 2019. godine ugovor sa firmom Asseco South Eastern Europe, čiji je jedan od direktora Igor Brnabić, brat premijerke Srbije. Reč je o javnoj nabavci u vrednosti od 1,5 miliona evra, kojom je Brnabićeva firma zadužena za izradu softvera za centralni registar stanovništva.Septembar 2019: Aseko + Ministarstvo pravde=30 miliona dinaraKompanija Aseko, čiji je direktor brat premijerke Igor Brnabić, pored milionskog posla sa vladinom Kancelarijom za IT, tokom 2019. je sklopila posao i sa Ministarstvom pravde u vrednosti od preko 30 miliona dinara. Da stvar bude interesantnija, ovo je samo jedan od ugovora koji je Aseko od 2017. godine, od kad je Ana Brnabić šefica vlade, sklopio sa ovim ministarstvom, od kojeg je prihodovao preko 100 miliona dinara.Da Vas podsetimo:  Novi ugovor: Brnabić izvukao 100 miliona iz ministarstvaJul 2020: Aseko + EMS=27 miliona dinaraU ugovoru do kojeg je došao portal Nova.rs, stoji da je ponuda Aseka bila jedina, te da je odluka o dodeli ugovora doneta 21. jula, a da je isti zaključen 25. avgusta. Cena usluge bez obračunatih troškova pdv-a iznosi 26.976.000,00 dinara, a kao okolnosti koje predstavljaju osnove za izmenu ugovora, navodi se – “viša sila”.Ukupno: Aseko + Srbija=55 miliona evraMultinacionalna kompanija “Aseko” prihodovala je u periodu od 1. januara 2019. do 31. decembra iste godine 881 milion poljskih zlota, od čega 250 miliona iz Srbije (preko 55 miliona evra), što zapravo znači da više od četvrtine godišnje zarade ove firme dolazi iz naše zemlje – 28 odsto.Brat Darije Kisić Tepavčević u milionskim poslovima sa državnim firmamaJavnost u Srbiji nedavno je saznala da su kompanije bliske Bojanu Kisiću, suprugu ministarke pravde Nele Kuburović i bratu doktorke Darije Kisić Tepavčević, nove ministarke za rad, boračka i socijalna pitanja, dobile 27 ugovora sa javnim preduzećima i ministarstvima.Istraživanje BIRN-a pokazalo je da su od 2013. godine firme NITES grupe, čiji je jedan od direktora Bojan Kisić, samo u Srbiji potpisale 27 ugovora vrednih oko 26,8 miliona evra, same ili u konzorcijumu sa drugim firmama.Samo u aprilu 2020, NITES je sklopio tri ugovora sa Ministarstvom zdravlja, ukupne vrednosti 3,2 miliona evra.Ministarka Nela Kuburović u odgovoru BIRN-u negirala je da je povezana sa firmom u kojoj radi njen suprug.“Ni na koji način nisam povezana sa firmom u kojoj radi Bojan Kisić, niti sam u mogućnosti da utičem na poslovanje jedne multinacionalne kompanije koja posluje širom sveta. Vlada i ministarstva imaju stroge procedure kada je u pitanju poslovanje i zaključivanje ugovora sa različitim firmama, koje podrazumevaju rano prepoznavanje eventualnog sukoba interesa”, rekla je Kuburović.Da Vas podsetimo:  Genocid kao „traumatično iskustvo“ i etničko čišćenje „čisto kao suza“Frime koje posluju sa državom ustupile automobil i stan bratu Siniše MalogPredrag Mali, brat ministra finansija Siniše Malog, prema pisanju KRIK-a, ima i te kako veze za firmom “Milenijum tim” koja je direktno povezana sa vlašću Srpske napredne stranke.Podsetimo, istraživanje KRIK-a je pokazalo da je rođeni brat Siniše Malog u periodu od 2014. go 2019. godine koristio vozilo marke “audi” u vlasništvu firmi srpskih biznismena Ivana Bošnjaka i Stojana Vujka.Automobil je najpre bio u vlasništvu firme “Milenijum tim” angažovane na najvrednijim državnim projektima, uključujući i “Beograd na vodi”, a zatim je preregistrovan na njihovu drugu kompaniju “KBV datakom”.Izvor: Srbnovine

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: direktno.rs

Link: https://direktno.rs/vesti/drustvo-i-ekonomija/315512/aleksandar-vucic-nepoverenje-institucije-gradjani-ne-veruju-vucicu.html

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: GRAĐANI NE VERUJU VUČIĆU Država zarobljena, policija i sudstvo korumpirani

GRAĐANI NE VERUJU VUČIĆU Država zarobljena, policija i sudstvo korumpiraniBeogradski centar za bezbednosnu politiku sproveo je istraživanje javnog mnjenja u Srbiji. Prema dobijenim rezultatim, većina stanovnika naše zemlje smatra da političari ne rade u interesu građana već da organizovani u interesne grupe, zajedno sa domaćim i stranim bogatašima zloupotrebljavaju vlast zarad ličnih interesa. Takođe, građani nemaju poverenja u Vladu, Skupštinu, sudstvo, policiju, kao ni u predsednika Srbije Aleksandra Vučića kom ne veruje 57 odsto ispitanika.Građani ne veruju Vučiću, kao ni državnim institucijama, FOTO: PrintscreenGrađani ne veruju Vučiću, kao ni državnim institucijama, FOTO: PrintscreenKao glavne poluge za ostvarenje svojih interesa moćnici koriste se pravosuđe, medije, parlament i policiju, a više od polovine ispitanih je navelo da policija ne štiti građane već interese kriminalaca, političara i finansijski moćnih pojedinaca.Ovi stavovi su se preslikali i na percepciju korupcije, pa građani kao najkorumpiranije državne institucije vide političke partije, sudstvo i policiju.Više od 90 odsto građana smatra da se u državnoj upravi zapošljava putem rodbinskih i političkih veza kao i podmićivanjem, navodi se u istraživanju.Najveće poverenje u vojsku, crkvu i medije, najmanje u Skupštinu, Vladu i predsednikaNajveće poverenje u vojsku, crkvu i medije, najmanje u Skupštinu, Vladu i predsednikaViše polovine građana smatra da u Srbiji ili nema demokratije ili da je ona sa velikim problemima. Zato ne treba da čudi što građani smatraju da Narodna skupština ima najmanji uticaj na donošenje političkih odluka, manji od domaćih tajkuna i stranih firmi, kao i velikih stranih sila. Ogromna većina građana njih 90 odsto, pak, smatra da je Predsednik Srbije ključni akter u donošenju političkih odluka u Srbiji.Ako uzmemo u obzir prethodno iznete nalaze da političari rade za svoj interes kao i za interese stranih i domaćih bogataša, nameće se zaključak da je glavni akter u zarobljavanju države Predsednik Republike.No, čini se da građanima i nije mnogo stalo do demokratije u Srbiji, jer su oni ili ravnodušni prema načinu vladanja ili su načelno za demokratiju, ali smatraju da u sadašnjim uslovima u Srbiji treba "čvrsta ruka" odnosno otvoreno su za autoritarni način vladavine.FOTO: Svetlana ĐorđevićFOTO: Svetlana ĐorđevićRavnodušnost građana se preslikava i u njihovom odnosu prema velikim političkim promenama u Srbiji: 5. oktobra kada je koalicija DOS došla na vlast, odnosno 2012. godine kada je SNS otpočeo svoju vladavinu, jer većina ispitanika smatra da je sve ostalo isto samo su jedni političari zamenili druge. Stiče se utisak da građani smatraju da je sistemska korupcija "normalno stanje stvari" u Srbiji.Apatičnost građana je vidna i u njihovoj nespremnosti da učestvuju u aktivističkim inicijativama jer je svega 20 odsto ispitanika spremno na takav vid aktivnosti. Kao najjači motivi za uključivanje građana u aktivističke inicijative izdvaja se rešavanje problema koje pogađaju njih lično ili njihove bližnje, kao i pomaganje drugima, te u slučaju ugroženosti javnog dobra.S druge strane, građani su najmanje spremni da se uključe u inicijative koje za cilj imaju promenu vlasti, iako nalazi istraživanja ukazuju da ispitanici smatraju da političari zloupotrebljavaju vlast.Ispitanici smatraju da Vučić ima najviše uticaja na donošenje političkih odluka, PrintscreenIspitanici smatraju da Vučić ima najviše uticaja na donošenje političkih odluka, PrintscreenGrađani praktično smatraju da političke i državne institucije koje su ocenili kao korumpirane i da rade za partikularne interese, a ne za javno dobro treba da se samostalno izbore sa svim problemima skopčanim sa zloupotrebom mehanizama vlasti i korupcijom.Tako, 2/3 ispitanika smatra da davanje otkaza državnim službenicima odgovornim za zloupotrebe i formiranje specijalnog tužilaštva i policije sačinjenih od čestitih ljudi glavni način da se političari nateraju da rade u interesu građana.Iako isprva ovaj nalaz može delovati čak i ohrabrujuće, ukoliko ga uvežemo sa činjenicom da su građani spremni da se angažuju pre svega u situacijama koje njih lično pogađaju, te sa njihovom sklonošću i toleranciji za nedemokratske oblike vladavine, nameće se zaključak da oni ostavljaju rešavanje važnih (političkih) problema nekom "prosvećenom autokrati".Foto: ATA Images/Antonio AhelFoto: ATA Images/Antonio AhelMoguća objašnjenja za ovakve stavove građana možemo naći u njihovoj izloženosti medijskoj propagandi vlasti i slanju poruka da su „svi političari isti“ i da su i „oni pre nas isto i još gore radili“. Na to nam može ukazivati podatak da posle vojske i SPC-a, građani najviše veruju medijima koje prate.U Narodnu skupštinu, Vladu i sudstvo građani imaju najmanje poverenja, a što se tiče Predsednika Republike, čak 57 odsto ispitanika nema poverenje u njega.

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: koreni.rs

Link: http://www.koreni.rs/senzacija-ili-putujuci-cirkus/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Senzacija ili putujući cirkus

Senzacija ili putujući cirkus20. ???????? 2020.063Podeli na Fejsbuku Tvitni na twitteruMilan Ćulibrk / Foto: YouTube Screenshot (N1)Senzacija: Aleksandar Vučić! Baš tako je, poput neke rijaliti zvezde ili gostovanja putujućeg cirkusa u nekom zabačenom zaseoku pre korone, danima najavljivano gostovanje predsednika Srbije na Hepiju. Senzacija je trajala 49 sati, od subote u 20 časova, za kada je prvobitno najavljena, do ponedeljka u 21 sat, kada je Vučić zaista došao kod Milomira Marića. Posle toga više ništa nije bilo senzacionalno. A moglo je biti.Senzacija bi, na primer, bila da je Marić predsednika – koji se pre Ćirilice divio spomeniku Stefanu Nemanji, Beogradu na vodi i Železničkoj stanici, u koju više neće doći nijedan voz – nehajno upitao zna li možda koliko će da košta taj spomenik. I ko će to da plati? A nije da nije bilo povoda za to. Baš tog dana Goran Vesić je rekao da Beograd za spomenik neće platiti ni dinar. Pa, ko će? I zašto su ti podaci proglašeni za tajnu do 2023? Hoće li ceo taj kompleks, kad se završe radovi, pripasti Beogradu na vodi, kao što mu je pripojena imovina Eurosalona pored Beogradskog sajma, s tim da je pre toga država iz republičkog budžeta vlasniku Eurosalona isplatila 16 miliona evra, a onda sve to besplatno ustupila firmi u kojoj partner iz Abu Dabija ima većinski udeo. Domaćinski, nema šta.Kad smo već kod Beograda na vodi, senzacija bi, takođe, bila da je na Vučićeve reči da je taj projekat mogao da izgura samo neko ko je snažan i uporan kao „buldožer“, Marić, makar i naivno, poput francuske sobarice, upitao da li je možda deo problema u tome što su pre više od četiri i po godine, dok su naprednjaci slavili izbornu pobedu, neki buldožeri stvarno rušili u Savamali bez naloga nadležnih organa. I kako je moguće da u državi, rešenoj da se obračuna sa kriminalom i korupcijom, još ne znamo ko su totalni idioti, koji te noći nisu srušili samo „nekoliko nelegalnih udžerica“, već i pravnu državu.Foto: printscreenZa razliku od baraka iz Hercegovačke, koje su srušene i bez asistencije uniformisanih policajaca, nelegalni objekat na vrhu Kopaonika nadživeo je i ministarku građevinarstva Zoranu Mihajlović i ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića, iako su oboje obećavali da će taj objekat biti srušen najkasnije do kraja 2019. Posle prekomande u druge resore, oboje mogu mirno da posmatraju kako se na zidove od čvrstog materijala postavljaju drveni balvani, sa očitom namerom vlasnika (a niko ne veruje da je to Snežana Mitković) da namagarči javnost i da je uveri da tamo nikada i nije bila betonska građevina od 1.000 kvadrata već 10 puta manja brvnara, sagrađena u nacionalnom parku (dakle tamo gde nije smelo da se gradi), u skladu sa svim dozvolama, koje je vlasniku protivzakonito obezbedio bivši predsednik Opštine Brus, Milutin Jeličić Jutka, u međuvremenu osuđen na tri meseca zatvora zbog seksualnog uznemiravanja Marije Lukić.Senzacija bi bila i da novi ministar građevinarstva Tomislav Momirović dovrši posao svoje prethodnice. Rušenje tog objekta, koji je simbol korupcije i samovolje, za Momirovića bio bi veći uspeh od svega što će za njegovog mandata biti izgrađeno. Jer, lako je otvarati auto-puteve i brze pruge. Ionako se sve to gradi novcem poreskih obveznika ili kreditima koje će oni vraćati. Ali, čik da vidimo ima li iko petlju da sruši bezakonje u Srbiji. Samo, misli li zaista iko da će Aleksandar Vulin pomoći Momiroviću više nego što je Stefanović pomagao Zorani? A, ko zna, možda ćemo 2023. saznati da je vlasnik nelegalnog objekta na Kopaoniku nelegalno rušio u Savamali, finansirao spomenik Stefanu Nemanji…Konačno, može li više išta biti senzacija ako to nije bilo ni objašnjenje premijera Republike Srpske Radovana Viškovića da će u zajedničkoj firmi za izgradnju tri hidroelektrane na Drini – za koje se procenjuje da će koštati 520 miliona evra – Srbija imati većinski udeo od 51 odsto, jer će se na taj način – izbeći Zakon o javnim nabavkama! Šta reći, a ne zaplakati? Pa zašto bi onda senzacionalna bila vest da nova vlada ne daje saglasnost Grupi država za borbu protiv korupcije GREKO da objavi najnoviji izveštaj o Srbiji? Ili što Milorad Dodik, posle poraza na lokalnim izborima u Banjaluci, novom gradonačelniku preti da grad neće moći da se greje bez pomoći Vlade Republike Srpske? Ne, nama ovde kao senzacija deluje samo vest da su u Hrvatskoj bivši premijer Ivo Sanader i još vladajući HDZ osuđeni za korupciju. A samo to je u stvari normalno.Milan ĆulibrkIzvor: Ozonpress

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: beta.rs

Link: https://beta.rs/vesti/politika-vesti-srbija/137021-ssp-ostavka-igora-brnabica-je-dokaz-da-smo-bili-u-pravu

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: SSP: Ostavka Igora Brnabića je dokaz da smo bili u pravu

Potpredsednica Stranke slobode i pravde (SSP) Marinika Tepić izjavila je danas da je ostavka Igora Brnabića "dokaz da smo bili u pravu kada smo tvrdili da su milijarde iz državnog budžeta sumnjivo dodeljene od 2017", kada je njegova sestra Ana Brnabić postala predsednica Vlade Srbije.Igor Brnabić, brat premijerke Srbije, kako je navela Tepić, podneo ostavku na mesto direktora firme Aseko.Tepić je rekla da je on bio "prinudjen" da da ostavku, jer SSP mesecima iznosila činjenice i dokaze o koruptivnim delima Igora Brnavića, te su i apelovali na tužilaštvo da preduzme radnje zbog tih dela."Ukazali smo na to da takvo koruptivno poslovanje nanosi ozbiljnu štetu ne samo Srbiji i njenim gradjanima, nego i samoj kompaniji Aseko, jer smo uvereni da se ona ne rukovodi interesima "partije", već profesionalnim standardima", rekla je Tepić, a prenela SSP.Ona je kazala da je ta stranka u utorak iznela dokaz da je ministar finansija Siniša Mali dodelio u julu ove godine 313 miliona dinara toj firmi, a tadašnji ministar Zoran Djordjević u aprilu "čak 692 miliona".Tepić je navela da će SSP nastaviti da istražuje "sve zloupotrebe vladajućeg režima".Najčitanije sada

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: krstarica.com

Link: https://www.krstarica.com/vesti/ekonomija/sosa-srbiji-su-uz-pet-odsto-rasta-u-2021-potrebne-i-ambiciozne-strukturne-reforme/

Autori: @krstarica

Teme: Korupcija

Naslov: Sosa: Srbiji su uz pet odsto rasta u 2021. potrebne i ambiciozne strukturne reforme

Srpska ekonomija i dalje pokazuje neke strukturne slabosti koje ograničavaju potencijalni rast i sprečavaju brže i održivije približavanje dohocima u EU, izjavio je stalni predstavnik Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Sebastijan Sosa."Za sustizanje evropskog standarda potrebno je ubrzati sprovodjenje ključnih strukturnih reformi. Poboljšanje kvaliteta institucija i upravljanja, što uključuje dobro upravljanje i upravljanje javnim preduzećima je prioritet", rekao je Sosa u intervjuu za Magazin Biznis.Ocenio je da bi dalje rešavanje infrastrukturnih praznina u Srbiji pomoglo u podršci konkurentnosti, stranim ulaganjima i integraciji u regionalne i globalne lance vrednosti."Borba protiv neregularnosti olakšala bi poslovanje, istovremeno generišući fiskalne prihode. Konačno, verodostojna posvećenost borbi protiv korupcije, jačanju vladavine zakona i poboljšanju efikasnosti sudskog sistema podstakla bi dugoročni ekonomski rast", rekao je Sosa. Dodao je da je procena MMF-a da će realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u narednoj godini biti pet odsto, što se zasniva na oporavku privatne potrošnje, kao i na snažnom rastu investicija, dok će uticaj pandemije biti smanjen."Uzimajući u obzir predvidjeni ekonomski oporavak, smanjenje fiskalnog deficita na tri odsto BDP-a u 2021. godini bilo bi prikladno i osiguralo bi da javni dug u procentima BDP-a nastavi da pada. Zato je važno da se budžetom predvide troškovi za podsticanje javnih investicija, uključujući zelena ulaganja, što će podržati privredni oporavak i podstaći rast na srednji rok", rekao je Sosa.Po njegovim rečima, planirano povećanje plata u javnom sektoru od pet odsto u 2021. godini u skladu je sa predvidjenim budžetskim deficitom od tri odsto BDP-a i omogućava povećanje kapitalnih troškova.Odgovarajući na pitanje koje državne kompanije predstavljaju najveći fiskalni rizik on je rekao da su rizici Er Srbije i dalje visoki zbog neizvesnosti toka pandemije."EPS, najveće javno preduzeće, suočava se sa pritiscima likvidnosti i još je jedan važan izvor fiskalnih rizika. Takodje, dok je finansijska pozicija HIP Petrohemije ostala uglavnom stabilna u poslednjih nekoliko godina, fiskalni rizici ove kompanije mogli bi biti značajni ukoliko bi se tržišni uslovi znatno pogoršali", rekao je Sosa.Sosa je kazao da su srpske vlasti izrazile interesovanje za novi aranžman sa MMF-om i jasno stavili do znanja da im nije potrebna finansijska pomoć."Stoga bi novi program mogao da bude naslednik Instrumenta za koordinaciju politika (PCI), koji bi mogao da pomogne Srbiji da sprovodi politike za jačanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, istovremeno signalizirajući posvećenost strukturnim reformama. Zato bi novi PCI bio potreban ne samo kao sporazum o fiskalnim, monetarnim i finansijskim politikama, već i kao ambiciozna agenda strukturnih reformi koju bi MMF mogao odobriti i podržati", rekao je Sosa.(Beta)           

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Biznis/a674285/Sosa-Srbija-mora-da-ubrza-strukturne-reforme-kako-bi-sustigla-evropski-standard.html

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Sosa: Srbija mora da ubrza strukturne reforme kako bi sustigla evropski standard

Srpska ekonomija i dalje pokazuje neke strukturne slabosti, koje ograničavaju potencijalni rast i sprečavaju brže i održivije približavanje dohocima u EU, izjavio je stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji Sebastijan Sosa."Za sustizanje evropskog standarda potrebno je ubrzati sprovođenje ključnih strukturnih reformi. Poboljšanje kvaliteta institucija i upravljanja, što uključuje dobro upravljanje i upravljanje javnim preduzećima je prioritet", rekao je Sosa u intervjuu za Magazin Biznis.Ocenio je da bi dalje rešavanje infrastrukturnih praznina u Srbiji pomoglo u podršci konkurentnosti, stranim ulaganjima i integraciji u regionalne i globalne lance vrednosti."Borba protiv neregularnosti olakšala bi poslovanje, istovremeno generišući fiskalne prihode. Konačno, verodostojna posvećenost borbi protiv korupcije, jačanju vladavine zakona i poboljšanju efikasnosti sudskog sistema podstakla bi dugoročni ekonomski rast", rekao je Sosa.Dodao je da je procena MMF da će realni rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u narednoj godini biti pet odsto, što se zasniva na oporavku privatne potrošnje, kao i na snažnom rastu investicija, dok će uticaj pandemije biti smanjen."Uzimajući u obzir predviđeni ekonomski oporavak, smanjenje fiskalnog deficita na tri odsto BDP u 2021. godini, bilo bi prikladno i osiguralo bi da javni dug u procentima BDP nastavi da pada. Zato je važno da se budžetom predvide troškovi za podsticanje javnih investicija, uključujući zelena ulaganja, što će podržati privredni oporavak i podstaći rast na srednji rok", rekao je Sosa.Po njegovim rečima, planirano povećanje plata u javnom sektoru od pet odsto u 2021. godini u skladu je sa predviđenim budžetskim deficitom od tri odsto BDP i omogućava povećanje kapitalnih troškova.Odgovarajući na pitanje koje državne kompanije predstavljaju najveći fiskalni rizik, on je rekao da su rizici Er Srbije i dalje visoki zbog neizvesnosti toka pandemije."EPS, najveće javno preduzeće, suočava se sa pritiscima likvidnosti i još je jedan važan izvor fiskalnih rizika. Takođe, dok je finansijska pozicija HIP Petrohemije ostala uglavnom stabilna u poslednjih nekoliko godina, fiskalni rizici ove kompanije mogli bi biti značajni ukoliko bi se tržišni uslovi znatno pogoršali", rekao je Sosa.Sosa je kazao da su srpske vlasti izrazile interesovanje za novi aranžman sa MMF i jasno stavili do znanja da im nije potrebna finansijska pomoć."Stoga bi novi program mogao da bude naslednik Instrumenta za koordinaciju politika (PCI), koji bi mogao da pomogne Srbiji da sprovodi politike za jačanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, istovremeno signalizirajući posvećenost strukturnim reformama. Zato bi novi PCI bio potreban ne samo kao sporazum o fiskalnim, monetarnim i finansijskim politikama, već i kao ambiciozna agenda strukturnih reformi koju bi MMF mogao odobriti i podržati", rekao je Sosa.           

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: beta.rs

Link: https://beta.rs/ekonomija/ekonomija-srbija/137028-sosa-srbiji-su-uz-pet-odsto-rasta-u-2021-potrebne-i-ambiciozne-strukturne-reforme

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Sosa: Srbiji su uz pet odsto rasta u 2021. potrebne i ambiciozne strukturne reforme

Srpska ekonomija i dalje pokazuje neke strukturne slabosti koje ograničavaju potencijalni rast i sprečavaju brže i održivije približavanje dohocima u EU, izjavio je stalni predstavnik Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Sebastijan Sosa...EKONOMIJA | 20.11.2020 10:20 > 20.11 10:20Srpska ekonomija i dalje pokazuje neke strukturne slabosti koje ograničavaju potencijalni rast i sprečavaju brže i održivije približavanje dohocima u EU, izjavio je stalni predstavnik Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Sebastijan Sosa."Za sustizanje evropskog standarda potrebno je ubrzati sprovodjenje ključnih strukturnih reformi. Poboljšanje kvaliteta institucija i upravljanja, što uključuje dobro upravljanje i upravljanje javnim preduzećima je prioritet", rekao je Sosa u intervjuu za Magazin Biznis.Ocenio je da bi dalje rešavanje infrastrukturnih praznina u Srbiji pomoglo u podršci konkurentnosti, stranim ulaganjima i integraciji u regionalne i globalne lance vrednosti."Borba protiv neregularnosti olakšala bi poslovanje, istovremeno generišući fiskalne prihode. Konačno, verodostojna posvećenost borbi protiv korupcije, jačanju vladavine zakona i poboljšanju efikasnosti sudskog sistema podstakla bi dugoročni ekonomski rast", rekao je Sosa.Dodao je da je procena MMF-a da će realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u narednoj godini biti pet odsto, što se zasniva na oporavku privatne potrošnje, kao i na snažnom rastu investicija, dok će uticaj pandemije biti smanjen."Uzimajući u obzir predvidjeni ekonomski oporavak, smanjenje fiskalnog deficita na tri odsto BDP-a u 2021. godini bilo bi prikladno i osiguralo bi da javni dug u procentima BDP-a nastavi da pada. Zato je važno da se budžetom predvide troškovi za podsticanje javnih investicija, uključujući zelena ulaganja, što će podržati privredni oporavak i podstaći rast na srednji rok", rekao je Sosa.Po njegovim rečima, planirano povećanje plata u javnom sektoru od pet odsto u 2021. godini u skladu je sa predvidjenim budžetskim deficitom od tri odsto BDP-a i omogućava povećanje kapitalnih troškova.Odgovarajući na pitanje koje državne kompanije predstavljaju najveći fiskalni rizik on je rekao da su rizici Er Srbije i dalje visoki zbog neizvesnosti toka pandemije."EPS, najveće javno preduzeće, suočava se sa pritiscima likvidnosti i još je jedan važan izvor fiskalnih rizika. Takodje, dok je finansijska pozicija HIP Petrohemije ostala uglavnom stabilna u poslednjih nekoliko godina, fiskalni rizici ove kompanije mogli bi biti značajni ukoliko bi se tržišni uslovi znatno pogoršali", rekao je Sosa.Sosa je kazao da su srpske vlasti izrazile interesovanje za novi aranžman sa MMF-om i jasno stavili do znanja da im nije potrebna finansijska pomoć."Stoga bi novi program mogao da bude naslednik Instrumenta za koordinaciju politika (PCI), koji bi mogao da pomogne Srbiji da sprovodi politike za jačanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, istovremeno signalizirajući posvećenost strukturnim reformama. Zato bi novi PCI bio potreban ne samo kao sporazum o fiskalnim, monetarnim i finansijskim politikama, već i kao ambiciozna agenda strukturnih reformi koju bi MMF mogao odobriti i podržati", rekao je Sosa.Najčitanije sada                

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: novimagazin.rs

Link: http://novimagazin.rs/ekonomija/sosa-srbiji-su-uz-pet-odsto-rasta-u-2021-potrebne-i-ambiciozne-strukturne-reforme

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Sosa: Srbiji su uz pet odsto rasta u 2021. potrebne i ambiciozne strukturne reforme

Srpska ekonomija i dalje pokazuje neke strukturne slabosti koje ograničavaju potencijalni rast i sprečavaju brže i održivije približavanje dohocima u EU, izjavio je stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Sebastijan Sosa."Za sustizanje evropskog standarda potrebno je ubrzati sprovođenje ključnih strukturnih reformi. Poboljšanje kvaliteta institucija i upravljanja, što uključuje dobro upravljanje i upravljanje javnim preduzećima je prioritet", rekao je Sosa u intervjuu za Magazin Biznis. Ocenio je da bi dalje rešavanje infrastrukturnih praznina u Srbiji pomoglo u podršci konkurentnosti, stranim ulaganjima i integraciji u regionalne i globalne lance vrednosti. "Borba protiv neregularnosti olakšala bi poslovanje, istovremeno generišući fiskalne prihode. Konačno, verodostojna posvećenost borbi protiv korupcije, jačanju vladavine zakona i poboljšanju efikasnosti sudskog sistema podstakla bi dugoročni ekonomski rast", rekao je Sosa. Dodao je da je procena MMF-a da će realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u narednoj godini biti pet odsto, što se zasniva na oporavku privatne potrošnje, kao i na snažnom rastu investicija, dok će uticaj pandemije biti smanjen. "Uzimajući u obzir predviđeni ekonomski oporavak, smanjenje fiskalnog deficita na tri odsto BDP-a u 2021. godini bilo bi prikladno i osiguralo bi da javni dug u procentima BDP-a nastavi da pada. Zato je važno da se budžetom predvide troškovi za podsticanje javnih investicija, uključujući zelena ulaganja, što će podržati privredni oporavak i podstaći rast na srednji rok", rekao je Sosa. Po njegovim rečima, planirano povećanje plata u javnom sektoru od pet odsto u 2021. godini u skladu je sa predviđenim budžetskim deficitom od tri odsto BDP-a i omogućava povećanje kapitalnih troškova. Odgovarajući na pitanje koje državne kompanije predstavljaju najveći fiskalni rizik on je rekao da su rizici Er Srbije i dalje visoki zbog neizvesnosti toka pandemije. "EPS, najveće javno preduzeće, suočava se sa pritiscima likvidnosti i još je jedan važan izvor fiskalnih rizika. Takođe, dok je finansijska pozicija HIP Petrohemije ostala uglavnom stabilna u poslednjih nekoliko godina, fiskalni rizici ove kompanije mogli bi biti značajni ukoliko bi se tržišni uslovi znatno pogoršali", rekao je Sosa. Sosa je kazao da su srpske vlasti izrazile interesovanje za novi aranžman sa MMF-om i jasno stavili do znanja da im nije potrebna finansijska pomoć. "Stoga bi novi program mogao da bude naslednik Instrumenta za koordinaciju politika (PCI), koji bi mogao da pomogne Srbiji da sprovodi politike za jačanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, istovremeno signalizirajući posvećenost strukturnim reformama. Zato bi novi PCI bio potreban ne samo kao sporazum o fiskalnim, monetarnim i finansijskim politikama, već i kao ambiciozna agenda strukturnih reformi koju bi MMF mogao odobriti i podržati", rekao je Sosa. 

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/3077656/beogradske-elektrane-raspisale-tender-za-digitalno-snimanje-mreze-vodova-i-izradu-geoprostorne

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Beogradske elektrane raspisale tender za digitalno snimanje mreže vodova i izradu geoprostorne baze podataka - Posao vredan 340 miliona dinara

Beogradske elektrane raspisale tender za digitalno snimanje mreže vodova i izradu geoprostorne baze podataka - Posao vredan 340 miliona dinara(Foto: Vereshchagin Dmitry/shutterstock.com )JKP Beogradske elektrane raspisalo je nabavku usluge digitalnog snimanja mreže vodova i izradu geoprostorne baze podataka.Procenjena vrednost nabavke bez PDV-a je 340 miliona dinara.Rok za podnošenje ponuda je 21. decembar, a detalje tendera pogledajte OVDE.

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/ekonomija/sosa-srbiji-su-uz-pet-odsto-rasta-u-2021-potrebne-i-ambiciozne-strukturne-reforme/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Korupcija

Naslov: Sosa: Srbiji su uz pet odsto rasta u 2021. potrebne i ambiciozne strukturne reforme

Srpska ekonomija i dalje pokazuje neke strukturne slabosti koje ograničavaju potencijalni rast i sprečavaju brže i održivije približavanje dohocima u EU, izjavio je stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Sebastijan Sosa."Za sustizanje evropskog standarda potrebno je ubrzati sprovođenje ključnih strukturnih reformi. Poboljšanje kvaliteta institucija i upravljanja, što uključuje dobro upravljanje i upravljanje javnim preduzećima je prioritet", rekao je Sosa u intervjuu za Magazin Biznis. Ocenio je da bi dalje rešavanje infrastrukturnih praznina u Srbiji pomoglo u podršci konkurentnosti, stranim ulaganjima i integraciji u regionalne i globalne lance vrednosti. "Borba protiv neregularnosti olakšala bi poslovanje, istovremeno generišući fiskalne prihode. Konačno, verodostojna posvećenost borbi protiv korupcije, jačanju vladavine zakona i poboljšanju efikasnosti sudskog sistema podstakla bi dugoročni ekonomski rast", rekao je Sosa. Dodao je da je procena MMF-a da će realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u narednoj godini biti pet odsto, što se zasniva na oporavku privatne potrošnje, kao i na snažnom rastu investicija, dok će uticaj pandemije biti smanjen. "Uzimajući u obzir predviđeni ekonomski oporavak, smanjenje fiskalnog deficita na tri odsto BDP-a u 2021. godini bilo bi prikladno i osiguralo bi da javni dug u procentima BDP-a nastavi da pada. Zato je važno da se budžetom predvide troškovi za podsticanje javnih investicija, uključujući zelena ulaganja, što će podržati privredni oporavak i podstaći rast na srednji rok", rekao je Sosa. Po njegovim rečima, planirano povećanje plata u javnom sektoru od pet odsto u 2021. godini u skladu je sa predviđenim budžetskim deficitom od tri odsto BDP-a i omogućava povećanje kapitalnih troškova. Odgovarajući na pitanje koje državne kompanije predstavljaju najveći fiskalni rizik on je rekao da su rizici Er Srbije i dalje visoki zbog neizvesnosti toka pandemije. "EPS, najveće javno preduzeće, suočava se sa pritiscima likvidnosti i još je jedan važan izvor fiskalnih rizika. Takođe, dok je finansijska pozicija HIP Petrohemije ostala uglavnom stabilna u poslednjih nekoliko godina, fiskalni rizici ove kompanije mogli bi biti značajni ukoliko bi se tržišni uslovi znatno pogoršali", rekao je Sosa. Sosa je kazao da su srpske vlasti izrazile interesovanje za novi aranžman sa MMF-om i jasno stavili do znanja da im nije potrebna finansijska pomoć. "Stoga bi novi program mogao da bude naslednik Instrumenta za koordinaciju politika (PCI), koji bi mogao da pomogne Srbiji da sprovodi politike za jačanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, istovremeno signalizirajući posvećenost strukturnim reformama. Zato bi novi PCI bio potreban ne samo kao sporazum o fiskalnim, monetarnim i finansijskim politikama, već i kao ambiciozna agenda strukturnih reformi koju bi MMF mogao odobriti i podržati", rekao je Sosa. Korona virus, MMF, sebastijan sosa 

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: instore.rs

Link: http://www.instore.rs/srbija/predstavljena-bela-knjiga-2020-saveta-stranih-investitora-15449.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Predstavljena Bela knjiga 2020 Saveta stranih investitora

InStore magazin je mesečni, specijalizovani magazin za trgovinu robom široke potrošnje. Besplatno se distribuira ciljnoj grupi: trgovcima, proizvođačima i distributerima ove robe, uključujući duvanske i alkoholnAKTUELNOSavet stranih investitora predstavio je Belu knjigu 2020 najvišim predstavnicima Vlade Republike Srbije i time obeležio 18 godina svog postojanja. Usled epidemiološke situacije i poštovanja svih mera, ovogodišnje izdanje predstavljeno je putem online platforme predstavnicima brojnih državnih organa, ambasada, kao i privrednoj i društvenoj zajednici.Bela knjiga, napisana od strane članica Saveta, već skoro dve decenije ključni je proizvod kojim Savet daje preporuke usmerene da podrže privredni rast i bolji životni standard građana Srbije. Online konferencija otvorena je uvodnim govorima predsednika Saveta i generalnog direktora Telenora Majka Mišela, zatim uvidom u Belu knjigu za 2020. godinu od strane njenog urednika Miroljuba Labusa i obraćanjima šefa Delegacije EU u Srbiji Sema Fabricija i predsednice Vlade Ane Brnabić.U svom uvodnom obraćanju, predsednik Saveta i generalni direktor Telenora Majk Mišel naveo je da mu je drago što nova Vlada i Savet dele iste prioritete, a to su bezbednost i zdravlje ljudi, borba protiv COVID-19, ekonomski oporavak, vladavina prava i dalja digitalizacija: Tim prioritetima treba da se bavimo u svim oblastima poslovanja. Svesni smo izazova sa kojima se suočava Vlada Republike Srbije, ali naša očekivanja ostaju ista: dalje ubrzanje reformi, odnosno nastavak i ubrzanje pristupnih pregovora sa EU, rad na održivoj fiskalnoj konsolidaciji i unapređenje primene zakona. Ovogodišnja analiza obuhvata oblasti koje vidimo kao prioritetne, a to su: porezi, rad, inspekcija i bezbednost hrane, infrastruktura i građevinarstvo, zdravlje, stečaj i devizno poslovanje, sa digitalizacijom i e-trgovinom kao ovogodišnjim glavnim prioritetima.Posle tri godine od uvođenja nove metodologije i rangiranja na osnovu ispunjenosti preporuka iz prethodnog izdanja Bele knjige, tzv. "FIC indeksa", ove godine nisu davane ocene s tim da će se nastaviti sa njihovim objavljivanjem u 2021. godini. Razlog za to je promena prioriteta Vlade i potpuni fokus na pomoć privredi i stanovništvu radi ublažavanja negativnih posledica krize. S druge strane, uvedeno je novo poglavlje u svim tekstovima koje se odnosi na COVID-19, kako bi se opisao uticaj vanrednog stanja na sektore i izazove sa kojima se suočavaju kompanije, kao i odgovor države na iste. S obzirom na to da je dalje unapređenje poslovnog okruženja dugoročna nužnost, Savet je u ovom izdanju Bele knjige rangirao preporuke prema njihovoj hitnosti. Tako su za članice Saveta najhitnije promene neophodne u sledećim oblastima: zaštiti podataka o ličnosti, trgovini, centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, hipoteci i javnim nabavkama.U aktivnoj panel diskusiji o tome kako unaprediti poslovno okruženje u Srbiji, koju je vodio predsednik Saveta i generalni direktor Telenora Majk Mišel, mišljenja su razmenili predsednica Vlade Ana Brnabić, potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović i šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici.Oporavak privrede EU imaće pozitivan efekat na ceo region, a EU će do leta osmisliti ekonomske mere podrške kako Srbiji, tako i celom regionu, rekao je prilikom predstavljanja Bele knjige šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici.EU biće tu da pomogne, rekao je Fabrici i dodao da je ove godine ekonomija zemalja unutar EU pogođena pandemijom COVID-19, ali da već ima naznaka da će doći do oporavka i relaksacije: EU staviće na raspolaganje fondove koji će pomoći regionu da podstakne ekonomski rast, imamo investicioni plan koji će doneti dodatne benefite.Dodao je da je analiza data u "Beloj knjizi" pokazala da postoji jaka konvergencija poslovne zajednice u Srbiji i EU: Veliki broj preporuka u Beloj knjizi su takve kao da smo ih mi pisali. Ovaj izveštaj je veoma sličan našem izveštaju o napretku i pridruživanju 2020. uz preporuke Vladi Srbije da ubrza reforme.On je iskazao relativni optimizam i dodao da je situacija kada je o ekonomiji reč u Srbiji mnogo bolja nego u drugim delovima Evrope.Prema nekim prognozama Srbija će imati pad BDP-a oko 1,5 procentnih poena i to je manje u odnosu na projekcije za države EU. Sve će to omogućiti Srbiji da u boljoj meri nadomesti šok COVIDA od drugih zemalja, rekao je Fabrici.Dodao je i da je Srbija postavila dobre osnove da nastavi proces integracije sa EU. Rekao je da će rešavanje problema usled kovid krize zahtevati vreme i da će se nastojati u tome da se ublaže efekti kovida na privredu .Srpska ali i privreda celog regiona značajno je povezana sa privredom EU jer se skoro 70 odsto trgovine odvija sa EU, te će oproavak privrede EU imati pozitivan efekat i na ceo region, dodao je Fabrici.Izvor: InStore i eKapija/Tanjug                

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: b92.net

Link: https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=11&dd=20&nav_id=1767351

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Novi sjaj Kraljevog trga: U planu i fontana od 120 metara - Biz

Ono što je dugo godina čekano, od strane građana opštine Čajetina, kao i turista jeste i potpuna rekonstrukcija Kraljevog trga na Zlatiboru."Pandemija korone virusa usporila je radove, ali nije ih zaustavila. Radilo se temeljno, kako na samom trgu tako i na jezero jer ta celina je nedeljiva. Nije moglo da se radi parcijalno, sam kolektor koji je urađen ovde od početka jezera do izlaska iz centra Zlatibora podrazumevao je da se rade i sekundarne instalacije i sve je to zahtevalo vreme kao i strpljenje građana i brojnih turista", rekao je predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović, prenosi Glas Zapadne Srbije. Pred kraj godine, projekat se priveo kraju i trg i jezero biće u funkciji. "Pripremamo instalacije za fontanu i za klizalište za čiju montažu je neophodno malo više vremena. Oprema će biti montirana na proleće, dok će klizalište biti spremno za narednu zimsku sezonu zbog obima posla", kazao je Stamatović dodajući da očekuju i gasne kolektore za podno grejanje celog trga što će umanjiti troškove zimskog održavanja. Prema njegovim rečima sledeće godine očekuje ih raspisivanje javne nabavke za izgradnju multifunkcionalne fontane koja će biti jedinstvena u ovom delu Evrope. "Fontana će biti dužine 120 metara, a vodeni mlaz i stub biće visok 25 metara. Svetlosne projekcije sa efektima i laserima biće autentične zbog prirodnog okruženja. Tokom cele godine, na Kraljevom trgu biće predstave i koncerti na otvorenom. Zahvaljujući ovim ulaganjima, očekujem da ćemo oboriti sve rekorde posećenosti, uprkos pandemiji korone virusa", rekao je predsednik opštine Čajetina. 

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: espreso.rs

Link: https://www.espreso.rs/vesti/drustvo/667911/kc-kragujevac-onkoloski-pacijenti-korona-virus

Autori: @espresors

Teme: Javne nabavke

Naslov: STIGLE NOVE VESTI IZ KC KRAGUJEVAC: Tiče se ONKOLOŠKIH PACIJENATA

KRAGUJEVAC, 20. novembra 2020. (Beta) - U Kliničkom centru (KC) Kragujevac se onkološki pacijenti leče kao da nema epidemije korone, ali je hirurški program morao da bude redukovan sem za pacijente sa traumama i malignim bolestima. "Hirurški program smo, moram da priznam, potpuno redukovali. Znači, ne možemo da izdržimo zbog anesteziologa, pola naših anesteziologa je u kovid bolnicama", rekao je juče novinarima v.d. direktora Kliničkog centra Predrag Sazdanović. Drugim rečima, kazao je, oprema je dobra, ljudstvo je vrlo obučeno i motivisano, ali nažalost nema prostora za ne-kovid pacijente, pre svega za "hladni" program. "Radimo traumu, radimo onkološke pacijente, od prvog dana nismo stali", rekao je Sazdanović. On je rekao da će najveće žrtve epidemije biti pacijenti sa hroničnim nezaraznim bolestima, a to su kardiovaskularne, cerebrovaskularne bolesti, dijabetes , kao i da ; "trpi" i dijagnostika. "Ono gde mi držimo tempo u smislu da ne popuštamo ni jednog trenutka, to ; su pacijenti u Centru za onkologiju. Tu se onkološki pacijenti leče kao da nema epidemije, odnosno ukoliko postoji zastoj u lečenju, pre svega u radioterapiji, to je pre svega zbog kvarova na mašinama ili drugim stvarima koje bi se desile i da nema epidemije", rekao je Sazdanović. Istakao je da se od prvog trenutka epidemije sprečava da se "useli" kovid. Sazdanović je najavio da se očekuje završetak javne nabavke novog skenera i angio sale za kardiovaksularne bolesti, biti "ozbiljan iskorak" zahvaljujući direktnoj investiciji Ministarstva zdravlja. Prema rečima Sazdanovića ; planirana rekonstrukcija Kliničkog centra je dobila aneks da Urgentni centar bude Poliklinika, budući da je ; od 1. oktobra postao Univerzitetski KC Kragujevac. Planirana su i proširenja subspecijalističkih grana na pojedinim klinikama. Bonus video: (Espreso.rs/Agencije)

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Vesti/a674299/KC-Kragujevac-Lecenje-onkoloskih-pacijenata-redovno-hirurski-program-redukovan.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: KC Kragujevac: Lečenje onkoloških pacijenata redovno, hirurški program redukovan

U Kliničkom centru Kragujevac se onkološki pacijenti leče kao da nema epidemije korone, ali je hirurški program morao da bude redukovan, sem za pacijente sa traumama i malignim bolestima."Hirurški program smo, moram da priznam, potpuno redukovali. Znači, ne možemo da izdržimo zbog anesteziologa, pola naših anesteziologa je u kovid bolnicama", rekao je novinarima v.d. direktora Kliničkog centra Predrag Sazdanović.Drugim rečima, kazao je, oprema je dobra, ljudstvo je vrlo obučeno i motivisano, ali nažalost nema prostora za ne-kovid pacijente, pre svega za "hladni" program."Radimo traumu, radimo onkološke pacijente, od prvog dana nismo stali", rekao je Sazdanović.On je rekao da će najveće žrtve epidemije biti pacijenti sa hroničnim nezaraznim bolestima, a to su kardiovaskularne, cerebrovaskularne bolesti, dijabetes , kao i da "trpi" i dijagnostika."Ono gde mi držimo tempo u smislu da ne popuštamo ni jednog trenutka, to su pacijenti u Centru za onkologiju. Tu se onkološki pacijenti leče kao da nema epidemije, odnosno ukoliko postoji zastoj u lečenju, pre svega u radioterapiji, to je pre svega zbog kvarova na mašinama ili drugim stvarima koje bi se desile i da nema epidemije", rekao je Sazdanović.Istakao je da se od prvog trenutka epidemije sprečava da se "useli" kovid.Sazdanović je najavio da se očekuje završetak javne nabavke novog skenera i angio sale za kardiovaksularne bolesti, biti "ozbiljan iskorak" zahvaljujući direktnoj investiciji Ministarstva zdravlja.Prema rečima Sazdanovića planirana rekonstrukcija Kliničkog centra je dobila aneks da Urgentni centar bude Poliklinika, budući da je od 1. oktobra postao Univerzitetski KC Kragujevac.Planirana su i proširenja subspecijalističkih grana na pojedinim klinikama.Više vesti o kovidu-19 i posledicama pandemije u zemlji i svetu čitajte na stranici Koronavirus.           

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: bif.rs

Link: https://bif.rs/2020/11/inovativni-materijali-od-preradenog-otpada/

Autori: @bifonline

Teme: Javne nabavke

Naslov: Inovativni materijali od prerađenog otpada - Biznis i Finansije

Inovativni materijali od prerađenog otpada20. novembra 2020.20. novembra 2020.Reciklirani tetrapak, plastika ili staklo samo su neki od ovdašnjih primera prerade otpada koji se pretvara u nove sirovine za različite industrije, ili još češće u potpuno nove, finalne proizvode. Iako u Srbiji još nema zakona koji bi kroz "zelene" javne nabavke favorizovao proizvode sačinjene od reciklabilnih materijala , uz uštede prirodnih resursa, to nije obeshrabrilo pojedine firme da uđu u ovaj posao. Među njima ima veterana, ali i početnika, koji razvijaju svoje ideje u tehnološkim parkovima.Flaša od deterdženta u "novom životu" postaje izdržljiva podloga za parking, železničke šine se "ponovo rađaju" kao luksuzni automobili, dok aluminijumske merdevine kada završe svoj radni vek postaju delovi za tankere za naftu. Ovo su samo "kap u moru" punom primera kako u svetu izgleda cirkularna ekonomija na delu. Stvari koje se u svakodnevnom životu bacaju u smeće imaju potencijal da se uz pomoć savremene tehnologije, transformišu u potpuno nove.Tako je, na primer, škotski inženjer Tobi Makartni tražeći rešenje za popravku oštećenih puteva napravio asfaltnu masu kojoj je dodata otpadna plastika i time uspeo da stvori jači, trajniji i otporniji materijal. U Americi, u Arizoni, eksprimentisalo se sa pravljenjem autoputa od fotonaponskih ćelija. Taj materijal je poput plastike sa ćelijama koje prave struju, pa je njihov cilj da ta struja preko indukcione ploče na parkinzima može da puni električne automobile.Stručnjaci tvrde da bi sav reciklažni materijal, osim onog koji se brzo raspada, mogao da se upotrebi kao masa za gradnju ili sanaciju puteva i autoputeva. Alternativne materijale poput pepela i šljake već dugo koriste Česi, Poljaci, Nemci,.. Šljaka je nusproizvod koji nastaje prilikom proizvodnje čelika i metala, i neizbežan je materijal koji nastaje u metalurškim procesima, i zato ima široku primenu u građevini. Upotrebom šljake smanjuje se emisija ugljen-dioksida, štedi energija i smanjuje otpad koji nastaje od materijala.Jedinstvene ekološke ploče u domaćoj izradiU Srbiji, za sada, još uvek nema zakona koji bi prepoznavao "zelene" javne nabavke. U praksi to bi značilo favorizovanje proizvoda od reciklabilnih materijala, uz uštede prirodnih resursa. Ta činjenica ni malo nije obeshrabrila firme u našoj zemlji koje se bave proizvodnjom novih, ekološki podobnijih materijala, od otpada. Među njima ima veterana koji se ovim poslom bave duže od decenije, ali i startapova koji svoje poslovanje počinju iz tehnoloških parkova.Jedna od takvih je i firma "Fragment" iz Čačka, koja je trenutno u fazi razvoja funkcionalnog prototipa staklenih ploča za opremanje prostora. Te ploče se prave od otpadnog stakla koje se melje i meša sa cementom i odgovarajućim aditivima a potom suši, peče i polira. Na kraju se oblikuje u skladu sa dizajnerskim rešenjem. Da bi započeli proizvodnju čekaju setrifikat kojim se garantuje postojanost proizvoda. Plan im je da, za prvo vreme, nabavljaju staklo iz lokalne zajednice i od javnih preduzeća.Pre osam godina, u Čačku, otvorena je prva fabrika ekoloških vodootpornih ploča od recikliranih materijala, "Feplo". U proizvodnju je uloženo pola miliona evra, i posao dobilo 24 radnika. Ove ploče su 100 odsto ekološki proizvod jer se u postupku proizvodnje ne koriste nikakvi lepkovi, a 90 procenata materijala čine presovani delići recikliranog tetrapaka, dok se u malom procentu dodaje otpadna plastika."Mašine za proizvodnju ovih ploča konstruisali su inženjeri naše kompanije i ovakav proces proizvodnje je jedinstven u Srbiji i ovom delu Evrope. Ploče koje proizvodimo u našoj fabrici su vodootporne, za razliku od drugih pločastih materijala koji se trenutno koriste u građevinarstvu, poput OSB tabli. Postupak izrade je potpuno ekološki jer se ne koriste nikakvi lepkovi, a sirovina koju upotrebljavamo je do sada završavala na deponijama, otpadni tetrapak. Ove ploče ispunjavaju izuzetno visoke zahteve u pogledu postojanosti oblika, homogenosti i minimalnih izmena svojstava.", kažu u "Feplu".Postupak proizvodnje ovih ploča počinje mlevenjem otpadnog tetrapaka. Nakon toga, ukoliko je materijal vlažan, prolazi kroz sušare odakle se ponovo vraća u silose. Iz silosa materijal ide na pokretne trake, koje pritiskaju valjci odakle materijal ulazi u sto, koji ima pet nivoa, gde se pretvara u table. Izmlevene table ulaze dalje u presu, gde se presuju na temperaturi od 170 stepeni. Pečenje traje 15 minuta, na koliko se i ponavlja svaki proces, i odakle izlaze gotove ploče koje idu na finalnu obradu, odnosno obrezivanje kako bi se dobile fine ivice. Spremne ploče stavljaju se u palete od po 100 komada.Dnevno se u dve smene, u ovoj fabrici, proizvede 300 tabli, dok je mesečni kapacitet fabrike oko 80 paleta. Kako kažu, jedan kvadrat ploča, u zavisnosti od debljine, je za oko 20 procenata jeftiniji u odnosu na ponudu pločastih materijala na tržištu.Mlin za mlevenje PET ambalažeJedan od "veterana" u reciklaži u našoj zemlji je firma "Brzan plast" iz Brzana, kod Batočine. Od 2001. godine ovom preduzeću osnovna delatnost postaje reciklaža otpadne amabalažne plastike i proizvodnja proizvoda raznih namena od dobijenog regranulata. Ovo preduzeće organizuje i sakupljanje, otkup, preradu, sečenje, pranje, sušenje i proizvodnju regranulata, kao i proizvodnju novih proizvoda za potrebe poljoprivrede, privrede ali i stanovništva. Danas rade u tri smene, i od početnih kapaciteta koji su bili od 10 do 30 kilograma za sat vremena, sada imaju dve fabrike, i proizvodnju od 1.500 tona folije na godišnjem nivou."Za potrebe posla mi smo konstruisali i proizveli mlin za mlevenje PET ambalaže, koji je po ceni znatno jeftiniji od mlinova za ove namene koji postoje u zemljama Evropske unije. Važna nam je i serijska proizvodnja ovog mlina, jer to predstavlja prvu fazu razrešavanja problema PET ambalaže na gradskim deponijama, a omogućava dobijanje izvoznog artikla za kojim postoji značajno interesovanje u zemljama EU kao i zemljama Dalekog Istoka", objašnjavaju u "Brzan-plastu".Jedan od najvećih reciklera plastičnih boca u Srbiji je i firma "Greentech" iz Novog Sada. Oni se od 2015. godine bave reciklažom otpadnog polietilena. Kapacitet prerade ove fabrike je 10.000 tona otpadne PET ambalaže i 3.000 tona otpadnog polietilena godišnje. Savremenom tehnologijom otpadnih PET boca u fabrici u Mladenovu proizvode se vruće oprene flekice. Finalizacijom procesa na nivou grupacije proizvode se poliestersko vlakno, poliesterska traka i PET granulat koji se dalje prodaju na tržište Evropske unije."Vrednost dosadašnje investicije je pet miliona evra, i trenutno zapošljavamo 150 radnika. Kapacitet naše fabrike u Mladenovu je 600 tona mesečno. Prosečna popunjenost kapaciteta je oko 50 procenata, tako da smo otvoreni za saradnju sa novim dobavljačima. Osim što se bavimo reciklažom, radimo i na edukaciji građana o značaju reciklaže u zaštiti životne sredine, kao i na promociji primarne selekcije otpada u domaćinstvu. Najveći broj edukativnih aktivnosti realizujemo u saradnji sa osnovnim i srednjim školama i dečjim vrtićima", kažu u "Greentech"-u.Proces proizvodnje izgleda tako što sakupljači prikupljaju PET boce i presuju ih u bale, kako bi se lakše transportovale do fabrike. Kada balirane boce stignu one se sortiraju po bojama, melju, peru i suše. Ovim postupkom dobija se nova sirovina "pet flex", a njegovom daljom preradom poliestersko vlakno. Ono se koristi za izradu odeće, nameštaja, tepiha, punjenje dušeka i jastuka. Ima sve veću primenu kao geotekstilna podloga za puteve i deponije, ili za izolaciju u građevinarstvu. Drugi finalni proizvod ove fabrike u reciklaži PET ambalaže je poliesterska traka. Zbog svojih izuzetnih tehničkih karakteristika ova traka se koristi za vezivanje i osiguranje različitih pakovanja, kao što su palete, elementi u građevinarstvu, drvnoj industriji, metalurgiji…Aleksandra Galić                     

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: glaszapadnesrbije.rs

Link: http://glaszapadnesrbije.rs/466911/novi-sjaj-kraljevog-trga-na-zaltiboru-podno-grejanje-klizaliste-na-jezeru/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Novi sjaj Kraljevog trga na Zlatiboru: Podno grejanje, klizalište na jezeru i fontana od 120 metara

Čajetina - Ono što je dugo godina čekano, od strane građana opštine Čajetina, kao i turista jeste i potpuna rekonstrukcija Kraljevog trga,20.11.2020 10:45 | 0 komentar(a)samog centra najposećenije planine u Srbiji, Zlatibora. " Pandemija korone virusa usporila je radove, ali nije ih zaustavila. Radilo se temeljno, kako na samom trgu tako i na jezero jer ta celina je nedeljiva. Nije moglo da se radi parcijalno, sam kolektor koji je urađen ovde od početka jezera do izlaska iz centra Zlatibora podrazumevao je da se rade i sekundarne instalacije i sve je to zahtevalo vreme kao i strpljenje građana i brojnih turista", rekao je predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović. Pred kraj godine, projekat se priveo kraju i trg i jezero biće u funkciji. Radovi na jezeru "Pripremamo instalacije za fontanu i za klizalište za čiju montažu je neophodno malo više vremena. Oprema će biti montirana na proleće, dok će klizalište biti spremno za narednu zimsku sezonu zbog obima posla", kazao je Stamatović dodajući da očekuju i gasne kolektore za podno grejanje celog trga što će umanjiti troškove zimskog održavanja. Prema njegovim rečima sledeće godine očekuje ih raspisivanje javne nabavke za izgradnju multifunkcionalne fontane koja će biti jedinstvena u ovom delu Evrope. Jezero na Kraljevom trgu "Fontana će biti dužine 120 metara, a vodeni mlaz i stub biće visok 25 metara. Svetlosne projekcije sa efektima i laserima biće autentične zbog prirodnog okruženja. Tokom cele godine, na Kraljevom trgu biće predstave i koncerti na otvorenom. Zahvaljujući ovim ulaganjima, očekujem da ćemo oboriti sve rekorde posećenosti, uprkos pandemiji korone virusa", rekao je predsednik opštine Čajetina. GZS  

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: glaszapadnesrbije.rs

Link: http://www.glaszapadnesrbije.rs/307041/Budzet-Grada-Uzica-za-2021-godinu-oko-tri-milijarde-dinara/

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Budžet Grada Užica za 2021. godinu oko tri milijarde dinara

Užice - Konačan predlog budžeta Grada Užica za 2021. godinu naći će se pred odbornicima20.11.2020 11:31 | 0 komentar(a)Skupštine grada Užica već sredinom decembra. Predlog predviđa da budžet za sledeću godinu bude na nivou od oko tri milijarde dinara, navodi se na sajtu grada Užica. Miodrag Petković, član Gradskog veća zadužen za finansije naveo je da u uslovima pandemije imajući u vidu budžet za prethodnu godinu smatra da je to jedan dobar i realan predlog. "Sa ovim sredstvima moći da obezbedimo normalno funkcionisanje našeg grada, finansiranje svih onih nadležnosti i potreba koji se svake godine finansiraju iz gradskog budžeta. Ono što je važno da će ovakav budžet obezbediti dalji razvoj grada." "Ideja je da se iduće godine podrže projekti koji su važni za naše sugrađane u ovim vremenima. U planu je da se 50 miliona dinara izdvoji za projekat rekonstrukcije Zdravstvenog centra Užice i Opšte bolnice Užice. Takođe, iz oblasti javnog zdravlja finansiraćemo iz budžeta sve ono što je važno za rekonstrukciju postojećih objekata iz oblasti zdravlja, kao što je prelaz Doma zdravlja na gasnu kotlarnicu. Predlog je da iz budžeta za 2021. godinu sufinansiramo i taj projekat, a dobar deo sredstava obezbediće i Vlada Republike Srbije. Ono što je svim našim sugrađanima važno i prioritet je da nastavimo finansiranje subvencija u oblasti energetske efikasnosti koji značajno doprinosi smanjenju aerozagađenosti kao jednom od glavnim prioriteta u našem gradu. Ovim nacrtom smo predložili da to bude 40 miliona dinara, isti iznos koji je izdvojen i za prethodnu godinu. "Ideja je da se iduće godine podrže projekti koji su važni za naše sugrađane u ovim vremenima. U planu je da se 50 miliona dinara izdvoji za projekat rekonstrukcije Zdravstvenog centra Užice i Opšte bolnice Užice. Takođe, iz oblasti javnog zdravlja finansiraćemo iz budžeta sve ono što je važno za rekonstrukciju postojećih objekata iz oblasti zdravlja, kao što je prelaz Doma zdravlja na gasnu kotlarnicu. Predlog je da iz budžeta za 2021. godinu sufinansiramo i taj projekat, a dobar deo sredstava obezbediće i Vlada Republike Srbije. Ono što je svim našim sugrađanima važno i prioritet je da nastavimo finansiranje subvencija u oblasti energetske efikasnosti koji značajno doprinosi smanjenju aerozagađenosti kao jednom od glavnim prioriteta u našem gradu. Ovim nacrtom smo predložili da to bude 40 miliona dinara, isti iznos koji je izdvojen i za prethodnu godinu. Budžetom će se podržati i rad ustanova koje su okrenute našim najmlađim sugrađanima, kao što je Predškolska ustanova i opredelićemo dovoljno novca za poslovanje iste. U planu nam je ulazak u dalje širenje, modernizaciju i rekonstrukciju kapaciteta naše Predškolske ustanove sa krajnjim ciljem da u narednih nekoliko godina svako užičko dete ima mesto u vrtiću. Takođe, opredelićemo ona sredstva koja su potrebna za finansiranje ustanova osnovnog, srednjeg obrazovanja, kao i dodatna sredstva koja se tiču investicija u proširenje i modernizaciju ovih ustanova, s tim što tu očekujemo i podršku Vlade onako dobru kao što smo imali u prethodnom periodu. Miodrag Petković, član Gradskog veća zadužen za finansije, foto: sajt grada Užica Ideja je da sve dobre usluge i mere u oblasti socijalne politike nastavimo, pokušaćemo i verujem da ćemo uspeti, da povećamo davanja koji se tiču i podršci materinstvu i rađanju dece ono što je u nadležnosti lokalne samouprave, naravno dominantu podršku daje država, ali smo i mi izdvajali značajna sredstva i planiramo u narednoj godini da ta sredstva u budžetu uvećamo. Pokušaćemo da ne umanjujemo značajno budžet za sport. Treba istaći da smo mi kako u prethodnom tako i u narednom periodu okrenuti ka unapređenju sportske infrastrukture. Imali smo i imaćemo u narednom periodu značajna ulaganja u ovom sektoru. Siguran sam da nećemo umanjivati budžet za poljoprivredu, predlog je da se nekoliko procenata uveća budžet koji se odnosi na mere direktnih subvencija od strane Grada našim poljoprivrednim proizvođačima. Grad je u 2020. godini značajna sredstva ulagao u turizam, iako je to jedna od grana koja je najteže pogođenja pandemijom, a planiramo da i za narednu godinu u budžetu opredelimo značajna sredstva za razvoj projekata u oblasti turizma. Pre svega u planu je nastavak rekonstrukcije Starog grada i početne radnje vezano za izgradnju mosta koji će povezati lokaciju Starog grada sa postojećom magistralom. Ovakav budžet od nešto više od 3 milijarde dinara, pored redovnog funkcionisanja i izdvajanja sredstva koja su uobičajena svake godine, otvara i ima značajan prostor za sve one projekte u oblasti infrastukture koje treba da realizujemo u narednom periodu i upravo smo ovim predlogom budžeta okrenuti ka tom cilju. Jedan od glavnih problema u našem gradu, pored aerozagađenja jeste nedostatak parking mesta i planiramo da u budžetu za sledeću godinu se ozbiljnije bavimo rešavanjem ovog pitanja. U planu je da u narednoj godini uđemo u proces izgradnje novih garaža na dve lokacije, verovatno će to biti modelom javnog-privatnog partnerstva. Biće dovoljno sredstva i za izgradnju i rekonstrukciju gradskih i seoskih puteva. U narednoj godini planiramo početak realizacije projekta izgradnje novog kružnog toka na raskrsnici kod Narodnog muzeja. Ovim budžetom smo opredelili sredstva koja će biti podrška pre svega poslovnoj infrastrukturi odnosno onim projektima koji bi trebalo da dobiju na značaju u narednom periodu. Sasvim sigurno krajem naredne godine stiže i auto-put do Požege, to znači da ćemo u narednim godinama biti u situaciji da imamo i nove investicije. Moramo biti spremni za naredni period, ali takođe moramo biti spremni da damo podršku i za opstanak, ali i razvoj postojećih veliki, srednjih i malih privrednih subjekata koji u najvećem delu pune naš budžet. U narednoj godini u planu je početak realizacije projekta malog otvorenog bazena na Gradskoj plaži, namenjenog našim najmlađim sugrađanima i za te namene smo opredelili 20 miliona dinara. Ništa manje nećemo biti posvećeni ni nastavku izgradnje komunalne infrastukture, tu pre svega mislimo na razvoj vodovodne mreže, na nastavak projekata izgradnje kanalizacije u onim delovima grada gde je to najurgentnije kao što je Turica i Bela Zemlja. Takođe, biće obezbeđeno dovoljno sredstava da se Grad redovno čisti i održava. Očekujemo da pored budžeta Grada koji je po našim procenama u ovom momentu realan, da ćemo kao što smo u prethodnim godinama, imati značajnu podršku od Vlade Republike Srbije. Svake godine izdvajamo sredstva za ove oblasti, za ove namene, pre sve u okviru nekih postojećih i realnih sredstava želimo na ovaj način još jednom da saslušamo naše građane. Ovo je prilika da do 01. decembra sugrađani putem aplikacija na gradskom sajtu Zajedno do dobrih odluka upute predlog i komentare na nacrt budžeta i iskažu svoje mišljenje o tome šta su prioriteti za naš grad u narednom periodu. Siguran sam da nećemo moći na sve potrebe da odgovorimo, kao i da nećemo rešiti sve probleme u narednoj godini, ali isto tako sam siguran da što nas više bude učestvovalo možemo dati kvalitetnije predloge, možemo doći do pravih suštinskih prioriteta za grad i učiniti ga boljim mestom za život. Svaki predlog koji bude poslat, bilo da je reč o nekom velikom projektu ili malom, biće detaljno analiziran. Izveštaj i mišljenja o tim predlozima biće dostupni i građani će dobiti povratne informacije vezano za to.   Glas zapadne Srbije  

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/ekonomija/predstavljena-bela-knjiga-2020-saveta-stranih-investitora/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javne nabavke

Naslov: Predstavljena Bela knjiga 2020 Saveta stranih investitora

Savet stranih investitora predstavio je "Belu knjigu 2020" najvišim predstavnicima Vlade Republike Srbije i time obeležio 18 godina svog postojanja.Usled epidemiološke situacije i poštovanja svih mera, ovogodišnje izdanje predstavljeno je putem onlajn platforme predstavnicima brojnih državnih organa, ambasada, kao i privrednoj i društvenoj zajednici. ,,Bela knjiga'', napisana od strane članica Saveta, već skoro dve decenije ključni je proizvod kojim Savet daje preporuke usmerene da podrže privredni rast i bolji životni standard građana Srbije. Onlajn konferencija otvorena je uvodnim govorima predsednika Saveta i generalnog direktora Telenora Majka Mišela, zatim uvidom u Belu knjigu za 2020. godinu od strane njenog urednika Miroljuba Labusa i obraćanjima šefa Delegacije EU u Srbiji Sema Fabricija i predsednice Vlade Ane Brnabić. U svom uvodnom obraćanju, predsednik Saveta i generalni direktor Telenora Majk Mišel naveo je da mu je drago što nova Vlada i Savet dele iste prioritete, a to su bezbednost i zdravlje ljudi, borba protiv COVID-19, ekonomski oporavak, vladavina prava i dalja digitalizacija. "Tim prioritetima treba da se bavimo u svim oblastima poslovanja. Svesni smo izazova sa kojima se suočava Vlada Republike Srbije, ali naša očekivanja ostaju ista: dalje ubrzanje reformi, odnosno nastavak i ubrzanje pristupnih pregovora sa EU, rad na održivoj fiskalnoj konsolidaciji i unapređenje primene zakona. Ovogodišnja analiza obuhvata oblasti koje vidimo kao prioritetne, a to su: porezi, rad, inspekcija i bezbednost hrane, infrastruktura i građevinarstvo, zdravlje, stečaj i devizno poslovanje, sa digitalizacijom i e-trgovinom kao ovogodišnjim glavnim prioritetima", zaključio je Mišel. Posle tri godine od uvođenja nove metodologije i rangiranja na osnovu ispunjenosti preporuka iz prethodnog izdanja Bele knjige, tzv. "FIC indeksa", ove godine nisu davane ocene s tim da će se nastaviti sa njihovim objavljivanjem u 2021. godini. Razlog za to je promena prioriteta Vlade i potpuni fokus na pomoć privredi i stanovništvu radi ublažavanja negativnih posledica krize. S druge strane, uvedeno je novo poglavlje u svim tekstovima koje se odnosi na COVID-19, kako bi se opisao uticaj vanrednog stanja na sektore i izazove sa kojima se suočavaju kompanije, kao i odgovor države na iste. S obzirom na to da je dalje unapređenje poslovnog okruženja dugoročna nužnost, Savet je u ovom izdanju Bele knjige rangirao preporuke prema njihovoj hitnosti. Tako su za članice Saveta najhitnije promene neophodne u sledećim oblastima: zaštiti podataka o ličnosti, trgovini, centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, hipoteci i javnim nabavkama. U aktivnoj panel diskusiji o tome kako unaprediti poslovno okruženje u Srbiji, koju je vodio predsednik Saveta i generalni direktor Telenora Majk Mišel, mišljenja su razmenili predsednica Vlade Ana Brnabić, potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović i šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici. bela knjiga, InvesticijeBeograd 

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: pravda.rs

Link: https://pravda.rs/2020/11/20/analiza-ifimes-a-koji-lideri-zapadnog-balkana-nisu-po-volji-bajdena/

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: ANALIZA IFIMES-A: Koji lideri Zapadnog Balkana (ni)su po volji Bajdena?

Nova američka administracija, u saradnji sa EU, mora tražiti nove političke lidere, koji će dovesti do neophodnih političkih promena i prosperiteta zemalja zapadnog Balkana, navodi se u analizi Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES).Prema analizi, većina trenutnih političkih lidera na zapadnom Balkanu ne mogu biti partneri novoj američkoj administraciji za sveobuhvatne političke promene, a dolazak te nove administracije predsednika Džozefa Bajdena predstavlja ključni moment za takve promene na Zapadnom Balkanu, a naročito u Bosni i Hercegovini. BiH nema političku volju i jake institucije za borbu protiv kriminala i korupcije, a trebaće joj pomoć američkih bezbednosnih obaveštajnih agencija, poput američkih agencija koje su pomagale Italiji nakon Drugog svetskog rata, da se obračuna sa mafijom, piše Ifimes . Analitičari smatraju da ohrabruje činjenica da je novoizabrani američki predsednik Džozef Bajden takođe razgovarao o zapadnom Balkanu sa britanskim premijerom Borisom Džonsonom. Istovremeno, kako se navodi, "zabrinjava činjenica da neki međunarodni predstavnici u BiH rade zajedno sa nosiocima kriminala i korupcije u određenim zemljama i sa takvim međunarodnim predstavnicima neće biti moguće izvršiti sveobuhvatne promene". Političke promene na zapadnom Balkanu započele su, prema oceni Ifimesa, u Severnoj Makedoniji 2017. godine, a uspeh makedonskog premijera Zorana Zaeva (SDSM) i njegove vlade dokaz je da su promene i moguće. To je, piše Ifimes, pokazao i nedavni vašingtonski sporazum između zvaničnog Beograda i Prištine, koji su potpisali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Avdulah Hoti. Centralno pitanje u regionu je kraj političkog dijaloga između zvaničnog Beograda i Prištine, posredstvom EU, potpisivanjem pravno obavezujućeg sporazuma, tvrde analitičari, ističući da je predsednik Srbije Vučić odigrao važnu ulogu u obezbeđivanju mira i stabilnosti u regionu. Pad 31-godišnjeg režima Mila Đukanovića (DPS) takođe je snažan podsticaj za promene na zapadnom Balkanu, navodi Ifimes, dodajući da i rezultati lokalnih izbora u Bosni i Hercegovini, održanih 15. novembra 2020. godine, pokazuju da su promene moguće. Rezultati lokalnih izbora dovešće do novog talasa političkih promena i predstavljaće uvod u tektonske političke promene koje se očekuju na opštim izborima 2022. godine u Bosni i Hercegovini, prognozira se u tekstu. Situacija u Albaniji, koja je politički visoko polarizovana i, kako to vidi Ifimes, na ivici je građanskog rata, zabrinjavajuća je, a samo "zahvaljujući dugogodišnjem političkom iskustvu i političkoj mudrosti albanskog predsednika Ilira Mete građanski rat je sprečen ili izbegnut". Uspostavljanje "Mini šengena" kao najvažnije regionalne inicijative važno je za snažnu podršku američke administracije. S obzirom na to da je region u nedavnoj prošlosti imao krvavih sukoba, važno je i da države u svom pravnom poretku imaju zakone koji zabranjuju negiranje genocida i holokausta, jer bi to bio pravi civilizacijski način suočavanja s prošlošću, ocenjuje Ifimes . Bez angažmana SAD nema trajnog mira, stabilnosti i prosperiteta na Balkanu, jer značajan deo političkih struktura te regije ima snažne konekcije i u službi su nekih drugih interesa, interesa rivala SAD, zaključuje se u analizi. Za vreme Trampove administracije SAD su se udaljile od demokratskih vrednosti koje Americi daju moć i čine njenu naciju jedinstvenom. Sledi mukotrpan put ka vraćanju istinskim demokratskim vrednostima koje krase SAD, predviđa Ifimes. O ostavci brata premijerke Srbije pročitajte OVDE. Izvor: Tanjug 

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/kc-kragujevac-korona-ne-utice-na-lecenje-onkoloskih-pacijenata/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javne nabavke

Naslov: KC Kragujevac: Korona ne utiče na lečenje onkoloških pacijenata

U Kliničkom centru (KC) Kragujevac se onkološki pacijenti leče kao da nema epidemije korone, ali je hirurški program morao da bude redukovan sem za pacijente sa traumama i malignim bolestima."Hirurški program smo, moram da priznam, potpuno redukovali. Znači, ne možemo da izdržimo zbog anesteziologa, pola naših anesteziologa je u kovid bolnicama", rekao je juče novinarima v.d. direktora Kliničkog centra Predrag Sazdanović. Drugim rečima, kazao je, oprema je dobra, ljudstvo je vrlo obučeno i motivisano, ali nažalost nema prostora za ne-kovid pacijente, pre svega za "hladni" program. "Radimo traumu, radimo onkološke pacijente, od prvog dana nismo stali", rekao je Sazdanović. On je rekao da će najveće žrtve epidemije biti pacijenti sa hroničnim nezaraznim bolestima, a to su kardiovaskularne, cerebrovaskularne bolesti, dijabetes , kao i da  "trpi" i dijagnostika. "Ono gde mi držimo tempo u smislu da ne popuštamo ni jednog trenutka, to  su pacijenti u Centru za onkologiju. Tu se onkološki pacijenti leče kao da nema epidemije, odnosno ukoliko postoji zastoj u lečenju, pre svega u radioterapiji, to je pre svega zbog kvarova na mašinama ili drugim stvarima koje bi se desile i da nema epidemije", rekao je Sazdanović. Istakao je da se od prvog trenutka epidemije sprečava da se "useli" kovid. Sazdanović je najavio da se očekuje završetak javne nabavke novog skenera i angio sale za kardiovaksularne bolesti, biti "ozbiljan iskorak" zahvaljujući direktnoj investiciji Ministarstva zdravlja. Prema rečima Sazdanovića  planirana rekonstrukcija Kliničkog centra je dobila aneks da Urgentni centar bude Poliklinika, budući da je  od 1. oktobra postao Univerzitetski KC Kragujevac. Planirana su i proširenja subspecijalističkih grana na pojedinim klinikama. covid 19, Klinički centar Kragujevac, Onkološki pacijenti 

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/vecina-optuzenih-u-aferi-indeks-nece-snositi-posledice/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Korupcija

Naslov: Većina optuženih u aferi "Indeks" neće snositi posledice?

Ako je suditi prema (ne)zvaničnim saznanjima našeg lista, najveći broj optuženih (bilo ih je čak 87 na početku) u aferi "Indeks", najvećem korupcionaškom skandalu u istoriji domaćeg viskog školstva, odnosno za prodaju diploma i ispita na kragujevačkom Pravnom fakultetu, mogao bi da izbegne bilo kakve pravne posledice.Naši izvori iz domaćeg pravosuđa sa Univerziteta u Kragujevcu navode, naime, da Viši sud u Smederevu koji je petog decembra prošle godine, grupi od 16 vodećih aktera afere "Indeks" izrekao pvostepenu kaznu od ukupno 61 godinu robije, okrivlljenima nije uručio presude, niti je "izradio pismeni otpravak" rečene presude, mada je zakonski rok za to - probijen. Taj otpravak, pojašnjavaju, nije "izrađen" zbog toga što je smederevski sud od petog decembra 2019. naovamo rešavao žalbe "na neka rešenja u prvostepenom postupku koji još uvek nije okončan". U Višem sudu u Smederevu nezvanično potvrđuju da je zakonski rok za uručenje presude optuženima u aferi "Indeks" probijen, a da je razlog tome "preobimnost postupka i veliki broj optuženih". Ističu, međutim, da je "presuda koja ima blizu 600 strana gotova", te da je trenutno u "postupku korekcije". Nakon korekcije biće uručena okrivljenima, odnosno prvostepeno osuđenim "Indeksovcima". - Na Pravnom fakultetu se uveliko priča i špekuliše o razlozima za neuričivanje presuda kolegama koji su nepravosnažno osuđeni zbog prodaje diploma i ispita. Ono u čemu se većina s tim u vezi slaže jeste da su maratonsko suđenje "Indeskovcima" i ova situacija sa neuručivanjem presuda godinu dana od okončanja prvostepenog postupka slika i prilika domaćeg pravosuđa u poslednjih 30 godina. Neblagovremeno neuručivanja prvostepenih presuda akterima afere "Indeks" sigurno će da dovede do zastarevanja pojedinih dela za koja su neki od vinovnika tog korupcionaškog skandala nepravosnažno osuđeni. Nadoknadu štete i sudskih troškova u takvim slučajevima platiće, iz repuličkog budžeta, svi građani Srbije, kaže da naš list jedan od profesora Pravnog fakulteta u Kragujevcu. Pojašnjava da će prvostepeno osuđeni "Indeksovci" kad budu dobili presudu Višeg suda u Smedervu imati rok od 15 dana da ulože žalbe, o kojima će se odlučivati u Apelacionom sudu u Beogradu, a koji će, izvesno, pojedine postupke da vrati na novo odlučivanje smederevskom sudu. Sve to, smatra, može da traje još godinama, pri čemu će, na kraju, eventualno da bude osuđena tek nekolicina "Indeskovaca", i to, najverovatnije, oni koji su označeni kao "kolovođe" korpucionaške rabote. Najveći broj "Indeskovaca" će, siguran je naš sagovornik, zbog zastrarevanja postupka, da prođe nekažnjeno. Podsetimo da je sudsko veće Višeg suda u Smederevu, na čelu sa sudinicom i predsednicom tog suda Slađanom Bojković, petog decembra prošle godine, nakon maratonskog suđenja, koje je trajalo više od deset godina, izreklo presudu kojom je šesnaest "indeksovaca", od kojih su njih dvanaestoro univerzitetski profesori, osuđeno na ukupno 61 godinu zatvora. Najveće kazne, kao što se na osnovu zahteva tužilaštva i očekivalo, dobili su bivši dekan i potom, po izlasku iz pritvora, prodekan kragujevačkog Pravnog fakulteta, Sveto Purić (osam godina), te profesorka Dragana Petrović, koja je osuđena na sedam godina zatvora. Profesorka i bivša pomoćnica ministra prosvete Emilija Stanković dobila je pet godina, profesori Dragan Bataveljić i Božin Vlašaković osuđeni su na šest, odnosno četiri godine zatvora. Aktuelni prodekan za nastavu na kragujevačkom Pravnom fakultetu Srđan Đorđević osuđen je na tri godine zatvora, koliko su dobili i profesori Nenad Đurđević i Milena Petrović. Nekadašnji šef Studentske službe Zoran Simić osuđen je na pet godina. Presuda Višeg suda u Smederevu akterima afere "Indeks" na Univerzitetu u Kragujevcu i njegovom Pravnom fakultetu dočekana je, pre godinu dana, mukom koja, prema oceni upućenih, govorio o zatečenosti šumadijske akademske zajednice izrečenim presudama. U toj zajednici, prema našim izvorima, smatralo se i smatra da je ta presuda bila tek deo predizborne kampanje vladajućeg režima za minule izbore na svim nivoima, koji je, preko strogo kontrolisanog pravosuđa, slao poruku da borba protiv korupcije traje, i da u njoj niko nije i neće da bude zaštićen. Upućeni u problematiku, odnosno svi oni koji znaju šta se na Pravnom fakultetu zaista dešavalo do februara 2007, kad je uhapšeno 23 profesora i saradnika na pravnim fakultetima u Kragujevcu, Beogradu i Nišu, i njihovih poslovnih saradnika, smatraju, pak, da su glavnim akterima tog korupcionaškog skandala izrečene blage kazne i da je mnogo sumnjivih poslova u toj visokoškolskoj ustanovi, voljom (do)sadašnjih vlasti i njome uzrokovanim nemarom nadležnih državnih organa, ostalo neotkriveno i nesankcionisano. O razmerama korupcije i kriminala na kragujevačkom Pravnom fakultetu do februara 2007, ponajbolje svedoči činjenica da je, petog decembra 2019., u smederevskom sudu, na tri godine zatvora, zbog prodaje diploma i ispita, osuđen i domar tog fakulteta Andrija Tomović. Pravni fakultet u Kragujevcu je, tvrde u ovim krugovima, tokom većeg dela prethodne decenije bio jedan veliki buvljak, na kojem se gotovo javno trgovalo ispitima i diplomama. Koliko je bivših studenata kupilo diplome kragujevačkog Pravnog fakulteta pouzdano se ne zna, niti će se, sasvim izvesno, ikada i doznati. Osnovano se, međutim, pretpostavlja da su mnogi od njih danas zaposleni u policiji, pravosuđu i drugim državnim organima. Šteta od afere "Indeks", merena tim aršinom, praktično je - nemerljiva. Afera Indeks, Pravni fakultet, presuda, SuđenjeKragujevac 

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/vesti/politika/preporucena-smena-zelenovica-sa-mesta-na-kom-vise-nije/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Urnebes: Agencija preporučila smenu Zelenovića sa mesta na kom nije

Agencija za sprečavanje korupcije objavila je da je Nebojša Zelenović tokom predizborne kampanje u dva navrata prekršio Zakon o Agenciji, zbog čega je izrekla preporuku za njegovu smenu sa funkcije gradonačelnika. Preporuka je doneta, iako Zelenović već mesec dana nije gradonačelnik. Grad Šabac je čak četiri meseca posle održanih izbora dobio novog gradonačelnika i to Aleksandra Pajića iz redova Srpske napredne stranke, a gotovo mesec dana kasnije direktor Agencije za sprečavanje protiv korupcije Dragan Sikimić izriče meru javnog objavljivanja preporuke za razrešenje njegovog prethodnika Nebojše Zelenovića sa funkcije prvog čoveka Šapca. Rešenje Sikimća sinoć je objavljeno u Službenom glasniku, a u njemu se navodi da se jedino izricanjem te mere u konkretnom slučaju "ispunjava svrha zakona". U tom dokumentu piše da je utvrđeno da je Zelenović postupio suprotno Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, jer je tokom vršenja te funkcije na društvenoj mreži Fejsbuk na stranici korisnika "Nebojša Zelenović", 29. maja ove godine, objavljen prilog koji se odnosi na postignute rezultate lokalnih vlasti i buduće planove, a koji je snimljen na Gradskom bazenu u Šapcu. Na taj način je, kako piše, imenovani iskoristio javni resurs i to Gradski bazen za promociju izborne liste "Nebojša Zelenović - Šabac je naš, nakon čega je objavljen promotivni spot navedene liste. Takođe, Agencija je utvrdila da je Zelenović tokom vršenja funkcije gradonačelnika na internet stranici koja je specijalizovana za deljenje i razmenu video datoteka Jutjub korisnika TV Šabac 29. maja objavljen snimak priloga RTV Šabac pod nazivom "Na gradskom bazenu ponovo građanski termini". U njemu je Zelenović, kako se dodaje, iskoristio javno obraćanje da promoviše postignute rezultate lokalne vlasti i buduće planove sa izgovorenom rečenicom na kraju obraćanja "Šabac je naš". "To predstavlja deo naziva proglašene izborne liste 'Nebojša Zelenović - Šabac je naš', čime je promovisao navedenu listu na kojoj se nalazi pod rednim brojem '1'", piše u Rešenju direktora Agencije. Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook Twitter Instagram

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: juznevesti.com

Link: https://www.juznevesti.com/Politika/Slucaj-Kukulovce-Odluka-o-odbacivanju-prijave-protiv-Drobnjaka-nije-bila-po-pravilima.sr.html

Autori: https://www.juznevesti.com

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: "Slučaj Kukulovce": Odluka o odbacivanju prijave protiv Drobnjaka nije bila po pravilima

Apelaciono javno tužilaštvo u Nišu odluku o odbacivanju krivične prijave protiv Drobnjaka ocenilo nepravilnom; foto: Grad Leskovac Nakon što je Više javno tužilaštvo u Nišu odbacilo krivičnu prijavu protiv nekadašnjeg v.d. direktora Puteva Srbije Zorana Drobnjaka, koji je desetak dana pred izbore u selu Kukulovce kod Leskovca pozivao na glasanje i obećao izgradnju puta, Apelacioni javno tužilaštvo je takvu odluku ocenilo kao nepravilnu. Iz nevladine organizacije "Transparentnost Srbija"navode da ovakav stav vraća veru da postoji mogućnost da će sumnje u korupciju u vezi sa ovim slučajem biti valjano ispitane. Pored prijave "Transparentnosti" protiv Drobnjaka za krivično delo "davanje mita", pre dva meseca odbačena je i ona koju je podnela organizacija "CRTA". Objašnjenje tužilaca je bilo da je Drobnjak u Kukulovcu sa meštanima neformalno vodio razgovor. Međutim, viša tužilačka istanca, navodi NVO, ukazala je na nepravilnosti u vezi sa razlozima za tužilačku odluku i činjenicama koje su ispitivane u predistražnom postupku, kao i na propust da provere izvrše prikupljanjem podataka ili preduzimanjem dokaznih radnji. Između ostalog, ukazuje na nelogičnost zaključka da je poseta selu Kukulovce imala "neformalan karakter", te da je "nejasno kako poziv okupljenim meštanima za izlazak na izbore može biti u vezi sa zakonskim i statutarnim ovlašćenjima preduzeća kome je povereno javno ovlašćenje upravljanja državnim putevima" - navode iz "Transparentnosti". Ranije su iz ove organizacije ukazali na to da su lokalni putevi u nadležnosti lokalnih samouprava, u ovom slučaju Grada Leskovca, a da radove finansira preduzeće na čijem je čelu Drobnjak, te smatraju da je od velike važnosti što i ATJ konstantuje da je prilikom odbacivanja krivične prijave izostalo utvrđivanje činjenica da li je obećana izgradnja puteva meštanima Kukulovca bila u nadležnosti Puteva Srbije, te da li su ti troškovi bili planirani u skladu sa zakonskim uslovima. U Kukulovce stigao asfalt pred izbore ; foto: čitalac S druge strane, AJT je u dopisu dovelo u pitanje mogućnost da se krivično delo "davanja i primanja mita u vezi sa glasanjem" izvrši obećavanjem neke koristi koja je od opšteg značaja - kao što je izgradnja puteva, iznevši stav prema kojem se ono odnosi samo na slučajeve kada se obećava neka "lična" korist onome kome je obećanje upućeno. Istovremeno je ukazano da bi se kod takvih radnji moglo govoriti o drugim krivičnim delima, "primera radi, o krivičnom delu nenamensko korišćenje budžetskih sredstava", privrednom prestupu ili prekršaju - pojašnjavaju iz ove organizacije. "CRTA" ovakav stav vidi kao malu pobedu, dok iz "Transparentnosti" navode da je to dobar signal u pogledu spremnosti najvažnijeg organa za suzbijanje korupcije da učini ono za šta je i nadležno. Premijerka i gradonačelnik Leskovca tvrdili da asfaltiranje nije kupovina glasova; foto: Vanja Keser Takav stav više tužilačke instance, kao i detaljna argumentacija u vezi sa učinjenim propustima, vraća veru u mogućnost da će sumnje u korupciju u vezi sa ovim slučajem biti valjano ispitane, pa samim tim i ohrabrenje za sve koji su spremni da ukažu na moguću korupciju da to i učine - kažu u NVO. Podsetimo, meštani leskovačkog sela Kukulovce odlučili su se na bojkot izbora jer im nisu ispunjena obećanja data 2017. godine pred predsednčke izbore kad su gotovo svi meštani glasali za Vučića. Najveći problem je neasfaltirani put, ali nakon posete Drobnjaka, krenulo je i asfatiranje deonice od 2,5 km. Tada su premijerka Ana Brnabić i gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović tvrdili da asfaltiranje nije kupovina glasova i da nije povezano sa predstojećim izborima. 

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: dw.com

Link: https://www.dw.com/sr/kada-%C4%87e-sti%C4%87i-vakcina-protiv-korone/a-55661504

Autori: Deutsche Welle (www.dw.com)

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Kada će stići vakcina protiv korone? - 20.11.2020

Naučnici u čitavom svetu rade na razvijanju delotvorne i bezbedne vaccine protiv virusa SARS-CoV-2, koji je izazvao pandemiju. DW je sastavio pregled najvažnijih pitanja i odgovora u vezi s vakcinom.-pročitajte još:  Razvoj vakcina: više pitanja nego odgovoraKada kliničke faze budu uspešno završene, firme mogu formalno da zatraže dozvolu za korišćenje vakcine.Pritom presudnu ulogu igraju tri ustanove: "Food and Drug Administration" (FDA) u Sjedinjenim Državama, "European Medicine Agency" (EMA) u Evropi i "Pharmaceutical and Medical Device Agency" u Japanu.Šta se događa kad neka vakcina dobije dozvolu?I kad neka vakcina dobije dozvolu za upotrebu ne znači da odmah svi ljudi mogu da budu vakcinisani. Najpre bi trebalo proizvesti velike količine vakcine. Zatim logističari moraju da se pobrinu da vakcinu dostave tamo gde je potrebno. A društvo mora da odgovori i na etička pitanja, recimo kako će vakcina biti podeljena i ko će imati prednost kod vakcinacije.-pročitajte još:  Vakcina stiže - maske ostajuNa kraju, svaki pojedinac sam odlučuje da li će se vakcinisati ili neće. Jedno istraživanje na više od 13.000 ljudi u 35 zemalja koje su najteže pogođene kovidom 19 pokazalo je da bi se većina ljudi odlučila za vakcinaciju ako bi vakcina bilo bezbedna i efikasna.Kad možemo da računa s vakcinom protiv kovida 19?Razvoj efikasne vakcine obično traje više godina. Potraga za vakcinom protiv HIV-a traje još od početka 1980-ih godina, ali do sada bez uspeha.Prosečno, razvoj vakcine traje 10 do 12 godina. U slučaju kovida 19, naučnici ulažu velike napore kako bi skratili to vreme. Ipak, uprkos velikoj potrebi za pronalaženjem vakcine, ne smeju se praviti kompromisi kada je reč o bezbednosti - to naglašavaju i naučnici koji na tome rade, kao i Svetska zdravstvena organizacija (SZO).Za sadašnju kliničku fazu naučnici računaju da će trajati oko 17 meseci. A to je tek početak, jer ta faza mora da bude uspešno završena. Nakon dozvole za korišćenje i proizvodnje vakcine, sledi četvrta faza u kojoj naučnici i dalje posmatraju vakcinisane pacijente.Pogledajte video 02:45Vakcina kao "svetlo na kraju tunela"Kakvi tipovi vakcina se trenutno razvijaju?Naučnici trenuto razvijaju deset različitih tipova vakcine protiv kovida 19.Većina kandidata za vakcinu zasniva se na proteinskoj osnovi. Umesto da se potpuni patogeni virus upotrebljava za vakcinu, naučnici rade na samo jednom delu virusa - u ovom slučaju na jednom proteinu koji se pojavljuje u virusnoj ovojnici.Taj protein se daje pacijentima u velikoj dozi s ciljem izazivanja brze i jake reakcije imunog sistema - u nadi da će se imuni sistem ubuduće da se "seća" toga proteina i pokreće podjednako snažnu odbranu ako dođe u kontakt sa stvarnim virusom. Na takav način funkcionišu recimo vakcine protiv hepatitisa B i humanog papilomavirusa HPV.U vezi s kovidom 19, kandidati za vakcinu te vrste testirani su do sada samo u prvoj i drugoj kliničkoj fazi, ali još nisu dospeli do treće kliničke faze (testiranja na više od 1.000 ljudi).Do treće faze dospele su samo tri vrste vakcine i te vrste za sada najviše obećavaju: nereplicirajući viralni vektori, neaktivirani virusi i vakcina na osnovi ribonukleinske kiseline.Nereplicirajući viralni vektori su jedna vrsta takozvanih rekombinantnih vakcina. Naučnici pritom menjaju genetsku informaciju virusa tako što određene funkcije uključuju ili isključuju ili menjaju. Tako recimo mogu da promene zaraznost nekog virusa. Ali takve promene pretpostavljaju da nauka već zna koji delovi u genetskoj strukturi virusa su odgovorni za koje funkcije, kako bi njima ciljano moglo da se manipuliše. Dodatak "nereplicirajući" znači da virus koji je u vakcini napada ljudske ćelije, ali tamo ne može samostalno da se razmnožava.Vakcine koja se označavaju kao neaktivirane koriste "mrtve" oblike patogena koji izaziva bolest. One u pravilu ne garantuju tako dobar imunitet kao vakcina sa živim patogenima, zbog čega se neke od vakcina te vrste moraju uzimati više puta kako bi se postigla dobru zaštita. Recimo vakcine cjepiva s neaktiviranim patogenima su vakcine protiv gripa ili hepatitisa A.Vakcine zasnovane na ribonukleinskoj kiselini RNK imaju drugačiju strategiju. One ne koriste nikakav "stvarni" sastojak virusa ili drugog patogena. Umesto toga, naučnici se u tom slučaju koriste jednim trikom: podstiču ljudsko telo da samo proizvodi određenu komponentu virusa. S obzirom na to da se stvara samo ta određena komponenta, kompletan virus ne može da se razvije, ali imuni sistem ipak uči da prepoznaje komponente koje nisu tipične za čovekov organizam i može da pokrene odbrambenu reakciju.Ko radi na razvoju vakcine protiv kovida 19?Trenutno više od stotinu timova naučnika u čitavom svetu radi na razvoju vakcine protiv kovida 19. Do sada je deset timova razvilo kandidata za vakcinu do treće kliničke faze testiranja.Pritom se posebno ističe pet timova, jer oni već sprovode opsežne kliničke testove.Belgijsko poduzeće Jannsen Pharmaceutical Companies trenutno izvodi testove svoga kandidata za vakcinu na oko 90.000 ljudi u SAD, Argentini, Brazilu, Kolumbiji i Belgiji. Radi se o vakcini zasnovanom na nereplicirajućem viralnom vektoru.Na istom principu zasniva se i kandidat za vakcinu na kojem u javno-privatnom partnerstvu radi Univerzitet u Oksfordu i britanska firma AstraZeneca. Oni svoju potencijalnu vakcinu testiraju na oko 60.000 ljudi u SAD, Čileu, Peruu i Velikoj Britaniji.Kinesko poduzeće Sinopharm radi u različitim konstelacijama zajedno sa institutima u Pekingu i Vuhanu. Oni svoju "neaktiviranu" vakcinu testiraju na oko 55.000 ljudi u Bahreinu, Jordanu, Egiptu, Maroku, Argentini i Peruu.Drugačije je koncipiran kandidat za vakcinu firme BioNTech. Ona je zasnovana na ribonukleinskoj kiselini i trenutno se testira na oko 44.000 ljudi, između ostalog u SAD, Argentini i Brazilu.Tim kineske firme CanSino trenutno svog kandidata testira na oko 41.000 ljudi u Pakistanu.Pogledajte video 01:32                                

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: vesti.rs

Link: https://www.vesti.rs/Leskovac/Slucaj-Kukulovce-Odluka-o-odbacivanju-prijave-protiv-Drobnjaka-nije-bila-po-pravilima.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: "SLUČAJ KUKULOVCE": ODLUKA O ODBACIVANJU PRIJAVE PROTIV DROBNJAKA NIJE BILA PO PRAVILIMA

Nakon što je Više javno tužilaštvo u Nišu odbacilo krivičnu prijavu protiv nekadašnjeg v. d. direktora Puteva Srbije Zorana Drobnjaka, koji je desetak dana pred izbore u selu Kukulovce kod Leskovca pozivao na glasanje iIzvor: JužneVesti.com , 20.Nov.2020 , 16:49"Slučaj Kukulovce": Odluka o odbacivanju prijave protiv Drobnjaka nije bila po pravilimaNakon što je Više javno tužilaštvo u Nišu odbacilo krivičnu prijavu protiv nekadašnjeg v.d. direktora Puteva Srbije Zorana Drobnjaka, koji je desetak dana pred izbore u selu Kukulovce kod Leskovca pozivao na glasanje i obećao izgradnju puta, Apelacioni javno tužilaštvo je takvu odluku ocenilo kao nepravilnu. Iz nevladine organizacije "Transparentnost Srbija"navode da ovakav stav vraća veru da postoji mogućnost da će sumnje u korupciju u vezi sa ovim slučajem biti valjano ispitane.Pored prijave "Transparentnosti" protiv Drobnjaka za krivično delo "davanje mita", pre dva meseca odbačena je i ona koju je podnela organizacija "CRTA". Objašnjenje tužilaca je bilo da je Drobnjak u Kukulovcu...     

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: krstarica.com

Link: https://www.krstarica.com/vesti/region/odrzana-5-konferencija-za-koordinaciju-bezbednosti/

Autori: @krstarica

Teme: Korupcija

Naslov: Održana 5. Konferencija za koordinaciju bezbednosti

SARAJEVO - Savet za regionalnu saradnju, zajedno sa partnerima, organizovao je 5. regionalnu (proširenu) konferenciju za koordinaciju bezbednosti na kojojSARAJEVO - Savet za regionalnu saradnju, zajedno sa partnerima, organizovao je 5. regionalnu (proširenu) konferenciju za koordinaciju bezbednosti na kojoj se raspravljalo o izazovima migracije za Zapadni Balkan.Rezultati Balkanskog barometra 2020 pokazuju da 63 odsto građana zapadnog Balkana migraciju vidi kao bezbednosni rizik, navodi se u saopštenju RC C."Gledanje ovog problema samo kao bezbednosne pretnje može biti opasno, ali ignorisanje njegovog potencijalno štetnog uticaja može biti jednako opasno", rekao je šef Odeljenja za politička pitanja Saveta za regionalnu saradnju (RČ) Amer Kapetanović na konferenciji pod nazivom "Otvaranje puta za stabilizaciju na zapadnom Balkanu: Balkanska ruta u novom geopolitičkom kontekstu - stari i novi bezbednosni izazovi".On je pozvao FRONTEKS, EUROPOL, relevantne regionalne i nacionalne agencije da se okupe ne samo da razgovaraju, već i da brzo reaguju.Bliska saradnja sa ekonomijama zapadnog Balkana kao budućim članicama Evropske unije, susedima i strateškim partnerima i dalje treba da bude korisna za sve, rekla je Davinia Vud, šef međunarodne strategije u Generalnom direktoratu Evropske komisije za unutrašnje poslove, dodajući da su "politike bezbednosti i upravljanja migracijama ključni aspekt naše saradnje."Dvodnevna onlajn konferencija okupila je više od 200 učesnika iz regiona i Evropske unije, uključujući 70 stručnjaka, koji su zajedno radili na važnim bezbednosnim pitanjima, uključujući terorizam, borbu protiv korupcije, sajber pretnje, organizovani kriminal, malokalibarsko i lako oružje i ilegalne migracije na zapadnom Balkanu, navodi se u saopštenju R Č.Konferenciju je organizovalo Regionalno veće za saradnju uz podršku italijanskog Ministarstva unutrašnjih poslova i zajedno sa partnerima, Regionalnom inicijativom za migracije, azil i izbeglice (MARRI), Centrom za kontrolu malokalibarskog i lakog naoružanja u istočnoj i jugoistočnoj Evropi (SEESAC), Regionalnom inicijativom za borbu protiv korupcije (RAI) i Platformu za integrisano upravljanje unutrašnjom bezbednošću (IISG).(Tanjug)         

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: novosti.rs

Link: https://www.novosti.rs/srbija/vesti/937421/zasedali-sali-bioskopa-odbornici-krusevcu-pricali-vise-spomeniku-nego-budzetu

Autori: @Novostionline

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: ZASEDALI U SALI BIOSKOPA: Odbornici u Kruševcu pričali više o spomeniku nego o budžetu

ODLUKA o podizanju spomenika knezu Lazaru na lokaciji Stari aerodom u Kruševcu za odbornike na zasedanju Skupštine grada u četvrtak bila je intrigantnija od izveštaja o budžetu i novih poreza na imovinu.Opozicija je smatrala da bi ova odluka trebalo da se odloži dok se ne bude održala stručna rasprava, dok su iz vlasti poručili da će nadležna komisija svakako odlučivati na ovu temu. - Neverovatno da je da smo pored velikog dnevnog reda i važnih tačaka o kojima treba da diskutujemo, doveli u pitanje postavljanje spomenika osnivaču grada - rekla je za govornicom gradonačelnica Jasmina Palurović.- Nema potrebe da objašnjavam koliko je podizanje spomenika važno za Kruševac. U materijalu vidite da se komisija sastoji od stručnih lica, koja će odlučivati o izboru autora i dela, a u proces će biti aktivno uključeni i građani. Odbornici su bez rasprave većinom glasova usvojili izveštaj o realizaciji budžeta za prvih devet meseci, odluku o utvrđivanju prosečnih cena kvadrata na nepokretnosti kao i niz drugih odluka, koje se odnose na planove detaljne regulacije i kadrovsku problematiku. Obustavljen je i postupak realizacije projekta javno-privatnog partnerstva sa elementima koncesije, koji se odnosi na podzemnu garažu planiranu na Trgu kosovskih junaka. Pratite nas i putem iOS i android aplikacije 

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: b92.net

Link: https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=11&dd=20&nav_category=640&nav_id=1767494

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: EU dodelila tzv. Kosovu 26,5 miliona evra - Info

Šef kancelarije EU na tzv. Kosovu, ambasador Tomaš Šunjog i kosovski premijer Avdulah Hoti, potpisali su danas ugovor vredan 26,5 miliona evra.Ovaj ugovor potpisan je radi podrške tzv. Kosovu da se izbori sa posledicama pandemije virusa kovid 19. Ova nova podrška iz EU će kosovskom budžetu pružiti preko potrebne finansije za ublažavanje socio-ekonomskog uticaja krize zbog koronavirusa na gradjane i poslovanje na tzv.Kosovu. Kako je saopšteno iz kancelarije EU na tzv.Kosovu, fondovi EU će naročito biti korišćeni da se pomogne mikro-preduzećima i samozaposlenima kako bi se poboljšala njihova finansijska likvidnost preko Kosovskog fonda za kreditne garancije, za grantove i subvencije za farmere, kao i da se pomogne manjinskim zajednicama koje su najteže pogodjene pandemijom. Fondovi EU će takodje biti podrška i za biznise koji se fokusiraju na izvoz roba i usluga. Šef Kancelarije EU na tzv.Kosovu/specijalni predstavnik Tomaš Šunjog izrazio je zadovoljstvo što su u stanju da pomognu kosovskom narodu kroz još jednu konkretnu pomoć EU. "Kosovo i ostatak Evrope se nalaze u sred pandemije kovid 19. Drago mi je što će preko ove podrške EU biti u stanju da pomogne i biznisima i ranjivim ljudima, muškarcima i ženama, da se nose sa finansijskim teškoćama sa kojima su se suočili u ovoj teškoj situaciji", kazao je on a prenosi njegova kancelarija. EU i vlada su naglasili važnost transparentnih procedura javnih nabavki za sticanje poverenja gradjana. Vlada se saglasila da izradi nov zakon o javnim nabavkama, prateći i poštujući najbolje zakonodavne prakse. Vlada se takodje obavezala da poštuje Zakon o organizaciji državne uprave kada bude dizajnirala nove interne strukture ministarstava, kao i da poštuje novo zakonodavstvo pri zapošljavanju u državnoj upravi, tako da u praksi uspostavi javnu administraciju koja je depolitizovana i funkcioniše bolje. Podrška EU dolazi kao dodatak posle uplata za budžetsku podršku od 10 miliona evra koje su stigle u julu, zajma za makro-finansijsku pomoć od 50 miliona eur-a koji je uplaćen u oktobru, kao i hitne podrške i pomoći za zdravstveni sistem koja je isporučena ranije ove godine. Najavljuju se nove podrške u narednim mesecima. 

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: novostiplus.info

Link: https://novostiplus.info/krivicna-prijava-protiv-drobnjaka-nepravilno-odbacena/

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Krivična prijava protiv Drobnjaka nepravilno odbačena

Podeli na Fejs-u Podeli na Twitter-u Podeli na Whatsup-uTransparentnost Srbija pozdravila je danas stav Apelacionog javnog tužilaštva u Nišu da je odluka Višeg javnog tužilaštva o odbacivanju krivične prijave protiv dosadašnjeg v.d. direktora JP "Putevi Srbije" Zorana Drobnjaka zbog davanja mita u vezi sa glasanjem tokom predizborne posete selu Kukulovce kod Leskovca, bila nepravilna.U saopštenju TS se ocenjuje da takav stav više tužilačke instance, "kao i detaljna argumentacija u vezi sa učinjenim propustima, vraća veru u mogućnost da će sumnje u korupciju u vezi sa ovim slučajem biti valjano ispitane".- Bez obzira na to kakav će biti krajnji ishod slučaja, to jednako može da posluži kao dobar signal u pogledu spremnosti najvažnijeg organa za suzbijanje korupcije - javnog tužilaštva da učini ono za šta je nadležno, pa samim tim i ohrabrenje za sve koji su spremni da ukažu na moguću korupciju da to i učine - stoji u saopštenju.Iz Transparentnosti Srbija, koja je i podnela krivičnu prijavu, su naveli da se u dopisu Apelacionog javnog tužilaštva u Nišu ukazuje na nepravilnosti u vezi sa razlozima za tužilačku odluku i činjenicama koje su ispitivane u predistražnom postupku, kao i na propust da provere izvrše prikupljanjem podataka ili preduzimanjem dokaznih radnji.- Tako se, između ostalog, ukazuje na nelogičnost zaključka da je poseta selu Kukulovce imala 'neformalan karakter', te da je 'nejasno' kako poziv okupljenim meštanima za izlazak na izbore može biti u vezi sa zakonskim i statutarnim ovlašćenjima preduzeća kome je povereno javno ovlašćenje upravljanja državnim putevima - naveli su iz TS.PogledajteJoš       

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: mondo.rs

Link: https://mondo.rs/MobIT/Tech-Vesti/a1400619/kvalitet-operatora-u-srbiji-ratel-testiranje-uporedno-mobilni-internet-pozivi-sms-poruke.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: NAJBOLJI DOMAĆI OPERATOR? Rangirani od najboljeg, kako su vršenja merenja u Srbiji i na kojim telefonima

Autor Marko Čavić 20.11.2020. / 17:36 17:46 0Kako ove godine domaći operatori stoje po kvalitetu kad se uporede jedni s drugima... Izvor: MONDO/Goran Sivački Telekom Srbija je ostvario najbolji ukupni rezultat ove godine, zahvaljujući značajnom unapređenju kvaliteta svih usluga u svim kategorijama, pokazalo je merenje kvaliteta usluga mobilnih komunikacionih mreža u Srbiji koje je sproveo RATEL. Sledi Telenor, koji je unapredio prošlogodišnje performanse implementacijom VoLTE usluge (prenos govora pomoću 4G, Voice over LTE) pre početka ovogodišnje kampanje, a Vip mobile je zabeležio pad parametara kvaliteta zbog problema sa funkcionisanjem DNS (Domain Name System) servera, saopštio je RATEL. RATEL je, kako se navodi, u periodu od septembra do novembra 2020. godine sproveo uporedna merenja i analizu parametara kvaliteta usluga mobilnih komunikacionih mreža (Benćmark mobilnih mreža) kod sva tri mobilna mrežna operatora u Srbiji. Reč je o uporednom testiranju kvaliteta usluga u mobilnim mrežama, gledano iz ugla korisnika, merenjem parametara kvaliteta govorne usluge i usluga prenosa podataka. Testiranje mobilnih komunikacionih mreža rađeno je u 50 gradova i 10.000 kilometara puteva u Srbiji. Merenja su obuhvatala tri kategorije, i to velike gradove, male gradove i puteve. Tokom "drive" test merenja obavljeno je više od 7.000 testova govorne usluge i 7.000 sesija za svaku od usluga prenosa podataka u mreži svakog od operatora. Pored "drive" testova, obavljena su "walk" test merenja na lokacijama pešačkih zona u Beogradu: Ada Ciganlija, Knez Mihailova ulica, Beograd na vodi, Zemunski kej. Za izračunavanje konačnog rezultata, računat je zbir poena, koje su operatori osvojili i za govornu uslugu i za uslugu prenosa podataka, pri čemu udeo za govornu uslugu iznosi 40 odsto, a za usluge prenosa podataka 60 odsto. Za govornu uslugu sprovedeni su testovi, koji se odnose na procenat uspešno uspostavljenih poziva, vreme uspostave veze i kvalitet govornog poziva. Za uslugu prenosa podataka sprovedeni su testovi, koji se odnose na prenos malog fajla, poput slike, MP3 fajla ili mejla, kao i na prenos velikog fajla, odnosno testirana je brzina prenosa podataka, brzina učitavanja i otvaranja web stranice na mobilnom telefonu, web stranice uživo na mobilnom telefonu i kvalitet video prenosa uživo. RATEL navodi da se merni sistem sastoji iz dva merna vozila opremljena identičnim mernim uređajima koji su omogućavali testiranje svih tehnologija i usluga istovremeno. Za potrebe testiranja govorne usluge, Samsung Galaxy S10 telefoni su neprekidno pozivali jedan drugog unutar iste mreže, dok je testiranje usluga prenosa podataka obavljeno pomoću Samsung Galaxy S9 mobilnih telefona. Mernu kampanju sprovela je firma Crony a.d. Beograd, u saradnji poljskom kompanijom Systemics-PAB, a na osnovu tendera u postupku javne nabavke, koju je RATEL raspisao i sproveo. Anketa Da li ste zadovoljni svojim mobilnim operatorom? Jesam! 69.7% (115) Nisam! 30.3% (50) Povratak na glasanje Da li ste zadovoljni svojim mobilnim operatorom? Jesam! Nisam! Glasaj Rezultati Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU. (MONDO)  

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: beta.rs

Link: https://beta.rs/vesti/politika-vesti-srbija/137051-rcc-posmatranje-nezakonite-imigracije-iskljucivo-kao-sigurnosne-pretnje-moze-biti-opasno

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: RCC: Posmatranje nezakonite imigracije isključivo kao sigurnosne pretnje može biti opasno (VIDEO)

POLITIKA | 20.11.2020 17:55 > 20.11 17:59Šef Odeljenja za politička pitanja Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Amer Kapetanović izjavio je danas da posmatranje pitanja nezakonitih migracija samo kao bezbednosnu pretnju može biti opasno isto koliko i zanemarivanje njenog potencijalno štetnog uticaja."Bilateralna i regionalna saradnja je trenutno sporadična, a razmena informacija o ovom pitanju u stvarnom vremenu treba biti mnogo bolja. Naročito kako bi se pažnja usmerila i na organizovani kriminal koji stoji iza nezakonite imigracije i veliku mrežu krijumčara koji od nje profitiraju", rekao je on na Petoj regionalnoj (proširenoj) konferenciji za koordinaciju pitanja sigurnosti pod nazivom "Otvaranje puta za stabilizaciju na Zapadnom Balkanu: Balkanska ruta u novom geopolitičkom kontekstu - stari i novi izazovi za sigurnost", navodi se u saopštenju RCC.Zamenica generalnog direktora Odeljenja javne sigurnosti zadužena za koordinaciju policijskih snaga u Ministarstvu unutrašnjih poslova Italije Alesandra Guidi je navela da bezbednosna pitanja imaju ključnu ulogu kao preduslov i pokretačka snaga razvoja teritorija.Rukovodilac odeljenja za medjunarodnu strategiju u Generalnoj direkciji Evropske komisije za unutrašnje poslove, Davinia Vud rekla je da bezbednosne politike i upravljanje migracijama predstavljaju glavni aspekat saradnje regiona i EU."Bliska saradnja sa ekonomijama Zapadnog Balkana kao budućim članicama Evropske unije, susedima i strateškim partnerima treba i dalje biti korisna za sve nas", rekla je Vud.Na dvodnevnoj konfrenciji održanoj putem interneta okupilo se preko 200 učesnika iz regiona i Evropske unije, koji su se bavili temama kao što su terorizam, borba protiv korupcije, kibernetičke pretnje, organizovani kriminal, malo oružje i lako naoružanje i nezakonite migracije na Zapadnom Balkanu, navodi se u saopštenju.Prema Medjunarodnoj organizaciji za migracije (IOM) u celom svetu ima 272 miliona migranata, a u regionu Zapadnog Balkana trenutno ima preko 200.000 migranata.Najčitanije sada          

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: naslovi.net

Link: https://naslovi.net/2020-11-20/juzne-vesti/slucaj-kukulovce-odluka-o-odbacivanju-prijave-protiv-drobnjaka-nije-bila-po-pravilima/26680672

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: "Slučaj Kukulovce": Odluka o odbacivanju prijave protiv Drobnjaka nije bila po pravilima

Južne vesti pre 4 sata  |  T. Tasić Južne vestiNakon što je Više javno tužilaštvo u Nišu odbacilo krivičnu prijavu protiv nekadašnjeg v.d. direktora Puteva Srbije Zorana Drobnjaka, koji je desetak dana pred izbore u selu Kukulovce kod Leskovca pozivao na glasanje i obećao izgradnju puta, Apelacioni javno tužilaštvo je takvu odluku ocenilo kao nepravilnu. Iz nevladine organizacije "Transparentnost Srbija"navode da ovakav stav vraća veru da postoji mogućnost da će sumnje u korupciju u vezi sa ovim slučajem biti  

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: standard.rs

Link: https://www.standard.rs/2020/11/20/doktor-kon-savetnik-kompanije-fajzer-da-li-je-to-sukob-interesa/

Autori: Redakcija

Teme: Sukob interesa

Naslov: Doktor Kon savetnik kompanije Fajzer, da li je to sukob interesa?

20.11.2020.Da li će se posle 10 godina Srbija suočiti sa istim problemom i ući u još jednu spornu nabavku vakcine za sprečavanje pandemije koronavirusa?Srbija i ceo svet vode bitku sa pandemijom koronavirusa, a čini se bar prema zvaničnim informacijama da je situacija nikada gora. Na hiljade zaraženih, na desetine umrlih svaki dan, prebukirane bolnice i zdravstveni sistem pred pucanjem. Jedini spas je, kako je predočeno javnosti, vakcina.Nedavno je američka kompanija Fajzer prva objavila da ima pouzdanu vakcinu, i da su dani u pitanju kada će biti započeto sa upotrebom širom sveta. Vrlo brzo su stigli i rezultati još nekih američkih i ruskih kompanija koje tvrde da imaju vakcinu gotovo spremnu za upotrebu, i da su dani u pitanju pre nego što počne vakcinacija svetske populacije.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je brže-bolje po objavi delotvornosti Fajzerove vakcine pobedonosno objavio da je Srbija dogovorila kupovinu 1.8 miliona doza iste, i da bi prvi stanovnici mogli da je dobiju već do kraja 2020 godine. Kako je više puta isticao, sve odluke vezane za borbu protiv epidemije opakog virusa Vučić donosi na osnovu preporuka struke, oličene pre svega u članovima Kriznog štaba, koje je nedavno odlikovao najvećim počastima.Prva violina Kriznog štaba, epidemiolog Predrag Kon, svakog dana sa malih ekrana i društvenih mreža od početka pandemije šalje dramatične poruke građanima o opasnosti koja nam preti od korone, upozoravajući nas, poput pokvarene ploče, da nosimo maske i držimo distancu. Jedan je i od glavnih zagovornika vakcine kao ultimativnog rešenja korona krize koju je na osnovu ličnog iskustva proglasio gorom i od rata.Zanimljivo je da je prvi čovek Kriznog štaba saradnik kompanije Fajzer na polju pronalaska i proizvodnje vakcina kao i još nekoliko farmaceutskih kompanija. Ovaj podatak stoji u njegovoj zvaničnoj biografiji objavljenoj u knjizi Znameniti Jevreji Srbije u izdanju Jevrejske zajednice Srbije.Postavlja se pitanje - da li onda postoji sukob interesa prilikom nabavke Fajzerovih vakcina, ako je prvi čovek Kriznog štaba i jedan od savetnika prilikom izbora vakcina istovremeno i saradnik kompanije od koje će Srbija kupiti skoro dva miliona doza za potrebe svojih građana?Ovde se ne radi ni o kakvoj ekonomskoj utakmici, iako je čak i tamo kažnjiv svaki vid sukoba interesa koji bi neku kompaniju stavio u privilegovan položaj, već stvar od javnog interesa i prevashodno pitanje zdravlja i života i smrti. Jer, posle godinu dana od kako je podmukli virus krenuo iz Vuhana da hara svetom, i odnosi ljudske živote i koji je medicina proglasila jednom od najvećih pretnji u istoriji čovečanstva, sa čim se i naša struka bespogovorno slaže, ne možemo doći u situaciju da na takvu veliku odluku kao što je kupovina vakcine utiče mišljenje nekoga oko koga postoji sukob interesa.I država i doktor Predrag Kon moraju da objasne kako je u tako ekspresnom roku po objavljivanju podataka o uspešnosti Fajzerove vakcine, koja još nije dobila konačnu upotrebnu dozvolu, država najavila kupovinu velike količine prvog proizvođača koji je obznanio uspeh, a da je pri tom jedan član stručnog tima u potencijalnom sukobu interesa.Ako se pritom zna da je u samo par dana još jedna američka kompanija objavila uspešnost njene vakcine u još većoj meri, a da je i ruska kompanija objavila da je dani dele od delotvorne vakcine, kako je moguće da država nije isto tako ekspresno najavila kupovinu i tih vakcina ili makar organizovala javnu raspravu kompletne stručne javnosti, već je brže-bolje sebe vezala za proizvod kompanije Fajzer koji će, čini se, krenuti da se upotrebljava kod nas pre nego što će i u samoj SAD biti u upotrebi, ako je verovati predsedniku Srbije!Debakl vakcinacije protiv svinjskog gripaPodsetimo, epidemiolog Predrag Kon bio je na čelu Radne grupe za borbu protiv epidemije i krajem 2009. godine kada je Srbiju i svet pogodila epidemija svinjskog gripa. Doktor Kon je i tada bio glasnogovornik vakcinacije kao jedinog rešenja. Predrag Kon podneo je ostavku na tu funkciju na poslednjem sastanku grupe održanom krajem januara, ali ona nije prihvaćena. Epidemiolog je to učinio jer se do tog trenutka protiv svinjskog gripa vakcinisalo samo 148.000 osoba, umesto milion koliko je on očekivao.Čitavu priču o nabavci vakcine i samoj vakcinaciji pratile su brojne kontroverze. Od toga da je izabrana Novartisova vakcina bila najjeftinija od tri ponuđene, do spornih stvari kao što je raskid ugovora kada se videlo da je vakcinacija doživela debakl i da Srbiji neće trebati tri miliona vakcina. Prema nekim procenama, budžet je oštećen za 340.853.400 dinara. Tada je pod istragom bio tadašnji ministar zdravlja Tomica Milosavljevi, a doktor Kon jedan od onih koji su saslušani. Tada je uhapšeno četvoro ljudi, na čelu sa direktorkom Instituta za javno zdravlje Svetlanom Vukajlović koji su više meseci proveli u istražnom zatvoru. Iako je proces trajao pet godina, svi su oslobođeni optužbi, a sama Vukajlovićeva je tvrdila da je radila po odluci Vlade Srbije i ušla u zakonom propisanu proceduru nabavke vakcine.Mnoge stvari su ostale nerazjašnjene od tada, od procesa nabavke, do samih aktera, a postavlja se pitanje da li će se deceniju kasnije Srbija suočiti sa istim problemom i ući u još jednu spornu nabavku vakcine za sprečavanje pandemije koronavirusa i da li će preovladavati interesi građana na prvom mestu.                  

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: standard.rs

Link: https://www.standard.rs/2020/11/20/bajdenov-plan-za-balkan-sankcije/

Autori: Redakcija

Teme: Sukob interesa

Naslov: Bajdenov plan za Balkan? Sankcije!

20.11.2020. 19:56Sankcije su jedan od troškovno najefikasnijih mehanizama za odvraćanje opstrukcije, ali one moraju biti kredibilne, uz učešće SAD, Velike Britanije i EUU zimu 2001. godine, izabrani predsednik Džo Bajden, tada kao senator, posetio je Visoke Dečane - srpski pravoslavni manastir na Kosovu, i to u sklopu posleratnog putovanja po onome što je tada bio protektorat UN.Dok je bio tamo ( prema rečima Majka Halcela, starog Bajdenovog savetnika za spoljnu politiku), Bajden se nakratko sastao sa Ramušom Haradinajem, koji je donedavno, tokom rata na Kosovu, bio gerilac u Dečanima, a koji će kasnije postati premijer. Bajden, želeći da obezbedi zaštitu pravoslavne kulture, zatražio je od Haradinaja lične garancije da će posebno paziti na manastir. Kada je na Kosovu ponovo izbilo nasilje tri godine kasnije, desetine srpskih pravoslavnih crkava bilo je uništeno, ali je ovaj manastir ostao netaknut. Godinama kasnije, Haradinaj je navodno zatražio od Halcela da kaže Bajdenu kako je održao svoju reč.Izbegavanje grešakaOva priča evocira dva jednostavna principa kojih bi buduća evropska i američka politika morala da se drži u regionu. Prvo, nestabilnost često potiče od lidera, a ne od naroda. Međuetničkim tenzijama, koje zapadne diplomatske misije nastavljaju da tretiraju kao "drevnu prošlost", upravljaju lideri sa veoma neposrednim agendama. Naravno, u ovom regionu postoje podele, ali politički lideri prave svesni izbor hoće li ih pojačavati ili suzbijati. U slučaju Visokih Dečana, uticajni čvrstorukaš Haradinaj po svemu sudeći je održao situaciju pod kontrolom u trenutku kada su druge oblasti potonule u nasilje.Drugo, jasni signali iz Vašingtona i evropskih prestonica mogu da spreče probleme na terenu. Bajden je zatražio da manastir bude zaštićen i bio je, makar delimično usled toga što su moćni lideri znali da ih Vašington - najvažniji saveznik ove države - drži na oku. Slično tome, 2016. godine su zamenik pomoćnika državnog sekretara Hojt Ji i njegove kolege iz EU pomogle obližnjoj Makedoniji (sada Severnoj Makedoniji) da prođe kroz tranziciju ka demokratskoj vladi, i to uzastopnim i intenzivnim angažmanom. Sjedinjene Države su dva puta ubedile EU, koja je posredovala u političkim sporovima unutar ove države, da odloži izbore na osnovu toga što oni ne bi bili pošteni. Takav beskompromisni angažman Vašingtona i Brisela, ukoliko su ciljevi zajednički i dobro definisani, može da dovede do velikih rezultata.Trampova administracija je podbacila u obe tačke. Trivijalizovala je složene političke probleme između Kosova i Srbije i nastojala da brzopleto prigrabi zasluge za rešavanje starih animoziteta, taman na vreme za predizborni govor u Severnoj Karolini. Za to vreme, ignorisala je saveznike i slala zbunjujuće signale, često gazeći po samim demokratskim principima u čiju je promociju u ovom regionu Vašington uložio više od dve decenije.Aleksandar Vučić, Donald Tramp i Avdulah Hoti tokom potpisivanja Sporazuma o normalizaciji ekonomskih odnosa Beograda i Prištine u Beloj kući, Vašington, 04. septembar 2020. (Foto: Official White House Photo by Joyce N. Boghosian)Bajdenu će biti lako da izbegne greške predsednika Donalda Trampa. Ali će biti daleko teže izbeći ponavljanje grešaka koje su učinjene u vreme predsednika Baraka Obame, u kojem su se Sjedinjene Države povukle iz regiona, prepuštajući ga Evropskoj uniji na rešavanje i ne nudeći bilo kakav jasan signal da su Sjedinjene Države spremne da brane svoju dvopartijsku zaostavštinu izgradnje institucija u regionu.Imajući u vidu sve spoljnopolitičke izazove sa kojim će se nova američka administracija suočiti, Zapadni Balkan se verovatno neće rangirati kao glavni prioritet. Međutim, Bajden jeste o njemu diskutovao u svom prvom telefonskom pozivu u svojstvu izabranog predsednika - sa britanskim premijerom Borisom Džonsonom. Ova tema se verovatno pojavila u želji da se Bajdenu pristupi kroz oblast sa kojom je on upoznat, no to ipak pokazuje da će ovaj region nastaviti da bude aktuelan. A kako su Berlin, Brisel i Pariz željni da poprave odnose sa Sjedinjenim Državama nakon prethodne četiri godine, Zapadni Balkan predstavlja šansu za obe strane da pokažu kako nova era transatlantske saradnje može da proizvede rezultate.Borba protiv korupcijeEvropa i Sjedinjene Države bi naročito mogle da ostvare dosta napretka u ovom regionu fokusiranjem na borbu protiv korupcije, što bi istovremeno pokazalo da Amerika ne posmatra Balkan kroz prizmu starih mržnji, i poslalo jasnu poruku o očekivanjima Zapada od regionalnih lidera i demokratskog upravljanja.Bajden je borbu protiv korupcije i nepotizma učinio jednim od svojih zaveta, kako u unutrašnjoj, tako i u spoljašnjoj politici. U svom članku za Forin afers, pod naslovom " Zašto Amerika ponovo mora da bude lider ", Bajden je istakao svoju nameru da se "obračuna sa delovanjima u ličnu korist, sukobima interesa, mračnim novcem i rasprostranjenom korupcijom koja služi uskim, privatnim ili inostranim agendama, podrivajući našu demokratiju", kao i da utvrdi "borbu protiv korupcije kao ključni interes nacionalne bezbednosti i demokratsku odgovornost" - kako kod kuće, tako i u inostranstvu.Za to vreme, Evropska unija je takođe pretvorila borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala u centralni deo svojih napora na Zapadnom Balkanu. Izveštaji Evropske komisije o napretku za 2018. godinu pokazuju da sve države regiona kaskaju u tri ključna prioriteta: borbi protiv korupcije, suzbijanju organizovanog kriminala i unapređivanju pravosuđa. Neke države, uključujući Bosnu, imale su bolje pokazatelje početkom 2000-ih nego danas. Posledica je da je cela regija izgubila pet odsto stanovništva za proteklih pet godina. U Bosni i Hercegovini, većina onih koji odlaze navode korupciju kao ključni faktor koji podstiče njihov egzodus. Korupcija, za to vreme, podstiče organizovani kriminal i isisava novac u džepove onih koji bi mogli da izazovu nemire.Tadašnji američki senator Džo Bajden tokom razgovora sa predsednikom Predsedništva SR BiH Alijom Izetbegovićem, Sarajevo, 09. april 1993. (Foto: Chris Helgren/Reuters)Bajden bi mogao da krene Obaminim stopama i da prepusti Balkan Evropi, ali i pored sve priče o strateškom suverenitetu EU, ovaj blok od 27 zemalja članica (od kojih svaka ima svoje specifične interese) ostaje nesposoban da formuliše efektivnu politiku za region. Uzmimo, na primer, pokušaj Bugarske da blokira ulazak Severne Makedonije u EU, ili hrvatske opstrukcije u politici EU o Bosni i Hercegovini.Bilo to dobro ili ne, najefikasniji forum za donošenje odluka o Zapadnom Balkanu neće biti Evropski savet, nego koalicija država sa sličnim stavovima, poput Sjedinjenih Država, Ujedinjenog Kraljevstva, Nemačke, Francuske, Italije i predstavnika iz EU. Ali suština leži u tome da Sjedinjene Države mogu da pomognu u postizanju evropske koherentnosti povodom politike za Zapadni Balkan - naročito ako očuvaju fokus na korupciji i organizovanom kriminalu, koji prožimaju ekonomske, političke i bezbednosne probleme ovog regiona.Delovanje SAD i EURadeći zajedno, Sjedinjene Države i Evropa bi ograničile troškove koje individualno imaju podržavajući region. Decenije transatlantske saradnje povodom vladavine prava na Zapadnom Balkanu znače da politički okvir već postoji. Ono što nedostaje jeste zalet da se iskoristi mnoštvo finansijskih i političkih instrumenata koji su dostupni. Sjedinjene Države su tradicionalno bile spremnije da pribegavaju sankcijama kako bi obuzdale ili kažnjavale za političke opstrukcije i korupciju, kao kada su sankcije uvedene Miloradu Dodiku (srpskom članu Predsedništva Bosne i Hercegovine) i Nikoli Špiriću (bosansko-srpskom političaru). Ujedinjeno Kraljevstvo je počelo da naginje bliže ka američkoj strategiji, a lideri EU mogli bi da krenu istim stopama. Sankcije su jedan od troškovno najefikasnijih mehanizama za odvraćanje opstrukcija, ali one moraju biti kredibilne, što je Evropskoj uniji teško da postigne, imajući u vidu njenu strukturu za donošenje odluka.Konačno, radeći zajedno, Sjedinjene Države i Evropska unija bi bolje koordinisale međunarodni finansijski uticaj i političke alate. I MMF i Evropska unija su ulagali ogromne količine novca u ovaj region. MMF je iskeširao 806 miliona evra za hitnu pomoć regionu samo u 2020. godini, dok makrofinansijska pomoć Evropske unije iznosi 750 miliona evra. Nedavno najavljeni Ekonomsko-investicioni plan EU predviđa dodatnih devet milijardi evra pretpristupne pomoći i milijarde u pozajmicama za Zapadni Balkan. Ovaj novac, međutim, mora se adekvatno koristiti, sa strogim uslovima kad su u pitanju finansijska odgovornost i pritiscima u pogledu vladavine prava. To je nešto što će biti lakše postići ukoliko Sjedinjene Države budu deo kampanje pritiska.Umesto odmicanja ili pokušavanja da se reše nerešivi zamrznuti konflikti, Sjedinjene Države - zajedno sa EU - moraju početi da rešavaju aktuelni problem korupcije. Ukoliko korupciju bude moguće staviti pod kontrolu, političko upravljanje i ekonomija regiona moći će da se poboljšaju. A to će, zauzvrat, popraviti problem odliva mozgova sa Balkana i potencijalno osnažiti mir.Nacionalističke kvariše ovog regiona zavise od etničkog diskursa kako bi imali gorivo za mašineriju svoje politike. Zapadni lideri moraju biti sigurni da njihove pozajmice i druga finansijska pomoć neće biti korišćeni u te svrhe. Umesto toga, trebalo bi da koriste svoj finansijski i politički uticaj kako bi lokalne lidere pozvali na odgovornost kroz sprovođenje antikorupcijskih mera. Oni su ovladali veštinom stvaranja nestabilnosti u cilju ostanka na vlasti. Sjedinjene Države i Evropa moraju da shvate ovu igru i uzvrate na pravi način.Tadašnji američki potpredsednik Džo Bajden sa članovima svoje porodice tokom obilaska auto-puta nazvanog po njegovom pokojnom sinu Bou Bajdenu, Sojevo (u blizini Uroševca na KiM), 17. avgust 2016. (Foto: AP Photo/Visar Kryeziu)To je igra koju Bajden, sa decenijama svog dubinskog iskustva o regionu, vrlo dobro poznaje. Nadajmo se da će njegova administracija, uprkos brojnim drugim spoljnopolitičkim i bezbednosnim prioritetima, izdvojiti skroman politički kapital koji je potreban kako bi se obnovio transatlantski kredibilitet u regionu.                            

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: voice.org.rs

Link: http://voice.org.rs/usluge-socijalne-zastite-vredan-biznis-bez-mnogo-ulaganja/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Usluge socijalne zaštite - vredan biznis bez mnogo ulaganja - Vojvođanski istraživačko -analitički centar "VOICE"

Vojvođanski istraživačko-analitički centar "VOICE"Usluge socijalne zaštite - vredan biznis bez mnogo ulaganja20. Nov 2020 by Ekipa VOICE | Nema komentaraFinansiranje privatnih firmi iz budžetaAgencija za pružanje  usluga socijalne zaštite "Niveus tim" iz Gornjeg Milanovca, za manje od četiri godine putem javnih nabavki dobila je najmanje 103 ugovora u vrednosti većoj od 420 miliona dinara. Istraživanja VOICE-a pokazala su da je ova firma svoj prvi posao u oblasti pružanja usluga socijalne zaštite dobila i pored toga što nije imala licencu propisanu zakonom, kao i da se ona finansira uglavnom iz javnih sredstava.Analizom javnih nabavki iz oblasti usluga socijalne zaštite novinari VOICE-a došli su do podataka prema kojima je od 2017. do 2020. godine Niveus timu dodeljeno ukupno 103 ugovora u 33 opštine u Srbiji. Ukupna vrednost analiziranih ugovora je 421.479.273,26 dinara.Najviše sredstava Niveus tim je dobio od opštine Gornji Milanovac, zatim slede Čačak, Bojnik, Temerin, Dimitrovgrad i drugi. U nekim mestima, poput Gornjeg Milanovca i Knića, javne nabavke za usluge socijalne zaštite: "pomoć u kući/gerontodomaćice" i "lični pratilac deteta" prvi put su raspisane neposredno nakon osnivanja Niveus tima i do sada je ta firma uvek dobijala poslove.Od prodaje i grafičkog dizajna do socijalnih uslugaPrema podacima dostupnim na sajtu Agencije za privredne resgistre Niveus tim je osnovan 13. juna 2016. godine pod nazivom Aleksandra Jovičić pr agencija za održavanje objekata, posredovanje u prodaji i grafički dizajn Niveus tim Gornji Milanovac. Tri meseca od osnivanja Niveus tim dobija jednu od prvih javnih nabavki upravo u Gornjem Milanovcu. U pitanju je posao male vrednosti "čišćenje korita reke Despotovice i potoka" u iznosu od 1.119.645 dinara. Nije jasno da li navedeni posao spada u oblast "usluge održavanja objekata", što je bila prvobitna delatnost ove firme.Nakon toga, 24. januara 2017. firma menja naziv u "Aleksandra Jovičić pr agencija za održavanje objekata i pomoć u kući Niveus tim Gornji Milanovac", a od 20. oktobra iste godine naziv ove agencije je "Aleksandra Jovičić pr agencija za pružanje usluga socijalne zaštite bez smeštaja Niveus tim Gornji Milanovac". U istom dokumentu koji je dostupan na sajtu APR-a promenjena je delatnost firme iz "usluge održavanja objekata" u "socijalna zaštita bez smeštaja za stara lica i lica sa posebnim potrebama", što je velika promena u sferi pružanja usluga.Prvu javnu nabavku dobili bez licencePrema Zakonu o socijalnoj zaštiti, pružaoci socijalnih usluga moraju posedovati, adekvatnu licencu koju izdaje Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Međutim, prvu javnu nabavku u toj oblasti agencija Niveus tim dobija u Gornjem Milanovcu, pre nego što je izdata licenca. Pomenuta agencija bila je jedini ponuđač na tenderu koji je raspisan 23.02.2017. godine i tako dobila posao vredan 2.476.666,66 dinara. Ugovor za usluge "pomoć u kući starim licima na teritoriji opštine Gornji Milanovac" zaključen je 6. Marta 2017. godine, a Niveus tim je odgovarajuću licencu dobio 12. aprila 2017. Zahtev za dobijanje licence podnet je 20. februara 2017. godine, odnosno, samo tri dana pre raspisivanja tendera za javnu nabavku. Dakle, Niveus tim je dobio javnu nabavku, iako se u trenutku potpisivanja ugovora nije znalo da li će nadležno ministarstvo odobriti licencu.Profesorka sa Katedre za socijalni rad Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Jovana Škorić za VOICE kaže da je licenciranje organizacija socijalne zaštite propisano Zakonom o socijalnoj zaštiti iz 2011. godine."Vrlo je važno da ustanove/organizacije koje se bave pružanjem različitih usluga u domenu socijalne zaštite budu licencirane jer je to jedan od osnovnih mehanizama za proveru i unapređenje kvaliteta usluga. Odnosno, kroz postupak licenciranja ispituje se da li pružalac usluge, bez obzira na to da li je u pitanju javni, privatni ili civilni sektor, ispunjava određene kriterijume i standarde", objasnila je Škorić."Svako odstupanje od propisanog Zakona ima određene sankcije. Sankcije mogu da se ogledaju u (privremenoj) zabrani obavljanja delatnosti, odnosno u zabrani obavljanja određenih poslova u socijalnoj zaštiti u domenu pružanja određenih usluga i slično" - naglasila je ona.Budući da je Niveus tim svoju prvu javnu nabavku dobio iako nije imao pomenutu licencu, a ni prethodno iskustvo u pružanju socijalnih usluga, istraživački tim VOICE-a poslao je pitanja u vezi sa tim Opštinskoj upravi Gornjeg Milanovca, ali odgovor nismo dobili.Finansiranje iz budžetaFinansijski  izveštaj koji je agencija Niveus tim predala Agenciji za privredne registre za 2019. godinu pokazuje da je ukupan prihod te firme bio 155.145.000 dinara. Prihod od javnih nabavki za istu godinu, prema istraživanju koje je uradio VOICE je 146.844.419,78, što je oko 94 odsto ukupnih prihoda, što upućuje na to da se ova firma najvećim delom finansira iz javnih sredstava.Interesantno je da neke opštine sa malim brojem stanovnika izdvajaju velike sume novca za socijalne usluge. Tako, na primer, opština Bojnik koja prema podacima Zavoda za statistiku broji oko 10 hiljada ljudi, za usluge "pomoć u kući" ove godine izdvojila je 17.865.000,00 dinara, dok Čačak sa 109 hiljada stanovnika godišnje izdvoji oko 15 miliona dinara. Pored toga, firme koje se bave obezbeđivanjem socijalnih usluga ne moraju imati kancelarijski prostor u svakom gradu u kom posluju, što daje mogućnost za zloupotrebe.Stručnjak za javne nabavke, advokat Ivan Ninić kaže za VOICE da ovakvi podaci mogu da upute na zaključak da je reč o političkom preduzetništvu, odnosno "burazerskoj ekonomiji". On takođe naglašava i da činjenica da su vezani za pružanje usluga javnom sektoru, odnosno za budžet i javne nabavke, znači da nisu tržišno orijentisani i da bez političke potpore nemaju perspektivu."Zašto bi neko naprasno promenio pretežnu delatnost zbog koje je osnovan? To ne znači da su se drastično promenile okolnosti na tržištu koje iziskuju prilagođavanje, već znači da imate u najavi novu burazersku 'kombinaciju' i da treba tehničke uslove i reference da prilagodite uslovima iz konkursne dokumentacije javne nabavke koja se za vas konfiguriše. Kada se konkretna javna nabavka šteluje za unapred poznatog naručioca pa se zaključi ugovor, kao posledica se jave dva modela za ispumpavanja novca. Ili kroz isplatu mita u procentualnom iznosu u odnosu na vrednost ugovora ili klasično pranje novca kroz simulovane pravne poslove, a neretko imamo i oba pojavna oblika. Ova druga varijatna bi podrazumevala da ona vrsta usluge ili robe koja je ugovorena nije stvarno isporučena, ili je pak preplaćena u odnosu na isporučeni obim i kvalitet", naveo je Ninić u  izjavi za VOICE.Kada je reč o zapošljavanju direktnih pružalaca usluga, Ninić navodi da je eksterno angažovanje radne snage za potrebe javnog sektora uvek podložno zloupotrebama i često služi za ispumpavanje novca u stranačku kasu i partijske džepove."Formalno gledano naručilac može da zaključi određeni broj ugovora o radu na određeno vreme sa onim brojem lica koji bi predstavljao minimum, a prema propisanom kriterijumu iz konkursne dokumentacije. To bi verovatno bili podobni ljudi sa spiskova koje prave lokalni odbori vladajućih političkih stranaka, jer se njihove plate finasiraju budžetskim novcem. To je svakako jedan vid partijskog upošljavanja na oročeno vreme. Pitanje je da li, u kojoj meri i u kom obimu, oni taj posao koji je predmet ugovora o javnoj nabavci zaista realizuju. Internu kontrolu kvaliteta realizacije ugovora bi trebalo da vrši naručilac posla. Formalno gledano to se uglavnom radi kroz parafiranje fakutra koje prethodi plaćanju, ali suštinski to nije stvarna kontrola", naglasio je Ivan Ninić."Ovlašćenje za kontrolu realizacije javnih nabavki ima Državna revizorska institucija. Međutim, čak i u situaciji da ovaj organ reaguje, aktere ove priče štiti stranačka pripadnost i oni izvesno ne bi bili krivično procesuirani. Eventualno bi bili kažnjeni u prekršajnom postupku, i to simboličnom novčanom kaznom u visini od oko 50.000 dinara, što je za njih prihvatljivo. Da u Srbiji postoji institucija javnog tužilaštva, veoma lako bi se utvrdilo da li su ugovorene usluge stvarno realizovane ili je pak reč o pranju novca", zaključio je Ninić.Najmlađi, a dobili najviše nabavkiPrema podacima Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva vlade Republike Srbije iz 2018. godine usluge "pomoć u kući/gerontodomaćice" i "lični pratilac deteta" obavljali su lokalni centri za socijalni rad, nevladine organizacije, gerontološki centri i privatni pružaoci usluga. Kao privatni pružaoci usluga u "Bazi usluga socijalne zaštite u nadležnosti JLS" za 2018. godinu pojavljuju se četiri agencije: Niveus tim, Nana S.V., Mobility MGB doo i Felix domus doo.Od 33 posla koje su dobile privatne agencije 2018. godine Niveus tim je dobio 26, Nana S.V. tri, a Mobility i Felix domus doo po dve. Iskustvo pomenutih firmi u ovoj oblasti neuporedivo je veće od iskustva firme Niveus tim, što nameće pitanje razloga za njihovu favorizaciju. Nana S.V. posluje od 2008. godine, Mobility od 2012, Felix domus doo od 2014, a "Niveus tim" u pomenutoj oblasti od 2017.Bliskost za vladajućom strankom kao recept za uspešno poslovanjeFormalna vlasnica agencije Niveus tim prema podacima APR-a je Aleksandra Jovičić. Međutim, ime Milana Tadića prepliće se kroz poslovanje ovog preduzeća. Tadić nije vlasnik niti pravni zastupnik Niveus tima prema dostupnim podacima na privrednom registru  i nema ga na spisku zaposlenih na sajtu ove agencije. Ipak, on se pojavljuje kao predstavnik agencije prilikom zaključivanja poslova sa lokalnim samoupravama kao što se vidi u odluci o dodeli ugovora   za usluge "pomoć u kući" opštine Opovo. Takođe, Tadićev angažman u firmi ogleda se i njegovim prisustvom i davanjem izjava za medije prilikom aktivnosti koje agencija sprovodi.Imena pomenutog Milana Tadića i sadašnjeg gradonačelnika Gornjeg Milanovca Dejana Kovačevića pojavljuju se istovremeno u dokumentima barem dve firme - Društvo za trgovinu i usluge MS Ralaks doo Gornji Milanovac i Društvo za proizvodnju, promet i usluge pet velpro doo Velereč.Naime, značajno prisustvo u vlasničkim i upravnim strukturama firmi jasno su vidljivi u podacima dostupnim na sajtu APR-a, vidi se da je upravo Milan Tadić 13. maja 2014. godine podneo zahtev za promenu podataka za Društvo za trgovinu i usluge ms ralaks doo Gornji Milanovac gde se Dejan Kovačević briše iz članova ove firme, a umesto njega se upisuje Milan Tadić.U firmi Društvo za proizvodnju, promet i usluge Pet Velpro doo Velereč čiji vlasnik je do 28. februara 2013. godine bio Dejan Kovačević, Milan Tadić je bio direktor do 23. januara 2013.Nije samo gradonačelnik Gornjeg Milanovca Tadićev prijatelj. Na društvenim mrežama može da se vidi da su i neki poslanici sa liste SNS-a u Skupštini Srbije Tadićevi prijatelji, kao što su Janko Langura iz Gornjeg Milanovca i Jelena Obradović iz Knića.Takođe, na stranici Opštinskog odbora SNS iz Gornjeg Milanovca može se videti da je Tadić učestvovao u predizbornim aktivnostima te stranke .Milan Tadić je u telefonskom razgovoru sa novinarkom VOICE-a rekao da poslovi koje je dobio Niveus tim nemaju veze sa Srpskom naprednom strankom, da nisu oni jedini koji učestvuju na tim konkursima, kao i da postoji još agencija koje se bave istim poslom. Takođe, naveo je da Niveus tim pruža usluge i u opštinama gde Srpska napredna stranka nije na vlasti. Ipak, jasno je da ova firma dobija neuporedivo više tendera od svake firme koja je konkurisala za iste pozive.Istraživački tim: Ivana Kragulj, Tamara Mladenović, Divna Prusac, Aleksandra Bučko, Ranka Ivanoska (VOICE)                                    

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2020 

Medij: autonomija.info

Link: https://www.autonomija.info/voice-usluge-socijalne-zastite-vredan-biznis-bez-mnogo-ulaganja.html

Autori: admin1

Teme: Javne nabavke

Naslov: VOICE: Usluge socijalne zaštite - vredan biznis bez mnogo ulaganja

VOICE: Usluge socijalne zaštite - vredan biznis bez mnogo ulaganjaFinansiranje privatnih firmi iz budžeta20. nov 2020Agencija za pružanje  usluga socijalne zaštite "Niveus tim" iz Gornjeg Milanovca, za manje od četiri godine putem javnih nabavki dobila je najmanje 103 ugovora u vrednosti većoj od 420 miliona dinara. Istraživanja VOICE-a pokazala su da je ova firma svoj prvi posao u oblasti pružanja usluga socijalne zaštite dobila i pored toga što nije imala licencu propisanu zakonom, kao i da se ona finansira uglavnom iz javnih sredstava.Analizom javnih nabavki iz oblasti usluga socijalne zaštite novinari VOICE-a došli su do podataka prema kojima je od 2017. do 2020. godine Niveus timu dodeljeno ukupno 103 ugovora u 33 opštine u Srbiji. Ukupna vrednost analiziranih ugovora je 421.479.273,26 dinara.Najviše sredstava Niveus tim je dobio od opštine Gornji Milanovac, zatim slede Čačak, Bojnik, Temerin, Dimitrovgrad i drugi. U nekim mestima, poput Gornjeg Milanovca i Knića, javne nabavke za usluge socijalne zaštite: "pomoć u kući/gerontodomaćice" i "lični pratilac deteta" prvi put su raspisane neposredno nakon osnivanja Niveus tima i do sada je ta firma uvek dobijala poslove.Od prodaje i grafičkog dizajna do socijalnih uslugaPrema podacima dostupnim na sajtu Agencije za privredne resgistre Niveus tim je osnovan 13. juna 2016. godine pod nazivom Aleksandra Jovičić pr agencija za održavanje objekata, posredovanje u prodaji i grafički dizajn Niveus tim Gornji Milanovac. Tri meseca od osnivanja Niveus tim dobija jednu od prvih javnih nabavki upravo u Gornjem Milanovcu. U pitanju je posao male vrednosti "čišćenje korita reke Despotovice i potoka" u iznosu od 1.119.645 dinara. Nije jasno da li navedeni posao spada u oblast "usluge održavanja objekata", što je bila prvobitna delatnost ove firme.Nakon toga, 24. januara 2017. firma menja naziv u "Aleksandra Jovičić pr agencija za održavanje objekata i pomoć u kući Niveus tim Gornji Milanovac", a od 20. oktobra iste godine naziv ove agencije je "Aleksandra Jovičić pr agencija za pružanje usluga socijalne zaštite bez smeštaja Niveus tim Gornji Milanovac". U istom dokumentu koji je dostupan na sajtu APR-a promenjena je delatnost firme iz "usluge održavanja objekata" u "socijalna zaštita bez smeštaja za stara lica i lica sa posebnim potrebama", što je velika promena u sferi pružanja usluga.Prvu javnu nabavku dobili bez licencePrema Zakonu o socijalnoj zaštiti, pružaoci socijalnih usluga moraju posedovati, adekvatnu licencu koju izdaje Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Međutim, prvu javnu nabavku u toj oblasti agencija Niveus tim dobija u Gornjem Milanovcu, pre nego što je izdata licenca. Pomenuta agencija bila je jedini ponuđač na tenderu koji je raspisan 23.02.2017. godine i tako dobila posao vredan 2.476.666,66 dinara. Ugovor za usluge "pomoć u kući starim licima na teritoriji opštine Gornji Milanovac" zaključen je 6. Marta 2017. godine, a Niveus tim je odgovarajuću licencu dobio 12. aprila 2017. Zahtev za dobijanje licence podnet je 20. februara 2017. godine, odnosno, samo tri dana pre raspisivanja tendera za javnu nabavku. Dakle, Niveus tim je dobio javnu nabavku, iako se u trenutku potpisivanja ugovora nije znalo da li će nadležno ministarstvo odobriti licencu.Profesorka sa Katedre za socijalni rad Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Jovana Škorić za VOICE kaže da je licenciranje organizacija socijalne zaštite propisano Zakonom o socijalnoj zaštiti iz 2011. godine."Vrlo je važno da ustanove/organizacije koje se bave pružanjem različitih usluga u domenu socijalne zaštite budu licencirane jer je to jedan od osnovnih mehanizama za proveru i unapređenje kvaliteta usluga. Odnosno, kroz postupak licenciranja ispituje se da li pružalac usluge, bez obzira na to da li je u pitanju javni, privatni ili civilni sektor, ispunjava određene kriterijume i standarde", objasnila je Škorić."Svako odstupanje od propisanog Zakona ima određene sankcije. Sankcije mogu da se ogledaju u (privremenoj) zabrani obavljanja delatnosti, odnosno u zabrani obavljanja određenih poslova u socijalnoj zaštiti u domenu pružanja određenih usluga i slično" - naglasila je ona.Budući da je Niveus tim svoju prvu javnu nabavku dobio iako nije imao pomenutu licencu, a ni prethodno iskustvo u pružanju socijalnih usluga, istraživački tim VOICE-a poslao je pitanja u vezi sa tim Opštinskoj upravi Gornjeg Milanovca, ali odgovor nismo dobili.Finansiranje iz budžetaFinansijski  izveštaj koji je agencija Niveus tim predala Agenciji za privredne registre za 2019. godinu pokazuje da je ukupan prihod te firme bio 155.145.000 dinara. Prihod od javnih nabavki za istu godinu, prema istraživanju koje je uradio VOICE je 146.844.419,78, što je oko 94 odsto ukupnih prihoda, što upućuje na to da se ova firma najvećim delom finansira iz javnih sredstava.Interesantno je da neke opštine sa malim brojem stanovnika izdvajaju velike sume novca za socijalne usluge. Tako, na primer, opština Bojnik koja prema podacima Zavoda za statistiku broji oko 10 hiljada ljudi, za usluge "pomoć u kući" ove godine izdvojila je 17.865.000,00 dinara, dok Čačak sa 109 hiljada stanovnika godišnje izdvoji oko 15 miliona dinara. Pored toga, firme koje se bave obezbeđivanjem socijalnih usluga ne moraju imati kancelarijski prostor u svakom gradu u kom posluju, što daje mogućnost za zloupotrebe.Stručnjak za javne nabavke, advokat Ivan Ninić kaže za VOICE da ovakvi podaci mogu da upute na zaključak da je reč o političkom preduzetništvu, odnosno "burazerskoj ekonomiji". On takođe naglašava i da činjenica da su vezani za pružanje usluga javnom sektoru, odnosno za budžet i javne nabavke, znači da nisu tržišno orijentisani i da bez političke potpore nemaju perspektivu."Zašto bi neko naprasno promenio pretežnu delatnost zbog koje je osnovan? To ne znači da su se drastično promenile okolnosti na tržištu koje iziskuju prilagođavanje, već znači da imate u najavi novu burazersku 'kombinaciju' i da treba tehničke uslove i reference da prilagodite uslovima iz konkursne dokumentacije javne nabavke koja se za vas konfiguriše. Kada se konkretna javna nabavka šteluje za unapred poznatog naručioca pa se zaključi ugovor, kao posledica se jave dva modela za ispumpavanja novca. Ili kroz isplatu mita u procentualnom iznosu u odnosu na vrednost ugovora ili klasično pranje novca kroz simulovane pravne poslove, a neretko imamo i oba pojavna oblika. Ova druga varijatna bi podrazumevala da ona vrsta usluge ili robe koja je ugovorena nije stvarno isporučena, ili je pak preplaćena u odnosu na isporučeni obim i kvalitet", naveo je Ninić u  izjavi za VOICE.Kada je reč o zapošljavanju direktnih pružalaca usluga, Ninić navodi da je eksterno angažovanje radne snage za potrebe javnog sektora uvek podložno zloupotrebama i često služi za ispumpavanje novca u stranačku kasu i partijske džepove."Formalno gledano naručilac može da zaključi određeni broj ugovora o radu na određeno vreme sa onim brojem lica koji bi predstavljao minimum, a prema propisanom kriterijumu iz konkursne dokumentacije. To bi verovatno bili podobni ljudi sa spiskova koje prave lokalni odbori vladajućih političkih stranaka, jer se njihove plate finasiraju budžetskim novcem. To je svakako jedan vid partijskog upošljavanja na oročeno vreme. Pitanje je da li, u kojoj meri i u kom obimu, oni taj posao koji je predmet ugovora o javnoj nabavci zaista realizuju. Internu kontrolu kvaliteta realizacije ugovora bi trebalo da vrši naručilac posla. Formalno gledano to se uglavnom radi kroz parafiranje fakutra koje prethodi plaćanju, ali suštinski to nije stvarna kontrola", naglasio je Ivan Ninić."Ovlašćenje za kontrolu realizacije javnih nabavki ima Državna revizorska institucija. Međutim, čak i u situaciji da ovaj organ reaguje, aktere ove priče štiti stranačka pripadnost i oni izvesno ne bi bili krivično procesuirani. Eventualno bi bili kažnjeni u prekršajnom postupku, i to simboličnom novčanom kaznom u visini od oko 50.000 dinara, što je za njih prihvatljivo. Da u Srbiji postoji institucija javnog tužilaštva, veoma lako bi se utvrdilo da li su ugovorene usluge stvarno realizovane ili je pak reč o pranju novca", zaključio je Ninić.Najmlađi, a dobili najviše nabavkiPrema podacima Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva vlade Republike Srbije iz 2018. godine usluge "pomoć u kući/gerontodomaćice" i "lični pratilac deteta" obavljali su lokalni centri za socijalni rad, nevladine organizacije, gerontološki centri i privatni pružaoci usluga. Kao privatni pružaoci usluga u "Bazi usluga socijalne zaštite u nadležnosti JLS" za 2018. godinu pojavljuju se četiri agencije: Niveus tim, Nana S.V., Mobility MGB doo i Felix domus doo.Od 33 posla koje su dobile privatne agencije 2018. godine Niveus tim je dobio 26, Nana S.V. tri, a Mobility i Felix domus doo po dve. Iskustvo pomenutih firmi u ovoj oblasti neuporedivo je veće od iskustva firme Niveus tim, što nameće pitanje razloga za njihovu favorizaciju. Nana S.V. posluje od 2008. godine, Mobility od 2012, Felix domus doo od 2014, a "Niveus tim" u pomenutoj oblasti od 2017.Bliskost za vladajućom strankom kao recept za uspešno poslovanjeFormalna vlasnica agencije Niveus tim prema podacima APR-a je Aleksandra Jovičić. Međutim, ime Milana Tadića prepliće se kroz poslovanje ovog preduzeća. Tadić nije vlasnik niti pravni zastupnik Niveus tima prema dostupnim podacima na privrednom registru  i nema ga na spisku zaposlenih na sajtu ove agencije. Ipak, on se pojavljuje kao predstavnik agencije prilikom zaključivanja poslova sa lokalnim samoupravama kao što se vidi u odluci o dodeli ugovora   za usluge "pomoć u kući" opštine Opovo. Takođe, Tadićev angažman u firmi ogleda se i njegovim prisustvom i davanjem izjava za medije prilikom aktivnosti koje agencija sprovodi.Imena pomenutog Milana Tadića i sadašnjeg gradonačelnika Gornjeg Milanovca Dejana Kovačevića pojavljuju se istovremeno u dokumentima barem dve firme - Društvo za trgovinu i usluge MS Ralaks doo Gornji Milanovac i Društvo za proizvodnju, promet i usluge pet velpro doo Velereč.Naime, značajno prisustvo u vlasničkim i upravnim strukturama firmi jasno su vidljivi u podacima dostupnim na sajtu APR-a, vidi se da je upravo Milan Tadić 13. maja 2014. godine podneo zahtev za promenu podataka za Društvo za trgovinu i usluge ms ralaks doo Gornji Milanovac gde se Dejan Kovačević briše iz članova ove firme, a umesto njega se upisuje Milan Tadić.U firmi Društvo za proizvodnju, promet i usluge Pet Velpro doo Velereč čiji vlasnik je do 28. februara 2013. godine bio Dejan Kovačević, Milan Tadić je bio direktor do 23. januara 2013.Nije samo gradonačelnik Gornjeg Milanovca Tadićev prijatelj. Na društvenim mrežama može da se vidi da su i neki poslanici sa liste SNS-a u Skupštini Srbije Tadićevi prijatelji, kao što su Janko Langura iz Gornjeg Milanovca i Jelena Obradović iz Knića.Takođe, na stranici Opštinskog odbora SNS iz Gornjeg Milanovca može se videti da je Tadić učestvovao u predizbornim aktivnostima te stranke .Milan Tadić je u telefonskom razgovoru sa novinarkom VOICE-a rekao da poslovi koje je dobio Niveus tim nemaju veze sa Srpskom naprednom strankom, da nisu oni jedini koji učestvuju na tim konkursima, kao i da postoji još agencija koje se bave istim poslom. Takođe, naveo je da Niveus tim pruža usluge i u opštinama gde Srpska napredna stranka nije na vlasti. Ipak, jasno je da ova firma dobija neuporedivo više tendera od svake firme koja je konkurisala za iste pozive.Istraživački tim: Ivana Kragulj, Tamara Mladenović, Divna Prusac, Aleksandra Bučko, Ranka Ivanoska (VOICE)                                   

----------------------------------------------------------