Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 22.11.2020 

Medij: Blic      Strana: 6,7

Rubrika: Politika

Autori: Ivana Mastilović Jasnić

Teme: Korupcija

Naslov: BOJAN KLAČAR

 Vučićevi protivnici i dalje gube vreme na raspravu o

tome ko je prava, a ko lažna opozicija Daleko je situacija u BiH od dramatičnih promena jer su SDa, SNSD i HDZ ukupni pobednici lokalnih izbora. istovremeno, deo javnosti u Srbiji skoro sve izbore na svetu sagledava iz ovdašnje perspektive. Čini mi se da je to pogrešan trag jer se izbori moraju analizirati iz ugla zemlje u kojoj se odigravaju.

 ivana Mastilović Jasnić

 ovo u intervjuu za  “Blic” kaže Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida, odgovarajući na pitanje mogu li se promene u regionu preliti i na Srbiju.

- Dakle, da li će biti promena u Srbiji zavisi od raspoloženja birača i aktivnosti stranaka u Srbiji i malo je šansi da se prelije talas promena ako se ovde ne uradi „domaći zadatak“. Promene ne deluju realne, posebno na centralnom nivou, ali su i izbori daleko. Međutim, i sa ove distance je jasno da opozicija u Beogradu može biti snažan akter.

Stranka demokratske akcije Bakira Izetbegovića izgubila je u Sarajevu, dok je Dodikov SNSD izgubio Banjaluku. Da li je ovo iznenađenje ili je, ipak, očekivani rezultat?  - Malo je, ne i dramatično iznenađenje, rezultat Stanivukovića, dok je poraz SDA u Sarajevu realan ishod pošto je SDA bio pod teretom optužbi za korupciju i izložen podelama jer su „Narod i pravda“ i „Nezavisna bosanskohercegovačka lista“, članice opozicione koalicije, bili članovi SDA. Srđan Mandić je bio favorit za načelnika opštine Centar, na to se nadovezala loša kampanja SDA koja je problematizovala njegovu prošlost, a on sam je Srbin koji je bio u Armiji BiH. SDA je ukupni pobednik izbora, ali su im sarajevske opštine bile važne pa je ovo za njih neuspeh. U Banjaluci su retko dostupna istraživanja sugerisala da Stanivuković može da računa na dobar rezultat. On je faktički u kampanji od 2017. godine, energičan je i sa stabilnom stranačkom infrastrukturom iza sebe. Čini se da je u Banjaluci preteglo nezadovoljstvo radom SNSD, ne toliko samog kandidata Igora Radojičića. Veća su iznenađenja pobeda mladog Nermina Muzura na Ilidži protiv ratnog komandanta odbrane Ilidža (SDA) i poraz dugogodišnjeg prvog čoveka Bijeljine Miće Mićića od kandidata koji se pojavio u foto-finišu.

Govori se u javnosti o “Dodikovom padu”. Da li je ovo zaista njegov politički kraj ili početak kraja?

- Gubitak Banjaluke je neuspeh za Dodika. Prvi razlog za to je značaj Banjaluke kao najvećeg grada u RS. Drugi je ozbiljniji: pruža se prilika za pravljenje šire opozicione platforme za sledeće izbore iza koje bi stale PDP , SDS, DNS. To je veliki izazov za njega i najava teške političke borbe. Međutim, preuranjene su ocene da je ovo najava Dodikovog pada jer je SNSD ukupni pobednik ovih izbora u RS. Osvojili su većinu glasova u 42 od 64 opština, a među njima su tri strateški važne: Doboj, Istočno Sarajevo i Prijedor, u kojima nisu ni bili na vlasti. SNSD sa svojim partnerima ima većinu u lokalnim parlamentima Banjaluke i Bijeljine. Na koncu, Banjaluka je važna, ali javnost u Srbiji često poredi značaj Banjaluke s Beogradom, što nije dobar put. U Beogradu od realno dostupnih birača živi barem svaki peti, dok Bijeljina i Prijedor u zbiru imaju više stanovnika od Banjaluke.

Odmah nakon što su objavljeni rezultati, a Dodik priznao poraz u Banjaluci, usledila je i njegova pretnja koja se ticala raspodele budžeta po kojoj će Banjaluci biti uskraćene finansije. Da li je to potez očajnika? - To je nepotrebna i ishitrena reakcija koja je pokazala koliko mu je teško pao poraz. Čini se da je to posle prespavane noći shvatio i sam Dodik. Ta reakcija, međutim pokazuje da će postojati tenzije između centralnog nivoa gde je na vlasti SNSD i lokalnog nivoa, sa opozicionim gradonačelnikom. Draško Stanivuković, novi gradonačelnik, ima 27 godina i imidž finog momka. Međutim, stigle su već kritike na društvenim mrežama da on nije nikakav moderan, građanski lider nego “Dodik posle Dodika”. Kako vama izgleda ono što je Stanivuković do sada pokazao?

- Stanivuković je bio sposoban da motiviše birače, radio je puno na terenu, ali je razumeo i značaj društvenih mreža, interaktivnosti i direktnosti. Naruku mu je išao i izborni zakon koji predviđa direktan izbor gradonačelnika. U Srbiji, međutim pokušavaju da prenesu ovdašnje obrasce na situaciju u RS, a tu postoje bitne razlike. Biti građanski političar u Srbiji i RS nije isto, jer u RS svaki političar ima i snažan nacionalni sentiment, što se u slučaju Stanivukovića najbolje videlo za vreme litija. On je član PDP koja je bliža centru od SNSD, ali i dalje govorimo o narodnoj stranci desnog centra. Kako god, Stanivuković se pokazao odličan u motivaciji birača, ali ono što njega sada čeka je bitno drugačije: upravljanje velikim gradom u doba ogromne krize.

UCrnoj Gori izdvojio se Dritan Abazović kao zvezda izbora i neko od koga se mnogo očekuje,

s druge strane imamo Stanivukovića... Da li u Srbiji postoji neko mlad i perspektivan ko bi mogao da povuče novu generaciju političara? Možda ne da pobedi, ali da povede neki ozbiljan opozicioni blok?

- Na tom nivou ne postoji jer su obojica, iako mladi, već napravili ozbiljan staž iza sebe. Postoje, međutim, brojna imena iz mlađe ili mlađe-srednje generacije političara u velikom broju stranaka koji nisu dobili ozbiljnu šansu. Oni možda ne mogu da povedu opoziciju, ali mogu da postanu snažni političari u budućoj kampanji. „Ne davimo Beograd“ okuplja nova lica i nemaju balast prošlosti, potom, Pavle Grbović kao mladi lider stranke, ali su tu i brojni mladi političari iz drugih opozicionih stranaka koji pokušavaju da unesu „nova pravila igre“.

Kako vam se čini ekspertska vlada u Crnoj Gori i sve što se

dešavalo u vezi sa njenim formiranjem? A eksperti, da li zadovoljavaju vaše kriterijume? beogradu biti snažan

- Čini mi se kao da se ostvarila izreka da treba paziti šta se sanja jer snovi mogu da se ostvare. Dobro postavljena opoziciona strategija u kampanji nailazi na probleme u suštinskom delu, a to je povlačenje sujeta i visokih zahteva zarad ostvarivanja viših ciljeva. Jedini izlaz je da se pruži apsolutno poverenje mandataru i da se postigne dogovor o nekoliko ključnih stvari. Što se tiče imena, tu su i ljudi s vrednim biografijama, ali ima i onih koji nisu razumeli šta znači delovati u javnom životu. Imenitelj je da se radi o malo poznatim licima i da ova vlada može biti slabija i od uobičajeno slabe ekspertske vlade. Zato bi bilo važno da postoji veća podrška od proste većine u parlamentu.

Kada je reč o političkim prilikama u Srbiji, u opoziciji se nešto dešava, doduše sporo, ali počeli su razgovori koji su

svojevrsna priprema pred kampanju koja će početi za godinu dana. Imamo jedan blok koji je inicirao Boris Tadić, zatim ZZS se Beograd“ i GDF, Udružena opozicija Srbije... Kako vam sve to izgleda?

- Deluje mi dosta obazrivo, kao da niko nije spreman da jasno iskorači, kao da se ostavlja dodatni prostor za neku saradnju, poslednji adut. Vidi se da neke stranke, poput Narodne stranke, rade dosta na terenu što je vredno pomena. Primetno je da se i dalje vode bitke koje ne zanimaju građane, ko je prava a ko lažna opozicija. Sve ovo

govori da će proces pravljenja opozicione platforme biti težak i da je realniji ishod da na izborima vidimo nekoliko različitih kolona, što samo po sebi nije loše.

Kada pogledamo iskustvo Crne Gore i BiH, pokazalo se da nema pravila da li je bolje ići u jednoj ili više kolona. Šta vi mislite?

- Normalno je da nema pravila jer se izbori ne odigravaju u vakuumu ili u kontrolisanim uslovima već u određenom kontekstu, s biračima od krvi i mesa, koji imaju  drugačije probleme i strahove. Njihova iskustva govore šta treba uraditi shodno očekivanjima birača u tim državama, ali ne nužno i u Srbiji. Ovde istraživanja treba da pokažu pravac za opoziciju a dosadašnja istraživanja su išla u prilog nekoj vrsti programskog okupljanja, pre nego ujedinjavanja u kome se polovina aktera oseća kao da nosi odelo manjeg broja koje ih stalno žulja.

Kako vam se čini nova Vlada Srbije? Da li mislite da je godinu i po dovoljno da pokažu neke rezultate? - Vlada je odraz okruženja korona krize i nemanja pluralizma u parlamentu, ali je i vlada koja gleda unapred, ka budućim izborima u kojima će se SNS, SPS i SPAS naći kao partneri, sa svojim zasebnim ulogama. Ljudi od poverenja u SNS su „armatura izvršne vlasti“, a pridodata su nova imena, koja donose svežinu. Brojnost žena bi trebalo da pridoda drugačiju dinamiku rada i bolje odnose. Vremena nema previše, ali je i to dovoljno za rezultate, posebno u domenu zdravstva i ekonomije koji traže brze reakcije, napretka u EU pregovorima, društvenom dijalogu. n

zaniMljiVije je ko nije u Vladi Kako komentarišete ulogu SPS i Šapićevog SPAS-a u Vladi? - Često se komentarišu novi ministri, ali je meni zanimljivo i ko ne sedi u Vladi. Dva su imena vredna pomena: Miloš Vučević i Aleksandar Šapić. I dok za Vučevića ovo verovatno znači angažman u Vladi posle izbora 2021, čini se da je uloga Šapića i njegove stranke vezana za beogradske izbore. SPAS ima veću težinu na gradskim izborima nego SPS, čija baza nisu glasači iz Beograda. Upravo Šapićevi glasovi mogu biti taj tas na vagi za SNS, a u slučaju dobrog rezultata možda ni gradonačelničko mesto nije nedostižno.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.11.2020 

Medij: Blic      Strana: 10,11

Rubrika: Aktuelno

Autori: Andriana Ranković

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: PROF. TATJANA PEKMEZOVIĆ

 Studija preseka u populaciji Beograda pokazala je da je samo 23 odsto građana spremno da primi vakcinu, a čak 45 odsto nije još odlučilo. Iz tog razloga neophodno je pokrenuti  

kampanju za Covid 19 vakcinaciju, kaže u intervjuu za “Blic” prof.  

tatjana Pekmezović upravnik Instituta za epidemiologiju.  

Polovina građana još razmišlja da li da primi vakcinu kolektivni imunitet  

Zbog čega još ne znamo koliko imunitet stečen nakon preležanog virusa korona traje?  

- Na to pitanje je jako teško odgovoriti. U celom svetu se rade intenzivna istraživanja, ono što je zasad sigurno jeste da se imunitet posle Covida 19 oboljenja ne zasniva samo na produkovanim specifičnim antitelima, već uključuje i T-ćelijski imunski odgovor. Kada je u pitanju njegovo trajanje, rezultati studija su veoma nekonzistentni. Zato je važno da se zna da pojam kolektivnog imuniteta nije ekvivalent skupu osoba u populaciji koje imaju specifična antitela na SARS-Cov-2 virus.  

andriana ranković  

sim planiranja kampanje, dr Pekmezović ističe da je, takođe, neophodno hitno planirati i obaviti pripremu za distribuciju i admi-  

nistraciju vakcina protiv korona virusa.  

Nedavno ste sa kolegama radili Studiju o pravcima adekvatnog odgovora zdravstvenog sektora izazovima epidemije Covid 19. Šta je sve bila tema studije i kakvi su zaključci?  

- Studija je nastala u saradnji Američke privredne komore Srbije sa Ekonomskim institutom i Institutom za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu. Studija je rađena za vreme trajanja epidemije, od avgusta do kraja oktobra 2020. godine i obuhvata tri ključne oblasti: epidemiološku analizu i primenjene politike za suzbijanje epidemije oboljenja Covid 19, analizu dostupnosti osnovnih zdravstvenih usluga za vreme pandemije i analizu pretpostavki za adekvatnu imunizaciju.  

Glavni zaključci u epidemiološkom delu su da je neophodno obezbediti dodatne kapacitete za testiranje i osnažiti sistem epidemiološkog nadzora. Studija preseka u populaciji Beograda je pokazala da je samo 23 odsto građana spremno da primi vakcinu, a čak 45 odsto nije još odlučilo. Iz tog razloga neophodno je pokrenuti kampanju društvenog marketinga za Covid  

19 vakcinaciju. Takođe, neop-  

hodno je hitno planirati i obaviti pripremu za distribuciju i administraciju Covid 19 vakcina.  

Kakav je uticaj pandemije na nekovid pacijente?  

- Hvala vam za ovo pitanje, koje nije tako česta tema, posebno u danima kada se registruju ogromni brojevi obolelih i umrlih od Covid 19 oboljenja. U prvoj polovini 2020. godine u svim službama domova zdravlja ostvareno je za petinu manje usluga u odnosu na isti period prethodne godine, a u službama za zdravstvenu zaštitu odraslih obim pruženih usluga je smanjen za 26,8 odsto. U prvoj polovini 2020. godine došlo je i do smanjenja obima pruženih usluga u stacionarnim zdravstvenim ustanovama za 39 odsto, u poređenju sa prosekom u periodu 2016-2019. godine. Dugoročno, smanjenje obima zdravstvene zaštite imaće negativne posledice po zdravlje stanovništva.  

Kako poboljšati  

dostupnost zdravstvenih usluga ne-kovid pacijentima?  

- Preporučuju se tri osnovna prinicipa za povećanje dostupnosti usluga u narednom periodu. Prvi je prilagođavanje načina rada zdravstvenih ustanova radi osiguranje minimalnog rizika za pacijente i medicinsko osoblje,  

zatim povećanje saradnje kroz javno-privatno partnerstvo koje bi omogućilo povećanje dostupnosti osnovnih zdravstvenih usluga, počev od saradnje vezano za testiranje koje nam je hitno potrebno pa do ostalih usluga koje su deficitarne za vreme pandemije. I na kraju, značajnije korišćenje digitalne tehnologije i telemedicine. Ključne prednosti telemedicine u vreme pandemije su: smanjenje potencijalnog izlaganja infekciji i zdravstvenih radnika i pacijenata i obezbeđenje kontinuiteta preventivne, hronične i rutinske zdravstvene zaštite.  

Ustudiji ste istraživali i šta nas očekuje u narednom periodu?  

- U aktuelnoj studiji, analizirali smo izbor metodološkog pristupa za planiranje odgovora i ključne pravce menadžmenta epidemijom u narednom periodu. Oni idu u pravcu povećanja kapaciteta za testiranje, osnaživanja epidemiološkog nadzora i jačanja kapaciteta zdravstvenog sistema, s ciljem da se obim obolevanja svede na broj koji omogućava njegovo nesmetano funkcionisanje. Planiranje, donošenje odluka o primeni mera i praćenje njihove implementacije podrazumeva angažovanje svih sektora uz koordinaciju centralnih institucija.  

Na dnevnom nivou imamo ogroman broj novozaraženih, da li je trebalo ranije početi sa restriktivnijim merama? - Proces donošenja odluka o primeni preventivnih nefarmakoloških mera mora biti baziran na epidemiološkim podacima i procenama, s jedne strane i na praćenju njihovih efekata u populaciji, s druge strane. Zbog toga određeni skup preventivnih mera može u jednom trenutku dobro držati epidemiju pod kontrolom, ali u drugom trenutku je potrebno jačanje mera kako bi se sprečio eksponencijalni rast obolelih. Kada se mere sprovode u dovoljnoj meri, neće biti iznenadnog velikog rasta. Takođe, kada se utvrdi početak rasta broja novozaraženih u nekoj populaciji, bez obzira na već postojeće mere, to znači da one više ne daju rezultat i da ih treba pojačati ili promeniti strategiju. Ono što je ključna preporuka je da se preventivne mere donose na osnovu objektivnih epidemioloških indikatora i kriterijuma.  

Da li će se život, pojavom vakcine, konačno vratiti u normalne tokove? - Ceo svet se nada da će biti tako. Imunizacija je civilizacijsko dostignuće i mera koja vekovima spasava živote i ublažava onesposobljenost. Ali dok vakcine protiv Covida 19 ne stignu, ostaje nam da budemo dosledni u sprovođenju preporučenih opštih preventivnih mera. Ne bi smelo da se dozvoli da nas obuzme pandemijskih

----------------------------------------------------------

Datum: 22.11.2020 

Medij: Blic      Strana: 15

Rubrika: Društvo

Autori: Miloš Čolić

Teme: Korupcija

Naslov: Pranje ruku i maskarada

 pranje ruku i maskaraDa  

 Pored dnevnika na stolu, uvek se nalazila braon staklena bočica, nalik onoj sa lavandom. otvarala bi zeleni gumeni čeP čim bi vratila tuđu olovku da bi  

alkoholom, gotovo ritualno, čistila ruke...  

 miloš čolić  

 . M. bila je gimnazijska profesorka srpskog jezika. Jedne  

godine i moja. Pored ozbiljnosti, pridržavanja režima profesorske distance pamtim i njen okvir naočara. Francuski, pozlaćeni “Amor”. Najčešće su ga nosili predratni profesori i advokati. Posle rata i “najveći sin jugoslovenskih naroda i narodnosti”. Mali Joža voleo je posebno letnje, za sunce, sa rejban zelenom bojom stakala. Pandemija nas je proletos vratila Zmaju da “pre i posle jela treba ruke prati” dok se pod neposustalim pritiskom virusa lagano potapamo u tečnosti i gelove, naoružani malim i  

velikim sprejevima iz bojazni da su nam ruke i stvari prepune virusa.  

Dodirivnuši kvaku ili taster u liftu, kao i trag rukovanja, Dženifer Aniston je godinama pre Covida 19 ruke brisala gomilom vlažnih maramica. Ni Kameron Dijaz nije posustajala. U opsesivno-kompulsivnom zanosu zbog straha od bakterija kvake su “pobelele” od čišćenja. Maska je već postala obavezni deo garderobe. Specijalne maske dobile su i saobraćajne tablice. Jednu ad hoc primetio sam ove nedelje  

nedaleko od Palate pravde u Risanskoj ulici. Prednja tablica nepropisno parkiranog “mercedesa” bila je prekrivena belom sportskom majicom, dok je zadnja bila zaodenuta u teget bermude. Sve u strahu od komunalnog “oka sokolovog” na četiri točka. Sklonost ka kamuflaži ispoljila je pre nedelju dana i republička javna tužiteljka. Prilikom izlaska iz zgrade Predsedništva na Andrićevom vencu lice je pokrila belim papirom. Učinila je to manirom osumnjičenog za veću korupcionašku aferu koji napušta pritvor. Česta slika od Južne Koreje do Argentine. Ali taj kalibar u Srbiji se davno ne koristi i o tome ne mora da mi “šapne na uvo” Aleksandar Stepanović, predsednik Višeg suda, kako se ne rešava „nijedan slučaj visoke korupcije“. Poslednjeg se sećam. Potiče iz vremena kada je Zagorka Dolovac položila pravosudni ispit.  

Marta 1993. “pali” su ministar trgovine Sava Vlajković i popularni Lepi Velja, Velimir Mihajlović, ministar industrije, pod optužbom da su zloupotrebljavajući službeni položaj uzeli “proviziju” od 2.115.000 nemačkih maraka. Okružni sud u Beogradu krajem oktobra te iste godine osuđuje Vlajkovića i Mihajlovića na po četiri godine zatvora uz nalog da vrate iznuđeni novac. Bilo je to vreme kada se “Jugopetrol”  

bavio izvozom maline, a “Sartid”  

gajio šampinjone. Inflacija je iznosila 19.810 procenata, izdata je novčanica od 500 milijardi dinara. Svakih 16 sati cene su se ud-  

vostručavale. Običan koverat decembra ’93. koštao je 3,5 milijardi dinara. Od čega strahuje Zagorka Dolovac pa mora da se kamu-  

flira 80-gramskim kopir papirom. Od korone? Inflacije? Tu su i koverti, ali nisu više tako skupi. Njen strah je očigledan. Pre svih obuzeta je onim od javnosti, ništa manje od istine, ali i od ajkula. Misao o tim kičmenjacima zapazio sam u muzeju u Dubaiju. Pisalo je: “Kada bi ronilac uvek mislio na ajkule, nikada ne bi dohvatio biser.” Ne tvrdim da je Nebojša Čović jedna od ovdašnjih “ajkula”, ali svako ko je ovog mašinskog inženjera i čoveka sa dve bine - “kontramintigaške” i “mitingaške” - potcenio napravio je u grešku u koracima. Kakva je veza tužilaštva i predsednika KK Crvena zveda? Poslovna nije, ali posle njegove nedavne izjave morala je postati službena. “Havarišeš automobile pa ga vraćaš u Nemačku, pa ga napuniš drogom i onda te uhvate sa 600 kilograma“, adresirao je Čović ovu izjavu na Ostoju Mijailovića, prvog čoveka KK Partizan. I to ne za društvo u ćošku već posredstvom elektronskog medija sa nacionalnom pokrivenošću. Ovakve Čovićeve izjave nikada ne idu bez začina, pa ni ovoga puta rekavši da ne pita “čiji je Britiš motors, niti kako su kupljena i čija su neka osiguravajuća društva”. Čović me je direktno optužio za organizovanje i izvršenje teških krivičnih dela, kao što je trgovina narkoticima - izjavio je Ostoja Mijailović, pozvavši policiju i tužilaštvo da ispitaju Čovićeve tvrdnje, predloživši da obojicu javno ispita i poligraf.  

Koincidencija ili ne, tek Mijailović je tužilaštvo prozvao istog dana kada se Zagorka Dolovac pokrivala papirom. Zanimljvo je takođe da je Mijaloviću trebalo pet dana da se seti poligrafa. Da li će tužilaštvo i ovoga puta da promaši zicer? n

----------------------------------------------------------

Datum: 22.11.2020 

Medij: Blic      Strana: 16,17

Rubrika: Ljudi

Autori: Vladimir Lojanica

Teme: Korupcija

Naslov: Deca me čekaju na rođendan, a ja zaglavljen u ruskom bespuću

 Deca me čekaju na rođendan, a ja zaglavljen u ruskom bespuću  

 Probaj, požali se kamiondžiji, onom što sam, željan doma i porodice, krstari bespućima istočne Evrope, da ti je posao naporan i da se umoran posle radnog vremena dogegaš do kuće. dede, reci mu u lice da je njegov hleb mekan, da zarađuje sa zadnjice, vozika se ugodno i ne savija grbaču. Ako li izustiš išta o lakom dinaru za volanom, spremi se da čuješ da je krvav.  

 vladImIr lojanIca  

Pričaće ti kako je kad si  

hiljadama kilometara od kuće prepušten sebi i dobroj volji kolega. Kad se u nedođiji pokvari kamion. Kad se zaglavi u  

snegu. O patnji za najmilijima koje prirodom posla retko viđa. Govoriće ti o danima izgubljenim na granicama, o korumpiranim policajcima i carinicima spremnim da ti istresu sve iz džepa, o drumskim razbojnicima koji pljačkaju kamiondžije i traže reket. Očekuj da će te argumentima „ne vidim ništa osim kamiona, puta, graničnih prelaza, benzinskih pumpi“ saseći kad mu pozavidiš da se nagleda belog sveta.  

vozačI I ŠoFerI  

Eto Sredoja Radojičića, 45-godišnjeg Užičanina, da stane u odbranu struke i kaže uistinu kako je. U protekle dve godine 50 puta je vozio do raznih regiona u Rusiji, na turama na kojima je provodio od 10 do 34 dana, gazeći, zavisno od odredišta, od šest do deset hiljada kilometara po svakom krugu.  

- Po zvanju sam podoficir, ali sam u Vojci Srbije ostao bez posla, višak. Potom sam radio u auto-perionici, pa kao pekar, drvoseča, komunalac, taksista. Posle toga par godina i kao građevinac u Rusiji. Na predlog jednog klasića iz vojske vratio sam se u Užice i počeo da vozim kamion - priča Sredoje.  

Uinternom rečniku srpskih kamiondžija, kaže, oni koji voze na Zapad zovu se „vozačima“, a oni čije su destinacije na Istoku „šoferima“. Vozač mu, objašnjava Radojičić, dođe malo uzvišeniji „poziv“ zbog boljih puteva, pouzdanije logistike i male šanse da budeš opljačkan. Zbog dobrog znanja ruskog jezika, priznaje i novca, Sredoje se odlučio da bude „šofer“ i izloži se svemu što neće zadesiti „vozača“.  

Prevozio je liftove, gume, nameštaj, laminat, hranu, belu tehniku, zaštitnu opremu. Najdalje gde je putovao je Magnitogorsk iza Urala, prema granici sa Kazahstanom.  

- Svašta kamiondžiju zadesi na putu. Jednom mi je po mrklom mraku i magli pukla guma kroz Ukrajinu. Srećom, ujutro su naišle kolege iz Srbije i pomogle mi. Vozeći kroz ruski grad Orel kamion mi se zaglavio u ledu pa su me izvlačile njihove spasilačke ekipe. Kroz Rusiju sam imao peh da mi veliki retrovizor otkine kamion koji mi je išao u susret. Veliki retrovizor je pao na mali i razbio ga, a onda je mali retrovizor odleteo u prozor i razbio mi staklo. Premestio sam veliki retrovizor sa desne strane na levu i tako, bez prozora, po ciči zimi, prešao stotine kilometara dok nisam došao do majstora. Kod njega sam dva dana čekao da stigne staklo koje je poručio. Kad je stiglo bilo je dva milimetra deblje i nije moglo da se ugradi u prozor. Napravili su mi prozor od pleksiglasa i sa njim sam završio turu kroz Rusiju i vratio se u Užice - nabraja Sredoje.  

reketaŠI na drumu Najveća želja kamiondžije je čisto kupatilo. Najveća nevolja kad se kamion pokvari. Najveća radost kad se kolege zaustave i pomognu. Najsolidarniji su, ne računajući Srbe, Turci i Rusi. Najveća mora korumpirani policajci i carinici, a takvih je najviše, priča Užičanin.  

- Spremni su, što se kaže, da ti uzmu iz oka. Jednom mi se desilo da su mi, da ne bih imao problema, uzeli konzervu paštete. U dosluhu su sa tamošnjim kamiondžijama koji namerno izazovu udes, a ti onda, da bi izbegao peripetije iako nisi kriv, moraš da mu pružiš neku novčanicu. Nije nimalo lako zaspati u kamionu, na tamo nekom neobezbeđenom parkingu. Lopovi noću upadaju u kamione i kradu sve što mogu. U Rusiji postoje bande, lokalni bosovi, koji te zaustavljaju na putu i traže reket. Nisam bio u takvoj situaciji, ali moje kolege jesu. Plaćali su im 50 evra i posle nastavljali put sve sa vizitkartom „šerifa“ kome si dao pare. Ona služi da ga pozoveš ako zapadneš u slične nevolje na njegovoj teritoriji. Najmilije mi je da putujem kroz Belorusiju. Em su putevi odlični, em se najbezbednije osećaš - veli Sredoje.  

Šta drugo da pomisliš kad ti u gluvo doba, na mestu gde nema žive duše i gde zbog defekta moraš da čekaš jutro, pokuca na vrata ćelavac iz koga stoji novi „audi 6“. Dogodilo se to jednom Sredoju pa je, pre nego što je otvorio, iz bunkera dohvatio metalnu šipku. Nije mu trebala, ispostavilo se, radilo se o putniku kome je pukla guma.  

ŽIvcI ko konopcI  

Težak je i odgovoran posao kamiondžije. Zahteva strpljenje.  

Jer, Sredoje je znao i po četiri dana da izdangubi na granici, a da se za dan ne pomeri ni za metar. Čekanje na utovar može da traje i po pet dana.  

- Za Istok treba imati živce ko konopce. Kad se oduži čekanje, ako nisi psihički spreman i ne umeš da ubiješ vreme, može biti problematično. Kažu da je ovaj posao lak ali on je sve osim lak. Svi te gledaju kroz prokleti dinar, drugo ih ne interesuje. Ti si na poslu faktički 24 sata dnevno, iako dnevno možeš da voziš devet sati. Sa kamionom teškim 13 tona koji vuče 20 tona robe si bomba na putu. Jednom nogom u grobu, drugom na robiji. A pored tebe prolazi hiljade sličnih bombi. Kamiondžija mora da bude i pažljiv vozač, i sam svoj majstor, psiholog, lekar, kuvar, čuvar nabraja školovani podoficir za volanom teškaša.  

Najteže od svega je odvojenost od kuće. Sredoje ima dvoje dece i željan ih je.  

- Najteže je kada im je rođendan, oni te očekuju kući, a ti moraš na put. Sa slava, svadbi, porodičnih okupljanja često odstustvujem. Umesto da je sa najbližima, šofer je u kamionu, daleko od kuće. To zaborave svi koji sole pamet da je kamiondžijama lako - napominje Radojičić. n  

kaD pratiš pogrešan kamion  

Na putovanjima najpouzdanije informacije o prilikama na putevima dobijaš od kolega kamiondžija sa kojima si na radio-vezi. Samo i taj oslonac ume da zataji.  

- Zbog loše navigacije sam vozeći kroz Kijev promašio skretanje. Radio-stanicom, koja je zbog lošeg signala krčala, pokušao sam da dobijem kolegu ispred mene i zamolim ga da mi kaže gde treba da se odvojim. Rekao je da idem za njim. Pratio sam kamion satima dok nije zaustavio. Stao sam i ja, prišao mu, rekao sam da sam ja tražio pomoć i zahvalio mu. Bledo me je pogledao i rekao „ja uopšte nemam radio-stanicu“. Ispostavilo se da sam pratio pogrešnog - prenosi kamiondžija.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.11.2020 

Medij: Dnevnik      Strana: 2

Rubrika: Politika

Autori: Milorad Bojović

Teme: Korupcija

Naslov: Vučićeva borba protiv mafije uspeće ako ukine zaštićene svedoke

 Vučićeva borba protiv mafije uspeće ako ukine  

zaštićene svedoke  

Najavljeni rat Aleksandra Vučića protiv mafije jeste najvažniji posao koji Srbija ima pred sobom. Da bi porazio mafiju, i Srbiji dao šansu da živi, Vučić mora ukinuti praksuda se ubicama, narko-dilerima, kidnaperima, otmičarima, pljačkašima, mučiteljima, zbog lažnih viših ciljeva, dodeljuje lagodan život o trošku naroda koji su terorisali  

 Milorad BojoviĆ  

1 Htemelje Jugoslavije kralj Aleksandar  je ugradio Mihajla Pupina i njegovo J prijateljstvo s Vudroom Vilsonom. Tito je u konstrukciju svoje države uzidao Dražu Mihajlovića i Nikolu Kalabića. Demokratska stranka “demokratsku” Srbiju izgradila je na Buri Mutavom, zaštićenom svedoku, pripadniku “zemunskog klana”, čiji su članovi, u nameri da izađu iz senke i postanu stvarni gospodari države, 2003. godine ubili ZoranaVinđića, predsednika srpske Vlade.  

Suvajdžić, svedok “Sablje” i Gugl celokupnih srpskih zločina od 2000. godine, nije sam i nije jedini nagrađeni parazit. Kompletna istorija postpetooktobarske Srbije počiva na zaštićenim svedocima. I zato je Srbija već 20 godina zemlja bez šanse. Njen temelj predstavljaju kriminalci.  

Država i njeni zakoni posle 5. oktobra kreirani su na osnovu svedočenja Mutavog, Čumeta, Jerkovića, Bagzija, Šareta i još 45 osoba krvavih ruku, koji Srbiju zvanično koštaju 250 hiljada evra mesečno, odnosno celih tri miliona evra godišnje.  

Pritom, niko nije proveravao verodostojnost njihovih svedočenja. Sve što su kazivali uzimalo se sve zdravo za gotovo. A razlozi za sumnju, da je reč o višestruko prepariranim podacima, o dimnim zavesama, bili su ogromni.  

Kako su, i zbog kojih viših ciljeva osobe iz najužasnijih kriminalnih klanova, koji su ubili premijera Srbije, otimali i pljačkali, postali važan konstitutivni element države? Jesmo li zbog dogovora ondašnje političke elite o zaštiti osoba iz kriminalnog miljea živeli bolje? Jesmo li obrazovaniji? Imamo li manje narkomana i narko-dilera? Jesu li nam plate bile veće? Je li nam ekonomija postala bolja? Penzije redovnije? Kurs dinara manji? Jesu li krediti i stanovi bili jeftiniji, ili je sve bilo obrnuto? Je li mafija zapravo postala još jača i organizovanija?  

Kakve podatke su znali pa da im nadležni državni organi poklone plate od nekoliko hiljada evra koje im se redovno isplaćuju iz budžeta Srbije, a da država istovremeno nema para za povećanje zarada lekarima, profesorima, policajcima? Pored toga, većina denuncijanata ima državno obezbeđenje kao da su najviši državni funkcioneri. Da izopačenost bude još potpunija, Srbija je većini osoba iz krvavog pozdemlja dodelila privilegiju da dobiju sve ono što najdarovitiji studenti i stručnjaci mogu samo da sanjaju, a obični građani ne mogu da vide ni u sapunicama. Uz promenu identiteta i dokumenata dobijaju novi život u inostranstvu, u državi i gradu koji odaberu. Tamo o državnom trošku završavaju fakultete, pokreću biznis, uče jezik zemlje, i upoznaju se sa kulturom svoje nove domovine.  

Šta god da je posredi, političari su profitirali više od države. Obezbeđivanjem novog života i novog identiteta svedocima saradnicima, osigurali su čistu biografiju za sebe i svoje najbliže saradnike.  

Veze kriminala i politike nije bilo teško razotkriti, ali, tim poslom niko nije želeo da se bavi, da ne bi razotkrio sebe, ili svoje pulene. Tragova je bilo napretek. Miladin Suvajdžić, čovek na čijem svedočenju je izgrađen ceo postupak za ubistvo Zorana Binđića ponašao se kao ekspert iz Gl7 Plus. Policiji i specijalnom tužilaštvu “odavao” je podatke koje su oni već znali, ili informacije koje su želeli da čuju. Posebno je zanimljivo da se hapšenje Suvajdžića skrivalo 10 dana od građana Srbije. Šta je on u tih 10 dana lažne slobode ispričao, ili, još verovatnije, naučio, ostalaje večna tajna. Koga je zaštitio? Koga je uništio, a kome je pomogao da postane poželjan investitor?  

Kao izveštač sam 2003. godine zabeležio Suvajdžićev iskaz, dat na jednom od suđenja u kojima se pojavljivao kao krunski svedok. On je tada rekao da je “zemunski klan” posle 2000. godine postavljao mnoge tužioce, načelnike i ministre, i da je sva droga koja je tih “slobodarskih” godina zaplenjena zapravo poklonjena policiji, da bi imala čime da zamaže oči građanima. U narednih 10 godina od tog svedočenja, nije uhapšen niko iz vrha policije, tužilaštva, niti sudske vlasti, iako je Srbija u tih 10 godina zatvorila sve fabrike, izgubila preko milion radnih mesta, a dobila drastično povećanje zločina i umnožavanje korupcije. Jasno je - zaštićeni svedoci nisu bili armatura države, već kamen temeljac nove mafije.  

Nakon proglašavanja zaštićenih svedoka za građane od izuzetnog značaja za državu, mafija je dobila novu snagu i organizovana okrutnost postala je organizovana zabava. Korišćenjem mehanizma skrivene moći i potajnog straha, oni ulaze u sferu legalnog i postaju nedostupni nadljudi. Oni nastavljaju da iznalaze sebi podesna kadrovska rešenja, i nastavljaju s podmićivanjem činovnika, službenika, portira, tužilaca, sudija, policajaca. Pauci srpske propasti novu snagu crpe iz straha građana, koji više ne smeju da prijave nijedan zločin, i nijednog vinovnika, jer ne znaju ko im je zaštitnik, i da li će zbog izigravanja čestitosti imati probleme u svom običnom, siromašnom životu.  

Takav poražavajući obrt građansku hrabrost čini nepoželjnom. Pošten čovek koji živi od svog rada postaje izlišan. Stvoren je sistem u kom su neraskidivim pipcima upletene dve vrste gospodara, vidljivi i oni u senci. Preko medija građanima je servirana priča o sasecanju, a zapravo je samo došlo do umnožavanja pipaka hidre, koja buši, burgija, razara, sve - od škola, fakulteta, pa sve do uprave gradova i države. Mito je postao priznanica koja obećava.  

Mala plata i obavezni konzumerizam postali su još jedan ključ kriminalizacije. Čovek koji prima mizernu platu, a njegovo dete želi ajfon, najke, rođendane, splavove, a on ne može to da mu priušti, posegnuće za mitom, za gotovinskim kreditom. Devojke će se preobraziti u sponzoruše, muškarci u siledžije, a njihovo okruženje će s odobravanjem gledati na svaki kriminal osim onog koji ih direktno ne ugrožava. Čoveku koji ne može svojom platom da obezbedi normalan život porodici svaka dodatna finasijska vrednost je dobrodošla. A malo je Srba koji žele da rade dva ili tri posla. Radije idu u kladionicu, ili svoje poštenje iznajmljuju za 100 ili 500 evra.  

Ali do novčane naknade došlo se robnom razmenom. Čokolada, 100 grama kafe, bombonjera bili su praizvor društvene nečiste savesti.  

Kriminal se može zaboraviti i pretvoriti u zabavu, ako se u dokolici koristi kao romantizovana kopija svakodnevice.  

Bertrand Rasel nije na umu imao srpske prilike kad je tvrdio da je “laganje izvedena aktivnost, koja pretpostavlja istinu kao pravilo”. Kod nas je obrnuto. Laž je pravilo. Laž je imperativ. Conditio sine qua non.  

Zahvaljujući bajkama koje su pričali policiji i političarima zaštićeni svedoci sačuvali su svoje živote, pare i biznis. Srbija je bila na samrtničkom odru.  

Već 15 godina neprestano predlažem da svake godine po 100 najboljih studenata šaljemo na 10 najboljih svetskih univerziteta, uz obavezu da 10 godina po okončanju studija moraju da rade u korist Srbije. Međutim, nemoguće je doći do para za obrazovanje onih koji bi garantovali preporod države, jer smo se obavezali da doživotno izdržavamo bivše mafijaše. Osobe koje su ceo svoj život posvetile uništavanju države.  

Vučić je u pravu, borba protiv kriminala je društvena neophodnost. I kada kaže da će rat protiv mafije biti bespoštedan to je dobar znak, i uopšte ne treba da se obazire na prigovore. Važna je celina. A celina predstavlja poziv na akciju.  

Prevareni građani danas su mnogo spremniji da prihvate novu nadu. Oni imaju potrebu da ožive svoju potajno potisnutu želju da mogu živeti bolje, koja je zbog straha “zakržljala u mazohizam,” kako bi rekao Adorno. Zaštićeni svedok nije kategorija bez koje se ne može. Iz istorije može mnogo da se nauči. Kalabić je bio cigla koja je odbačena nakon obavljenog posla.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.11.2020 

Medij: Kurir      Strana: 1,8,9

Rubrika: Intervju

Autori: Katarina Blagović

Teme: Korupcija

Naslov: "Supermen" Bajatović je u 14 preduzeća sebi dao funkciju

 Zorana Mihaj-

lović, potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike, u intervjuu za Kurir najavljuje borbu protiv „gasne hobotnice“ - direktora javnih preduzeća koji, ne radeći svoj posao, sputavaju ovaj sektor, nanose mu štetu, a istovremeno pune svoje džepove.

Koji će biti vaši prvi koraci na mestu ministra rudarstva i energetike?

- Radimo, čini mi se danonoćno, analiziramo stanje, dogovaramo korake, a cilj je samo jedan - energetskabezbednost i napredak sektora koji znači i napredak privrede i bolji život za Srbiju. Mogućnosti su ogromne, nedovoljno iskorišćene, kao što su i kritične tačke i problemi prilično narasli, jer je energetika dugo bila prepuštena, opuštena i raspuštena. Naš cilj je da Srbija ima dovoljno energije i energenata, dobrog kvaliteta, ali i da bude regionalno energetsko čvorište i nezaobilazna ruta u prenosu energije i energenata. Za to su nam potrebni i Transbalkanski koridor, gasovodi Balkanski tok, ali i Niš-Dimitrovgrad, ulaganja u naftovode i produktovode. Uvodimo elektronske procedure, danas se gubi od pet meseci do dve godine za potvrde, prava i licence u resoru, otprilike za svaki dokument vam treba još najmanje 20 drugih... A to traži vreme, ali i pravi prostor za korupciju. E pa to ćemo da menjamo.

Niste pošteno ni seli u novu fotelju, a već su iskrsli problemi s direktorima JP. Gde je zaškripelo s Bajatovićem, a gde s Dukićem?

- Imena ovde nisu važna, važno je da ta preduzeća posluju pregledno, prave profit, da ne kasne s projektima koje realizuju. „Srbijagas“ kasni sa svojim obavezama u izgradnji deonice Turskog toka, gde nisu jasni ni postupci ni procedure, kao i u gasifikaciji Srbije. To nema veze niti s ličnim odnosima, partijskim, ili čak s odnosima s Rusijom, kako su to hteli lažno da prikažu. Neki direktori su izgleda umislili da su nekakvi carevi i bogovi, a ne ljudi koji treba da sprovode politiku Vlade i da rade zagrađane ove zemlje. Nisu potrebni Srbiji, ponavljam, kupljeni direktori platama i apanažama. Oni ne mogu doprineti uspešnosti firme nikada.

Izneli ste ozbiljne optužbe na račun Dukića, direktora „Transportgasa“ - da je ucenjen ili kupljen direktorskom pozicijom i apanažama koje se mere u hiljadama evra. Ko to Dukića ucenjuje ili čašćava?

- „Srbijagas“ ima 14 povezanihpreduzeća, odkojih u četiri ima vlasništvo od 100 odsto. A direktor „Srbijagasa“ Bajatović, valjda Supermen, u gotovo svakom od tih 14 preduzeća sam je sebe postavio ili za direktora, ili za predsednika Nadzornog odbora. I ne samo sebe već i svoju grupicu koja „drži“ „Srbijagas“. Osim direktora „Transportgasa“ Stevana Dukića, to je slučaj i sa zamenicom generalnog direktora „Srbijagasa" Blaženkom Mandić, izvršnim direktorima Jovicom Budimirom i Milanom Đukićem...

Neki od njih su u ovim preduzećima zaposlili čak i svoje žene, muževe, da ne nabrajam ostale. Ovi ljudi primaju direktorske plate u „Srbijagasu“, a u isto vreme i apanaže u iznosu od 5.000 do više od 20.000 evra mesečno, što je od 10 do 40 puta više od prosečne plate u Srbiji i pokušavaju da svoje poslove sakriju od ministarstva, kao da je reč o njihovim privatnim, a ne o državnim preduzećima. I tako godinama.

Zaslužuju li direktori JP svojim zalaganjem visoke plate koje imaju?

- Jasno je da broj funkcija i visina zarada ljudi koji su deo ove „gasne hobotnice", koja sputava razvoj ovog sektora, nemaju nikakve veze s njihovim znajem, radom i zalaganjem, već s činjenicom da je u „Srbijagasu“ razvoj zaustavljen, zbog čega, na primer, ni preduzeće koje se bavi transportom gasa nema ni licencu za obavljanje te delatnosti, i da ljudi koji treba da zastupaju interese države štite privatne interese direktora „Srbijagasa". Kad ti direktori budu vodili svoje privatne firme, mogu da rade šta hoće, tu nek im kasne projekti, nek imaju nepregleđno poslovanje, nek rekonstruišu poslovne zgrade kao da grade spejs-šatl, njihova stvar. Ovde to ne može, jer je svaki metar kubni gasa, ali i svaka stolica na kojoj sede, stolica građana Srbije. Ministarstvo je, inače, podnelo i krivične prijave protiv čelnih ljudi „Srbijagasa", „Transportgasa“, „Distribucijagasa“, D. 0. 0. „Gas“ Bečej, jer nisu izabrali svoje organe upravljanja u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima, što, samim tim, postavlja pitanje i zakonitosti dokumenata koje su potpisivali.

Najavili ste reformu „Srbijagasa". Verujete li da vam se Bajatović neće usprotiviti u tom naumu? Da li on zaslužuj e primanja od oko 10.000 evra?

- Za početak, njegova primanja su mnogo, mnogo, mnogo viša od 10.000 evra, i to samo u jednom povezanom preduzeću, a gde su druga. Svaki evro koji su uzeli, a nisu ga zaradili u povezanim preduzećima, jeste šteta koju ti direktori čine svakom građaninu ove zemlje, od kafe-kuvarice, koja prima 20.000 dinara mesečno, do inženjera i profesora Univerziteta. Ja to neću ni da gledam, ni da dozvolim, boriću se. Predložiću i kadrovske promene, a na Vladi je da donese odluku o izboru direktora. Da li će nekom direktoru da se svidi moj predlog, mene zaista ne zanima, ja ne odgovaram direktorima preduzeća, već građanima Srbije i predsedniku.

Nema dokaza

da je Poledica kriv • Tužilaštvo je podnelo optužni predlog protiv Miodraga Poledice zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj u vezi s javnim nabavkama. Zašto ste čoveka, koji se sumnjiči za malverzacije s javnim nabavkama, poveli sa sobom u drugi resor?

- Zakonik o knvičnom postupku jasno kaže da postoji pretpostavka nevinosti - da se svako smatra nevinim sve dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda. Prema zakonu, državni organi, kao i mediji, dužni su da se toga pridržavaju. Rekla da sam već mnogo puta da nemam razloga da pomislim daje moj državni sekretar uradio nešto protivzakonito i nisam u meduvremenu saznala ni za jedan dokaz koji bi me naterao da promenim to mišljenje.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.11.2020 

Medij: Politika      Strana: 11

Rubrika: Hronika

Autori: Slobodan Ćirić

Teme: Korupcija

Naslov: Valjevski „vruć krompir” četvrti put vraćen tužilaštvu

 Valjevski „vruć krompir” četvrti put vraćen tužilaštvu  

 Ni tri i po godine posle hapšenja ne nazire se početak suđenja bivšem načelniku gradske uprave i grupi od još devet optuženih  

Valjevo - U situaciji kada su u javnosti sve prisutnije primedbe na rad tužilaštava, kada se ovom sektoru pravosuđa ozbiljno zamera da ne radi ni dovoljno ni dobro, posebno zbog toga što nema predmeta koji se odnose na korupciju, prosto se kao izuzetak i potpuno suprotan primer nameće slučaj koji je još pre tri i po godine pokrenulo Više tužilaštvo u Valjevu. Pokrenulo, ali nikako da ga do suđenja dovede. Optužnica je vraćana na dopunu tri puta, a nedavno je, kako „Politika” saznaje, Višem sudu u Valjevu predata četvrta verzija.  

Optužnica na oko 80 strana podneta je protiv Aleksandra Vujića Subotića (37), bivšeg načelnika Gradske uprave za lokalni razvoj, privredu, urbanizam i komunalne poslove Valjevo i još devet lica. Njome su Vujiću Subotiću i ostalima na teret stavljena različita krivična dela, od davanja i primanja mita, preko zloupotreba službenog položaja i trgovine uticajem, do zloupotreba u postupku javnih nabavki. Među ostalima su radnici Gradske uprave, preduzetnici i odgovorna lica više privrednih društava iz Valjeva, Šapca i Novog Sada. Većina optuženih uhapšena je u junu 2017. u akciji valjevske policije, po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Valjevu.  

Oni su osumnjičeni da su, pored ostalog, tokom te godine u više navrata u postupcima javnih nabavki čiji je naručilac bila Gradska uprava Valjevo dogovarali tendere za nabavku vozila, auto-sedišta za decu, servisiranje i nabavku fotokopir-aparata, pggampača, kancelarijskog materijala... Okrivljeni su nekoliko meseci poole hapšenja pupggeni da se brane sa slobode.  

Optužnica je prvi put podneta 2018. godine, ali je vraćena uz više zahteva među kojima su bili i oni koji su se odnosili na dostavljanje dodatne dokumentacije, na pojašnjavanje kako su neki okrivljeni prekoračili ovlašćenja, na osnovu kojih dokaza se tvrdi da je jedan od okrivljenih zahtevao novčanu korist za sebe. Prvi put dopunjena optužnica imala je znatno obimnije obrazloženje i, uz ranije navode, sadržavala i delove transkripta razgovora koji terete optužene. Ispostavilo se da to nije 6ijlo dovoljno da se optužnica potvrdi i suđenje počne, pa je izdata druga naredba o dopuni istrage kojom je, pored ostalog, traženo i saslušanje još dva svedoka.  

Kada je i to urađeno i krajem oktobra 2019. godine Višem sudu dostavljena treća verzija optužnice, usledilo je novo, treće vraćanje, treća naredba o dopuni istrage. U njoj se, pored ostalog, ukazuje da je rotrebno da u dispozitivu optužnice bude jasno opisana radnja izvršenja krivičnih dela posebno za svakog od okrivljenih, sve shodno prikupljenim i predloženim dokazima.  

Krajem oktobra ove godine, nakon dopune istrage koja je trajala oko godinudana,VišemsuduuValjevupredata je četvrta verzija optužnice. U njoj je, kako „Politika” saznaje, postupljeno po nalozima suda, detaljnije su opisani događaji koji terete okrivljene, sve je dodatno potkrepljeno dokazima i rezultatima dopunskih veštačenja. Prema raspoloživim podacima, u toku je i finansijska istraga radi utvrđivanja ostvarene imovinske koristi i eventualnog oduzimanja imovine okrivljenima proistekle iz izvršenja krivičnog dela.  

Vredi pomenuti da je podizanju prvobitne optužnice pre dve i po godine prethodila obimna i komplikovana gotovo jednogodišnja istraga u kojoj je saslušano skoro 50 svedoka i obavljena veštačenja oko 50 elektronskih uređaja - kompjutera, laptopa, fleš-memorija i drugih.  

Spisi istrage u kojoj su, uz Više javno tužilaštvo, učesgvovali Policijska uprava Valjevo i Bezbednosnoinformativna agencija, sadrže preko 700 stranica i teški su nekoliko kilograma. Na sve to dodato je i višemesečno dopunjavanje optužnice u četiri navrata. Sve traje duže od tri i po godine, a suđenje je još uvek daleko i od početka. Upućeni podsećaju na staru pravničku krilaticu da „vreme jede delo”, kao i na činjenicu da po zakonu nema ograničenja za broj vraćanja optužnice. Jedina „uteha” valjevskom tužilaštvu može biti to što su za dela za koja tereti okrivljene zaprećene visoke kazne, pa je rok apsolutne zastarelosti dela prilično dug i još nema opasnosti te vrste. Ali, nikad se ne zna.  

Slobodan Ćirić

----------------------------------------------------------

Datum: 22.11.2020 

Medij: Politika      Strana: 1,12,13

Rubrika: Tema nedelje

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Od otvaranja poglavlja mnogo je važnije zatvoriti već otvorena

 Od otvaranja poglavlja mnogo je važnije zatvoriti već otvorena  

 Srbija može da računa na aktuelni  

predsedničkitrio Evropskeunije - Nemačku, Portugaliju i Sloveniju. Bićemo iskreni posrednik, prateći i podržavajući Srbiju na putu pristupanja EU, kaže ambasadorka Portugalije u Beogradu Marija Virdžinija Mendes da Silva Pina, govoreći i u ime prisutnih ambasadora Nemačke i Slovenije, Tomasa Šiba i Damjana Berganta. Neuobičajeni intervju „3 u 1” sa njihovim ekselencijama, u rezidenciji Ambasade Nemačke, motivisan je principom trostrukog predsedavanja Savetu EU, koji je predviđen Lisabonskim sporazumom i u primeni je od 2009. godine. Nemačka je 1. jula preuzela šestomesečno predsedavanje, 1. januara će je naslediti Portugalija, a u drugoj polovini 2021. godine Savetu EU predsedavaće Slovenija.  

„Kontinuitet je veoma važan. Možemo da vidimo da postoje veliki izazovi, na našoj agendi su kompleksni problemi koji ne mogu biti rešeni za šest meseci koliko traje jedno predsedavanje. Zato nam je potrebno da tranzicija od jednog predsedavanja ka sledećem teče glatko i jedan od glavnih ciljeva 'predsedničkog trija’ je upravo obezbeđivanje kontinuiteta naših akgivnosti i programa koji smo sačinili i usvojili zajedno. Na ovaj način unosimo u naš rad više iskustva i različite uglove gledanja, jer ovde imate različitu konstelaciju država - Nemačku kao jednog od osnivača EU, Portugaliju sa juga Evrope koja je pristupila 1986. godine, Sloveniju iz jugoistočnog dela Evrope, koja je utnla 2004. godine. Mi smo tu da kroz sinergiju različitih pogleda iz čak i geografski različitih perspektiva obezbedimo kompletniju sliku”, ističe na početku razgovora ambasador Šib.  

D odaje da uloga predsedavajućeg u EU nije da nameće svoju sopstvenu agendu ostalim članicama unije već da bude neka vrsta iskrenog posrednika koji traži najbolja zajednička rešenja za 27 država članica. A to je, naglašava on, veoma kompleksan i delikatan zadatak. sgrane 12 i 13  

Od otvaranja poglavlja mnogo ie  

Među ovim iskusnim ambasa-  

dorskim triom Šib je najduže u Srbiji - u septembru 2018. predao je akredi-  

tive predsedniku Aleksandru Vučiću. Ambasadorka Pina je stupila na dužnostgodinu dana kasnije, a njihov kolega Damjan Bergantu Beogradu je od avgusta ove godine.  

Ministarka Jadranka Joksimović očekuje međuvladinu konferenciju do kraja godine, makar zbog nove metodologije propšrenja, odnosno objašnjenja kako će se vrednovati to pggo je Srbija otvorila više pregovaračkih poglavlja u svakom od sedam klastera. Imate li neke informacije o tome? Šib: Ne. Radimo na tome, ali još nije jasna situacija da li će do kraja godine biti međuvladina konferencija. Ali ja mislim da bi imalo smisla održati konferenciju bez obzira na to da li će se otvoriti nova poglavlja.  

Ovo je prva godina od početka pregovora da nismo otvorili još nijedno poglavlje. Kakve su šanse da se do kraja godine to ipak dogodi?  

Šib: Videćemo. Da li će se otvoriti ili ne, zavisi od toga kako 27 članica EU procenjuje napredak koji je Srbija ostvarila. Ali, po mom mišljenju, od otvaranja poglavlja mnogo je važnije zatvoriti već otvorena. I bez obzira na to da li se nova poglavlja otvore ili ne otvore, jako je važno raditi na njihovoj pripremi. Mi, kao Nemačka, podržavamo srpsku vladu da se fokusira na reformama, vodeći računa o preporukama iz Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije. Bergant: Jasno je da je perspektiva Srbije uEUi treba istaći da u EU nema nijedne države koja je protiv pristupanja vaše zemlje. Sada je na Srbiji da sve učini kako bi se pripremila u tom pregovaračkom procesu pristupanja EU i, kao što je ambasador Šib istakao, nije bitno koliko je poglavlja otvoreno i da li će se još neka otvoriti do kraja godine, bitno je da se zatvore otvorena poglavlja. Jačanjem saradnje sa EU snažiće se i pozicija Srbije u pregovaračkom procesu i otvaraće se perspektiva za pristupanje čitavog zapadnog Balkana.  

Opredeljenje nove VladeSrbijeje da intenzivira rad na unapređenju vladavine prava, borbi protiv korupcije, slobode medija i ostalih oblasti koje su od značaja za naše evrointegracije. Budući da je sedam članica EU u junu blokiralo otvaranje poglavlja zbog problema vladavine prava, šta bi bio vidljiv napredak u ovim oblastima?  

Pina: Upravo to što je rečeno u pro--Iramu nove vlade - da se insistira na reformama, vladavini prava i ostalim reformama, da se one realizuju. Samo je to neophodno da se ubede sve članice EU da se Srbija nalazi na pravom putu pristupanja EU.  

Ali naši zvaničnici će reći da u tom pogledu već čine sve što je u njihovoj moći. Zato vas pitamo šta bi bio vidljiv znak koji će ubediti zemlje članice EU da je Srbija zaista na evropskom putu. Šib: Pomenuo sam izvepggaj EK iz oktobra. To je jako obuhvatan izveštaj od više od 100 strana i u njemu se daje ocena opšte situacije u Srbiji. On daje i određene preporuke šta bi Srbija mogla i trebalo da učini kako bi napravila određeni napredak u pregovorima o pristupanju EU. Ako se Srbija pridržava tih preporuka, onda će biti apsolutno sve u redu. Bergant: Čekali smo nekoliko meseci na formiranje vlade, sada je počela da radi i to je jako važno. Jedan od prioriteta ove vlade jeste jačanje koraka pristupanja EU i ti pozitivni koraci će se vremenom videti. Nije dovoljno da se samo Ministarstvo za evropske integracije bavi reformama u tom pogledu već je važno da sva ministarstva ponesu teret i urade svoje domaće zadatke. Na primer, Ministarstvo pravde da preuzme deo koji se tiče vladavine prava, Ministarstvo kulture deo koji se tiče medija. Sve će to pokazati članicama EU da se postiže napredak u pristupanjuuniji.  

Koliko zaista očekujete od ove vlade, koliko ona može da uradi ako već znamo da ima ograničen mandat i to na malo više od godinudana?  

Pina: Godina je dosta vremena ako tako posmatrate. Ako je ova vlada izjavila da joj je prioritet pristupanje EU, onda se dosta može učiniti za to vreme. Ako se nešto i ne završi, mogu se obaviti pripreme da bi se mogle završiti određene reforme koje su neophodne i koje su sadržane u izveštaju EK.  

GREKO je pozvao vlast u Srbiji da pggo pre dozvoli objavljivanje poslednjeg izveštaja u kome je nivo usklađenosti sa preporukama ovog tela Saveta Evrope ocenjen kao „globalno nezadovoljavajući”. Ambasador Šib je u okviru Kvinte bio nedavno na sastanku sa predsednikom Vučićem. Da li ste o tome s njim razgovarali ili da li je neko od vas razgovarao sa nekim u Vladi Srbije?  

Šib: Da, imali smo sastanak sa predsednikom Vučićem na kojem smo razgovarali o brojnim pitanjima. To je zapravo pitanje za vladu, da li će dozvoliti da se objavi taj izveštaj ili ne. Mi bismo to svakako apsolutno pozdravili, jasno je i zašto: tek kada objavite takav izveštaj možete o njemu i diskutovati. To se desilo na prImer u Luksemburlu, koji je takođe bio kritikovan u izveštaju GREKO. Luksemburg ga je odmah objavio, da bi se mogla obaviti javna rasprava o tom izveštaju.  

Jedan od ključeva za naše evrointegracije je regionalna saradnja. U okviru toga je posebno značajan Berlinski proces, koji je kancelarka Angela Merkel pokrenula 2014. godine. Da li ste zadovoljni onim pggo je do sada urađeno? Šib: Regionalna saradnja i pomirenje su jedan od bitnih sastavnih delova evrointegracija ne samo Srbije već čitavog regiona. Treba reći da Berlinski proces nije zamena za pristupanje EU, nego služi tome da olakša put ka pristupanju EU. U principu smo zadovoljni trenutnom situacijom u vezi sa Berlinskim procesom, naročito smo zadovoljni nedavnim susretom u Sofiji koji su zajedno organizovale Severna Makedonija i Bugarska. Rezultat je bio formiranje zajedničkog regionalnog tržišta, što je jako dobro. Takođe, pozdravljamo inicijativu „mini Šengena” jer je to dodatni impuls Berlinskom procesu i praktično postaje deo njega.  

Bergant: Sve su regionalne inicijative na zapadnom Balkanu dobrodošle. Kao što je ambasador Šib rekao, ne treba ih posmatrati kao zamenu za proces pristupanja EU, nego kao komplementarni i sastavni deo procesa evropskih integracija. U tom kontekstu treba pomenuti inicijativu Brdo-Brioni. Predsednik Slovenije Borut Pahor će, ako nam dozvoli pandemijska situacija, do kraja ove godine organizovati jedan fizički sastanak u okviru ove inicijative.  

U delu ovdašnje javnosti vlada mišljenje da bi evropski put Srbije išao „svetlosnom brzinom” ako bismo šgo pre potpisali sveobuhvatni pravno obavezujući sporazum sa Prištinom. S druge strane su ocene da briselska administracijaupravo zbogpostizanjatog sporazuma, žmuri na određena kršenja demokratskih sgandarda u našem društvu. Opet, pojedini predstavnici vlasti smatraju da su određene negativne ocene iz iz-  

Šib: „Korona predsedavanje” Nemačke  

  1. Šib, koliko je u ovom trenutku EU „solidarna i složna unutar sebe a operativna i suverena u odnosu na spoljne faktore", što je bio proklamovani cilj nemačkog predsedavanja?  

Šib: Bilo je mnogo izazova. Mi smo detaljno izradili naš program predsedavanja EU a onda je preko noći nastupila pandemija, pa smo morali potpuno da ga preradimo. Zato mi naše predsedavanje Savetu EU zovemo „korona predsedavanje”. Smatram da smo dosta toga postigli, bez obzira na sve otežavajuće okolnosti. Između ostalog, ponosni smo na to što smo višegodišnji finansijski okvir unije (2021-2027), koji je finansijski oslonac EU za narednih sedam godina, priveli skoro pred zaključenje, uključujući veliki paket podrške za prevazilaženje ekonomskih i socijalnih posledica pandemije. Želimo i unutar EU ojačati vladavinu prava i stoga želimo da uvedemo adekvatan mehanizam pomoću kojeg će se finansijski sankcionisati deficiti u oblasti vladavine prava u dotičnim državama članicama EU. Važno je da ono što propagiramo, mi i interno sprovodimo. No, relativno smo zadovoljni postignutim pod datim teškim okolnostima. Sada predsedavanje preuzimaju Portugalija, a posle Slovenija i želimo im puno uspeha.  

važnije zatvoriti već otvorena veštaja EK čisto političke, te da su neka vrsta pritiska da se što pre reši pitanje KiM. Možete li da nam razvejete neke od ovih sumnji? Pina: Jasno je da je Miroslav Lajčak dobio mandat EU da vodi dijalog Beograda i Prištine i rešenje mora da bude sporazum koji će prihvatiti obe strane. Ali pitanje ovog dijaloga i sporazum Beograda i Prištine nije jedini uslov za pristupanje EU. Postoje poglavlja koja su otvorena i još nisu zatvorena, postoje brojna poglavlja koja tek treba otvoriti kako bi bilo koja zemlja kandidat pristupila EU. Dakle, osnovna poruka je - potrebne su reforme. Nemačka je zemlja osnivač EU, ali moja zemlja nije, kao što nije ni Slovenija. Naše dve zemlje su takođe uradile mnogo da bi pristupile EU. Pre 35 godina moja zemlja se priključila EU nakon veoma teških reformi i pregovaračkog procesa. Ali to vam je to, ako želite da budete član kluba, morate najpre da ispunite uslove za članstvo, a drugo, morate da ostanete i da nastavite da se pridržavate tih uslova. To znači da morate kontinuirano sprovoditi reforme koje se od vas traže. Ni Portugalija ni Slovenija nisu imale Kosovo.  

Bergant: Da, ali smo imali druga teška pitanja. Morali smo da promenimo ustav kako bismo mogli da pristupimo EU.  

Koliko će promena administracije u Vašnngtonu usporiti ili ubrzati ovaj proces? Delovalo je da Brisel i Vašington poslednje četiri godine nisu delovali potpuno u saglasju kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine. Pina: Za dijalog je zadužena EU i vodi taj dijalog, za to je zadužen gospodin Lajčak. Naravno, može doći do bolje koordinacije i saradnje EU i SAD, ali preduslov za to je da novi predsednik položi zakletvu.  

U međuvremenu, neki od čelnika prištinske vlasti koja je do sada učestvovala u pregovorima, pre svega Hašim Tači, stigli su pred sud za ratne zločine OVK. Koliko će to uticati na ovaj proces, da li je proces na neki način diskreditovan?  

Šib: Naravno da to što je Tači optužen u Hagu samo komplikuje stvari. Moramo sačekati i videti kako će se dalje razvijati situacija. Sada se čeka posebni izaslanik EU Lajčak. On će proceniti čitavu situaciju uzimajući uostalom u obzir i trenutnu situaciju u Belgiji vezanu za kovid, i odlučiti kada da pozove na sledeći sastanak i na kom nivou. Ali izuzetno je dobro da je dijalog počeo. Treba istaći da su Brisel i Vašington saglasni sa tim da Srbija treba da bude član EU, tu nema apsolutno nikakvog spora. I kao što je moja koleginica iz Portugalije istakla, politički dijalog vodi EU i za to je zadužen Lajčak. Ali sve što pomaže da bi se došlo do normalizacije odnosa, kao što je, na primer, američka inicijativa iz Vašingtonskog sporazuma o jačanju ekonomskih odnosa između Srbije i Kosova - sve je to dobrodošlo. Berlin, naravno, jako dobro poznaje novoizabranog predsednika SAD Džoa Bajdena, on je osam godina bio zamenik predsednika Obame. Saradnja Evropljana i Amerikanaca upravo o ovom pitanju izuzetno je važna.  

Izgleda da Vašington ima više snage ili argumenata da ubedi Prištinu u neke sgvari kao što je naprimerukidanje taksi od 100 odsto na robu iz Srbije. Ali zašto niko ne može da privoli Prištinu da osnuje Zajednicu srpskih opština u skladu s Briselskim sporazumom?  

Šib: Svi rade na tome da se obezbedi dijalog o svim suštinskim pitanjima. Stav Nemačke je da je potrebno staviti na sto i temu osnivanja ZSO jer je to dogovoreno u dijalogu. A sve što je dogovoreno treba i da se sprovede. Potrošeno je jako mnogo vremena. Stoga je gospodin Lajčak u pravu kad sada intenzivno radi na postizanju sveobuhvatnog sporazuma kojim će se zaista rešiti sva otvorena pitanja, a koji će se potom bez zadrške implementirati.  

Bergant: Postoji podela, imate EU članice, imate „predsedničkitrio", a imate i one koji vode pregovarački proces u ime EU. Zato ne možemo direktno da odgovorimo na to pitanje.  

EU izdvaja velika sredstva za unapređenje ovog regiona. Sem Fabrici je nedavno rekao da je 2015. godine EU izdvojila milijardu evra bespovratne pomoći samo za modernizacijutransportneienergetske infrastrukture i povezivanje Srbije i Zapadnog Balkana sa EU... Mislite li da se ta pomoć u srpskoj javnosti vrednuje na pravi način?  

Bergant: EU ulaže mnogo novca ne samo u Srbiju već u ceo zapadni Balkan iako te države nisu u uniji. Ali to su evropske zemlje, a Evropa može da radi zajedno samo ako je jaka. Možemo reći da najveća količina novca dolazi iz EU sa ulaganjima u ono što je najpotrebnije, a to je infrastruktura. Sada, kad imamo situaciju s pandemijom, EU će podržati zapadni Balkan sa 3,3 milijarde evra za ublažavanje posledica, što se odnosi na zdravstvo, ekonomski oporavak, ali i na podršku poslovanja i investicije u javni sektor. To je veoma važno. Nadam se da ljudi i društvo u Srbiji prepoznaju da EU ulaže u njihovudržavu.  

Da li Srbija uspeva da iskoristi novad iz EU na najbolji način i kako ocenjujete ekonomske domete Srbije u ovom trenutku?  

Šib: Što se tiče ekonomske situacije, Srbija po sadašnjim pokazateljima stoji relativno dobro. Međutim, u ovomtrenutku teško je proceniti koliko će dramatično uticati na privredu posledice krize izazvane kovidom. EU u ovoj teškoj situaciji Srbiji obezbeđuje dodatna ogromna sredstva i očekujem da će ona biti od velike pomoći Srbiji u suzbijanju posledica kovida. Imajući u vidu sadašnju situaciju u Nemačkoj, vidite da bi potpuni „lokdaun” čitave države verovatno bio možda najbolje rešenje za suzbijanje pandemije, ali onda bismo umrtvili privredu. Dakle, na nama je danađemo dobar balans tako da se ekonomija očuva u životu i da se individualne slobode ograničavaju u najmanjoj mohućoj meri. To su konstantni izazovi i svaka država tu nalazi svoj balans. U svakom slučaju jako je važno da pokažemo veliku solidarnost prema drugim zemljama u ova teška vremenapandemije.  

Problem sa datumima  

EU se suočava sa problemima terorizma na njenom tlu, migracija, pandemije, a tu je i pitanje unutrašnje reforme EU. Kolika je onda spremnost EU na proširenje u narednih pet do deset godina? Mi smo dobili kao indikativni datum 2025. godinu, ali nju niko više ne pominje. Šib: To je problem s datumima: kada kažete neki datum, a država koja je kandidat do tada ne sprovede potrebne reforme, pa se pristup prolongira, onda je razočaranje veliko. Uostalom, sa velikim izazovima je EU bila suočena i ranije, a ujedno je bilo proširenja EU. Tako je bilo 2004. kada smo imali veliki talas proširenja prema Istoku i kada je istovremeno došlo do krize, jer unutar EU nije bilo konsenzusa oko tzv. ustava. Kriza je potom rešena usvajanjem Lisabonskog sporazuma 2007. godine. Iste godine su Bugarska i Rumunija pristupile EU. 2008. je počela finansijska kriza, a onda je 2015. usledila tzv. migrantska kriza. Pre toga je 2013. Hrvatska pristupila EU. Sam proces proširenja je i dalje živ i aktivan, očekujemo da će pregovori o pristupanju sa Albanijom i Severnom Makedonijom započeti uskoro. Na tome je Nemačka za vreme svog predsedavanja Savetu EU vrlo posvećeno radila. Tačan datum nije presudan. Mnogo je važnije da će, ako Srbija napravi značajan progres, doći do pristupanja EU. Optimista sam da će se to desiti.  

Koliko je moguće da to bude do 2030. godine?  

Pina: Nećemo se opredeljivati oko datuma. Jednostavno, postoje kriterijumi koje morate ispuniti kao i svaka druga država kandidat i onda će sve biti u redu.  

Bergant: Na početku ovog intervjua smo istakli važnu konstataciju da sve članice EU žele da Srbija i ceo zapadni Balkan pristupe uniji. Druga važna poruka jeste da je EU uvek spremna da primi nove članice, a na Srbiji, Severnoj Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori i drugim zemljama je da ispune uslove koji se traže. Tačno je da se EU suočava s izazovima kao što su terorizam, pandemija, politički problemi, ali to nema nikakve veze s procesom pristupanja i otvorenošću EU za prijem novih članica, jer su to odvojene stvari. Mi smo uvek otvoreni da primamo nove kandidate. Pina: Dodala bih da izazovi, naravno, postoje - ali će postojati uvek. Ako se mi u EU suočimo s njima zajedno.kolidarno, mnogo smo jači. I uvek ćemo se na taj način baviti tim izazovima. Uvek će postojati interne reforme u EU, ali uz solidarnost članica mi ćemo sve to prevazilaziti.  

Pina: Lisabon želi da istakne socijalnu dimenziju EU  

Gđo Pina, kada Portugalija preuzme predsedavanje od 1. januara, u čemu će se njeno predsedavanje razlikovati u odnosu na Nemačku? Pina: Ako bi trebalo da izdvojim jednu stvar, to je „Socijalni samit” koji će prvi put biti održan u Portu, u maju 2021. godine. Time želimo da istaknemo socijalnu dimenziju EU. Ako ne budemo mogli fizički da se sastanemo, napravićemo plan B, pa ćemo verovatno samit održati onlajn. Inače, želim da pohvalim saradnju s Nemačkom i Slovenijom, koja jako dobro funkcioniše. I ovo trojno predsedavanje je duh EU. Bergant: Teško predvidljiva budućnost  

  1. Bergant, da li će do kraja iduće godine i okončanja slovenačkog predsedavanja EU ijedna od tema o kojima smo danas razgovarali biti „pase”?  

Bergant: Teško je predvideti šta će se narednog meseca desiti, a kamoli kad Slovenija od 1. jula 2021. preuzme predsedavanje. Imamo u vidu hrvatsko iskustvo: oni su jako dobro pripremili svoje predsedništvo a onda je nastupila kovid kriza i morali su da naprave plan Bi preorijentišu se na druge prioritete. Zato je teško reći da li ćemo završiti otvorena pitanja do kraja našeg predsedavanja. Veoma sam inače zadovoljan saradnjom unutar predsedničkogtrija.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.11.2020 

Medij: RTS1

Rubrika: Jutarnji program/RTS

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Studija o dostupnosti zdravstvenih usluga

Voditelj: Pacijentima kojima nije dijagnostikovan korona virus, a boluju od hroničnih ili akutnih oboljenja, značajno je smanjena dostupnost zdravstvenih usluga od početka epidemije. To je glavni zaključak studije koju je nedavno uradila Američka privredena komora u saradnji sa Ekonomskim institutom iz Beograda i Institutom za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu. Inače, ključ i fokus daljeg upravljanja epidemijom, konkretne mere za povećavanje dostupnosti zdravstvenih usluga za nekovid pacijente i podizanje nivoa pripremljenosti za kovid i nekovid imunizaciju su tri oblasti kojima se bavila ta studija. Više o rezultatima saznaćemo od doktora Dragoslava Popovića, jednog od autora studije, a sa nama je i Sandra Marinkovć, ona je članica Upravnog odbora Američke privredne komore. Hvala vam što ste gosti „Jutarnjeg programa“. I, za početak, kada, kako i na koji način su sprovedena istraživanja, odnosno ova studija? Sandra Marinković, UO Američke privredne komore: Dobro jutro. Studija je rađena u periodu između dva epidemijska talasa, znači od avgusta do oktobra. Kao što ste i sami rekli, Američka privredna komora u saradnji sa Ekonomskim institutom i Institutom za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu je izradila ovu studiju kako bi pomogla nadležnim institucijama da se pripreme za odgovarajući dalji odgovor na Kovid-19 pandemiju koja će očigledno još … još dugo trajati. Studija se sastoji od tri osnovna dela, prvi se odnosi na epidemiološku analizu kretanja epidemije u našoj zemlji, sa preporukama za mere u narednom periodu, drugi deo ukazuje na dostupnost osnovnih zdravstvenih usluga nekovid pacijentima, znači, dakle, šta je potrebno ubuduće uraditi da bi se unapredila mogućnost pružanja odgovarajuće zdravstvene zaštite za sve pacijente i treći deo se odnosi na imunizaciju, znači, dakle ne samo kovid vakcinu nego i obaveznu i preporučenu imunizaciju za sve građane u zemlji. Voditelj: I, u momentu ispitivanja, 41% ispitanika nije bio zabrinut da može da se zarazi, a 13,1% je smatrao da situacija nije tako ozbiljna kao što se predstavlja. Uzimajući u obzir u međuvremenu pogoršanje epidemiološke situacije od kraja oktobra i činjenicu da  predstoji i zimski period, da li bi sada situacija bila drugačija? Dr Dragoslav Popović, jedan od autora studije: Pa, mi se nadamo da bi situacija bila drugačija. Evo, vaš dopisnik iz Kraljeva je rekao da vidi sve više mladih ljudi da nose maske, ali ono što je naša preporuka, u principu, je da mi unapredimo komunikaciju, tj. da … pogotovo informisanje o tome, o značaju ovih preventivnih mera i, ovaj, drugi je da iskoristimo sve moguće načine da što više ljudi nosi maske, i ne samo da ih nosi nego da ih nosi na ispravan način. Studija je naša da je relativno veliki broj Beograđana, znači 9 od 10, nosio masku, ali već kad dođete do toga kol’ko se pridržavaju te neke distance, tu su brojevi mnogo niži. Voditelj: A, je l’ vas iznenadio ovaj podatak i uopšte, o kom uzorku govorimo, o kojoj starosnoj grup? Dr Dragoslav Popović, jedan od autora studije: Pa, mi govorimo ovde o reprezentativnom uzorku, tu su bile različite starije g…, ovaj, različite starosne grupe i naravno, pokazalo se da su te neke prakse različite u različitim starosnim grupama. Naši stariji sugrađani se mnogo više pridržavaju mera, oni drugim očima gledaju, ovaj, na, ovaj, pretnju kovidom. Dobro je da isto tako gledaju i oni ljudi koji imaju neke hronične zdravstvene rizike         , međutim sa mlađom populacijom očito nema…, imamo problem jer nismo uspostavili dobru komunikaciju. Voditelj: I, znamo da u ovoj godini veliki broj ustanova, zdravstvenih, je radio ili i dalje radi u tom kovid režimu, samim tim je za ostale nekovid pacijente smanjena usluga, zaista neki ne mogu da dođu do tih i redovnih pregleda, mnogi su i uplašeni. Šta je pokazalo istraživanje, odnosno studija, koliko su manje bile dostupne neke usluge?Sandra Marinković, UO Američke privredne komore: Kao što ste i sami rekli, kao što je očekivano, sa jedne strane, zbog prelaska određenog broja ustanova na kovid režim, s druge strane zbog samog ponašanja građana i pacijenata koji su za sve što su smatrali da nije nužno, nisu odlazili u zdravstvene ustanove, dakle negde oko 20% je smanjen broj usluga u prvih šest meseci ove godine u odnosu na prethodnu godinu na primarnom nivou, dakle u domovima zdravlja, a taj procenat je i veći, 40%, kada govorimo o stacionarnim ustanovama. Ono što posebno zabrinjava jeste da je značajno smanjen broj preventivnih pregleda, preko 60%, i mnoge dijagnostičke procedure, konkretan primer za maligna oboljenja, za karcinom pluća, broj bronhoskopija je smanjen za 40%. Sve ovo ukazuje da ovo će imati dalekosežne posledice i da moramo da se prilagodimo da i nekovid pacijenti dobiju adekvatnu zdravstvenu zaštitu, a tu govorimo i o preventivi i o pravovremenoj dijagnostici. Voditelj: I, na koga je najviše uticao smanjenih obim pruženih zdravstvenih usluga?Sandra Marinković, UO Američke privredne komore: Studija se fokusirala ovde na najčešće hronične nezarazne bolesti, dakle maligna oboljenja, kardiovaskularna i dijabetes i tu su upravo i te populacije pacijenata na koje se treba fokusirati da u narednom periodu ta zdravstvena zaštita bude dostupnija, jer posledice ćemo osetiti ne samo u potrebi za većom zdravstvenom zaštitom, nego i terapijom koja će onda zbog nastalih komplikacija biti potrebna. Voditelj: I, postoje li neke procene kakve bi mogle da budu posledice činjenice da značajan broj ljudi zaista nije mogao da ostvari svoje zdravstvene usuge, da ide na preventivne preglede, na redovne preglede? Dr Dragoslav Popović, jedan od autora studije: Pa, znate šta, koleginica je spomenula, ova studija se bavila podacima koji su bili dostupni za prvih šest meseci i u okviru tih prvih šest meseci mi imamo vrlo jasnu razliku između onog peridoda kada nije bilo kovida, znači sam početak godine, i perioda kada smo bili u vanredenom stanju, kada su ove usluge bile još manje dostupne. Danas, kad su nam sve poselje manje-više popunjene, taj problem je još i veći. Ono što je bio naš cilj, to je da saberemo sve te podatke na jednom mjestu, ali da istovremeno damo neke preporuke i da damo modele koji se primenjuju u drugim zemljama, nije Srbija jedina koja je ugrožena, ovaj, kovidom i srpski zdravstveni sistem. Znači, mi smo sve to, ovaj, pokušali da damo u toj studiji jer smatramo da je to važno onim kolegama koji se, ovaj, bave donošenjem odluka. I dobro je da diskutujemo i na jutarnjem programu, jednostavno zato što smatram da i u manjim mjestima, znači ne samo u ovim velikim centrima, Beograd, Niš i Novi Sad, zdravstveni radnici, oni koji vode zdravstveni … zdravstvenu službu u tim mjestima, mogu da nađu neke dobre ideje i dobre modele i da ih primjene što je moguće prije. Voditelj: Koja je bila vaša preporuka? Dr Dragoslav Popović, jedan od autora studije: Posledice, samo na ovo prvo pitanje, posledice će se osetiti duže vremena. Znači mi, ne samo mi nego i kolege iz Evropske unije su dale neku projekciju da će trebati godinu do godinu i po dana ako se pandemija završi krajem ove godine. Međutim, očito je da se to sve … da se to sve produžava. Kad se radi o ovim preporukama, ja bih samo da se pažnja obrati na ono što zvuči pomalo kao futuristički, ali je vrlo važno i može da bude vrlo jednostavno a jako efektno. Znači, sve što spada u onaj domen, neko ga zove digitalno zdravlje, neko govori telemedicina, ali radi se o tome da primenimo sve što bi moglo da omogući da informacija, da konsultacija dođe do ljudi a  da oni fizički ne moraju da dolaze u zdravstvene ustanove, jer to je zbog rizika od Kovida danas jako otežano. Znači, ima dosta predloga, preporučujem svima da pogledaju studiju, studija je na, ovaj, veb sajtu Američke privredne komore i nadam se da će biti od koristi. To je bio cilj. Voditelj: Dobro, idemo li ka tome? Bilo je dosta, čini mi se, i savetovališta tih onlajn, posebno za neke bolesti koje zaista i zahtevaju lično prisustvo i odlazak kod lekara. Ljudi su uplašeni, spadaju u rizičnu grupu. Je l’ ste to obrađivali kao neki podatak? Sandra Marinković, UO Američke privredne komore: Na samom predstavljanju studije, koje je bilo u sredu, imali smo i predstavnika iz kabinete predsednice Vlade, koji je govorio o digitalizaciji zdravstva i o pomacima koji su napravljeni u ovom periodu. Pomaka ima, ali ono što studija jasno ukazuje u ovoj … u ovom segmentu, jeste da postoje primeri dobre prakse iz sfere telemedicine i digitalne … dgitalne tehnologije koje mogu u daljem toku da budu primenjeni u Srbiji. Ja bih samo istakla još jednu bitnu preporuku, a to je javno-privatno partnerstvo, znači da u … kako u ovom segmentu poboljšanja dostupnosti osnovnih zdravstenih usluga svim osiguranicima, tako isto i u segmentu kojii se odnosi na dalje upravljanje epidemijom, javno-privatno partnerstvo, znači uključivanje svih postojećih kapaciteta i iz privatnog sektora jeste smer koji može da značajno poboljša dalji tok našeg odgovora. Voditelj: Što se  tiče imunizacije, koliko ljudi je spremno da primi vakcinu, šta je pokazala vaša studija? Dr Dragoslav Popović, jedan od autora studije: Pa, studija je pokazala da od … studija je pokazala da situacija nije sjajna, ali mi se nadamo da je to samo jedna polazna tačka. Jedna četvrtina Beograđana je za, primili bi vakcinu, jedna četvrtina je protiv. Dvije četvrtine su neodlučne, znači oni imaju neko svoje pitanje, neku svoju bojazan vezano za vakcinaciju i nekih 9% su oni koji se određuju isključivo po tome odakle, iz koje zemlje, dolazi vakcina, što je potpuno jedan iracionalan argument koji nema nikakva uti…, ovaj, nikakav značaj kad se radi o bezbjednosti ili efikasnosti vakcina. Međutim, to nam govori o tome da … da sa ljudima treba da radimo, obzirom da se ubrzavaju vesti za ... o dolasku vakcine u Srbiju, vrlo je važno da ta neka komunikaciona strategija krene što je moguće ranije. I sad, samo ako mogu na ovo prethodno pitanje, kada ste rekli da li mi imamo dovoljno informacija. Nemamo. Mi smo u studiji dali ova dva-tri primera koja su se pojavila za vreme, ovaj, za vreme pandemije, međutim isto tako kad smo u anketi istraživali koji su izvori informacija vezano za Kovid, ono što nas zabrinjava, to je što se zdravstvni radnici tu ne pojavljuju uopšte. Znači, glavni izvori informacija su televizija, internet, onda ide prijatelji i porodica. Ovaj, to je nešto što je vjerovatno doprinijelo do tome … doprinijelo tome da se svi ne pridržavaju mjera i vrlo je važno da i to promjenimo, tj. da više ubacimo zdravstvene radnike u direktnu komunikaciju sa stanovništvom. Voditelj: Hvala vam mnogo na ovom gostovanju, razgovaraćemo još o ovoj studiji.                                       

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2020

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/zelenovic-odluka-je-fasada-za-nasilne-zloupotrebe-rezima/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije\Korupcija

Naslov: Zelenović: Odluka je fasada za nasilne zloupotrebe režima

Direktor Agencije za sprečavanje korupcije Dragan Sikimić javno je preporučio razrešenje Nebojše Zelenovića sa mesta gradonačelnika Šapca smatrajući da je tokom predizborne kampanje zloupotrebio javni resurs kako bi promovisao sopstvenu izbornu listu, što je povreda Zakona o Agenciji.Ovo rešenje direktora Agencije juče je objavljeno u Službenom glasniku, ali neće proizvesti nikakav efekat, imajući u vidu da Nebojša Zelenović više ne obavlja funkciju na koju se mera odnosi. U rešenju Agencije precizira se da je 29. maja ove godine, na Jutjub kanalu televizije Šabac objavljen prilog pod nazivom "Na gradskom bazenu ponovo građanski termini". U prilogu, navodi se u rešenju, Zelenović je iskoristio javno obraćanje da promoviše postignute rezultate lokalne vlasti i buduće planove. Posebno je naglašeno da je Zelenović obraćanje završio rečenicom "Šabac je naš", što je istovremeno bio i deo naziva njegove izborne liste. Na taj način, bivši gradonačelnik Šapca je, povredio član Zakona o Agenciji koji kaže da "funkcioner ne može da koristi javne resurse i skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu funkcionera, za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata". Razlog zbog kojeg se direktor odlučio da izrekne strožu meru i preporuči razrešenje je, kako se ističe, zato što je uvidom u spise utvrđeno da ovo nije prvi slučaj da Zelenović povređuje ovaj član zakona. Nebojša Zelenović u izjavi za Danas ističe je rešenje Agencije za sprečavanje apsurdno, imajući u vidu da je on nasilnim putem smenjen sa vlasti. - Ovo rešenje treba da posluži kao fasada koja prikriva činjenicu da je vlast u svoju korist zloupotrebila sve institucije u zemlji. Agencija, koja je ćutala o svim nezakonitim radnjama vlasti tokom izborne kampanje, sada je našla za shodno da preporuči moje razrešenje. I to kada je režim nasilnim putem preuzeo lokalnu samoupravu u Šapcu, kaže Zelenović. Postupak protiv njega pokrenut je na osnovu prijave koju je zbog povrede zakona podnela nevladina organizacija CRTA. Raša Nedeljkov, programski direktor CRTA, ističe da i pored toga što rešenje ne može da proizvede pravne posledice, imajući u vidu da Zelenović više nije gradonačelnik, ostaje činjenica da je u ovom konkretnom slučaju on prekršio zakon time što je zloupotrebio javni resurs. Prijava protiv Zelenovića, međutim, nije bila jedina koju je CRTA uputila Agenciji za borbu protiv korupcije. Oni su poslali prijavu i protiv Ane Brnabić zbog toga što je u decembru prošle godine, pre nego što su bili raspisani izbori, tokom gostovanja na televiziji Pink u svojstvu premijerke pozvala građane da glasaju za Srpsku naprednu stranku. Šest meseci kasnije Agencija je odbacila ovu prijavu kao neosnovanu. "Po našem mišljenju kada se javni funkcioner obraća građanima u tom svojstvu a pritom promoviše jednu stranku, ima veliki uticaj na kreiranje javnog mnjenja. Na taj način se zamagljuje razlika između toga šta su npr. uspesi stranke a šta države, odnosno često se državni uspesi predstavljaju kao stranački i na taj način se građani dovode u zabludu", ističe Nedeljkov. On je naglasio da su analizom rešenja koje je Agencija donosila po njihovim prijavama, utvrdili da su njene odluke neujednačene prema različitim političkim opcijama, kao i da postoje sporna tumačenja zakonskih odredbi koja su primenjivana prilikom odlučivanja. "Agencija je u tri situacije, u kojima je utvrdila da postoji povreda zakona, izrekla meru upozorenja Srpskoj naprednoj stranci, dok je u isto vreme za istovrsnu povredu zakona podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv Socijalističke partije Srbije, što predstavlja strožu sankciju. S obzirom na to da su se prijave Crte odnosile na spotove koje su i jedna i druga stranka snimile u prostorima javnih ustanova, čime je došlo do zloupotrebe javnih resursa, Agencija je pokazala nedoslednost u odlučivanju i izricanju mera", ističe Nedeljkov. Agencija je, napominje on, dosadašnjim svojim postupanjem, ostavila prostor za zaključak da odluke donosi pod političkim uticajem, a ne nezavisno, isključivo na osnovu zakona i u cilju zaštite javnog interesa. "Tek nakon što je izrekla tri mere upozorenja Srpskoj naprednoj stranci u tri različita slučaja odnosno prijave, Agencija je tek u četvrtom postupku donela rešenje kojim se utvrđuje da je ta stranka postupila suprotno odredbi člana 23. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, bez izricanja mere upozorenja. To znači da je Agencija u obavezi da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv Srpske napredne stranke pred nadležnim prekršajnim sudom. Prema našim saznanjima, taj zahtev je podnet Prekršajnom sudu u Beogradu", navodi Nedeljkov. Preporuka bez epiloga Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, po kojem je vođen postupak protiv Nebojše Zelenovića, između ostalih Agenciji daje na raspolaganje i meru javnog objavljivanja preporuke za razrešenje. Ova stroža mera, međutim, samo je preporuka. Naime, zakon propisuje da organ koji treba da razreši funkcionera ima rok od 60 dana da obavesti Agenciju da li je po njihovoj preporuci i postupio. Kako ne postoji kaznena odredba za nepostupanje po preporuci, većina ovih mera ostaje bez epiloga. Agencija za sprečavanje korupcije, Nebojša Zelenović, razresenjeBeograd 

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2020

Medij: slobodnaevropa.org

Link: https://www.slobodnaevropa.org/a/30961803.html

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Borrell u Sarajevu: Moramo se okrenuti budućnosti

Evropska unija (EU) je vodeći ekonomski i svaki drugi partner Bosni i Hercegovini (BiH), a na domaćim vlastima je da intenziviraju napore i ostvare reforme, ocijenio je nakon sastanka sa članovima Predsjedništva BiH u subotu (21. novembra) visoki predstavnik EU za vanjsku i sigurnosnu politiku...Evropska unija (EU) je vodeći ekonomski i svaki drugi partner Bosni i Hercegovini (BiH), a na domaćim vlastima je da intenziviraju napore i ostvare reforme, ocijenio je nakon sastanka sa članovima Predsjedništva BiH u subotu (21. novembra) visoki predstavnik EU za vanjsku i sigurnosnu politiku Josep Borrell. "Status kandidata se može ozbiljno uzeti u razmatranje tek kada bude napretka u svim prioritetima. Naglašavam da više od 80 posto stanovništva Bosne i Hercegovine podržava evropske integracije", rekao je on. Na 25. godišnjicu obilježavanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, podsjetio je na važnost mira u BiH, te da je pomirenje jedno od 14 ključnih prioriteta EU. Evropska komisija je u maju 2019. godine usvojila mišljenje o zahtjevu BiH za članstvo u EU u kojem nije preporučila dodjelu kandidatskog statusa, nego je navela 14 prioriteta u kojima BiH treba ostvariti napredak kako bi Vijeće EU moglo odlučiti o sljedećim koracima. Prioriteti se odnose na vladavinu prava, borbu protiv korupcije i zaštitu prava svih građana. Pročitajte i ovo: Sve o 14 za BiH teško ostvarivih EU kriterija "Prošlost je važna, ali se moramo okrenuti budućnosti", kazao je Borrell. Godišnjica parafiranja Dejtonskog mirovnog sporazuma je, kako je naveo, prilika da se osvrne u prošlosti i oda počast žrtvama i svima onima koji su radili na pravcu pomirenja i pozdravio zajedničku izjavu Predsjedništva povodom godišnjice Dejtonskog sporazuma. Prema njegovim riječima, zajednička komemoracija za sve žrtve bi bila važna i dodao da je sa članovima bosanskohercegovačkog Predsjedništva imao iskren i otvoren razgovor "o sadašnjoj situaciji i budućim perspektivama". "Ovo je nesumnjivo historijski dan za Bosnu i Hercegovinu, ali i za Evropu. Rat i opsada Sarajeva su stvari kojih se sjećamo. Vojne snage Španije su bile direktno uključene i dobro se sjećam toga", kazao je on. Preuzimite Adobe Flash Player Embed Podijeli I mirna Bosna: TV Liberty na 25 godina od Dejtona Embed Podijeli Kod je kopiran u vaš clipboard. širina px Visina px Podijelite na Facebooku   Podijelite na Twitteru   The URL has been copied to your clipboard No media source currently available 0:00 0:31:57 0:00 Opšti okvirni sporazum za mir u BiH ili Dejtonski sporazum nastao je tokom konferencije koja je održana od 1. do 21. novembra 1995. godine u američkoj zračnoj bazi Wright-Patterson u blizini grada Dayton. Sporazum je službeno potpisan u Parizu, 14. decembra 1995. čime je okončan rat u BiH, koji je trajao od 1992. do 1995. godine. Pročitajte i ovo: Rezolucija senatora iz Ohaja o 25. godišnjici Daytonskog sporazuma Predsjedavajući Predsjedništva BiH Milorad Dodik, na zajedničkoj press konferenciji nakon sastanka, kazao je da je BiH neophodan novi paket pomoći kako bi se oporavila od pandemije. Pozvao je EU da pomogne oko kreiranja i ubrzavanja paketa pomoći. "Pozivam EU da pomogne BiH kao što to čini sa ostalim evropskim zemljama. Potpuno sam uvjeren u vašu dobronamjernost, zahvalan sam i mislim da svi zajedno moramo uložiti dodatan napor kako bi prevazišli sve probleme", rekao je Dodik. BiH, kako je naveo, osjeća ogromne posljedice zbog pandemije, posebno na ekonomiju, te da joj je zbog toga tražena pomoć važna. Prema njegovim riječima, konsenzus oko EU je vrijedno dostignuće koje je BiH postigla. "Zahvalili bismo vam da učinite sve da BiH naredne godine dobije status kandidata za ulazak u EU. Zahvalni smo i na pomoći oko pandemije i željno iščekujemo vakcine kako bi smanjili negativne efekte u našoj zemlji koji su veliki", ocijenio je Dodik. Naveo je da je 25 godina od parafiranja Dejtonskog mirovnog sporazuma Borrellova posjeta posebno važna. "Dejtonskim sporazumom je određeno kako da žive narodi na bazi konstitutivnosti i to je najvažnija činjenica u BiH. I to je bila tema današnjeg razgovora i moram vam reći da se 20 godina nakon Dejtona u RS-u (Republika Srpska) dan potpisivanja slavi kao neradni dan, što nije slučaj u Federaciji BiH", poručio je Dodik. Član Predsjedništva Šefik Džaferović nakon sastanka je kazao da BiH ima podršku Borrella na putu u EU i istakao da je članstvo BiH u EU neupitna perspektiva zemlje. "Imamo podršku Borrella, do nas je da realiziramo prioritete koji su pred nas postavljeni. Nadam se da ćemo nakon današnje podrške prevazići lošu političku atmosferu i klimu i izaći iz klišea stalnih i nepotrebnih svađa, a okrenuti se realizaciji svih 14. preporuka Evropske komisije", rekao je Džaferović. Brisel: Nema pregovaranja o ključnim prioritetima za BiH Član Predsjedništva BiH Željko Komšić kazao je nakon sastanka sa visokim predstavnikom EU za vanjsku i sigurnosnu politiku da njegova posjeta potvrđuje da EU stoji iza napretka BiH. "Nastavili smo razgovore iz Brisela. Posjeta potvrđuje da EU stoji iza napretka Bosne i Hercegovine, pruža pomoć i u trenutnim situacijama, ali i generalno na našem putu ka EU", kazao je Komšić. Evropska perspektiva ključni prioritet BiH Zamjenici predsjedavajućeg Vijeća ministara BiH, ministar finansija i trezora Vjekoslav Bevanda i ministrica vanjskih poslova Bisera Turković, posebnu pažnju tokom sastanka sa visokim predstavnikom za vanjsku i sigurnosnu politiku EU, posvetili su obavezama koje BiH ima u procesu ispunjavanja uslova za prijam u EU i ispunjavanju 14 prioriteta iz Akcionog plana iz Mišljenja Europske komisije. Visoki predstavnik EU za vanjsku i sigurnosnu politiku Josep Borrell na sastanku u Vijeću ministara BiH Kako je saopšteno iz Vijeća ministara BiH, ministar Bevanda je naglasio da u procesu evropskih integracija moraju učestvovati svi nivoi vlasti u skladu sa ustavnim uređenjem, jer će kako vjeruje tako uspjeh biti zajamčen. Prema njegovim riječima, evropske integracije nemaju alternativu, te su svi politički akteri u BiH, saglasni da je put u EU ono što će doprinijeti boljem životu svih građana BiH. Ministrica vanjskih poslova BiH Bisera Turković zahvalila je EU na dosadašnjoj pomoći, i istakla kao važnu odluku EU-a da omogući pristup Bosni i Hercegovini instrumentima i inicijativama dostupnim državama članicama u okviru borbe protiv pandemije COVID-19. "Evropska perspektiva je ključni prioritet BiH i potrebno je održavati stalnu komunikaciju s institucijama EU-a o važnim ciljevima koje treba postići", naglasila je Turković. Navela je i da je BiH opterećena problemom ilegalnih migracija i dodala da se očekuje puna podršku EU-a za rješavanje migrantske krize. Kako se navodi u saopštenju, visoki predstavnik za vanjsku i sigurnosnu politiku EU Josep Borrell je rekao da očekuje da Vijeće ministara ostane posvećeno provođenju reformi koje će zemlji omogućiti da napreduje ka EU, te pozvao institucije BiH da pojačaju dinamiku provođenja reformi na europskom putu. Borrell je ranije u subotu posjetio i Muzej ratnog djetinjstva u Sarajevu. Visoki predstavnik EU za vanjsku i sigurnosnu politiku Josep Borrell će razgovarati i sa članovima Zajedničkog kolegija Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine. Na kraju posjete predviđeno je njegovo javno obraćanje o temi "Od Daytona ka Briselu".  

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2020

Medij: nspm.rs

Link: http://www.nspm.rs/hronika/nebojsa-zelenovic-odluka-direktora-agencije-za-sprecavanje-korupcije-je-fasada-za-nasilne-zloupotrebe-rezima.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije\Korupcija

Naslov: Direktor Agencije za sprečavanje korupcije doneo odluku o razrešenju Nebojše Zelenovića sa mesta gradonačelnika Šapca; Zelenović: Odluka je fasada za nasilne...

Hronika Direktor Agencije za sprečavanje korupcije doneo odluku o razrešenju Nebojše Zelenovića sa mesta gradonačelnika Šapca; Zelenović: Odluka je fasada za nasilne zloupotrebe režima subota, 21. novembar 2020. Direktor Agencije za sprečavanje korupcije Dragan Sikimić javno je preporučio razrešenje Nebojše Zelenovića sa mesta gradonačelnika Šapca smatrajući da je tokom predizborne kampanje zloupotrebio javni resurs kako bi promovisao sopstvenu izbornu listu, što je povreda Zakona o Agenciji. Ovo rešenje direktora Agencije juče je objavljeno u Službenom glasniku, ali neće proizvesti nikakav efekat, imajući u vidu da Nebojša Zelenović više ne obavlja funkciju na koju se mera odnosi. U rešenju Agencije precizira se da je 29. maja ove godine, na Jutjub kanalu televizije Šabac objavljen prilog pod nazivom "Na gradskom bazenu ponovo građanski termini". U prilogu, navodi se u rešenju, Zelenović je iskoristio javno obraćanje da promoviše postignute rezultate lokalne vlasti i buduće planove. Posebno je naglašeno da je Zelenović obraćanje završio rečenicom "Šabac je naš", što je istovremeno bio i deo naziva njegove izborne liste. Bivši gradonačelnik Šapca je, povredio član Zakona o Agenciji koji kaže da funkcioner ne može da koristi javne resurse i skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu funkcionera, za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata Na taj način, bivši gradonačelnik Šapca je, povredio član Zakona o Agenciji koji kaže da "funkcioner ne može da koristi javne resurse i skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu funkcionera, za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata". Razlog zbog kojeg se direktor odlučio da izrekne strožu meru i preporuči razrešenje je, kako se ističe, zato što je uvidom u spise utvrđeno da ovo nije prvi slučaj da Zelenović povređuje ovaj član zakona. Nebojša Zelenović u izjavi za Danas ističe je rešenje Agencije za sprečavanje apsurdno, imajući u vidu da je on nasilnim putem smenjen sa vlasti. "Vlast u svoju korist zloupotrebila sve institucije u zemlji" "Ovo rešenje treba da posluži kao fasada koja prikriva činjenicu da je vlast u svoju korist zloupotrebila sve institucije u zemlji. Agencija, koja je ćutala o svim nezakonitim radnjama vlasti tokom izborne kampanje, sada je našla za shodno da preporuči moje razrešenje. I to kada je režim nasilnim putem preuzeo lokalnu samoupravu u Šapcu", kaže Zelenović. Postupak protiv njega pokrenut je na osnovu prijave koju je zbog povrede zakona podnela nevladina organizacija CRTA. Raša Nedeljkov, programski direktor CRTA, ističe da i pored toga što rešenje ne može da proizvede pravne posledice, imajući u vidu da Zelenović više nije gradonačelnik, ostaje činjenica da je u ovom konkretnom slučaju on prekršio zakon time što je zloupotrebio javni resurs. Prijava protiv Zelenovića, međutim, nije bila jedina koju je CRTA uputila Agenciji za borbu protiv korupcije. Oni su poslali prijavu i protiv Ane Brnabić zbog toga što je u decembru prošle godine, pre nego što su bili raspisani izbori, tokom gostovanja na televiziji Pink u svojstvu premijerke pozvala građane da glasaju za Srpsku naprednu stranku. Šest meseci kasnije Agencija je odbacila ovu prijavu kao neosnovanu. "Po našem mišljenju kada se javni funkcioner obraća građanima u tom svojstvu a pritom promoviše jednu stranku, ima veliki uticaj na kreiranje javnog mnjenja. Na taj način se zamagljuje razlika između toga šta su npr. uspesi stranke a šta države, odnosno često se državni uspesi predstavljaju kao stranački i na taj način se građani dovode u zabludu", ističe Nedeljkov. "Odluke Agencije neujednačene prema različitim političkim opcijama" On je naglasio da su analizom rešenja koje je Agencija donosila po njihovim prijavama, utvrdili da su njene odluke neujednačene prema različitim političkim opcijama, kao i da postoje sporna tumačenja zakonskih odredbi koja su primenjivana prilikom odlučivanja. Agencija je u tri situacije, u kojima je utvrdila da postoji povreda zakona, izrekla meru upozorenja Srpskoj naprednoj stranci, dok je u isto vreme za istovrsnu povredu zakona podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv Socijalističke partije Srbije, što predstavlja strožu sankciju "Agencija je u tri situacije, u kojima je utvrdila da postoji povreda zakona, izrekla meru upozorenja Srpskoj naprednoj stranci, dok je u isto vreme za istovrsnu povredu zakona podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv Socijalističke partije Srbije, što predstavlja strožu sankciju. S obzirom na to da su se prijave Crte odnosile na spotove koje su i jedna i druga stranka snimile u prostorima javnih ustanova, čime je došlo do zloupotrebe javnih resursa, Agencija je pokazala nedoslednost u odlučivanju i izricanju mera", ističe Nedeljkov. Agencija je, napominje on, dosadašnjim svojim postupanjem, ostavila prostor za zaključak da odluke donosi pod političkim uticajem, a ne nezavisno, isključivo na osnovu zakona i u cilju zaštite javnog interesa. "Tek nakon što je izrekla tri mere upozorenja Srpskoj naprednoj stranci u tri različita slučaja odnosno prijave, Agencija je tek u četvrtom postupku donela rešenje kojim se utvrđuje da je ta stranka postupila suprotno odredbi člana 23. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, bez izricanja mere upozorenja. To znači da je Agencija u obavezi da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv Srpske napredne stranke pred nadležnim prekršajnim sudom. Prema našim saznanjima, taj zahtev je podnet Prekršajnom sudu u Beogradu", navodi Nedeljkov. Preporuka bez epiloga Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, po kojem je vođen postupak protiv Nebojše Zelenovića, između ostalih Agenciji daje na raspolaganje i meru javnog objavljivanja preporuke za razrešenje. Ova stroža mera, međutim, samo je preporuka. Naime, zakon propisuje da organ koji treba da razreši funkcionera ima rok od 60 dana da obavesti Agenciju da li je po njihovoj preporuci i postupio. Kako ne postoji kaznena odredba za nepostupanje po preporuci, većina ovih mera ostaje bez epiloga. (Danas) 

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2020

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/vesti/politika/ruzic-sklopio-ugovor-sa-bratom-ane-brnabic-vredan-12-miliona/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Ružić sklopio ugovor sa bratom Ane Brnabić vredan 12 miliona - NOVA portal

Na listi ugovora koje su državne ustanove potpisale sa firmom Aseko, čije je predstavništvo u Srbiji sve do prekjuče vodio rođeni brat premijerke Ane Brnabić, našlo se i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave koje je u tom trenutku vodio socijalista Branko Ružić, a koji je i potpisnik ugovora. Vrednost sklopljenog posla procenjena je na 11.982.000 dinara, sa rokom plaćanja od 15 i vremenom za reklamaciju od svega tri dana. Ugovor je potpisan 3. marta - samo desetak dana uoči uvođenja vanrednog stanja izazvanog širenjem pandemije korona virusa. Kako crno na belo pokazuje ugovor u čiji je posed došla redakcija portala Nova.rs, posao koji je pomenuto ministarstvo sklopilo sa Asekom, firmom koju je u tom trenutku u Srbiji predstavljao brat srpske premijerke Igor Brnabić, podrazumeva usluge unapređenja aplikativnog softvera sa modulima za podršku upravnom odlučivanju, organizovanju i sprovođenju stručnih ispita i vođenju evidencije o položenim ispitima. 12 miliona za organizovanje ispita  "Ugovor o javnoj nabavci dodeljuje ponuđaču "Asseco SEE" doo, iz Beograda, ul. Milutina Milankovića 19g, PIB 100389094, matični broj 07432461, Ponuda broj 067/20 od 3. marta 2020. godine, sa ponuđenom ukupnom cenom za uslugu unapređenja aplikativnog softvera sa modulima za podršku upravnom odlučivanju, organizovanju i sprovođenju stručnih ispita i vođenju evidencije o položenim istitima od 9.985.000,00 dinara bez PDV, odnosno 11.982.000,00 dinara sa PDV, rokom plaćanja do 15 dana, rokom izvršenja reklamacije od tri dana i rokom važenja ponude od 30 dana. Naručilac, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Beograd, ul. Birčaninova br. 6", piše izmešu ostalog u ugovoru koji je potpisao tadašnji ministar Branko Ružić. Sredstva za predmetnu javnu nabavku, piše dalje u ugovoru, obezbeđena su Finansijskim planom Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave za 2020. godinu, dok će za deo koji se odnosi na 2021. godinu, realizacija ugovora zavisiti od obezbeđenja sredstava predviđenih finansijskim planom za 2021. godinu. Država Aseku dala ukupno 41 milion evra  Afera Aseko, koja obuhvata čitav niz ugovora koje je premijerkin brat sa čela ogranka ove firme u Srbiji, očigledno u povlašćenom položaju sklapao sa mnogim državnim institucijama - teška je više od 41 milion evra. Čitav niz ugovora javnosti je otkrila potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić, što je slučaj i sa prethodno navedenim poslom sklopljenim sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave. Kako pokazuju zvanični podaci, firma Aseko je u periodu od 2016. do 2019. godine od poslova sa državnim institucijama i preduzećima prihodovala više od 41 milion evra. Da stvar bude interesantnija, samo u 2019. godini ova firma je od poslova sa Elektroprivredom Srbije i Ministarstvom finansija prihodovala oko 11.5 miliona evra. Tu su i Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja sa oko 690 miliona, Ministarstvo finansija sa ukupno 313 milona dinara, zatim ugovor sa PIO fondom u vrednosti od oko 180 miliona dinara. Ovaj ugovor je posebno zanimljiv jer je potpisnik u ime PIO bio zamenik direktora Relja Ognjenović, za kojeg je šira javnost prvi put čula kad je postao član Veća za saobraćaj opštine Voždovac, iako je po struci fizioterapeut. Ognjenović je takođe drug Danila Vučića, sina predsednika Srbije. Ostavka pod pritiskom  Pod pritiskom otkrivenih afera Igor Brnabić pre dva dana podneo je ostavku na mesto direktora Aseka za Srbiju.  Inače, ova firma se bavila razvojem softvera i rešenja za bankarsku industriju i tokom devedesetih i dvehiljaditih su postali dominantna IT kuća u ovoj oblasti. Većinsko vlasništvo Pexim-a, oko 60 odsto, su kasnije prodali poljskom Assecu. Igor Brnabić je na mesto direktora ogranka za Srbiju imenovan u januaru 2016. godine - u godini kada je njegova sestra izabrana za ministarku za lokalnu samoupravu. Ni Vlada ni institucije koje su ugovore sklopile sa pomenutom firmom nisu odgovarale na pitanja Nova.rs o njihovoj prirodi. Premijerka je, ipak, govoreći o ovim ugovorima rekla da u ovom slučaju nije bilo nikakve korupcije i da ni ona, ni njen brat tako nešto nikada ne bi radili.

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2020

Medij: progressivemagazin.rs

Link: http://progressivemagazin.rs/online/predstavljena-bela-knjiga-2020-saveta-stranih-investitora/

Autori: admin

Teme: Javne nabavke

Naslov: PREDSTAVLJENA BELA KNJIGA 2020 SAVETA STRANIH INVESTITORA

Iz zemlje21. XI 2020 | Savet stranih investitora predstavio je Belu knjigu 2020 najvišim predstavnicima Vlade Republike Srbije i time obeležio 18 godina svog postojanja. Usled epidemiološke situacije i poštovanja svih mera, ovogodišnje izdanje predstavljeno je putem onlajn platforme predstavnicima brojnih državnih organa, ambasada, kao i privrednoj i društvenoj zajednici. Bela knjiga, napisana od strane članica Saveta, već skoro dve decenije ključni je proizvod kojim Savet daje preporuke usmerene da podrže privredni rast i bolji životni standard građana Srbije. Onlajn konferencija otvorena je uvodnim govorima predsednika Saveta i generalnog direktora Telenora Majka Mišela, zatim uvidom u Belu knjigu za 2020. godinu od strane njenog urednika Miroljuba Labusa i obraćanjima šefa Delegacije EU u Srbiji Sema Fabricija i predsednice Vlade Ane Brnabić.U svom uvodnom obraćanju, predsednik Saveta i generalni direktor Telenora Majk Mišel naveo je da mu je drago što nova Vlada i Savet dele iste prioritete, a to su bezbednost i zdravlje ljudi, borba protiv COVID-19, ekonomski oporavak, vladavina prava i dalja digitalizacija. "Tim prioritetima treba da se bavimo u svim oblastima poslovanja. Svesni smo izazova sa kojima se suočava Vlada Republike Srbije, ali naša očekivanja ostaju ista: dalje ubrzanje reformi, odnosno nastavak i ubrzanje pristupnih pregovora sa EU, rad na održivoj fiskalnoj konsolidaciji i unapređenje primene zakona. Ovogodišnja analiza obuhvata oblasti koje vidimo kao prioritetne, a to su: porezi, rad, inspekcija i bezbednost hrane, infrastruktura i građevinarstvo, zdravlje, stečaj i devizno poslovanje, sa digitalizacijom i e-trgovinom kao ovogodišnjim glavnim prioritetima", zaključio je Mišel.Posle tri godine od uvođenja nove metodologije i rangiranja na osnovu ispunjenosti preporuka iz prethodnog izdanja Bele knjige, tzv. FIC indeksa, ove godine nisu davane ocene s tim da će se nastaviti sa njihovim objavljivanjem u 2021. godini. Razlog za to je promena prioriteta Vlade i potpuni fokus na pomoć privredi i stanovništvu radi ublažavanja negativnih posledica krize. S druge strane, uvedeno je novo poglavlje u svim tekstovima koje se odnosi na COVID-19, kako bi se opisao uticaj vanrednog stanja na sektore i izazove sa kojima se suočavaju kompanije, kao i odgovor države na iste. S obzirom na to da je dalje unapređenje poslovnog okruženja dugoročna nužnost, Savet je u ovom izdanju Bele knjige rangirao preporuke prema njihovoj hitnosti. Tako su za članice Saveta najhitnije promene neophodne u sledećim oblastima: zaštiti podataka o ličnosti, trgovini, centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, hipoteci i javnim nabavkama.U aktivnoj panel diskusiji o tome kako unaprediti poslovno okruženje u Srbiji, koju je vodio predsednik Saveta i generalni direktor Telenora Majk Mišel, mišljenja su razmenili predsednica Vlade Ana Brnabić, potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović i šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici. Sa ciljem da uhvatimo korak sa erom digitalizacije, ali i da pokažemo odgovornost prema životnoj sredini, Savet je ponovo odlučio da ne štampa publikaciju ,Bela knjiga' koja je dostupna za besplatno preuzimanje na internet stranici Saveta ( www.fic.org.rs ).        

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2020

Medij: novosti.rs

Link: https://www.novosti.rs/beograd/vesti/937776/sredjuju-15-zgrada-raspisan-javni-tender-izvodjenje-kompletnih-gradjevinskih-radova-objektima-uprave-grada-veograda

Autori: @Novostionline

Teme: Javne nabavke

Naslov: SREĐUJU 15 ZGRADA: Raspisan javni tender za izvođenje kompletnih građevinskih radova na objektima uprave Grada Veograda

SEKRETARIJAT za opšte poslove Grada Beograda objavio je tender za izvođenje radova na objektima Gradske uprave.Reč je o poslovima na spoljašnjim delovima fasada i unutar zgrada, a sredstva izdvojena za ovu namenu iznose 18 miliona dinara, sa uračunatim PDV. Spisak objekata za sređivanje broji 15 zgrada Gradske uprave, na opštinama Stari grad, Savski venac, Vračar, Palilula, Voždovac i Novi Beograd. Konkretno, kako su nam rekli iz Sekretarijata, reč je o sledećim adresama: Dragoslava Jovanovića 2, Trg Nikole Pašića 6, Ulici 27. marta 43-45, Tiršova 1 i 3, Mekenzijeva 31, Kraljice Marije 1, Kosovska 17, Dr Agostina Neta 1, Bulevar oslobođenja 122, Vojvođanska 111, Trg republike 3, Draže Pavlovića, Jurija Gagarina 221 i Ulica Vele Nigrinove 16. Prema rečima nadležnih, na svim ovim objektima ukazane su potrebe za različitim građevinskim intervencijama. - Javna nabavka oblikovana je po partijama, odnosno na unutrašnjim i spoljnim radovima na objektima koje koristi Gradska uprava Beograda - rekli su nam u Sekretarijatu za opšte poslove. - Biće izvođeni radovi na vodovodnoj i kanalizacionoj mreži, hidroizolaterski, zidarski, keramički, podnopolagački, molersko-farbarski, demontažno-montažni radovi. ROK ZA PRIJAVU 2. DECEMBAR GRAĐEVINSKE firme koje su zainteresovane za izvođenje radova na zgradama gradske uprave imaju rok do 2. decembra u 10 časova da dostave svoje ponude. One će biti otvarane istog dana od 10.30, u kancelariji broj 414 u Ulici kraljice Marije 1. Predstavnici privrednih subjekata, koji će prisustvovati otvaranju ponuda, moraju da prilože pisano ovlašćenje za učešće u postupku. Kada se govori o spoljašnjim radovima, tu će majstori bii angažovani na krovnim površinama, limarskim, molersko-farbarskim poslovima. Naručilac posla, u ovom slučaju Grad Beograd, kako napominju u Sekretarijatu, zadržava pravo da, u slučaju potrebe, izvrši izmenu specifikacije objekata u pogledu lokacija, a u okviru ukupno ugovorene vrednosti. Ugovori po partijama javne nabavke biće zaključeni na period od godinu dana, odnosno do utroška planiranih sredstava. - Nije reč o jednom poslu, već praktično veći broj pojedinačnih poslova na održavanju objekata u ugovornom periodu - pojašnjavaju nadležni. Pratite nas i putem iOS i android aplikacije 

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2020

Medij: kurir.rs

Link: https://www.kurir.rs/region/hrvatska/3571733/hrvatsku-drma-cena-pcr-testova-ko-profitira-u-vreme-pandemije

Autori: @KurirVesti

Teme: Javne nabavke

Naslov: HRVATSKU DRMA CENA PCR TESTOVA: Ko profitira u vreme pandemije?

U Hrvatskoj postoji problem kada se radi o ceni PCR testova.Ono što treba da se zna o ceni PCR testova u Hrvatskoj jest da su neobično skupi - cene se kreću od 67 evra do oko 200 evra, kaže se u komentaru Jutarnjeg lista. Najčešća cena kreće se oko 90 evra. To je 40-ak posto skuplje nego u Njemačkoj i 60-ak posto nego u Turskoj. S obzirom na to kako se čini da bismo po cenama trebali biti negde između Turske i Nemačke, nameće se pitanje tko tu profitira na pandemiji? Teško pitanje. Dobro upućeni tvrde kako dobavljači testova nisu ti koji su postavili astronomske cene. Iz retkih članaka o javnim nabavkaama može se videti kako su pojedine zdravstvene institucije nabavljale PCR testove po cijeni nižoj od 9 evra. Ako toj ceni pridodamo troškove zaštitne opreme, prostora i rada, verojatno možemo doći do realne cene od 20-27 evra po testiranju. Jedna od rijetkih županija koja je objavila cene testova i prateće opreme jest Istarska. Prema pisanju Novog lista, istarski Zavod za javno zdravstvo dosad je na 50.000 testova potrošio 440.000 evra, a na potrebnu zaštitnu opremu (rukavice, kombinezone, vizire, ogrtače…) još 186.000 evra. Ukupno 626.000 evra. To znači da sami testovi koštaju 9 evra po komadu, a s opremom 12,5 evra. Ako tome dodamo cenu usluge, možemo doći do spomenutih 20-25 evra, i to uz puno natezanja. Valja dodati kako će ubuduće Istra dobavljati još jeftinije testove - kupiće 40.400 testova za 200.000 evra, ili oko 5 evra po testu. Hoće li ih Istranima i dalje naplaćivati po ceni od 10 evra? Kako je moguće da su testovi u različitim elovima Hrvatske 2,5 do 10 puta skuplji nego što bi možda mogli biti? Čini se da će, kad se glave malo ohlade, biti prostora za vrlo zanimljive parlamentarne istražne odbore. Sve te testove za covid-19 plaćaju građani, i to na tri različita načina. Ako nisu dobili uput za testiranje, sami moraju podmiriti račun. Onima koji su dobili uput, račun podmiruje Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje (HZZO). Ta institucija svoje troškove pokriva iz uplata zdravstvenih osiguranika. Uz to, hrvatski poreski obveznici finansiraju i proračunske troškove zdravstva koji su za ovu godinu planirani na razini od 1,65 milijardi evra. Taj broj je bitan jer se iz njega može izračunati kako ćemo, uz aktualni broj PCR testiranja, u 365 dana samo na testove potrošiti oko 15 posto ovogodišnjeg proračuna za zdravstvo (ili 7,5 posto budžeta HZZO-a). Nije jasno zašto oni koji nemaju uputnicu ne mogu dobiti "besplatno" testiranje jer su oni isto tako porezni obveznici i zdravstveni osiguranici, a uputnica nije sigurna predikcija zaraze jer nam se u poslednje vreme postotak pozitivnih na testiranjima kreće između 20-34 posto. Cena koju kao građani, porezni obveznici i zdravstveni osiguranici, plaćamo za PCR testove astronomski su iznosi u zemlji kojoj se zdravstveni sustav guši od neplaćenih dugova. U ovoj situaciji važno je primetiti kako nije tržište to koje je zakazalo. Ono se pokazalo učinkovitim jer je institucijama isporučilo testove po cijeni nižoj od 9 evra. Zakazao je onaj deo koji ni na koji način nije izložen tržištu te ima monopolističku poziciju na pružanje usluga testiranja. Nadajmo se da će transparentnosti radi Vlada naložiti objavu svih prihoda institucija koje su provodile testiranja, kao i njihovih rashoda u godini obeleženoj covidom. Upravo apsolutna razina transparentnosti neprocjenjivo je bitna kad su u pitanju troškovi zdravstva tokom ekstremne situacije poput pandemije. Transparentnost je cjepivo protiv oportunizma koji je namirisao superprofite bazirane na bolesti i strahu od te iste bolesti. Kurir.rs/Jutarnji.hr 

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2020

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/kultura/na-pomolu-skandal-zbog-izbora-srpskog-kandidata-za-oskara/

Autori: Redakcija

Teme: Sukob interesa

Naslov: Na pomolu skandal zbog izbora srpskog kandidata za Oskara - NOVA portal

Jedan od sedam prijavljenih filmova trebalo bi da bude izabran za srpskog kandidata za Oskara, ali izbor po novim pravilima, ove godine u organizaciji Filmskog centra Srbije, preti da preraste u pravi skandal. Odmah nakon što su objavljena imena filmova, usledile su polemike u kojima se dovodi u pitanje ko i kako bira kandidata, kao i sumnje da pojedina ostvarenja čak i ne ispunjavaju uslove da konkurišu. Sedam domaćih filmova prijavljeno je za izbor srpskog kandidata za Oskara: "Otac" Srdana Golubovića, "Ime naroda" Darka Bajića, "Vikend sa ćaletom" Miroslava Momčilovića, "Pijavice" Dragana Marinkovića, "Moj jutarnji smeh" Marka Đorđevića, "Realna priča" Gordana Kičića i "Dara iz Jasenovca" Predraga Gage Antonijevića. Izbor srpskog predstavnika prethodnih decenija organizovala je Akademija za filmsku nauku i umetnost (AFUN), a od ove godine Filmski centar Srbije. Utvrđen je i novi pravilnik, prema kom umesto dosadašnjih 11 članova komisije, o srpskom kandidatu za najbolji strani film tajnim glasanjem odlučuje sedam članova, sastavljena od, kako je ranije rečeno u FCS, "četiri predstavnika reprezentativnih udruženja, člana UO Filmskog centra Srbije i dva istaknuta predstavnika iz filmskog sveta, na predlog UO". Međutim, način na koji su filmovi prijavljeni i birani ostavlja mesta sumnji. Producentkinja Jelena Mitrović iz "Baš čelika", kuće koja je prijavila Golubovićevo ostvarenje "Otac", ističe da prethodnih dana u saopštenjima medijima nisu objavljena imena članova komisije, kao ni na sajtu FCS, ali da se time sumnja u regularnost ne iscrpljuje. "Takođe, ne znamo da li su prijavljeni filmovi ispunili uslove koje AMPAS (The Academy of Motion Picture Arts and Sciences) zahteva i koji su bili navedeni u propozicijama konkursa FCS. O ispunjenosti uslova mora da odlučuje Filmski centar Srbije, a oni to nisu učinili. Jedan od najbitnijih uslova je distribucija filma, najmanje sedam dana u bioskopima u Srbiji, potkrepljena svim člancima i recenzijama, kao i promotivnim materijalima. AMPAS ostavlja rok filmovima koji se kandiduju za Best International Film of the Year da imaju distribuciju do 31. 12. 2020, ali ko je iole imao prilike da se bavi Oskarima (podsećam da je "Klopka" jedini srpski film koji je ušao u uži izbor od devet filmova za Oskara), ta distribucija podrazumeva međunarodne festivale, međunarodna i domaća priznanja, međunarodne kritike od strane velikih američkih i evropskih filmskih časopisa i potencijalne ili već dogovorene distributerske ugovore za veliki broj zemalja po celom svetu. Ovo nikako ne znači da film možete da pustite u jednom bioskopu u Srbiji, već da zaista imate distribuciju. Postoje naznake da jedan od prijavljenih filmova ne ispunjava nijedan od ovih kriterijuma! Ali se vrlo visoko rangira kao državni projekat, koji ovakve medijske objave upravo favorizuju kao kandidata", napisala je Jelena Mitrović na svom Fejsbuk profilu. Ona napominje da će u "Baš čeliku" insistirati na proceduri "koja se toliko spominje u medijskim obaveštenjima, a koju Filmski centar Srbije, kako se do sada čini, nimalo nije ispoštovao". "Takođe nisu ispoštovani sledeći navodi iz medija: 'Umesto mnogočlane komisije AFUN-a o kandidatu za Oskara za najbolji strani film izjašnjavaće se sedmočlana komisija, koju će činiti: predstavnik UO FCS, četiri predstavnika različitih struka iz filmske industrije - članovi profesionalnih udruženja i dva ugledna i afirmisana umetnika i stručnjaka iz oblasti kinematografske i audio-vizuelne delatnosti, stoji u Uputstvu o izboru kandidata na nagradu Oskar'. Usvojen je samo jedan predlog svih nezavisnih udruženja i asocijacija zajedno, a na osnovu rekla-kazala smo saznali ko su ostali članovi komisije za izbor i, ukoliko se to ispostavi kao tačno, dvoje od sedmoro su u debelom sukobu interesa. Moram da podvučem da instance nisu samo Filmski centar Srbije, direktor te nacionalne institucije Gordan Matić, predsednica UO FCS dr Jelena Trivan, već i međunarodne organizacije koje se bave ovom tematikom. Zbog svega navedenog, i zbog filmova koji su i prethodnih godina na isti način bili oštećeni u izboru za srpskog kandidata za Oskara ("Ničije dete", "Teret", "Druga strana svega"…), a imali su daleko veći potencijal od predloženih projekata, primorani smo da se, ukoliko se nastavi sa proceduralnim i namernim greškama oko izbora našeg kandidata, obratimo nadležnim međunarodnim institucijama", navela je Jelena Mitrović. Govoreći o izboru srpskog kandidata za Oskara, predsednica UO Filmskog centra Srbije Jelena Trivan rekla je za "Sputnjik" da "FCS može obezbediti da sva relevantna udruženja budu uključena u izbor i da više ne bude nesuglasica". "Mi smo napravili pravilnik, po ovlašćenju Ministarstva kulture, da u izboru učestvuju sva relevantna udruženja u oblasti filma (reditelja, glumaca…) i sam AFUN. Predstavnik AFUN-a će konsultovati članove Akademije i zalagati se za njihov predlog unutar komisije. Mislim da je na ovaj način uključeno više činilaca", rekla je ona. Kandidat za Oskara, propisano je novim pravilnikom, mora da bude u distribuciji najmanje sedam dana bez prekida. Na pitanje da li "Dara iz Jasenovca" ispunjava taj uslov, predsednica UO FCS kaže da je na producentima svih prijavljenih filmova da podnesu dokaze o tome da su uslovi ispunjeni, jer će u suprotnom film biti diskvalifikovan. "Postoji stručna komisija koja utvrđuje da li je film imao distribuciju na osnovu priloženih dokaza. Koliko sam ja razumela, 'Dara iz Jasenovca' je imala distribuciju i čeka se premijera u Beogradu. To je na izvestan način državni projekat i dogovaramo se kada bi najbolje bilo da bude premijera", rekla je Jelena Trivan. Imena članova komisije nisu objavljena, navode u FCS, da ne bi na njih bio vršen pritisak. Međutim, ni tu nije sve baš najjasnije. Dodatne sumnje izazvala je izjava generalnog sekretara AFUN-a Mirka Beokovića. U FCS-u našem portalu rečeno je da je, s obzirom na promene organizatora i novi pravilnik nađeno "kompromisno rešenje" da jedan od sedam članova komisije bude i predstavnik AFUN-a. To je u svojoj izjavi potvrdila i Jelena Trivan.  Međutim, "Novosti" pišu da je na spisku članova komisije, pored Sandre Perović, Mile Turajlić, Dare Džokić, Miroslava Lekića, Dejana Lutkića i Dan Tane i Beoković. Beoković je, međutim, u izjavi tom listu rekao da je to mesto još ranije odbio jer bi to "i moralno i pravno bilo neprihvatljivo", s obzirom na to da je "njegov zadatak da zastupa interese AFUN-a". Komisija bi trebalo da pogleda svakog dana po dva filma, odnosno četvrtog dana jedan, u jednoj od sala Kombank dvorane, ali su, prema našim saznanjima, pojedini članovi komisije već tražili da ga zbog, kako su naveli, uslova diktiranih koronavirusom, zatražili da ih pogledaju kod kuće. Prijava srpskog kandidata za najbolji strani film se Američkoj akademiji za film i umetnost mora se poslati do 1. decembra, a to se može uraditi isključivo sa internet adrese Filmskog centra Srbije. Dodela Oskara je zbog pandemije odložena za 25. april 2021. godine

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2020

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/kultura/izbor-srpskog-kandidata-za-oskara-tajna-glasanja-i-javni-favoriti/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Sukob interesa

Naslov: Izbor srpskog kandidata za Oskara: Tajna glasanja i javni favoriti

Filmska kuća Baš Čelik, producent filma "Otac" Srdana Golubovića, uputila je dopis Filmskom centru Srbije u kome traže potpunu transparentnost u izboru srpskog kandidata za nagradu Oskar, saznaje Danas.Producentkinja Jelena Mitrović ističe za naš list da se stiče utisak da se ceo proces krije, te da do producentskih kuća dolaze oprečne informacije, dok se istovremeno u pojedinim medijima vodi otvorena kampanja za jedan film. "Mi ne znamo ništa o celom procesu. Ni koji su kriterijumi, ni ko su članovi komisije, ni da li će biti ispoštovana procedura, ni koliko je filmova ukupno prijavljeno, ni da li svi ispunjavaju formalne uslove da budu kandidati za nagrade Američke akademije", priča Mitrović. Podsetimo, od ove godine za izbor srpskog kandidata za Oskara zadužen je Filmski centar Srbije. Imenovanje predstavnika domaće kinematografije koji će se naći u trci za nagradu najbolji međunarodni film ova kuća preuzela je od Akademije filmske umetnosti i nauke Srbije - AFUN. FCS bi trebalo da formira sedmočlanu komisiju, gde bi četiri člana dala strukovna udruženja (AFUN, UFUS…), jedan bio član Upravnog odbora FCS-a i dva člana iz reda uticajnih filmskih stvaralaca koji nisu u sukobu interesa. Na konkurs za izbor srpskog kandidata za Oskar, kako je Danasu rečeno sredu u FCS-u, prijavljeno je sedam filmova. To su: "Otac" Srdana Golubovića, "Pijavice" Dragana Marinkovića, "Moj jutarnji smeh" Marka Đorđevića, "Ime naroda" Darka Bajića, "Dara iz Jasenovca" Predraga Antonijevića, "Vikend sa ćaletom" Miroslava Momčilovića i "Realna priča" Gordana Kičića. U međuvremenu nezvanično smo saznali da je producent filma "Vikend sa ćaletom" - Brigada film, samoinicijativno povukao film iz konkurencije. Jelena Mitrović kaže da se sa Filmskim centrom Srbije ponavlja ista priča koja je godinama pratila izbor za srpskog kandidata za Oskara koji je vodio AFUN, kada su ostali oštećeni filmovi koji su imali veliki uspeh na svetskim festivalima poput "Ničijeg deteta", "Tereta" ili "Druge strane svega". - Prošle godine nije izabran film koji je imao svetsku premijeru u Kanu - dodaje Mitrović, aludirajući na "Teret" Ognjena Glavonića. Ona dodaje i da je do njih stigla informacija da Filmski centar Srbije još uvek nema sve članove komisije, iako je trebalo od petka da počnu sa gledanjem filmova. Osim toga, pojedini izabrani članovi su, kako su saznali, u sukobu interesa. "Mi smo poslednja zemlja koja daje svog kandidata. Gotovo svi su izabrali filmove koji će ih predstavljati. To su sve filmovi koji su već imali svoji festivalski život i međunarodnu distribuciju", priča Jelena Mitrović i dodaje da je ostalo samo još nekoliko dana do poslednjeg roka da se srpski kandidat pošalje Američkoj akademiji. Zbog toga je, kako kaže, skraćen i rok za međunarodnu promociju filma, budući da se uži izbor od devet naslova u konkurenciji za najbolji međunarodni film saopštava već početkom januara. Mitrović napominje i da je problem to što postoje naznake da jedan od prijavljenih filmova ne ispunjava glavne uslove koje AMPAS (The Academy of Motion Picture Arts and Sciences ) zahteva i koji su bili navedeni u propozicijama konkursa FCS. "Jedan od najbitnijih uslova je distribucija filma, najmanje sedam dana u bioskopima u Srbiji, potkrepljena svim člancima i recenzijama kao i promotivnim materijalima. AMPAS ostavlja rok filmovima koji se kandiduju za Best International Film of the Year da imaju distribuciju do 31.12.2020, ali ko je iole imao prilike da se bavi Oskarima (podsećam da je 'Klopka' jedini srpski film koji je ušao u uži izbor od devet filmova za Oskara), ta distribucija podrazumeva međunarodne festivale, međunarodna i domaća priznanja", ističe Mitrović i dodaje da se pomenuti film vrlo visoko rangira kao državni projekat, koji je u pojedinim medijima favorizovan kao kandidat. U pitanju je inače ostvarenje Predraga Gage Antonijevića "Dara iz Jasenovca", koji još uvek nije imao zvaničnu premijeru, kao ni bioskopsku distribuciju. Mitrović kaže da je, zbog svih pomenutih propusta, održan sastanak i Udruženja filmskih producenata Srbije, kao i Asocijacije filmskih reditelja Srbije, te da će i oni reagovati ovim povodom. Osim toga, ona navodi i da je producentska kuća Baš Čelik primorana da će se, ukoliko se nastavi sa proceduralnim i namernim greškama oko izbora srpskog kandidata, obrati nadležnim međunarodnim institucijama. Jelena Trivan, predsednica Upravnog odbora Filmskog centra Srbije, u svom odgovoru za Danas kaže da svaki film ima punu podršku FCS-a, te da ne postoji nijedan element koji govori u prilog tome da se film "Dara iz Jasenovca" promoviše kao već izabrani kandidat. "Ne postoji nijedan element koji govori u prilog vašem 'utisku' koji nije potkrepljen nijednom činjenicom. Sve se događa u predviđenim rokovima, a ako bilo koji film, pa i pomenuti, ne ispunjava kriterijume propisane pravilnikom, neće biti u konkurenciji. Od sedam članova komisije, šest su iz esnafskih udruženja i samo jedan je predstavnik Filmskog centra, i biće u prilici i da proveravaju svaki kriterijum i da glasaju u skladu sa njima. Ovakav način izveštavanja koji nije zasnovan ni na jednoj činjenici, svakako utiče na ovaj proces i stvara sliku da problem postoji tamo gde ga nema, te očekujem da i izveštavanje o Oskaru bude zasnovano na tačnim podacima i kao podrška srpskom filmu, ma koji da bude kandidat. Filmski centar nije imao nikakav interes da mu se poveri ovaj posao koji je poveren od strane prethodnog ministra kulture, niti nikakav interes da bilo koji pojedinačni film pobedi, s obzirom na to da su gotovo svi finansirani sredstvima Filmskog centra i nastali zahvaljujući toj podršci. Svaki film u konkurenciji ima punu podršku FCS i imaće je i kao kandidat za Oskara, to vam garantujem", zaključuje Trivan. Zbog pandemije Američka filmska akademija pomerila je ceremoniju dodele Oskara na 25. april 2021, a Srbija, kao i druge zemlje, ima rok do 1. decembra da pošalje ime svog predstavnika. Prošle godine je srpsku kinematografiju predstavljao film "Kralj Petar I" Petra Ristovskog. Filmski centar Srbije, izbor, oskar, Srpski kandidat za OskaraBeograd 

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2020

Medij: cenzolovka.rs

Link: https://www.cenzolovka.rs/pritisci-i-napadi/misterija-dolovac-3-u-kojoj-to-stvarnosti-postoje-brojke-koje-iznosi-tuziteljka/

Autori: @Cenzolovka

Teme: Nemanja Nenadić\Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Misterija Dolovac (3): U kojoj to stvarnosti postoje brojke koje iznosi tužiteljka

Napad na novinare tokom inauguracije Vučića za predsednika (foto: E-stock/ Aleksandar Bačlija) Rade Đurić, pravnik u NUNS-u, kaže za Cenzolovku da izjava Zagorke Dolovac "jasno govori da tužilaštvo strogo formalno tumačiPiše:Tamara Spaić |  21. nov 2020.IZVOR:CenzolovkaZabrinjavajuća izjava tužiteljke Zagorke Dolovac, koja je posle višegodišnjeg ćutanja prvi veći intervju iskoristila da napadne deo medija i kaže kako broj fizičkih napada na novinare drastično opada, suprotna je podacima najvećih novinarskih udruženja, pa čak i izveštaju MUP-a. Ova izjava negira podatke koje iznose sami novinari, dokumentujući ih brojnim prijavama napada i pretnji, o čemu Cenzolovka objavljuje seriju tekstovaNapad na novinare tokom inauguracije Vučića za predsednika (foto: E-stock/ Aleksandar Bačlija)Rade Đurić, pravnik u NUNS-u, kaže za Cenzolovku da izjava Zagorke Dolovac "jasno govori da tužilaštvo strogo formalno tumači samo podatke koje ima u svom posedu i vezuje ih za primljene prijave u vezi sa slučajevima napada u kojima su oštećeni novinari"."Čini mi se da je ovo formalno tumačenje i ne može da znači da je broj fizičkih napada i verbalnih pretnji zaista opao. Jednostavno, ovde može da opada jedino broj prijava, a broj prijava može da opadne i zbog nezadovoljstva oštećenih novinara radom nadležnih organa ili zbog izostanka poverenja", kaže Đurić.Novinari ne znaju na osnovu kakvog registra ili analize Dolovac tvrdi da je samo 31 slučaj prijavljen i u kojoj je to "stvarnosti", da se poslužimo njenim terminom, samo jedan počinilac ostao nepoznat."Moguće da jeste. Međutim, podaci NUNS-a pokazuju da je prijava trebalo da bude više. Možda se u taj broj ne uračunavaju slučajevi u kojima su novinari propustili da navedu da su novinari ili da su napadi izvršeni zbog posla koji obavljaju. Napadi mogu da se odnose na krivična dela koja se u osnovi ne vezuju za napade na novinare. Svedoci smo velikog broja slučajeva u kojima novinari iz brojnih razloga jednostavno ne žele da prijave fizički napad ili verbalnu pretnju", komentariše za Cenzolovku Đurić.Novinari, posebno u lokalnim sredinama gde se sa onima koji ih progone susreću svakog dana, a uprkos brojnim prijavama policiji i tužilaštvu ne dobiju adekvatnu zaštitu, na kraju dignu ruke od tužilaštva. Jedan od najpoznatijih primera o kome je Cenzolovka više puta pisala jeste slučaj fizičkih pretnji novinarki iz Inđije Verici Marinčić koju godinama proganjaju ljudi bliski lokalnim vlastima.Evo kako je ona opisala svoje iskustvo sa tužilaštvom:"Mi smo njima pisali svaki dan, ali je sve izgubilo smisao. Kao kad muž tuče ženu u braku i ona prijavi nasilje policiji, ali se ništa ne dogodi. Na kraju se saživi s tim maltretiranjem i to trpi. Izgubilo je smisao - ne prijavljujem to više, jer jednostavno oguglaš. U prethodnim slučajevima tužilaštvo se nije oglasilo, a sve su bili dobili. Nikad ništa nisu uradili povodom toga i ne vidim razlog zašto bi ovog puta bilo išta drugačije", svedočila je za Cenzolovku Verica Marinčić.Kao kad muž tuče ženu u braku i ona to prijavi policiji, ali se ništa ne dogodi. Na kraju se saživi s tim maltretiranjem. Izgubilo je smisao - ne prijavljujem napade više. Ranije se tužilaštvo nije oglasilo, a sve su bili dobili (Verica Marinčić)Nakon što je fotografisala sina predsednika Srbije kako sedi u kafiću sa policiji poznatim i osuđivanim kriminalcem, novinarku KRIK-a Bojanu Pavlović zaustavila je policija, a zatim su joj, u prisustvu policije, prišla dvojica civila i oteli joj telefon. Prvom osnovnom javnom tužilaštvu podnela je krivičnu prijavu. Međutim, prijava je ne samo odbačena već je tužilac u svojoj odluci netačno navodio činjenice i prećutao prisustvo dvojice ljudi čiji je identitet novinarka zahtevala da bude otkriven. Bojana Pavlović se na ovu odluku žalila.Na molbu Cenzolovke da prokomentariše ovaj slučaj, ali i druge primere nereagovanja ili neadekvatnog reagovanja tužilaštva, Rade Đurić kaže da se nada da će u slučaju novinarke KRIK-a biti otklonjena prvobitna greška i propusti u radu pojedinaca. On dodaje:"Nisu u pitanju klasična nepostupanja ili odsustvo reakcije, već je više nešto što mi kao pravnici smatramo propustima u radu. Ono što me brine jesu primeri izostanka reakcije po službenoj dužnosti, slučajevi u kojima oštećeni novinari i novinarke i predstavnici novinarskih udruženja smatraju da je tužilaštvo moralo da reaguje."Nije novost da tužilaštvo ne reaguje ili da odbacuje krivične prijave koje podnose novinari, kako bi to rekla tužiteljka Dolovac, "dela medija" koje u svom intervjuu optužuje za interesnu negativnu kampanju protiv tužilaštva i "namerno potkopavanje krivično-pravnog sistema u zemlji". Najnoviji slučajevi potkrepljuju stare sumnje da tužilaštvo postupa selektivno.Da samo podsetimo na čuveni slučaj iz maja 2017. godine kada su, na inauguraciji predsednika Aleksandra Vučića, aktivisti vladajuće Srpske napredne stranke brutalno postupali prema građanima i novinarima, sprečavajući ih da rade. Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu odbacilo je prijave novinara za napade i pored brojnih objavljenih fotografija na kojima se vidi, recimo, kako pripadnik SNS-a davi ili vuče demonstranta, a novinarima, kako su svedočili, oduzimaju novinarsku opremu. Tužilaštvo je zaključilo da niko nije izvršio delo ugrožavanja sigurnosti ili nasilničkog ponašanja. NUNS i NDNV su odluku tužilaštva okarakterisali kao "sramnu" i motivisanu "ne pravdom, već isključivo interesom vlasti i vladajućih stranaka".Na podatke koje je u intervjuu za Večernje novosti iznela Zagorka Dolovac kritički je reagovao Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija. I mada je on osporio deo statistike koji se tiče procesuiranja dela visoke korupcije i zaključio da su njeni argumenti neuverljivi, ključno je njegovo upozorenje koje se može primeniti i na "novinarsku statistiku" tužiteljke Dolovac:"Nije poenta u tome u koliko predmeta su postupili sudovi i tužilaštvo, već u koliko slučajeva, koji su prethodno obznanjeni u javnosti kao problematični, nisu postupili."POTREBNA JEDINSTVENA BAZA PODATAKA O NAPADIMA NA NOVINAREDrastične razlike koje postoje u registrima napada i pritisaka na novinare, koje vode različita novinarska udruženja, ne doprinose uverljivosti i operativnosti borbe protiv njih. Naprotiv, uvode komotan prostor da tužilaštvo manipuliše statističkim podacima, ističe svoju bazu podataka, kao što to radi Zagorka Dolovac, i time omogućava da se bezbednost novinara pogoršava.Zaštitnik građana Zoran Pašalić založio se za formiranje jedinstvene baze podataka o svim vrstama napada na novinare, koja bi, osim verbalnih i fizičkih napada, sadržala i parametre koji određuju sve vrste ekonomskih pritisaka kojima su izloženi novinari.Pašalić je povodom 2. novembra, Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima, izjavio da "novinari u Srbiji već više godina rade u teškim uslovima, neretko izloženi fizičkim i verbalnim napadima" i najavio da će jedinstvena baza podataka o napadima na novinare, koju ova institucija pravi sa strukovnim udruženjima i sindikatima, predstavljati jednu vrstu sistemske podrške."Više puta sam upozoravao na loše stanje u medijima i tražio da se kazne odgovorni za pretnje i napade na novinare, čiji položaj i rad su posebno otežani u uslovima aktuelne pandemije. Takođe, ubistva i fizički napadi na novinare i njihovu imovinu već dugi niz godina nisu rešeni. Nadležne institucije su dužne da stvore bezbedno okruženje za njihov rad, a baza podataka koju pravimo predstavlja samo jedan od koraka u tom pravcu. Jedinstvena baza podataka o napadima i pritiscima na novinare biće neka vrsta sistemske podrške radu i nezavisnosti novinara s obzirom na to da iza nje stoji institucija Zaštitnika građana kao nezavisna državna institucija visokog ranga koja se bavi zaštitom ljudskih prava", naveo je Pašalić.Povezane vestiE-mail*Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: "Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo". Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.Preporučujemo                                 

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2020

Medij: cenzolovka.rs

Link: https://www.cenzolovka.rs/etika/o-pravom-novinarstvu-koje-nije-pr/

Autori: @Cenzolovka

Teme: Javne nabavke

Naslov: O pravom novinarstvu, koje nije PR

Nakon devastirajućih poplava 2014. godine poplavljen je najveći kop rudnika uglja Kolubara, poznatiji kao Tamnava, što je EPS, prema sopstvenim procenama, mesečno koštalo 30 miliona evra. U istraživanju, objavljenom tadaPiše:Aleksandar Đorđević |  21. nov 2020.IZVOR:VremeS obzirom da se u jednom slažem sa Vesnom Kostić, a to je da su činjenice neprikosnovene, u odgovoru na njeno reagovanje objavljeno u prošlom broju nedeljnika "Vreme" zadržaću se isključivo na činjenicama, i to onim koje se odnose na tekst "Ispumpavanje kopa i budžeta", čiji sam autor.Nakon devastirajućih poplava 2014. godine poplavljen je najveći kop rudnika uglja Kolubara, poznatiji kao Tamnava, što je EPS, prema sopstvenim procenama, mesečno koštalo 30 miliona evra.U istraživanju, objavljenom tada i u nedeljniku "Vreme", BIRN je pokazao da je posao ispumpavanja dobio konzorcijum blizak vladajućoj SNS, koji nema iskustva u ovoj vrsti posla.Takođe, u tekstu stoji i da je pobednička firma Energotehnika Južna Bačka angažovala podizvođače koje nije navela u inicijalnoj ponudi, a koji su i sami učestvovali u tenderu, čime je prekršen Zakon o javnim nabavkama, da je rok za završetak posla probijen, kao i da je odlaganje početka isušivanja kopa građane Srbije koštalo bar 120 miliona evra, koliko je potrošeno na uvoz struje i uglja u tom periodu.Dan nakon objavljivanja teksta, tadašnji premijer Aleksandar Vučić optužio je BIRN da laže i rekao da Evropska unija plaća novinare da "govore nešto protiv Vlade Srbije". On je konferencijom održanom 9. januara 2015. godine označio početak organizovane hajke na BIRN, koju su svesrdno prihvatili režimski mediji, a koja i danas traje.Januara 2015. godine napadima na BIRN vetar u leđa dala je upravo Vesna Kostić, portparolka Svetske banke u Srbiji, svojim izjavama za "Politiku". Iste teze ponavlja i danas u reagovanju koje je objavilo "Vreme" - da je BIRN tendenciozno prećutao informaciju da Svetska banka kreditira posao i da je ispumpavanje sprovedeno u skladu sa važećim propisima i praksom.Kostićeva u svom reagovanju tvrdi: "Nije tačno da sam ja uputila vašeg novinara na EPS kao jedini izvor informacija o ispumpavanju vode iz Tamnave."Da ne bismo merili čija reč vredi više, da li novinara BIRN-a ili bivšeg PR-a Svetske banke, oslonimo se na pisani odgovor centrale Svetske banke u Vašingtonu na isto pitanje koje je upućeno i Kostićevoj pre objavljivanja teksta."Što se tiče vaših pitanja o procesu podnošenja ponuda i izboru izvođača, molim vas da se obratite EPS-u, kao i u vezi sa vašim zahtevom za razgovor o detaljima tenderske procedure, s obzirom na to da je EPS nadležan za implementaciju projekta", stoji u dokumentu.Od reči do reči isto mi je i Kostićeva rekla pre objavljivanja teksta, tako da ona treba da odluči da li je tada rekla neistinu ili danas, skoro šest godina kasnije.Zatim, Kostićeva kaže kako je "netačna tvrdnja da firma koja je dobila posao nema reference"."Da nisu imali reference, ne bi dobili posao, a to što vaš novinar nije bio dovoljno vešt da shvati odakle im referenca nije moja krivica."To što su novinari utvrdili činjenice koje obaraju navodne reference konzorcijuma, a koje su svesno ili nesvesno promakle tenderskoj komisiji koja dodeljuje posao, upravo i čini suštinu novinarske veštine. Koristeći se novinarskom veštinom, uspeli smo takođe da utvrdimo i da je nosilac posla bez neophodnog iskustva u vlasništvu jedinog garanta najvećeg kredita SNS-a pred izbore 2012. godine.Vesna Kostić dalje u svom reagovanju piše "da firma koju ste vi (BIRN) promovisali tim tekstom, nije mogla da dobije posao jer se nije ni javila na konkurs".Na stranu elementarna neistina da se pomenuta firma nije javila, pošto jeste, što se vidi u tenderskoj dokumentaciji, mnogo je interesantnija kvalifikacija novinara BIRN-a kao promotera nečijih poslovnih interesa. Podsetićemo je da je istu tezu zastupao i Dragan Vučićević."Raskrinkavamo kako novinarska mafija u ime EU reketira po Srbiji - EU daje milione za rad BIRN, a oni onda ucenjuju da budžetske pare dobiju firme iz EU", pisao je "Informer" 15. januara 2015, samo dan nakon izjava Vesne Kostić za "Politiku".Vučićeviću je sud odredio da plati kaznu zbog objavljivanja neistina i zbog povrede ugleda i časti bivšeg urednika BIRN-a. Kostićeva ne mora da brine zbog tužbe, sličnost u razmišljanju i nastupu sa urednikom "Informera" prepuštamo njenoj savesti.I na kraju, na temu direktne pogodbe i tendera, Vesna Kostić kaže da "direktna pogodba sa nekom firmom - što ste vi zagovarali - zavisi od veličine ugovora". To je verovatno tačno što se tiče procedura Svetske banke, ali vratimo se na to da je posao sproveden u skladu sa srpskim Zakonom o javnim nabavkama, koji u članu 7. predviđa mogućnost da se preskoči tender ukoliko dođe do elementarnih nepogoda (što je inače iskorišćeno za nekoliko nabavki EPS-a tog proleća), kao i na to da je cela procedura započeta dok je kredit Svetske banke "bio tek predmet razmatranja", kako je govorila Vesna Kostić te 2015. godine.I to nas dovodi do suštine - ne može PR Vesna Kostić, koja je zainteresovana strana u ovom slučaju jer je interes organizacije koju predstavlja bio da plasira kredit u Srbiji, da drži novinarima lekcije iz žurnalistike i etike.Nažalost, više je nego očigledno da Vesna Kostić ne vidi u tome ništa sporno i da misli da može da se predstavlja kao neutralni posmatrač pozvan da ocenjuje "objektivnost, profesionalizam i nezavisnost" novinara.To ostavlja malo prostora za dobru veru da "profesionalni ekonomista koji je, igrom slučaja, dospeo i do novinarstva i do PR-a", u bilo kom od svojih kapaciteta shvata osnovne principe novinarstva, pa ovim stavljamo tačku na polemiku o novinarstvu sa njom.Ostaje samo jedna nedoumica - koliko je zaista plaćen posao ispumpavanja kopa Tamnava? Ni posle šest godina nema odgovora na to pitanje, čak ni nakon rešenja Poverenika kojim je Vladi Srbije naloženo da postupi po Zahtevu BIRN-a.Autor je novinar BIRN-aE-mail*Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: "Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo". Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.Preporučujemo                                 

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2020

Medij: pravda.rs

Link: https://pravda.rs/2020/11/21/ugovor-sinise-malog-i-brata-ane-brnabic-tezak-300-miliona/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Ugovor Siniše Malog i brata Ane Brnabić težak 300 miliona!

Firma Aseko, u kojoj je jedan od direktora brat premijerke Ane Brnabić, u julu ove godine je sklopila višemilionski ugovor sa Ministarstvom finansija, čime se resor Siniše Malog uvrstio u red državnih institucija koje su platile usluge ove kompanije.Ugovor između Ministarstva finansija i Aseka, sklopljen je 17. jula 2020. godine, u periodu dok je tekao tehnički mandat vlade Ane Brnabić, međutim to nije bila prepreka da država sklapa ugovore sa firmom njenog brata Igora. Javna nabavka propisana je za uslugu "servis bus platforme sa svim komponentama za integraciju sa ostalim radnim okruženjima, licence, hardver i implementacija", a ukupna vrednost posla je iznosila 313 miliona i 176 hiljada dinara, sa uračunatim porezom na dodatu vrednost. Aseko je u ovaj posao zajednički ušao sa firmom Informatika AD Beograd, a za posao je takođe konkurisala i firma Atos IT Solutions And Services Doo Beograd, čija ponuda ipak nije zadovoljila zahteve Ministarstva finansija. Govoreći o pomenutoj poslovnoj saradnji između Aseka i Ministarstva finansija, potpredsednica Stranke slobode i pravde istakla je da novca za privredu i poljoprivrednike nema u doba krize, jer je, između ostalog, Siniša Mali odlučio da novac preusmeri na firmu brata Ane Brnabić. "Novac za privrednike, poljoprivrednike, majke, profesore, lekare se nalazi u džepovima bratije Brnabić. Odnosno u džepovima onih koji su najbliži vlasti", navela je Tepić. Podsetimo, Nova.rs je u prethodnom periodu objavila više ugovora koje su državne institucije sklopile sa Asekom, internacionalnom IT kompanijom, čiji je jedan od direktora Igor Brnabić, brat premijerke Ane Brnabić. Među njima su i oni koje je Aseko sklopio sa Elektronskom upravom Vlade Srbije, ministarstvom pravde, ali i brojnim drugim državnim firmama ili telima pod državnom kontorlom. Igor Brnabić, stariji brat premijerke Ane Brnabić, direktor je srpskog ogranka firme Asseco SEE. Kako su javno govorili neki od njegovih saradnika, premijerkin brat je kao mlad prodavac započeo karijeru u firmi Pexim koju su formirali on kao manjiski partner i osnivač Mihail Petreski. Ova firma se bavila razvojem softvera i rešenja za bankarsku industriju i tokom devedesetih i dvehiljaditih su postali dominantna IT kuća u ovoj oblasti. Većinsko vlasništvo Pexim-a, oko 60 odsto, su kasnije prodali poljskom Assecu. Igor Brnabić je na mesto direktora ogranka za Srbiju imenovan u januaru 2016. godine - u godini kada je njegova sestra izabrana za ministarku za lokalnu samoupravu. Ni Vlada ni institucije koje su ugovore sklopile nisu za odgovorile na pitanja Nova.rs o njihovoj prirodi. Premijerka je, ipak, u durgim medijima govorila o ugovorima. Istakla je da u ovom slučaju nije bilo nikakve korupcije i da ni ona, ni njen brat tako nešto nikada ne bi radili. Kako pokazuju zvanični podaci, firma Aseko je u periodu od 2016. do 2019. godine od poslova sa državnim institucijama i preduzećima prihodovala više od 41 milion evra. Da stvar bude interesantnija, samo u 2019. godini ova firma je od poslova sa Elektroprivredom Srbije i Ministarstvom finansija prihodovala oko 11.5 miliona evra. Džihadisti ID krenuli u surovi napad na civilno stanovništvo! Ima mrtvih! Više o tome OVDE. Izvor: nova.rs 

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2020

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/vesti/politika/ugovor-sinise-malog-i-brata-ane-brnabic-tezak-300-miliona/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Vrtoglava cifra: Otkrivamo koliko je težak ugovor Siniše Malog i brata Ane Brnabić

Firma Aseko, u kojoj je jedan od direktora brat premijerke Ane Brnabić, u julu ove godine je sklopila višemilionski ugovor sa Ministarstvom finansija, čime se resor Siniše Malog uvrstio u red državnih institucija koje su platile usluge ove kompanije. Ugovor između Ministarstva finansija i Aseka, sklopljen je 17. jula 2020. godine, u periodu dok je tekao tehnički mandat vlade Ane Brnabić, međutim to nije bila prepreka da država sklapa ugovore sa firmom njenog brata Igora. Javna nabavka propisana je za uslugu "servis bus platforme sa svim komponentama za integraciju sa ostalim radnim okruženjima, licence, hardver i implementacija", a ukupna vrednost posla je iznosila 313 miliona i 176 hiljada dinara, sa uračunatim porezom na dodatu vrednost. Aseko je u ovaj posao zajednički ušao sa firmom Informatika AD Beograd, a za posao je takođe konkurisala i firma Atos IT Solutions And Services Doo Beograd, čija ponuda ipak nije zadovoljila zahteve Ministarstva finansija. Pogledajte ugovor koje je Ministarstvo finansija sklopilo sa Asekom Govoreći o pomenutoj poslovnoj saradnji između Aseka i Ministarstva finansija, potpredsednica Stranke slobode i pravde istakla je da novca za privredu i poljoprivrednike nema u doba krize, jer je, između ostalog, Siniša Mali odlučio da novac preusmeri na firmu brata Ane Brnabić. "Novac za privrednike, poljoprivrednike, majke, profesore, lekare se nalazi u džepovima bratije Brnabić. Odnosno u džepovima onih koji su najbliži vlasti", navela je Tepić. Podsetimo, Nova.rs je u prethodnom periodu objavila više ugovora koje su državne institucije sklopile sa Asekom, internacionalnom IT kompanijom, čiji je jedan od direktora Igor Brnabić, brat premijerke Ane Brnabić. Među njima su i oni koje je Aseko sklopio sa Elektronskom upravom Vlade Srbije, ministarstvom pravde, ali i brojnim drugim državnim firmama ili telima pod državnom kontorlom. Igor Brnabić, stariji brat premijerke Ane Brnabić, direktor je srpskog ogranka firme Asseco SEE. Kako su javno govorili neki od njegovih saradnika, premijerkin brat je kao mlad prodavac započeo karijeru u firmi Pexim koju su formirali on kao manjiski partner i osnivač Mihail Petreski. Ova firma se bavila razvojem softvera i rešenja za bankarsku industriju i tokom devedesetih i dvehiljaditih su postali dominantna IT kuća u ovoj oblasti. Većinsko vlasništvo Pexim-a, oko 60 odsto, su kasnije prodali poljskom Assecu. Igor Brnabić je na mesto direktora ogranka za Srbiju imenovan u januaru 2016. godine - u godini kada je njegova sestra izabrana za ministarku za lokalnu samoupravu. Ni Vlada ni institucije koje su ugovore sklopile nisu za odgovorile na pitanja Nova.rs o njihovoj prirodi. Premijerka je, ipak, u durgim medijima govorila o ugovorima. Istakla je da u ovom slučaju nije bilo nikakve korupcije i da ni ona, ni njen brat tako nešto nikada ne bi radili. Kako pokazuju zvanični podaci, firma Aseko je u periodu od 2016. do 2019. godine od poslova sa državnim institucijama i preduzećima prihodovala više od 41 milion evra. Da stvar bude interesantnija, samo u 2019. godini ova firma je od poslova sa Elektroprivredom Srbije i Ministarstvom finansija prihodovala oko 11.5 miliona evra. Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook Twitter Instagram

-------------------------------------------------------------------------------------------------