Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji



Datum : 28.6.2010
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Transparentnost Srbija, Vladimir Goati
Najava : NE Žanr : Vest
Ocena : Neutralna

TADIĆ POPRAVLJA ODNOSE SA CRNOM GOROM
Poseta predsednika Srbije Borisa Tadića Crnoj Gori mogla bi da poboljša odnose dve države, smatra politički analitičar i predsednik „Transparentnosti Srbija“ Vladimir Goati. On smatra da „političari znaju lako da otklone stvari koje opterećuju odnose dve zemlje, posebno ako su problemi fiktivni, kao u ovom slučaju“.
Goati ističe da je poboljšanje odnosa moguće prevashodno u zajedničkim nastojanjima u borbi protiv organizovanog kriminala. - Priča o nesaradnji u borbi protiv organizovanog kriminala dolazila je sa nižih državnih adresa i moguće da će se nakon Tadićeve posete stvari znatno poboljšati i u tom delu - rekao je Goati za podgoričke „Vijesti“. Poseta Tadića Crnoj Gori najavljena je za 6. i 7. jul. To će biti treći put da predsednik Srbije dolazi u Crnu Goru od 21. maja 2006. godine i održavanja crnogorskog referenduma o nezavisnosti.
Antrfile :
============================


Datum : 28.6.2010
Novina : Kurir
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Vest
Ocena : Neutralna

DVE FUNKCIJE SAMO UZ DOZVOLU
Agencija protiv korupcije
BEOGRAD - Predloženim izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, o kojima će poslanici raspravljati na trećoj vanrednoj sednici parlamenta, predviđeno je proširenje kruga funkcionera na koje se zakon odnosi. Funkcioner može da obavlja samo jednu javnu funkciju, osim ako je zakonom i drugim propisom određeno da može da obavlja više, a izuzetno može da obavlja i više, na osnovu saglasnosti Agencije, predviđeno je predloženim zakonskim aktom.
Antrfile :
============================


Datum : 28.6.2010
Novina : Kurir
Strana : 3
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

ŠIROKO
Radmila Hrustanović, bivša pomoćnica gradonačelnika i buduća ambasadorka Srbije u BiH, za desetak godina u politici stekla dva stana, tri lokala i splav
BEOGRAD - Dva stana, tri lokala, splav, i sve to od plate gradskog funkcionera! Još koliko 2000. godine doskorašnja pomoćnica gradonačelnika i buduća ambasadorka Srbije u BiH Radmila Hrustanović imala je skromnu imovinsku kartu. Deset godina kasnije Hrustanovićeva je Agenciji za borbu protiv korupcije prijavila impresivnu imovinu. Dva stana, tri lokala, sve zajedno - 324 kvadrata! Bivša Đilasova (a pre toga i Bogdanovićeva) saradnica nije pomenula splav na Adi Ciganliji, na kome je neretko gostila novinarske ekipe. Ušteđevinu, kako je navela, nema. U izjavi za Kurir Radmila Hrustanović odlučno odbacuje insinuacije da se obogatila za kratko vreme zahvaljujući politici. - Prijavila sam i splav, ali je verovatno greškom objavljeno da nije moj. Priče da sam na ovaj ili onaj način zaradila novac su potpuno besmislene! Kad sam ušla u Skupštinu grada Beograda, imala sam „ševrolet“ od 2000 kubika, a to je već nešto. Bez obzira na sve, vodim skroman život - poručuje Hrustanovićeva. Dodaje da o lokalima koji se vode na njeno ime već godinama brinu suprug i brat. Upravo ovi lokali moguć su razlog za njenu smenu u Skupštini grada, jer se pročulo da ih iznajmljuju ljudi s kontroverznim biografijama. - Ne znam ko smišlja takve laži, to je odvratno! I ptice na grani znaju da te lokale već godinama iznajmljujemo istim ljudima. Njih vode moj brat i suprug, pravnik i ekonomista koji nigde nisu zaposleni. Pa, brat je od izdavanja odškolovao decu! Kome ih i od kada izdajemo, lako se može proveriti - kaže na kraju naša sagovornica.
Antrfile : Tri mandata u gradskom rukovodstvu
Radmila Hrustanović rođena je u Beogradu 1952. Pravni fakultet završila je u Sarajevu. Radila je 14 godina u Saveznom izvršnom veću, a osam godina u advokaturi. Od juna 2001. do novembra 2004. bila je predsednik Skupštine grada. Posle lokalnih izbora te jeseni, u naredne četiri godine obavljala je posao zamenika gradonačelnika. I u trećem mandatu zaredom u rukovodstvu grada Dragan Đilas ju je postavio na funkciju svog pomoćnika, s koje je razrešio pre dva meseca.
============================


Datum : 28.6.2010
Novina : Politika
Strana : A4
Autor : ANICA NIKOLIĆ
Tema : Javne nabavke
Najava : DA Žanr : Intervju
Ocena : Neutralna

PREKOBROJNI NEKA BERU MALINE DRŽAVNA SLUŽBA NIJE PRIVILEGIJA
Prekobrojni neka beru maline
Radoslav Veselinović predsednik „Galeb grupe”
Veselinović: Nemam of šor firmu, 40 godina sam u privatnom biznisu, porez koji sam za sve ove godine plaćao državi je bar pet puta veći nego kad bih sabrao sve što danas imam kapitala. Smeta mi kad neko misli da ste bogat čovek ako imate modernu fabriku
Državna služba nije privilegija
Milovan Marković direktor „Železnica Srbije”
Marković: Racionalizacija poslovanja nije samo otpuštanje ljudi i to nema veze samo s produktivnošću i ekonomskom logikom. Ne možete da ukinete radno mesto jedinog otpravnika vozova na pruzi, bez obzira na to da li isprati dva ili 20 vozova
Na čemu direktori privatnih i javnih preduzeća zavide jedan drugome kad se približi prvi u mesecu – dan kad treba da isplate plate svojim zaposlenima? Da li Radoslav Veselinović, predsednik „Galeb grupe”, misli: „Eh, da sam na državnim jaslima” ili Milovan Marković, direktor „Železnica Srbije”, kaže sebi: „Što nisam svoj gazda”?
Marković: U kriznim vremenima ne bih mogao da zavidim nikome iz privatnog sektora, dok u normalnim okolnostima ljudi koji imaju punu slobodu da donose odluke imaju neku vrstu privilegije. U javnom sektoru nije tako.
Politika: Mislite li da je zbog toga gospodinu Veselinoviću lakše?
Marković: Ne mislim. On nema kud.
Veselinović: Marković je u pravu kada kaže da imamo veće upravljačke mogućnosti, ali je i odgovornost veća, jer možemo da živimo samo od dohotka koji stvorimo. Svaka greška je kobna za opstanak preduzeća. Njemu je na neki način lakše jer su javna preduzeća dotirana. Njihovi radnici su u boljem položaju nego što su naši.
Politika: S obzirom na to da sarađujete na poslovnom nivou, plati li „Železnica” robu koju poruči?
Veselinović: Plati. Možda javni sektor nije uredan, ali je siguran platiša. Mi imamo obavezu da do 10. u mesecu platimo PDV, da do 30. u mesecu izmirimo obaveze na ime poreza na plate. Zato se dešava da dva, tri puta platimo porez, a da plata kasni dva, tri meseca.
Marković: U „Železnici” konkretno ne, ali moglo bi se reći da je to tako u javnom sektoru. Plata ne kasni zahvaljujući subvencijama države. Nisu dotacije direktno namenjene za zarade, već za obavezu javnog prevoza i ulaganje u infrastrukturu. Jer, nigde u svetu železnice iz sopstvenih sredstva ne modernizuju pruge.
Politika: „Železnicama” država pomaže na jedan način. Zbog krize, država privatnom sektoru subvencioniše kredite za likvidnost.
Veselinović: Jeste, ali to nije dovoljno. Zajam se dobija samo ukoliko banke procene da niste rizičan klijent. Šta ćemo s preduzećima za koja je u interesu države da opstanu, a u problemu su.
Politika: Hoćete da kažete da država treba direktnim subvencijama da podrži privatni sektor?
Veselinović: Prvo treba da proceni šta će se dotiranjem postići. Ako se to preduzeće posle 10 godina ugasi, ništa niste postigli. Bolje da ste ga odmah dali nekome za evro nego što je država uludo potrošila novac.
Politika: Od koga država treba da uzme da bi vama dala?
Veselinović: Tu je problem. Mislim da nema mogućnosti. I država se previše zadužuje.
Politika: Šta onda predlažete?
Veselinović: Da „Železnica”, koja mora da unapredi infrastrukturu, na primer, kupi domaću robu. Mnogo bolje nego da ih kupi u inostranstvu. Domaća privreda mora da ima prednost u odnosu na inostranstvo.
Marković: Zakon o javnim nabavkama obavezuje nas da raspisujemo međunarodne tendere i strane kompanije imaju mogućnost da konkurišu. Takođe, postoji i odredba prema kojoj se domaće firme favorizuju.
Politika: Jeste, ali je od prvog maja trebalo da svi imaju podjednak tretman. Odnosno, da po CEFTA sporazumu nastupi liberalizacija tržišta javnih nabavki. Kako ćete Veselinoviću da izađete u susret, a da ne prekršite taj sporazum?
Marković: Ne možemo na direktan način. Naročito nije moguće kada koristimo sredstva međunarodnih institucija. Ovde je reč samo našem zalaganju da u ugovorne klauzule o zaduživanju, ako je to moguće, uđe uslov da budu angažovane domaće kompanije kao partneri ili podizvođači.
Veselinović: Tu država treba da radi malo drugačije. Zamislite da snabdevamo ruske bolnice hranom na ime ruskog kredita koji uzimamo. Politika: Kad bi mogli da biraju, da li bi vaši radnici pre pobegli u „Galeb grupu” ili u „Železnicu”
Veselinović: Sigurno njihovi radnici ne bi pobegli kod mene jer bi morali uredno da dolaze na posao, da efektivno rade najmanje šest sati dnevno. Verovatno bi polovina mojih radnika otišla, a druga polovina bi ostala. Jer, imamo radnike koji firmu doživljavaju kao svoju kuću. Neće baš svako da ode od mene, ali onaj ko vidi kako komšija koji radi u javnom preduzeću i kako ima bolju platu, više godišnjeg odmora i da će još sad dobiti i bonus od 5.000 dinara – on će otići.
Politika: Može li u „Železnicama” da se ne dođe na posao, kao što Veselinović kaže?
Marković: Nije to baš tako. To je percepcija o javnom sektoru još iz vremena kada je bilo mnogo više zaposlenih nego danas. „Železnice” su za više od 40 odsto smanjile broj zaposlenih i sada u ovom preduzeću radi 19.250 ljudi. Oni sada imaju mnogo veći obim posla, nego pre nekoliko godina kada ih je bilo 30.000. Kao i u svakoj velikoj kompaniji, postoje oni koji su manje uposleni, ali ima i onih koji vrlo odgovorno rade svoj posao. Podrazumeva se da su svi na radnom mestu. Nešto drugo bi opredelilo radnike da ostanu u javnom sektoru, pa taman i da je plata niža. A to je sigurnost radnog mesta. Logičan je stav radnika „Železnice” da kažu kako država neće pustiti da ovo preduzeće propadne. Zarade u drugim javnim preduzećima su 62 odsto veće od plata u „Železnici” koje, u proseku iznose 30.424 dinara. Veselinović. Na nivou cele „Galeb grupe” prosečna zarada je 34.900 dinara. Imamo i firmi gde je prosek 38.000, ali i „Zavarivač Vranje” u kome su radnici na minimalcu.
Politika: U privredi je obrnuto, pa plate u državnoj službi prevazilaze republički prosek od 35.000 dinara, dok su u privatnim firmama ispod tog proseka. Koliko ste, realno, u mogućnosti obojica da radnicima povećavate zarade?
Marković: U javnom sektoru su plate zamrznute, u skladu s dogovorom s Međunarodnim monetarnim fondom i u ovom trenutku ne postoji zakonska mogućnost za povećanje zarada.
Veselinović: U drugoj polovini godine najverovatnije ću morati da povećavam zarade. Jer, ako nemamo zadovoljan i motivisan kadar, šteta je veća od koristi.
Politika: Gospodine Veselinoviću, da li ste smanjivali plate radnicima zbog krize?
Veselinović: Prošle godine smo samo jednog meseca bili prinuđeni da za 30 odsto smanjimo zarade. Ubrzo sam plate vratio na stari nivo jer sam shvatio da nezadovoljstvo koje se javilo može da ugrozi posao. Bolje je reći nekome da niste zadovoljni njegovim radom i kazati mu šta treba da promeni, nego da mu smanjite platu. U suprotnom, na njegovoj plati uštedite možda pet hiljada dinara, ali dobijete nemotivisanog radnika.
Marković: Plate u „Železnici” su sada na nivou iz novembra 2008. godine. Naravno da radnici žele veće zarade ali ćete u razgovoru s njima pre čuti kako pitaju da li ima dovoljno sredstava za bezbednost saobraćaja, na primer.
Veselinović: Trideset hiljada je mala plata za radnike u „Železnici”. Ja bih to rešio tako što bih rekao zaposlenima koliki je fond zarada i da moramo da napravimo racionalizaciju poslovanja. Onda bi se ljudi zamislili i shvatili da, na primer, samo dvoje od šestoro može da ostane. Nekome ko nije dovoljno produktivan i ko ne radi mora da se kaže da treba da ide u Valjevo da bere maline ili kukuruz.
Marković: Blagajnik na blagajni mora da čeka i dva i 200 putnika, otpravnik da isprati dva i 20 vozova. To nema veze s produktivnošću i čisto ekonomskom logikom. Neka radna mesta ne mogu da se ukinu jer nije moguće ukloniti jedinog otpravnika na pruzi.
Politika: Možete li da zamislite sebe kako, po Veselinovićevom savetu, radnicima poručujete da prekobrojni moraju da idu u Valjevo da beru maline?
Veselinović: Bio bih smenjen.
Marković: To se na tako direktan način ne događa. Morate internim razmeštajem da postavite drugačiji raspored ljudi. Racionalizacija se sprovodi i smanjenjem troškova, nije otpuštanje jedini način.
Veselinović: Nisam ni ja rekao svojim radnicima da idu da beru maline, već sam isplatio otpremnine u skladu sa zakonom. Naravno, ne radi se to tako.
Politika: Situacija u privredi je takva da svako svakom duguje, ko se u tom vrzinom kolu komfornije oseća: privatna ili javna preduzeća?
Veselinović: Mi smo osuđeni na bankrot, ali nikome nije lako.
Marković: Naravno da je privatnom sektoru teže, jer to ne može duo da traje, to je put za bankrot. U javnom sektoru se to odlaže i na neki način toleriše, ali je pogubno po privredu kada se gomila dug javnog sektora, jer proširuje nelikvidnost na sve.
Politika: Na koga je odijum javnosti veći? Veselinović: Nemam of šor firmu, 40 godina sam u privatnom biznisu, porez koji sam za sve ove godine plaćao državi je bar pet puta veći nego kad bi sabrao sve što danas imam kapitala. Smeta mi kad neko misli da ste bogat čovek ako imate modernu fabriku. Kad god uđete u novu kuću ili dobar autoservis, shvatite da ti ljudi nemaju više para, da su sve potrošili. Ne obazirem na to šta će neko reći. Navikao sam da sam pred sobom radim korektno i pošteno, meni je savest čista. Imam četvoro dece koja su studirala ili još studiraju u inostranstvu, ali se po završetku fakulteta vraćaju u kompaniju, iako mogu s diplomama i ocenama koje imaju da rade bilo gde u svetu. Mislim da je to patriotizam.
Politika: Jeste li Vi, gospodine Markoviću, svojoj deci savetovali da krenu očevim stopama i zaposle se u javnom preduzeću ili u privatnom sektoru?
Marković: Veće mogućnosti pruža privatni sektor, pogotovo jer tu nema rizika da će vas neko prozivati ili po političkoj osnovi smeniti. Pogrešna je percepcija da je u javnom sektoru sve samo privilegija i ništa više.
Veselinović: U javnom sektoru je najveći problem preuzimanje odgovornosti, dok posmatrači sa strane čekaju da pogrešite i broje sitne greške, pišu prijave... Kakvi su rezultati, to niko ne vidi. I kad vas neko stalno lovi na greškama onda su oni koji žele da menjaju stvari nastradali. Lepo žive oni se trude da ne pogreše. Oni se ne trude da donesu odluku, već samo da ne donesu pogrešnu odluku. A nije bitno da li će doneti dobru.
Marković: To je tačno. Veselinović može doneti i rizičnu odluku kratkoročno gledano, koja će na duži rok dati dobre rezultate. To je hendikep javnog sektora.
Veselinović: Stalno govorim saradnicima da odluke moraju biti brze. Odluke koje se mnogo mere ne mogu biti dobre.
Politika: Ako gospodin Veselinović noćima ne spava zbog dugova, zbog čega Vas muči nesanica?
Marković: Zbog toga što se greške iz javnog sektora prenose na ceo sistem i što bi ljudi tu najradije da ne donose odluke. Jer, iza jedne pogrešne ne vidi se nijedna dobra. Vidi se samo loša namera.
Antrfile :
============================


Datum : 28.6.2010
Novina : Press
Strana : 2
Autor : M. MARKOVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

ĐELIĆEVA KUĆNA FIRMA
Firma „Hous of Jurop invest B. V.“, za koju potpredsednik Vlade Srbije u imovinskoj karti tvrdi da vredi 30.000 evra, u Holandiji se ne vodi na njega već na dvojicu Holanđana, a nalazi se u jednoj maloj porodičnoj kući
BEOGRAD - Potpredsednik Vlade Srbije i ministar nauke Božidar Đelić svojevrsni je fenomen među političarima. Dok većina državnih funkcionera na sve načine pokušava da prikrije stvarnu veličinu svog bogatstva, Đelić je u imovinskoj karti naveo vlasništvo nad holandskom firmom koja nije njegova! Press, pomoću Gugla, otkriva da je zvanično sedište Đelićeve firme u porodičnoj kući u holandskom gradu Vasenaru!
Đelić je u imovinskoj karti, dostavljenoj Agenciji za borbu protiv korupcije, napisao da ima 100 odsto vlasništva nad firmom „Haus of Jurop invest B. V.“, registrovanoj u Holandiji, i da te akcije „nominalno“ vrede 30.000 evra. Vlasnici De Jon i Den Hajden Međutim, kako je potvrđeno Pressu u holandskom registru firmi, koji je pandan srpskoj Agenciji za privredne registre, vlasnik firme pod ovim imenom i na pomenutoj adresi nije Božidar Đelić, već dvojica Holanđana! Na naša pitanja da li u „dosijeu“ ove firme postoji bilo kakva veza sa Srbijom, odnosno da li ta kompanija ima neke firme ćerke i da li se bilo gde navodi ime Božidara Đelića, holandski sagovornik nam je odgovorio da „ne postoje takvi podaci“. Prema rečima operatera iz holandskog registra, pomenuta „Đelićeva firma“ je registrovana i posluje u Holandiji, a vlasnici su izvesni J. Ari de Jon i F. Vilim fon den Hajden. „Haus of Jurop invest B. V.“ je firma koja je registrovana u Vasenaru, gradiću udaljenom desetak kilometara od Haga, i ovaj gradić je poznat po tome što su u njemu smeštene rezidencije mnogih ambasadora i poslovnih ljudi. Kako je pomoću internet servisa „Gugl maps“ moguće videti i fotografiju tačne lokacije, bili smo vrlo iznenađeni kada se pokazalo šta se u stvari nalazi na adresi na kojoj je registrovano sedište firme „Haus of Jurop invest B. V.“, za koju Đelić tvrdi da je njegova. U ulici Duinvoetlan broj 4 u gradiću Vasenar je mala, porodična kući na sprat u kojoj se nalaze dva stana, čije je dvorište opasano živom ogradom i drvećem (pogledajte sliku). Jednostavno, ni traga od nekih poslovnih prostorija u kojima bi bila smeštena Đelićeva firma, niti bilo čega što bi izgledalo kao mesto odakle se vodi neki biznis. Press je pokušao i od Božidara Đelića da dobije razjašnjenje ove „misterije“. Međutim, potpredsednik Vlade bio je jako zatečen našim pitanjem zašto se firma koju ju je prijavio kao svoju u holandskom registru vodi na imena drugih ljudi. - Ne znam o čemu je reč. Možda se radi o činjenici da sam menadžment te investicione firme dao jednoj holandskoj firmi. Vlasnik sam ja. Nema razloga da od toga pravite neko pitanje - poručio je Đelić u SMS poruci. Akcionari iz Vlade Osim Božidara Đelića, još pet članova Vlade Srbije je navelo da poseduje akcije preduzeća (osim besplatnih). Tako premijer Mirko Cvetković ima 10 odsto udela u firmi „C tabako“, koje nominalno vrede 730,58 evra, a ministar finansija Diana Dragutinović akcije u tri kompanije vredne 72.000 dinara. Ministar Slobodan Milosavljević je akcionar Instituta za tržišna istraživanja, a Jasna Matić firme „Mašinoprojekt kopring“. Press je već pisao da je Oliver Dulić vlasnik firme „DG komp računari“ (200.000 evra) i 11 odsto akcija firme „Rolpak“, za koju je naveo da ukupno vredi 800.000 evra.
Antrfile : Imovinska karta Božidara Đelića
Prihod: 97.775 dinara (plata u Vladi) Imovina: Stan 66 m2 (nasledio) Kuća na placu od 9,96 ari (kupio) Trećina šuma 32 ara (nasledio) Auto: „Jugo kabrio“ 1,3 Štednja: Ima Akcije: „Haus of Jurop invest B. V. (100%) Nominalna vrednost 30.000 evra
============================


Datum : 28.6.2010
Novina : Danas - Biznis
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Javne nabavke
Najava : NE Žanr : Intervju
Ocena : Neutralna

EKONOMSKA KRIZA KOD NAS JOŠ NIJE U ZENITU
Nikola Matić, direktor kompanije VMS
Svetska ekonomska kriza bitno je uticala na razvoj građevinskog sektora a samim tim i na rad naše kompanije. Konkretno, prošle godine smo imali pad prometa u poslovanju za 8,5 odsto u odnosu na prethodni period - kaže u razgovoru za Danas Nikola Matić, direktor konsultantske kuće VMS, i dodaje da recesija sa kojom se suočila Evropa, kod nas još nije dostigla zenit. - Mnoge kompanije koje se bave poslovima u vezi sa građevinom kažu da ih u poslovanju koči i Zakon o planiranju i izgradnji. Kakva su Vaša iskustva u vezi sa njim i kako komentarišete najavljene izmene tog zakona? - Ambiciozni plan rekonstrukcije zakona o planiranju i izgradnji doneo je dosta pozitivnih rešenja, ali je postavio i izazove pred korisnike. Problem se javio lokalnim upravama gde službenici nisu adekvatno reagovali na promene, ali sada administracija ulaže napore da kroz seminare, konferencije i stručne skupove pronađe rešenja za situacije koje zakon ne predviđa. Zbog toga je neophodno da se u pripremi zakona obave konsultacije sa privrednicima i stručnim institucijama poput Inženjerske komore, Udruženja inženjera konsultanata Srbije i ostalim profesionalnim grupacijama. - Da li su kompanije koje se bave konsaltingom spremne da budu procenitelji Poreske uprave, kao to predviđa novi Zakon? - Definicija usluge konsaltinga je prilično široka. Zato valja biti oprezan u odabiru stručnih lica koja će pružati usluge u proceni vrednosti nekretnina, posebno ako se radi o osetljivom pitanju ocene vrednosti privatizovanih firmi. Predlog je da se mišljenje komisije ne nameće, nego da se procena obavi po principu medijacije, jer bi time bile izbegnute eventualne optužbe o pristrasnosti izvestioca, a izveštaji bi bili prihvaćeni bez nedoumica. Komisije Poreske uprave bi mogle da čine grupe od po tri stručnjaka ili konsultantske firme kvalifikovane za ovu vrstu posla. - Na koji način se stvara realna cena vrednosti nekretnina? - Kao i u bilo kojoj drugoj grani privrede, i u našoj struci je bitna ponuda i potražnja. Naravno najvažniji faktor je lokacija i usklađenost urbanističkih parametara sa željama investitora. Ukoliko su bazični uslovi ispunjeni, kvalitet i klasa objekta kao i vremenski okvir predviđen za početak eksploatacije, od presudnog su značaja za procenu vrednosti. Ne bi trebalo zaboraviti energetsku efikasnost, obnovljivu energiju za napajanje zdanja i premise „pametnih zgrada“ za postizanje optimalne cene. U Srbiji se redovno zaboravlja budžet za održavanje zgrade kao i veličina amortizacije objekta. Ove parametre bi trebalo uključiti u ocenu vrednosti objekta. - Koje bi stimulacije mogle da podstaknu razvoj tržišta nekretnina a samim tim i građevinske industrije? - Prvi korak je načinjen uvođenjem vlasništva nad zemljištem, međutim, podzakonski akti moraju da se razrade detaljnije. Srbiji nije dovoljan samo razvoj tržišta nekretninama, nas čeka puno posla oko infrastrukturnih i industrijskih objekata. Ukoliko uspemo da prilagodimo domaće standarde, norme i propise internacionalnim, napravićemo dobru bazu za dolazak inostranih investicija. Investicioni fondovi i inostrani klijenti očekuju da naši propisi postanu razumljivi i prepoznatljivi. Postoji predlog da se razvrstaju objekti prema namenama i da se nađu pojednostavljeni modeli pripreme dokumentacije za infrastrukturne poslove i industrijske objekte. Trenutno po Zakonu ne postoje bitne razlike u proceduri dobijanja građevinskih dozvola za mostove, proizvodne objekte i zgrade. Za sve vrste objekata se traži overen glavni projekat od strane tehničke kontrole. Iako je u Srbiji jedan od najpopularnijih modela FIDIC ugovora „Dizajn end bilding“ (žuta knjiga), njega uporište nema u novom zakonu o planiranju i izgradnji. Ovo bi trebalo obavezno uvažiti kako bi se stvorili uslovi za poboljšanje tenderskih procedura i brže investiranje. - Da li konfuzija u propisima koči strane investicije? - U sadašnjem okruženju se slabo snalaze i domaći a kamoli strani investitori. Ubeđen sam da su manjkavosti i problemi u primeni domaćih propisa prepoznati i očekujemo da se koriguju. Nije daleko trenutak kada će državna uprava doneti niz pozitivnih promena i obezbediti nesmetan razvoj projekata. - Kakvi su Vaši planovi za budućnost? - Na projektima gde smo angažovani, naš konsultantski tim će ispitati više mogućnosti i ponuditi savremena rešenja u cilju smanjenja troškova i postizanja zahtevanog kvaliteta. Kroz aktivno učešće u radu Udruženje inženjera konsultanta Srbije, želimo da promenimo na bolje poslovni ambijent, donesemo stručno znanje, podelimo najbolja poslovna iskustva ostvarena sa domaćim i inostranim partnerima, unapredimo procedure po ugledu na prepoznatljivu internacionalnu praksu, istaknemo kvalitet usluga i stvorimo zdravu poslovnu konkurenciju.
Antrfile : Lideri u oblasti konsaltinga
Kompaniju VMS osnovao je inženjer Vladislav Matić sa svoja dva sina Sinišom i Nikolom 1992. godine u Beogradu. Preduzeće pruža konsalting usluge po principu „no-hau“, a uža specijalnost je oblast građevinarstva uključujući projektovanje, nadzor, konsalting i tehničku podršku kod izgradnje objekata. U poslednjih deset godina VMS je, kao član tima za upravljanje projektima, radio sa brojnim inostranim konsultantskim kompanijama koje posluju na srpskom tržištu. Neki od projekata su poslovno sportski kompleks Gemaks, benzinska stanica „Dajton“, GTC Haus, GTC Park Apartmani, Porše Ada, Europian biznis centar – sada NLB banka, poslovni centar „Savograd“. Na listi su i rekonstrukcije i obnove srpskih manastira Dečani, Kalenić, Preradovac, Studenica, Manasija, ali i projekat čišćenja Dunava od porušenih novosadskih mostova nakon Nato bombardovanja.
============================