Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji


Datum : 1.7.2010
Novina : Kurir
Strana : 11
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Negativna

BRUKA!
Direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije uhapšen sa još šestoricom lekara zbog sumnje da su primali i davali mito
ekipa kurira
BEOGRAD - Korupcija i skandal na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije! Zbog mita je juče uhapšen skoro ceo menadžment Instituta! Umesto da leče decu i odrasle od raka, ispalo je, prema navodima policije, da su direktor Instituta dr Nenad Borojević, njegov zamenik dr Zoran Tomašević, načelnik pedijatrije dr Zoran Bekić i načelnica apoteke na Institutu Ivana Popović uzimali novac od farmaceutskih kompanija „Roš„, „Farma Svis“ i „Astra Zeneke“ kako bi Institut nabavljao baš njihove lekove! Istovremeno, zajedno s lekarima, od juče su iza brave i Vojislav Petrović, direktor beogradske farmaceutske kuće „Roš„, Andrej Soretić, direktor onkološkog sektora „Farma Svisa“, i Predrag Marinković, menadžer „Astra Zeneke“. Policija sumnja da su oni doktorima sa Instituta od marta 2007. do kraja prošle godine platili više od 80 miliona dinara i 150.000 evra za „uslugu korišćenja njihovih lekova“! Prevedeno u stranu valutu, to je ukupno oko milion evra! - Sumnja se da su Borojević, Bekić, Popović i Tomašević tražili mito od „Roša“, „Farma Svisa“ i „Astra Zeneke“ kako bi baš njihove lekove koristili za lečenje dece i odraslih obolelih od raka. Svi zajedno su smislili da propišu više citostatika, lekova za lečenje raka, nego što je pacijentima realno bilo potrebno. Na taj način su povećali potrošnju lekova, a samim tim i zaradu - objašnjavaju za Kurir u policiji. Šta znači davati prekomernu dozu citostatika? Dr Tatjana Radosavljević, predsednica Lekarske komore Srbije, objašnjava za Kurir: - Veća količina citostatika od one koja je terapijski propisana može biti pogubna za organizam. To su vrlo opasni lekovi kada se daju i u propisanim dozama, a kamoli u većim nego što je potrebno. Zato se u svetu određuje tačna količina leka koji sme da se da, i to ne sme da se samoinicijativno menja na nivou klinike. Što se tiče hapšenja lekara, ukoliko sud presudi da su krivi za ono za šta se sumnjiče, postoji mogućnost da im se oduzme dozvola za rad - objasnila je dr Radosavljević. Inače, dr Borojević se „proslavio“ i po tome što je pre tri meseca obavestio policiju o proneveri 37 miliona dinara iz Humanitarnog fonda „Katarina Rebrača“, što je on kasnije demantovao.
Antrfile : Ivica Dačić: Propisivali više lekova
Ministar policije Ivica Dačić potvrdio je juče da su lekari sa Instituta za onkologiju uhapšeni zbog sumnje da su za dve i po godine primili i dali mito od najmanje milion evra: - Pri nabavci citostatika Borojević i njegovi saradnici su od farmaceutskih kompanija zahtevali novac kako bi favorizovali nabavke od njih i propisivali više lekova nego što je pacijentima bilo potrebno. Da budem jasan i precizan: propisivali su više lekova nego što je trebalo pacijentima da bi njihova potrošnja bila veća, i na taj način i njihova zarada.
(Ne)humani pedijatar!
Dr Zoran Bekić, načelnik pedijatrije na Institutu, kada je govorio o deci oboleloj od raka, često je napominjao da u našoj zemlji svake godine od kancera oboli 300 do 350 mališana! - Ovo je jedino mesto na kojem se obavlja zračenje tumora kod dece, tako da je, uz savremenu terapiju, adekvatnu hiruršku intervenciju i savremene aparate, izlečenje moguće u 60 odsto slučajeva. Ovakvim pacijentima potrebni su i posebni uslovi lečenja, pa tako imamo sterilni blok, specijalnu komoru za prečišćavanje vazduha, svaka soba ima mokri čvor - objasnio je Zoran Bekić jednom prilikom i dodao da se „u Institutu leči po principima koji su najuspešniji u svetu“.
Novčane afere
Imena pohapšenih lekara nisu nepoznata u „novčanim aferama“. Kako je Kurir u oktobru prošle godine pisao, Zoran Bekić i Zoran Tomašević „pomenuti“ su u prijavi Vrhovnog tužilaštva Slovenije protiv slovenačke filijale farmaceutskog giganta „Novartisa“. Slovenci su tada najavili da postoje dokazi da je „Novartis“ u oktobru 2002. godine potkupio tri lekara beogradskog onkološkog instituta da bi stavili njihov lek „aredija“ na takozvani klinički protokol. Tada je dr Borojević izjavio za Kurir da će podneti krivične prijave protiv svih koji se usude da neosnovano tvrde da su ti lekari uzeli mito od „Novartisa“!
============================


Datum : 1.7.2010
Novina : Danas
Strana : 1
Autor : I. P. - M. R. M.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Negativna

PROPISIVALI TROSTRUKE DOZE CITOSTATIKA
Uhapšen direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije sa saradnicima i direktori farmaceutskih kompanija
Beograd - U okviru policijske akcije „Kraba“ juče je uhapšen direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije Nenad Borojević, njegov zamenik Zoran Tomašević, kao i načelnici odeljenja pedijatrije i apoteke Instituta Zoran Bekić i Ivana Popović, zbog sumnje da su od marta 2007. do kraja 2009. primali više od pola miliona evra ništa od farmaceutskih kompanija. Ova akcija je rezultat višemesečnog rada SBPOK-a i Tužilaštva za organizovani kriminal. Policija je takođe privela i direktore preduzeća „Roš„ DOO Beograd Vojislava Petrovića, direktora preduzeća Onkološkog sektora preduzeća „Farma svis“ Beograd Andreju Soretića, kao i Predraga Marinkovića, menadžera preduzeća „Astra Zeneka“ iz Beograda i to zbog sumnje da su davali mito.
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić rekao je juče na skupštinskom Odboru za bezbednost da se uhapšeni terete da su „pacijentima prepisivali više lekova nego što je potrebno kako bi povećali potrošnju citostatika i kako bi dobili više novca od farmaceutskih kuća“. Prema nezvaničnim informacijama, pacijentima su propisivane duple ili troduple doze, ali su tokom lečenja dobijali adekvatnu dozu citostatika. Na osnovu prepisanih doza leka, farmaceutske kuće su refundirale troškove od Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO). Kako saznaje Danas, trenutno se vodi opsežna istraga ne bi li se otkrio trag novca i gde je taj novac na kraju završio, a visina iznosa za koliko je oštećena država nije konačno utvrđena. Izvor Danasa iz policije navodi da je SBPOK više meseci proveravao rad Agencije za lekove i medicinska sredstva, odnosno eventualne finansijske malverzacije i proceduralne nepravilnosti, jer Agencija daje konačnu odluku o bezbednosti lekova i indicijama. Naš sagovornik ističe da je policija nedavno prikupila i svu dokumentaciju i zapisnike sa sednica Komisije za citostatičke lekove. Prema našim saznanjima, pojedini uhapšeni su bili članovi te komisije, koja daje smernice koji će se citostatici naći na „pozitivnoj“ listi, odnosno koje će RZZO refundirati. Osumnjičeni Borojević, Bekić, Popović i Tomašević, kako je saopštila policija, prilikom sprovođenja nabavki citoksičnih lekova za potrebe Instituta, zahtevali su i dobijali novac od predstavnika farmaceutskih kuća, koje distribuiraju citostatičke lekove na Srbije sa ciljem da bi se favorizovala nabavka i potrošnja lekova tih farmaceutskih kuća. Prema saopštenju policije, privedeni sa Instituta su po prethodnom dogovoru sa predstavnicima favorizovanih i unapred određenih proizvođačkih farmaceutskih kompanija, uvodili nove i proširivali već postojeće indikacije za njihove citostatike koji su nabavljani preko RZZO. Sumnja se da su su na taj način uticali na povećan obim potrošnje citostatika favorizovanih proizvođačkih farmaceutskih kompanija, a za to su takođe, zahtevali i dobijali novac od predstavnika farmaceutskih kuća.
Antrfile : Afera i u Sloveniji 2009.
Imena privedenih doktora Tomaševića i Bekića krajem prošle godine su „označeni“ u Sloveniji kao mogući osumnjičeni da su uzeli mito u visini po 10.000 evra od švajcarskog farmaceutskog giganta „Novartisa“ za stavljanje njihovog leka „aredija“ na takozvani klinički protokol. Prema nezvaničnim podacima, slovenačko tužilaštvo nije dostavilo tu dokumentaciju srpskom tužilaštvu za organizovani kriminal. Podsetimo, da je Vrhovno državno tužilaštvo Slovenije podnelo oktobra prošle godine prijavu protiv slovenačke filijale tog švajcarskog farmaceutskog preduzeća u kojoj se navodi da postoje dokazi da je „Novartis“ u oktobru 2002. godine potkupio tri lekara beogradskog Onkološkog instituta.
Ministar iz medija saznao za hapšenje
Ministar zdravlja Tomica Milosavljević izjavio je juče da je o hapšenju direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije Nenada Borojevića saznao iz medija, dodajući da to „nije dobra vest“. „Kada se ljudi koji nose bele mantile i rade posao koji je, pre svega, čuvanje i unapređenje zdravlja i lečenje bolesnih i pomaganje čoveku u nevolji, nađu u situaciji da budu privedeni, to ni za koga ne može da bude dobra vest“, istakao je ministar Milosavljević. Na pitanje da li je Ministarstvo zdravlja vršilo kontrolu po pitanju nabavke citostatika, Milosavljević je odgovorio da je svaka zdravstvena ustanova samostalno pravno lice koje odgovara za svoje posao u skladu sa zakonima zemlje.
============================


Datum : 1.7.2010
Novina : Press
Strana : 8
Autor : R. Ž. MARKOVIĆ
Tema : Javne nabavke
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

PUTARI FINANSIRAJU GRADNJU AUTOPUTA!
Građevinske firme, izvođači radova na severnom kraku Koridora 10, trenutno finansiraju većinu radova, država im plaća samo 35 odsto troškova, a za ostale isplate moraju da čekaju najmanje godinu dana
BEOGRAD - Domaći konzorcijum koji radi na izgradnji severnog kraka Koridora 10 dobio je od države samo 35 odsto novca predviđenih za prvih mesec dana, dok će ostatak para dobiti tek kroz godinu dana, saznaje Press! Ovom dinamikom plaćanja ispada da putari finansiraju radove na Koridoru, ali to je bio uslov države prilikom dogovaranja posla.
Konzorcijum PZP „Beograd“, „Planum“, „Borovica“ i „Putevi Užice“ počeo je 27. aprila radove na deonici od 110 kilometara od Horgoša do Novog Sada. Iako su dali najpovoljniju ponudu na tenderu (oko 100 miliona evra), ovaj konzorcijum je do sada dobio samo avans od pet odsto i trećinu novca predviđenih za prvih mesec dana radova! Kako saznaje Press, ostatak novca za majske radove će dobiti tek u maju naredne godine, a plaćanje će se tim ritmom nastaviti do kraja izvođenja radova. Krediti pokrivaju troškove Direktor „Puteva Užice“ Milan Bojović kaže za Press da sada izvođači finansiraju deo radova na Koridoru 10 iz kredita koje su uzeli kod banaka i očekuju da će im država sve isplatiti na vreme. - Ugovorili smo da pet odsto avansa bude dato unapred, a da se svaka obračunata „situacija“ plaća 35 odsto odmah, a ostatak za 12 meseci. S obzirom na to da se situacije predaju uglavnom mesečno, do sada smo imali jednu takvu i dobili smo novac prema ugovoru. Radove finansiramo iz bankarskog kredita, a troškovi kredita uključeni su u cenu radova. Kada budemo završili radove dugovaće nam neki novac, ali mi imamo potpisan dogovor i očekujemo da država plati svoje obaveze - kaže Bojović. Državni sekretar Ministarstva infrastrukture Dejan Kovačević izjavio je juče da je ovakav način plaćanja bio jedan od uslova na tenderu za posao na severnom kraku Koridora 10. - To je bilo zato što smo samo toliko para obezbedili u budžetu, pa su se javili izvođači koji su mogli da dobiju kredit u banci. Oni su sve to prihvatili. Inače, radovi bi trebalo da budu završeni za devet meseci što je ugovorna obaveza i mi insistiramo da se sve završi u roku - rekao je on i dodao da država neće ostati dužna putarima. Kako saznajemo, ostatak radova na južnom delu Koridora 10 ne bi trebalo da bude otplaćivan na ovakav način jer će biti kreditiran od strane Evropske banke za obnovu i razvoj, kao i Evropske investicione banke. To nam je juče potvrdio i član UO Koridora 10 Nenad Ivanišević. Avans kao spas - Deo od Niša do Bugarske granice, na primer, finansiraće se iz međunarodnih finansijskih institucija i tu su krediti već obezbeđeni. Kako se budu izvodili radovi na ovim deonicama, tako će biti i isplaćivani. Najverovatnije će to biti na mesečnom nivou - objasnio je Ivanišević. Najveća firma koja izvodi radove na severnom kraku Koridora 10 je PZP „Beograd“, koja pripada „Nibens grupi“. U ovoj grupaciji juče nisu hteli da komentarišu zbog čega su kao najveća putarska grupa u Srbiji pristali na ovakve uslove. Ipak, prema našim saznanjima, ova firma je dobila avans od države i izmirene su im obaveze prema ugovoru koji su potpisali sa državom.
Antrfile :
============================


Datum : 1.7.2010
Novina : Press
Strana : 14
Autor : A. IVANIŠEVIĆ
Tema : Javne nabavke
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

PAORI PRETE BLOKADAMA
Najveći otkupljivači se ne izjašnjavaju o ceni pšenice. Paori traže 15 dinara za kilogram i prete da će blokirati sve puteve u Srbiji
NOVI SAD - Žetva samo što ne počne, a najveći otkupljivači pšenice još se ne izjašnjavaju o ceni hlebnog zrna, ni nakon što su prekjuče nezadovoljni paori zbog toga protestovali u više vojvođanskih mesta. Oni su zatražili 15 dinara po kilogramu, a ako to ne bude prihvaćeno zapretili su da će sutra blokirati saobraćaj u celoj Srbiji.
Za sada se spekuliše cenom od 10 dinara po kilogramu, što je za trećinu manje od onoga što ratari traže. Istovremeno, država gomila zalihe i odbija da izveze pšenicu, čija cena na svetskim berzama se kreće od 12,5 do 14,5 dinara po kilogramu, plus PDV. Komercijalni direktor „Viktorija grupe“ Goran Borčak kaže da će ta kompanija u petak izaći sa uslovima i cenom otkupa pšenice, a u „Delta agraru“ kažu da će to uraditi narednih dana. Preostala dva velika otkupljivača „MK grup“ i „Mlinostep“ nisu htela da daju nikakve informacije. Trenutno, Srbija raspolaže sa 500.000 tona viška pšenice od prošlogodišnjeg roda, a očekuje se da će ove godine imati još 300.000. Država je prošle godine otkupila samo 64.000 tona, što čini oko tri odsto roda. - Jasno je da je teret zaliha pao na proizvođače. Vrteći se u začaranom krugu oni su saterani uza zid, pa je jedino rešenje protest. Ovaj problem nije od juče, nego je počeo da se akumulira 2007, kada je doneta privremena odluka o zabrani izvoza pšenice. U međuvremenu, država je između dve žetve pozajmljivala trgovcima, i automatski se ušlo u špekulantske odnose, pa su oni radili sa 30 odsto marže, kupujući pšenicu po 8,5-9 dinara, očekujući da će na proleće prodati po 15-16. Oni sada prodaju žito da bi vratili pozajmicu, a visoki troškovi su zapravo kamate. Ranije je država pozajmljivala mlinovima i onda je tržište funkcionisalo, ali to se poremetilo nakon privatizacije velikih korporacija. Sada smo u vakuumu dok iščekujemo novi zakon o javnim nabavkama - kaže Đorđe Bugarin, sekretar za poljoprivredu u Privrednoj komori Vojvodine. Preračunato u dinare, trenutno je cena pšenice na budimpeštanskoj berzi 12,47 dinara po kilogramu, na pariskoj 12,91, a na čikaškoj 14,35. Ipak, država odbija da izvozi, ali i da otkupljuje značajnije količine. - U samoj proizvodnji po ceni od 10 dinara seljak bi gubio čitavih 21 odsto. Ipak, ova situacija ne bi bila toliko komplikovana da žito ide u izvoz. Strategija države je tržišno opredeljenje cena i nemešanje u tržište. Ali tržište ne može da funkcioniše ukoliko imamo 500.000 tona viška, što je veliki izvozni potencijal. Gledano na duži rok, ovo će biti pogubno, pošto ćemo morati da uvozimo pšenicu - objašnjava Bugarin. Prema sadašnjim procenama, ovogodišnji rod biće umanjen za deset odsto zbog obilnih padavina.
Antrfile :
============================


Datum : 1.7.2010
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

POBEDNIK
Rodoljub Šabić poverenik za informacije
Traži zaštitu „insajdera“ kao osnov za prvu i sistemsku borbu protiv korupcije
Antrfile :
============================


Datum : 1.7.2010
Novina : Blic
Strana : 3
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Vest
Ocena : Neutralna

ATAK NA SLOBODU ŠTAMPE
MEDIJI
Udruženje novinara Srbije protestovalo je zbog usvajanja Zakona o elektronskim komunikacijama koji smatra još jednim atakom na slobodu štampe zbog mogućnosti da se otkriju novinarski izvori, ali i pretnju Ustavom zagarantovano pravo građana na privatnost. UNS je juče saopštio da je zakonsko rešenje po kojem BIA može u svakom trenutku da proveri sa kim su građani, koliko dugo i koliko često komunicirali, i to unazad godinu dana, pretnja pravu novinara da štite tajnost svojih izvora.
Antrfile :
============================


Datum : 1.7.2010
Novina : Blic
Strana : 3
Autor : NN
Tema : Sukob javnog i privatnog interesa
Najava : NE Žanr : Vest
Ocena : Neutralna

PREDSEDNICA SUDA U SUKOBU INTERESA
SRS
SRS je zatražila od Skupštine Srbije, predsednika Srbije Borisa Tadića i Ustavnog suda razrešenje predsednika i sudije Ustavnog suda Bose Nenadić zbog sukoba interesa zato što je profesor na Pravnom fakultetu u Banjaluci, ispitivač na pravosudnom i državnom ispitu u Srbiji i piše za časopis "Pravni informator".
Antrfile :
============================


Datum : 1.7.2010
Novina : Politika
Strana : A5
Autor : OLIVERA POPOVIĆ
Tema : Javne nabavke
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

HAPŠENJE ONKOLOGA I FARMACEUTA ZBOG SUMNJE U MITO
Uhapšeni direktor Instituta za onkologiju i radiologiju dr Nenad Borojević, sa saradnicima, predstavnici „Roša”, „Farma Svisa” i „Astra Zeneke”
Vest da su juče uhapšeni direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, profesor dr Nenad Borojević, još troje lekara sa ovog instituta i trojica predstavnika farmaceutskih kompanija u zdravstvenim krugovima odjeknula je kao bomba. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je izjavio da su direktor Instituta za onkologiju i njegovi saradnici uhapšeni zbog sumnje za malverzacije sa citostaticima, lekovima za lečenje obolelih od raka. Privedene osobe su osumnjičene za primanje i davanje mita prilikom davanja citostatika, odnosno za favorizovanje farmaceutskih kuća pri nabavkama lekova. Dačić je naveo da su, pored Borojevića, privedeni i načelnik pedijatrije Instituta Zoran Bekić, načelnica apoteke Ivana Popović i zamenik direktora Zoran Tomašević. Takođe, Dačić je kazao da su uhapšeni i direktor farmaceutske kuće „Roš” u Beogradu Vojislav Petrović, te direktor onkološkog sektora u „Farma Svisu” Andrej Soretić i Predrag Marinković iz firme „Astra Zeneka”. Ministar policije je precizirao da su osumnjičeni primili mito od 40 miliona dinara i 150.000 evra, i to u periodu od marta 2007. do kraja 2009. godine, kao i da je istraga trajala 14 meseci. U saopštenju MUP-a navodi se da su osumnjičeni lekari „po prethodnom dogovoru sa predstavnicima favorizovanih i unapred određenih proizvođačkih farmaceutskih kompanija uvodili nove i proširivali već postojeće indikacije za njihove citostatike koji su nabavljani preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Srbije (RZZO), te su i na taj način uticali na povećan obim potrošnje citostatika favorizovanih proizvođačkih farmaceutskih kompanija, a za to su takođe zahtevali i dobijali novac od predstavnika farmaceutskih kuća”. U RZZO juče nisu želeli da komentarišu ovu akciju policije. Profesor dr Zoran Rakočević, jedan od najbližih saradnika dr Borojevića i direktor Službe za radiološku dijagnostiku u Institutu za onkologiju, za „Politiku” je rekao: – Neću da verujem da je tako dok god se ovo ne dokaže. Dr Borojević na mene nikada nije vršio pritisak, niti mi je ikada sugerisao da nešto treba da nabavimo kada je reč o dijagnostičkim uređajima… Uvek sam imao slobodu odlučivanja. Predsednik Etičkog odbora Srbije, profesor dr Slobodan Savić, inače profesor Sudske medicine na Medicinskom fakultetu u Beogradu i Pravne medicine na Pravnom fakultetu, bio je iznenađen ovom vešću. – Teško mi je da poverujem u ovu vest. Međutim, kada se govori o sumnji na mito, odnosno o korupciji i malverzacijama, tu nema mnogo posla za Etički odbor. To je stvar za pravosudni sistem, kao što bi bila u oblasti bankarstva, finansija ili bilo kojoj drugoj delatnosti. Svako treba da radi svoj posao i ove optužbe treba dokazati. Ako se sumnje dokažu, posle pravosnažne osude, gubi se posao, jer ovakve delatnosti su nespojive sa bavljenjem medicinom – kaže dr Savić. Vest o hapšenju grupe lekara zapanjila je i profesora hirurgije, dugogodišnjeg direktora Urgentnog centra Mihajla Mitrovića: – Poznajem mnoge od uhapšenih. Problem etike u medicini je mnogo složeniji nego što običan čovek može da zamisli. Kada se nalazite na vrhu, izazovi da ne ukradete ono što nije vaše su strahoviti! Dr Mitrović je za „Politiku” ispričao da se, kada je bio direktor Urgentnog centra, nije libio da od patrijarha Pavla potraži savet kako da se odupre takvim iskušenjima. – Kada ste direktor jedne velike ustanove, dnevno vam u kabinet uđe po 20 ljudi. Obliznu se oko usta i kažu: „Svi ćemo biti zadovoljni”. Uspeo sam da im se oduprem – kaže dr Mitrović. U oktobru prošle godine trojicu lekara sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije slovenačko tužilaštvo je osumnjičilo da su uzeli po 10.000 evra da bi pacijentima prepisivali lek kompanije „Novartis”. Optužbe su se odnosile na 2002. godinu kada lek „aredija” nije bio na listi lekova koji se izdaju na teret zdravstvenog osiguranja, pa su pacijenti lek kupovali sami, ali su troškove mogli refundirati. Od 2004. godine, međutim, ovaj lek je stavljen na tzv. pozitivnu listu. U medijima su se tad pojavila dva ista imena kao i sada: dr Zorana Tomaševića, zamenika direktora, i dr Zorana Bekića, načelnika pedijatrije. Javnost do sada nije saznala treće ime. Direktor Instituta za onkologiju bio je na naslovnim stranama u aprilu kada je javnost obavestio o proneveri 37 miliona dinara iz humanitarnog fonda Katarine Rebrače, manekenke, koja je uhapšena sa svojom majkom i dve saradnice.
Antrfile :
============================


Datum : 1.7.2010
Novina : Dnevnik
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Sukob javnog i privatnog interesa
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

NI ZA ZEMLJORADNIČKU ZADRUGU
Opozicija se protivi izboru kandidata koji je parlamentu prosledio predsedmik Srbije Boris Tadić. Poslanik SRS-a Zoran Krasić primećuje da je Tahirović sudija u Novom Sadu tek nekoliko meseci, a da je „pre toga bio u omladinskoj zadruzi, a kad je došao DOS, nekim čudom izabran je za stručnog saradnika u Novoj Varoši, potom planetarnim čudom za sudiju“. – Pitanje je da li ovaj kandidat ima neophodan minimum od 15 godina radnog iskustva u pravnoj struci. Koliko vidim iz radne biografije drugog kandidata Nikšića, gotovo da nikada nije doneo neki pojedinač ni pravni akt. Ruku na srce, ove kandidate ne bih primio ni da budu sekretari zemljoradnič ke zadruge – podvukao je Krasić. Kako je podsetio, radikali su Skupštini Srbije, predsedniku Republike i Ustavnom sudu podneli zahtev za razrešenje predsednice tog suda Bose Nenadić zbog kršenja zabrane sukoba interesa. Radikali tvrde da, osim što je predsednica USS-a, Bosa Nenadić je i „član ispitne komisije za polaganje pravosudnog ispita, predaje u Banjaluci, član je raznih udruženja, saradnik na izdavanju nekih časopisa, gde kao autorske tekstove predstavlja odluke USS-a“.
Antrfile :
============================


Datum : 1.7.2010
Novina : Dnevnik
Strana : 4
Autor : NN
Tema : Javne nabavke
Najava : NE Žanr : Vest
Ocena : Neutralna

TENDER NA KORIDORU 10
Preduzeće “Koridor 10” objavilo je juče poziv za pretkvalifikaciju firmama zainteresovanim za izgradnju osam kilometara autoputa od Grabovnice do Grdelice, koji će važiti do 19. avgusta. Planirano je da se poziv za dostavljanje ponuda objavi u septembru, a pretkvalifikacija će biti sprovedena u skladu s procedurama Svetske banke, saopštio je “Koridor 10”. Zainteresovane firme mogu od preduzeća “Koridor 10” zatražiti dodatne informacije i pregledati pretkvalifikacionu dokumentaciju radnim danima od 10 do 15 časova.
Antrfile :
============================


Datum : 1.7.2010
Novina : Dnevnik
Strana : 5
Autor : NN
Tema : Javne nabavke
Najava : NE Žanr : Vest
Ocena : Neutralna

IDE PRODAJA TELEKOMA
Vlada Srbije će na sednici u petak doneti odluku o tome da li će investiciona banka Sitigrup početi posao kao privatizacioni savetnik za prodaju državnog udela u Telekomu “Srbija”, rečeno je za Emg.rs u Ministarstvu finansija. U direktne pregovore sa Sitigrupom Vlada je ušla krajem maja, a ta banka je do polovine juna trebalo da ispravi nepravilnosti u tehnič kom delu ponude koju je dostavila na tender za izbor finansijskog savetnika u prodaji Telekoma.
Antrfile :
============================


Datum : 1.7.2010
Novina : Dnevnik
Strana : 11
Autor : Ž. BALABAN
Tema : Javne nabavke
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

GRAĐANI PLAĆAJU I REKONSTRUKCIJU I STRUJU
OBNAVLjA SE ELEKTROMREŽA U BANATU
ZRENjANIN: Nije samo loše vreme krivo za česte nestanke struje u Srednjobanatskom okrugu, u šta se meštani ovog regiona mogu uveriti već godinama. Dotrajala elektromreža jedan je od glavnih razloga lošeg napajanja električ nom energijom, a zbog toga naroč ito trpe seoska naselja. Ovim povodom oglasio se i Gradski odbor Srpske radikalne stranke, najjače opozicione partije u lokalnom parlamentu Zrenjanina. Malo - malo pa neki deo Zrenjanina ostane bez struje. Često dolazi i do naglog pada napona u mreži, pa ljudima masovno stradaju električni aparati. Ozbiljne probleme imaju stočari, vlasnici malih seoskih mlekara i drugih proizvodnih pogona. Jer, nikada ne znaju kada će nestatati struja. Klek je, na primer, nedavno celu noć bio bez struje. A, iz zrenjaninske radne jedinice „Elektrovojvodina” nikome ne pada na pamet da objasni razlog. A, kamoli da se izvini potrošačima – izjavio je na konferenciji za novinare odbornik SRS u Skupštini grada Siniša Gajin. On je istakao da je u Zrenjaninu i opštinskim selima potpuno zapuš tena i javna rasveta. Direkcija za izgradnju i uređenje grada u mnogim mesnim zajednicama u poslednje tri godine nije zamenila ni jednu sijalicu – tvrdi on. I, pita – dokle će se lokalna samouprava pravdati nedostatkom para kada je u pitanju ispunjenje osnovnih uslova za normalno funkcionisanje grada? Iz „Elektrovojvodine” i zrenjaninske lokalne samouprave nedavno je stiglo obećanje da će zajednič kim snagama poraditi na tome da elektromreža u Banatu bude kao i u drugim krajevima Vojvodine. „Elektrovojvodina” je sklopila sporazum sa Zrenjaninom o realizaciji 26 projekata vrednih 208 miliona dinara. Kako je saopšteno, 110 miliona dinara obezbediće pomenuto preduzeće, a ostalo grad. Neki su, međutim, mišljenja da nije umesno da se novcem iz gradskog budžeta, dakle parama građana, razvija elektroenergetski sistem, kojem predstoji transformacija i privatizacija, što potrošači već plaćaju kroz cenu struje. Rekonstrukcija mreže očekuje se i u Novom Bečeju, Kikindi i Subotici. Predsednik Opštine Novi Bečej Milivoj Vrebalov i direktor „Elektrovojvodine” Tomislav Papić već su potpisali sporazum o zajedničkom ulaganju u srednju i niskonaponsku električ nu mrežu na ovoj teritoriji u naredne tri godine. Sredstava koja su izdvojena za elektroenergetsku mrežu iznose 233 miliona dinara, od čega će polovinu obezbediti Opština. Početak radova očekuje se naredne sedmice. Ovim će postepeno biti rešen i glavni uzročnik svakodnevnih i višečasovih nestajanja struje. Paralelno sa radovima na elektroenergetskoj mreži, radiće se i na rekonstrukciji trafo stanice 110-220 kilovata, koja je novembra prošle godine oštećena prilikom požara. Radovi će biti okončani pre početka grejne sezone.
Antrfile : Spore javne nabavke
Iz „Elektrovojvodine” ukazuju na problem javnih nabavki koje usporavaju ceo proces kupovine neophodne opreme i delova za rekonstrukciju mreže. Često se čeka po pola godine, mada bi proces nabavke mogao da traje samo mesec dana kada bi nadležna ministarstva skratila tendersku proceduru.
============================


Datum : 1.7.2010
Novina : Večernje Novosti
Strana : 3
Autor : D. M. - V. C. S.
Tema : Dostupnost informacija, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

SAVET 600 MILIONA
DRŽAVA ZA PET NEZAVISNIH INSTITUCIJA IZDVAJA VIŠE OD POLA MILIJARDE DINARA GODIŠNjE, A MIŠLjENjA SKORO I DA NE KORISTI
Najviše para za antikorupcijsku agenciju i DRI
DRŽAVA će samo u ovoj godini iz budžeta potrošiti skoro 600 miliona dinara za rad nezavisnih institucija, iako njihove preporuke vlast najčešće ignoriše. To potvrđuju i dva najnovija nesporazuma na relaciji nezavisne institucije - Vlada. Prvi je amandman zaštitnika građana Saše Jankovića na Zakon o elektronskim komunikacijama, koji je Skupština odbila. Drugi su izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije o kojima vlast ovu agenciju nije čak ni obavestila. Ipak, ako se pogledaju ”kase” ovih institucija, stvari izgledaju sasvim drugačije. Država im obezbeđuje ne samo plate, već izdvaja značajan novac i za mobilne i fiksne telefone, dnevnice, ugostiteljske i usluge po ugovoru... Neki od njih imaju i pravo na službeni automobil - poverenik za informacije od javnog značaja, ombudsman i državni revizor. Kancelarija poverenika, recimo, ima dva automobila, a ombudsmana, čak devet. Predsedniku Saveta DRI Radoslavu Sretenoviću Skupština je nedavno uvećala platu za trećinu, plaća mu stan 35.000 dinara mesečno i daje naknadu od 20.000 za odvojen život. - Za ovu godinu dobili smo 160 miliona dinara i to je dovoljno, ali već sledeće, sa povećanjem obima posla, biće premalo. Proći će još dosta vremena dok izvršna vlast ne prepozna pravi značaj regulatornih tela - kaže za ”Novosti” Zorana Marković, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije. Većini nezavisnih institucija, ipak, nije problem budžet, kaže predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać: - Imali bismo problem sa budžetom ako bismo poželeli da angažujemo dobrog revizora, što je ponekad neophodno. Ovako nemamo. Ali, imamo problem sa dostupnošću dokumentacije, nesaradnjom, a dešava se i da Vlada traži naše mišljenje o zakonu kada ga već pošalje u skupštinsku proceduru. Na pitanje da li je ono što država ulaže u nezavisne institucije srazmerno uticaju koji imaju, poverenik Šabić kaže: - Poverenikove intervencije su u 90 odsto slučajeva dale rezultat. Međutim, u jednom broju to se ipak nije desilo, a Vlada, iako je imala obavezu, nije sprovela rešenja poverenika.
Antrfile : PETRUŠIĆEVA ČEKA PLATU
NOVOIZABRANI poverenik za ravnopravnost Nevena Petrušić ima pravo na platu u visini zarade sudije Vrhovnog kasacionog suda od oko 150.000 dinara, kao i plaćen stan u Beogradu i naknadu za odvojen život. Međutim, kako nam je sama rekla, ona još ne prima platu, niti je okupila tim saradnika, jer nije aktivirana ”budžetska linija” od oko 39 miliona dinara, koliko sleduje novoj instituciji u ovoj godini.
============================


Datum : 1.7.2010
Novina : Večernje Novosti
Strana : 4
Autor : Z. U.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

KRIMINAL U 27 GRUPA
MUP PODNEO IZVEŠTAJ O RADU SKUPŠTINSKOM ODBORU ZA ODBRANU I BEZBEDNOST
Srbi na Kosovu i Metohiji izloženi etnički motivisanim napadima
NA teritoriji Srbije do kraja prošle godine registrovano je 27 organizovanih kriminalnih grupa sa ukupno 213 članova, kao i 452 bezbednosno interesantne osobe, koje se bave organizovanim kriminalom. Većina je usmerena ka narkobiznisu. Podnoseći izveštaj Odboru Skupštine Srbije za odbranu i bezbednost o radu MUP u prošloj godini, ministar policije Ivica Dačić rekao je i da je u tom periodu otkriveno sedam organizovanih kriminalnih grupa u finansijskoj sferi, a uhapšeno 86 prestupnika. - Stanje bezbednosti u Srbiji je stabilno, ali postoje određeni bezbednosni rizici koji se tiču pitanja očuvanja teritorijalnog integriteta - ocenio je Dačić. - Stanje na Kosovu i Metohiji i dalje je teško i opterećeno brojnim bezbednosnim pritiscima i opasnostima po preostalo srpsko i drugo nealbansko stanovništvo. Prema rečima Dačića, i dalje ima klasičnih oblika etnički motivisanih napada na preostale Srbe i u takvim napadima povređeno je 67 Srba, što je više nego 2008. godine. Pričinjena je i velika imovinska šteta, uz stalno ugrožavanje ljudskih prava i sloboda: slobode kretanja, zdravstvene zaštite, obazovanja... - To govori da međunarodne bezbednosne snage nisu uspele, i pored napora, da obezbede siguran život za preostalo srpsko stanovništvo i posle 10 godina prisustva u Pokrajini - ukazao je Dačić. Prošle godine su 74 krivična dela sa elementima nasilja počinili policajci, a protiv pripadnika policije pokrenuto je 4.000 disciplinskih postupaka.
Antrfile : MITO
PROTIV 3.600 ljudi lane su podnete krivične prijave zbog primanja mita. Među njima je 1.127 direktora, 100 radnika iz carine i zdravstva, 87 pripadnika MUP i 208 zaposlenih u javnim preduzećima.
DOJAVE O BOMBAMA
U SRBIJI je tokom 2009. godine bilo 278 lažnih dojava o postavljanju bombi, a protiv 40 ljudi su zbog toga podnete krivične prijave. Najviše lažnih dojava bilo je u školama i sudovima, a među onima koji su dojavljivali bilo je i jedno dete.
============================


Datum : 1.7.2010
Novina : Dnevnik
Strana : 13
Autor : S. S.
Tema : Javne nabavke
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

UHAPŠEN DIREKTOR INSTITUTA ZA ONKOLOGIJU SRBIJE
SEDMORO IZA BRAVE ZBOG SUMNjE DA SU PRI NABAVCI CITOSTATIKA PRIMILI MITO OD FARMACEUTSKIH KUĆA
Policija je juče uhapsila direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije Nenada Borojevića i još šest osoba zbog sumnje da su izvršili krivič no delo primanja i davanja mita, saopštio je juče MUP Srbije. U saopštenju, koje je podeljeno novinarima u parlamentu posle sednice Odbora za odbranu i bezbednost, navodi se da su osim Borojevića, uhapšeni načelnik Odeljenja pedijatrije na Institutu za onkologiju i radiologiju Zoran Bekić, načelnica apoteke tog instituta Ivana Popović, zamenik direktora Instituta Zoran Tomašević. Oni su, precizirano je, uhapšeni zbog sumnje da su od marta 2007. do kraja prošle godine izvršili krivično delo zločinačkog udruživanja i više krivičnih dela primanja mita. U policijskoj akciji “Kraba” pripadnici Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, nakon pretkrivičnog postupka koji je trajao 14 meseci, uhapsili su i direktora preduzeć a “Roš“ iz Beograda Vojislava Petrovića, direktora Onkološkog sektora preduzeća “Farma svis” Andreja Soretića i menadžera preduzeća “Astra–Zeneka” iz Beograda Predraga Marinkovića zbog sumnje da su u istom periodu izvrš ili krivično delo davanja mita, piše u saopštenju. Borojeviću, Bekiću, Ivani Popović, Tomaševiću, Petrović u, Soretiću i Marinkoviću, koji su uhapšeni u saradnji s Tužilaštvom za borbu protiv organizovanog kriminala, određeno je policijsko zadržavanje. U saopštenju je navedeno da su osumnjičene osobe, koje su zaposlene u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, prilikom nabavke cistotoksičnih lekova za potrebe Instituta, od predstavnika farmaceutskih kuća koje su lekove distribuirale zahtevali i dobijali novac da bi favorizovli nabavku i potrošnju lekova tih kuća. “Po prethodnom dogovoru s predstavnicima favorizovanih farmaceutskih kompanija uvodili su nove i proširivali postojeće indikacije za njihove citostatike, koji su nabavljeni preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Srbije, te su na taj način uticali na povećan obim potrošnje citostatika favorizovanih kompanija, za šta su zahtevali i dobijali novac od predstavnika tih kompanija”, navedeno je u saopštenju. Osumnjičeni Borojević, Bekić, Tomašević i Popović su od marta 2007. godine do kraja 2009. godine primili novac u iznosu većem od 80 miliona dinara i 150.000 evra, navedeno je u saopštenju.
Antrfile : Ministar zdravlja: Nismo tutori
Ministar zdravlja Tomica Milosavljević izjavio je juče da je o hapšenju direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije prof. dr Nenada Borojevića saznao iz medija, dodajući da to “nije dobra vest”. – Kada se ljudi koji nose bele mantile i rade posao koji je, pre svega, čuvanje i unapređenje zdravlja i lečenje bolesnih i pomaganje čoveku u nevolji, nađu u situaciji da budu privedeni, to ni za koga ne može biti dobra vest – istakao je ministar Milosavljević. On je dodao da svako ko obavlja takav posao mora da računa s tim da ima vrlo visok stepen odgovornosti za svaki deo posla koji radi, uključujući i onaj koji nije samo stručan nego i organizacioni i koji se tiče novca. Ministar je podsetio na to da je profesor Borojević izabran za direktora na nedavnom konkursu koji je raspisan saglasno Zakonu o zdravstvenoj zaštiti s potvrdom Vlade. Po njegovim rečima, u demokratskom i uređenom društvu svaka institucija ima svoj posao, prema tome i policija i Tužilaštvo i drugi organi koji se bave ovim poslom. – Siguran sam da oni vrlo precizno znaju svoje ovlašćenja, svoje obaveze i svoj posao i treba da ga rade nezavisno i ozbiljno – dodao je on. Na pitanje da li je Ministarstvo zdravlja kontrolisalo nabavku citostatika, Milosavljević je odgovorio da je svaka zdravstvena ustanova samostalno pravno lice koje odgovara za svoje posao u skladu sa zakonima zemlje. – Ministarstvo zdravlja nije tutor nijedne ustanove, a procedura nabavke citostatika i, uopšte, kupovina ovih lekova je takva da se najpre na nivou republičke komisije, koja razmatra protokole za lečenje koji se svake godine praktično menjaju u evropskim zemljama, donosi generalni stav o tome na koji način treba unaprediti protokol svake godine – objasnio je Milosavljević. On je precizirao da, kada se takav stav usvoji, on se predstavlja Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje koji ima svoju veliku Komisiju za lekove u kojoj postoji više potkomisija. Potom se stav usvaja, zavisno od toga koliko novca ima, a procenat koji odlazi za kupovinu lekova je između 15 i 20 odsto, ako se uzme u obzir nabavka svih lekova.
„Provalio” Katarinu Rebraču
Doktor Borojević je poznat po tome što je “obavestio nadležne organe” o proneveri 37 miliona dinara iz humanitarnog fonda Katarine Rebrače (38). Predsednica Dobrotvornog fonda “Katarina Rebrača” i Modne agencije “K-models”, uhapšena je početkom aprila. Najveći projekat njenog fonda za 2008. godinu bio je prikupljanje para za kupovinu tri digitalna mamografa za onkološke institute u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Od 2007. Fond je prikupljao novac neophodan za opremanje ambulantnog bloka na prvom spratu Instituta za onkologiju i radiologiju. Borojević je naveo u vezi s tim slučajem da između Instituta i Fonda „Katarina Rebrača“ nije postojao nikakav ugovor i da Fond nije uplaćivao nikakve pare na račun te medicinske ustanove.
============================


Datum : 1.7.2010
Novina : Večernje Novosti
Strana : 12
Autor : E. H.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

MILION € OD LEKOVA ZA DECU
U NASTAVKU BORBE PROTIV KORUPCIJE U ZDRAVSTVU UHAPŠEN I DIREKTOR INSTITUTA ZA ONKOLOGIJU
Privedeni prof. dr Nenad BorojeviĆ, Zoran BekiĆ, Ivana pOpoviĆ i Zoran TomaŠeviĆ
Lisice za direktore "RoŠa" i "Farma Svisa", kao i menadžera "Astra Zeneke"
DIREKTOR Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije prof. dr Nenad Borojević uhapšen je juče u akciji "Kraba" zbog primanja i davanja mita od 80 miliona dinara i 150.000 evra, ali i zbog zločinačkog udruživanja. Uz ovog uglednog lekara, još troje njegovih kolega, takođe privedenih, osumnjičeno je za malverzacije sa citostaticima za decu, a iza brave su završila i trojica predstavnika farmaceutskih kuća u Beogradu. Policija je privela doktore Zorana Bekića, načelnika Odeljenja pedijatrije Instituta i predsednika Komisije za onkološke lekove, Ivanu Popović, načelnicu apoteke na onkologiji, dr Zorana Tomaševića, zamenika direktora Instituta. Lisice na ruke, zbog davanja mita, stavljene su rukovodiocima farmaceutskih kuća u Beogradu: Vojislavu Petroviću, direktoru "Roša" za Srbiju, Andreju Soretiću, prvom čoveku Onkološkog sektora "Farma Svisa" i Predragu Marinkoviću, menadžeru "Astra Zeneke". Istraga protiv direktora i njegovih saradnika trajala je više od 14 meseci. Svim uhapšenima određen je policijski pritvor od 48 sati, posle čega će biti izvedeni pred istražnog sudiju. Akciju je izvela policija u saradnji sa Tužilaštvom za organizovani kriminal. Prema rečima Ivice Dačića, ministra policije, privedeni su prilikom nabavke citostatika za potrebe Instituta, zahtevali i dobijali novac od farmaceutskih kuća, koje su te medikamente distribuirali. Lekari su time favorizovali njihovu prodaju. - Osumnjičeni su pacijentima prepisivali više lekova nego što im je bilo potrebno - objasnio je Dačić. - Tako je potrošnja citostatika bila veća, a oni su dobijali više novca. Kako se navodi u saopštenju MUP, osumnjičeni doktori su od marta 2007. godine do kraja 2009. uzimali novac od farmaceutskih kuća, kako bi njihovi citostatički lekovi dospeli na listu za upotrebu o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Uvodili su nove i proširivali već postojeće indikacije za citostatike, koji su nabavljani preko RZZO. Tako su uticali na povećanu potrošnju lekova, čiji su uvoznici farmaceutske kuće koje su navodno davale novac. Nije strano da predstavnici farmaceutskih kuća lobiraju kod lekara i drugog zdravstvenog osoblja da se upotrebljava i prepisuje upravo lek koji oni proizvode. Doktori, čak i oni zaposleni po domovima zdravlja, za to dobijaju novac, promotivna putovanja... Republička komisija za lekove, koju čine lekari različitih oblasti, donosi odluku da se konkretan medikament ubaci na listu lekova koji se izdaju o trošku RZZ. Tu listu odobrava Vlada Srbije, a onda se oni nabavljaju putem javnih tendera. Ukoliko nisu registrovani, a procenjuje se da su neophodni u terapiji, bolnica može sama da ih nabavi. Ipak, u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije nisu iznenađeni hapšenjem svojih kolega. Naprotiv, kako su nam juče ispričali, već mesecima su inspektori Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala pratili rad direktora Borojevića. I, juče, kada su se "sklopile sve kockice" ugledni lekari su i privedeni. - Javna je tajna da je direktor Borojević pokrenuo mnoge projekte, ali nije nam poznato da li su realizovani - rečeno je "Novostima" u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije.- Dosta je novca preko humanitarnih organizacija prikupljeno, ali nepoznanica je gde su ta sredstva završila. I kada je Katarina Rebrača uhapšena, očekivalo se da će se razotkriti i afera oko nabavke lekova. Na Onkologiji se juče moglo čuti i da je profesoru Nenadu Borojeviću često sugerisano da se "skloni", ali je on, pak, verovao da neće završiti iza rešetaka. Slovenačko tužilaštvo je još pre godinu dana razmatralo mogućnost da pokrene istragu protiv švajcarske farmaceutske kompanije "Novartis", zbog sumnje da je u Srbiji 2002. godine podmićivala onkologe za promociju i prodaju novog leka. Oni su tada u vezu doveli juče uhapšene lekare Zorana Bekića i Zorana Tomaševića. Slovenci su navodili da postoji još jedan lekar sa Instituta za onkologiju i radiologiju, kojem je nuđeno 10.000 evra da bi ubacili "Novartisov" lek u protokol. - Za ceo slučaj saznao sam iz medija i da pomenute doktore niko nije suspendovao, jer je reč o optužbama iz Slovenije koje niko nije zvanično potvrdio - govorio je tada prof. dr Borojević.
Antrfile : PRIJAVIO KATARINU REBRAČU
Prof. dr Nenad Borojević je obavestio nadležne organe o proneveri 37 miliona dinara iz humanitarnog fonda Katarine Rebrače, koja je uhapšena početkom aprila. On je, međutim, na njene malverzacije ukazao tri godine posle donatorske večere u Njujorku, na kojoj su prikupljena značajna sredstva za rekonstrukciju i opremanje 750 kvadrata ambulantnog bloka na Institutu. Kada je policija uhapsila Katarinu Rebraču, prof. dr Borojević je izjavio da Institutu nije uplaćen ni dinar od humanitarne pomoći njene fondacije. Osim za rekonstrukciju, ova fondacija skupljala je pare i za nabavku digitalnih mamografa, međutim, novac nikada nije "legao" na račun Instituta.
MINISTAR ZDRAVLjA: SAMI ODGOVARAJU
MINISTAR zdravlja prof. dr Tomica Milosavljević rekao je da je za hapšenje saznao iz medija, dodajući da to nije "dobra vest". - Svako ko obavlja takav posao mora da računa sa tim da ima visok stepen odgovornosti, za svaki deo posla koji radi, uključujući i onaj koji nije samo stručan već organizacioni i tiče se novca - istakao je Milosavljević. Ministar je podsetio da je prof. dr Borojevića izabrao za direktora Instituta na nedavnom konkursu raspisanom saglasno Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, sa potvrdom Vlade. Na pitanje da li ministarstvo kontroliše nabavku citostatika, Milosavljević je odgovorio: - Svaka zdravstvena ustanova je samostalno pravno lice koje odgovara za svoje poslove. Ministarstvo zdravlja nije ničiji tutor, a procedura nabavke citostatika i kupovina ovih lekova je na nivou republičke komisije koja razmatra protokole za lečenje, koji se svake godine menjaju u evropskim zemljama.
MILIJARDE
REPUBLIČKI zavod za zdravstveno osiguranje godišnje izdvoji 2,5 milijardi dinara za nabavku citostatika. Za lečenje samo jednog pacijenta obolelog od raka iz budžeta se izdvoji i do nekoliko hiljada evra mesečno.
''ROŠ'': POMAŽEMO ISTRAGU
ZA razliku od predstavnika farmecutskih kuća britanske "Astra Zeneka" i švajcarske "Farma Svis" koji nisu želeli da komentarišu hapšenje svojih zaposlenih, iz kompanije "Roš" stiglo je zvanično saopštenje: - Kancelarija "Roša" u Beogradu je pod istragom zbog sumnji u vezi sa davanjem mita za prepisivanje onkoloških lekova. "Roš" će sarađivati sa nadležnim organima i dodatno se angažovati u prikupljanju informacija, kako bi se cela situacija rasvetlila. Švajcarski ''Roš'' u Srbiji posluje još od 1991. godine, a lokalnu kancelariju u Beogradu otvorili su 2006.
============================


Datum : 1.7.2010
Novina : Večernje Novosti
Strana : 16
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Pisma – reagovanja
Ocena : Neutralna

DOK ČEKAJU PROĐE PLATA 30. JUN
PROBLEM više od hiljadu neizabranih sudija i tužilaca: Od 1. jula ističe im pravo na naknadu. Prema izmenama Zakona o Korupciji, koje se usvajaju u julu, u slučaju zasnivanja radnog odnosa za vreme vršenja funkcije, ona ti po sili zakona prestaje. Ako ti USS nađe da ti je žalba osnovana, a ti posle 1. jula zasnovao radni odnos, neće te vratiti na sudijsku funkciju jer si se time nje odrekao. Oprez. Lara, Valjevo
Antrfile :
============================


Datum : 1.7.2010
Novina : Večernje Novosti
Strana : 16
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Pisma – reagovanja
Ocena : Neutralna

NAZAD FOTELJU ILI U ZATVOR 30. JUN
POVLAČENjE izmena Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije vratilo priču o dve funkcije na početak. Glavni problem, prema Draganu Markoviću Palmi, koji i sam spada u grupu funkcionera sa duplim funkcijama, jeste činjenica da bi, ako svi podnesu ostavke, trebalo zaposliti mnoštvo ljudi koji bi primali plate iz budžeta. A kao Palma i slični njemu vrše te funkcije volonterski? Igor Zato im se i ne ide na izbore, oslobodili bi stolice i šta onda? Jadna Srbija bez njih, jer se bez njih ne može! Nišlija Stvar je jednostavna, ne treba plaćati dve funkcije, već samo jednu, a oni ako mogu i hoće neka obavljaju još deset. Možda vole ovu našu Srbiju. Puser
Antrfile :
============================


Datum : 1.7.2010
Novina : Kurir
Strana : 4
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

PRECIZIRATI SUKOB INTERESA
Zorana Marković
BEOGRAD - Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković izjavila je juče da je važno da ta institucija ostane jaka, samostalna i nezavisna i da se precizira koncept sukoba interesa, jer se u zakonu izmešao koncept sukoba interesa sa konceptom dekumulacije funkcija, prenosi Tanjug. Govoreći o izmenama Zakona o agenciji, ona je rekla da će Agencija postaviti pitanje da li država ima interes da štiti sukob interesa, ili je princip da pojedinac može da obavlja isključivo jednu funkciju i samo izuzetno drugu i da se ne ulazi u to da li obavljanje te druge jeste ili nije sukob. Markovićeva je rekla da ta dva principa „mogu da se iskombinuju, ali ne smeju da se mešaju“.
Antrfile :
============================


Datum : 1.7.2010
Novina : Kurir
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Sukob javnog i privatnog interesa
Najava : NE Žanr : Vest
Ocena : Neutralna

RAZREŠENJE NENADIĆEVE
SRS
BEOGRAD - Srpska radikalna stranka podnela je juče Skupštini, predsedniku Srbije Borisu Tadiću i Ustavnom sudu Srbije zahtev za razrešenje predsednice tog suda Bose Nenadić, kojoj pripisuje sukob interesa. Sudija Ustavnog suda ne može obavljati drugu javnu ili profesionalnu funkciju, izuzev profesure na pravnom fakultetu u Srbiji, objašnjava SRS i navodi da je Nenadićeva profesor na Pravnom fakultetu u Banjaluci, ispitivač na pravosudnom i državnom ispitu u Srbiji i saradnik časopisa Pravni informator.
Antrfile :
============================


Datum : 1.7.2010
Novina : Danas
Strana : 3
Autor : S. ČONGRADIN
Tema : Dostupnost informacija, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

PRAVOSUĐE, KORUPCIJA I MEDIJI NAJVEĆI PROBLEM
Prema Fridom hausu Srbija beleži male pomake u demokratskom razvoju
Beograd - Tri najkritičnije oblasti istaknute u najnovijem izveštaju Fridom hausa o demokratskom razvoju u Srbiji u 2009. su stanje u pravosuđu i medijima i borba protiv korupcije. Iako je Srbija popravila prosečnu sveobuhvatnu ocenu, taj pomak je u odnosu na 2008. vrlo mali, sa 3,79 na 3,71. Fridom haus na osnovu nekoliko pokazatelja ocenjuje demokratski razvoj na lestvici od jedan do sedam, pri čemu je najbolja ocena jedan. U izveštaju se navodi da, iako je formirana Agencija za borbu protiv korupcije, izostaje praktična primena zakonskih rešenja, a situaciju dodatno otežava činjenica da su zakonska ovlašćenja Agencije nedovoljna kako bi se postigli dobri rezultati. Ocenjeno je, takođe, da je potrebno još mnogo reformi da bi se postiglo nezavisno, odgovorno i efikasno pravosuđe. “Reforme u medijskoj sferi nisu sprovedene u skladu s međunarodnim standardima, i ona se trenutno nalazi u najgorem položaju od 2001. godine”, upozorava Fridom haus. Ističe se visok nivo političkih smetnji i pritisaka kada je reč o medijskim slobodama, uz podsećanje na kontroverzne izmene Zakona o javnom informisanju. - U izveštaju Fridom hausa vrlo je malo prostora posvećeno stanju u bezbednosnom i odbrambenom sektoru, pogotovo ako se taj deo uporedi s delom o stanju u medijima, koji je detaljniji i vrlo kritičan. Ipak, bitno je imati u vidu da se čak i u vrlo šturom delu o Ministarstvu odbrane i Vojsci ocenjuje da je stepen demokratske kontrole nad oružanim snagama i bezbednosnim službama nedovoljan, a tokovi novca u tim oblastima netransparentni i zakonom nedovoljno regulisani - ocenjuje za Danas direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić. Naša sagovornica smatra da nije bilo napretka u poboljšanju pozicije i mandata skupštinskog Odbora za odbranu i bezbednost, bez obzira na navode u izveštaju. - Ocena da Ministarstvo odbrane pokazuje veću otvorenost za saradnju sa civilnim sektorom samo je delimično tačna. Proces konsultacija sa organizacijama civilnog društva oko usvajanja strateških dokumenata sproveden je površno. Inače, Fridom haus sa svojim izveštajem nije izuzetak u odnosu na trend da zapadne međunarodne i međuvladine organizacije u svojim izveštajima o Srbiji u zadnje vreme vrlo šturo pokrivaju oblast odbrane i bezbednosti. Posle 5. oktobra pritisak da se reforme sprovode u toj oblasti bio je, sasvim opravdano, mnogo veći. Ubistvo premijera Đinđića je upravo tu oblast najviše usporilo. EU je u godinama posle atentata, pre svega zbog izostanka jasnog stava o Kosovu, prema Srbiji bivala sve popustljivija - zaključuje Jelena Milić.
Antrfile :
============================


Datum : 1.7.2010
Novina : Pravda
Strana : 8
Autor : S. M.
Tema : Javne nabavke
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

U PRITVORU DIREKTOR KOJI JE PRIJAVIO KATARINU REBRAČU
UHAPŠEN: NENAD BOROJEVIĆ, DIREKTOR INSTITUTA ZA ONKOLOGIJU
Juče su uhapšeni direktor Instituta za onkologiju Nenad Borojević, zbog malverzacija sa citostaticima za decu, i još šest osoba pod optužbom da su od 2007. godine uzimali mito od farmaceutskih kuća. Dr Borojević je bio u žiži javnosti i u aprilu, kada je prijavio da je nestalo 37 miliona dinara iz fonda Katarine Rebrače, koja je odmah uhapšena.
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić potvrdio je da su Borojević i još šest osoba uhapšeni u policijskoj akciji "Kraba", u saradnji sa Tužilaštvom za borbu protiv organizovanog kriminala, i dodao da im je određeno policijsko zadržavanje. On je naveo da su uhapšeni, prilikom nabavke cistostatičnih lekova za potrebe Instituta, zahtevali i dobijali novac od predstavnika farmaceutskih kuća, kako bi favorizovli njihovu prodaju. - Oni su osumnjičeni da su pacijentima prepisivali više lekova nego što je potrebno kako bi povećali potrošnju medikamenata - rekao je Dačić i istakao da se veruje da su oni u protekle dve godine uzeli mito ukupne vrednosti oko milion evra. Pored Borojevića, uhapšeni su i načelnik Odeljenja pedijatrije Zoran Bekić, načelnica apoteke na Institutu za onkologiju Ivana Popović i zamenik direktora Insituta Zoran Tomašević. Policija je uhapsila i direktora kompanije „Roš" Vojislava Petrovića, predstavnika firme „Farma Svis" Andreju Soretića i menadžera preduzeća „Astra zeneka" Predraga Marinkovića. Prema rečima ministra Dačića, uhapšeni su praćeni 14 meseci posle višemesečnog pretkrivičnog postupka zbog sumnje da su, od marta 2007. do kraja 2009, izvršili više krivičnih dela davanja i primanja mita od farmaceutskih kuća u iznosu od 40 miliona dinara i 150.000 evra. Doktor Borojević je poznat po tome što je „obavestio nadležne organe" o proneveri 37 miliona dinara iz humanitarnog fonda „Katarina Rebrača". Predsednica tog dobrotvornog fonda, bivša manekenka Katarina Rebrača, uhapšena je početkom aprila. Najveći projekat njenog fonda bio je prikušvanje sredstava za kupovinu tri digitalna mamografa za onkološke institute u Beogradu, Nišu i Novom Sadu i opremanje ambulantnog bloka na prvom spratu Instituta za onkologiju i radiologiju. Borojević je tada naveo da između Instituta i fonda „Katarina Rebrača" nije postojao nikakav ugovor i da fond nije uplaćivao nikakva finansijska sredstva na račun te medicinske ustanove.
Antrfile : Milosavljević: Ministarstvo nije tutor Instituta
Ministar zdravlja Tomica Milosavljević izjavio je da je na nadležnim organima da utvrde odgovornost direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije Nenada Borojevića, za čije je hapšenje saznao iz medija. - Da li tu ima kršenja procedura ili eventualnih malverzacija, utvrdiće nadležni organi. Postoji i pretpostavka nevinosti i treba sačekati zvanične informacije pre nego što neko kreira svoje mišljenje rekao je Milosavljević, dodajući da Ministarstvo zdravlja nije tutor nijedne ustanove, pa ni ovog instituta, i da, kada je u pitanju nabavka citostatika, postoje procedura i protokoli koji moraju da se poštuju.
============================