Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji


Datum : 3.7.2010
Novina : Danas
Strana : 1
Autor : JASMINA TOMAŠEVIĆ
Tema : Javne nabavke, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Negativna

BEZ KONTROLE VEZE LEKARA I FARMACEUTA
Saslušavanje osumnjičenih u aferi citostatici
Beograd - U Srbiji ne postoji mehanizam koji bi kontrolisao ili sprečavao lekare da pod uticajem farmaceutskih kuća favorizuju njihove proizvode na račun drugih proizvođača. Upravo najnovija dešavanja u koja su upleteni „beli mantili“ i neke farmaceutske kuće, potvrđuje da ne postoji efikasan mehanizam kontrole sprege između proizvođača lekova i medicinara.
Esnafsko udruženje lekara, Lekarska komora Srbije, kao i njeni organi - sudovi časti, odluke o konkretnim slučajevima donose po završetku redovne sudske procedure, odnosno kada presuda postane pravosnažna. - Ukoliko se dokaže da u postupcima lekara sa Onkološkog instituta ima elemenata nesavesnog lečenja, reč je o delu koje je kažnjivo prema Krivičnom zakoniku. Nesavesno lečenje je, kao i korupcija, ako bude pravosnažno dokazana, nedostojno lekarske profesije, a lekar u oba slučaja gubi licencu na određeno vreme - kaže za Danas Tatjana Radosavljević, direktorka Lekarske komore Srbije, podsećajući da na suprotstavljanje korupciji u zdravstvu lekare obavezuje i Etički kodeks. Ona objašnjava da se i ranije zalagala za kodeks farmaceutske industrije, kakav postoji u Evropi i svetu, koji bi do detalja propisivao način saradnje sa lekarima. LKS takođe predlaže da bi za držanje nekomercijalnih predavanja lekari trebalo da potpisuju izjavu (i overavaju je u sudu) da ne postoji konflikt interesa. - Kodeks privrede je - profit. Kodeks struke, ako je „marketinški potez“, često u praksi ništa ne vredi. Nema borbe protiv korupcije bez učešća profesije. Kodeksi, koji nisu u pravnom sistemu, imaju vrednost u profesionalnim organizacijama. Ovo što se dogodilo sramota je za profesiju, kaže za Danas farmaceutkinja Vukosava Stefanović iz udruženja Farmaceutsko jezgro. Na pitanje da li se i kako veza farmaceutske industrije, s jedne, i lekara i klinika s druge strane, može staviti pod kontrolu, ona kaže da je teško tu spregu uopšte otkriti i dokazati bilo kakve aktivnosti. - Iz tih razloga, lekari u svetu - predavači koji sarađuju sa farmaceutskom industrijom, pre izlaganja o leku na stručnom skupu jasno se izjašnjavaju da su u sukobu interesa. Jasno se pravi razlika i između naručenih i nezavisnih istraživanja. Granica korupcije pređena je već i činjenicom da je u svetu dozvoljeno reklamiranje lekova - kaže Stefanovićeva. „Granicu“ je teško postaviti, smatra naša sagovornica, ako se to ne postigne i kroz etički kodeks, odnosno bez uključivanja profesionalnih asocijacija. Nije nepoznanica da lekari putuju na stručne skupove o trošku farmaceutskih kuća, kao i da farmaceutske kuće sponzorišu kongrese, a za to (treba li naglasiti) očekuju protivuslugu. S druge strane, ta oblast regulisana je Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima. Stefanovićeva smatra da bi komore, kao esnafske asocijacije, trebalo same da prikupljaju podatke o tome koji profesori što drže edukaciju (koju predviđa i obavezno obnavljanje licence), sarađuju sa farmaceutskom industrijom. Fond INOVIA, koji okuplja proizvođače inovativnih lekova u Srbiji, pre dve godine usvojio je Kodeks ponašanja u promovisanju lekova koji se propisuju i izdaju na recept, kao i komunikaciji sa zdravstvenim radnicima. Među članovima Fonda INOVIA je i Astra Zeneka, čija su se dva menadžera našla među četvoro osumnjičenih za davanje mita. U toku jučerašnjeg dana niko iz Fonda nije odgovarao na pozive. Farmaceutska kompanija Astra Zeneka saopštila je juče da „poštuje zakone i etičke kodekse i da je spremna na punu saradnju u istrazi“. Kako se navodi u saopštenju, Astra Zeneka posluje u skladu sa svim zakonima i regulativama, uključujući i odnos prema zdravstvenim radnicima i promociji lekova.
Antrfile : Ministarstvo demantuje Zlatu Đerić
Ministarstvo zdravlja saopštilo je juče da je u ranijem odgovoru na pitanje poslanice Zlate Đerić, da se snabdevanje citostaticima vrši u postupku javne nabavke koje obavljaju zdravstvene ustanove za lekove sa liste B, odnosno Republički zavod za zdravstveno osiguranje za lekove sa liste C. Takođe se navodi da Ministarstvo zdravlja nije naručilac u postupku javne nabavke, a naveden je i spisak veledrogerija koje su tokom prošle godine snabdevale pet dečjih onkologija u Srbiji. U odgovoru se navodi da je u Institutu za onkologiju u toku vanredna provera kvaliteta stručnog rada. Analizira se dokumentacija pacijenata u Službi za medikalnu onkologiju, Službi za pedijatriju i Odeljenju apoteke. Posebno je proveravaju medicinski postupci u primeni citostatika u pogledu vrste indikacije, načina aplikacije, kombinacije i doze citostatika, kao i vremenskih intervala koji se primenjuju u hemoterapiji.
============================


Datum : 3.7.2010
Novina : Politika
Strana : A8
Autor : D. Č.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Negativna

„AUTORSKI HONORARI” ZA INFORMACIJE O CITOSTATICIMA
Osmoro uhapšenih zbog sumnje da su umešani u korupciju u vezi sa nabavkom lekova za Institut za onkologiju privedeni su juče istražnom sudiji Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu. Oni su uhapšeni 30. juna a Tužilaštvo za organizovani kriminal podnelo je zahtev za sprovođenje istrage protiv njih osmoro, kao i protiv naučnog savetnika za kliničku onkologiju i savetnika direktora Klinike za medikalnu onkologiju Instituta Ivana Popova i predstavnika farmaceutske kompanije „Merk” Renea Kautza. Sumnja se da su svi osumnjičeni od marta 2007. do kraja 2009. godine nezakonito sprovodili postupak javnih nabavki. Oni se sumnjiče da su uticali na povećanu potrošnju citostatika određenih farmaceutskih kuća – „Roš”, „Merk”, „Astra zeneka”, „Aktavis”, „Sanofi aventis” i „Farmasvis”. Njima su unapred saopštavani podaci o potrošnji citostatika, planiranim postupcima javnih nabavki, dostavljane informacije neophodne za sačinjavanje najpovoljnije ponude, a potom donošene odluke i zaključivani ugovori o kupovini citostatičkih preparata. Osumnjičeni iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije su, kako je saopšteno, od pomenutih kompanija primali poklone i to u vidu gotovog novca, a pored toga na njihovo ime su uplaćivani i odgovarajući novčani iznosi po osnovu navodnih autorskih honorara.
Antrfile :
============================


Datum : 3.7.2010
Novina : Pravda
Strana : 6
Autor : ELVIRA TOT
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Pisma – reagovanja
Ocena : Neutralna

PODNELI SMO AMANDMANE “NA PRISLUŠKIVANJE”
ZAŠTITNIK GRAĐANA ODGOVARA ALEKSANDRI JERKOV
Povodom intervjua sa poslanicom Lige socijaldemokrata Vojvodine u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Aleksandrom Jerkov, u kome je vašem listu izjavila da „amandmani Saše Jankovića na taj zakon (o elektronskim komunikacijama) nisu ni postojali“ i da on „ima mogućnost da komunicira sa parlamentom i na neki drugi način, a ne samo preko svog bloga, interneta ili medija“, podsećamo sledeće: Zaštitnik građana je, koristeći jedini mogući način propisan poslovnikom parlamenta, u situaciji u kojoj je zbog hitnosti procedure koju je parlament sproveo bilo onemogućeno bilo kakvo drugačije postupanje i to ne samo Zaštitniku građana, već i drugim ovlašćenim predlagačima, dostavio nadležnom skupštinskom odboru, uredno i u roku, dva amandmana na predlog zakona u okviru formalne inicijative za izmenu zakonskog predloga. Forma inicijative je korišćena jer o tim aktima ombudsmana nadležni skupštinski odbor mora, po Zakonu o Zaštitniku građana, da odlučuje. O amandmanima je Zaštitnik građana obavestio javnost i stavio ih na zvaničnu internet prezentaciju ovog državnog organa, kako mu obaveza transparentnosti i nalaže. Nadležni skupštinski odbor je o dva amandmana iz inicijative Zaštitnika građana raspravljao na svojoj 20. sednici, održanoj 14. juna, i podržao drugi, onaj kojim je omogućeno vršenje kontrole od strane Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, a prvi, kojim je traženo da za uvid o podacima o komunikaciji građana nadležnim službama treba odluka suda, jedanaestočlani Odbor je većinom odbio. Narodna skupština je kasnije jedan amandman koji je napisao Zaštitnik građana, na predlog nadležnog odbora, kako je poslovnički jedino moguće, konačno izglasala te je on postao deo usvojenog zakona. O amandmanu ombudsmana koji Odbor nije prihvatio parlament nije ni glasao.
Elvira Tot, savetnica u kabinetu Zaštitnika građana
Antrfile :
============================


Datum : 3.7.2010
Novina : Kurir
Strana : 5
Autor : NN
Tema : Pristup informacijama o finansiranju političkih partija
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

KURIR PITA
Da li će novi zakon o finansiranju političkih partija sprečiti javašluk u toj oblasti?
- Da, zakon će omogućiti strogu kontrolu tokova stranačkih para - 0 - Ne, zakon nije neophodan jer stranke sve pošteno rade - 9 (9 %) - Ne, partije će nastaviti da muljaju s parama kao i do sada - 141 (91 %) Ukupno glasalo: 150 www.kurir-info.rs
Antrfile :
============================


Datum : 3.7.2010
Novina : Danas
Strana : 1
Autor : A. MILOŠEVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

SRBIJA JE KAO BANANA REPUBLIKA
Kompanije fondove za podmićivanje najlakše upotrebljavaju tamo gde je nivo korupcije visok
ProkopijeviĆ: Kod nas nema sektora bez korupcije l Gredelj: U logici kapitala korupcija je normalna pojava
tragom
Beograd - Poslednji skandal oko naručivanja i propisivanja prekomernih doza citostatika za pacijente obolele od raka, za šta su direktor Instituta za onkologiju i njegovi najbliži saradnici uzeli bar pola miliona evra mita od farmaceutskih kompanija, na najočigledniji način pokazuje koliko je korupcija ukorenjena u našem društvu i koliko su inostrane kompanije spremne da podmićivanjem, bez poštovanja bilo kakvih etičkih normi, šire poslovanje u Srbiji, čak i kada su posledice njihovog ponašanja smrt pacijenata usled prevelike doze lekova datih kako bi se kupljene zalihe što pre potrošile i naručile nove. Iako je ovo najočitiji primer korupcije, stručnjaci upozoravaju da je podmićivanje prisutno i u ostalim privrednim granama i da će se teško iskoreniti, prevashodno zbog uloge koju u lancu korupcije imaju nosioci najviše vlasti.
U akciji nazvanoj Kraba država je do sada pohapsila čitav niz doktora i rukovodilaca farmaceutskih kompanija, a u centru afere našla se firma Astra Zeneka, čije je dvoje menadžera uhapšeno pod sumnjom da su povezani sa aferom podmićivanja lekara. Ta kompanija je juče saopštila da poštuje zakone i etičke kodekse i da je spremna na punu saradnju u istrazi. „Astra Zeneka posluje u skladu sa svim zakonima i regulativama, uključujući i odnos prema zdravstvenim radnicima i promociji lekova“, navodi se u saopštenju. Međutim, stručnjaci ukazuju na to da strane kompanije, uprkos načelnom zalaganju za poštovanje korporativne etike, zapravo brinu samo o tome na koji način da povećaju profit, bez obzira da li će to postići tržišnim ili nelegalnim sredstvima, između ostalog i zbog toga što u Srbiji nema dovoljno jake antikorupcijske kontrole. Direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević kaže za Danas da se jedan broj stranih kompanija vodi time da se u Srbiji „tako radi“ zbog čega i one pribegavaju davanju mita, ali da ima i onih koje poštuju pravila. - Velike strane kompanije imaju fondove, koje ne izlažu publicitetu, i koji služe za podmićivanje službenika u banana republikama, kao što je Srbija. Međutim, u nekim razvijenim zemljama, poput SAD ili Velike Britanije postoje zakoni koji uz stroge kazne zabranjuju takvo ponašanje njihovih kompanija, bez obzira na to da li se podmićuje službenik u tim državama ili u Srbiji. Neke kompanije poštuju ta pravila, dok druge ipak rizikuju. Tako se većina vodi načelom da se plati gde se mora - tvrdi Prokopijević. Prema njegovim rečima, Srbija je „zemlja kriminala i korupcije“ u kojoj se vlast ne bori ozbiljno ni protiv kriminala, dok korupciju istražuje samo tamo gde je ona daleko od vlasti. Elementarni uslov za suzbijanje ovakvog ponašanja, kako kaže Prokopijević, čini politička spremnost da se sa korupcijom obračuna u samom vrhu vlasti, a ne na nižim nivoima. - Službenici u državnoj upravi nisu ništa manje pohlepni od onih u privatnom sektoru. Samo, dok zaposlenima u kompanijama ostaje mogućnost da se za novac izbore poslujući na tržištu, u državnoj upravi jedini način da se namiri pohlepa je da se uzme mito. Kod nas nema sektora bez korupcije i zapravo se čitav javni život odvija u svetlu toga. Smatram da je korupcija u Srbiji duboko ukorenjena i da neće biti moguće da se to reši u kratkom roku. Biće potrebno bar 15 do 20 godina istrajne borbe protiv korupcije u vrhu vlasti, kao i nezavisno sudstvo i istražni organi, kako bi se to dogodilo. Dokle god su sudstvo i tužilaštvo pod kontrolom vlasti, to će biti samo komedija - zaključuje Prokopijević. Član Saveta za borbu protiv korupcije Stjepan Gredelj kaže za naš list da je u logici kapitala korupcija normalna pojava i da je kompanije neće izbegavati ako nema nekog ko će im to zabraniti i ko će kontrolisati njihove klijente. - Zašto svetske kompanije beže u poludivlje banana države kakva je još uvek Srbija? Zato što je najlakše loviti u mutnom. Da sam ja kapitalista verovatno bih radio isto. Ako mi to niko ne zabranjuje, zašto da ne. Nažalost, moralne kočnice se tu najređe aktiviraju. Ali, korupcija nije svojstvena samo stranim kompanijama, ni samo farmaceutskim. U tom sektoru se najbolje zarađuje jer je najveći profit na nečijem bolu, ali je i konkurencija strahovita, zbog čega su kompanije spremne da rade sve što treba - tvrdi Gredelj. Ni on nije optimista po pitanju smanjenja korupcije, potkrepljujući to primerom nemačkog VAC-a oko čijeg poslovanja je izbila velika afera, što pokazuje da je nepoštovanje etike prisutno i u ostalim privrednim sektorima. - Tu je ključ u čuvenoj sintagmi „politička volja“. Glavno pitanje je da li sam ja kao nosilac vlasti priključen na krvotok pranja novca ili nisam. Sigurno je da nisu svi političari uključeni u korupciju, ali je moguće da su neki ključni igrači i te kako priključeni na taj krvotok - napominje Gredelj.
Antrfile : Problematične industrije
Sektori poznati po aferama sa podmićivanjem uglavnom su oni gde se obrću i najveće sume. Pored farmacije, prva na listi „osumnjičenih“ je namenska industrija odnosno kompanije koje proizvode i prodaju oružje. Sledi duvanska industrija, između ostalog i zato što je na velikom udaru zakona o zabrani pušenja i brojnih kampanja. Zbog velikih potreba za energentima, sklone podmićivanju su i kompanije koje se bave proizvodnjom nafte i struje. Zbog problema koji bi mogli da imaju ukoliko u njihovim redovima izbije afera, multinacionalne kompanije uvele su stroge sisteme unutrašnje kontrole. Ljudi iz centrale putuju širom sveta i proveravaju svaku paru koju potroše predstavnici kompanije u drugim zemljama. Međutim, lokalni menadžeri razvili su sisteme izbegavanja kontrola.
Korupcionaški skandali međunarodnih korporacija
SAMSUNG Krajem 2007. i početkom 2008. u Južnoj Koreji je izbila velika afera kada je obelodanjeno da je predsednik Samsunga Li Kun Hi raspolagao tajnim fondom vrednim milijarde dolara, namenjenim podmićivanju političara, sudija i tužilaca. Li Kun Hi je potom podneo ostavku, osuđen za izbegavanje plaćanja poreza, ali je čak dva puta pomilovan od strane predsednika Južne Koreje (bivšeg rukovodioca Hjundaija) i na kraju se vratio na čelo Samsung elektroniksa.
SIMENS Kompanija odgovorna za najveći korupcionaški skandal u Nemačkoj, kada je pre nekoliko godina otkriveno da je raspolagala ogromnim tajnim fondom za podmićivanje širom sveta. Prema procenama, kompanija je, uglavnom na davanje mita, potrošila više od 1,3 milijarde evra. Između ostalog, Simens je optužen za davanje mita kako bi dobio posao za gasne turbine u italijanskom ENEL-u, kao i za podmićivanje zvaničnika u Argentini, Bangladešu, Iraku i Venecueli. Kompanija je 2008. pristala da plati 1,4 milijarde dolara američkim i nemačkim vlastima kako bi okončala skandal i izbegla sudsko gonjenje.
FOLKSVAGEN Još jedna velika afera u Nemačkoj izbila je kada je otkriveno da je Peter Harc, direktor za ljudske resurse ovog auto giganta i savetnik bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera, redovno podmićivao vođe Folksvagenovog sindikata i plaćao prostitutke novcem kompanije. Harc je priznao da je dao oko dva miliona evra Klausu Volkertu, tadašnjem predsedniku radničkog saveta Folksvagena i da je raznim putovanjima i poklonima podmićivao sindikalce. Osuđen je na uslovnu kaznu od dve godine zatvora.
BAE SISTEMS Najsvežiji korupcionaški skandal vodeće britanske firme za proizvodnju i trgovinu oružjem, koja se našla pod istragom britanskih vlasti zbog političke korupcije u Čileu, Rumuniji, Češkoj, Tanzaniji, Kataru, Južnoj Africi i Saudijskoj Arabiji. Najveću prašinu podigla je optužba da je kompanija raspolagala tajnim fondom za podmićivanje u Saudijskoj Arabiji, vrednim 60 miliona funti. Britanske vlasti su na kraju odustale od sudskog gonjenja BAE sistemsa, prema navodima tamošnjih medija, iz ekonomskih i političkih razloga.
RIO TINTO Prošle godine kineske vlasti su optužile ovog anglo-australijskog rudarskog giganta za industrijsku špijunažu i korupciju. Prema navodima optužbe, predstavnici Rio Tinta su podmitili čelnike 16 rudarskih kompanija u Kini kako bi od njih dobili poverljive podatke i dokumente koji bi im omogući bolju poziciju u redovnim godišnjim pregovorima sa državnim čeličanama o ceni rude gvožđa.
HALIBURTON Američka naftna kompanija poznata po neetičnom ponašanju i istoriji podmićivanja zvaničnika, posebno u Nigeriji, radi dobijanja poslova. Prošle godine ova kompanija je pristala da plati kaznu od 569 miliona dolara, kako bi se rešila optužbi za podmićivanje. Kompanija je usko vezivana za administraciju bivšeg američkog predsednika Džordža Buša i naročito za potpredsednika Dika Čejnija i rat u Iraku, kada je gotovo sve velike ugovore dobijala upravo ova kompanija.
============================


Datum : 3.7.2010
Novina : Press
Strana : 2
Autor : RAJKO NEDIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna

METASTAZE JEDNOG DRUŠTVA
komentar dana
Rajko Nedić
Kolekcija srpskih mafija upotpunjena je ovih dana još jednom, lekarsko-farmaceutskom! Ako se na sudu dokažu sumnje da je grupa vrhunskih lekara i farmaceuta malverzacijama sa citostaticima namenjenim najtežim bolesnicima uzela najmanje milion evra, onda će ova mafija po zločinu koji je učinila zaseniti sve ostale. Poslednja hapšenja samo su potvrdila da je u Srbiji u stvari ista definicija kancera i korupcije. Zdrave ćelije pretvaraju se u maligne, šire se po celom organizmu (društvu) i razaraju ga. Za sada nema efikasnog leka ni protiv kancera, ni protiv korupcije. Da li je moguće da zbog prokletog novca, nakita, luksuznih automobila, jahti i kuća pojedinci gaze i pljuju po svojoj profesiji? Policajac uzme pare da ne naplati kaznu, lekar za operaciju ili lekove za teško obolele pacijente, sudija za presudu, državni službenik za uslugu za koju je inače plaćen, profesor prava traži mito da bi student položio ispit. Taj isti student je budući sudija, tužilac ili advokat. Strašno! Ima li uopšte leka za zlo zvano korupcija i kako ga iskoreniti? Ali, nije sve samo u strogim zakonima i državi sposobnoj da ih primeni. Samo pojedinac može da odluči da li će ući u začarani krug korupcije. Samo pojedinac može svojom odgovornošću, poštenjem i etikom da se od zdrave ne pretvori u malignu i zloćudnu jedinku. Reči profesora hirurgije doktora Mihajla Mitrovića, nekadašnjeg dugogodišnjeg direktora Urgentnog centra u Beogradu, mogu da posluže za primer. „Problem etike u medicini je mnogo složeniji nego što običan čovek može da zamisli. Kada se nalazite na vrhu, izazovi da ne uzmete ono što nije vaše su strahoviti! Dok sam bio direktor Urgentnog centra, tražio sam savet i od patrijarha Pavla kako bih se odupreo strašnim iskušenjima. Svakodnevno je u moj kabinet, jer sam bio na čelu jedne velike ustanove, ulazilo i po 20 ljudi. Obliznu se oko usta i kažu: „Svi ćemo biti zadovoljni.“ Uspeo sam da im se oduprem.“ Eh, kada bi svi odoleli ovakvim iskušenjima! Svi bismo bili zadovoljni, a ne samo ONI. Ovako, voda alavcima neprekidno curi iz usta. I stalno se oblizuju. I oni su na teškim iskušenjima. Koliko da ukradu, kada je dosta?! To je tumor na mozgu, to su metastaze koje uništavaju ovu zemlju.
Antrfile :
============================


Datum : 3.7.2010
Novina : Danas
Strana : 4
Autor : K. ŽIVANOVIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

TAJNE PO TITOVIM STANDARDIMA
Ukinuta primena Pravilnika o službenoj i državnoj tajni, naložena izrada novog akta
Beograd - Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić dao je nalog da se bez odlaganja prekine sa primenom Pravilnika o službenoj i državnoj tajni, odmah nakon sastanka sa poverenikom za informacije Rodoljubom Šabićem, koji mu je ukazao na neustavnost ovog akta, i brojne druge odredbe koje se kose sa važećim zakonima. - Samo činjenica da Pravilnik o službenoj i državnoj tajni i načinu čuvanja i oslobađanja od čuvanja službene i državne tajne, kakav je njegov pun naziv, nikada nije objavljen u Službenom glasniku, što je ustavna odredba po kojoj je objavljivanje propisa preduslov za njihovo važenje, govori da je ovaj akt neustavan i da je morao da bude ukinut - kaže za Danas poverenik za informacije Rodoljub Šabić. On napominje da je ovaj pravilnik donet još davne 1976. godine i da bio prilagođen tadašnjim uslovima socijalističkog režima i Josipu Brozu Titu, kao i da je danas potpuno prevaziđen. - Ministar Dačić je naložio da se prekine sa primenom ovog pravilnika, kao i da se pristupi izradi novog, koji bi, za razliku od postojećeg, bio usklađen sa odredbama Zakona o tajnosti podataka i Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Dačić je takođe naložio da se formira radna grupa koja će raditi na novom dokumentu. U toj grupi biće i predstavnici službe poverenika za informacije, tako da očekujemo da će posao brzo da se uradi i da će MUP dobiti nov, savremen akt - ocenjuje Šabić. On dodaje da bi novi pravilnik morao da sadrži odredbe poput onih da je tajna legitimna samo onda kada se iza nje nalazi zakonom predviđeni interes i da se čuva samo na određeno, zakonom predviđeno vreme. Prema Šabićevim rečima, novim aktom će se definisati slučajevi u kojima i dokumenti koji su označeni kao tajni, zbog opšteg interesa, moraju postati dostupni javnosti. Na pitanje zašto je baš sada zatražio da se ukine ovaj neustavan i zastareli akt, Šabić napominje da je on to tražio i ranije, a da je „posebna priča“ zašto je on ukinut tek sada. Bivši direktor Bezbednosno-informativne agencije Andreja Savić slaže se u oceni da je Pravilnik o službenoj i državnoj tajni trebalo da bude ukinut, ali naglašava da to nije jedini zastareli propis koji je još na snazi. - Jedan od takvih je i Zakon o fizičko-tehničkom obezbeđenju, koji datira iz osamdesetih godina prošlog veka, a nikako da se donese nov. Postoje i brojni pravilnici koji se moraju promeniti i uskladiti sa standardima Evropske unije - naglašava Savić za Danas. Na pitanje da li mu je Pravilnik o službenoj i državnoj tajni ikada predstavljao prepreku u radu dok je bio na čelu BIA, naš sagovornik napominje da je uvek postupao u skladu sa propisima, jer „ako ne poštujete akte, kršite i zakon“. Dok se ne donese novi pravilnik o službenoj i državnoj tajni i njenom čuvanju, potrebe poverljivosti biće obezbeđivane neposrednom primenom zakonskih odredbi.
Antrfile :
============================


Datum : 3.7.2010
Novina : Danas
Strana : 4
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

TUŽILAŠTVO TRAŽI PRITVOR
Pred istražnim sudijom Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu juče popodne počelo je saslušanje osumnjičenih za primanje i davanje mita u aferi citostatici. Kako je saopštio tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević, sudiji su privedeni direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije Nenad Borojević, načelnik Odeljenja pedijatrijske onkologije Zoran Bekić, direktorka apoteke u Institutu Ivana Popović, pomoćnik direktora za zdravstvenu delatnost Instituta Zoran Tomašević. Pred sudiju su izvedeni i uhapšeni predstavnici farmaceutskih kompanija - generalni direktor „Roš“ Vojislav Petrović, direktor onkološkog sektora kompanije „Farmasvis“ Andrej Soretić, šef poslovne jedinice farmaceutske kompanije „Astra Zeneka“ Predrag Marinković, i produkt menadžer iste kompanije Ana Matović. Tužilaštvo za organizovani kriminal podnelo je zahtev za sprovođenje istrage protiv njih osmoro, kao i protiv naučnog savetnika za kliničku onkologiju i savetnika direktora Klinike za medikalnu onkologiju Instituta Ivana Popova i predstavnika farmaceutske kompanije „Merk“ Renea Kautza, ali i zahtev za određivanje pritvora. Sumnja se da su svi osumnjičeni u periodu od marta 2007. do kraja 2009. godine nezakonito sprovodili postupak javnih nabavki, unapred dogovarajući i određujući farmaceutske proizvođačke kompanije koje će dobiti posao isporuke za pojedine vrste citostatika sa „B“ i „C“ liste za Institut za onkologiju. Njima su unapred saopštavani podaci o potrošnji citostatika, planiranim postupcima javnih nabavki, dostavljane informacije neophodne za sačinjavanje najpovoljnije ponude, a potom donošene odluke i zaključivani ugovori o kupovini citotoksičnih preparata. Osumnjičeni iz Instituta su, na ime toga, od pomenutih kompanija primali poklone i to u vidu gotovog novca, a pored toga na njihovo ime su uplaćivani i odgovarajući novčani iznosi po osnovu navodnih autorskih honorara.
Antrfile :
============================


Datum : 3.7.2010
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : GORDANA SUŠA
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna

SKRIVENA STVARNOST
Gordana Suša
Ispod uglancanih naslova mnogih zakona krije se uređena skrivena stvarnost. I malo ko bi za nju znao da nema parlamenta, amandmana, poslaničkih pitanja, javnih debata i medija. Onda ta skrivena stvarnost postaje sve vidljivija, a namera predlagača normi očiglednija. Sećate se kolika se prašina digla povodom Zakona o informisanju. Nisu, valjda slučajno, nego baš tim povodom, Kolundžija i Mićunović pokušali da „edukuju“ skupštinske izveštače o izveštavanju, potom se sudilo jednoj humoreski, zatim predsednik republike poziva na razgovor karikaturistu Somborca, valjda ne zbog toga da bi pričali o elementarnim nepogodama već o karakteru njegovih karikatura, da bi juče državna sekretarka, Momirov, pokazala svu suštinu izmena i najavila da će po Zakonu o informisanju tužiti jedan list koji je uočio netačnost u njenoj javno prezentovanoj biografiji!!! Onda je predsednik države potpisao Zakon o elektronskim komunikacijama iako, kako je preneto, deli zabrinutost sa nezavisnim državnim organima, zaštitnikom građana i poverenikom za informacije. Prethodno je, setite se, zaštitnika građana „popljuvala“ šefica poslaničke grupe predsednikove partije. Ti nezavisni državni organi, a i dobar deo javnosti smatraju da je prisluškivanje i čitanje pošte bez odluke suda, protivustavno i da ugrožava privatnost ljudi. Da ironija bude veća, istog dana, kada je predsednik, ipak, stavio svoj potpis i na ovu normu, posle jednogodišnjeg prisluškivanja uhapšena je grupa lekara sa onkologije koja je osumnjičena za korupciju, a možda će se naći osnov i za zločin. Prisluškivani su po starom zakonu. Bezbednosne službe su, dakle, uspešno obavile posao, a sudska odluka o prisluškivanju godinu dana nije ugrozila akciju! Ugrožavanje akcije bio je adut za izbacivanje sudskog naloga iz zakona. Zato ostaje otužan utisak da su svi građani Srbije sumnjivi i da postaju taoci bezbednosnih službi koje raspolažu našim životima. Sledeći tu logiku, trebalo bi još da se osnuje ministarstvo ljubavi koje bi se bavilo održavanjem zakona i javnog poretka i doguraćemo u bivšu budućnost, do Orvelove 1984. Postaćemo, možda, glavni grad Piste jedan. A u tom gradu glavne su parole da je rat mir, sloboda ropstvo, neznanje moć, kako nas već sada uči najgledaniji rieliti. Stoga i ne razmišljam kakva je skrivena stvarnost ispod uglancanih izmena zakona o centralnoj banci ili podsticanju gradnje, saznaće se i to. Ako nam i tada bude dobro, onda ništa!
Antrfile :
============================


Datum : 3.7.2010
Novina : Dnevnik
Strana : 9
Autor : Z.DELIĆ
Tema : Javne nabavke
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

O NOVIM AUTOBUSIMA NA JESEN
SAGA O NEUSPELOM TENDERU
Još se ne zna kada će biti objavljen konkurs za nabavku novih gradskih autobusa. Upravni odbor Gradskog saobraćajnog preduzeća "Novi Sad"nije još zasedao, a pošto je u toku sezona godišnjih odmora odluka o javnom tenderu mogla bi da sačeka jesen. Svojevremeno je predsednik Upravnog odbora preduzeća Bogdan Kolarski izjavljivao da je za to da se javna nabavka od lane objedini sa ovogodišnjom. Od sednice Skupštine grada prošlo je nedelju dana, a u Gradskom saobraćajnom preduzeću "Novi Sad" čuli smo juče da bi za desetak dana moglo da se desi da članovi Upravnog odbora budu na okupu. Prvobitno su čelnici ove gradske firme čekali da prođe Skupštinsko zasedanje, da bi posle rebalansa budžeta videli koliko će novca pripasti firmi iz gradske kase. Sada posle završenog skupštinskog zasedanja izvesno je da će firma dobiti više novca nego što je bilo ranije planirano.Umesto stotinu miliona za gorivo dobiće 150 miliona dinara, a za kapitalne investicije umesto 203 miliona iz gradskog buđelara biće izbrojano 355 miliona dinara. Tim novcem treba da se kupe novi autobusi. Programom poslovanja u 2010. godini planirano je da se gradski prevoznik ponovi sa 14 solo autobusa i još pet mini buseva. Za to je bilo predviđeno da se potroši ukupno 438 miliona dinara i to tako da za šest solo vozila grad izdvoji 190 miliona dinara, a preostalih osam kupi firma na kredit ili na lizing. Za jedan mini bus bilo je predviđeno da grad izdvoji iz njegove kase 13 miliona dinara, a preostala četiri mini busa ukupne vrednosti 52 miliona dinara novac putem kredita ili lizinga obezbedi firma. Međutim gradski prevoznik nije kupio još ni autobuse planirane u 2009. godini. Trebalo je prvo da se kupi deset autobusa na gas, a onda šest kada se ispostavilo da nema dovoljno novca. Tender za te autobuse bio je zatvoren krajem decembra 2009. godine i bio je izabran najbolji prodavac. Onda je u aprilu ove godine Komisija za zaštitu prava ponuđača poništila javni oglas zbog žalbe jednog od učesnika u nadmetanju i tako firmu dovela u poziciju da sve radi ispočetka. Gradski prevoznik u protekle tri godine nije kupio ni jedan novi autobus, a vozni park treba da se obnavlja. Zato je ovom preduzeći preko potrebno da javna nabavka konačno uspe i novi autubusi konačno budu u garaži Gradskog saobraćajnog preduzeća.
Antrfile :
============================


Datum : 3.7.2010
Novina : Dnevnik
Strana : 12
Autor : E.D.
Tema : Javne nabavke, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

PRITVOR ZA DOKTORE I FARMACEUTE
TUŽILAC MILjKO RADISAVLjEVIĆ O UHAPŠENIMA U AKCIJI „KRABA”
Tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević predlož io je da se protiv svih osumnjičenih za korupciju, koji su uhapšeni u policijskoj akciji "Kraba", sprovede istraga i da im se odredi pritvor. U policijskoj akciji uhapšeno je osam predstavnika Instituta za onkologiju i radiologiju u Beogradu, među kojima je i direktor Nenad Borojević, kao i predstavnici četiri ugledne farmaceutske kuće. Tužilaštvo je saopštilo da su istražnom sudiji, u okviru 48-časovnog policijskog zadržavanja, na saslušanje juče privedeni, osim Brojevića, i načelnik Odeljenja pedijatrijske onkologije Zoran Bekić, direktorka institutske apoteke Ivana Popović, pomoćnik direktora za zdravstvenu delatnost Zoran Tomašević, generalni direktor farmaceutske kompanije "Roš" Vojislav Petrović, direktor onkološkog sektora kompanije "Farmasvis" Andrej Soretić, šef poslovne jedinice farmaceutske komapnije "Astra Zeneka" Predrag Marinković i produkt menadžerka te komapnije Ana Matović. Tužilaštvo je, kao se navodi, podnelo zahtev za sprovođenje istrage protiv naučnog savetnika za kliničku onkologiju i savetnika direktora Klinike za medikalnu onkologiju Instituta Ivana Popova i predstavnika farmaceutske kompanije "Merk" Renea Kauca. Svi osumnjičeni su, navodi Tužilaštvo, od marta 2007. do kraja prošle godine nezakonito sprovodili postupak javnih nabavki, unapred dogovarajući i određujući farmaceutske proizvođačke kompanije koje će dobiti posao isporuke za pojedine vrste citostatika s takozvane B i C liste za Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, i uticali na povećanu potroš nju citostatika određenih farmaceutskih kuća. Kako je navedeno, radi se o kompanijama "Roš", "Merk", "Astra Zeneka", "Aktavis", "Sanofi Aventis" i "Farmasvis", kojima su unapred saopštavani podaci o potroš nji citostatika, planiranim postupcima javnih nabavki, dostavljane informacije neophodne za sačinjavanje najpovoljnije ponude, a potom donošene odluke i zaključivani ugovori o kupovini citotoksič nih preparata. Osumnjičeni iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije su na ime toga od pomenutih kompanija primali poklone, i to u vidu gotovog novca, a osim toga, na njihovo ime su uplaćivani i odgovarajući novčani iznosi po osnovu navodnih autorskih honorara. Povodom privođenja osumnjičenih, juče su se oglasile i pojedine kompanije. Tako je farmaceutska kompanija "Astra Zeneka", čije je dvoje menadžera uhapšeno pod sumnjom da su povezani s aferom podmić ivanja lekara Instituta za onkologiju, saopštila da poštuje zakone i etičke kodekse i da je spremna na punu saradnju u istrazi. "Astra Zeneka" posluje u skladu sa svim zakonima i regulativama, uključujući i odnos prema zdravstvenim radnicima i promociji lekova, navodi se u saopštenju. Kompanija ističe da je posvećena i poštovanju kodeksa ponašanja i kodeksa koji propisuje procedure sprečavanja mita i korupcije. "Svi zaposleni prolaze kroz redovnu obuku u vezi s tim procedurama i u obavezi su da ih se strogo pridržavaju u svakodnevnom poslovanju", saopštila je "Astra Zeneka". Farmaceutska kuća je naglasila da je u potpunosti spremna na saradnju u istrazi koja je u toku i da će se dodatno angažovati na prikupljanju informacija koje mogu doprineti rasvetljavanju slučaja. I kompanija "Merk" je saopštila juče da je bila u potpunosti kooperativna tokom istrage u policijskoj akciji "Kraba", u okviru koje je krivičnom prijavom obuhvaćen i generalni direktor te farmaceutske kompanije u Srbiji Rene Andreas Kauc, zbog sumnje da je tokom 2009. godine u više navrata izvršio krivično delo davanje mita. "Stavili smo na raspolaganje srpskim vlastima svu našu dokumentaciju. Nekoliko predstavnika naše kompanije u ulozi građana, davalo je izjave predstavnicima istrage", saopštila je kompanija "Merk". U saopštenju je naglašeno da je kompanija "Merk" bila i da će biti kooperativna sa srpskim vlastima. "’Merk Srbija’, kao deo vodeće globalne farmaceutske kompanije, ima stroga pravila po kojima svi zaposleni moraju da poštuju zakone u zemljama u kojima rade. Zdravlje i dobrobit pacijenata koji koriste naše lekove je od velike važnosti za sve u našoj kompaniji", stoji u saopštenju.
Antrfile :
============================


Datum : 3.7.2010
Novina : Politika
Strana : A9
Autor : O. MILOŠEVIĆ
Tema : Javne nabavke
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

HAOS ZBOG „HILJADU VAGONA”
„Šinvoz” nije nijedan dinar naplatio u gotovini od ŽS i „Želvoza”, već je, u skladu sa ugovorom, posao isplaćivan polovnim vagonima... Smederevo – Strasti oko železničke afere „hiljadu vagona” ne smiruju se ni nakon što se bivši prvi čovek „Železnica Srbije”, Milanko Šarančić, začetnik ovog posla, našao iza rešetaka. Reakcije dolaze najčešće iz Smedereva i Zrenjanina, jer su tamošnji „Želvoz”, odnosno „Šinvoz”, bili uključeni u remont. Savetnik u „Šinvozu”, Dragan Jevtović, za „Politiku” tvrdi da je „Želvoz” nakon ugovora sa ŽS, sklopio posao sa „Šinvozom” koji preuzima obavezu finansiranja celog projekta remonta do 1.000 vagona, nakon čega, tvrdi Jevtović, zrenjaninska fabrika sklapa ugovore sa svim srpskim remonterima, među kojima je i „Želvoz”. Jevtović dalje tvrdi da „Šinvoz” nije nijedan dinar naplatio u gotovini od ŽS i „Želvoza”, već je, u skladu sa ugovorom, posao isplaćivan polovnim vagonima. – Mi smo fakturisali „Želvozu”, kako je precizirano našim ugovorom, a ta firma je dalje račune isporučivala ŽS, što je precizirano njihovim ugovornim obavezama, a da li je „Želvoz” nešto naplaćivao od ŽS, mi to ne znamo, niti se mešamo u njihov odnos, kaže Jevtović, uz obrazloženje da u dokumentaciji i međusobnim ugovorima stoji brojka „do 1.000 vagona”, isključivo zato što srpske železnice u momentu sklapanja posla nisu mogle da predvide koliko će polovnih vagona imati da daju u kompenzaciju. Dakle, Jevtović tvrdi da neprecizan broj vagona za remont, nikako ne predstavlja vid malverzacije, za šta su zajedno sa „Želvozom” i ŽS optuživani u medijima. – Poenta je zapravo u tome što je „Šinvoz” finansirao remont 434 odrađena vagona i to naplatio isključivo polovnim teretnim vagonima, uz činjenicu da još nismo uspeli da naplatimo sve, kaže generalni direktor „Šinvoza”, Radomir Miljuš. Upitani zbog čega je nabavka monoblokova išla preko njihove firme, kada se zna da „Železnice Srbije” imaju višegodišnji ugovor sa francuskim „Valdinom”, od kojih je i „Šinvoz” na kraju kupovao te delove, čelnici zrenjaninskog remontera objašnjavaju: – Nas je angažovao „Želvoz” za nabavku rezervnih delova i materijala. Po tom ugovoru, mi kao dobavljači, jednu količinu od 500 monoblok točkova nabavili smo direktno iz Francuske, dok smo ostatak od oko 3.100 monoblok točkova kupili preko ŽS, kao povoljniji način, čime su srpske železnice praktično ispunjavale ugovornu obavezu sa francuskim dobavljačem – tvrde Jevtović i Miljuš. Komentarišući pisanje našeg lista da je brojnim fakturama stvoren haos u protoku dokumentacije u ovom trojnom poslu između dva srpska remontera i ŽS, čelni ljudi „Šinvoza” smatraju „da je u projektu bilo sve čisto, po principu „jedan vagon – jedna faktura”.
Antrfile :
============================


Datum : 3.7.2010
Novina : Danas - Vikend
Strana : 4
Autor : LIDIJA VALTNER
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije, Sukob javnog i privatnog interesa, Transparentnost Srbija, Vladimir Goati
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

SVEMOĆ IZVRŠNE VLASTI
Postoji li u Srbiji politička volja za sprečavanje korupcije
Lidija Valtner
Samo nekoliko dana po potpisivanju Memoranduma o razumevanju i saradnji u ispunjavanju obaveza iz Strategije za borbu protiv korupcije između Vlade i Agencije za borbu protiv korupcije, koji su potpisali premijer Mirko Cvetković i direktorka Agencije Zorana Marković, Vlada je na inicijativu Ministarstva pravde, iza leđa Agenciji usvojila izmene i dopune zakona koji se odnosi na njen rad, i po hitnom postupku ga uputila u skupštinsku proceduru. Članovi Agencije su o tome obavešteni telefonom. Članovi Vlade su na hitnoj telefonskoj sednici odlučili da povuku zakon iz procedure, pod pritiskom članova Agencije. Ovo je samo jedan i poslednji primer posle kojeg javnost u Srbiji ima pravo da postavi pitanje: koliko vlast poštuje rad nezavisnih tela i koliko im omogućava neometani rad. Nije neumesno zapitati se koliko članova Vlade stoji iza reči premijera Cvetkovića koji je izjavio da je intenziviranje i nastavak borbe protiv kriminala i korupcije prioritet Vlade i da će Vlada podržati sve aktivnosti Agencije. Neosporno je da nema nikog u vlasti pa ni u opoziciji ko bi javno rekao da nije potrebno boriti se protiv korupcije, zla s kojim se gotovo svakodnevno građani sreću. Međutim, izgleda da zakonski osnov i javno izgovorene reči nisu dovoljne, već je neophodan jasan primer poštovanja rada nezavisnih tela koja se time bave i potpuna primena zakona. Umesto toga primetno je da pojedini državni funkcioneri zaobilaze zakon i naloge nezavisnih tela Agencije, čime se relativizuje postojanje najpre političke volje za suzbijanjem korupcije i svega lošeg što bi iz nje moglo da proistekne. Brojne prepreke Agencija za borbu protiv korupcije u svom polugodišnjem radu naišla je na niz prepreka, koje bi se najprostijim rečima opisale kao bahatost državnih funkcionera i očigledno nepoštovanje zakona. Uprkos jasnim odredbama Zakona o Agenciji, pojedini funkcioneri, uz podršku svoje stranke, odbijaju da izaberu jednu funkciju koju će obavljati i nameravaju da ostanu na više državnih funkcija. Za takvo svoje ponašanje oni nisu kažnjeni, a naravno javni prekor, nije usledio ni od stranaka čiji su članovi. Vladimir Goati, politički analitičara, navodi primere koji bacaju senku na postojanje odlučnosti za borbu protiv korupcije. - Ministrstvo pravde se „potpuno neovlašćemo umešalo u nadležnosti Agencije za borbu protiv korupcije“. Ono je, nedavno, svojim mišljenjem dalo za pravo jednom gradonačelniku da u isto vreme bude i poslanik, odnosno da bude istovremeno u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti, što je antidemoktatski u bilo kojoj zemlji. Doneta je i odluka Ustavnog suda, kojom se privremeno obustavlja primena jednog važnog člana Zakona o Agenciji. Pravo treba da bude i pravično i logično. Odluka USS je nelogična jer se argumenti i premise „svađaju“ sa zaključkom te odluke. Najzad, na moje veliko iznenađenje, Vlada je po hitnom postupku u skupštinsku proceduru uputila izmene Zakona o Agenciji. Vlada, koja je preopterećena i koja ne stiže da završi bitne evropske poslove i kasni u većini sektora, uspeva da promeni zakon, ali ga pod pritiskom konsternirane javnost brže bolje povlači iz procedure. Ovo govori o ogromnim pritiscima i o tome da goli interesi nadvladavaju, bez mnogo razmišljanja u međuvremenu - navodi Goati. Sagovornik Danasa, takođe, kaže da je u Srbiji na snazi partitodespotija i to u dva pogleda. - Idealan primer korupcije je posredni proporcionalni sistem koji nigde ne postoji. Posle izbora, zbroje se osvojeni glasovi, a partijsko rukovodstvo s liste od 250 ljudi odredi one koji će ući u parlament. Taj period od deset dana, koliko je zakonom predviđeno da taj izbor traje, je idealan za korupciju, ukoliko ne pretpostavite da su partijski lideri anđeli, iako ni kod jednog od njih ne vidim da ima krila ili oreol - ističe Goati. Drugi vid partitodespotije su blanko ostavke, odnosno odredba Ustava u kojoj je „ljupko navedeno da poslanik može da prenese svoj mandat na stranku“. - Poslanik bez mandata su kola bez motora. U Skupštini imamo delegate partija. Izmene Zakona o Agencji urađene su pod pritiskom partija. To možemo sa stopostotnom sigurnošću reći. Ovo baca senku koja pokazuje da je vlast samo deklarativno opredeljena za borbu protiv korupcije - smatra naš sagovornik. Nelegalan obrt novca Prema Goatijevom mišljenju, postojeća zakonska osnova za borbu protiv korupcije nije dovoljna, jer je i sada na snazi Zakon o finansiranju političkih partija koji niko ne poštuje i po kojem nijedna stranka nikada nije kaženjena, iako se smatra da se najveći obrt nelegalnog novca dešava u partijskim akcijama pred izbore. - Dok se partije ne povuku i ne prepuste autonomiju poslanicima i paralamentu, dok se ne promeni izborni sistem, mi nećemo napraviti ozbiljan pomak u borbi protiv korupcije. Potrebno je promeniti čitav podsistem političkog predstavništva, što je Ahilova peta Srbije. Samostalne agencije koje imaju ovlašćenja u borbi protiv korupcije mogu da funkcionišu dok za to imaju snage i strpljenja ljudi koji u njima rade - zaključuje Vladimir Goati. Sistemska pojava Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, ima najviše iskustva u borbi s državnim institucijama kada je reč o korupciji. Ona za naš list kaže da je Vlada osnivanjem Saveta, 2001. priznala da korupcija u Srbiji nije samo krivično-pravni problem, već da je u pitanju sistemska pojava koja se mora rešavati dugoročnim reformama, za čije je predlaganje i sprovođenje Vlada odgovorna. - Vlada je videla potrebu da se sagledavanje problema korupcije i koncipiranje borbe protiv jednog tako krupnog problema prenese na stručno-savetodavno telo čiji članovi nisu deo vladajuće političke strukture. Dakle, osnivanjem Saveta Vlada je pokazala ne samo da razume razmere i prirodu problema korupcije u zemlji, već i dobru nameru da tom problemu odgovori na adekvatan i efikasan način. U tom periodu, i kasnije u vreme kabineta Zorana Živkovića, vlada je bila otvorena za razgovor sa Savetom. Mislim da je rad Saveta proteklih godina pokazao da je problem na početku bio dobro postavljen, međutim Vlada je od 2004. napustila sistemski pristup borbi protiv korupcije. Naravno, problem se u međuvremenu višestruko uvećao, tako da danas postoji još veća potreba da reforme i zakone koncipira nezavisno telo - navodi Barać. Prema njenom mišljenju, danas ne postoji politička volja za borbu protiv korupcije. - Preovladao je pristup koji zapravo znači simulaciju borbe protiv korupcije - fabrikovanje afera i hapšenja pred televizijskim kamerama. Iako je Skupština decembra 2005. usvojila Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije, u kojoj stoji da borba protiv korupcije „mora biti organizovan i dugotrajan proces primene osmišljeno definisanih mera za sprečavanje i suzbijanje korupcije“, vlast je još i pre toga već bila odustala od sistemske borbe protiv korupcije. Umesto toga, okrenula se medijskim spektaklima u kojima se otkrivaju različite „mafije“, ljudi se hapse i drže u pritvoru uz tako drastično kršenje njihovih osnovnih prava da to samo po sebi čak postaje mnogo ozbiljniji problem za društvo nego korupcija - kaže sagovornica Danasa. Slabe institucije Ona dodaje da se s druge strane, osnivaju antikorupcijska tela malih ovlašćenja i neadekvatnih uslova za rad, koja u praksi otkrivaju svemoć izvršne vlasti u Srbiji. - Institucije se teško stvaraju. Čak i kada imaju neophodne uslove za rad, valjan pravni okvir, stručne kadrove i materijalna sredstva, potrebna je višegodišnja praksa da bi one zaista profunkcionisale. Politička volja vlade za borbu protiv korupcije, zapravo znači volju da se uspostave stabilne institucije. Koliko kod naše vlasti ta volja ne postoji, najbolje se vidi iz čistke koja je pod izgovorom reforme sprovedena u pravosuđu - ističe predsednica Saveta za borbu protiv korupcije. Na pitanje Danasa ima li pravih i dovoljnih zakonskih osnova za valjanu borbu protiv korupcije, Baraćeva navodi da zakoni nisu dobri, pre svega zato što se pišu sa ciljem nagodbe političkih i finansijskih centara moći, a ne kao odgovor na sistemski problem korupcije. -Da bi se zaštitili interesi finansijskih moćnika, u zakone se ugrađuju mehanizmi koji onemogućavaju njihovu primenu. Rezultat takvih zakona su slabe institucije, koje zatim u praksi vlast dodatno destabilizuje time što ih jednostavno ignoriše, što u ovom trenutku najbolje možemo da vidimo u načinu kako se donose izmene Zakona o elektronskim komunikacijama. Uprkos oštrim upozorenjima poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitnika građana, vlast na silu daje svojoj bezbednosnoj agenciji neograničenu moć da prisluškuje koga god hoće, čime se šalje alarmantna poruka javnosti - da institucija zaštitnika građana nema nikakvu moć da zaštiti građane - zaključuje Verica Barać.
Antrfile : Strateški dokument
Vlada je još 2005. donela Strategiju za borbu protiv korupcije. U delu u kojem su navedene pretpostavke za ostvarivanje ove strategije na prvom mestu je navedena politička volja, a u političkim uzrocima korupcije navedeni su, između ostalih, zastareli i neodgovarajući način funkcionisanja političkih stranaka, dugogodišnja međunarodna izolacija, postojanje neformalnih centara moći, nepostojanje konsenzusa o strateškim ciljevima razvoja države. U pravnim pretpostavkama navedeno je neprimenjivanje ili selektivno primenjivanje propisa, postojanje pravnih praznina, neusklađenost propisa, dok su institucionalne prepreke nepostojanje ili nefunkcionisanje institucija, nedovoljna koordinacija, kadrovska neosposobljenost i materijalna neopremljenost, nekompetentnost institucija. U strategiji se konstatuje da je politički sistem često izvor nekih oblika korupcije. „Neusaglašenost ustavnih i zakonskih rešenja o izboru narodnih poslanika, nerazrešen sukob javnog i privatnog interesa, nepotpuna otvorenost rada državnih organa i političkih stranaka, neodgovarajuća kontrola novca u politici, demagoški niska primanja funkcionera i tretiranje korupcije kao političkih obračuna, a ne kao krivičnih dela, predstavljaju prepreku ne samo ostvarenju uloge političkog sistema u borbi protiv korupcije, već i za postizanje društvenog konsenzusa i poverenja građana za sprovođenje neophodnih reformi“, navodi se u Strategiji.
============================


Datum : 3.7.2010
Novina : Politika
Strana : A8
Autor : OLIVERA POPOVIĆ
Tema : Javne nabavke, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

LEKARIMA FARMACEUTI PREČI OD PACIJENATA
Pokloni koji se daju prilikom promocije leka ne smeju imati vrednost veću od 30 evra, a trošak putovanja na kongres (u koji su uračunati aviokarte, ishrana, smeštaja i obavezna kotizacija) treba da bude prihvatljivog iznosa – da ne prekorači svotu koju bi zdravstveni radnici mogli sami da plate. Ovako su predstavnici 13 najvećih farmaceutskih kompanija u Srbiji, okupljeni u društvu „Inovia”, pokušali da postave pravila igre u oktobru 2008. godine kada je predstavljen Kodeks o ponašanju u promovisanju lekova. Da su odredbe ovog kodeksa poštovane, onkolozi Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije na čelu s direktorom i predstavnici farmaceutskih kompanija sada ne bi sedeli u zatvoru pod sumnjom da su uzimali mito u vezi s propisivanjem citostatika. Posle policijske akcije „Kraba” nameće se pitanje zašto svaka zdravstvena ustanova zasebno odlučuje o izboru proizvođača čije će lekove da kupi? Time je ostavljen prostor za, u najboljem slučaju, neprijatni pritisak na rukovodioce a u najgorem – korupciju. Naravno, uticaj farmaceutske industrije na lekare prisutan je širom sveta. Ali, Švedska je, na primer, po ovom pitanju postavila jasan standard: zakonom je zabranjen svaki kontakt između farmaceutske industrije i lekara koji propisuje lekove. Direktorka RZZO Svetlana Vukajlović kaže da je, da bi sprečila ovu vezu u Srbiji, poslala dopis svim domovima zdravlja i zdravstvenim ustanovama kojim je naloženo da se u toku radnog vremena zabrani sprovođenje farmaceutske promotivne aktivnosti jer je radno vreme rezervisano za pacijente. Međutim, ova institucija ne može da konstantno kontroliše sve zdravstvene ustanove u Srbiji. – U domovima zdravlja lekovi se propisuju na recept, ali lekove ne nabavlja dom zdravlja, nego apoteka. S druge strane, bolnice centralizovano nabavljaju lekove za ležeće pacijente. Farmaceutski saradnici su u osnovi obični prodavci jer njihova egzistencija zavisi od količine prodatih lekova – kaže Vukajlovićeva. Ona je dobro upoznala različite načine na koje farmaceutska industrija utiče na lekare. – Koriste se različiti mehanizmi, na primer angažuju eminentni stručnjaci iz sveta i zemlje da predstavljaju kvalitete tih lekova, plaćena su predavanja, a na njima se ne govori o onome što je loše i neželjenim dejstvima tih lekova – dodaje Vukajlovićeva. Direktorka RZZO kaže da ovlašćenje da farmaceuti uđu u dom zdravlja daju direktori domova zdravlja, sa umišljajem ili bez njega – zavisno od toga da li uprkos dopisu RZZO daju prećutnu saglasnost trgovcima da dolaze kad hoće ili se jednostavno ne bave ovim pitanjem. Direktorka beogradskog Doma zdravlja „Voždovac” kaže da se ova ustanova drži dopisa RZZO. – Sve edukacije koje su organizovale farmaceutske kuće održavane su izvan radnog vremena. Ako su mimo toga plaćali nešto doktorima, mi o tome nemamo nikakvo saznanje. Međutim, moram da dodam da mi ne možemo i da lečimo i da proizvodimo lekove. Novi lekovi i dostignuća u medicini produžavaju život, olakšavaju bolest, ubrzavaju dijagnostiku… Kako bi se to uredilo, iskreno da kažem – nemam ideju, niti to treba da uređuju lekari – kaže doktorka Nalić. Profesor kliničke farmakologije i toksikologije u penziji dr Tomislav Kažić za „Politiku” kaže kako je istina prosta: sprega izmeću medicine i farmaceutske industrije je neraskidiva. – Taj lanac je neophodan, ali je ključno pitanje mere. Kad se izgubi mera u povlađivanju farmaceutskoj industriji, odnosno u „podmazivanju”, javnost gubi poverenje u zdravstveni sistem – kaže profesor Kažić.
Antrfile :
============================