Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji



Datum : 4.7.2010
Novina : Politika
Strana : A1
Autor : DANIJELA VUKOSAVLJEVIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

DA SE ZNA KO KOME TELEFONIRA
Ugrožava li Zakon o elektronskim komunikacijama privatnost
Polemike o nedavno usvojenom Zakonu o elektronskim komunikacijama ne jenjavaju ni nekoliko dana pošto ga je potpisao predsednik Srbije. Dok italijanski novinari protestuju protiv predloga zakona kojim se ograničava pravo policije da prisluškuje telefonske linije, a premijer ih uverava da je to za njihovo dobro, u Srbiji je obrnuto. Deo srpske javnosti zabrinut je, jer smatra da novousvojeni zakon ugrožava privatnost građana, jer dozvoljava da bezbednosne službe u svakom trenutku, bez odluke suda, mogu da provere ko je, kada, s kim i koliko dugo razgovarao telefonom u poslednjih godinu dana. Ombudsman i poverenik za informacije od javnog značaj više puta su ukazali da Ustav Srbije garantuje nepovredivost tajnosti sredstava komunikacije, te da su zbog toga, prema njihovom mišljenju, pojedine odredbe Zakona o elektronskim komunikacijama sporne. Bezbednosne službe, međutim, uveravaju da mesta strahu da će privatnost građana biti ugrožena nema. U spornom članu 128, podsetimo, navodi se da je operater dužan da zadrži podatke o elektronskim komunikacijama za potrebe sprovođenja istrage, otkrivanja krivičnih dela i vođenja krivičnog postupka, u skladu sa zakonom kojim se uređuje krivični postupak, kao i za potrebe zaštite nacionalne i javne bezbednosti Republike Srbije.
Sa prve strane Zaštitnik građana amandmanom je tražio da se u zakon uvrsti da je policiji i BIA potrebna odluka suda za uvid u ostvarenu komunikaciju, odnosno podatke koje je operater dužan da zadrži, ali vladajuća koalicija tu inicijativu nije prihvatila. Ombudsman Saša Janković kaže da u različitim zemljama policija, tajne službe i razni drugi organi moraju da pribave odluke različitih organa da bi pristupili zadržanim podacima. – Ovi standardi, inače, ne tiču se samo toga ko daje odobrenje, već i niza drugih okolnosti. Odobrenje ili odluku negde daje ministar nadležan za rad tajnih službi odnosno policije, kao recimo u Mađarskoj, negde drugi organ ili funkcioner, dok u Velikoj Britaniji unutrašnji propisi dozvoljavaju da to učini rukovodilac službe ili policije, pa čak i lokalne – navodi Janković. On objašnjava da u zemljama, kao što su Slovenija i Srbija, unutrašnji pravni poredak zahteva da odobrenje za zadiranje u privatnost pisama i drugih sredstava opštenja mora dati niko drugi do sud. – Svi zakoni moraju biti saglasni najvišem pravnom aktu. Ipak Zakon o elektronskim komunikacijama predviđa da će se zadržanim podacima o ostvarenim i neostvarenim vezama pristupati ne na osnovu odluke suda, već u skladu sa zakonima koji regulišu rad policije i tajnih službi – kaže Janković. Janković navodi da u Velikoj Britaniji trenutno više od deset vladinih agencija ima pravo pristupa zadržanim podacima o komunikaciji građana. – Dok većinu u sektoru bezbednosti to ni najmanje ne zabrinjava, predsednik Evropske policijske konfederacije Hajnc Kifer ističe da kriminalci i teroristi relativno lako nalaze načine da izbegnu hvatanje u mrežu zadržanih podataka, te da je njihova praktična korist nesrazmerno mala u odnosu na uloženi napor, sredstva i vreme. Istovremeno, zadržavanje i praćenje tih podataka omogućava vladama i pojedincima da lako identifikuju članove različitih socijalnih grupa, ne nužno terorističkih, već i političkih ili interesnih – navodi Janković. On je izrazio žaljenje što Skupština Srbije nije uvažila argumente javnosti i vratila na doradu Zakon o elektronskim komunikacijama i najavio da će tražiti njegove izmene. Janković smatra da „rešenja u novom zakonu neće dugo biti održiva u društvu koje je opredeljeno za poštovanje ljudskih prava”.Sa druge strane, Bezbednosno-informativna agencija i MUP Srbije uveravaju da se zakonom ne uvodi ništa novo. Kako su iz BIA povodom usvajanja ovog zakona izjavili medijima, agenti će imati uvid samo u listinge poziva. Oni objašnjavaju da neće ulaziti u sadržaj komunikacije, jer to nije prisluškivanje, već samo pristup podacima o ostvarenom saobraćaju, o statistici, odnosno listingu. – Svaki pristup toj bazi podataka ostavlja trag – zna se ko je sa korisničkom šifrom pristupio. Ne možete skinuti listing a da se ne zna ko ga je skinuo. To obezbeđuje dovoljan nivo kontrole. Listing se skida na osnovu zahteva direktora BIA i to se zavodi u pisarnici. Ta procedura opet obezbeđuje nivo zaštite – tvrde u BIA. Ivica Dačić, ministar policije, na dan parafiranja Zakona rekao je da će se listinzi koristiti samo za hitne slučajeve kao što su iznude, otmice ili akcije potrage za beguncima, kao i da o svemu tome postoji evidencija ko je, kada i zašto zatražio listing. Zakonom o elektronskim komunikacijama uređuju se uslovi i način za obavljanje delatnosti u oblasti elektronskih komunikacija, nadležnosti državnih organa u oblasti elektronskih komunikacija, položaj i rad Republičke agencije za elektronske komunikacije.
Antrfile :
============================


Datum : 4.7.2010
Novina : Politika
Strana : A10
Autor : PRENETO
Tema : Javne nabavke, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija : TANJUG
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

BOROJEVIĆ I SARADNICI U PRITVORU DO MESEC DANA
Istražni sudija Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu juče ujutru je odredio pritvor do mesec dana direktoru Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije Nenadu Borojeviću i njegovim saradnicima, izjavio je Borojevićev branilac Strahinja Kastratović. Borojević, koji se sumnjiči za primanje mita, nije želeo da iznese odbranu pred istražnim sudijom tokom saslušanja koje je počelo juče kasno po podne. Njegov branilac je napomenuo da ne znači da to neće učiniti kasnije u toku krivičnog postupka. Pored Borojevića, istragom je obuhvaćeno još devet osumnjičenih za krivična dela primanje i davanje mita. Osumnjičeni se terete da su u periodu od marta 2007. do kraja prošle godine nezakonito sprovodili postupak javnih nabavki, unapred dogovarajući i određujući farmaceutske proizvođačke kompanije koje će dobiti posao isporuke za pojedine vrste citostatika s takozvane „B” i „C” liste za Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, i uticali na povećanu potrošnju citostatika određenih farmaceutskih kuća. Kako je navedeno u saopštenju tužilaštva, radi se o kompanijama „Roš”, „Merk”, „Astra Zeneka”, „Aktavis”, „Sanofi Aventis” i „Farmasvis”, kojima su unapred saopštavani podaci o potrošnji citostatika, planiranim postupcima javnih nabavki, dostavljane informacije neophodne za sačinjavanje najpovoljnije ponude, a potom donošene odluke i zaključivani ugovori o kupovini citotoksičnih preparata. Tanjug
Antrfile :
============================


Datum : 4.7.2010
Novina : Politika
Strana : A10
Autor : D. V.
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Intervju
Ocena : Neutralna

PRIVATNOST JE UGROŽENA
INTERVJU: SAŠA JANKOVIĆ
Nedavno usvojeni Zakon o elektronskim komunikacijama i dalje izaziva brojna reagovanja i nedoumice, kako javnosti tako i građana. Svoje mišljenje o tome za „Politiku” je izneo Saša Janković, ombudsman.
Da li je Zakon o elektronskim komunikacijama ustavan? To je jedno od bitnih pitanja, ali ne jedino. Na njega može meritorno odgovoriti samo Ustavni sud jer je u nadležnosti tog državnog organa da odluči da li je zakon ili neki njegov deo saglasan sa Ustavom. Ja smatram da određene odredbe Zakona o elektronskim komunikacijama nisu, a pošto zaštitnik građana pred Ustavnim sudom može da pokrene postupak ocene ustavnosti, i pošto su mnogi insistirali na tome, ja ću taj postupak pokrenuti. Međutim, kao što Ustavni sud štiti Ustav, u nadležnosti zaštitnika građana je da štiti ljudska prava i slobode i kada ombudsman oceni da su one ugrožene za to mu ne treba ničija potvda niti saglasnost. U pravnoj državi niko nema pravo da bira da li će poštovati ili ne odluke i stavove državnih organa u poslovima iz svoje nadležnosti, niti bi iko smeo da odobrava samo ono što mu se sviđa, a ostalo proglašava zlonamernim. Dakle, sve i da nije neustavan, po oceni koju je dao za to nadležan državni organ (i to ne samo zaštitnik građana već i poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti), Zakon o elektronskim komunikacijama čini privatnost građana i njihovih komunikacija, kao jedno od osnovnih ljudskih prava, ranjivijim na zloupotrebe nego što bi to one smele i mogle biti.
Kako Zakon može da se promeni u delu u kome je sporan? Taj zakon ne bi trebalo da spominje način pristupa podacima o elektronskim komunikacijama građana ili, ako ga spominje, da citira i razrađuje Ustav. Naš Ustav kaže da je za zadiranje u privatnost komunikacije potrebna odluka suda, a Evropski sud za ljudska prava, čije odluke nas obavezuju, kaže da je listing poziva integralni deo komunikacije i kao takav zaštićen pravilima o privatnosti. Uprkos tome, naši zakoni o bezbednosnim službama i policiji, listing i druge podatke o razgovorima ne tretiraju kao deo komunikacije, a Zakon o elektronskim komunikacijama stvara ogromnu bazu podataka o komunikacijama građana i za pristup toj bazi poziva se na zakone o službama i policiji. S relevantnih mesta sam dobio uveravanja da će bez odlaganja početi rad na usaglašavanju našeg Ustava, Evropske konvencije o ljudskim pravima i svih relevantnih zakona. To je bio zaključak i posle preventivne kontrolne posete Bezbednosno-informativnoj agenciji, ali mu je ova situacija očigledno podigla prioritet.
Kakav rasplet očekujete? S obzirom da se čini da je na gotovo svim relevantnim mestima ovaj problem osvetljen, očekujem da ćemo naš pravni poredak vrlo brzo izmeniti tako da niti će da bude smetnja efikasnom garantovanju bezbednosti u našim uslovima, niti da dozvoljava da se u jednoj, odnosno tri službe i donosi odluka o tome da se zadre u privatnost komunikacija do godinu dana unazad, i da te iste službe po sopstvenoj odluci kontrolišu s kim su, kada, odakle i čime građani komunicirali i da same ocenjuju dobijene rezultate, sve to bez odobrenja, pa čak ni znanja bilo koga van samih službi. To je ispod minimalnog nivoa zaštite od zloupotrebe i pre ili kasnije dovešće do teških kršenja ljudskih prava.
Antrfile :
============================


Datum : 4.7.2010
Novina : Press
Strana : 4
Autor : PRENETO
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija : TANJUG
Najava : NE Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna

VORLIK: POMAŽEMO SRBIJI DA UĐE U EU
BEOGRAD - SAD obezbeđuju oko 50 miliona dolara pomoći Srbiji godišnje, a ta sredstva se uglavnom koriste kako bi se našoj zemlji pomoglo da se pripremi za ulazak u EU i dostigne zapadne standarde. Deo te pomoći namenjen je i programima razmene koji državnim funkcionerima i pripadnicima javnih službi omogućavaju da se konkretno upoznaju sa američkim iskustvima u rešavanju pitanja aktuelnih za Srbiju. - Mi trošimo više od pet miliona dolara godišnje kako bismo poslali stotine srpskih funkcionera, članova državne administracije, parlamenta i građana u posetu SAD - rekla je ambasadorka SAD u Beogradu Meri Vorlik. Prema njenim rečima, svaka od tih poseta je osmišljena u skladu s nekom od tema koje su aktuelne u Srbiji, od međuetničkih odnosa i borbe protiv trgovine ljudima i korupcije do bezbednosnih pitanja. (TANJUG)
Antrfile :
============================


Datum : 4.7.2010
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : MILENKO VASOVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna

OVA VLAST MOŽE SVE
komentar nedelje
MILENKO VASOVIĆ zamenik glavnog rednika
Što se grbo rodi vreme ne ispravi, tako će završiti i priča o finansijskom savetniku za prodaju dela „Telekoma“. Ništa Vladi nije značilo što je javnost upozoravala da je „Sitigrup“ u sukobu interesa, odlučila je da ih angažuje. Za Zakon o elektronskim komunikacijama stručna javnost je upozoravala udarajući na sva zvona da je to zadiranje u privatnost građana. Da je praktično policiji i Udbi dozvoljeno da prate svačije kontakte, da špijaju ljude a da za to nikome ne polažu račune. I kakav je ishod, Zakon je usvojen, čak ga je i predsednik Tadić potpisao, uz obrazloženje kako „deli zabrinutost“ s onima koji su upozoravali na zaštitu podataka o ličnosti. Predsednik nam se, praktično, izvinjavao zbog arogancije vlasti. Ali izvinjenje nije dovoljno. I treći primer nasilja nad razumom: Tek što su naše dobronamerne i odgovorne vlasti krenule s primenom Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, ispostavilo se da je Zakon smetnja da se zadrže duple funkcije. I šta će biti – izmena Zakona, pa da se dozvole duple funkcije. Eto kakva nam je vlast. Može sve, i sve podređuje sebi. Takva nam je bila i ona do petog oktobra.
Antrfile :
============================


Datum : 4.7.2010
Novina : Blic
Strana : 8
Autor : MARKO PETKOVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

LEKARSKA KOMORA: UVESTI PRAVILA ZA KONTAKTE LEKARA I FARMACEUTA
Lekarska komora Srbije se već duže vreme zalaže da se uvede kodeks koji će da reguliše oblast farmaceutske industrije, ali do sada naši predlozi nisu prošli u Ministarstvu zdravlja, kaže za “Blic nedelje” Tatjana Radosavljević, direktorka Lekarske komore Srbije.
Hapšenje lekara sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije zbog sumnje da su primili više od milion evra mita od farmaceutskih kompanija “Roš”, “Astra zeneka” i “Farma svis” iznelo je na svetlost dana pitanje kako da se sistemski spreči pritisak farmaceutske industrije na lekare. Zemlje u okruženju su to rešile na različite načine. Tatjana Radosavljević kaže da su Ministarstvu zdravlja predlagali da kod nas zaživi kodeks koji se već koristi u Makedoniji. U Lekarskoj komori Srbije kažu da su se do sada izborili da u Pravilnik o edukaciji uđe da farmaceutske kompanije ne mogu da budu organizatori seminara i kongresa lekara. – Makedonski kodeks propisuje da svaki lekar predavač mora pod punom materijalnom i moralnom odgovornošću pred sudom da izjavi da nema konflikt interesa. Između ostalog, on propisuje i šta farmaceutska kuća sme da pokloni lekarima, kao i da kongresi ne mogu da se organizuju u turističkim mestima – objašnjava Radosavljevićeva. Hapšenje Nenada Borojevića, direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, i nekoliko njegovih saradnika izazvalo je veliku pažnju javnosti, mada su neki od uhapšenih još u oktobru prošle godine bili spominjani u aferi kada je u Sloveniji podneta krivična prijava protiv petnaest lekara, među kojima su bili Zoran Bekić i Zoran Tomašević. Navedeno je da su 2002. godine plaćeni po 10.000 evra od švajcarske farmaceutske kompanije “Novartis” da uvrste lek „aredija“ na tzv. klinički protokol. Uhapšeni Nenad Borojević, koji je na čelu Instituta za onkologiju i radiologiju od 2001. godine, tada je izjavio da prvi put čuje da su srpski lekari dobijali novac kako bi farmaceutskoj kompaniji „Novartis“ učinili uslugu. Takođe je dodao da s ovom kompanijom sarađuju tako što ljudi sa Instituta drže predavanja u vezi sa nekim lekovima ove kompanije, da „Novartis“ finansira putovanja na stručne skupove našim lekarima, kao i da učestvuju i u kliničkim istraživanjima u kojima se ispituje dejstvo lekova švajcarske kompanije. Borojević nije tada suspendovao doktore Bekića i Tomaševića, navodeći da za to nema razloga jer je reč o optužbama iz Slovenije koje tada još niko nije zvanično potvrdio. Od tada do danas je proteklo devet meseci, a nadležne institucije iz struke nisu preduzele nikakav potez. – Posle ovog slučaja ćemo se još intenzivnije zalagati za uvođenje pravila igre, jer kao lekarska komora mi ne možemo ništa da naturimo farmaceutskoj industriji niti Ministarstvu zdravlja. Imamo inicijativu za promenu zakona kojom će lekarske komore preuzeti na sebe organizovanje edukacije. U protivnom, ostaće kao i do sada da jedino na sastancima i preko medija govorimo da treba potpisivati izjave o konfliktu interesa. Očekujem da već na jesen propišemo i visinu honorara za predavače, ali nažalost ni to neće biti obavezujuće – kaže direktorka Lekarske komore Srbije. Iako postoji Sud časti i svaka institucija ima svoju etičku komisiju, tada nije reagovala struka. Iz Lekarske komore Srbije kažu da za to još uvek ne postoje mehanizmi. – Svaki slučaj korupcije je slučaj za tužilaštvo i policiju. Lekarska komora Srbije nema načina da ispituje istinitost tih navoda. Mi postupamo tek ako dobijemo prijavu, koju zatim prosleđujemo policiji i tužilaštvu. Nemamo mehanizme da pravimo sopstvene istrage – kaže Tatjana Radosavljević, direktorka Lekarske komore Srbije.
Antrfile : Komora nije predstavila kodeks Ministarstvu
Na izjavu Tatjane Radosavljević, direktorke Lekarske komore Srbije, da su Ministarstvu zdravlja predlagali da kod nas zaživi kodeks poput makedonskog, iz Ministarstva je odgovoreno da nije bilo nikakvog predloga. – Što se farmaceutskog kodeksa tiče, Lekarska komora Srbije nije nikada uputila takav dokument Ministarstvu zdravlja. Lekarska komora Srbije je nezavisna i autonomna institucija i ukoliko je sačinila takav dokument, mogla je i da ga primenjuje – saopštili su iz pres službe Ministarstva zdravlja.
============================


Datum : 4.7.2010
Novina : Dnevnik
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna

CITATI
„Imali smo 18 okruglih stolova po Srbiji i susreli se sa više od 2.000 funkcionera, potom i na sajtu pokazali primerak pravilno popunjenog formulara za prijavu imovine. I opet su uočene greške u izuzetno visokom procentu. A potom neko kaže kriva je Agencija. To je arogancija"
Zorana Marković, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije
Antrfile :
============================


Datum : 4.7.2010
Novina : Dnevnik
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

LEKARIMA PRITVOR DO MESEC DANA
Istražni sudija Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu odredio je juče pritvor do mesec dana direktoru Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije Nenadu Borojeviću i njegovim saradnicima. Borojević, koji se sumnjiči za primanje mita, nije želeo da iznese odbranu pred istražnim sudijom tokom saslušanja koje je počelo u petak kasno popodne. Pored Borojevića, istragom je obuhvaćeno još devet osumnjičenih za krivična dela primanje i davanje mita. Osumnjičeni se terete da su u periodu od marta 2007. do kraja prošle godine nezakonito sprovodili postupak javnih nabavki, unapred dogovarajući i određujući farmaceutske proizvođačke kompanije koje će dobiti posao isporuke za pojedine vrste citostatika sa takozvane "B" i "C" liste za Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, i uticali na povećanu potroš nju citostatika određenih farmaceutskih kuća. Kako je navedeno u saopštenju tužilaštva, radi se o kompanijama "Roš", "Merk", "Astra Zeneka", "Aktavis", "Sanofi Aventis" i "Farmasvis", kojima su unapred saopštavani podaci o potrošnji citostatika, planiranim postupcima javnih nabavki, dostavljane informacije neophodne za sačinjavanje najpovoljnije ponude, a potom donošene odluke i zaključivani ugovori o kupovini citotoksičnih preparata. Osumnjičeni iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije su na ime toga od pomenutih kompanija primali poklone i to u vidu gotovog novca, a pored toga na njihovo ime su uplaćivani i odgovarajući novčani iznosi po osnovu navodnih autorskih honorara, ističe se u saopštenju.
Antrfile :
============================


Datum : 4.7.2010
Novina : Dnevnik
Strana : 5
Autor : JASNA BARBUZAN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

TRKA ZA PROFITOM POCEPALA „HIPOKRATA”
POSTOJI LI I KOLIKA JE FARMAKO-MAFIJA?
Nekoliko lekara sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije u Beogradu, među kojima je i direktor te ustanove, uhapšeni su pod sumnjom da su zbog materijalne koristi proširivali indikacije za lečenje dece citostaticima, a predstavnici farmaceutskih kuća da su mitom obezbedili bolju prođu svojih preparata. Tek će se videti da li je hapšenje doktora i predstavnika tri farmaceutske kuće svetskog glasa u akciji "Kraba" samo početak razotkrivanja kriminalnih rabota u našem zdravstvu, ali je nesporno da je ovaj slučaj potvrdio pređašnja strahovanja javnosti da se i u ovoj, jednoj od najhumanijih delatnosti, krije dosta kukolja. Dobro je poznato da je proizvodnja i prodaja lekova veoma unosan posao. Po podacima međunarodnih organizacija, ova delatnost je po ostvarenom profitu odmah iza prodaje oružja i droge. Borba farmaceutskih kompanija na svetskom pržištu iz dana u dan je sve veća, što ne bi toliko padalo u oči da krajnji ceh najčešće ne plaćaju ne samo oboleli ljudi, već i oni koji se smatraju zdravima. Tako se, s jedne strane, vrši veliki pritisak na struku koja se bombarduje informacijama o novim lekovima i njihovom "fantastičnom" rezultatu u lečenju, a laička populacija, s druge strane, prosto ne može da se odbrani od preparata kojima se postiže „dugovečnost i zdravlje”. Korupcija je zagazila toliko duboko da se sumnja da je i Svetska zdravstvena organizacija podlegla uticaju farmaceutske industrije. U toku je, podsetimo, istraga o tome šta stoji iza proglašenja pandemije svinjskog gripa, jer mnoge činjenice upućuju na sumnju da je ili virus proistekao iz neke laboratorije farmaceutskih kuća koje su "u rukavu" već imale pripremljenu vakcinu, ili da pandemije zapravo nije ni bilo već da se radilo o korupciji i povezanosti Svetske zdravstvene organizacije i farmaceutske industrije. Prema pisanju medija u zapadnoj Evropi, želeći da prodaju svoje vakcine krupne, farmaceutske kompanije su uticale na naučnike i agencije koje se bave javnim zdravstvom da dignu na uzbunu svetske vlade, prisiljavajuć i ih da nabavljaju enormne količine beskorisnih vakcina, čime su milione zdravih ljudi izlož ili riziku čije dimenzije niko još ne može sagledati. Sve češće se mogu čuti ili pročitati tvrdnje da farmaceutske kompanije postižu željeni nivo prodaje stvarajući tržište prvenstveno reklamiranjem pojedinih bolesti i poremećaja, a time posredno i leka koji proizvode upravo za te zdravstvene probleme. U najvećem broju zemalja Evrope, pa i u Srbiji, reklamiranje lekova je zabranjeno, pa je ovo jedan od načina da se mimoiđu zakonske odredbe. U marketingu lekova posredno ili direktno učestvuju i profesori medicine koji na stručnim skupovima drže predavanja o pojedinim medikamentima. Za ovaj posao oni su plaćeni, a najčešće predstavljaju domete istraživanja koje je uradila sama farmaceutska kuća, jer je nezavisnih studija i analiza efekata nekog preparata daleko manje. Poznata je afera, koja je nedavno otkrivena u Holandiji, kada je jedna moćna farmaceutska kuća putem stručnih predavanja vodila ozbiljni kampanju za jedan svoj preparat namenjen lečenju gojaznosti, a za koji se posle svega nekoliko meseci ustanovilo da ima ozbiljne nuspojave na zdravlje. Nije tajna da se i kod nas zna ko od profesora medicine "zastupa" određenu farmaceutsku kuću, drži stručna predavanja na kojima iznosi „odlične efekte” u lečenju, što, razumljivo, predstavlja preporuku ostalim lekarima da ovaj lek prepisuju pacijentima. Farmaceutske kuće su sponzori i stručnih skupova, odlaska lekara na usavršvanja i edukacije, štampanje stručnih medicinskih časopisa... To je, naravno, za svaku pohvalu ukoliko se time doprinosi podizanju nivoa znanja u lečenju ljudi. Ali... Pritisak farmaceutske industrije je ogroman. Kako je izjavio ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, postoje sumnje da farmaceutske kuće imaju posebne fondove za podmićivanje ljudi u zdravstvu, pre svega rukovodstva ustanova koji sklapaju poslove "na veliko", ali i samih lekara. Poznato je da napredovanje zaposlenih u predstavništvima farmaceutskih kuća može da donese samo dobra prodaja preparata za koji su "zaduženi". Uostalom, o povezanosti lekara i farmaceutskih kuće svedoče i primeri iz našeg komšiluka. Tako je nedavno slovenačko tužilaštvo pokrenulo istragu protiv farmaceutske kompanije „Novartis” zbog sumnje da su podmitili nekoliko lekara za uvođenje leka u kliničku praksu. Lane se, pak, u Hrvatskoj digla prašina oko zloupotreba u Zavodu za dijalizu Kliničko-bonič kog centra "Rebro". Da ne bude zabune: bez farmaceutske industrije nema modernog lečenja, odnosno ona je zaslužna za preparate koji su veliki broj bolesti i tegoba učinili izlečivima. Navedimo samo da farmaceutske kompanije u Evropi troše više od 14 milijardi dolara, a u SAD više od 21 milijarde dolara na istraživanje i stvaranje novih lekova. Međutim, kako se istovremeno radi i o profitno orijentisanoj industriji, to je povraćaj uloženog, čak i u situaciji kada je rezultat istraživanja nedovoljno ubedljiv, poslovni imperativ; stalna trka za profitom i opstankom na tržištu, na žalost, uvukli su mnoge farmaceutske kuće u kriminalne radnje. A tu onda Hipokrat nema šta da traži.
Antrfile :
============================


Datum : 4.7.2010
Novina : Alo!
Strana : 4
Autor : E. A.
Tema : Javne nabavke, Sukob javnog i privatnog interesa
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

ČOVEK ZA SVE!
SUKOB INTERESA
Uhapšeni direktor Instituta za onkologiju Nenad Borojević bio je u sukobu interesa pošto je istovremeno bio i ekspert komisije RZZO koja predlaže lekove koji će se naći na pozitivnoj listi, tvrde lekari i farmaceuti Srbije. Kako objašnjavaju, to mu je omogućilo da sklopi dilove sa većinom farmaceutskih kompanija, čiji su predstavnici osumnjičeni da su davali mito radi povećanja potrošnje citostatika koje proizvode. Vukosava Stevanović iz Farmaceutskog jezgra ističe za „Alo!“ da je Borojević morao da odgovara za sukob interesa. Kako mu je omogućeno da kao direktor Instituta za onkologiju ima i ovlašćenja da kao ekspert komisije RZZO predlaže lekove koji će se naći na pozitivnoj listi?! - kaže Stevanovićeva i upozorava da su pohapšeni lekari, između ostalog, proširivali indikaciona područja lekova. To znači da su određeni lekovi počeli da se koriste i tamo gde nisu ranije. Sve to je morala da zna i Agencija za lekove, jer se u tim slučajevima menja i uputstvo - objašnjava naša sagovornica. Dragana Jovanović, bivša gradska sekretarka za zdravstvo koja je među prvima otkrila korupcionaške afere u zdravstvu u Beogradu, svojevremeno je bila član Republičke komisije za citostatike, na čijem čelu se u jednom trenutku nalazio takođe uhapšeni dr Zoran Tomašević, zamenik direktora Instituta za onkologiju! Bila sam na svega dva sastanka. Sporno je bilo to što bi pri odlučivanju državni sekretar Nevenka Karanović rekla tolika i tolika suma se izdvaja za lek, a onda mi moramo da se u to uklopimo, da napravimo kompromis i odredimo koja će populacija dobijati lek, a koja neće. Ona je sve vreme kontrolisala rad komisije - istakla je Jovanovićeva. Podsetimo, Borojeviću i njegovim saradnicima juče je određen pritvor do 30 dana, a direktor Instituta nije želeo da iznese odbranu pred istražnim sudijom tokom saslušanja.
Antrfile :
============================