Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji


Datum : 9.8.2010
Novina : Alo!
Strana : 2
Autor : S. Đ.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

JELAŠIĆ ODE U KAFEDŽIJE!
Dok ne uskoči u novu funkcionersku fotelju, bivši guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić zarađivaće od ugostiteljstva, s obzirom na to da je suvlasnik restorana od 300 kvadrata! U pitanju je elitni restoran na jugu Mađarske „Barka čarda“, koji već godinama vode njegov otac Marko i stariji brat Branko, potvrdili su za „Alo!“ bivši Jelašićevi saradnici. Taj restoran kupio je zajedno s ocem i bratom pre više od dve decenije, dakle pre nego što je počeo da radi u Narodnoj banci Srbije kao viceguverner, a kasnije i kao guverner - rečeno je našem listu u NBS-u. Otud i ne čudi što je dok je bio guverner sastanke sa mađarskim kolegama neretko zakazivao upravo u tom restoranu, čiji su kuvari zvanični evropski prvaci u kuvanju ribljih paprikaša. Veliko zdanje „Barka čarde“, izgrađeno u ruralnom stilu gazdinskih kuća iz 19. veka, smešteno je na obali Bajskog kanala u selu Nađbaračk, nadomak Santava u kome je Jelašić rođen. Čarda porodice Jelašić internacionalni ugled svojevremeno je sticala i organizujući „Baja kup“, međunarodno takmičenje u kuvanju ribljeg paprikaša. Pored ribljih specijaliteta, na meniju su i delikatesi tradicionalne mađarske kuhinje, navodi se na internet prezentaciji Jelašićevog restorana. Pored pomenutog restorana, gazda Radovan je u svojoj imovinskoj karti naveo i da je, osim restorana, vlasnik još tri nekretnine, sa ukupno 15 soba. Tu spadaju dve kuće, jedna šestosobna od 200 kvadrata i druga petosobna od 212 kvadrata, kao i četvorosoban stan od 130 kvadrata. Jedna od njih je famozna vila na Dedinju, druga se nalazi u Mađarskoj, a stan u Frankfurtu. Dok vlasništvo nad restoranom deli sa još dve osobe, stan i vile deli samo sa jednom, najverovatnije suprugom. Pored nekretnina, Jelašić je vlasnik i 300 investicionih jedinica „Delta dinamik fonda“, koje ukupno vrede 105.924 dinara, a poseduje i ušteđevinu čiji iznos nije preciziran u imovinskoj karti objavljenoj na sajtu Agencije za borbu protiv korupciju.
Antrfile :
============================


Datum : 9.8.2010
Novina : Danas
Strana : 1
Autor : I. ŽIVANOVIĆ
Tema : Dostupnost informacija, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

NEKI PREDMETI ČEKAJU JOŠ OD DEVEDESETIH GODINA
Sporna ustavnost velikog broja zakona i propisa
Ustavni sud nema kapaciteta da odgovori na sve zahteve l Politika i dalje jača od prava
Beograd - Veliki broj zakona i propisa koji pred Ustavnim sudom čekaju ocenu ustavnosti govore u prilog inflaciji propisa. Zakoni se donose u velikom broju, ali je to neozbiljno, jer se Narodna skupština koja treba da kreira propise spustila na nivo da samo prihvata predloge Vlade, kaže za Danas Zoran Ivošević, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union i bivši sudija Vrhovnog suda. Prema njegovim rečima, više od 80 odsto zakona donosi se u skraćenom postupku, o njima se ozbiljno ne raspravlja, a Skupština koja bi trebalo da bude zakonodavno telo nije ništa drugo do glasačka mašina.
Nastavak sa 1. strane Jedan od zakona koji će se verovatno naći pred Ustavnim sudom jeste Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, odnosno „Batićev amandman“ koji je omogućio funkcionerima da zadrže duple funkcije. Ocenu ustavnosti čeka i Zakon o podsticanju građevinske industrije, dok su određene odredbe Zakona o informisanju već proglašene neustavnim. - Mi se ponosimo brojem donetih zakona, a ne njihovim kvalitetom. Budući da zakone pišu činovnici, a može se dogoditi da oni ne poznaju najbolje pravo, onda se prave greške, ne samo pravne, nego i gramatičke i slovne, što dovodi do toga da veliki broj zakona završi na Ustavnom sudu. Potrebno je da Skupština bude pravi zakonodavni organ, da zakone pišu stručnjaci i da se o njima javno raspravlja, a ne da se za desetak dana donose važni zakoni. Kvalitet je važniji od broja, ali izgleda da je u Skupštini obrnuto, objašnjava Ivošević. On dodaje da se za izmene Zakona o informisanju odmah znalo da nisu u skladu s Ustavom, ali je on ipak izglasan u Skupštini, da bi sada bio osporen. Ivošević ističe i da Ustavni sud nema dovoljno kapaciteta da odgovori na sve zahteve za ocenu ustavnosti, i da postoje „predmeti“ još iz devedesetih godina. Prema njegovim rečima odmah posle donošenja Zakona o radu 1996. godine, predsednik je pokrenuo postupak pred Ustavnim sudom jer je taj pravni akt bio krivotvoren, a u Službenom glasniku su čak osvanule odredbe koje Skupština nikada nije usvojila. - Postupak pred Ustavnim sudom još nije okončan, kao što nije okončan postupak kada je reč o Zakonu o Vladi gde su dva amandmana u direktnoj suprotnosti i imaju različite pravne posledice, naglašava Ivošević. Prema mišljenu Nemanje Nenadića izvršnog direktora Transparentnosti Srbija kontrola ustavnosti zakona treba da bude ustaljena praksa, tako da se zakoni pre nego što dođu na dnevni red Skupštine pažljivo razmotre kako bi se utvrdilo da li su saglasni s Ustavom. - Pretpostavljam da ima dosta zakona koji su u neskladu s Ustavom, ali da niko nije na to još obratio pažnju. Ključnu ulogu u kontroli ustavnosti bi trebalo da ima Republički sekretarijat za zakonodavstvo, ali i Zakonodavni odbor Skupštine, ali mišljenja oba ova tela se zanemaruju i pokazuje se premoć politike u odnosu na pravo, tvrdi Nenadić. Prema njegovim rečima Srbija ima potrebu da donosi veliki broj zakona, ali se mora voditi računa o njihovom kvalitetu. - Ubrzanje procedure je išlo na uštrb kvaliteta donetih zakona, ali situacija nije bila bolja ni kada je vreme za raspravu o zakonima u parlamentu bilo duže, jer se ono tada koristilo za stranačku promociju, tako da ni duža procedura ne bi bila garant kvaliteta, naglašava Nenadić. On ističe i da je odsustvo javne rasprave jedan od problema. - Pojedina ministarstva organizuju javne rasprave, neka to ne čine , a i ona koja organizuju razmatranje, to rade na svoju ruku. Rasprave nisu standardizovane i ne garantuju da će se mišljenje zainteresovanih strana uzeti u obzir prilikom pisanja zakona, ističe Nenadić.
Antrfile : Problem i sa novim poslovnikom
Novim poslovnikom Skupštine Srbije kojim je uvedena mogućnost da poslanici raspravljaju o izveštajima regulatornih tela na plenarnim sednicama, a ne u skupštinskim odborima, šalje se poruka da ti izveštaji treba da budu po volji vlasti, da ne bi bili oboreni u parlamentu, izjavili su zaštitnik građana Saša Janković i poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić. Oni tvrde da se jednom odredbom čak daje mogućnost da se pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti regulatornih tela, odnosno njihovih čelnika. Međutim, šef radne grupe za poslovnik, Boško Ristić iz DS-a tvrdi da Skupština ima pravo da analizira njihov rad i da tako nešto propisuje i Ustav. On smatra da se novim rešenjima ne urušava nezavisnost tih tela.
============================


Datum : 9.8.2010
Novina : Danas
Strana : 5
Autor : MILOŠ VASIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna

ZAŠTITNICI
Miloš Vasić Službena beleška
Visoki savet sudstva, kako čujem, ima primedbe na izvesne zahteve zaštitnika građana Saše Jankovića. Ovo je slobodna zemlja i svako ima pravo da ima primedbe; nije u tome problem. Problem je u jeziku i tonu tih primedbi. Ton je mrzovoljan, svadljiv i arogantan; jezik je odgovarajući. Prevedeno na govorni srpski jezik, gospa Nata Mesarević i Visoki savet misle da je Saša Janković dosadan; da se petlja gde mu mesto nije umesto da gleda svoja posla; da bi trebalo da se pokrije ušima i da im se, ukratko, skine više. To je saopštenje, uostalom, tipično za našu administraciju svih vrsta: ona je na vlasti i dok je na vlasti možemo da joj pljunemo pod prozor, zatitnici ovoga i onoga, glasači i poreski obveznici, svi zajedno. Kao da im nije dosta i tog dosadnog poverenika za informacije Rodoljuba Šabića koji stalno nešto zvoca, nego su dobili i ovoga Sašu Jankovića da još i on zvoca. Čini mi se da su u vlasti razmislili i došli do zaključka da je to s tim poverenicima i zaštitnicima bilo loše smišljeno, čim je ispalo da je ta stvar bila „prepuštena stihiji“, kako su govorili drugovi komunisti. Tako je onda za poverenicu za ravnopravnost polova postavljena - civilnom društvu uz nos i za inat - ona gđa Petrušić iz Niša koja na tamošnjem Pravnom fakultetu predaje čak pet predmeta i nema nameru da ih ostavi, mada tako sebe dovodi u sukob interesa. Taj sukob interesa zanimljiva je pojava: on istovremeno i postoji i ne postoji, u zavisnosti od toga o kome i o čijim interesima je reč, kao što smo, na primer, videli iz ovog cirkusa sa izborom i imenovanjem sudija i tužilaca. Upravo se za to bio zainteresovao Saša Janković, umesto da gleda svoja posla, pa mu je neljubazno rečeno da se ne petlja. On, pak, koliko sam shvatio, misli da tako gleda baš svoja posla, iako su se oni „drugačije dogovorili“ tamo gde treba. On, veselnik, misli da je stanje pravosuđa važno za građane i njihova prava, kao da o pravosuđu nema ko da vodi računa onako kako misli da treba. Sve bi to spadalo u neka, ‘ajde dobro, manje-više normalna i očekivana trvenja i zađevice u demokratskom društvu da nije te sve veće i sve nepodnošljivije arogancije, nestrpljenja i halavosti naše političke klase. Taman su se „dogovorili“: šta je čije; ko je u Drugom svetskom ratu bio antifašista; da je Kosovo u Srbiji; da stranke imaju kvote u pravosuđu i inače; i da niko nema pravo njihove dogovore da preispituje, niti da se meša u tuđe područje vlasti, kad tamo neki počnu da zvocaju. Čekaj, polako! Taj Šabić i taj Janković i ti ostali: šta, oni stvarno misle da su poverenici i zaštitnici? To ne može: izvan stranaka nema ni vlasti, ni moći, ni ovlašćenja, ni legitimiteta, pa je ovo izuzetak koji im je promakao. Utoliko je primer Kuršumlije poučan: jedna koalicija smenila drugu u opštinskoj vlasti i smesta posmenjivala sve predsednike i članove upravnih odbora javnih preduzeća, ne dižući se sa stolica. Onaj „Gvozdeni puk“ odmah shvatio i kolektivno se učlanio u G17 plus. Sticajem okolnosti upravo sam pročitao sjajnu knjigu istoričarke Dubravke Stojanović „Ulje na vodi“, gde o tome ima svašta. Ukratko, ona skreće pažnju na okolnost da je Srbija uvek imala jako liberalne i demokratske ustave i zakone, ali da ih je u praksi uvek izbegavala i izigravala. To se početkom 20. veka zvalo „Stambulovština“, po nekom bugarskom premijeru koji se u toj veštini naročito isticao. Jedne novine iz 1907. to opisuju ovako: „To je sistem u kome građani formalno imaju sva prava, ali ne smeju nijedno upotrebljavati. Jedan naročit, hibridan režim kakav je moguć samo u balkanskim zemljama. Formalno je taj režim vrlo slobodouman, stvarno on je negacija svake slobode“. Dubravka Stojanović zatim navodi Jovana Skerlića iz 1906. godine: „Mesto iskrene i svesne političke stranke koja otvoreno i pošteno bije boj pod razvijenom zastavom ideja i načela, dolazi gomila koja se valja po prašini otimajući se za mesta i zarade...“. Politička borba „... kod nas još uvek ostaje u haotičnom stanju, gde drugih pobuda nema do inata i apetita, gde se smatra da je sve dopušteno: politička licitiranja, prekonoćne promene mišljenja, najneprirodniji savezi i prodaje savesti“. Dubravka Stojanović dodaje i da je parlamentarni poredak ustrojen po francuskom uzoru „...značio da se srce sistema nalazilo u skupštini, ali su, gubljenjem moćne većine, vladajuće stranke centar vlasti prebacivale u vladu“. Zvuči poznato? Naravno: isto je danas kao i pre sto i više godina. „Moćna većina“ ovde je ključna reč. Tanke parlamentarne većine nekoliko uzastopnih vlada dovodile su do prevrtljivih i izdajničkih koalicija gde niko nikome - s punim pravom! - nije verovao. Tako je i danas: koalicioni partneri ucenjuju jedni druge, državna uprava, jedina industrija koja radi i pruža „mesta i zarade“ (Skerlić) podeljena je na nedodirljive feudalne posede, a tamo gde nije primenjuju se stranačke kvote. Tanka većina u parlamentu koji dele besprincipijelne stranke bez „razvijene zastave ideja i načela“ (opet Skerlić) znači poziv na ucene; odatle imperativni mandat i blanko ostavke koje se - ako treba - „izgube“ očas posla; ali se - ako treba - i aktiviraju; zavisno od potrebe i dogovora, je li. E, sad: u kakvom je položaju Ustavni sud u svemu tome? Izgleda da to ni njima nije jasno. Kako god da odluči - o pominjanom sukobu interesa, na primer - nekome će se zameriti, a taj neko možda, čak verovatno, može da ugrozi vladinu većinu... Isto važi i za inicijative za zabranu neonacističkih i klerofašističkih organizacija: šta ako njihovi dobrotvori i zaštitnici dođu na vlast? „Valjanje po prašini za mesta i zarade“ još nije gotovo, a neće uskoro ni biti: mnogo je gladnih usta. P.S: Moča Petrović je u petak bio sasvim u pravu: sve priznajem. Eto šta se događa kad se čovek lati knjige - što je i bila svrha.
Antrfile :
============================


Datum : 9.8.2010
Novina : Danas
Strana : 6
Autor : LJUBIŠA RAJIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

PRODAJA BOLESTI
Šest nivoa korupcije u zdravstvu
Dr Ljubiša Rajić lični stav
U raspravama oko korupcije u zdravstvu često se zaboravlja da se ona odvija na šest različitih nivoa. Prvi nivo je odnos između Svetske zdravstvene organizacije i farmaceutske industrije. Dobar primer su tzv. svinjski i ptičiji grip. 11. juna 2009. godine generalni sekretar SZO Margaret Čan je najavila početak pandemije, a na osnovu dostupnih naučnih saznanja niza stručnjaka i sopstvenog kriznog odbora. Ali ona nije iznela da je veći broj savetodavnih stručnjaka imao naručene poslove u farmaceutskoj industriji koja je proizvodila buduće lekove (Tamiflu i Relanza), između ostalog i na njihovom razvoju, te da je SZO nekoliko nedelja pre toga bez ikakvog obrazloženja snizila merila za proglašenje pandemije. Zbog toga su automatski stupili na snagu ugovori između tih kompanija i pojedinih zemalja. Prestižni British Medical Journal (BMJ) je 3. juna 2010. objavio izveštaj o tome (Deborah Cohen, Philip Carter: Conflicts of Interest: NjHO and the pandemic flu ‘conspiracies’), a da kasnije Evropski savet je izdao svoj izveštaj (Paul Flynn: The handling of the H1N1 pandemic: more transparency needed). Taj izveštaj pokazuje da je korupcija počela 1999. godine sa novim konceptom rada pripremljenim za moguću epidemiju ptičijeg gripa (Influenza Pandemic Plan: The Role of NjHO and Guidelines for National and Regional Planning), u kome je sitnim slovima pisalo da je on urađen u saradnji sa The European Scientific Njorking Group on Influenza (ESNjI), ali nije pisalo da tu grupu finansira grupa proizvođača odgovarajućih lekova, a pre svih Roche. Osim toga, dva člana te grupe su učestvovala u testiranju Tamiflua, koje je platio Roche, a prošle godine je utvrđeno da su u pisanju učestvovali i autori, koji nisu navedeni, a utvrđeno je i da se učinak Tamiflua ne može vrednovati na osnovu objavljenih radova. 2004. godine SZO je objavila dokument „Guidelines on the Use of Vaccines and Antivirals during Influenza Pandemics“ na osnovu sastanka na kome su učestvovali predstavnici Rochea i još jedne farmaceutske kompanije i tri tzv. nezavisna stručnjaka, koji su „pozajmili“ voja imena u reklamnoj kampanji za Tamiflu. Na osnovu tih smernica, niz zemalja je unapred kupio zalihe vakcine iako nikada nije dokazano da Tamiflu ima pozitivan učinak. I to nisu jedini primeri. Praksa SZO je da koristi stručnjake koji su interesno povezani sa farmaceutskom industrijom, ali da o tome nikoga ne obaveštava uprkos odluci iz 2003. godine da to nije dozvoljeno, a čak je, iako su im imena tajna, otkriveno i da su pojedini članovi kriznog odbora povezani sa farmaceutskom industrijom. I povrh svega, od 29 članova kontrolnog odbora SZO, čak 13 su istovremeni članovi onih odbora i organa, čiji rad treba da provere. Najkraće rečeno, nije bilo nikakve pandemije, ali je bilo zarade za farmaceutsku industriju u režiji SZO i milioni doza leka koje će se baciti. Drugi nivo je obostrano korisna simbioza farmaceutska industrija i naučnika. U opticaju su dva osnovna načela rada. Prvo je da se prvo proizvede jedna bolest, pa da se zatim za tu bolest proizvodi lek. Drugo je da, kada se ljudi naviknu na korišćenje leka, promene granične vrednosti za proglašavanje bolesti i poveća doziranje ili proizvede novi lek. Reč je o bar sledećim bolestima: povišeni holesterol, depresija, menopauza, poremećaj manjka pažnje, visok krvni pritisak, premenstrualni disforični poremećaj, anksioznost, osteoporoza, ženska seksualna disfunkcija (izvinjavam se kao sam odstupio od naših termina). Koga zanimaju detalji, može da pročita izvanrednu knjigu Ray Moynihan, Alan Cassels: Selling sickness. Honj Drug Commpanies are turning us all into Patients iz 2005. godine. Jedan od načina ostvarenja je objavljivanje radova kojima se dokazuju te bolesti ili „bolesti“. Na primer, Elsevier, jedan od četiri najveća svetska izdavača referentnih časopisa (a oni drže oko polovine svih referentnih časopisa), priznao je prošlog proleća da je njihovo preduzeće u Australiji izdavalo u periodu 2000-2005. godine lažan časopis Australasian Journal of Bone and Joint Medicine (AJBJM), koji je plaćala farmaceutska firma Merck, a onda se ispostavilo da je reč o više takvih časopisa, bar još šest, i da su u njima objavljivani članci koji su bili prikrivena reklama za tu i neke druge kompanije. Naravno, ti članci nisu prolazili kroz recenzije, nisu bili originalni, često su sadržali velike delove već objavljenih radova itd. Izdavač je odbio da objavi o kojim je kompanijama reč. Obim tih mućki je ogroman. Jedna studija iz 1998. godine objavljenoj u The Nenj England Journal of Medicine pokazuje da čitavih 96 odsto naučnika koji objavljuju pozitivne rezultate o određenom preparatu imaju neposredne finansijske veze sa proizvođačem. Treći nivo je uticaj farmaceutske industrije na zdravstvene vlasti posredno preko SZO ili u neposrednom kontaktu. Zdravstvene vlasti svake zemlje prave spisak odobrenih lekova na svojoj teritoriji, i farmaceutske kompanije pokušavaju da svoje lekove „uguraju“ na taj spisak pozivajući se na preporuke SZO i, po pojedinim tvrdnjama, najčešće na Uprave za lekove i hranu SAD od svih drugih organa, ali i direktnim pritiscima i korumpiranjem pojedinaca. Drugi metod je uticaj na pravljenje spiska lekova čije troškove pokriva zdravstveno osiguranje, jer to predstavlja stalan i siguran izvor prihoda. Ako to ne postignu, farmaceutske kompanije rado operišu sa dve vrste cena, jednom veoma niskom za, po pravilu kratkotrajno bolničko lečenje, uz opravdanje da medicinskim ustanovama daju količinski popust, i jednom daleko višom za kućno lečenje, koje pacijent sam plaća, a koje je dugotrajno, ne retko doživotno, posebno kod lekova za koje se tvrdi da, kada jednom počnu da se uzimaju, ne sme se prekidati uzimanje iako bolest izgleda izlečena. Konačno, pribegavaju nezakonitom monopolskom dogovaranju kako neki lek ne bi bio prodavan ispod cene koja daje maksimalnu zaradu. Svi ti procesi se odvijaju u sivoj zoni između zakonitog i nezakonitog postupanja, a to omogućava korupcija zdravstvenih vlasti. Četvrti nivo je obostrano korisna simbioza farmaceutske industrije i lekara. Pomenuti časopis AJBJM slat je na adrese lekara opšte prakse u Australiji, čak i do svih dvadeset hiljada koliko se pretpostavlja da ih ima. Osim toga, farmaceutska industrija organizuje redovne skupove sa lekarima na kojima im naučnici (ne kompanijski reklameri) predstavljaju nove aspekte starih bolesti, nove bolesti i nove lekove i za jedne i za druge. Stvar je ubediti lekare da prepisuju baš te lekove. Učešće na takvim skupovima je po pravilu besplatno, a lekarima se nude razne materijalne usluge i pogodnosti, sve zavisno od sredine u kojoj se takvi skupovi (prezentacije) održavaju. Peti nivo je odnos između lekara i pacijenta. Lekar može slobodno da bira koji će lek preporučiti pacijentu, jedino se mora držati spiska odobrenih lekova i voditi računa o tome da li troškove korišćenja leka snosi zdravstveni sistem ili sam pacijent. Međutim, farmaceutska industrija ima uvid u to koje lekove lekari prepisuju i razrađen način „podsticaja“ pojedinim lekarima da se opredele za određeni lek. Šesti nivo je korupcija u ličnom odnosu između lekara i pacijenta. Nekada se lekarima i medicinskom osoblju uopšte davao buket cveća, onda se prešlo na flašu pića, a zatim na „plave koverte“. Tradicija ovog područja je da se „caru mora dati carevo“ (moja generacija se dobro seća Glišićeve pripovetke Glava šećera i učiteljevog pozdrava roditeljima učenika iz Nušićeve Autobiografije), ali je to od sporadičnih slučajeva preraslo u strukturni problem kao i u slučaju svake druge korupcije u Srbiji. Kod nas je svako ko se usudio da kritikuje postupanje u slučaju proglašenja pandemije, proglašen sumnjivim licem, ali se sve to odvijalo toliko iznad glava običnih ljudi da je brzo zaboravljeno. Nešto malo više pažnje je posvećeno slučaju prepisivanja lekova za terapiju raka, jer je rak bolest koje se verovatno bojimo više nego bilo koje druge bolesti, ali je i to prošlo. Iako nije njen najozbiljniji vid, ostalo je stalno pominjanje ove poslednje, neposredne korupcije, jer je ona najvidljivija i neposredno pogađa pacijente, a ujedno ju je najteže suzbiti zbog opštih prilika u društvu i lažne lekarske solidarnosti, nimalo bolje od lažne profesorske, policijske, carinske ili bilo koje druge. Zbog nje ipak ne treba zaboraviti i one prethodne nivoe i sve one lekare, sigurno većinu, koji pošteno rade svoj posao. Autor je profesor Beogradskog univerziteta
Antrfile :
============================


Datum : 9.8.2010
Novina : Danas
Strana : 7
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna

ZLOUPOTREBE I ODGOVORNOST
komentar
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, podneo je krivičnu prijavu zbog zloupotreba biračkog spiska nacionalnih manjina na Novom Beogradu. Šabić priprema još krivičnih prijava, jer je, kako kaže, zloupotreba bilo u gotovo svim opštinama. Izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina održani su 6. juna i trebalo je da pokažu visok stepen poštovanja manjinskih prava, a doneli su brojne zloupotrebe koje neodoljivo podsećaju na neka prošla, ne tako davna vremena. Iz pritužbi više građana može se zaključiti da su se njihova imena našla na biračkim spiskovima manjina bez njihovog znanja. Neko je očigledno po sistemu „ovaj se preziva Hadžiomerović, sigurno je Bošnjak, upisaću ga na taj spisak, ovaj je Laslo, ne može biti ništa drugo no Mađar...“ upisivao građane na birački spisak za izbore nacionalnih saveta. Time je višestruko prekršen zakon jer je, prvo, ovaj upis bio dobrovoljan, a pojedini građani su očigledno upisivani bez svog znanja i odobrenja; drugo, pošto su za upis bili potrebni i lični podaci (broj lične karte, matični broj) koje nije moguće dobiti iz telefonskih imenika očigledno su zloupotrebljeni podaci koji bi trebalo da budu poverljivi, još je očiglednije da su to činili neki iz struktura koji su do takvih informacija lako dolazili, znači državnih; treće, sve prijave trebalo bi da budu svojeručno potpisane što znači da se neko bavio i falsifikovanjem. Ako se tome doda da se na dan izbora dešavalo da neki birači koji su se prijavili nisu mogli da glasaju jer ih iznenada nije bilo na spisku, da su birački odbori bili sastavljeni na vrlo čudan način, da je formiranje nacionalnog saveta Bošnjaka postalo politički problem sa takođe vrlo problematičnim potezima nadležnih državnih organa ispada da su izbori za nacionalne savete dobro zamišljeni, ali tako loše organizovani da bolje da ih nije ni bilo. Na ranije Šabićeve reakcije i podnetu krivičnu prijavu u nadležnom Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, koje je organizovalo izbore za nacionalne savete i donelo instrukciju koja je omogućila da birača u birački spisak manjina upiše neko drugi, a da mu za to nije potrebna punomoć ili bilo koji drugi dokument, odgovaraju lakonski. Oni kršili zakon nisu, oni poštuju sve manjine i sva prava, izbori za nacionalne savete su bili skoro idealni, instrukcija je doneta da bi bile sprečene moguće gužve... Ko tvrdi suprotno kleveće i laže. A tek ko pomene odgovornost ministra Svetozara Čiplića...
Antrfile :
============================


Datum : 9.8.2010
Novina : Pregled
Strana : 1
Autor : NN
Tema : Aktivnosti i komentari, Transparentnost Srbija, Vladimir Goati
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

PONIŠTENA 563 PRODAJNA UGOVORA
Od početka privatizacije u Srbiji raskinuti ugovori za više od 20 odsto prodatih firmi
Za prvih šest meseci ove godine raskinuto čak 86 ugovora o prodaji preduzeća, što je najviše u proteklih deset godina Beograd Od početka privatizacije u Srbiji raskinuti su ugovori za više od 20 odsto prodatih firmi, a samo ove godine do kraja juna poništeno je 86 takvih dokumenata, što je najviše u proteklih deset godina. Prema podacima Agencije za privatizaciju do kraja juna ove godine od početka privatizacije raskinuto je 563 ugovora. Razlozi raskida ugovora sa novim vlasnicima preduzeća su tokom celog dosadašnjeg perioda privatizacije ostali nepromenjeni - neispunjavanje obaveza koje se odnose na investiranje i poštovanje socijalnog programa, prestanak proizvodnje, neisplaćivanje kupoprodajne cene i prodaja imovine firme mimo ugovorenih uslova. Podaci Agencije za privatizaciju ukazuju da je, regionalno posmatrano, najviše ugovora o privatizaciji raskinuto na teritoriji Vojvodine a zatim slede region Niša, Kraljeva, Beograda i Kragujevca. Hapšenje Tomislava Đorđevića, bivšeg direktora „Meridijan banke“ i vlasnika „Ribarskog gazdinstva“ krajem ove sedmice, samo je jedna u nizu najnovijih potvrda da je privatizacija u mnogim slučajevima korišćena za nezakonito bogaćenje pojedinaca. Agencija je kupoprodajni ugovor o prodaji ovog preduzeća sa Đorđevićem raskinula 23. decembra 2009. godine zbog neplaćanja kupoprodajne cene, ali i usled raspolaganja imovinom mimo pravila. Kako je saopštila policija, Đorđević je od juna 2007. godine do decembra 2009. godine, zajedno sa ostalim osumnjičenima, izvršio otuđenje više od 60 odsto imovine preduzeća „Ribarsko gazdinstvo“ Beograd. Početkom ove godine uhapšeni su zbog malverzacija i zloupotreba položaja direktor „Ikarbusa“ Srećko Nijemčevic sa saradnicima, ali su oni nezakonitosti izvršili pre ulaska u proces privatizacije. Policija je uhapasila nedavno i šest osoba za koje se sumnja da su stekli protivpravnu korist od dva i po miliona evra zloupotrebom u privatizaciji „Betonjerka“ u Aleksincu i PIK „Čačak“ u Čačku. U junu ove godine uhapšena je i Svetlana Purić iz Beograda, većinski vlasnik Privrednog društva „Centropromet“, takođe, zbog zloupotreba u procesu privatizacije, a iz saopštenja policije kako je kupljeno ovo preduzeće može se videti da ovakvi poslovi ne mogu da se obave bez saradnika sa strane. Ne treba zaboraviti i hapšenja stečajnih upravnika i sudija koja su se dogodila u procesu sprovođenja stečaja nad RK „Beograd“, ili modne konfekcije „Beko“, ali i lišavanje slobode direktora firme „Agroživ“ zbog utaje poreza. Fiktivno osnivanje firmi, prikazivanje lažnih potraživanja i prebacivanje novca na račune tih firmi - klasična je šema po kojoj se „ispumpava“ novac u privatizaciji. Takođe, vlasnicima tih preduzeća nije strano ni otuđivanje imovine u procesu privatizacije i njeno opterećivanje hipotekom i različitim vrstama kredita. Prema važećem propisima svakim pojedinačnim ugovorom Agencija za privatizaciju određuje visinu dozvoljenog otuđenja imovine a svaki prelazak tog „praga“ moguć je samo uz njenu saglasnost.
Generalno, kao problem u otkrivanju malverzacija u privatizaciji pojavljivali su se i dodatni rokovi koje je Agencija davala kupcu da ispoštuje svoje obaveze, ali i vreme koje prođe od podnošenja prijave do reakcije državnih organa. Iako je ranije bilo najava da bi država tamo gde utvrdi da postoji osnov za zloupotrebe u procesu privatizacije treba da deluje na efikasniji način i sprovede reviziju poslovanja preduzeća, od toga se odustalo, ali je očigledno da neku vrstu revizije privatizacije do sada uspešno sprovodi MUP - uz konkretne rezultate. Ali, šteta je tada već uveliko učinjena i teško se može ispraviti. Da treba nešto pod hitno preduzeti u privatizaciji ukazivali su i sindikati u više navrata ističući da u Srbiji trenutno oko 100.000 radnika ne prima platu i da ih je većina zaposlena u privatizovanim firmama, pa je to još jedan razlog za bržu i efikasniju reakciju MUP-a. Na probleme i velike nepravilnosti u procesu privatizacije ukazivali su povremeno i neki istaknuti zvaničnici Vlade Srbije, uključujući i ministra za rad i socijalnu politiku Rasima Ljajića. Privatizacija u Srbiji, kako su ukazivali u više navrata stručnjaci, imala je (i još uvek ima) neke svoje specifičnosti koje su je u negativnom kontekstu razlikovale od privatizacija u drugim zemljama. Naša privatizacija pre svega predugo traje, jer se obavlja u roku od bezmalo 20 godina. Osim toga, prihodi dobijeni prodajom preduzeća (oko tri milijarde evra), odlazili su mahom u tekuću potrošnju umesto u investicione projekte. Broj radnih mesta u domaćim preduzećima smanjen je, tokom procesa njihove privatizacije, za oko 187 hiljada, ističu stručnjaci.
Antrfile : Kriminal, biznis i politika - „trio fantastiko“
Predsednik organizacije „Transparentnost Srbija“ dr Vladimir Goati ukazao je da „kada se društvena svojina kao svojinski model pokazala neuspešnom, tada je veliki broj uticajnih ljudi iz tih firmi, koji su imali važne veze i poznanstva, nastavio isti posao praktično da radi i u vrlo kratko vreme 'zgrnuo' velike pare“. „Jedan broj tih ljudi 'zgrnuo' je pare na potpuno nezakonit način, ističe Goati, uz napomenu da usled toga sada čitamo o tim vezama između kriminala, biznisa i politike. „Taj trio kod nas je i te kako odigrao važnu ulogu“, objasnio je on. Goati je ocenio da je, u svakom slučaju, reč o važnom i moćnom sloju ljudi koji se pozicionirao na društvenoj lestvici sa koje je na drugoj strani gotovo nestao srednji sloj.
============================


Datum : 9.8.2010
Novina : Pravda
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

GUBITNIK
Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od javnog značaja
Šabić je svoj posao shvatio ozbiljno i podneo krivičnu prijavu zbog zloupotreba biračkog spiska nacionalnih manjina na Novom Beogradu.
Antrfile :
============================


Datum : 9.8.2010
Novina : Kurir
Strana : 7
Autor : ALEKSANDRA MEDAKOVIĆ
Tema : Javne nabavke
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

PLATI PA KLATI
Da bi oborili tender, nezadovoljni učesnici moraju da uplate taksu od 60.000 dinara, koju zatim teško mogu da izvuku od države
BEOGRAD - Lakše je dobiti na lutriji nego izvući pare od države! Učešće na tenderima za javne nabavke spada među skuplje „sportove“ u Srbiji, jer se ne treba boriti samo s konkurencijom i podmitljivim činovnicima, već i sa sporom državnom administracijom. Naime, radi obaranja tendera za javne nabavke i zaštitu svojih prava nezadovoljni učesnik mora da uplati državi 60.000 dinara, a da pri tom niko ne garantuje kad će mu taj novac biti vraćen. Tako se dešava da firma koja učestvuje na desetak tendera najednom ostane kraća i za 6.000 evra, tvrdi sagovornica Kurira. - Tenderi su tako loše skrojeni da svako može da ih sruši. Ne znam samo da li je posredi neznanje ili su u pitanju namerne tehničke greške. Zbog takvog stanja u javnim nabavkama firme koje ne koriste političke i finansijske načine da dobiju posao najčešće zarobe svoj novac - kaže naša sagovornica. Ona dodaje da je zbog sunovrata dinara bilo kom preduzeću u Srbiji teško da izdvoji na stotine hiljada dinara, za koje nije sigurno da li će ih i kada videti. - Sam rizik da komisija ne odobri obaranje tendera je dovoljno veliki. A kad se tender poništi, mesecima morate da obijate pragove ne bi li vam vratili vaš novac, jer se činovnici prave ludi. To su maheri u prebacivanju nadležnosti - zaključuje ona. U Upravi za javne nabavke ističu da firma ima pravo na refundaciju svog novca ukoliko je usvojena njena žalba na rezultat tendera i ukoliko je na vreme zatražila povraćaj para. - Troškove nastale povodom zaštite prava ponuđaču nadoknađuje naručilac tendera, bez obzira na to da li je rešenje o usvajanju zahteva doneo on ili je to učinila republička komisija u drugom stepenu - navodi Daliborka Srećkov, šef odseka.
Antrfile : Naručilac plaća
Ako naručilac tendera ne odgovara na zahtev za povraćaj para koji je blagovremeno dostavljen, oštećena firma treba da se obrati Republičkoj komisiji za zaštitu prava. On donosi odluku kojom obavezuje naručioca da u roku od 15 dana nadoknadi troškove ponuđaču. Zakonodavac je predvideo da naručilac vrši refundaciju iako pare za obaranje tendera idu u budžetsku kasu, jer je to neka vrsta sankcije.
============================


Datum : 9.8.2010
Novina : Dnevnik
Strana : 2
Autor : DRAGAN MILIVOJEVIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Intervju
Ocena : Neutralna

GLAVA HIDRE NAD RADOM KONTROLORA VLASTI
I N T E R V J U: RODOLjUB ŠABIĆ, POVERENIK ZA INFORMACIJE
Da li neko hoće da kontroliše baš sve u Srbiji nije pitanje koje je izazvala vrtoglavica avgustovskog sunca već novi skupštinski Poslovnik, koji je uneo nedoumice u ionako opterećenu pravnu stvarnost Srbije. Po nekima njegovim odredbama, kojima se omoguć ava smena predstavnika regulatornih tela ako parlament ne prihvati njihove izveštaje, to je korak vlasti ka disciplinovanju kontrolora vlasti. Kod nas je gotovo svaka norma kao glava Hidre, pa je u razgovoru za „Dnevnik“ poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić pozvao nadlež ne u Skupštini da javno protumač e ono što su napisali.
Postoji li strah da ćete vi ili neko drugi na čelu regulatornog tela biti predmet disciplinovanja nekog s vrha kome se vaša kontrola ne bude svidela? – Uopšte ne mogu da spekulišem o ljudima koji će da primenjuju Poslovnik Skupštine Srbije. Ne bih se prihvatio ove funkcije da sam osećao bilo kakav strah, a kako će primenjivati Poslovnik ne zavisi od moje volje i zato treba već sada pitati njegove autore da daju tumačenje odredbi. Veoma je važno da oni otklone svaku dilemu i da Poslovnik bude u skladu sa zakonom i s elementranim principima u demokratskom svetu, definisanim principima funkcionisanja nezavisnih regulatornih tela.
Šta ako ste se svojim radom zamerili nekom u Vladi i to bude razlog da vas parlament disciplinuje? – Iskreno, ne razmišljam o tome da li sam se zamerio nekom ili nisam jer prihvatanje čelnog mesta u regulatornom telu podrazumeva i zameranje ovom ili onom.
Kako ste doživeli taj postupak u kojem će vaš izveštaj ići na odgovarajuća skupštinska tela koja će ga ocenjivati, a ako im se ne svidi, naći tu povod za smenu vas ili negog drugog kontrolora vlasti? – Pojedine odredbe novog Poslovnika jesu napisane i omogućavaju različita tumačenja, a jedno je upravo to koje vi novinari već primećujete – o pokušaju “disciplinovanja“ nadzornih i regulatornih tela. Zato mislim da zvanič ni predstavnici Skupštine treba da objasne javnosti, zvaničnim tumačenjem svojih odredbi, šta one podrazumevaju u pravnom smislu. Treba da otklone svaku dilemu, koja može biti uzrok nepotrebnih i štetnih posledica. Kao neko ko je doajen na čelu najstarijeg nezavisnog tela, a sigurno onaj ko je podneo najviše izveštaja Skupštini, mislim da je veoma dobro što parlament razmatra naše izveštaje. Ima tu činjenica koje mogu biti korisni impulsi, koje parlament može dobro iskoristiti u opštem interesu. Nikada do sada moji izveštaji nisu razmatrani na skupštinskom plenumu, već u matičnom odboru, i po pravilu je, bez usvajanja, davao podršku preporukama, odnosno zaključcima koje sam ja povodom izveštaja sugerisao. I tu hoću da kažem da su svi izveštaji nezavisnih tela u katagoriji onih koji se ne usvajaju, već se samo primaju k znanju. Nema logike očekivati da se vladajućoj većini dopadne, da bude oduševljena izveštajem nekog organa čiji je posao da upozorava na loše stvari, greške i propuste u radu vlasti iza koje ta parlamentarna većina stoji. Makar iz razloga političkog oportuniteta ne treba očekivati da se toj većini izveštaj dopadne i da glasa za njega, ali jeste logično da konstruktivno primi izveštaj k znanju i izglasa nekakve mere i zaključke koji će promeniti to stanje i eliminisati potrebu za tim kritičkim opservacijama.
Dakle, vi ste protiv toga da oni koji su na vlasti ocenjuju rad kontrolora time što će gledati da li je lepo ili loše pisao o samoj vlasti i njenom delovanju? – Izveštaji koje mi šaljemo se ne usvajaju. Ako bi eventualno iza te poslaničke ideje, ili izmeđ u redova, stajao razlog za razreš enje nekog ko je na čelu nezavisnog tela jer se većini ne dopada pa ga nije usvojila, onda je to loša i kontraproduktivna ideja. Takva ideja nema nikakve veze s logikom postojanja i funkcionisanja nezavisnih nadzornih i nezavisnih tela.
I šta onda? – Veoma je važno da se te dileme otklone javno. U krajnjoj liniji, pozicija ljudi koji su na čelu nezavisnih regulatornih tela regulisana je Ustavom ili, češće, zakonima. Zakonima su regulisani i utvrđeni razlozi za njihovo razrešenje. Primera radi, u slučaju poverenika za informacije, u članu 31 zakona pronaći ćete moguće razloge za prestanak funkcije, počev od ostavke, preko napunjenih 65 godina života, osude za krivično delo... Tu nema neusvajanja izveštaja kao razloga.
Znači da se podzakonski akt, kakav je skupštinski poslovnik, voljom nekoga stavio iznad zakona i Ustava? – Ne, ne, samo uz uslov da ga tako tumače, a videćemo kako će to učiniti.
S obzirom na to da ste dugo godina bili i u politici, mislite li da je Srbija demokratski zrela da se suoči s evropskim i svetskim standardima i normama, bez sujeta? – Mislim da ona mora to da učini.
I da će demokratska pravila igre vezana za kontrolore vlasti biti primenjena kakva jesu? – Ne znam, to tek treba da vidimo, i zato ne treba da se bavimo spekulacijama, pa ponavljam još jednom da zvanični predstavnici Skupštine treba da izađu pred građane i objasne šta je pravo značenje ovih poslovničkih odredbi. Bilo bi veoma loše da je tu ideja koja bi Poslovnik dovela u sukob za zakonom i logikom funkcionisanja nezavisnih tela.
Antrfile :
============================


Datum : 9.8.2010
Novina : Dnevnik
Strana : 5
Autor : E. DN.
Tema : Aktivnosti i komentari, Transparentnost Srbija, Vladimir Goati
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

PRIVATIZACIJE NAJVIŠE PUCALE U VOJVODINI
OVE GODINE PONIŠTENO NAJVIŠE UGOVORA O PRODAJI PREDUZEĆA
Od početka privatizacije u Srbiji raskinuti su ugovori za više od 20 odsto prodatih firmi, a samo ove godine do kraja juna poništeno je 86 takvih dokumenata, što je najviše u proteklih deset godina. Prema podacima Agencije za privatizaciju do kraja juna ove godine od početka privatizacije raskinuto je 563 ugovora. Razlozi raskida ugovora sa novim vlasnicima preduzeća su tokom celog dosadašnjeg perioda privatizacije ostali nepromenjeni - neispunjavanje obaveza koje se odnose na investiranje i poštovanje socijalnog programa, prestanak proizvodnje, neisplaćivanje kupoprodajne cene i prodaja imovine firme mimo ugovorenih uslova. Podaci Agencije za privatizaciju ukazuju da je, regionalno posmatrano, najviše ugovora o privatizaciji raskinuto na teritoriji Vojvodine a zatim slede region Niša, Kraljeva, Beograda i Kragujevca. Hapšenje Tomislava Đorđevića, bivšeg direktora „Meridijan banke“ i vlasnika „Ribarskog gazdinstva“ krajem prošle sedmice, samo je jedna u nizu najnovijih potvrda da je privatizacija u mnogim slučajevima korišćena za nezakonito bogaćenje pojedinaca. Fiktivno osnivanje firmi, prikazivanje lažnih potraživanja i prebacivanje novca na račune tih firmi - klasična je šema po kojoj se „ispumpava“ novac u privatizaciji. Takođe, vlasnicima tih preduzeća nije strano ni otuđivanje imovine u procesu privatizacije i njeno opterećivanje hipotekom i različitim vrstama kredita. Prema važećem propisima svakim pojedinačnim ugovorom Agencija za privatizaciju određuje visinu dozvoljenog otuđenja imovine a svaki prelazak tog „praga“ moguć je samo uz njenu saglasnost. Generalno, kao problem u otkrivanju malverzacija u privatizaciji pojavljivali su se i dodatni rokovi koje je Agencija davala kupcu da ispoštuje svoje obaveze, ali i vreme koje prođe od podnošenja prijave do reakcije državnih organa. Iako je ranije bilo najava da bi država tamo gde utvrdi da postoji osnov za zloupotrebe u procesu privatizacije treba da deluje na efikasniji način i sprovede reviziju poslovanja preduzeća, od toga se odustalo, ali je očigledno da neku vrstu revizije privatizacije do sada uspešno sprovodi MUP - uz konkretne rezultate. Ali, šteta je tada već uveliko učinjena i teško se može ispraviti. Predsednik organizacije „Transparentnost Srbija“ dr Vladimir Goati ukazao je da „kada se društvena svojina kao svojinski model pokazala neuspešnom, tada je veliki broj uticajnih ljudi iz tih firmi, koji su imali važne veze i poznanstva, nastavio isti posao praktično da radi i u vrlo kratko vreme zgrnuo velike pare.“ Da treba nešto pod hitno preduzeti u privatizaciji ukazivali su i sindikati u više navrata istič ući da u Srbiji trenutno oko 100.000 radnika ne prima platu i da ih je većina zaposlena u privatizovanim firmama, pa je to još jedan razlog za bržu i efikasniju reakciju MUP-a.
Antrfile : Mnogo problema
Privatizacija u Srbiji, kako su ukazivali u više navrata stručnjaci, imala je (i još uvek ima) neke svoje specifičnosti koje su je u negativnom kontekstu razlikovale od privatizacija u drugim zemljama. Naša privatizacija pre svega predugo traje, jer se obavlja u roku od bezmalo 20 godina. Osim toga, prihodi dobijeni prodajom preduzeća (oko tri milijarde evra), odlazili su mahom u tekuću potrošnju umesto u investicione projekte. Broj radnih mesta u domaćim preduzećima smanjen je, tokom procesa njihove privatizacije, za oko 187 hiljada, ističu stručnjaci.
============================


Datum : 9.8.2010
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

POBEDNIK
Rodoljub Šabić poverenik za informacije
Podneo krivične prijave zbog zloupotreba biračkih spiskova manjina
Antrfile :
============================