Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji


Datum : 10.8.2010
Novina : Danas
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

UGAO
Novinarska udruženja tvrde da je gradonačelnik Zaječara Boško Ničić javnim službenicima zabranio davanje izjava za medije bez njegove saglasnosti. NUNS navodi da mandat koji su građani Ničiću dali ne podrazumeva nikakvu cenzorsku nadležnost. Ničić je to demantovao i kazao da je jedino odlučio da sa pojedinim medijima komunicira preko poverenika za informacije.
Antrfile :
============================


Datum : 10.8.2010
Novina : Pravda
Strana : 3
Autor : I.MARKOVIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

VLAST UĆUTKALA SVE KRITIČARE
PREDSTAVNIKE NEZAVISNIH INSTITUCIJA MOŽE DA SMENI SKUPŠTINSKA VEĆINA
Varnice koje već nekoliko nedelja lete između vlasti s jedne, i predstavnika nezavisnih institucija s druge strane, kulminirale su stupanjem na snagu novog skupštinskog poslovnika koji parlamentarnoj većini daje mogućnost da smeni svakog nezavisnog „kontrolora“ koji im se zameri. Zaštitnik građana Saša Janković veruje da su izmene skupštinskog poslovnika usledile zbog njegovih oštrih zamerki na pojedine zakone i opšti izbor sudija. Prostije rečeno, u pitanju je zastrašivanje. Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, kaže da ima puno problema između predstavnika vlasti i nezavisnih institucija. – Mogu vam navesti nekoliko ilustrativnih primera. Predviđeni broj zaposlenih u instituciji u kojoj radim je 69 ljudi, a ja imam 15 zaposlenih. Šest godina nam nije obezbeđen prostor za normalan rad, – objašnjava Šabić i dodaje da je od početka godine povereniku podneto 1.600 žalbi, 500 samo u poslednja dva meseca. Zaštitnik građana, Saša Janković pre nekoliko dana dobio je neprijatan šamar od vlasti kada mu je, posle njegovih zamerki na račun reforme sudstva, iz Ministarstva pravde poručeno da su njegove opaske „zakasnele i irelevantne“. Janković kaže za „Pravdu“ da su u 2009. godini organi uprave sproveli samo 65% njegovih preporuka, dok je ranijih godina taj procenat bio veći. – U 2008. i prvoj polovini 2009. godine usvojeno je oko 90%. preporuka. Broj postupaka je znatno povećan, jer se kontrolama rada obuhvata sve širi krug organa uprave, a to nije praćeno političkom podrškom organa izvršne vlasti – Vlade Republike Srbije. Poslednju inicijativu koju sam joj poslao, u martu ove godine, još nije stigla da razmotri – tvrdi ombudsman.
Antrfile : CESID: Vlast ne voli kontrolu
Đorđe Vuković, analitičar Centra za slobodne izbore i demokratiju, kaže da se vlast sputava nezavisne institucije jer joj ne prija ograničavanje moći. – Te institucije se uglavnom bave kontrolom političke moći. One su u Srbiji još u povoju, a njihove aktivnosti najčešće se obesmišljavaju time što im se ne obezbedi dovoljno sredstava. Vlastima ne prija ograničavanje moći za koju su zaduženi ti organi, i ona zato pokušava da ih sputava – kaže Vuković.
EU zaprepašćenja ponašanjem Vlade
Venecijanska komisija Saveta Evrope ocenila je da je „za žaljenje to što ne postoji nikakva zaštita za zaštitnika građana protiv neopravdanog razrešenja od strane Narodne skupštine pre isteka mandata“. – Imam redovnu komunikaciju sa predstavnicima Saveta Evrope, OEBS-a, Evropske komisije, Ujedinjenih nacija i drugih relevantnih organizacija, ali o njihovim stavovima ja ne mogu, niti treba da pričam – zaključuje Janković.
============================


Datum : 10.8.2010
Novina : Kurir
Strana : 3
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna

NE SME BITI ZABRANE
BEOGRAD - Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, upitan da prokomentariše tvrdnju gradonačelnika Zaječara da po zakonu može da zabrani opštinskim funkcionerima da daju izjave, kaže da to nije u skladu s demokratskim principima kojima naše društvo teži u 21. veku. - Čemu onda oni služe ako nisu spremni da daju izjave za medije?! - ističe Šabić.
Antrfile :
============================


Datum : 10.8.2010
Novina : Kurir
Strana : 3
Autor : M. D.
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna

NIČIĆ: IMAM PRAVO NA CENZURU!
Gradonačelnik Zaječara tvrdi da je mogao da zabrani organima u tom gradu u Istočnoj Srbiji da daju izjave za medije, ali da to još uvek nije učinio
BEOGRAD - I da sam zabranio gradskim organima da daju izjave za medije, to ne bi bilo protiv zakona. Ali, to nisam učinio, niti mi tako nešto pada na pamet! Ovo u izjavi za Kurir tvrdi gradonačelnik Zaječara Boško Ničić nakon što je nekoliko dnevnih listova objavilo da je prvi čovek ovog grada u istočnoj Srbiji zabranio čelnicima javnih preduzeća u Zaječaru da bilo šta izjavljuju bez njegovog aminovanja. - Ništa ni o kakvoj zabrani ne znam, niti sam nekome zabranio da daje izjave! Ne pada mi na pamet da to radim! Zaječar je među prvima oformio Službu za dostupnost informacija od javnog značaja. Svaki novinar može da se njoj obrati i dobiće odgovor na pitanje jer tako kaže zakon - ističe Ničić i dodaje: - I da sam zabranio izjave, to ne bi bilo protivzakonito! Nemam šta da krijem! I nije tačno da sam na nekom službenom putu, novinari nisu mogli da dođu do mene. Niti sam na odmoru, niti sam na putu. Eto, vi ste došli do mene i dao sam vam izjavu - kategoričan je naš sagovornik. Upitan kako može da kaže da ima pravo da zabrani izjave direktorima i da to nije protivzakonito, Ničić odgovara: - Nisam upoznat da je to suprotno zakonu! - poručuje Ničić.
Antrfile :
============================


Datum : 10.8.2010
Novina : Blic
Strana : 3
Autor : T. SPAIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

ŠABIĆ: VLADA NIŠTA NE RADI DA SPREČI KRIVIČNA DELA
Zloupotrebe sa spiskovima manjina
U narednih nekoliko dana biće podneto još desetak krivičnih prijava za zloupotrebe sa posebnim biračkim spiskovima nacionalnih manjina, najavljuje za „Blic“ Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja. Šabić upozorava da je instrukcija Ministarstva za ljudska i manjinska prava, koja je omogućila zloupotrebe, i dalje na snazi i da je samim tim moguće očekivati nova krivična dela.
Na biračke spiskove nacionalnih manjina koji su pravljeni pred izbore za nacionalne savete, pre svega Bošnjaka i Mađara, upisivani su građani protiv njihove volje i mimo njihovog znanja. Najčešće su to radili partijski ljudi, jer iza najveće većine nacionalnih lista stajale su stranke. Tako se dogodilo da je na stotine građana dobilo obaveštenje da je upisano u birački spisak neke nacionalne manjine, a da se nisu sami prijavili. Često su bili u pitanju ljudi koji se uopšte ne izjašnjavaju kao pripadnici nacionalne manjine, već imaju samo „manjinsko poreklo“. - Prva krivična prijava podneta je povodom posebnog biračkog spiska na Novom Beogradu protiv N.N. izvršilaca zbog više desetina krivičnih dela neovlašćene obrade podataka u sticaju sa krivičnim delom falsifikata. Tužilaštvo i MUP, bar u ovom slučaju, ne bi trebalo da imaju većih problema. Naime, činovnici u opštini su postupajući zapravo suprotno instrukciji Ministarstva za ljudska i manjinska prava evidentirali imena donosioca većeg broja falsifikovanih zahteva za upis - kaže Šabić za „Blic“. Tužilaštvo bi uskoro trebalo da obavesti javnost šta je konkretno preduzeto povodom krivične prijave na Novom Beogradu. Većina ljudi koji su zloupotrebili tuđe lične podatke ostaće, nažalost, neotkrivena i nikada neće odgovarati. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava napravilo je takvu instrukciju da je svako, bez punomoćja i bez identifikacije, mogao popunjavati, potpisivati i podnositi zahteve „za građane“. Na pitanje šta očekujete kao rezultat istrage o zloupotrebama, Šabić kaže da „država treba da uradi sve što može kako bi, tamo gde je to moguće, utvrdila ko su ljudi koji su kršili prava građana i zakone i kako bi ti ljudi za to odgovarali“. - Očekujem neka optuženja i neke kazne. Odnosno, jasnu poruku da se sa ljudskim pravima i zakonima niko ne sme poigravati. Pomenuta instrukcija o upisu u poseban birački spisak koja je omogućila zloupotrebe na snazi je. Još uvek možete, ako pribavite podatke, podneti za bilo koga zahtev za upis u poseban birački spisak koje god hoćete nacionalne manjine. U skladu sa instrukcijom opštinski činovnici su dužni da ga upišu - naglašava Šabić.
Antrfile : Probleme ne gurati pod tepih
- Ovakvi problemi se ne bi smeli gurati pod tepih. Uostalom, naš tepih je već grbav, izgleda kao kamila. Zato, ako država ništa ne uradi, poslaće veoma uznemirujuću poruku. Treba posebno imati u vidu da upis u birački spisak nacionalne manjine, po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, predstavlja obradu „naročito osetljivih podataka“. Sa takvim podacima bi se, shodno zakonu, moralo postupati na poseban način, sa posebnom pažnjom i zaštitom. A instrukcija o upisu u poseban birački spisak o tome očigledno nije vodila računa - upozorava poverenik za informacije od javnog značaja.
============================


Datum : 10.8.2010
Novina : Blic
Strana : 4
Autor : DRAGICA PUŠONJIĆ
Tema : Aktivnosti i komentari, Nemanja Nenadić
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

POLA MILIONA LJUDI UGROŽENO LOŠOM PRODAJOM FIRMI
Srpski tajkuni isisali novac u privatizaciji
Izvor „Blica” iz Vlade Srbije kaže da svi problemi u privatizaciji potiču iz loših zakona i podzakonskih akata, čemu je kumovala činjenica da je državi, posle političkih promena 2000. godine, novac pošto-poto bio potreban
Privatizacioni proces u Srbiji nije doneo privredni preporod zemlje, niti smanjenje stope nezaposlenosti. Naprotiv, tek sada, preko Agencije za privatizaciju koja je samo ove godine raskinula 94 kupoprodajna ugovora, pred pravosuđe stiže sprega kriminala, biznisa i politike. Od države su jači tajkuni koji su kupovali firme zbog građevinskog zemljišta ili radi isisavanja novca, kasno je za popravljanje privatizacionih propisa, pa ceh nakaradnog ukidanja društvene svojine plaćaju samo građani. Ugroženo je najmanje pola miliona ljudi.
Više se niko ne usuđuje da javno porekne činjenicu da se model privatizacije, koji su kreirale sve političke stranke koje su učestvovale u parlamentarnoj većini, pokazao kao štetan po interese države i građana. Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike, u izjavi za „Blic” kaže da povodom privatizacije imamo tri problema. - Prvi problem naše privatizacije je taj što traje predugo. Nije završena ni za 20 godina. Drugi problem je što su pare dobijene prodajom imovine usmerene na ličnu potrošnju umesto da su plasirane u investicije. Treći problem je to što je mnogo ljudi ostalo bez posla. U privatizovanim preduzećima, naime, od 2002. godine do 2008. godine bez posla je ostalo 187.000 radnika. To znači da je posledice direktno osetilo oko pola miliona članova njihovih porodica - sagledava ministar Ljajić. Prema nekim procenama, prihodi od privatizacije premašuju tri milijarde evra, ali standard građana opada jer je najveći deo tog novca otišao na kupovinu socijalnog mira. Izvor „Blica” iz Vlade Srbije kaže da svi problemi u privatizaciji potiču iz loših zakona i podzakonskih akata, čemu je kumovala činjenica da je državi, posle političkih promena 2000. godine, pošto-poto trebao novac. Išlo se, dodaje izvor „Blica”, na model privatizacije „u kome se nije gledalo šta ljudima piše na čelu nego šta imaju u džepu”, prodavalo se sve što se moglo prodati, uz logiku da će problemi, kad se pojave, „biti rešavani u hodu”. To je, konstatuje isti izvor, tipičan srpski sindrom, improvizacija, odsustvo plana „samo da bismo stigli ono što smo propustili”. Da u političkoj eliti ne postoji svest o dalekosežnim posledicama po srpsko društvo proisteklim iz takve privatizacije vidi se i po, zasad neuspelim, pokušajima da se šteta nekako ublaži. Tako je propala ideja o aktiviranju domaćih investitora jer ove godine nećemo imati stranih zbog svetske ekonomske krize i njenih posledica. Naime, na tripartitnom sastanku predstavnika sindikata, biznismena i Vlade Srbije, upravo je ministar Ljajić predložio da se, po umekšanom „Putinovom modelu”, oni koji su imali najveću korist od države tokom privatizacije sada oduže - tako što će ove godine investirati u Srbiji. Na Ljajićevu ideju, međutim, politički vrh je iskazao bojazan da bi bilo „politički nepopularno” praviti bilo kakav dogovor te vrste, dok su tajkuni izneli u kakvom su problemu: prezaduženi su, uzeli su kredite pre globalne ekonomske krize, sada ne mogu da ih servisiraju, pa nemaju pare za investiranje u Srbiji. Kako su naši najuspešniji kapitalisti siromašni, sve se svelo na ponudu da besplatno „pozajme” svoje menadžere najugroženijim preduzećima. Dušan Belanović, direktor sektora za komunikacije u Agenciji za privatizaciju, za „Blic” kaže da oni moraju da se drže svoje nadležnosti, u okviru koje su od 2003. godine do danas obavili 8.323 kontrole poštovanja ugovornih obaveza u prodatim preduzećima. - U tom periodu raskinuta su 572 ugovora, od toga samo 29 sa stranim kupcem. Ova godina je rekordna. Do sada je pravosnažno okončan postupak raskida ugovora za 160 preduzeća, svi su okončani u korist Agencije za privatizaciju, a na štetu tuženih kupaca. Mi nismo ovlašćeni da se bavimo poreklom kapitala, ali u kontrolama svašta utvrdimo i mnogo puta smo se obratili MUP i tužilaštvu jer su krivična dela u njihovoj nadležnosti - objašnjava Belanović. On dodaje da su kontrole pokazale isisavanje kapitala kod kupljenih preduzeća, najčešće na dva načina. Prvi je stavljanje hipoteke na imovinu kupljenog preduzeća a korišćenje para za potrebe neke druge firme u vlasništvu istog kupca, a drugi način je prodaja imovine kupljenog preduzeća bez saglasnosti Agencije za privatizaciju. - Mi nemamo mogućnosti da to procesuiramo. Po našim podacima, međutim, pokrenut je krivični postupak u slučajevima „Ribarsko”, Purić, „Betonjerka” i drugim, na stotine je takvih slučajeva - ukazuje Belanović. Nemanja Nenadić, izvršni direktor „Transparentnost Srbija”, kaže da je jedan od ciljeva privatizacije trebalo da bude da država, odnosno partije koje njom upravljaju smanje direktan uticaj na privredu, ali i odgovornost za uspešnost poslovanja preduzeća. - Ako se uopšte težilo tom cilju, on nije ostvaren u potpunosti. Jer, država preuzima obaveze privatizovanih firmi ili zbog straha od socijalnih nemira i gubitka političke podrške, ili zato što, valjda, nije uradila svoj deo posla koji se odnosi na kontrolu obaveza poslodavaca prema radnicima i fondovima, kao i efikasnu sudsku zaštitu - naglašava Nenadić. Prema njegovim rečima, onaj ko u poštenom nadmetanju kupi firmu može sa njom da radi šta hoće pa i da je upropasti, to je njegova imovina, a sasvim drugo je pitanje da li je to dobar model prodaje. - Međutim, u mnogim slučajevima su privatizacioni ugovori predviđali pored plaćanja cene i druge obaveze - očuvanje proizvodnje, ulaganje u nju. Slučajevi koji ovih dana istražuje policija otkrivaju da zakonska sredstva za kontrolu poštovanja privatizacionih ugovora nisu bila dovoljna ili da se Agencija nije njima dovoljno koristila. Na primer, zaista je nelogično da se država nije obezbedila kroz hipoteku na imovinu i slične garancije da imovina preduzeća neće biti prodata do ispunjenja ugovornih obaveza - ukazuje Nenadić. Osim toga, za svako prolongiranje roka za ispunjenje obaveza mora da postoji debelo ekonomsko opravdanje, inače sumnja neminovno pada na Agenciju za privatizaciju, dodaje Nenadić. Prema njegovom mišljenju, jedna od stvari koje se sada mogu uraditi jeste da sve sporne slučajeve neispunjenja ugovornih obaveza pročešlja policija, s tim da krivičnu istragu prati i finansijska, radi utvrđivanja da li se neki deo štete može nadoknaditi „kroz oduzimanje imovine prevaranata”. - Neizostavno se mora utvrditi da li je neko od prevaranata imao pomoć ili zaštitu državnih službenika i političara da prevaru izvede nesmetano, naročito u slučajevima kada je kršenje obaveza bilo prijavljeno Agenciji, policiji ili drugim institucijama, a njihova reakcija je izostala - smatra Nenadić.
Antrfile : Zašto su raskinuta 572 privatizaciona ugovora*
Razlozi Broj raskinutih ugovora neplaćanje dospelih rata kupoprodajne cene 217 neodržavanje kontinuiteta poslovanja i nepoštovanje socijalnog programa 211 nedostavljanje bankarske garancije za obavezu investiranja 48 neizvršenje investicione obaveze 74 raspolaganje imovinom suprotno odredbama ugovora 22 * U većem broju slučajeva ugovor je raskinut po više osnova
Najviše raskida ugovora
Region Broj ugovora Vojvodina 191 Niš 125 Kraljevo 98 Kragujevac 75 Beograd 83
============================


Datum : 10.8.2010
Novina : Press
Strana : 17
Autor : PRENETO
Tema : Dostupnost informacija
Agencija : BETA
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

PROTEST NOVINARSKIH UDRUŽENJA ZBOG POSTUPKA BOŠKA NIČIĆA
ZAJEČAR - Novinarska udruženja protestovala su juče zbog postupka gradonačelnika Zaječara Boška Ničića koji je zabranio svim direktorima javnih preduzeća i javnih ustanova u gradu da daju izjave za medije bez njegove prethodne saglasnosti. Gradonačelnik Zaječara Boško Ničić odbacio je tvrdnje da je direktorima javnih preduzeća naredio da ne komuniciraju sa pojedinim medijima bez njegove saglasnosti.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović je u pismu gradonačelniku Zaječara Bošku Ničiću uputio „najoštriji protest“ povodom toga. - Zaprepašćeni smo vašom naredbom na koju nemate pravo ni po kom osnovu - naveo je u pismu predsednik NUNS-a. Dodaje se da je Zakonom o javnom informisanju propisano da „niko ne sme, ni na posredan način, da ograničava slobodu javnog informisanja, naročito zloupotrebom državnih ili privatnih ovlašćenja“. - Sigurno znate i da su prema Zakonu o lokalnoj samoupravi organi i službe jedinice lokalne samouprave dužni da obaveštavaju javnost o svom radu preko sredstava javnog informisanja - piše u pismu predsednika NUNS-a gradonačelniku Zaječara. NUNS u pismu navodi da mandat koji su građani dali Ničiću „svakako ne podrazumeva nikakvu cenzorsku nadležnost“. I Udruženje novinara Srbije (UNS) osudilo je postupak Ničića i upozorilo lokalne funkcionere u Zaječaru da nosioci državnih funkcija imaju zakonsku obavezu da svoj rad učine dostupnim javnosti i da odgovaraju na novinarska pitanja, sviđala im se ona ili ne. UNS je, takođe, upozorio lokalne funkcionere da ukoliko poštuju naredbu gradonačelnika, krše zakone države Srbije i građanima uskraćuju osnovno pravo na informisanje. Ničić je kazao da je samo odlučio da on sam sa pojedinim medijima komunicira preko poverenika za informacije. - Nisam izdao nikakvu (usmenu) naredbu direktorima, jer da sam to hteo da uradim, učinio bih napismeno. To što ja sa njima ne želim da razgovaram moj je lični stav, a na sva pitanja koja mi budu postavili napismeno, biće im odgovoreno u zakonskom roku preko poverenika za informisanje - rekao je gradonačelnik Zaječara. Prema njegovim rečima, na to se odlučio jer su njegove izjave date pojedinim medijima zloupotrebljene. - Do sada su neki mediji zloupotrebili moje izjave izvlačeći reči iz konteksta i konstruišući vesti prezentujući ih na način koji ne odgovara istini - rekao Ničić. (Beta)
Antrfile :
============================


Datum : 10.8.2010
Novina : Politika
Strana : A9
Autor : PRENETO
Tema : Dostupnost informacija
Agencija : BETA
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

GRADONAČELNIK ZAJEČARA OGRANIČAVA SLOBODU INFORMISANJA
Boško Ničić zabranio lokalnim funkcionerima da daju izjave poručivši da će novinarima odgovarati preko poverenika za informacije
Novinarska udruženja protestovala su juče zbog postupka gradonačelnika Zaječara Boška Ničića koji je, kako navode, zabranio svim direktorima javnih preduzeća i javnih ustanova u gradu da daju izjave za medije bez njegove prethodne saglasnosti. Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović je u pismu gradonačelniku Zaječara Bošku Ničiću uputio „najoštriji protest” povodom toga. „Zaprepašćeni smo Vašom naredbom na koju nemate pravo ni po kom osnovu”, naveo je u pismu predsednik NUNS-a. Dodaje se da je Zakonom o javnom informisanju propisano da „niko ne sme, ni na posredan način, da ograničava slobodu javnog informisanja, naročito zloupotrebom državnih ili privatnih ovlašćenja”. NUNS u pismu navodi da mandat koji su građani Ničiću „svakako ne podrazumeva nikakvu cenzorsku nadležnost”. „Naprotiv, dužni ste da o svom radu redovno obaveštavate javnost. U tom smislu bi se od Vas pre dalo očekivati da utičete na sve nosioce javnih funkcija u Zaječaru kako bi odgovornije i transparentnije radili svoj posao. Ovako, ostaje nam da zaključimo da ste svesno učinili suprotno, zloupotrebljavajući svoju funkciju i uticaj”, piše u pismu NUNS-a. I Udruženje novinara Srbije osudilo je postupak Ničića i upozorilo lokalne funkcionere u Zaječaru da nosioci državnih funkcija imaju zakonsku obavezu da svoj rad učine dostupnim javnosti i da odgovaraju na novinarska pitanja, sviđala im se ona ili ne. UNS je, takođe, upozorio lokalne funkcionere da ukoliko poštuju naredbu gradonačelnika, krše zakone države Srbije i građanima uskraćuju osnovno pravo na informisanje. Gradonačelnik Zaječara Boško Ničić odbacio je tvrdnje da je direktorima javnih preduzeća naredio da ne komuniciraju s pojedinim medijima bez njegove saglasnosti. „Nisam izdao nikakvu (usmenu) naredbu direktorima, jer da sam to hteo da uradim, učinio bih napismeno. To što ja sa njima ne želim da razgovaram moj je lični stav, a na sva pitanja koja mi budu postavili napismeno, biće im odgovoreno u zakonskom roku preko poverenika za informisanje”, rekao je gradonačelnik Zaječara. Prema njegovim rečima, na to se odlučio jer su njegove izjave date pojedinim medijima zloupotrebljene. Beta
Antrfile :
============================


Datum : 10.8.2010
Novina : Večernje Novosti
Strana : 3
Autor : S. S. R.
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

VIKA PROTIV BOŠKA
OPOZICIJA KRIVI RISTIĆA DA SAPLIĆE RAD NEZAVISNIH INSTITUCIJA
Pešić: Uvek je upetljan. Trivan: Nekorektna prozivka
POSLANIK DS Boško Ristić najbolji je advokat vlasti u polemikama o reformi sudstva i radu nezavisnih institucija. Zato ga je opozicija i označila kao ”isturenog igrača”, koji ”podmeće nogu” svima čije su funkcije da nadziru i ”sapliću” vlast. Kako kažu, to je poslednji put uradio kada je u Poslovnik, koji je krojio, progurao mogućnost da Skupština smenjuje čelnike nezavisnih institucija. - Ne znam kako funkcionišu, da li se dogovaraju i govore mu šta da radi, ali je očigledno da je Ristić uvek upetljan u sputavanje nezavisnih institucija - kaže za ”Novosti” Vesna Pešić iz LDP. Sličnog stava su i radikali. Poslanik Vjerica Radeta objašnjava za ”Novosti” da Ristić ima ”1001 funkciju” - poslanik je, predsednik Odbora za pravosuđe, član Visokog saveta sudstva... - Isturen je, ali je očigledno da iza svega stoji režim - tvrdi Radeta. U ”političkoj kući” Boška Ristića juče su nam rekli da su prozivke nekorektne. - Nekorektno je bilo koga prozivati za odluke koje su kolektivnog karaktera i iza kojih stoje Vlada i Skupština - kaže Jelena Trivan, portparol DS. - Iza tih odluka stala je vlast, ali i deo opozicije. Kada se pojave problemi svi treba da preuzmu odgovornost, a ne da se žrtve traže u pojedincima. Kako nam je rekla, Ristić ne odgovara na pozive, jer je na odmoru. Koalicioni partneri iz G17 plus tvrde da se u ovoj stranci niko ne bavi kontrolom onih koji treba da kontrolišu vlast. - To ne znači da nemamo pravo da iznosimo stavove o presudama sudova i o tome koja agencija, prema našem mišljenju, dobro ili loše radi svoj posao - kaže Željko Ivanji i podseća da su upravo poslanici stvorili okvire za rad nezavisnih institucija.
Antrfile : PO VOLjI VLASTI
POVERENIK za informacije Rodoljub Šabić i zaštitnik građana Saša Janković u više navrata su ponavljali da vlast vrši pritisak na rad institucija i da želi da im skrene pažnju da izveštaji koje prave treba da budu po volji vlasti.
============================


Datum : 10.8.2010
Novina : Dnevnik
Strana : 15
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

NUNS PROTIV GRADONAČELNIKA
Nezavisno udruženje novinara Srbije i Udruženje novinara Srbije osudili su odluku gradonačelnika Zaječara Boška Ničića kojom se direktorima javnih preduzeća i ustanova u tom gradu zabranjuje davanje izjava medijima bez njegove prethodne saglasnosti. NUNS je u pisanom protestu, upućenom Ničiću, istakao da je zaprepašćen njegovom naredbom na koju nema pravo ni po kojem osnovu. “Uvereni smo da vam je kao iskusnom političaru veoma dobro poznato da je Zakonom o javnom informisanju propisano da niko ne sme, ni na posredan način, da ograničava slobodu javnog informisanja, naročito zloupotrebom državnih ili privatnih ovlašćenja”, podsećaju iz NUNS-a. Inače, gradonačelnik Zaječara Boško Ničić je odbacio tvrdnje da je direktorima javnih preduzeća naredio da ne komuniciraju sa pojedinim medijima bez njegove saglasnosti. On je izjavio da je “samo odlučio da on sam sa pojedinim medijima komunicira preko poverenika za informacije”.
Antrfile :
============================


Datum : 10.8.2010
Novina : Dnevnik
Strana : 15
Autor : J. BARBUZAN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

ZABLUDE O MAGIČNOM LEČENJU
ZABRANA REKLAMIRANjA LEKOVA JOŠ UVEK SE KRŠI
Da je zakon jedno a praksa drugo, dokazuje i primer reklamiranja lekova koje se, i pored jasnih zabrana i ograničenja, svakodnevno pojavljuje u sredstvima javnog informisanja. Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima, odnosno Pravilnik o oglašavanju lekova, stupili su na snagu pre dve godine, ali se njihove odredbe i dalje krše. Tako se ovih dana na pojedinim lokalnim TV-stanicama može čuti “savet” proizvođača jednog preparata za lečenje prostate da je ovo “daleko efikasniji lek od svih drugih koje nudi farmaceutska industrija”, ili se potanko obajšnjavaju “magični” rezultati lečenja gojaznosti i celulita lekom proizvedenim u jednoj privatnoj apoteci, a hvalospeve o svojim odličnim rezultatima u oblasti plastične hirurgije recituju lekari iz svih krajeva naše zemlje. Lekove, kao i metode lečenja, i dalje reklamiraju i lekari i javne ličnosti, koji o nekom preparatu govore kao sredstvu koje bolest uklanja kao od šale, ili se iznose rezultati lečenja koji su bolji nego s nekim drugim medikamentima, a neretko se uz tekst nađe i slika leka. U mnogim obrazovnim emisijama favorizuje se neka metoda lečenja, preparat ili zdravstvena ustanova, što je takođe zabranjeno. Ministarstvo zdravlja je najavilo ozbiljnu kontrolu oglašavanja lekova, ali očigledno da u ovom poslu ne uspeva da se suprotstavi velikom pritisku onih koji na tržištu žele i na ovaj način da steknu prednost. Zakon precizira da su za sve koji građanstvo dovode u zabludu obećanjima o čudotvornosti leka ili metode lečenja, koji garantuju izlečenje ili iznose naučno nepotvrđene informacije, predviđene novčane kazne od 150.000 do milion i po dinara. Reklame u kojima se kaže da taj i taj preparat sigurno leči od neke bolesti, kada glumci ili sportisti govore o leku koji im je izlečio neku bolest, kada se navodi da je neki lek daleko efikasniji od drugog... sve su to informacije koje su po zakonu zabranjene. – Lekovi su specifična roba koja može pomoći i izlečiti, ali ukoliko se nepravilno koristi, može izazvati veliku štetu po zdravlje ljudi pa je sasvim razumljivo što podlež u drugačijim pravilima prodaje i reklamiranja – kaže dr Snežana Poštić. – Reklamiranje lekova može dovesti pacijente u zabludu i navesti na zaključak da su lekovi bezbedni i efikasni i bez propisivanja i kontrole lekara. Često nam dolaze pacijenti i traže lek za koji su saznali iz medija i ponekad se ljute što neću da ga propišem, a u medijima je rečeno da je “efikasan i bezbedan”. Oglašavanje lekova u smislu Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima je svaki oblik davanja informacija o leku opštoj i stručnoj javnosti, a obuhvata reklamiranje leka, promociju, davanje besplatnih uzoraka i sponzorisanje naučnih i promotivnih skupova stručnoj javnosti. Ukoliko se lek promoviše stručnoj javnosti, a izdaje se na recept, mogu se izneti samo oni podaci o njemu koji su sadržani u dozvoli za njegovo stavljanje u promet.
Antrfile : Tanka granica: reklamiranje – informisanje
Često nije lako odrediti kada se radi o reklami a kada ne. Tanka je granica između reklamiranja i informisanja. S jedne strane je pravo pacijenata na informisanost, a s druge – zabrana reklamiranja lekova i metoda lečenja. Pravilnik propisuje da se u medijima može govoriti samo o generičkom nazivu leka, ali kada je u pitanju informisanje građana, ovakav naziv leka za njih ništa ne znači. Zakon je izuzeo samo jednu mogućnost: da nadležno ministarstvo može, kada je to u opštem interesu – na primer, kada se pojave epidemije i epizootije – u sredstvim javnog informisanja obaveštavati građane o upotrebi leka koji se izdaje na recept.
============================