Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji



Datum : 15.8.2010
Novina : Dnevnik
Strana : 5
Autor : LJUBINKA MALEŠEVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Intervju
Ocena : Neutralna

U EVROPU SE NE IDE NA DVE FOTELJE
I N T E R V J U: DRAGO KOS, PREDSEDNIK GRUPE ZEMALjA SE ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE (GREKO)
Srbija će „milom ili silom“ pronaći izgubljenu političku volju da se ozbiljno uhvati u borbu protiv korupcije ukoliko zaista želi da se priključi evropskoj porodici. Jer, borba protiv korupcije jeste politički kriterijum za ulazak u Evropsku uniju i o tome se sa srpskim političarima više neće raspravljati, kaže u razgovoru za nedeljni „Dnevnik“ Drago Kos, predsednik Grupe zemalja Saveta Evrope za borbu protiv korucije (GREKO). – Ako Evropska unija ne bude uverena – pogotovo nakon dosta loših iskustava sa Bugarskom i Rumunijom i posle problema kojih ima sa Hrvatskom – da u Srbiji ne samo postoji politička volja, već i da se povlače konkretni potezi u suzbijanju korupcije, ulaska u njene redove neće biti. Moramo se uveriti da Srbija ima želje, volje, spremnosti i resursa da ispuni jedan od osnovnih političkih kriterijuma za ulazak u EU a borba protiv korupcije to jeste. No, ako je suditi po sadašnjim potezima, plašim se da će taj put u Evropu biti dug – ističe Kos.
Srpski političari tvrde da imaju evropsku podršku u zadržavanju duplih funkcija do isteka mandata. Kako su oni tek na pola mandata, što znači da će na dve fotelje sedeti još dve godine, koliko je realno da su za izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije dobili saglasnost Saveta Evrope? – Teško mogu poverovati da je bilo ko iz Evrope dao podršku političkoj eliti Srbije za obavljanje duplih funkcija do kraja mandata, dakle još te dve godine. Neka kažu ime i kada je im je takva dozvola data. Naime, s pojedinim rešenjima u zemljama koje već jesu ili će biti članice EU niko se ne bavi do tolike konkretnosti da bi mogao neko da se poziva na to, odnosno da je dobio saglasnost za tako nešto. Zatim, rok od dve ili više godina za usklađenje pravog stanja sa onim što nalaže zakon sigurno je predugačak. Da je u pitanju nekoliko meseci, možda i ne bi bio problem da se sačeka. Ali dve godine sigurno su predugačak rok za koji bi moglo da se dozvoli funkcionerima da i dalje obavljaju dve funkcije. U svakom slučaju, sigurno je da će budući monitoring GREKO-a, ako se stvari ne promene, to smatrati kao korak unutrag. A kako se naš izveštaj prati i od Evropske komisije i od svih drugih međunarodnih organizacija, takva ocena neće delovati pozitivno.
Dali ste podršku Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije. Da li vas je iznenadilo da se samo nekoliko meseci nakon početka primene on menja? – I ne i da. Ne zbog toga što sam video i u drugim državama da je bilo pokušaja političara da se odupiru zakonima koji regulišu borbu protiv korupcije i njihovu težnju da se zapravo zadrži status kvo i pored proklamovanih i usvojenih pravila za borbu protiv korupcije. Da, zato što nisam mogao da pretpostavim da će ti pokušaji izmena dobiti tako konfliktan oblik i da će, na kraju, odredbe zakona biti promenjene u korist politič ara. Bio sam zaprepašćen kada sam video za kako kratko vreme su stupile na snagu izmene tog zakona, koji je pre „popravke“ bio mnogo bolji i kvalitetniji. Sada se stalo na pola puta i nadam se da to nije znak da će se ići i na nekakve još gore izmene.
Srpski mediji i pojedini članovi Odbora Agencije za borbu protiv korupcije proteklih dana spekulisali su da će Srbiji uslediti „kazna“ zbog izvršenih izmena zakona. Da li bi Srbija zaista mogla biti kažnjena povratkom viza i zastojem na evopskom putu? – Još uvek traje faza iznenađenja u Evropi onim što se uradilo sa Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije u Srbiji, ali ona neće dugo trajati. Razmotriće se veoma pomno pitanje da li je to što se desilo slučaj do koga je došlo više-manje nesrećno i koji još ima šanse da se ispravi, jer će Agencija podneti zahtev Ustavnom sudu Srbiji da preispita ustavnost izvršenih korekcija. Ili je, pak, to početak ponašanja Srbije u suprotnom pravcu od onoga što je definisala u zakonu i u svom obećanju EU. Istina, zaista teško mogu da zamislim da bi samo zbog toga Srbija mogla ostati bez viza. Ali činjenica je i to da ako bi se ovakve stvari – da se dobri i korisni zakoni za borbu protiv korupcije menjaju nagore – ponavljale, u tom bi slučaju EU došla do uverenja da Srbija nema pravi način da se odupre korupciji. I onda bi stvarno mogao biti usporen evropski put.
Da li su i ova zbivanja oko duplih funkcija u Srbiji dokaz da nema istinske borbe protiv korupcije ako izostaje politička volja? – To je slučaj u svim državama. Bez prave politič ke volje nema borbe protiv korupcije. Sve priče za kojima politič ari lako posežu, pogotovo pred izbore, više-manje služe da uvere birače kako su oni pravi borci protiv korupcije, ali politička volja dolazi na iskušenje preuzimanjem vlasti. Za Srbiju je stvar još gora jer su baš ti političari koji sada posežu za izmenama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije da bi sačuvali svoje fotelje doneli taj isti zakon. Umesto da ga primenjuju, oni ga menjaju sebi u korist. Biće sad teško ubediti birače u Srbiji da su političari spremni da se povinuju ogranič enjima koje donose propisi za borbu protiv korupcije posle ovakvog koraka. Ako se legalizuju „dupli standardi“, da za obične ljudi važi nešto a političari to mogu da menjaju po želji, onda to za rezultat ne može imati borbu protiv korupcije.
Čak i nezavisni organi i tela koji se u Srbiji bore protiv korupcije ističu da je korupcija ovde sistemska i da počiva na vlasti, odnosno praktično stavljaju znak jednakosti između korupcije i vlasti. Ako je to tako, može li onda vlast tvrditi da ide sigurnim korakom ka Evropi? – Po definiciji, korupcije je najviše tamo gde je vlast. Apsolutna vlast znači i apsolutnu korupciju. Nezavisni organi i tela čiji je zadatak da zaustavljaju korupciju moraju uveriti vladu da počne da razmišlja šta učiniti da bi se taj znak jednakosti izbrisao. Nažalost, iskustvo nam je pokazalo da vlasti najviše „slušaju „ kada ih pritiskaju spolja a ne kada im se na to ukazuje i od njih traži iznutra – osim kada ih na to prisiljavaju prilike kao što su izbori. One prave želje za borbom protiv korupcije nema u tolikom obimu da bismo mogli biti zadovoljni. Svaki put kada se počene sa konkretnim merama za borbu protiv korupcije najčešće se nailazi na otpor baš od strane tih koji bi prvi morali da se bore protiv nje i koji najviše u korupciji učestvuju. A to su političari.
Antrfile :
============================


Datum : 15.8.2010
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : IRENA RADISAVLJEVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Intervju
Ocena : Neutralna

POLITIKU KROJE TAJKUNI I KRIMINALCI
Intervju Verica Barać
Privatizacija je ekonomski propala, jer je služila isključivo da se opere novac. Sistem koji su napravili nema nikakve veze sa evropskim putem
Irena Radisavljević
Naša vlast počiva na sistemskoj korupciji. Poredak koji su izgradili zajedno s tajkunima posle 2000. funkcioniše mimo svih demokratskih pravila, nije uspostavljena podela vlasti, a samim tim ni kontrola, institucije su urušene, ekonomski kapaciteti upropašteni… Pokušavaju da nas ubede da je sistem koji su napravili na putu za Evropu, ali on suštinski nikakve veze s evropskim standardima nema. To je sistem u kome su vlasnička prava svih građana ugrožena i u kome državne institucije prepoznaju samo prava tajkuna – počinje razgovor za „Blic nedelje“ Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije.
– Ovakvo stanje u društvu odgovara samo tajkunima za koje su sve vlade od 2000. godine radile. Upravo je vlast omogućila onima koji su devedesetih bili na listama sumnjivih ljudi da posle 2000. operu svoje biografije i postanu najveći kapitalisti u zemlji. Hiljadu je primera da i danas i vlast i državne institucije rade u korist tajkuna. Kako drugačije protumačiti činjenicu da država prepoznaje Jovicu Stefanovića Ninija s Interpolove poternice kao pravog vlasnika „Jugoremedije“, a poništava prava većinskog vlasnika – malih akcionara, istera ih na ulicu, pa ih još na smenu batinaju policija i privatno obezbeđenje. Proces privatizacija je ekonomski propao, jer je poslužio isključivo da tajkuni operu novac. Upravo zato nikada nije postavljano pitanje porekla novca. Vlast je dozvolila tajkunima i kriminalcima da kupuju dobre firme, da ih unište i prodaju kao nekretnine. - Kako da danas od iste te vlasti očekujemo da se obračuna s organizovanim kiriminalom? – Nikako, i ovo što rade je sve obična farsa. Sigurna sam da bi, da SAD nije insistirao na hapšenju Šarića, on kroz neko vreme postao isto što i Peconi ili bilo koji drugi biznismen čije se poreklo novca ne zna. Naše tužilaštvo je potpuno instrumentalizovano za političke ciljeve i dnevni trenutak. Umesto da druge državne institucije rade na slučajevima Karić, Subotić, Radulović, da se ispita sve – od porekla novca do poreskih istraga, sve je prebačeno na tužilaštvo. I time se zaklanja suština problema, da svaka državna institucija treba da radi svoj posao u okviru svoje nadležnosti i da u tom procesu bude kontrolisana. Da se ispita šta su u svim tim slučajevima, od tajkuna do organizovanog kriminala, uradile Uprava za sprečavanje pranja novca, Poreska uprava, kako je Agencija za privatizaciju mogla da omogući Šariću, a takvih je u Srbiji mnogo, da opere više od 20 miliona evra u privatizaciji... Šta je radila Agencija, kakvog je ona sigurnog kupca našla, da li je tražila proveru porekla novca? Nije. E ako niko ništa nije uradio, onda će se kao posledica pritiska javnosti pojaviti montirani procesi kojima će biti zatrpano tužilaštvo i sudovi, i koja će se završiti kao afera „Kofer“, nagodbom iza očiju javnosti. - Upravo su predstavnici institucija, za koje i sada kažete da nisu radile svoj posao, na krivičnim prijavama Saveta za preuzimanje akcija Luke Beograd? Verujete li tužilaštvu i sudovima da će obaviti svoj posao kako treba? – Mi smo uradili ono što je trebalo i što smo mogli da uradimo. Zaista smo došli do dobre i relevantne dokumentacije koja potkrepljuje optužbe. Ako tužilaštvo bude moglo i smelo da radi, njemu je dobar deo posla urađen. Do sada, međutim, nismo dobili nikakvu povratnu informaciju, a dosadašnje iskustvo s tužilaštvom u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije je bilo veoma loše. Ono čega se mi bojimo jeste da je će se ova partijska čistka koja je urađena u sudstvu još gore odraziti na te procese. Ako Ministarstvo pravde može zbog toga što određeni politički trenutak nije dobar za određenu presudu da smeni sudiju, onda je to dokaz da mi od suda nemamo ništa i da i ona najosnovnija ljudska prava više nema ko da štiti. - Najavili ste i nove krivične prijave za slučaj C market? – Ne samo za C market, već ćemo i za sve drugo što budemo mogli da podnesemo krivične prijave. Ono što je sigurno je da je i tužilaštvo samo moglo dosta toga da uradi. Ima stvari koje je istraživao UBPOK i gde je izvršen pritisak na tužilaštvo da se ništa ne uradi. Takav je primer Sartida, Nacionalne štedionice… - Kakva je to zemlja u kojoj monopolisti mogu da izazovu nestašicu mleka, a vlast to mirno gleda? – Monopoli su već napravljeni u procesu privatizacije i to je tako namerno činjeno. Vlast je svojim tajkunima prodavala tržišta kako duvana ili nafte, tako i mleka. Bilo je jasno da ste onog trenutka kada ste kupili 60 odsto mlekara postali monopolista. I iza toga je stajao Milan Beko, kao i iza mnogih drugih nezakonitih i štetnih državnih poslova. On je uništio proizvođače, kao što je Mišković uništio dobavljače. Ta cena koju su oni kao monopol držali nije mogla da bude ekonomski održiva za proizvodnju mleka i tako su uništavani proizvođači mleka. U međuvremenu je zatvorena jedna od najstarijih mlekara u Srbiji, Čačanska. Na čitavom tom području godinama niko ne otkupljuje mleko. To je automatski značilo uništavanje stočarstva, dalje u lancu ratarstva, a na kraju i celokupne poljoprivrede. Njima kao monopolu sasvim je svejedno da li u Srbiji postoje stočarstvo ili poljoprivreda, jer oni mogu da kupe i mleko u prahu, da dodaju vodu i prodaju to kao normalno mleko. Za oporavak ove oblasti bi trebalo više od 10 ili 15 godina, a naravno kod nas za to nema nikakve šanse jer naša država ne vodi ekonomsku politiku koja je u opštem interesu, već politiku koja je u interesu tajkuna. - Pomenuli ste i da je Mišković na sličan način uništio dobavljače? – Iz monopola u trgovini na malo, njegova firma je s jedne strane uzimala ogroman novac od građana, odnosno pljačkala potrošače (jer se antimonopolski zakoni koji su naočigled javnosti prekršeni u preuzimanju akcija „C marketa“ odnose na zaštitu potrošača), a s druge strane je uništio dobavljače, jer im ne plaća robu po šest meseci. Uz sve to, nijedan državni organ ne želi da procesuira ništa protiv njega. Zna se da mali proizvođači ne mogu ekonomski da izdrže takvo ponašanje, pa su opstali samo oni koji su imali veze u strankama, i to uz pomoć kredita Fonda za razvoj koje po partijskoj liniji Dinkić i ostali ministri dele. A i sami su priznali da ne kontrolišu trošenje dodeljenih sredstava iz Fonda za razvoj. - Kažete da su tajkuni kupovali firme zbog atraktivnog zemljišta i potom ih upropaštavali. Sada im je Dulićevom uredbom o konverziji omogućeno najzad da postanu vlasnici skupog zemljišta i da ga prodaju. Znači li to da je ova vlast definitivno završila „prljav posao“ prethodne? – Upravo. Drastičan primer je Luka Beograd, međunarodna luka od koje je Beograd mogao da živi. Prilikom izgradnje Luke država je dala besplatno zemljište i time se odrekla svojih prihoda zarad izgradnje luke. A prodata je tako da je vlast tretira kao građevinsko zemljište za izgradnju grada na vodi koji gradonačelnik Beograda predstavlja u Kanu?! Zbog toga je promenjen i generalni urbanistički plan, a Luka je najzad i ukinuta, jer su novi vlasnici rekli da ih obavljanje lučke delatnosti uopšte ne interesuje. S uredbom Dulićevog ministarstva, to zemljište koje je u privatizaciji vrednovano nulom sada će biti prodato privatizacionim vlasnicima po ceni umanjenoj za cenu ukupnog kapitala. Država će time onima koji su platili preduzeće više nego što je vredno zemljište pokloniti zemljište, a drugima gde je zemljište vrednije od preduzeća pokloniti to preduzeće. To je nova pljačka građana u korist tajkuna. - Kako da se tom bahatom ponašanju vlasti stane na put? – U ovakvom sistemu nikako, jer su ga zajedno s tajkunima i kriminalom napravili tako da mogu potpuno neodgovorno, nekontrolisano i nesmenjivo da vladaju. Napravili su političke stranke za koje sami priznaju da se finansiraju na tajni način, parlament nam se sastoji od 250 ljudi koji glasaju ili diskutuju samo onako kako je već unapred odlučeno u partijskoj centrali, i dalje smo jedina zemlja u Evropi u kojoj ne funkcioniše državna revizija i u kojoj se ne radi završni račun budžeta... Ako išta može da se uradi da se tome stane na put, to može da se učini kroz medije, ali su i oni nažalost potpuno kontrolisani. - Država je pre gotovo dve godine ustanovila funkciju revizora, pa opet ništa od kontrole trošenja novca poreskih obveznika? – I taj prvi izveštaj koji je napravila državna revizija s malim kapacitetima (da ne kažemo da su ih namerno napravili tako da i ne mogu bolje da rade) Parlament je mogao da koristi za ozbiljnu raspravu i pozivanje vlade na odgovornost, ali ga je odbacio. A tamo ima takvih finih detalja – da je Dinkić svom partijskom institutu dao 100.000 evra za projekat ili 1.600 evra za svaku stranicu tog projekta. Da je u tom institutu bila zaposlena njegova majka i da dve trećine tog takozvanog projekta čine podaci iz statistike i tržišta rada koje su već napravile države institucije i za šta su već bile plaćene… To je samo mali detalj, a zamislite šta bi sve otkrila ozbiljna državna revizija. Nepostojanje državne revizije u Evropi postoji samo u Srbiji i Vatikanu. U takvom načinu nekontrolisane vlasti koja nikome ne polaže račune, ona sama postaje sve više korumpirana, zatvorena u korupcionaške krugove, iz kojih urušava sve institucije sistema. Videli smo šta se dešava sa onim institucijama koje pokušaju da dosledno primene zakon, kao što je ombudsman, poverenik ili antimonopolska komisija kojima se pruža otpor i upućuju pretnje. - Šta onda radi opozicija? Zašto ne kritikuju vlast i ne traže kontrolu? – Srbija i nema opoziciju, jer ako je ne zanimaju završni račun budžeta i revizorski izveštaj, to znači samo da opozicija ne želi da kontroliše vladu. A to je abeceda borbe za vlast! Budući da njih to ne interesuje, zaključak je da se i njihove, kao i stranke na vlasti finansiraju i formiraju na isti način. A stranka koja prizna da se tajno finansira, što sve priznaju, jeste tajna organizacija koja ne bi trebalo da učestvuje u javnom životu i koja se ne može nazivati političkom strankom jer je suprotna njenoj definiciji. Bez političkih stanaka nema smene vlasti. Ovaj sistem nema odgovor ni na jedan problem. Završili su posao za tajkune, što je dovelo do ekonomskog kraha, stravične nezaposlenosti i činjenice da uopšte i nemamo vladu. Umesto nje, mi imamo određene partije s određenim ministrima koji ih predstavljaju, premijera koji ne vodi politiku, i koji zajedno s istim tim strankama odgovara predsedniku republike.
Antrfile : U Vladi sede konsultanti
- Ko nam uopšte sedi u Vladi? – To su određeni konsultanti koji su tu došli da prenesu na državni nivo poslove svojih konsultantskih kuća. Oni to i ne kriju, a premijer Cvetković je vrlo izraziti primer. Čovek koji je bio direktor Agencije za privatizaciju kada su se desile krupne nezakonitosti i koji je istovremeno bio izvršni direktor konsultantske firme. Kada bi se napravila ozbiljna revizija projekata koje rade ministarstva i vlada i pratili ti tokovi novca, videlo bi se da su svi projekti dogovoreni između konsultanata koji su ostali u konsultantskoj kući i drugih koji su došli u vladine institucije. A sve su to izmišljeni projekti i ogroman novac.
============================


Datum : 15.8.2010
Novina : Blic
Strana : 4
Autor : ALEKSANDAR RODIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

KRIMINALCIMA DOJAVE STIŽU IZ VRHA MUP
Tema dana
Optuženi za ozbiljan kriminal po pravilu izbegnu hapšenje
Za načelnika važne službe postavljen je inspektor iz Pljevalja, i to tako što je prilikom napredovanja preskočio bar pet stepenika, a sve se dogodilo u vreme kada je Darko Šarić, takođe Pljevljak, bio na vrhuncu moći
Aleksandar Rodić
Šta povezuje Bogoljuba Karića i Darka Šarića? Osim poternice, i to što su neposredno uoči hapšenja uspeli da napuste zemlju. Oni, međutim, nisu jedini. Spisak onih koji su bili iste „sreće“ je poduži, a na njemu se nalaze biznismeni, kriminalci, generali i sportski radnici. Svi oni su uspeli da izbegnu hapšenje zahvaljujući informacijama koje su dobili iz policije, što ukazuje na spregu kriminala i politike, navode naši sagovornici. – Finansiranjem političkih partija kriminalcima su otvorena vrata u Ministarstvu unutrašnjih poslova. U policiji postavljaju svoje kadrove na važne pozicije. Tamo gde su im dostupni izveštaji i operativna saznanja. Lica čije se hapšenje sprema o tome nisu obaveštena od strane običnih operativaca. Dojave dolaze iz samih kabineta. Znaju dobro i u MUP odakle vetar duva, samo istrage nema – kaže izvor „Blica nedelje“ blizak MUP i dobro upućen u dešavanja u njemu. On dodaje i da je policija poslednji put pokušala da reši ovaj problem za vreme „Sablje“. Tada su čak hapšeni policajci koje je na ključna mesta postavila mafija i za koje se znalo da sarađuju sa „zemuncima“. Međutim, da je sve ostalo na nivou pukog pokušaja, najbolje govori trenutna situacija. – Neko treba da se zapita zašto je za načelnika važne službe postavljen inspektor iz Pljevalja, i to tako što je prilikom napredovanja preskočio bar pet stepenika, a sve se dogodilo u vreme kada je Darko Šarić, takođe Pljevljak, bio na vrhuncu moći. Nije to jedini primer. U MUP danas neke od ključnih funkcija obavljaju ljudi koji s policijom pre toga nisu imali nikakve veze. Izuzetno važni poslovi poveravaju se penzionerima zaposlenim po ugovoru. Sve to kriminalci po MUP nesmetano rade, a onda se svi kao pitaju da li je Šarićev klan organizovaniji od zemunskog. Naravno da jeste. Šarić je pao na tridesetoj, a ne na trećoj pošiljci. Za sve to treba imati ljude u policiji – navodi naš sagovornik. Podsetimo, „Blic“ je početkom godine pisao i o šefu kabineta ministra policije, Branku Lazareviću. Naime, Lazarević se u vezu sa Šarićem dovodio preko preduzeća „Mitrosrem“. Vlasnik preduzeća je Lazarevićev šurak, a u Upravnom odboru su sedeli najbliži saradnici Darka Šarića, biznismen Zoran Ćopić i advokat Andrija Krlović. Povrh svega, i sam Lazarević je bio suvlasnik spornog preduzeća sve do 2007. godine kada je imenovan za šefa kabineta Ivice Dačića. Inače, ministar je tada naveo da nema nikakvih saznanja o povezanosti najviših funkcionera MUP i policije sa kriminalnim grupama, ali da će se svi navodi ispitati. Problem, međutim, nije samo Darko Šarić. Među onima koji su stigli da se na brzinu spakuju i uhvate poslednji voz nalaze se biznismeni Stanko Subotić Cane i Bogoljub Karić, ali i bivši predsednik Fudbalskog saveza Srbije Zvezdan Terzić za kojim je raspisana poternica zbog nezakonitih transfera četiri fudbalera. Iako naspram šverca cigareta i droge, ova optužba deluje gotovo bezazleno, Zvezdan Terzić se, kao što je naš list već pisao, dovodi u vezu s Darkom Šarićem, i to preko Brane Mićunovića, predsednika fudbalskog kluba „Sutjeska“ iz Nikšića koji važi za jednog od najmoćnijih ljudi u Crnoj Gori, a čije ime se redovno vezuje za kriminal. Sve to baca novo svetlo na Terzićev naprasni odlazak u Ameriku neposredno pre afere o „fudbalskoj mafiji“. Na spisku onih koji su uspeli da izbegnu hapšenje u poslednjem trenutku nalazi se i haški optuženik Goran Hadžić. On je napustio kuću 17 sati pre nego što je MUP Srbije dobio nalog da ga uhapsi, a sve je dokumentovano i fotografijama, kako je svojevremeno navela glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte. Isti poduhvat su izveli i organizatori carinske i stečajne mafije. Tako je uoči hapšenja iz Srbije pobegao Slobodan Radulović, bivši direktor „C marketa“, koji se tereti da je naterao sudiju Gorana Kljajevića na kršenje zakona kako bi kupio akcije kompanije u kojoj je radio pod povoljnim i nezakonitim uslovima. S druge strane, kako navodi Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, ni vlasti ne bi odgovaralo da se Radulović, Karić ili Subotić nađu na optuženičkoj klupi. Zato se pokreću poternice koje onemogućavaju da i oni koji bi došli da svedoče to nikada ne učine. Poternice, kako tvrdi Baraćeva, predstavljaju samo pretnju i njima vlast sprečava da se neke stvari saznaju. – Svi oni bi braneći sebe mogli bi da iznesu podatke koji inkriminišu druge, pa i one na vlasti. Verovatno bismo hapšenjem Karića nešto dragoceno saznali. Kako je u stvari prodat „Mobtel“, ko je tu našao Martina Šlafa i kakva je bila njegova uloga kao posrednika, kakva se skrivena transakcija tu odvila…? U Srbiji Bagzi može da bude zaštićeni svedok, a Karić, Subotić i Radulović su samo na poternici jer se time sprečava da dođu pred istražne organe. Pogledajte samo šta se sve dešava oko Šarića. Zašto se ne krene od toga ko je njemu dojavio da pobegne i kako je moguće da se protiv njegovog brata ne vodi postupak, a svi su objavili da su pre tri godine u njegovoj garaži našli 20 kilograma heroina – navodi Verica Barać.
Antrfile : Bez odgovora od ministra
Do zaključenja broja od ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića nismo uspeli da dobijemo odgovore ni na jedno od navedenih pitanja. - Kako je moguće da lice čije se hapšenje sprema neposredno pred izvršenje hapšenja napusti zemlju i postane nedostupno srpskim istražnim organima? - Kako komentarišete navod e po kojim kriminalne grupe u MUP na ključnim pozicijama postavljaju svoje ljude? - Da li je sprovedena, ili se sprovodi, istraga koja se tiče bekstva Darka Šarića i njegovih eventualnih pomagača u policiji? - Nedavno ste izjavili da je „sreća što informacije više ne cure iz policije“. Na čemu ste temeljili tu tvrdnju, odnosno koje ste korake preduzeli kako bi toj praksi došao kraj? - Ko u MUP imenuje načelnike policijskih uprava, odeljenja i službi?
============================


Datum : 15.8.2010
Novina : Blic
Strana : 5
Autor : VLADIMIR SPASIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

PARE ŽELEZNIČARA ZA „SVADBU“ OD 50 LJUDI
Kako Železnice troše u „Romantici“
Dva računa od skoro 70.000 dinara potpisao direktor Medija centra državnog preduzeća
Vladimir Spasić
Železnice Srbije potrošile su u jednom danu skoro 70.000 dinara u restoranu „Romantika“, koliko je dovoljno za svadbu od pedesetak gostiju. Ako se građani pitaju kako se troše 12,4 milijarde dinara subvencija koje su obezbedili ovom gubitašu samo u ovoj godini, evo odgovora. U samo jednom danu skoro 70.000 dinara za iće i piće.
Sredinom jula, tačnije 15, u beogradskom restoranu „Romantika“ Železnice su napravile dva računa, na 31.545 dinara i 35.434 dinara. Oba je potpisao Nenad Stanisavljević, direktor Medija centra javnog preduzeća. Ovaj centar, kako piše na sajtu, jedinstveni je multimedijalni centar za promociju Železnica Srbije. Radi po standardima Evropske unije, osim informativne delatnosti i odnosa s javnošću, priprema multimedijalne prezentacije, promocije, bavi se propagandom i marketingom. Ne zna se koji od ovih ciljeva je Medija centar hteo da ostvari sredinom jula, ali za to je izabrao restoran „Romantika“ sa 200 mesta, preko puta Palate pravde. – Meniji za proslave koštaju od 970 do 2.400 dinara po osobi. Račun koji su platile Železnice mogao je da obezbedi iće i piće za čak 70 gostiju ili za celu svadbu s pedesetak ljudi – kaže jedan od kelnera. Njima su na meniju, između ostalog, mogli da budu jagnjetina i teletina ispod sača, jela sa roštilja, kao i jedinstveno pivo „premijer“, proizvedeno u pivari „Romantika“. Ali u Medija centru Železnica sve negiraju: – Nije tačna informacija da smo sredinom jula u restoranu „Romantika“ u jednom danu napravili račun od skoro 70.000 dinara. Medija centar ni tokom jula, ali ni od početka godine u jednom danu nije napravio u restoranu „Romantika“ račun ni približan iznosu koji navodite. Posle opaske da „Blic nedelje“ ima dva računa s potpisom Nenada Stanisavljevića, direktora Medija centra, priča se malo promenila: – Kao direktor Medija centra, 15. jula u skladu sa ovlašćenjima i planiranim aktivnostima, a u okviru saradnje sa poslovnim partnerima i saradnicima, u „Romantici“ sam napravio račun od 31.000 dinara. Treba imati u vidu da Medija centar sarađuje sa više desetina redakcija i više stotina novinara samo o Beogradu, o drugim poslovnim partnerima da i ne govorimo, i smatram taj trošak potpuno opravdanim u okviru svoje funkcije. Istog dana kao predsednik Sportskog društva „Železničar“ i Odbojkaškog kluba „Železničar“ potpisao sam i račun na oko 35.000 dinara u skladu sa svojim ovlašćenjima. Ovo sportsko društvo nema nikakve veze sa Železnicama i javno preduzeće neće platiti račun, već SD. Takav nalog za fakturisanje je i dat Želturistu. Oba računa sam potpisao kao dokaz da su navedene usluge pružene, ali u dva različita svojstva – kaže Stanisavljević. Na pitanje šta je konkretno plaćeno, on navodi da je za 31.000 dinara plaćena večera za dve grupe novinara i poslovnih partnera, a za 35.000 ručak za prijatelje i poslovne saradnike Sportskog društva i odbojkaškog kluba. Koga su ugostile Železnice 15. jula, nismo mogli da saznamo ni u „Romantici“, ni u Želturistu. U restoranu su nas uputili na poslovodstvo Želturista, a tamo nam je rečeno da je Zoran Stojanović, direktor i predsednik Upravnog odbora, na godišnjem odmoru. Želturist, u čijem sastavu je „Romantika“, društveno je preduzeće u vlasništvu Vlade Srbije, ali faktičku kontrolu nad njim imaju Železnice preko svojih predstavnika u Upravnom odboru Želturista. Najveći deo prihoda ova firma dobija pružajući usluge radnicima Železnica u svojim hotelima i kafanama širom Srbije. Neracionalno trošenje železničkih, odnosno državnih para u ovom objektima traje već godinama naočigled svih direktora Železnica i državnih organa. U tome prednjače funkcioneri javnog preduzeća i sindikalni lideri.
Antrfile : Železnice: Štedimo
– Planom poslovanja Železnica Srbije za 2010. godinu koji je doneo Upravni odbor, predviđeno je da na ime reprezentacije može da se potroši 60 miliona dinara. Prošle godine je ovaj trošak smanjen čak za 70 miliona dinara u odnosu na 2008. godinu, odnosno za 47,5 miliona dinara u odnosu na 2007. godinu. I u 2010. godini nastavljeno je smanjivanje troškova reprezentacije pa su planirana sredstva za ove namene 25 odsto manja nego 2009. godine. U prvih šest meseci, troškovi reprezentacije su manji u odnosu na plan – navode u Medija centru.
============================


Datum : 15.8.2010
Novina : Politika
Strana : A6
Autor : GORDANA NOVAKOVIĆ
Tema : Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

KO JE DOBIO EVROPSKU PODRŠKU
IZA KULISA
Gordana Novaković
Č ekajući da Ustavni sud Srbije po drugi put razmotri delove Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije koji se odnose na duple funkcije, predstavnici vlasti i Agencije ovih dana vode ozbiljne polemike o tome na čijoj je strani Evropa. I dok od predsednika Upravnog odbora Agencije Čedomira Čupića stižu upozorenja da evropske institucije na ovakav korak unazad u borbi protiv korupcije nikako neće gledati blagonaklono, iz vlasti tvrde da za izmene koje omogućavaju poslanicima da ostanu i na mestima gradonačelnika do kraja mandata, imaju podršku evropskih institucija. „Pa neka pokažu tu dozvolu, ili neka kažu ko im je to rekao, pa da vidimo da li je to zaista neko ko donosi odluke“, kaže profesor Čupić. Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić kaže da ne zna koji bi to model podrške mogao biti u ovom slučaju. „Nacrti zakona se obično šalju na ekspertizu u Savet Evrope ili Venecijansku komisiju. Ne verujem da je to urađeno sa ovim zakonima, a sigurno nije bilo ni vremena da se dobije odgovor. Zato, ako postoji takva podrška ona može biti dobijena samo u nekom nezvaničnom kontaktu sa nekim iz Evropske unije“. U Ministarstvu pravde nismo uspeli da dobijemo odgovor na pitanje ko je iz Evrope pokazao takvo razumevanje za specifičnost naše situacije, a portparolka Demokratske stranke Jelena Trivan pozvala se na mišljenje GREKO-a da bi „zarad pravne sigurnosti tim ljudima trebalo omogućiti da završe mandat…” „Kako nepoštovanje Ustava omogućava pravnu sigurnost“, pita se Čupić, dok Drago Kos, predsednik GREKO-a, kaže da ne samo da ne podržava zadržavanje dvostrukih funkcija u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti u roku od dve godine (ili do kraja mandata), već i da „ne može da zamisli da bi bilo ko u Savetu Evrope ili Evropskoj komisiji podržao takav koncept“. Direktna podrška Agenciji stigla je i od OEBS-a koji je saopštio da spornim amandmanom svakako mora da se pozabavi Ustavni sud. Od toga da li je, ili nije, bilo podrške Evrope za zakonske izmene zavisiće svakako i to da li bi Srbija ubuduće mogla da pretrpi i neke sankcije. Nenadić kaže da će, za početak, to da je zakon sada pogoršan svakako biti konstatovano u izveštajima nadležnih evropskih institucija. „Promene zakona nagore u odnosu na rešenja koja su pre toga bila usvojena uvek pobuđuje mnogo više pažnje nego sama pasivnost države, tako da će to sigurno pobuditi pažnju i Evropske unije i drugih međunarodnih organizacija. Zanimaće ih odgovor na jedno pitanje: da li to znači da se menja spremnost Srbije da se uhvati u koštac s korupcijom“, tvrdi Kos. Čedimir Čupić kaže da se, ipak, mora priznati da je ova vlast napravila veliki korak napred samim usvajanjem ovog zakona 2008. godine, ali da sada onemogućava njegovu primenu zbog interesa dvadesetak ljudi. „Sada se traže izgovori i opravdanja zašto to ne može da se sprovede. Sve njihove izjave su izvinjavajuće, ukuljučujući i onu predsednika Srbije. Oni traže opravdanja i pokušavaju da racionalizuju ono što rade. Ne bih rekao da je to demonstracija moći, oni pokušavaju da nađu izlaz iz nezgode koja im se desila“, ističe Čupić. Nenadić takođe kaže da u vladajućoj koaliciji ima onih koji nisu srećni što se stvari odvijaju na ovakav način: „Bez obzira na to što vlast deluje monolitno, ja bih rekao da je ovde reč o iznuđenim odlukama. Nemam dokaza, ali mislim da je unutar stranaka i unutar koalicije bilo pritisaka ljudi koji su želeli svakako da zadrže funkcije“. Čupić kaže da je sve moguće, ali da ne veruje da se to zaista i dogodilo. „To je nevidljivi deo stvarnosti, koji ja mogu da prihvatim bez dokaza. Ono što je vidljiva stvarnost jeste da je Vlada potpuno ispoštovala dogovor koji je postignut u okviru radne grupe. Osim toga, pa nije Vladan Batić valjda dete od šest godina da ga neko nagovara na nešto, reč je o poslaniku, doktoru pravnih nauka …” On dodaje da je u suštini jedina dobra stvar u svemu ovome što je Skupština demonstrirala da je iznad vlade, što bi trebalo da se dešava i u drugim situacijama. „ Tragično i farsično je to što je to demonstrirala kršeći Ustav i dovodeći u pitanje sprovođenje jednog bitnog segmenta u borbi protiv korupcije.“
Antrfile :
============================


Datum : 16.8.2010
Novina : Press
Strana : 6
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna

VERICA BARAĆ, PREDSEDNICA, SAVETA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE
„Privatizacija u Srbiji je ekonomski propala, jer je služila isključivo da bi se oprao novac“
Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije
Antrfile :
============================


Datum : 16.8.2010
Novina : Dnevnik
Strana : 2
Autor : LJ.MALEŠEVIĆ
Tema : Aktivnosti i komentari, Nemanja Nenadić, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije, Transparentnost Srbija
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

POLITIČKE I PRAVNE PROPUSTE ISPRAVLJA USTAVNI SUD
IZMEĐU KVALITETA I BROJA USVOJENIH ZAKONA
Mada je predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović na kraju prošlog meseca, pred jednomesečni godišnji odmor poslanika, izrazila zadovoljstvo radom parlamenta, kako po broju donetih zakona, tako i po atmosferi koja je vladala tokom zasedanja, senku na „uspeh“ svakako baca činjenica da je sve više usvojenih zakonskih akta koji su ili već na proveri pred Ustavnim sudom ili će se tek naći, dok su neki već pali na testu usklađenosti s Ustavom Srbije. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije je samo poslednji u nizu zakonski akata za koji su i stručna javnost, ali i međunarodne stručne organizacije, ocenili da je neustavan i da ga kao takvog ne bi trebalo usvajati. No, vladajuć a koalicija se po pravilu drži „svoje šeme“ i usvaja zakone po redosledu i brzini koju sama određuje, verujući da će, ako baš i nije sve dobro, Ustavni sud to na kraju popraviti. čne javnosti“, i dodaje: „Naučićemo nešto iz prethodnih lekcija“. Bivši sudija Vrhovnog suda Srbije Zoran Ivošević iznosi podatak da je više od 80 odsto zakona doneto u skraćenom postupku, da se o njima ne raspravlja ozbiljno te da Skupština, koja bi trebalo da bude zakonodavno telo, nije ništa drugo do glasačka mašina. – Mi se ponosimo brojem donetih zakona a ne njihovim kvalitetom – rekao je Ivošević. – Budući da zakone pišu činovnici – a može se dogoditi da oni ne poznaju pravo najbolje – prave se greške, ne samo pravne nego i gramatičke i slovne, što dovodi do toga da veliki broj zakona završi na Ustavnom sudu. Potrebno je da Skupština bude pravi zakodavni organ, da zakone pišu stručnjaci i da se o njima javno raspravlja, a ne da se važni zakoni donose za desetak dana. Kvalitet je važniji od broja, ali izgleda da je u Skupštini obrnuto. „Transparetnost Srbija“ je prošlog meseca ukazala na to da Vlada i Skupština Srbije nastavljaju da donose zakone po hitnoj proceduri, što onemogućava javnost da kvalitetno raspravlja o važnim rešenjima. Zakonski predlozi su dostupni javnosti svega nekoliko dana pre nego što počne sednica na kojoj se o njima raspravlja, a budući da je početak sednice ujedno i rok do kada se mogu podnositi amadmani, ovakva praksa, tvrde u ovoj nevladinoj organizaciji, praktično onemogućava građane da preko narodnih poslanika utiču na sadrž inu zakonskih rešenja ili stručnu javnost da ukaže na pravne nedostatke. Izvršni direktor „Transparetnosti Srbija“ Nemanja Nenadić ističe da bi kontrola ustavnosti zakona morala da bude ustanovljena praksa tako da se zakoni, pre no što dođu na dnevni red Skupštine, pažljivo razmotre da bi se utvrdilo da li su saglasni s Ustavom. – Pretpostavljam da ima dosta zakona koji nisu u skladu s Ustavom, ali da niko još nije obratio pažnju na to. Ključnu ulogu u kontroli ustavnosti trebalo bi da ima Republički sekretarijat za zakonodavstvo, ali i Zakonodavni odbor Skupštine, ali mišljenja oba ova tela se zanemaruju i pokazuje se premoć politike u odnosu na pravo – ističe Nenadić. Profesor uporednog prava dr Vladimir Vodinelić objašnjava za naš list da su zahtevi za ocenu ustavnosti ovog, a i mnogih drugih usvojenih zakonskih akata, dokaz da pravne države u Srbiji nema i da će nam trebati još mnogo da savladamo demokratiju, koja podrazumeva da postoji saglasnost između prava i političke volje. Naš sagovornik dodaje da se, uz postojanje političke volje, ovakva „poplava“ zakona koji čekaju proveru pred Ustavnim sudom mogla izbeći i da nije potrebno bilo ništa drugo do primeniti pravila koja postoje, a to je da se obavi prethodna provera svakog zakonskog akta pre nego što se on pretoč i u konačan predlog i dostavi poslanicima. – Pre nego što se neki zakon donese, može se tražiti mišljenje Ustavnog suda, koji jedini može meritorno reći da li je nešto u skladu s najvišim pravnim aktom ili ne. Nažalost, taj se instrument kod nas ne koristi. Štaviše, imali smo prilike da vidimo, u slučaju kada je bio donet Zakon o izmenama i dopunama Zakona o informisanju, da je brzim potpisivanjem tog propisa predsednik Republike praktično sprečio poslanike da se obrate Ustavnom sudu radi traženja prethodne provere, a bilo je belodano jasno da taj zakon ne može opstati ako Ustavni sud bude obavio svoju ulogu savesno, kao što posle i jeste – objašnjava profesor Vodinelić, dodajući da i izmena Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije predstavlja prilog davno poznatoj činjenici da pravo u Srbiji nema onu vrednost koju ima u demokratskim pravnim državama.
Antrfile : Može provera zakona i pre proglašenja
Osim što se može – a pokazalo se – i treba, pre konačnog predloga nekog zakona zatražiti mišljenje o njegovoj usklađenosti s Ustavom, proveru ustavnosti zakon može proći i pre proglašenja. Naime, prema članu 66 Ustava Srbije, postupak ocene ustavnosti nekog zakona pre proglašenja je hitan, a odluka kojom se utvrđuje da zakon koji nije proglašen nije u saglasnosti s Ustavom proizvodi pravno dejstvo odmah. Uz predlog za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja podnosi se i tekst izglasanog zakona koji je overio sekretar Skupštine Srbije. Ustavni sud ne mora da traži mišljenje Narodne skupštine niti se o njemu vodi javna rasprava. Međutim, kada predsednik države potpiše ukaz o proglašenju nekog zakona, sledi redovna procedura pred Ustavnim sudom, nema hitnosti, obavezna je javna rasprava i traži se mišljenje Skupštine Srbije.
============================