Građani plaćaju kampanju više od 15 miliona evra
Novac građana za izbore
Kampanja za objedinjene predsedničke i parlamentarne izbore 2022, rekordna je prema sumi novca koji su građani Srbije platili da bi ih partije ubedile da glasaju upravo za njihove liste i kandidate. Ukupni nivo budžetskih izdvajanja, koju je većina stranaka vodila objedinjeno za obe vrste izbora tokom 6 i po nedelja, ove godine je 15,7 miliona evra. Više nego izdašno budžetsko finansiranje će imati dve posledice – kampanja će u zbiru biti skuplja i učesnici će za nju u manjoj meri koristiti druge izvore prihoda, kao što su prenošenje novca dobijenog za finansiranje redovnog rada sa stalnog stranačkog računa, prave ili fingirane donacije građana i bankarski krediti.
Koliko ko dobija iz budžeta?
Prema do sada objavljenim rezultatima, SNS će iz budžeta, za pokrivanje troškova, dobiti više od osam miliona evra, Ujedinjeni za pobedu Srbije oko 1,3, SPS oko 820.000 evra, a preostale opozicione stranke koje su prešle cenzus između 768.000 i 869.000.
S obzirom na do sada dostupne podatke i procene u vezi sa izbornim troškovima, utisak je da će nakon ovih izbora, a pre isteka roka od 30 dana za podnošenje konačnog finansijskog izveštaja, veći broj učesnika pokušavati da utroši sav novac na koji su stekli pravo iz budžeta (ukoliko ne žele da deo tih sredstava vrate), nego što će biti onih koji će brinuti kako pronađu legalne izvore finansiranja za sve nastale troškove.
Troškovi kampanje – TV, društvene mreže, bilbordi
Na ovim izborima je nastavljen trend pojačanog prisustva kampanje putem društvenih mreža i na internetu. Drugi vidovi oglašavanja se i dalje koriste u značajnom obimu, naročito bilbordi. S druge strane, smanjen je broj masovnih okupljanja (u odnosu na izbore pre pandemije), kao i dostavljanje i postavljanje klasičnog promotivnog materijala (plakati, leci).
TV oglašavanje je tradicionalno ubedljivo najveći generator troškova kampanje, u kojima učestvuje sa približno polovinom prijavljenih rashoda. Čini se da ni ovi izbori nisu u tom pogledu bili značajno drugačiji.
Prema proceni TS, koja je zasnovana na objavljenim cenovnicima i popustima nacionalnih TV stanica i glavnih kablovskih emitera, ukupna vrednost nedavno završene kampanje na televizijama, za republičke i beogradske izbore, dosegla je blizu 7 miliona evra. SNS je ostvarila izrazitu dominaciju kod ovog vida oglašavanja, sa oko 60% ukupnih troškova. Vrednost predsedničke i parlamentarne izborne kampanje (koja je počela dve nedelje ranije) bila je približno jednaka – oko 3,2 miliona evra.
U prva tri meseca ove godine, što obuhvata i „kampanju pre kampanje“ koju su mnogi učesnici vodili, ali ne obuhvata prva tri aprilska dana, registrovano je oko 400 hiljada evra troška političkog oglašavanja u Srbiji na Fejsbuku. Polovina te sume se odnosi na razne naloge iza kojih otvoreno stoji Srpska napredna stranka. Zanimljivo je da je sledeća po redu SVM sa oko 32 hiljade evra plaćenih oglasa. Takođe, na ovoj društvenoj mreži su veoma aktivne bile Dveri, koalicija Moramo, a nešto manje UPS, NADA i Suverenisti. Političku kampanju su vodili i subjekti čiji stranački profil nije bio jasno označen, u vrednosti od preko 35 hiljada evra. Ovi oglasi su uglavnom bili usmereni na promociju rezultata gradskih vlasti u Beogradu ili su predstavljali kampanju protiv opozicionih stranaka. Kontrola ovih neregistrovanih učesnika kampanje nije adekvatno obezbeđena niti zakonski uređena.
Dosadašnja analiza podataka koje smo prikupili u okviru monitoringa ukazuje na značajan porast troškova bilborda. Naime, u posmatranom uzorku za Beograd, ukupan broj bilborda je povećan za 90% u odnosu na kampanju od pre dve godine. Kada je reč o broju oglasa političke prirode, oni su na posmatranom uzorku povećani za čak 170% u odnosu na 2020. Na to je očigledno veoma uticala činjenica da su uporedo sa republičkim održani i izbori u prestonici, jer u drugim gradovima gde smo radili monitoring (Niš, Novi Sad, Novi Pazar), nije došlo do povećanja u tom obimu.
Prijave nepravilnosti
Transparentnost je Agenciji za borbu protiv korupcije podnela četiri prijave zbog kršenja Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Agencija je uložila dosta inventivnosti da ne pruži odgovore ili da odgovori na ono što nije bio predmet prijave. U nekoliko slučajeva, Agencija nije dostavila rešenje, već samo obaveštenje, zbog čega smo podneli tužbu Upravnom sudu i pritužbu Zaštitniku građana. Prijave su se odnosile na korišćenje jednog od zvaničnih tviter naloga predsednika Republike za promociju političke stranke, promociju predizborne brošure SNS uz zvanične oznake predsednika Republike, korišćenje veb-stranica ministarstava za izjave koje idu u prilog ili na štetu kandidata na predsedničkim izborima.
Preliminarni finansijski izveštaji stranaka
Uvođenje obaveze podnošenja preliminarnih izveštaja o finansiranju kampanje unekoliko je povećalo transparentnost, ali na način koji ne ostvaruje željeni cilj i koji može voditi pogrešnim zaključcima. Umesto da građani dobiju uvid u cenu kampanje pre odlučivanja na izborima, većina izveštaja je postala javno dostupna tek popodne poslednjeg dana pred nastupanje izborne tišine, tako da je svaka ozbiljna analiza ili diskusija o njima bila nemoguća. Izveštaji prikazuju stanje finansija sa presekom na 15 dana pred izbore, do kada je plaćen relativno mali deo troškova – prema procenama TS u ovim izveštajima se mogu naći podaci tek za oko 15% troškova kampanje koji će na kraju biti prijavljeni.
Očigledno je da su stranke koristile različitu metodologiju prilikom prikazivanja podataka u preliminarnim izveštajima, prilikom prijavljivanja obaveza koje se plaćaju odloženo, tako da ovi izveštaji mogu dovesti do pogrešnih zaključaka o ceni kampanje (npr. da je kampanja SNS i SPS bila gotovo jednake vrednosti ili da je na TV oglase potrošeno samo 16% novca, iako je stvarni iznos oko 50%). Pet učesnika republičkih izbora izveštaje uopšte nije podnelo (kandidat Miša Vacić i četiri manjinske izborne liste), za šta su propisane novčane kazne.