Nedosledna politika „ispitivanja porekla imovine“
Transparentnost – Srbija (deo globalne mreže Transparency International) ukazuje da se u javnosti stvara konfuzija oko „ispitivanja porekla imovine“ i da bi državni organi trebalo da izađu sa jasnim planovima oko toga na koji način će se ova oblast zakonski urediti, ali i sa podacima zbog čega mehanizmi koji i sada postoje nisu dovoljno korišćeni godinama.
Iz izjava zvaničnika (kako su ih mediji preneli) građani saznaju da će Zakon o ispitivanju porekla imovine biti izmenjen, odnosno, da je njegovo donošenje predviđeno Akcionom planom za sprovođenje antikorupcijske strategije za prvu polovinu 2015. Međutim, ni jedno ni drugo nije istina – niti taj zakon postoji, niti se pominje u antikorupcijskoj strategiji iz 2013.
Strategijom je planirano uvođenje krivičnog dela "nezakonitog bogaćenja", na osnovu člana 20. Konvencije UN protiv korupcije. Prema Akcionom planu, nacrt izmena Krivičnog zakonika u tom pogledu Ministarstvo pravde trebalo je da pripremi još letos, predlog je trebalo da se nađe pred poslanicima u septembru, a do sada je već trebalo da izmene zakona budu usvojene. To bi već omogućilo gonjenje u slučajevima kada postoji sumnja da imovina nekog javnog službenika premašuje njegove zakonite prihode, iako ne postoje dokazi u vezi sa izvršenjem nekog konkretnog krivičnog dela.
S druge strane, Strategija ne govori ništa o primeni mehanizama provere koji postoje još od 2003. godine (Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji), o unakrsnoj proveri imovine i prihoda, a koji bi mogli da se primene na bilo kojeg poreskog obveznika (ne samo na javne funkcionere). Transparentnost- Srbija smatra da bi osim poboljšanja propisa i primene postojećih trebalo saopštiti i podatke o tome zbog čega oni do sada nisu korišćeni u većem obimu, jer primena zakona ne sme biti pitanje povremenih kampanja (npr. estradne zvezde, političari), već stalna aktivnost državnih organa.
Transparentnost – Srbija
Beograd, 21. januar 2015.