Ocena stanja korupcije u Srbiji i predstavljanje platforme o javnim nabavkama
U godini u kojoj je većina građana prepoznala korupciju kao glavni problem društva, vlast je ne samo propustila priliku da reši ključna pitanja, već je preduzela niz radnji sa ciljem da se spreči vođenje postupaka u slučajevima moguće korupcije, saopšteno je na konferenciji za novinare Transparentnosti Srbija povodom Međunarodnog dana borbe protiv korupcije..
Građani Srbije kao ključni razlog nedovoljnog učinka tužilaštva u borbi protiv korupcije smatraju to da oni koji imaju političku moć ili zaštitu neće biti gonjeni. Transparentnost Srbija ukazuje da je glavni problem to što tužioci ne pokazuju dovoljnu spremnost da proaktivno i blagovremeno ispitaju slučajeve korupcije na osnovu verodostojnih informacija koje su iznete u javnost, poput novinarskih istraživanja i izveštaja Državne revizorske institucije. Evropska komisija godinama poziva Srbiju da poboljša učinak u gonjenju „korupcije na visokom nivou“, što se odnosi na slučajeve iz nadležnosti Tužilaštva za organizovani kriminal.
S druge strane, nakon što je to Tužilaštvo otvorilo istrage u kojima su obuhvaćena dva bivša ministra građevinarstva i aktuelni ministar kulture, izvršna vlast uzvraća opstrukcijom istrage, medijskom kampanjom protiv tog tužilaštva i na kraju najavom njegovog ukidanja.
Direktor TS Nemanja Nenadić ocenio je danas da takvi potezi potkopavaju borbu protiv visoke korupcije i obaveze Srbije prema EU. Nenadić je kao indikativno naveo to što Ministarstvo pravde istovremeno u strateškim i operativnim dokumentima navodi TOK kao ključnu instituciju, dok pojedini ministri i poslanici zagovaraju njegovo ukidanje. On je podsetio da Evropska unija (EU) godinama zahteva rezultate u procesuiranju visoke korupcije, što je upravo u nadležnosti tog tužilaštva.
Govoreći o konkretnim predmetima, ocenio je da su aktuelni slučajevi, poput istrage o projektu Generalštaba i padu nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, otvorili pitanje da li se ukidanje tužilaštva zagovara kako bi se zaštitili pojedini funkcioneri izvršne vlasti. Dodao je da Srbija nikada nije sprovela suštinsku raspravu o ustrojstvu antikorupcijskih organa, te da tužilaštvo godinama ima skroman učinak u predmetima korupcije u odnosu na druge oblike organizovanog kriminala.
Nenadić je upozorio da se u zvaničnim saopštenjima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) često mešaju korupcija i finansijski kriminal, što stvara privid većeg broja slučajeva, dok sistemski problemi – poput izostanka proaktivnih istraga, nekažnjivosti i nedostatka institucionalne odgovornosti – ostaju nerešeni. Ukazao je i na nedostatke Nacionalne strategije i akcionog plana za borbu protiv korupcije, navodeći da se ključne reformske mere ne sprovode i da ne postoje zvanični izveštaji o realizaciji.
Miloš Đorđević iz Transparentnosti ocenio je da je slučaj Generalštaba ilustracija najopasnijih oblika korupcije, navodeći da leks specijalis predstavlja "prilagođavanje opštih pravila privatnim interesima" i pokušaj "ozakonjenja prethodnog kršenja propisa". Đorđević je dodao da su poslanici vladajuće većine tim predlogom zakona izbegli obavezu javne rasprave i pribavljanja mišljenja Agencije za sprečavanje korupcije, te da se time zakonodavna vlast nedopušteno umešala u nadležnosti izvršne vlasti. Đorđević je ukazao da postoje indicije o prikrivenim interesima i unapred dogovorenim poslovima, navodeći da dokumenti objavljeni nakon izbijanja afere pokazuju da je partner za izgradnju objekata bio odabran pre usvajanja zakona. Naveo je da se država obavezala na značajne finansijske rizike i moguće odštete, kao i da se projekat može izvesti mimo javnih nabavki pozivanjem na međunarodne sporazume. Govoreći o reformskoj agendi, Đorđević je rekao da vlast nije povećala transparentnost projekata i da objavljene informacije o ugovorima sadrže tek osnovne podatke, bez finansijskih detalja. Prema njegovoj oceni, vlast nema nameru da omogući potpuni uvid u velike infrastrukturne projekte, iako reformska agenda i zahtevi javnosti nalažu objavljivanje celokupne dokumentacije.
Đorđević je na konferenciji predstavio i platformu o javnim nabavkama koju je TS kreirala. Integrity Watch je platforma otvorenih podataka koja omogućava građanima da istraže kako se novac i moć ukrštaju u procesima donošenja odluka. Platforma objedinjuje ključne skupove podataka o političkom finansiranju i javnim nabavkama, koji predstavljaju oblasti koje su najizloženije korupciji i zloupotrebi javne funkcije.
Platforma Integrity Watch Srbija pretvara javno dostupne podatake u lako dostupne, pretražive i uporedive informacije. Ona omogućava da se u samo nekoliko klikova istraži koje kompanije dobijaju javne ugovore i kako su povezane sa donosiocima odluka. Cilj platforme je povećanje transparentnosti i poboljšanje pristupa informacijama, omogućavajući praćenje potencijalnih sukoba interesa, nezakonitog uticaja i korupcije.
Podaci na ovoj platformi prikupljeni su iz javnih izvora: Registri Agencije za sprečavanje korupcije u Srbiji, Portal javnih nabavki i dopunjeni informacijama iz istraživačkih medija.
Pogledajte snimak konferencije na Youtube kanalu TS.