Procedura proglašenja vanrednog stanja – zašto je važno?
Nema sumnje da bi većina narodnih poslanika izglasala odluku o proglašenju vanrednog stanja, da se Skupština okupila, tako da na prvi pogled nema nikakve razlike u sadašnjoj situaciji, kada su akt o proglašenju doneli zajednički predsednik države i predsednice Vlade i Narodne skupštine. Međutim, ustavna mogućnost da neko drugi proglasi vanredno stanje umesto Skupštine je ograničena na situacije kada Skupština ne može da se sastane. Ukoliko je takva mogućnost postojala a nije iskorišćena, postojala bi opasnost da neko ko smatra da je oštećen uredbama, naredbama i drugim aktima Vlade i ministara koji su doneti tokom vanrednog stanja, potražuje naknadu štete pozivajući se na to da je prekršena procedura. Zbog toga je neophodno da se već sada utvrdi da li postoje proceduralni propusti i da se oni makar naknadno otklone u meri u kojoj je to moguće.
Ni pre ni nakon proglašenja vanrednog stanja nije bilo naznaka da je predsednica Narodne skupštine pokušala da okupi narodne poslanike radi donošenja odluke o proglašenju vanrednog stanja, u skladu sa članom 200. Ustava Srbije. Isto tako, nije bilo vesti ni o tome da makar pokušano da se Skupština okupi u roku od 48 sati nakon što je ovaj akt donet. Nezvanično se tumačilo da Skupština „ne može“ da zaseda zato što je i pre proglašenja vanrednog stanja na snazi bila zabrana okupljanja više od 50 ljudi u zatvorenom prostoru. Međutim, niti je ta odluka ministra mogla da obaveže zakonodavce, niti bi ih mogla sprečiti da se okupe na otvorenom. Na internet stranici Narodne skupštine ne samo da nije bi objavljen poziv za okupljanje poslanika, već do današnjeg dana nije objaljvena ni informacija o tome da je proglašeno vanredno stanje! Transparentnost Srbija je upozorila na ovaj propust predsednicu i sekretara Narodne skupštine dopisom od 20.3.2020.
U odgovoru Maje Gojković koji je upućen sedmoro narodnih poslanika od 23. marta 2020. po prvi put se pominje da je od predsednika države i predsednice Vlade dobila 15.3. „predlog da Narodna skupština proglasi vanredno stanje“, a da je ona predložila da odluku donesu zajednički troje funkcionera, „imajući u vidu postojeću epidemiološku situaciju i preporuku da se ne sazivaju i održavaju skupovi koji uključuju više od pedeset ljudi“. Bez obzira na to da li je procena predsednice Narodne skupštine bila ispravna ili ne, iz ovog dopisa je očigledno da okupljanje Narodne skupštine nije ni pokušano.