Da li je deljenje novca građanima zakonito?
Slučaj Ane Grozdanović, članice Glavnog odbora SPS, koja je široj javnosti poznata po popularnosti na društvenim mrežama, mora da se razreši iz ugla primene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Kako je sama Grozdanovićeva prenela, ona je, „sa omladinom SPS“, delila po pet hiljada dinara Nišlijama. Navodno je stotinu građana dobilo pored novca i promotivni materijal te stranke. Kasnije je na novinarsko pitanje izjavila i da je reč o novcu koji je dobila od „osobe X“, koja nju podržava. Time je potvrđeno ono što se moglo pretpostaviti od samog početka – da bez obzira na stranačku promociju nije reč o novcu koji je prešao preko stranačkih računa Socijalističke partije. Da li to znači da se sve ovo ne tiče stranke?
Ana Grozdanović je mogla da deli novac koji je sama zaradila ili koji joj je neko drugi poklonio i da time ne prekrši ni jedan zakon. Ona je tu situaciju učinila spornom kada je podelu novca stavila u svrhu promocije svoje političke stranke (deljenje promotivnog materijala, navodno učešće stranačke omladine). Tako je podela novca građanima postala aktivnost političke stranke. Zakon o finansiranju političkih aktivnosti ne sadrži izričitu zabranu „humanitarnih aktivnosti“ stranaka, ali je u nekoliko situacija Agencija za sprečavanje korupcije utvrđivala da je ono suprotno zakonu, jer se stranke osnivaju radi sprovođenje „političkih“, a ne „humanitarnih“ aktivnosti. S druge strane, postoji krivično delo „davanja i primanja mita u vezi sa glasanjem“. Iako trenutno nisu raspisani izbori, imajući u vidu da je svrha postojanja stranaka nadmetanje na izborima, svaka uplata gotovog novca ili davanje drugih poklona i usluga građanima može se tumačiti i kao podmićivanje birača, sa ciljem da na sledećim izborima glasaju za darodavca. Zato je ovo slučaj kojim bi trebalo da se bavi i niško odeljenje Višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije.
Treba napomenuti da je ovaj slučaj samo očigledniji, zato što je deljena gotovina, ali je pravno jednak brojnim situacijama u kojima aktivisti veće vladajuće stranke, SNS, posećuju građane, dele im poklone prikupljene „iz sopstvenih sredstava“ ili im čine neke usluge u domaćinstvu, sve to pod stranačkim obeležjima, pa se potom hvale takvim akcijama kroz stranačke kanale.
Ono što je za građanina poklon, sa stanovišta Zakona o finansiranju političkih aktivnosti predstavlja prilog dat toj partiji. Da je Ana Grozdanović delila novac bez stranačke promocije, to bi bio njen čin. Kada to čini radi stranačke promocije, može se smatrati da je ona na taj način darivala svoju stranku. Političke stranke su dužne da evidentiraju primljene priloge, bilo da ih dobijaju u novcu ili u besplatnoj usluzi, kao što je ovde bio slučaj. Kada je prilog vredniji od jedne prosečne zarade u Republici, stranka mora da objavi vrednost i ime davaoca u roku od osam dana na svom sajtu. Postoji i maksimalna vrednost davanja tokom jedne godine (10 prosečnih zarada), koja u ovom slučaju (500.000 dinara), nije prekoračena. Dakle, Agencija za sprečavanje korupcije bi trebalo da proveri da li je prilog prijavljen, da li je uredno zaveden u evidencijama SPS i da li je objavljen na sajtu.
U tom postupku bi Agencija takođe morala da utvrdi da li je tajanstveni „gospodin X“, navodni sponzor akcije Ane Grozdanović, želeo da ona deli njegov novac radi promocije SPS, ili joj je tih pola miliona dinara bezuslovno poklonio. Ako se dogodilo ovo prvo, onda bi postojala ozbiljnija povreda Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, jer taj zakon zabranjuje finansiranje stranka preko trećih lica i skrivanje podataka o donatorima.