Privođenje narodnog poslanika Dragana Tomića
Datum kreiranja: subota, 22 februar 2014
Vest o privođenju narodnog poslanika Dragana Tomića iz Šapca, „zbog sumnji za malverzacije u „Univerzal“ banci“ je višestruko zanimljiva. Prvo po tome što mediji naklonjeni lideru njegove stranke i prvom potpredsedniku Vlade, Aleksandru Vučiću, u bombastičnim naslovima u stvari optužuju samog Vučića za kršenje zakona, jer nije u nadležnosti članova Vlade i stranačkih lidera da bilo koga hapse. (VUČIĆ POČEO DA HAPSI I SVOJE!)
Drugo po tome što se narodni poslanik pozvao na imunitet u ovom slučaju. On na to ima pravo po Ustavu i zakonu, ali je problem što je Ustavom garantovani imunitet preširoko određen, na šta smo upozoravali i u vreme kada je najviši pravni akt usvajan. Imunitet bi trebalo da poslanicima omogući slobodno iznošenje mišljenja i slobodno glasanje u Skupštini a ne da ih čuva od eventualne krivične odgovornosti i istrage za druge radnje.
Treće po tome što je g. Tomić bio predsednik Upravnog odbora ove ugašene banke, a iznose se sumnje na zloupotrebe u radu tog kolektivnog tela. Krivično gonjenje članova kolektivnih tela je veoma teško, zato što se odluke donose glasanjem, pa sama činjenica da je jedan član kolektivnog tela glasao na određeni način i doneo odluku koja je protivna pravilima ili štetna nije dovoljna za osudu, osim ako se ne može dokazati neka druga radnja (npr. da je primio mito, da je uticao na druge članove da glasaju na određeni način).
Jedna od stvari kojom bi trebalo dopuniti Krivični zakonik su upravo pravila o odgovornosti članova kolektivnih tela.
Četvrta, ništa manje bitna tema jeste pitanje upravljanja „državnim“ bankama. I pored nekoliko slučajeva u kojima su te banke propadale zbog loših i kako se sumnja, politički motivisanih, kreditnih aranžmana, još uvek nismo imali prilike da čujemo šta je tačno preduzeto da se takve stvari ubuduće ne bi dešavale.
Drugo po tome što se narodni poslanik pozvao na imunitet u ovom slučaju. On na to ima pravo po Ustavu i zakonu, ali je problem što je Ustavom garantovani imunitet preširoko određen, na šta smo upozoravali i u vreme kada je najviši pravni akt usvajan. Imunitet bi trebalo da poslanicima omogući slobodno iznošenje mišljenja i slobodno glasanje u Skupštini a ne da ih čuva od eventualne krivične odgovornosti i istrage za druge radnje.Treće po tome što je g. Tomić bio predsednik Upravnog odbora ove ugašene banke, a iznose se sumnje na zloupotrebe u radu tog kolektivnog tela. Krivično gonjenje članova kolektivnih tela je veoma teško, zato što se odluke donose glasanjem, pa sama činjenica da je jedan član kolektivnog tela glasao na određeni način i doneo odluku koja je protivna pravilima ili štetna nije dovoljna za osudu, osim ako se ne može dokazati neka druga radnja (npr. da je primio mito, da je uticao na druge članove da glasaju na određeni način).
Jedna od stvari kojom bi trebalo dopuniti Krivični zakonik su upravo pravila o odgovornosti članova kolektivnih tela.
Četvrta, ništa manje bitna tema jeste pitanje upravljanja „državnim“ bankama. I pored nekoliko slučajeva u kojima su te banke propadale zbog loših i kako se sumnja, politički motivisanih, kreditnih aranžmana, još uvek nismo imali prilike da čujemo šta je tačno preduzeto da se takve stvari ubuduće ne bi dešavale.