Štetne posledice izmena pravosudnih propisa za borbu protiv korupcije
Izmene pravosudnih zakona izgledno će smanjiti mogućnost Tužilaštva za organizovani kriminal da istražuje sumnje na korupciju visokih javnih funkcionera. Posledice su utoliko teže jer učinak u gonjenju „visoke korupcije“ ni do sada nije bio zadovoljavajući, pri čemu se sve to dešava u situaciji kada je prvi put posle 30 godina jedan aktuelni ministar zvanično optužen za korupciju.
Izmene Zakona o javnom tužilaštvu, koje je Narodna skupština usvojila 28. januara 2026, direktno će se odraziti na celokupan rad Tužilaštva za organizovani kriminal. Ono sada, umesto 25 predviđenih, ima 20 tužilaca, od kojih je 11 upućeno iz drugih tužilaštava. U roku od 30 dana od početka primene izmenjenog Zakona, oni će biti vraćeni u svoja matična tužilaštva. Iako je hipotetički moguće da Visoki savet tužilaštva u međuvremenu uputi nove tužioce u TOK, na to se ne može računati zbog čestih blokada odlučivanja u ovoj instituciji.
Ove zakonske izmene su usledile posle uskraćivanja podrške policije i drugih organa izvršne vlasti u pojedinim tužilačkim istragama i ministarske najave preispitivanja potrebe da TOK uopšte postoji. Sve to je očigledno prouzrokovano otvaranjem istraga koje obuhvataju i neke aktuelne ili doskorašnje ministre.
Prilikom izmene svih pravosudnih zakona koji su izglasani na istoj sednici nije bilo adekvatne mogućnosti da se sagledaju sva značajna pitanja.. O njima nije bila organizovana javna rasprava, niti javno slušanje, primenjen je hitan postupak bez opravdanog razloga, a rasprava je bila objedinjena sa nepovezanim zakonima. Uz sve to, predlagač nije zatražio mišljenje od Visokog saveta sudstva, Visokog saveta tužilaštva i Agencije za sprečavanje korupcije o ovim zakonima. Kada je reč o najštetnijoj izmeni Zakona o javnom tužilaštvu, nije postojala ni elementarna transparentnost – odredba je promenjena na osnovu amandmana jedne narodne poslanice, koji ni do danas nije objavljen na skupštinskom sajtu.
Transparentnost Srbija smatra da će i pojedine druge izmene pravosudnih propisa imati štetnog efekta za borbu protiv korupcije. To se naročito odnosi na produženje dozvoljenog trajanja v.d. stanja u sudovima i tužilaštvima, brisanje pravila da se kolegijum javnih tužilaca izjašnjava o predloženom godišnjem planu i izveštaju o radu, kao i uvođenjem obaveze da Vrhovno javno tužilaštvo traži od ministra pravde saglasnost za bilo koji vid međunarodne saradnje, pri čemu rokovi i kriterijumi za davanje saglasnosti uopšte nisu propisani.
Kod pojedinih drugih zakonskih intervencija (npr. način izbora tužioca za visoko-tehnološki kriminal, osnivanje novih sudova i sudskih jedinica, odlučivanje o prigovorima javnih tužilaca) pruženi su neki argumenti za izmene, ali izglasana rešenja nisu ni najbolja, a pogotovo ne jedina moguća. Reč je o vrlo ozbiljnim pitanjima koja su morala biti razmotrena kroz konsultacije sa širokim krugom aktera, pre svega onih iz samog pravosuđa.
Napominjemo takođe da su prilikom ovih izmena prekršena i neka proceduralna pravila. Da je poštovan skupštinski Poslovnik, predložene izmene pojedinih zakona ne bi ni bile uvrštene u dnevni red, jer obrazloženje nije sadržalo sve obavezne elemente ili su bili navedeni očigledno lažni podaci – npr. da osnivanje suda neće prouzrokovati troškove za budžet.
Bez obzira na to da li će ove izmene zakona biti proglašene predsedničkim ukazom, da li će Ustavni sud nešto učiniti povodom „greške u postupku“ o kojoj je govorio njegov novoizabrani predsednik i da li će parlament „hitno revidirati“ zakone po savetu Komesarke za proširenje Evropske unije, ovaj slučaj pokazuje da je neophodno izmeniti pravila rada Narodne skupštine.
To je potrebno da bi se u svim budućim slučajevima sprečilo isključenje antikoruptivnih mehanizama u pripremi i razmatranju propisa time što će sporni zakon predložiti narodni poslanici.