Funkcionerska kampanja 2012-2017
Dominantna odlika izbornih kampanja u Srbiji od 2012. do sada je takozvana funkcionerska kampanja, koja podrazumeva aktivnosti funkcionera na vlasti u predizbornom periodu koje se prikazuju kao njihov uobičajeni rad, a suštinski predstavljaju zloupotrebu javnih resursa za političku promociju, ocenjeno je u danas predstavljenom izveštaju Transparentnosti Srbije.
"Funkcionerska kampanja je izliv bliskosti prema djacima, pacijentima, gradilištima, semaforima, kravama, zebrama, stipendijama, crvenim trakama, pismima o namerama, koji državni funkcioneri na svim nivoima iskazuju od trenutka kada se raspišu izbori", kazao je saradnik TS Zlatko Minić, posećajući da ta organizacija od 2012. u pet izbornih ciklusa prati funkcionersku izbornu kampanju.
Mediji o ovim aktivnostima izveštavaju u informativnom programu, van blokova koji se odnose na predstavljanje stranaka. Na taj način partije sa kojima birači identifikuju funkcionere dobijaju dodatnu promociju i u kvantitativnom i kvalitativnom smislu - izveštaji o "funkcionerskoj kampanji" se plasiraju u kontekstu "objektivnog izveštavanja", a gledanost informativnog programa je daleko veća nego gledanost predizbornih promotivnih blokova (reklama). Pored toga, može značiti i u materijalnom smislu, jer uz "dobru" funkcionersku kampanju, nisu potrebna velika ulaganja u oglašavanje, što smo emipirijski pokazali na izborima za grad Beograd 2014. godine.
U izveštaju TS, koji analizira pet prethodnih izbornih ciklusa, navodi se da vodjenje funkcionerske kampanje nije regulisano i da u najvećem broju slučaja ne predstavlja kršenje zakona po važećim propisima.
Dodaje se da funkcionerska kampanja može imati pozitivne finansijske efekte za stranke koje funkcioneri predstavljaju i negativne efekte po javne finansije, kao i da takav oblik promocije nije svojstven samo jednoj partiji, razdoblju ili nivou vlasti.
Kako je Minić dodao, problem postojanja funkcionerske kampanje uočili su i predstavnici OEBS-a, a pominje se i u izveštaju Evropske komisije o Srbiji.
On je objasnio da se funkcionerska kampanja može prepoznati jednostavnim postavljanjem pitanja da li je aktivnost koja je predstavljena u medijima u predizbornom periodu nešto što će biti bitno za dva meseca i kakav će biti efekat te aktivnosti, odnosno da li bi projekat funkcionisao da nije bilo javnog funkcionera.
Nije funkcionerska kampanja samo zloupotreba javnih resursa i nije svaka zloupotreba funkcionerska kampanja, naglasi oje Minić i predstavio nekoliko primera: Kada funkcioner ode u školu da otvori novoopremljenu učionicu, na raskrsnicu da otvori zebru ili semafor ili počne da potpisuje ugovore o stipendijama, memorandume o razumevanju, to je funkcionerska kampanja. Ali kada na sajtu ministarstva ili opštine objavite poziv da se glasa za neku stranku ili kandidata, to je kršenje zakona. Kada funkcioner u svojstvu kandidata ode u školu i promoviše svoju izbornu listu, to je kršenje zakona. Kada kandidat kao voditelj zabavnog programa ugosti funkcionera, takođe kandidata i pričaju o rezultatima rada funkcionera, to je kršenje propisa - Pravilnika REM-a i pojedinih odredbi Zakona o izboru narodnih poslanika, koje se primenjuju i na lokalne izbore.
Minić je kazao da je problemi i što mediji o aktivnostima funkcionera u predizbornom periodu izveštavaju ne u izbornom bloku, već u gledanijem informativnom programu, pa na taj način partije sa kojima birači identifikuju te funkcionere dobijaju izuzetnu promociju.
"Dosadašnji monitorinzi TS su pokazali i da mediji najčešće ne izveštavaju o samom dogadjaju ili njegovom značaju za lokalnu sredinu ili državu, već šta je funkcioner radio i rekao", kazao je Minić. ;
To, prema njegovim rečima, "u materijalnom smislu može da znači da takav vid promocije može da vam umanji troškove za reklamu, što je već pokazano na izborima još 2014. godine".
Promena u izveštavanju medija je, kako smatra Minić, najbolje je rešenje za eliminisanje problema funkcionerske kampanje, "tako što bi se razdvajala vest od prazne promocije".
Razlog za takvo stanje nije neznanje medija, dodao je on, već duboka zavisnost medija, odnosno ekonomskih centara moći od političara i funkcionera.
"Funkcionerske kampanje ima svuda u svetu, ali nema ovakav medijski tretman kao u Srbiji", rekao je saradnik TS navodeći da je ovde najčešće glavna vest šta je neko kazao ili ocenio prilikom posete ili otvaranja.
Minić je kazao da je primećeno i da u medjuizbornim periodima, odnosno neizbornim godinama, ne prestaje promotivna aktivnost.
"Po našoj metodologiji praćenja kampanje, što je poredjenje broja promotivnih aktivnosti u predizbornom periodu sa brojem aktivnosti u prethodnoj neizbornoj godini, vidi se da ne postoji više toliki rast predizbornih aktivnosti", kazao je on.
Kako je objasnio, u izbornoj 2014. godina bilo je 9,5 puta više promotivnih aktivnosti nego 2013. kada nije bilo izbora, da bi nakon toga veliki broj ministara i funkcionera ušlo u permanentnu izbornu kampanju tako da je na poslednjim izborima broj promotivnih aktivnosti bio samo oko tri puta veći nego u prethodnom neizbornom periodu.
Iz TS traže zakonsko uredjenje koje bi suzbili funkcionersku kampanju i predlažu da se propiše šta je u kampanji dozvoljeno.TS je pored ostalog preporučila i da se zabrani učešće javnih funkcionera, premijera, ministara, poslanika, odbornika, gradonačelnika, na promotivnim skupovima, posetama i konferencijama koje organizuju vlast tokom izborne kampanje, kao i drugim dogadjajima.
Preporučeno je i preciziranje pravila o izveštavanju javnosti o radu organa vlasti i javnih funkcionera u periodu predizbornih kampanja.
Predsednik TS Vladimir Goati rekao je da su beogradski izbori po obliku, formi i načinu - lokalni izbori, ali da su zapravo više od toga.
"Dobijanje Beograda na izborima za svaku od strana značiće poen i veliki korak napred za naredne izbore", kazao je Goati i ponovio da je potrebno da se vlast i opozicija dogovore o uslovima za vodjenje predizborne kampanje.
