Nelogična zakonska rešenja i njihova pogrešna primena– finansiranje kampanje za gradske izbore
Kampanja za beogradske izbore, prema oceni Transparentnosti Srbija (član Transparency International), pruža još jedan od dokaza da finansiranje izbornih kampanja nije uređeno na logičan i primeren način.
Podsećamo da je prema nacionalnim i evrointegracijskim planovima, Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, koji uređuje ovu materiju trebalo poboljšati do kraja 2014, pa zatim do kraja 2017, ali da to do danas nije učinjeno. Iz budžeta Grada Beograda je za finansiranje ovogodišnje izborne kampanje izdvojeno ukupno 37,430,444 dinara (317,173 evra). S druge strane, prema parametrima iz člana 20. st. 1. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti (0,07 % poreskih prihoda), trebalo je izdvojiti 40,078,449 dinara (339,611 evra), odosno, oko 7% više nego što je trenutno predviđeno aktuelnom Odlukom o budžetu Grada. Za toliko će ujedno biti oštećeni učesnici na izborima.
Deo ovog novca se deli na jednake delove svim učesnicima u kampanji koji polože izborno jemstvo. Pošto je Gradska izborna komisija proglasila 24 izborne liste, to znači da će svaka od njih dobiti 311.920 dinara, odnosno oko 2.643 evra. Ovaj vid budžetske podrške omogućava štampanje reklamnog materijala (leci) koje bi potom delili volonteri, postavljanje 5-10 bilborda tokom završnih nedelja kampanje ili oglašavanje manjeg obima na internetu. Takođe, ko god je pripremao i plaćao oglase na TV stanicama, organizovao skupove sa većim brojem građana ili postavio bilborde morao se osloniti na značajna sredstva iz drugih izvora. To mogu biti donacije fizičkih ili pravnih lica (približno oko 900 hiljada dinara po jednoj osobi, ili 9 milion dinara od jedne firme) ili prenos sredstava sa stalnog računa političke stranke.
Na osnovu izbornog uspeha – broj osvojenih odborničkih mesta, stranke, koalicije i grupe građana će dobiti još po 272,221 (2,307 evra) za svaki dobijeni mandat, ali će i u tom slučaju inicijalno finansiranje morati da obezbede iz drugih izvora. To znači da će lista koja pređe cenzus, i osvoji 6 mandata u beogradskoj skupštini dobiti po oba osnova, 1,945,249 (16,483 evra) kao naknadu troškova za finansiranje svoje kampanje.
Jedina dobra posledica aktuelnih zakonskih rešenja jeste to što je izborna kampanja nešto jeftinija. U toj situaciji se, međutim, još snažnije pokazuje prednost izbornih lista koje imaju pristup drugim javnim resursima i veću podršku u medijima u odnosu na političku konkurenciju. Naime, izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti s kraja 2014, koje nisu izvršene u skladu sa antikorupcijskom strategijom, bitno su povećale nejednakost između (velikih) parlamentarnih stranaka i svih ostalih, a naročito vanparlamentarne opozicije.
Zahvaljujući tim izmenama, stranke kojima ostane “višak” novca od budžetskih dotacija za finansiranje redovnog rada, na osnovu velikog broja narodnih poslanika u republičkoj skupštini, mogu bez ikakvog ograničenja da taj novac usmere u izbornu kampanju, i to ne samo za republičke izbore, već i za izbore u ma kojoj lokalnoj samoupravi. Usled toga se novac poreskih obveznika troši suprotno svojoj inicijalnoj nameni, a pri tom se ugrožava i ravnopravnost učesnika na izborima. Drugi nerešeni problem, sa još ozbiljnijim posledicama, jeste “funkcionerska kampanja”, odnosno, aktivnosti republičkih ili gradskih funkcionera, koje se navodno vrše kao deo njihovog dodatnog posla, a u stvari ne bi bile obavljane na takav način ili u takvom obimu da nije bilo lokalnih izbora.
Kao što je Transparentnost – Srbija mnogo puta ukazala, “funkcionerska kampanja” omogućava besplatnu i daleko vredniju reklamu listama koje za nju imaju mogućnost. Njeni efekti su vidljivi u udarnim delovima informativnog programa, koji su znatno gledaniji od reklamnih blokova. Kolika je snaga ovog vida kampanje pokazuje i to da na prethodnim beogradskim izborima (2014), tadašnji nadmoćni pobednik (lista SNS) nije utrošila ni dinara za reklamiranje svojih kandidata na nivou grada, već se isključivo oslonila na prenošenje neprestanih aktivnosti gradskih funkcionera i članova vlade Srbije. Podsećamo da ovi problemi nisu rešeni i pored preporuka koje je dala posmatračka Misija OEBS/ODIHR, a Evropska komisija jasno stavila do znanja da te preporuke smatra standardom koji Srbija treba da ostvari u oblasti političkih kriterijuma.
