Borba protiv korupcije – veći prioritet samita EU nego vlasti u Srbiji
Mada često možemo biti nezadovoljni time što ocene EU zvaničnika u pogledu stanja borbe protiv korupcije i vladavine prava nisu oštrije, zaključci i prioriteti Samita čelnika zemalja EU koji je održan u Sofiji, maja 2018, su ohrabrujući. U stvari, primetno je da su šefovi država ili vlada zemalja članica EU dali mnogo veći značaj borbi protiv korupcije nego što je to učinjeno u poslednja dva premijerska ekspozea. Drugim rečima, ispada da je borba protiv korupcije važnija onim državama koje Srbiju treba da prime u svoj klub, nego našoj državi koja želi da u taj klub uđe.
U Deklaraciji u kojoj „EU potvrdjuje nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana“, među 14 programskih tačaka u čak dve se navodi korupcija.
U tačci 4. EU „pozdravlja posvećenost partnera sa Zapadnog Balkana preimućstvu demokratije i vladavine prava, naročito u pogledu borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, dobrog upravljanja, kao i poštovanja ljudskih prava i prava pripadnika manjina“. Imajući u vidu stanje na terenu, rečenica bi se mogla tumačiti veoma ironično. Naime, o posvećenosti borbi protiv korupcije ne može biti govora u punom smislu tih reči kada se uzme u obzir stepen neispunjenja strateških akata i zakona. Pre će biti da je u pitanju pogrešno odabrana reč za prevod engleskog „commitment“, što bi ovde bilo „preuzeta obaveza“.
U deklaraciji Samita se podseća na to da „delotvorno sprovodjenje reformi“ zemalja zapadnog Balkana, „počiva na tim temeljima“ (to jest, trebalo bi da počiva na temeljima vladavine prava i borbe protiv korupcije). Naglašava se i to da civilno društvo i nezavisni mediji „imaju ključnu ulogu u procesu demokratizacije“. Upravo ovaj aspekt je u Srbiji trenutno izrazito zanemaren. Državni organi uglavnom ignorišu ili čak kritički dočekuju nalaze i preporuke organizacija civilnog društva u vezi sa borbom protiv korupcije, kao i medijske napise u kojima se ukazuje na korupciju.
Pod tačkom 12. i članice EU i zemlje koje žele to da postanu „uviđaju da su rezultati u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala od suštinskog značaja za političku i društveno- ekonomsku transformaciju regiona, kao i za regionalnu stabilnost i bezbednost, što je u najboljem interesu njihovih gradjana.“ EU je pozdravila to što su se „partneri“ „obavezali na preduzimanje odlučnih mera, u saradnji sa EU i u međusobnoj saradnji, protiv trgovine ljudima, uzgoja droge i krijumčarenja ljudi, droge i oružja“.
U aneksu uz Deklaraciju priložen je program prioriteta. Prva grupa prioriteta odnosi se na: Jačanje podrške vladavini prava i dobrom upravljanju.
U okviru ove tačke, od zemalja regije se traži da pojačaju „podršku reformi pravosuđa i naporima za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, uključujući izgradnju kapaciteta za sprečavanje korupcije“. Predviđa se takođe proširenje „savetodavnih misija za vladavinu prava uz veću podršku država članica i EU“, „pojačanje praćenja reformi kroz sistematičnije misije za stručnu proveru zasnovanu na slučajevima“ i uvođenje „praćenja sudskih postupaka u slučajevima teške korupcije i organizovanog kriminala“. Kako se može videti, veliki deo ovih prioriteta obavezuje samu EU da učini više na praćenju napretka u borbi protiv korupcije. Ovakvo samoobavezivanje je potpuno u skladu sa dosadašnjim nedovoljnim rezultatima, pogotovo u vezi sa gonjenjem i kažnjavanjem korupcije na visokom nivou. U vezi sa tim ističemo da je pitanje malog broja sudskih predmeta i osuda najopasnijih vidova korupcije problem koji bi se mogao pripisati pravosuđu. To je, međutim, samo u manjoj meri tačno. U stvari je osnovni problem to što najmarkantniji slučajevi sumnje na korupciju koja bi mogla uključivati nosioce vlasti nikada i ne dođu do suda, usled autocenzure u organima gonjenja.
