Slučaj Lešnjak/Bastać
Jedan od bivših rukovodilaca gradske opštine Stari Grad u Beogradu, Lazar Lešnjak, optužio je predsednika te opštine, Marka Bastaća, kao i sebe lično za nekoliko krivičnih dela. Tako, jedna od optužbi se odnosi na to da su tokom 2018. ili ranijih godina opštinski građevinski inspektori nalagali rušenje bespravno podignutih objekata (verovatno se misi na novogradnju), da ta rešenja nisu izvršavana zbog (stvarnog ili navodnog) nedostatka sredstava a da je potom Lešnjak „za Bastaća“ uzimao mito od investitora kako do rušenja ne bi ni došlo, te da je pretrpeo nasilje kada je jednu od tih koverti zadržao „za sebe“. Predsednik opštine je ovo demantovao, povezao sa svojim političkim aktivnostima i pozvao tužilaštvo da ispita slučaj. Lešnjaka je nazvao „ucenjenim čovekom“, bez daljeg obrazloženja. S druge strane, ministar unutrašnjih poslova je Lešnjaka nazvao „uzbunjivačem“, tvrdeći da se ovaj „obratio nadležnom organu“.
Za sada se ne vidi kojem se to državnom organu Lešnjak obratio, niti šta je taj organ preduzeo povodom slučaja. Poznato je samo da je dao izjavu za „Kurir“ i da su tu izjavu drugi prenosili i komentarisali. Zanimljiva je opaska ministra Stefanovića, pogotovo u kontekstu nedavnog negiranja svojstva uzbunjivača Aleksandru Obradoviću iz „Krušika“ od strane više zvaničnika, a sve zbog toga što nije poštovao proceduru koja bi mu garantovala zakonsku zaštitu . Naime, događaji o kojima govori Lešnjak su se odigrali u maju 2018. godine i ranije. Prema Zakonu o zaštiti uzbunjivača, zaštita se pruža u slučaju da se uzbunjivanje vrši „u roku od jedne godine od dana saznanja za izvršenu radnju zbog koje vrši uzbunjivanje“, tako da je Lešnjak propustio priliku da sebi obezbedi zaštitu na osnovu ovog zakona, ukoliko je tek sada progovorio o zloupotrebama. Očigledno je da državni funkcioneri u zavisnosti od toga šta im odgovara u konkretnom slučaju, pojam uzbunjivača tumače čas na jedan, čas na drugi način.
Jedino ispravno rešenje za ovaj, kao i za mnoge druge slučajeve gde su se u javnosti pojavile informacije o zloupotrebama javnih funkcionera jeste pokretanje istrage od strane tužilaštva. Ukoliko Lešnjak nije podneo krivičnu prijavu, onda bi tužilaštvo moralo da od njega zatraži dostavljanje svih potrebnih informacija, a pre svega imena investitora koji su navodno kupovali zaštitu od rušenja bespravno podignutih objekata. Međutim, tu nije kraj. Ukoliko bi javno tužilaštvo zaista želelo da radi svoj posao kako treba i proaktivno, onda bi moralo, na osnovu saznanja o mehanizmu moguće korupcije u ovom slučaju, da ispita slične situacije u drugim opštinama i gradovima.
