"Način isplate penzija" - loše rešenje bez javne rasprave
Datum kreiranja: nedelja, 26 oktobar 2014
Narodna skupština nije usvojila odluku o smanjenju penzija već o "načinu isplate", odnosno poslanici su odlučili da se deo penzija ne isplaćuje. Ova nemoguća konstrukcija, koja je u parlament stigla bez javne rasprave, otvara širok prostor za oglašavanje neustavnosti i potonje odštetne zahteve.
Skupština je, naime, usvojila Predlog zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija (http://goo.gl/O3S3JJ ).
Ovim predlogom zakona se „uređuje način isplate penzija koje isplaćuje Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje počev od isplate penzija za mesec novembar 2014. godine zaključno sa isplatom penzija za mesec decembar 2017. godine, s ciljem očuvanja finansijske održivosti penzijskog sistema u Republici Srbiji“. Međutim, kako se može videti iz člana 2. i 3. ovog predloga zakona, uopšte nije reč o uređivanju „načina isplate penzija“, već o umanjenju pojedinih penzija u određenom vremenskom periodu.
Kao što proizlazi iz elementarne logike, i kao što se može videti i iz informacija koje je objavio Fond PIO, način isplate penzija je potpuno drugačija stvar od visine penzije (npr. isplata na tekući račun, na kućnu adresu, na šalter isporučne pošte, na račun ustanove u koju je korisnik smešten).
Ne sporeći potrebu obezbeđivanja fiskalne stabilnosti, o čemu se govori u obrazloženju ovog predloga zakona, uređivanje tog pitanja kako je trenutno predviđeno može da donese znatno više štete nego koristi. Naime, pravno gledano, penzije uopšte nisu smanjene (nije promenjen Zakon o PIO, na osnovu kojeg se obračunavaju) a nisu ni oporezovane (nije promenjen Zakon o porezu na dohodak građana, niti je zakonom uveden neki novi "porez na penzije"), samo je promenjen "način isplate" tako da se deo penzija preko 25.000 dinara ne isplaćuje. Neshvatiljivo je zbog čega se Vlada umesto izbora između više mogućnosti da na visinu isplata iz penzionog fonda utiče na zakonit način, opredelila za ovu nemoguću konstrukciju, koja otvara širok prostor za oglašavanje neustavnosti i potonje odštetne zahteve.
Da je o ovom zakonskom predlogu, o kojem se već dugo vremena govori, bila organizovana javna rasprava (kao što je morala biti po Zakonu o državnoj upravi i Poslovniku Vlade, jer je reč o bitno drugačijem uređenju pitanja isplate penzija, koje pri tom zanima veliki broj građana), bilo bi prilike da se na ovaj problem pravovremeno ukaže i da se pronađe adekvatno alternativno rešenje.
Skupština je, naime, usvojila Predlog zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija (http://goo.gl/O3S3JJ ).
Ovim predlogom zakona se „uređuje način isplate penzija koje isplaćuje Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje počev od isplate penzija za mesec novembar 2014. godine zaključno sa isplatom penzija za mesec decembar 2017. godine, s ciljem očuvanja finansijske održivosti penzijskog sistema u Republici Srbiji“. Međutim, kako se može videti iz člana 2. i 3. ovog predloga zakona, uopšte nije reč o uređivanju „načina isplate penzija“, već o umanjenju pojedinih penzija u određenom vremenskom periodu.
Kao što proizlazi iz elementarne logike, i kao što se može videti i iz informacija koje je objavio Fond PIO, način isplate penzija je potpuno drugačija stvar od visine penzije (npr. isplata na tekući račun, na kućnu adresu, na šalter isporučne pošte, na račun ustanove u koju je korisnik smešten).
Ne sporeći potrebu obezbeđivanja fiskalne stabilnosti, o čemu se govori u obrazloženju ovog predloga zakona, uređivanje tog pitanja kako je trenutno predviđeno može da donese znatno više štete nego koristi. Naime, pravno gledano, penzije uopšte nisu smanjene (nije promenjen Zakon o PIO, na osnovu kojeg se obračunavaju) a nisu ni oporezovane (nije promenjen Zakon o porezu na dohodak građana, niti je zakonom uveden neki novi "porez na penzije"), samo je promenjen "način isplate" tako da se deo penzija preko 25.000 dinara ne isplaćuje. Neshvatiljivo je zbog čega se Vlada umesto izbora između više mogućnosti da na visinu isplata iz penzionog fonda utiče na zakonit način, opredelila za ovu nemoguću konstrukciju, koja otvara širok prostor za oglašavanje neustavnosti i potonje odštetne zahteve.
Da je o ovom zakonskom predlogu, o kojem se već dugo vremena govori, bila organizovana javna rasprava (kao što je morala biti po Zakonu o državnoj upravi i Poslovniku Vlade, jer je reč o bitno drugačijem uređenju pitanja isplate penzija, koje pri tom zanima veliki broj građana), bilo bi prilike da se na ovaj problem pravovremeno ukaže i da se pronađe adekvatno alternativno rešenje.
