Koliko je policija otkrila korupcije?

Malo je poznato da su ministarstva u obavezi da podnose tromesečne izveštaje o svom radu i stanju u oblasti resornim skupštinskim odborima, zato što se ti izveštaji ne koriste kako treba za nadzor nad radom izvršne vlasti. Izuzetak su slučajevi kada ministarstvo i Skupština žele da se na ovaj način promovišu. To se upravo i dogodilo kod predstavljanja "informacije o radu Ministarstva unutrašnjih posova u periodu od jula do septembra 2014. godine".

Dobro je to što je policija svesna da je kod korupcije najveći problem to što su mnogobrojni slučajevi neotkriveni. Zato se, s pravom, kao dobar rezultat, ovde predstavlja otkrivanje većeg broja krivičnih dela, za razliku, recimo, od ubistava i povreda, gde se uspehom smatra da je takvih dela manje.

Na sajtu MUP se kaže o korupciji sledeće: "Tako su, od maja do oktobra 2014. godine, otkrivena 1.043 krivična dela sa elementom korupcije što je za 16% više nego u istom periodu prethodne godine. Prijavljeno je ukupno 1.100 lica u čijoj strukturi preovladavaju odgovorna lica privatnih, društvenih i mešovitih preduzeća".

Ma koliko da je dobro ovo značajno povećanje broja otkrivenih slučajeva korupcije, veoma zbunjuje struktura prijavljenih. Vlasnici privatnih preduzeća, koji se prvo pominju, mogu biti učesnici u korupciji, ali jedino ako im sa druge strane, kao pandan u podmićivanju, stoje državni funkcioneri ili javni službenici (koji se ne pominju). Ovako, može se pomisliti da su pod "korupcijom" obuhvaće i policijske istrage koje sa njom nemaju mnogo veze - npr. "zloupotrebe ovlašćenog lica" u privatnim firmama.

Pun tekst izveštaja, koji bi možda razrešio ove dileme, nismo uspeli da pronađemo ni na sajtu MUP, ni na sajtu Narodne skupštine.