Odgovornost za nenaplative kredite

Proteklih dana među glavnim vestima su bile one o hapšenju Gorana Perčevića i Miroslava Bogićevića, čije su firme dobijale kredite od banaka u državnom vlasništvu koji nisu vraćeni, pri čemu, kako je saopšteno, ni garancije za dobijanje tih kredita nisu bile onog kvaliteta koji bi garantovao naplatu. Pored toga se pominju i drugi modaliteti mogućih zlouoptreba (npr. davanje kredita drugim firmama koje su taj novac naknadno pozajmljivale firmama u vlasništvu Bogićevića. S razlogom se iznose sumnje i u političku pozadinu, imajući u vidu da su kredite odobravale institucije u kojima je državne interese trebalo da brane ljudi koji su na ta mesta postavljeni "po političkoj liniji".

Iz tužilaštva se moglo čuti da će optužba biti pokrenuta za krivično delo "zloupotreba ovlašćenja u privredi" (ranija zloupotreba službenog položaja). Pominje se i optužba za utaju poreza. To sve izaziva određene dileme. Uzimanje kredita bez namere da se vrate nije ovo krivično delo (možda bi moglo da postoji krivično delo "oštećenja poverioca"), osim ako ne postoje i neki elementi o kojima za sada nije bilo reči u javnosti - npr. falsifikovanje dokumenata kako bi se prikazalo da je bonitet firme bolji nego što je u stvari bio.

Generalno se čini da bi svaka istraga morala da počne (bez obzira na to u kojem se pravcu kasnije bude razvijala) od lica koja su odobravala nenaplative kredite. Ako su oni odstupali od utvrđene procedure ili dobre poslovne prakse, onda se otvara mogućnost da se utvrdi zbog čega su to učinili, bilo tako što bi oni identifikovali nalogodavce ili što bi se utvrdilo da li su i sami dobili nešto za uzvrat.

Naravno, ovi slučajevi nužno pokreću sa sobom i druga pitanja, kojima bi jednako trebalo posvetiti pažnju. Prvo pitanje je da li je ranije moglo da dođe do postupanja tužilaca, to jest, da li su podaci o štetnim radnjama bili i ranije dostupni. Drugo, ništa manje važno pitanje je kakav je sadašnji mehanizam zaštite državne imovine u bankama i drugim institucijama koje kreditiraju privredu? Ni nakon otvaranja ovog pitanja, ni nakon ranijih sličnih afera i slučajeva zatvaranja propalih državnih banaka, javnost nije dobila uverljiv dokaz da se nešto promenilo na sistemskom nivou. Naime, nema nikakvog razloga da se pomisli da će predstavnici jedne političke garniture u finansijskim institucijama biti odgovorniji od predstavnika neke ranije političke garniture. To jedino može da obezbedi povećana javnost njihovog rada i podvrgavanje redovnom nadzoru.