Prvo dogovor pa teški pregovori
Zanimljivo, zabrinjavajuće, ali i zbunjuće, iz više razloga. Još pre tri meseca bili smo informisani da je sa Esmarkom "postignu dogovor" tokom susreta koji je premijer imao sa rukovodstvom te kompanije u Londonu. Onda su mediji čak počeli da izveštavaju da Esmark već šije uniforme za radnike i preostala je bila "samo formalnost" - da se okonča tender. Tender je bio još jedan zbunjući korak - javni konkurs, praćen stalnim izlivima naklonosti prema Esmarku i izjavama najviših državnih zvaničnika da želimo da Esmark bude strateški partner.
U javnom pozivu, objavljenom na sajtu Agencije za privatizaciju (http://goo.gl/uFJbN4) nismo mogli da pročitamo šta se očekuje od potencijalnih partnera i da li su bili postavljeni zahtevi koji su odbili sve ostale potencijalne partnere, izuzev baš onog priželjkivanog - Esmarka.
Sada saznajemo da se vode teški pregovori i, s obzirom na prethodnu tradiciju netransparentnosti ugovora sa investitorima, ima mesta za zabrinutost: da li ćemo na kraju videti na šta je Srbija pristala da bi ovaj jedini, željeni i dozivani, investitor prihvatio Železaru koja je, nesumnjivo, kamen o vratu Srbije. A investitor zna da je ona kamen o vratu i sa ekonomske tačke gledišta u poziciji je da ucenjuje.
Postavlja se, naime, pitanje da li će Esmark dobiti ono što nije bilo deo ponude na tenderu, zbog čega možda drugi potencijalni investitori nisu ni ušli u trku. Ako na kraju ugovor sa Esmarkom bude tajna "jer je investitor to tražio", nećemo ni mi ni ti potencijalni drugi partneri, znati šta je država prvobitno htela (i već se dogovorila još onomad u Londonu", a šta je na kraju dobila i da li je moglo bolje.
