Testovi integriteta i kontrola imovine pripadnika MUP-a

Prednacrt novog Zakona o policiji donosi neke korisne novine sa stanovišta sprečavanje korupcije u MUP-a.

U delu zakona posvećenom radu Sektora unutrašnje kontrole dodat je stav prema kojem će se ta služba baviti i suzbijanjem korupcije „i drugih oblika koruptivnog ponašanja“ policijskih službenika, a među obaveze i ovlašćenja Sektora uneta je i analiza rizika od korupcije.

Možda i najvažniju novinu sa antikorupcijskog stanovišta predstavlja uvođenje mogućnosti da Sektor vrši „testove integriteta“ kao i kontrolu imovinskog kartona i promene imovinskog stanja pripadnika MUP-a. Tekst zakona ne precizira detalje o testoviam integriteta i prijavljivanju imovine, već ostavlja da se to uredi podzakonskim aktima koje ministar treba da propiše u roku od šest meseci po usvajanju zakona.

Pritužbe protiv policije gde se sumnja da je učinjeno krivično delo odmah bi razmatrala služba unutrašnje kontrole a ne neposredni rukovodilac organizacione jedinice policije. Rukovodioci organizacionih jedinica bi bili dužni da u prostorijama za prijem stranaka „na vidnom mestu obezbede tehnička i druga sredstava kojima se građanima omogućava brže usmeno saopštavanje predstavke ili žalbe rukovodiocu i da ta sredstva vidno obeleže“.

Zakon predviđa i listu poslova koji su nespojivi sa policijskim. Pobrojano je 11 vrsta poslova koji su nespojivi i jedan opšti „ne smeju obavljati poslove i zadatke koji mogu izazvati sukob interesa, vršiti funkciju ili aktivnosti koje su nespojive sa službenim dužnostima“. Primena ovog opšteg osnova za zabranu će izazvati sigurno najviše problema u praksi. Zbog toga bi trebalo učiniti napor da se on precizira, ali i da se, na osnovu dosadašnjih iskustava dopuni lista poslova koji su nespojivi sa policijskim. Mada, i trenutno je pobrojano dosta toga – obavljanje samostalne delatnosti ili vlasništvo u preduzećima, privatno obezbeđenje, ugovor o delu (osim naučno-istraživačkog, sportskog, kulturnog rada), članstvo u upravnim i nadzornim odborima pravnih lica, rad u osiguranju i registraciji vozila, projektovanje objekata, saobraćajnica instalacija i uređaja, računovodstvene usluge…

Zanimljiva novina u zakonu odnosi se na „saradnju sa pojedincima koji pomažu policiji“, a koja se odnosi na pružanje pomoći takvim licima ili njihovim porodicama u slučaju povrede, smrti, materijalne štete ili vođenja postupka protiv njih. Takođe je predviđena odgovornost Ministarstva za štetu koju doušnici nanesu trećim licima.

Korisnom novinom se može smatrati i uvođenje posebnog sektora za ljudske resurse, pri čemu se kod upravljanja ljudskim resursima naglašava značaj profesionalne etike, integriteta i kredibiliteta kao i vrednovanje učinka.

U pogledu civilne kontrole policije nema bitnih novina. Javnost rada se promoviše kao jedno od načela, ali uz krupna ograničenja koja svakako ne bi smela imati apsolutan karakter (u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja). Predviđeno je da „policijski službenici i drugi zaposleni u Ministarstvu ne mogu samoinicijativno istupati u javnosti i iznositi informacije i saznanja do kojih su došli u radu“, što je ispravan koncept, ali i centralizacija davanja podataka javnosti, na nivou ministra i lica koja ovlasti umesto načelnika uprava.

Iako je potrebno poboljšati tekst ovog teksta, kako na tehničkom nivou (npr. predviđa se donošenje „bližeg propisa“ umesto „propisa kojim se bliže uređuje“), tako i na suštinskom (npr. predviđanje posebnih mera kontrole u vezi sa „curenjem“, odnosno „plasiranjem“ podataka iz istraga, što je jedan od najozbiljnijh aktuelnih problema), svakako je reč o dokumentu čije usvajanje bi moglo doneti napredak u suzbijanju korupcije. Javna rasprava je oglašena na: http://goo.gl/Hc7fVN