Naknada za menadžera i ako ne ostvari dobit?
U vezi sa oglasom za angažovanje menadžmenta za Železaru, konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević u tekstu u Politici ukazuje na nesaglasnost javnog poziva sa odredbama Zakona o privrednim društvima koja uređuju "ugovor o kontroli i upravljanju" preduzećima. Prenosimo njegov tekst, objavljen u rubrici "Pogledi".
Oporavak ili dalje bolovanje Železare
Železara Smederevo je 20. februara oglasila traženje usluga upravljanja i savetovanja radi oporavka povećanjem proizvodnje i prodaje najmanje 1,5 miliona tona čelika godišnje, zarad finansiranja poslovanja i uvođenja novih tehnologija, a sve „pod punim nadzorom“ vlade.
Oglašeno je i da te usluge uključuju vrlo detaljan godišnji plan poslovanja sve do kraja 2018. godine, koji će ponuditi svaki ponuđač. Od ponuđača je zatraženo i da dostave predlog kvalifikovanih kandidata za 12 direktora sa visokim znanjem i iskustvom u oblasti proizvodnje i održavanja, nabavke i prodaje, finansiranja i investicija, koji će biti nova uprava.
Krajnji rok za dostavljanje ponuda u elektronskoj formi za pobrojane usluge bio je 6. marta i saznajemo da se prijavilo čak šest ponuđača. Očito tipuju na dobar posao sa ponuđenim uslugama.
U oglasu za pribavljanje usluga naglašeno je da nabavka tih usluga ne podleže Zakonu o javnim nabavkama i da Železara zadržava „punu slobodu i diskreciono pravo u oceni primenjivih predloga za poslovnu saradnju“, te da njen oglas nije opšta ponuda čije usvajanje znači i ugovor, čime je otvoren širok prostor za ugovaranje i uslova koji nisu pomenuti u oglasu.
Po Zakonu o javnim nabavkama, naručilac koji po njemu treba postupati je svaki korisnik budžetskih sredstava, a Železara akobogda neće to više raditi. Ali sav rizik za njeno poslovanje snose posredno svi poreski obveznici i građani, pa je zainteresovanost za njeno postupanje velika.
Za usluge upravljanja tražila se ponuđena fiksna mesečna naknada i varijabilna naknada zasnovana na nekim efektima poslovanja. U 2013. godini, za koju imamo podatke, Železara je prodala čelika za 21 milijardu, a utrošila materijala vrednosti 24 milijarde dinara. Ostali rashodi bili su još 10 milijardi, pa je poslovni gubitak bio 13 milijardi dinara, te je za izlaz iz gubitaka potrebno dupliranje prihoda.
Kako je oglasom određena naknada upravljaču Železarom, njen rashod je udaljava od ostvarenja dobiti. Naplata fiksne naknade nije podsticaj ni upravljaču da se ostvari dobit. Iz predloženih planova izabranog upravljača videće se kad će ta dobit biti i hoće li je biti. Po oglašenim uslovima, za upravljača je važno da usluge proda i naplati.
Zanimljivo je da naš zakon o privrednim društvima reguliše drugačije angažovanje upravljača i odnos između kontrolnog i kontrolisanog društva, kako on naziva ugovarače. Ugovorom o kontroli i upravljanju poverava se upravljanje i vođenje poslova kvalifikovanom društvu. Kontrolno društvo će odlučivati o poslovanju, ali i odgovarati za posledice. Vlasnici društva poveravaju upravljanje radi uvećanja dobiti, pa je propisano da „naknada po osnovu ugovora o kontroli i upravljanju ne može se isplatiti ako je kontrolisano društvo poslovalo sa gubitkom” i sve dok god se ne ostvari dobitak. Štaviše, ugovorom se „mora odrediti primerena naknada” koju je godišnje „kontrolno društvo dužno da plaća” vlasnicima.
Dakle, u našem primeru bi sledovalo da se upravljač obaveže da Železara ostvari dobit iz koje će mu može biti plaćena naknada, a da se upravljač obaveže i da će vlada imati dobit, te da obe strane imaju koristi.
Hoće li „pod punim nadzorom“ vlade rezervisanim već u oglasu, izabrani upravljač Železarom samo zaraditi za sebe na prodatim uslugama, ili će se ugovoriti uslovi na obostranu korist, slično propisanom pomenutim zakonom, doznaćemo ako ugovoreni uslovi budu obeznanjeni.
Foto: http://www.zelsd.rs/
