Šta to beše borba protiv korupcije
Sandra Petrušić, u tekstu u nedeljniku NIN , analizira učinak Vlade Srbije u borbi protiv korupcije.
Na početku mandata aktuelna Vlada nije štedela reči u pokušaju da nas uveri da je sa njom korupcija prošlost, ali na osnovu analiza ispunjenosti Strategije za borbu protiv korupcije možemo da zaključimo da je ta borba u stvari prošlost
Ako se neko još uvek seća pompezno najavljenog dokumenta Strategija za borbu protiv korupcije, zahvaljujući kome je nekadašnji prvi potpredsednik vlade uzleteo na premijersko mesto, možda ga interesuje i šta je u međuvremenu urađeno. Uglavnom ništa. U ovogodišnjem izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije o sprovođenju Strategije i Akcionog plana, navodi se da je od 372 aktivnosti predviđene za 2014, u roku i na način predviđen indikatorima ispunjeno 54, uz kašnjenje ili na neodgovarajući način još 36, a za 17 nije bilo moguće doći do podataka o tome da li su ispunjene u skladu sa Akcionim planom. Opravdanje zašto nisu u najvećem broju slučajeva je - nisu završene prethodne "uslovljavajuće" aktivnosti, jer Skupština nije usvojila izmene najvažnijih antikorupcijskih propisa: zakona o finansiranju političkih aktivnosti, o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, o Agenciji za borbu protiv korupcije... To što su se krucijalni zakoni zaturili zajedno sa 24 sporne privatizacije i što je u godini borbe protiv korupcije Srbija, prema indeksu percepcije korupcije Transparensi internešnel pala sa 72. na 78. mesto, moglo bi se posmatrati kao još jedan u nizu izuma aktuelne vlade - pompezno najavimo, sami sebe pohvalimo i nikom ne položimo račune o urađenom. Međutim, nije isto jer, ma koliko vlast sebe hvalila o stanju ljudskih prava (onih koje ni EU ni kontrolna tela nisu primetili) u trosatnom ekspozeu mandatara Vučića nam nisu ni obećana. Ali nam je i te kako obećano da će politička korupcija biti tretirana na poseban način, da ćemo po prvi put imati potpuno jasno praćenje prihoda svih funkcionera, na najefikasniji mogući način izbegavanje sukoba interesa i da su ustanovljene institucije, odnosno sistem kontrolisanja rada svih javnih funkcionera, kao i sistem kontrole sprovođenja Akcionog plana, a da će u skladu sa tim Agencija za borbu protiv korupcije morati da dobije novi zakon, sa većim ovlašćenjima.
Ono sa čim premijer Vučić izgleda nije računao bilo je da će njegov ekspoze neko shvatiti doslovno, pa je Agencija za borbu protiv korupcije utvrdila sukob interesa u kom se našao ministar pravde Nikola Selaković i zatražila njegovo razrešenje. I ne samo to, već je tvrdoglavo nastavila da insistira na činjenici da rizik korupcije postoji u propisima ukoliko njegove pojedine odredbe ostavljaju prostor za nastanak korupcije, zbog čega je tokom 2014. nastavila da procenjuje rizike korupcije, ali joj je to omogućeno samo u slučaju 13 nacrta zakona i jednog nacrta pravilnika, što je znatno manje nego prethodne godine. Očigledno se tolika kontrola baš nije dopala čelnim igračima, pa su u vakuumu (do donošenja Zakona o Agenciji) pribegli neobičnoj taktici za demokratsko društvo - donošenju zakona po hitnoj proceduru (van kontrole javnosti i Agencije) i to u oko 50 slučajeva. Ili taktici ignorisanja preporuka Agencije. Recimo, u avgustu prošle godine Ministarstvu privrede i Vladi podneta je inicijativa za izmene i dopune Zakona o javnim preduzećima, kao i izmene i dopune Uredbe o merilima za imenovanje direktora javnog preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija, da bi se u što većoj meri ograničila diskreciona ovlašćenja subjekata nadležnih za imenovanje direktora javnih preduzeća i obezbedilo da najbolji kandidati budu imenovani na ove funkcije, ali još uvek nema informacije da li je ona razmatrana. Očigledno je da je mogućnost da Agencija razreši Selakovića ili bilo koga za koga proceni da je u sukobu interesa, bila više nego što je Vlada htela, a po svemu sudeći baš i nije želela toliku kontrolu nje same, kao i propisa na osnovu kojih će vladati. Zbog toga je obećanje dato u premijerovom ekspozeu da će Zakon o Agenciji biti donet do sredine prošle godine zatureno sa ostalim obećanjima, baš kao što je zaturen i Model zakona koji je Agencija sama pripremila. Ponuđeno je nešto drugo - rešenjem ministra pravde od 29. januara 2015. obrazovana je radna grupa za pripremu teksta radne verzije Zakona o Agenciji.
Na pitanje zašto to do sada nije urađeno, direktorka Agencije Tatjana Babić kaže: „To je pitanje za resorno ministarstvo, a ja ne bih da se bavim nagađanjima. Ono što znam jeste da je Agencija još sredinom marta 2013. Ministarstvu pravde i državne uprave, kao i nadležnim skupštinskim odborima, podnela inicijativu za njegove izmene i dopune u cilju da se propišu jasnija i stroža pravila o odgovornosti funkcionera, da se rad Agencije učini efikasnijim i da se ojača njena nezavisnost. Na ovu inicijativu nikada nismo dobili bilo kakav odgovor. Zatim, kada je reč konkretno o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji koje treba da omoguće unapređenje mehanizma nadzora, i koje je trebalo da budu usvojene do marta 2014, Agencija ih je blagovremeno, još u oktobru 2013, inicirala, ali one nisu usvojene, iako je Narodna skupština, u zaključku kojim je usvojila naše izveštaje za 2013. godinu, navela da očekuje da će Vlada, u najkraćem roku, predložiti izmene Zakona o Agenciji, kako bi se pravni okvir za rad Agencije uskladio s potrebama uočenim u njenom dosadašnjem radu, kao i nadzornom ulogom koju ona treba da ima nad sprovođenjem Strategije i Akcionog plana.” Upravo zbog takvih slučajeva je Evropska komisija konstatovala da ministri ne poštuju uvek mišljenja i preporuke nezavisnih regulatornih tela i da ih čak u nekim slučajevima i otvoreno osporavaju, zbog čega se očekuje od Skupštine da sa većom pažnnjom nastavi sa razmatranjem njihovih godišnjih izveštaja i zakonskih predloga koje podnose.
A ove godine će i te kako imati šta da razmatra ako imamo u vidu da je Agencija u okviru projekta Podrška jačanju mehanizama prevencije korupcije i institucionalnom razvoju Agencije za borbu protiv korupcije, koji finansira Kraljevina Norveška, pokrenula pilot program alternativnog izveštavanja o sprovođenju Strategije i Akcionog plana i na konkursu odabrala tri organizacije: Transparentnost Srbija (za oblasti političke aktivnosti, javne finansije i mediji), Beogradski centar za bezbednosnu politiku u saradnji s Udruženjem javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije (pravosuđe, policija i sprovođenje i nadzor nad sprovođenjem Strategije) i Beogradski centar za ljudska prava (privatizacija i javnoprivatno partnerstvo, prostorno planiranje i izgradnja, zdravstvo, obrazovanje i sport i prevencija korupcije). Sve tri organizacije su, nezavisno jedna od druge, došle do istih zaključaka: aktivnosti se ne ispunjavaju u roku, najveći izazov sprovođenju Akcionog plana je neadekvatna kontrola nad sprovođenjem aktivnosti, Akcioni plan za Poglavlje 23 predviđa drugačije rokove od Akcionog plana za sprovođenje Strategije za borbu protiv korupcije što dovodi do konfuzije, odgovorni subjekti za ispunjenje konkretnih aktivnosti nisu dovoljno jasno označeni, analize propisa na rizike korupcije se ne sprovode...i da organi koji su predmet kontrole u većini slučajeva odbijaju da budu kontrolisani.
Programski direktor Transparentnosti Nemanja Nenadić je upozorio da Strategija nema realnu šansu za uspeh bez delotvornog sistema odgovornosti za neispunjavanje obaveza, na šta su upozorili i u svom izveštaju: „Kako drugačije tumačiti činjenicu da je već 15 meseci nakon početka primene ovih planskih akata količina zadataka koji nisu ispunjeni na vreme ili uopšte tako velika (za tek 26 odsto aktivnosti smo pronašli dokaze da su ispunjene), a da pritom: Srbija ima Vladu koja postavlja borbu protiv korupcije visoko na listi svojih prioriteta i ima najstabilniju većinu za sprovođenje reformi u poslednjih 20 godina; borba protiv korupcije ima snažnu podršku građana i privrede a tema je atraktivna i medijima; nalazi se u fazi evrointegracija kada joj je najviše stalo da se pokaže da je spremna za napredovanje (otvaranje pregovora za poglavlje 23)“.
E sad bi trebalo da zamislimo sistem odgovornosti po kom će Agencija za borbu protiv korupcije imati mogućnost da kazni Nikolu Selakovića ili Nebojšu Stefanovića zbog mizernih rezultata u borbi protiv korupcije, jer je to upravo ono što nam je premijer obećao u ekspozeu. Teško. Pre će biti da ćemo dobiti neku novu strategiju kojom ćemo se zamajavati do sledeće prilike.
Ceo teskt je dostupan u novom broju nedeljnika NIN.
