Proširiti nadležnost tužilaštva

Nacrt zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije bi mogao da donese neke pozitivne efekte za borbu protiv korupcije, kroz veću specijalizaciju tužilaca u okviru posebnih odeljenja i vođenje finansijskih istraga. Nacrt zakona, međutim, zadržava neka rešenja iz postojećeg koja nisu dobra i logična, navodi se u komentaru na nacrt koji je Transparentnost Srbija dostavila Ministarstvu pravde.

Ukazano je na nelogičnost u vezi sa nadležnošću Tužilaštva za organizovani kriminal. Naime,  tužilaštvo je nadležno za slučajeve korupcije u koje su umešani, na primer, članovi Vlade, ali ne i slučajevi u koje su uključeni narodni poslanici koji biraju članove Vlade ili predsednik Republike koji predlaže mandatara za mesto predsednika Vlade.

TS je predložila da se razmotri proširivanje nadležnosti i na druge funkcionere lokalne i teritorijalne samouprave, kao što su, na primer, članovi Vlade AP Vojvodina i gradonačelnici (ako ne i predsednici opština).

Prilikom utvrđivanja kruga funkcionera trebalo bi sagledati dosadašnja iskustva Tužilaštva za organizovani kriminal u pogledu gonjenja javnih funkcionera, ali i iskustva drugih organa (npr. Agencije za borbu protiv korupcije koja vrši proveru tačnosti i potpunosti izveštaja o imovini javnih funkcionera). 

Transparentnost Srbija je ukazala  i da su nacrtom obuhvaćena samo neka od krivičnih dela sa elementom korupcije (primanje mita, davanje mita, zloupotreba službenog položaja, trgovina uticajem).  Nedostaju krivično delo iz člana 72. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, pod nazivom „Neprijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka o imovini“, krivično delo davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem iz člana 156. Krivičnog zakonika, krivično delo kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika iz člana 360 Krivičnog zakonika i neimenovano krivično delo iz člana 38. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.

Pored toga, trebalo bi voditi računa da se nadležnosti državnih organa propišu tako da obuhvate i očekivane izmene Krivičnog zakonika (ukoliko do njih dođe). Na primer, TS je predložila da se u KZ propišu krivična dela protiv lica koja bi omogućila kažnjavanje lica koja narušavaju prava uzbunjivača ili neovlašćeno otkrivaju njihov identitet. Antikorupcijskim strateškim aktima je predviđeno da se u pravni sistem ugradi krivično delo nezakonitog bogaćenja iz člana 20. Konvencije UN protiv korupcije. TS je predložila da se to delo propiše pod nazivom Posedovanje imovine čije se poreklo ne može objasniti zakonitim i prijavljenim prihodima.

Sve komentare i sugestije TS možete preuzeti sa našeg sajta: http://goo.gl/U7vxjn