Kvazipravni argumenti u odbrani tajnosti ugovora
Nedugo posle saopštenja Poverenika u vezi sa kršenjem prava na pristup informacijama, oglasilo se Ministarstvo privrede saopštenjem: http://goo.gl/rpxBVr
U saoštenju Ministarstvo privrede "u potpunosti odbacuje optužbe Poverenika za informacije od javnog značaja kada je u pitanju dostavljanje ugovora o Železari, i podseća da postupa potpuno u skladu sa zakonom, pogotovu Zakonom o zaštiti konkurencije, kao i Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, koji je ratfikovan kao međunarodni sporazum."
Zatim se tvrdi sledeće: "Dakle, Ministarstvo privrede ne krši zakon, već ga naprotiv striktno poštuje, a u najboljoj nameri da se Železari obezbedi nesmetan i efikasan rad. Ministarstvo privrede postupilo je u skladu sa zaključkom Komisije za zaštitu konkurencije, koja je donela odluku na osnovu Zakona o zaštiti konkurencije".
"Zaštita podataka po Zakonu o zaštiti konkurencije je institut u potpunosti preuzet iz prava EU. Ovaj zakon usvojen po izričitom zahtevu EU i fundamentalni je deo prava Unije, kao i naša obaveza iz člana 73. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
U Uniji, se zaštićeni podaci, izričito izuzimaju od primene propisa o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja".
Do sada je Ministarstvo demonstriralo čvrstu volju da ne objavi ni slovo iz ugovora, šta god da je tome razlog, braneći taj stav prvo kvazipravnim argumentima, pa onda jednostavno ignorišući svoju nesumnjivu zakonsku obavezu. Ovo saopštenje nas dovodi korak dalje ka sferi apsurdnog:
1. Ministarstvo se poziva na to da "poštuje zakon", pa zatim navodi i koji zakon "poštuje" (o zaštiti konkurencije). Međutim, ovde je spor oko primene drugog zakona (o slobodnom pristupu informacijama), koji je Ministarstvo grubo prekršilo nekoliko puta, što je i utvrdio jedini nadležan organ za primenu tog zakona u ovom slučaju.
2. Ministarstvo se poziva na zaključak Komisije za zaštitu konkurencije kao na navodni razlog za neobjavljivanje ugovora. Pri tom je samo Ministarstvo tražilo od Komisije da donese takav zaključak! Takođe, Komisija je izričito navela da njeni zaključci nisu prepreka za ugovorne strane da same objave ugovor. Najzad, Poverenik jer, kao nadležni organ za postupanje po žalbi, naložio da se i pored tog zaključka Komisije, ugovor mora dostaviti, a ta rešenja su obavezujuća, konačna i izvršna.
3. Ministarstvo se poziva na to da je Zakon o zaštiti konkurencije usvojen na osnovu član 73. Sporazuma o stabilizaciji pridruživanju, da je "zaštita podataka u potpunosti preuzeta iz prava EU", "da su ovi podaci izričito izuzeti iz primene propisa o slobodnom pristupu informacijama" itd. Prvo, sve i kada bi ovo što piše Ministarstvo privrede bilo istina, Srbija još uvek nije članica EU i ima obavezu da postupa po svojim propisima, a po evropskim samo kada to proizlazi iz potpisanih sporazuma. Drugo, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, naravno, ni u članu 73, niti bilo gde drugde, ne predviđa tajnost ugovora o upravljanju preduzećima koje zaključi Vlada sa privatnim kompanijama, a o tome je ovde reč. Najzad, o tome da li je odredba člana 45. Zakona o zaštiti konkurencije nešto što postoji u svim zemljama EU ili ne (ta odredba je Ministarstvu privrede poslužila za kvazipravnu argumentaciju tajnosti ugovora u inicijalnoj fazi ovog slučaja), lako je uveriti se. Na primer, može se potražiti da li takva odredba postoji u hrvatskom zakonu o zaštiti konkurencije - najlakše se razume, a i najskorije su ušli u EU.
Da napomemo jednu bitnu stvar: niko ne spori legitimnost eventualnog zahteva firme koja sada upravlja železarom da zaštiti neke svoje poslovne tajne (npr. o poslovanju na drugim tržištima, poslovnim strategijama i slično). Moglo je biti legitimno čak i da Vlada Srbije privremeno zaštiti neke podatke koji se odnose na upravljanje preduzećem. Međutim, ni u najtajnijem ugovoru nisu baš svi podaci poverljivi tako da se ništa ne može objaviti. A pogotovo je apsurdno da budu tajni podaci iz ugovora nakon čijeg potpisivanja je održana konferencija za štampu gde su predstavnici Vlade najavili šta će sve realizacijom tog ugovora biti ostvareno! Na stranu što je reč o ugovoru koji se, između ostalog, odnosi na raspolaganje obrtnim kapitalom preduzeća čija je vrednost bila oko 100 miliona evra.
