Čemu služe dnevnice
Kada Vlada donese odluku o štednji koja pogađa funkcionere, mediji i javnost složni su u pohvalama. Štednji, pa još preko leđa najviših funkcionera, teško da bi bilo ko našao prigovor. Bezrezervne pohvale su ponekad posledica odsustva rasprave i informacija. To odsustvo informacija je uzrokovano prirodnom sklonošću političara da stave u prvi plan ili predstave isključivo one efekte svojih odluka koje će im doneti popularnost.
Takva je, čini se, odluka premijera (a predstavio ju je kao ličnu odluku) da ubuduće dnevnice u zemlji budu 150 umesto 2.200 dinara a da dnevnice u inostranstvu budu 15 evra, umesto da se obračunavaju u zavisnosti od zemlje ili grada u koji se putuje (odnosno od činjenice u koliko "skupu" zemlju se putuje).
Dnevnica nikada nije trebalo da služi kao dodatna zarada. Njena namena bila je pokrivanje troškova ishrane (ručka i večere) i prevoza na odredištu (taksija, gradskog prevoza i sl). Troškovi smeštaja (noćenja sa doručkom) nadoknađuju se na osnovu računa, dok se sve ostalo pokriva iz dnevnice. U praksi, nije bilo prave kontrole dnevnica, tako da je jedan deo ovih naknada neosnovano zadržavan.
Vlada je imala na raspolaganju razne mogućnosti da se bavi rešavanjem zloupotreba – da uvede mere kontrole ili obavezu pravdanja dnevnica računima. Umesto toga, na prečac je napravljena uravnilovka. Sada, na primer, inspektor ili revizor koji će na terenu dva dana kontrolisati poslovanje nekog korisnika javnih sredstava treba da se hrani i vozi gradskim prevozom za 150 dinara dnevno. Izbor je jasan - ili će iz sopstvenog džepa doplaćivati za odgovoran posao koji radi ili će urušiti sopstveni integritet i integritet organa ili institucije pa dozvoliti da mu ručak plati onaj čije poslovanje kontroliše.
Da ne pominjemo preživljavanje u inostranstvu sa 15 evra dnevno - u nekim zemljama za 15 evra jedva da se može platiti gradski prevoz od hotela do kongresnog centra gde se održava, na primer, konferencija o sprečavanju pranja novca ili zasedanje međunarodne organizacije. Dnevnica od 15 evra je možda dovoljna (pa čak i izlišna) za premijera, ministra ili nekog drugog visokog funkcionera koji na putu u inostranstvu u zvaničnoj poseti ima organizovan celodnevni program, koji uključuje radne ili svečane ručkove sa domaćinima.
U delovima Uredbe koji su sada izbačeni, plaćeni obroci su bili regulisani - dnevnica se umanjivala za određeni procenat, i u praksi je trebalo pre isplate dnevnice proveriti agendu i utvrditi da li onaj ko putuje ima organizovan i plaćen ručak i večeru. S druge strane, sigurno je trebalo otvoriti pitanje o tome da li je i u kojem iznosu trebalo isplaćivati ostatak sume, koji se ranije dobijao čak i kada su plaćeni svi obroci (40%).
Može se očekivati da će ovakva "seča dnevnica" s jedne strane doneti uštede a sa druge naneti višestruku štetu - pojedini organi teže će obavljati svoj posao (u zemlji), a državni službenici (ne funkcioneri) biće obeshrabreni da učestvuju na skupovima koji bi mogli da im podignu nivo znanja, veština ili da doprinesu promociji Srbije. U svakom slučaju, odluci nedostaje jasno (pa čak i bilo kakvo) obrazloženje očekivanih efekata.
