Javna preduzeća, stručnjaci i političari
Odluka Upravnog suda da Vlada Srbije mora da odgovori na osnovu kojih poslovnih referenci je ministar odbrane Bratislav Gašić u martu 2013. godine imenovan za predsednika Upravnog odbora Srbijagasa, podsetila nas je na istraživanje TS o (ne)primeni Zakona o javnim preduzećima usvojenog u decembru 2012. godine. Zakon je usvojen na talasu obećanja da će upravljanje javnim preduzećima biti depolitizovano i profesionalizovano, a njegova primena je bila, najblaže rečeno, ogromno razočaranje. Ovih dana raspravlja se o nacrtu novog Zakona o javnim preduzećima, Ministarstvo privrede je prihvatilo neke sugestije TS iz analize koju smo im predstavili još krajem 2014. godine, odnosno neke od sugestija Agencije za borbu protiv korupcije kojoj smo takođe uputili naše predloge i inicijative.
Zakon iz decembra 2012. nije propisivao rok za izbor (stručnih) nadzornih odbora u JP, pa se Vlada ponašala kao da zakon ne postoji i do juna imenovala (praktično nepostojeće) upravne odbore. Među članovima bio je veliki broj političara. To se dešavalo u JPP Pošta Srbije, Zavodu za udžbenike, EPS-u, Elektromrežama, Srbijagasu, Srbijavodama, Sbijašumama. Tek u aprilu je Vlada "notirala" postojanje novog Zakona, pa je primenjujući stari Zakon, barem objavljivala napomenu da će upravni odbor nastaviti da obavlja poslove nadzornog odbora propisane Zakonom o JP, do imenovanja predsednika i članova nadzornog odbora u skladu sa novim Zakonom.
U pomenutom Srbijagasu, nadzorni odbor izabran je u decembru 2013. godine. Vlada tada nije odgovorila na zahtev TS da dostavi dokumente koji dokazuju da članovi NO ispunjavaju Zakonom propisane uslove. I sva ostala JP dobila su u međuvremenu nadzorne odbore čiji članovi bi trebalo da imaju odgovarajuće stručne reference (ni na jedan zahtev TS u vezi sa dokumentovanjem stručnosti članova NO Vlada nije odgovorila). Nacrt novog zakona predviđa obavezu objavljivanja biografija članova NO, kako bi se javnost uverila da oni zaista ispunjavaju stručne a ne političke uslove za izbor. Problem je, međutim, kako će se te odredbe primenjivati. Podsećamo da u nekim JP posle usvajanja zakona u decembru 2012. nisu raspisani konkursi za izbor direktora jer je "protumačeno" da tamo gde su direktori postavljeni pre stupanja na snagu zakona, konkurs ne mora da se raspisuje. Tako su, na primer, bez javnog konkursa na funkcijama direktora ostali Nikola Petrović (EMS), Milan Krkobabić (Pošta), Dušan Bajatović (Srbijagas). U nekim JP su konkursi raspisani, ali ni posle dve i po godine nisu okončani. Iako Zakon propisuje da v.d. stanje može da traje šest meseci, a u "naročito opravdanim slučajevima" dodatnih šest meseci, u mnogim JP v.d. direktori upravljaju godinama,veliki broj i bez formalne odluke o produžetku v.d. stanja. Zanimljiv je slučaj Službenog glasnika, u kome je konkurs za direktora raspisan 2. avgusta 2013. godine, potom je dva puta produžavan v.d. mandat Radošu Ljušići, da bi po njegovom odlasku u penziju, na mesto v.d. direktora postavljena Jelena Trivan sa zadatkom "da 'Glasnik' vrati na mesto koje zaslužuje". Taj zadatak nažalost nije pretočen u program koji bi bio podnet na javni konkurs.
Zbog toga brine što nacrt novog zakona, pored nekih pozitivnih rešenja,ima i odredbe koje ostavljaju prostor za "kreativna tumačenja", ali i za direktnu politizaciju. Iako se predviđa raspisivanje konkursa za direktore u JP u kojima to nije učinjeno 2013. godine, uz rok od godinu dana za njihovo okončanje, nije propisan rok za okončanje raspisanih a nezaključenih konkursa (poput pomenutog Službenog glasnika ili Puteva Srbije, na primer). Mandat v.d. direktora više nije maksimalno dva puta po šest meseci, već dva puta po godinu dana. Konačno, predviđa se razrešenje članova NO koji ne ispunjavaju zakonske uslove i izbor novih, stručnih, ali (kao i u slučaju izbora direktora) nije propisana odgovornost ako se ta obaveza ne sprovede. A iskustvo sa primenom aktuelnog zakona nam je dokazalo da obećanje o izjava da postoji "politička volja" ne znače mnogo.
foto: mod.gov.rs
