Seti se Beograda na vodi
Svaka nova licitacija, tender za javnu nabavku ili oglas kojim se otvara nadmetanje za korišćenje javne imovine, a koji budu raspisale republičke i gradske vlasti, biće prilika da se setimo da to isto nije učinjeno sa najvećim komadom zemljišta u Beogradu koji je ikada stavljen na raspolaganje investitorima - Savskim amfiteatrom, predviđenim za izgradnju "Beograda na vodi". Slično, svaki put kada vlasti budu raspisale konkurs za urbanističko rešenje nekog trga ili kvarta, to će biti prilika da setimo da ne samo da takvog konkursa nije bilo za desnu obalu Savskog amfiteatra, već da su urbanisti o izgledu tog dela grada samo modifikovali želje „investitora“ (koji u tom trenutku nije bio ni vlasnik ni zakupac zemljišta).
Svaka situacija u kojoj se nadmetanjem dođe do povoljnije cene ili drugih uslova od onih koji su bili procenjeni i postavljeni na početku biće prilika da se i građani i vlasti podsete da odsustvo konkurencije donosi direktnu ekonomsku štetu. Svaka situacija u kojoj državni organi budu kontrolisali odluke o raspolaganju javnom imovinom uvidom u dokumentaciju koja je prethodila zaključivanju ugovora, i kada ta dokumentacija bude na raspolaganju i građanima, biće podsećanje na to da je ugovor o najkrupnijem i najpromovisanijem projektu zaključen, a da se do samog potpisivanja nije znalo čak ni o kojoj vrsti pravnog posla je reč.
Najnovija prilika za podsećanje jeste oglas koji je raspisao grad Beograd (http://goo.gl/8W5gJW), kojim su svi zainteresovani pozvani da učestvuju u javnom nadmetanju za 6.421 metara kvadratnih na Autokomandi, neposredno uz prostor gde firma „Delta“ već godinama najavljuje izgradnju tržnog centra. Moguće je da ove najave utiču na povećanje vrednosti zemljišta, ali nejasna situacija o tome da li će tog tržnog centra na kraju biti ili ne direktno utiče na vrednost placa koji je iznet na prodaju. Drugim rečima, kao u mnogim ranijim situacijama u Beogradu, neizvesnost u pogledu dozvola i planova izgradnje sigurno će se odraziti negativno na krajnju cenu i konkurenciju.
Možemo se podsetiti da je investitor koji gradi u Savskom amfiteatru, uz obavezu da uloži 150 miliona evra i da 150 miliona evra kredita preduzeću čiji je dvotrećinski vlasnik, dobio besplatno na 99 godina gotovo 90 hektara zemljišta. Gradonačelnik Siniša Mali izjavljivao je da vrednost tog zemljišta ne može da se proceni jer nije privedeno nameni, jer su tamo udžerice i železnička struktura, a jednom prilikom je čak izjavio da ono ne vredi ništa. Sada su njegovi službenici procenili da 0,6 hektara građevinskog zemljišta, koje je takođe prilično zapušteno, jednako blizu auto-putu, ali vrlo daleko od reke, vredi najmanje 6,8 miliona evra. Nadamo se da će ova i sve buduće liticacije uspeti, ali je nemerljiva šteta već naneta. Ta šteta nije samo neplaćena cena zemljišta u Savskom amfiteatru. Ona se multiplikuje u očekivanju svih budućih potencijalnih ulagača da će i oni dobiti privilegovane uslove, u pogledu cene zemljišta, urbanističkih planova i podrške državnih i gradskih čelnika u promociji privatnog projekta.
