Predsednik Vlade i javni servis

Vrlo je nezahvalno komentarisati govor u šiframa. Međutim, kada takav govor održi najmoćniji čovek u državi, u njemu se traži poruka. Na žalost, novinari koji su prisustvovali konferenciji za štampu su još jednom propustili priliku da makar zahtevaju pojašnjenje tamo gde je ono bilo neophodno i umesto toga su zapljusnuli građane još jednim talasom poruka koje, čak i kada su jasne, nisu obrazložene. Predsednik Vlade je na konferenciji za štampu od 22. avgusta 2016, očigledno iskazao nezadovoljstvo javnim servisom. Ostalo je nejasno čime je u stvari bio nezadovoljan, u kojem svojstvu i da li je za tako nešto imao osnova.

Prema izveštajima sa ove konferencije Vučić je oštro kritikovao one koji su samo imali loše i negativne komentare tokom Olimpijskih igara u Riju 2016, posebno pominjući RTS kao javni servis, za koji je ponovio da i dalje tamo neće gostovati. Rekao je i sledeće: "O nekima na javnom servisu me je sramota i da govorim. Svi građani ih plaćaju da bi oni širili mržnju prema pojedincima ili vladi samo zato što ne mislimo kao oni. Ja na RTS ne idem već 4 do 5 meseci i neću ni da idem. Vodite politiku kakvu hoćete, osim što nam uzimate stalno sve više para". Obrativši se (neimenovanim) kritičarima s javnog servisa, premijer je upitao: "Što se nisi odrekao visokih dnevnica pa da uložimo za bazene. Potrpao si pare za odlazak u Brazil u svoje džepove, a nisi se odrekao za bazene, koji tvrdiš da nedostaju". "Ne prihvatam ocene primitivnog ološa, koji samo misli da uvredama može da reši sve". „Nije u pitanju svađa, poštujem što su javni servis, nažalost pojedini urednici se ponašaju kao političke persone, sami ste svedoci tome, vidite šta rade u programu. A ja imam pravo kao ličnost da se s tim ne slažem: Jel' ih neko dira, sede tu, ko ih je postavio ne znam, DS ili neko drugi, sede tamo već četiri godine i pre toga još deset. Neka rade svoj posao, mene jedino interesuje koliko su para potrošili. Neka pričaju o meni i vladi šta hoće, ja ću da uzvraćam".  "Sve to treba da se pokaže narodu, jer to plaćaju građani, kao i bazene, koje oni neće da vide: Isto tako oni su obavezni da nam odgovore, kao što ja odgovaram vama ovde".  

Nakon ove konferencije RTS upadljivo nije polemisala sa izjavama Vučića. S druge strane, objavila je podatke o trošovima i učinku praćenja olimpijskih igara, a sve to uz poređenja koja imaju za cilj da pokažu da ti troškovi nisu bili previsoki (sa prethodnim olimpijskim igrama i drugim nacionalnim TV stanicama). 

Prvo o javnosti troškova RTS: Aleksandar Vučić, kao i bilo koji građanin Srbije ili građanin sveta ima nesumnjivo pravo da zahteva od RTS-a, kao javnog servisa informacije o troškovima rada. To pravo proizlazi iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Kada bi on ili bilo ko drugi tražio kopije dokumenata koji se odnose na troškove angažovanja osoblja, dnevnica, smeštaja, putovanja u Rio i slično, RTS bi kopije tih dokumenata morala da mu dostavi, uz uklanjanje nekih privatnih podataka (npr. brojevi tekućih računa zaposlenih na koje su uplaćene dnevnice). S druge strane, Aleksandar Vučić, kao predsednik Vlade, niti Vlada kao kolektivno telo nemaju ni obavezu ni ovlašćenje da kontrolišu finansijsko poslovanje RTS-a. Na osnovu Zakona o javnim medijskim servisima (usvojenog na predlog Vlade koju su činili isti politički akteri kao i današnju), finansijsko poslovanje RTS-a proverava interni revizor i njegov Upravni odbor, pa potom i spoljni revizor. Jednom godišnje, RTS podnosi Narodnoj skupštini „radi razmatranja i odlučivanja“, a Savetu REM „radi informisanja“, Izveštaj o radu i poslovanju za prethodnu godinu, sa izveštajem nezavisnog ovlašćenog revizora. Zbog toga, iako je finansijsko poslovanje RTS nesumnjivo stvar od javnog interesa, budući da Vlada nije organ kojem je RTS dužan da polaže račune, toj temi nije ni mesto na konferencijama za štampu Vlade Srbije, već na sednicama resornih odbora Narodne skupštine. S druge strane, ako je reč o pozivanju na odgovornost RTS-a koje Aleksandar Vučić iznosi kao građanin Srbije, ono je, naravno, legitimno. Međutim, problem je u tome što su ta lična opažanja izneta za konferenciji za štampu koju nije sazvao građanin Srbije, već na konferenciji za štampu predsednika Vlade Srbije, koja je, kao takva sazvana u službenim prostorijama, te najavljena i objavljena na sajtu Vlade Srbije.   

Slične opaske o dualitetu građanin/predsednik Vlade bi se mogle izneti i o kritikama upućenim na program ili na izjave date na javnom servisu. U tom pogledu postoji pored formalnog i suštinski problem. Naime, nakon konferencije za štampu predsednika Vlade je ostalo nejasno o kakvoj to mržnji „pojedinaca sa RTS“ prema Vladi govori, ni ko to sa RTS „nije video bazene“ (verovatno je reč o uslovima za rad vaterpolista). NUNS je sve to  okarakterisao kao pritisak na javni servis, što ovakve izjave nesumnjivo i jesu. Pritisak je, za sada, imao efekta, kako pozitivnih (ekspresno objavljivanje glavnih podataka o troškovima praćenja olimpijskih igara), tako i negativnih (upadljivo odsustvo reakcije kojom bi javni servis pokazao da želi da istera na stvar sa predsednikom Vlade na čistac). Po obavljanje funkcije javnog servisa u ovoj priči je posebno opasna situacija u kojoj predsednik Vlade izričito tvrdi da „ne ide na RTS već četiri, pet meseci“ i najavljuje da to ni u buduće neće činiti. Još gore je što sve to ostaje bez reakcije samog RTS, REM, pa i Narodne skupštine.

Tačno je da državni funkcioneri uopšte nemaju obavezu da daju izjave za medije ili da gostuju u njihovim emisijama. Stoga, predsednik Vlade nema obavezu da se odazove pozivu na intervju koji dobije od bilo kog medija, pa ni javnog servisa. Ni zabrana diskriminacije iz člana 4. Zakona o javnom informisanju i medijima nije dovoljno elaborirana („Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija urednika medija, novinara i drugih lica u oblasti javnog informisanja, naročito prema njihovoj političkoj opredeljenosti i uverenju ili drugom ličnom svojstvu.“ „Ne sme se ugrožavati slobodan protok informacija putem medija, kao ni uređivačka autonomija medija, a naročito vršenjem pritiska, pretnjom, odnosno ucenom urednika, novinara ili izvora informacija.“ „Sloboda javnog informisanja ne sme se povređivati zloupotrebom službenog položaja i javnih ovlašćenja, svojinskih i drugih prava, kao ni uticajem i kontrolom nad sredstvima za štampanje i distribuciju novina ili mrežama elektronskih komunikacija koje se koriste za distribuciju medijskih sadržaja.“) Naime, iako je očigledno reč o diskriminaciji RTS od strane predsednika Vlade, ne postoji ni organ niti pravni osnov koji bi premijera mogao da natera da gostuje u nekoj radio ili TV emisiji ovog emitera, niti da ga spreči da istovremeno gostuje i daje intervjue drugim medijima. RTS i u takvim okolnostima može da u određenoj meri odigra ulogu javnog servisa – tako što bi redovno obaveštavao građane o pozivima za gostovanje koje je uputio ovom nosiocu javne funkcije i o pitanjima koje je tom prilikom želeo da postavi ili razjasni.